1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

. . .Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. . a krivicni postupak je obustavljen.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. EKLJP.Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice.Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru.Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. ZPP. . . predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. 5 .. A) Sustinske razlike . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. 5. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom .Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6.Prema praksi suda u Strazburu.Obrnuto. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. najcesce organu uprave. ocinstva i materinstva. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. tj.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. . .U ovom situacijama. odluka suda moze da se pobija zalbom. a to proizlazi a contrario iz clana 12. ponosenje zahteva. . . . obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku.Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca. . takav upravni akt je nepostojeci. .Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1.

a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. . gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti.Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. .Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. . ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. odnosno da drzavni tuzilac npr. . . kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. ZPP.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. ). gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. B) Adhezioni postupak . da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete. . G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. ali moze i da prekine postupak.str. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).U okviru krivicnog postupka. spadaju u nadleznost drugog suda. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. . koja po pravilu. tj.Nacelno.Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. .Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. . . 6 . vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . postojanje protivpravnosti.. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu.Npr. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. .Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela.Prema clanu 13.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. . . ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom.U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede.

To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda.Ako presude krivicnog suda nema. gradjanski sud je vazan tom odlukom. .Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja.Npr. . . gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog.Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena. . i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku .Npr. . .Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi.Obrnuto. ali ne i njenom visinom. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda .postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti. izmedju ostalog. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . . .Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice. . 7 .Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. . gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. . gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. njegovom detetu… . predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ).

kao sto je to slucaj kod egzekvature. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca.Vanparnicni postupak nije homogen. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. . pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka.Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. 8 . suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. u prvom redu. . odnosno nenadleznosti. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. . a da spor ne postoji. dok se vanparnicni nazivao voljnim. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka.6. gde se parnicni postupak nazivao spornim... jer se pokretao protivno volje tuzenog. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. .Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. . lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti.Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. jer parnica moze da se pokrene. tj. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.) Parnicni i vanaprnicni postupak . vec se on pokrece. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. onda ce on biti takav. . deklaratorne odluke donete u jednoj.Ova teorija nija sasvim konsekventna. posto nema spora. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ). a ponekad to cini sudska praksa.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. i obrnuto. . . dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka .). .To ima za posledicu da tzv. . dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku.Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. .

Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda. postupak ce se obustaviti resenjem.Kada je slucaj obrnut. sud ce. . . i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti.. ona nije nepostojeca.Sudska vlast je jedinstvena. donose odluke strictum iuris. izvrsni i stecajni postupak.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. 7.Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto.Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. . morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora.) Ustav . vanaprnicni.EKLJP se primenjuje ratione loci. odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka.Sudovi su nezavisni. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo.Prema clanu 19.Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. . vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.) EKLJP .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. primarno. .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. polozaj sudija u pravnom sistemu. . a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. . 1. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. i primenjuju se neposredno.) Izvori Gradjanskog procesnog prava .Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. 2. resenjem obustaviti parnicni postupak.Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo.ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. 9 .ZPP. . .U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje.. . kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. . .. . Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom.

ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. 4. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. svu pravnu argumentaciju stranaka. .Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. javnost sudjenja.EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. 10 . ravnopravnost stranaka ). --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku .koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. kao i njehove dokazne predloge.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu.) Pravna nauka . ZIP. .“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . Konvecnije. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. sastoji se. mora da se pruzi pravna zastita. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak .U Srbiji je zanemarljiv znacaj. ZSP.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. . ZVP. A) Pravo na pravicno sudjenje .. ali s veoma ogranicenim dejstvom. koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. 5. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode. b) Pravicno sudjenje. . odnosno prava na tuzbu. 3. prvo. spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava. .) Sudska praksa . .Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. i to u primerenom roku.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji. .) Zakoni: ZPP.Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. 2-14.

v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. februara 2005. . strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja. .Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. .Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. imunitet od izvrsenja.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. .Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. . irelevantna je za primenu procesnih zakona.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. de facto na teritoriju Srbije.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. ograniceno je samo na njenu teritoriju. jedne od suverenih funkcija drzave. na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . februara 2005. . odnosno nepostojanje treba utvrditi. . na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. Ovi postupci. okoncace se po pravilima starog zakona.Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. . .Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. okolnosti cije postojanje.Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis.8. Tuzilac je izjavio zalbu 25.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. .Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS.neke kategorije stranaca.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci . . dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. .Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. februara. a parnica je u toku. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. 11 . Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a.Vrsenje funkcije pravosudja.

v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon. 10. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ).Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. te da sude na osnovu Ustava i zakona. saobveznika ili regresnog obveznika..ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. i mandat im je pet godina. zastupnik ili punomocnik stranke. .Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. Iskljucice se sudija: - 12 .VSS ima 11 clanova.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. bira se na period od tri godine.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. A) Razlozi za iskljucenje. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. . . 2.Sudijska funkcija je stalna.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. postupajuci sudija moze biti iskljucen. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. . in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. .Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave. . a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a.Kod izuzeca. stranaka i od drustva. . osim kada se sudija bira prvi put. . b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika.) Nezavisnost sudstva . 1 advokat i 1 profesor. .) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. izuzet iz sudjenja.Sud finansira drzava a ne stranke. 9. . v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. . g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa.U pogledu proteka rokova. 6 sudija.Ustav stipulise da sudovi nazavisni.postoje tri grupe: 1. . i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. tako da je finansijski nezavisan od njih.

zakonskog zastupnika ili punomocnika. on je stranka po duznosti. . B) Razlozi za izuzece . na kojima moze da se temelji izuzece. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. o izuzecu odlucuje predsednik suda.Zahtev stranke za iskljucenje. odnosno izuzecu .a) ako mu je stranka. 11. 13 - .) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari.. 3. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. G) Odluka o iskljucenju. . . onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. odnosno izuzece ..Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . . osim ako je za razloge.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. mora biti obrazlozen.. . trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. V) Postupak za iskljucenje.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. On moze samo da: 1. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.Inicijativa za iskljucenje. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. usvojenik ili usvojilac stranke. savetovanje stranaka tokom postupka. kao i u reviziji protiv presude...U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana. odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. .. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. .Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. b) ako je staralac.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). .. .Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom.

) Ulaze vanredne pravne lekove..O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. Statutom i Kodeksom. da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. .Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. za lisenje roditeljskog prava. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. . .Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. za ponistenje priznanja ocinstva. 12.Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). JT nije stranka. 2. . za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti.Advokat je duzan da stiti interese stranke.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa.Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. . b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana.Kada ucestvuje kao intervenijent. - 14 . A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . . . . pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. za zastitu prava deteta.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. odnosno postojanja braka. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.TJ moze. . vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ).. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.. javnim poretkom i pravilima morala. u granicama tuzbenog zahteva. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. . 3. ali je i organ u sistemu pravosudja. . . da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom.

- 15 .B) Organizacija advokature . advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. da je dostojan poverenja. . . te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. .Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. . duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga..Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora. nije u radnom odnosu. . 1.Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. .) Pocetak parnicnog postupka .Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. G) Profesionalna odgovornost advokata .Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. .) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. . b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. tuzilac. nema drugu registrovanu delatnost.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu. potpuna poslovna sposobnost. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). drzavljanin Srbije. 13. V) Odnos advokata i klijenata . a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. polozen pravosudni i advokatski ispit. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. .Za povredu svojih profesionalnih duznosti. medjutim. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. kao pritivan javnom poretku. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. g) kontaktiranje sa protivnom stranom..

vec su vezanim inicijativom stranaka. . . odnosno one strane koja je parnicu izgubila..Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. tako da tuzilac. zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ).Nasuprot tome. . u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem.Npr. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. . tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. .Tuzilac moze.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. 3. i nakon povlacenja. te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe. cak i ako bi. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo.Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. . 16 . a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. . .Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. da povuce tuzbu. za razliku od aluid-a.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). na osnovu utvrdjenih cinjenica. u svakom slucaju. tj. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . u principu. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. pri cemu se pravna posledica.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. 4.Infra petita je dopustena. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. pa je parnica okoncana.Tuzenom koji se vec upustio u spor je. . 2.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. .Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. .Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora. koji nije dopusten.Da bi se ublazile negativne strane resenja. . onako kako ju je i podneo. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. sadrzana u izreci presude.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio.Npr. ponekad.) Odredjenje predmeta spora . od momenta upustanja tuzenog u raspravu.) Okoncanja parnice voljom stranaka . .Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. te da zakljuce sudsko poravnanje. dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. .

. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca.Dakle. . postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. . odnosno presudu na osnovu priznanja.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. .Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu.Dakle. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke.U principu. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. 2. . sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju.Za razliku od povlacenja tuzbe. i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. .Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. . poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. . 17 . ili ih nije osporila.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. . .Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. a druga ih je izricito priznala. .) Saznavanje cinjenica . ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. javnim poretkom i dobrim obicajima.Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu. .Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1. 14. .. ni obrnuto. . logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. .I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna.Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu.

Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. nezavisno od volje stranaka. . tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka.. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu.) Nacin primene raspravnog nacela .To znaci da sud.Medjutim.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. da li postoji apsolutna nadleznost suda. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice.Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. nakon dokaznog postupka. 3. ako nijedna stranka nije to predlozila.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan.Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. 4. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. . . . ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru.Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. . b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ).. cime se doprinosi koncentraciji postupka. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki . v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. . . 15. pokaze da su one tacne.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. .Npr. . Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu.Npr.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. 18 .

Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. . . po pravilu. . protivtuzbe. .Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci. .U privrednim sporovima. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. .Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. .Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ).Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. .Stranke. pravih lekova i procesno punomocje. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu. B) Jedinstvo glavne rasprave . kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu.U fazi pripreme za glavnu raspravu. u formi podneska. i pored toga sto je. dokazne predloge i pravna razmatranja. prilikom donosenja odluke. . odgovora na tuzbu. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. . odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu.Tuzba.Zbog dobrih i losih strana oba principa.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. po pravilu. kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. . A) Vazenje nacela usmenosti .Shodno tome. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. - 19 . . u postupku po zalbi sud odlucuje. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). .U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. V) Nacelo pismenosti . sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. bez usmene rasprave.

ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne.Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. . u formi pravne pomoci. - 17. . bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. .) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje.Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna. vec samo da procita zapisnike o njima.Sud. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom. ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. . moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. . .Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud. . 20 . odnosno vecem koje rukovodi parnicom.Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku.Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. 2. . .b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. .Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane.Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. medjutim.Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka.) Javnost raspravljanja pred sudom .) Objavljivanje presude . poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. . . njihove zastupnike i umesace. .16.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . . . bez obrazlozenja ).Rasprava uvek mora da pocne iznova. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti.

d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. ma kakvi oni sadrzinski bili. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni.To znaci da ona. . kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. .Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. cim je takva odluka doneta. te lica na koja se prostire tzv. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. v) sud mora da uzme u obzir navode. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. zahteve i predloge stranka. .Stranke mogu.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. vec je nastavio postupak sa tuziocem.Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. . u postupku po zalbi. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). zahteva ili predloga stranka. presuda obema stranama.Medjutim. - 21 . . predlozima i navodima njenog protivnika. .. zahtevima i predlozima protivne strane. povlaci i ukida sudske odluke.Ako jedna stranka ne dodje na rociste. kao i predlog za ponavljanje postupka.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . zahteve i predloge. materijalna pravosnaznost presude. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku.. . .Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. . a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . . ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu.Medjutim.Neki postupci ( npr. . V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja .Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. a zalba protivnoj strani na odgovor. protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor.18. . g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda.Zbog ove povrede moguca je i revizija.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen.

Npr.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku .Stranka odgovara za umisljaj. Ako to i pokusaju. tj. 1. na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. --> da govore istinu. predstavlja zloupotrebu prava. b) Venire contra factum proprium . a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. 3.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. ali i za nehat.19.Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom.Zapravo.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. . v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. - 22 . u prvom redu. .Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. . jer odgovara i za slucaj. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. u parnici je rec o procesnim teretima. 2. koja se vodi u sasvim drugom cilju.Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. ali to nije duzna da ucini. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . da aktivno ucestvuje u postupku.) Nacini zloupotrebe procesnih prava .Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica. .) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja .Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava.Stranka u parnici moze da dela. . a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). duznost je suda da ih u tome spreci. slucajem koji nju pogadja.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice. .Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom.

. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). . . b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. zakonskim zastupnicima. pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. pogadja je prekluzija. stadijum u kome to cini tuzeni. ali zbog slucaja ( npr. ne i punomocniku stranke. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. . 4.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka..Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja.Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. .Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. . pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. umesacima. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode.Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. ne i slucaj ). te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. umesacu ili vestaku. . pa se rociste odlozi. punomocnicima. dokazni postupak ). uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave. 23 . . .ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. za to predvidjenom stadijumu postupka. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). .Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. . . dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. odgovara vlastodavac.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani.Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. svi dokazi izvedu. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. blokada puta ) zakasni.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). . .Ako to propusti da ucini. ako se npr.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime .Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ).

) Nacelo pomoci neukoj stranci . plus nagrada ). .Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju.Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. vestak. . onda se takav podnesak odmah odbacuje ).Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne.Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka.Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom.Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu.U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. . .Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno.Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. . 21. .) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku . . . . . . . . . .Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok.. te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno.U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne. .U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak.Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo.Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.Sudija nije npr. . sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik. da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu.Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. .20.). odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). 24 .Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.. sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. .

Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. T i Z su bili stranke u parnici.Npr. . koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. . .). neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera.Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. . zbog omaske u 25 . .Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. b) Stranka mora biti poznata. .Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. U stvarnosti. odnosno tuzenog. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. naslednici. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. Uprkos tome. . takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. javni tuzilac. .Prema teoriji zastupanja. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. v) Stranka mora da je odredjena.Prema teoriji duznosti. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. organ starateljstva.. stranke su tuzilac i tuzeni. . .U parnicnom postupku.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. . . . T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. stecajni upravnik su stranke po duznosti. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke .Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. . B) Stranke po doznosti . staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.Takva lica ( stecajni upravnik.22.

te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. . 3. 2.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. .odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. . tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni.Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. .Ako to ne ucini.) Omaskom odredjen tuzeni . ono postaje stranka u postupku.Kada je stranka neprecizno oznacena. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije .) Error in personam . .Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. .Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena.Jer. ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).Npr. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). . .Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice.Npr. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ).Medjutim. . . .Shodno procesnom pojmu stranke. lice A umesto B ). sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. G) Naknadno sticanje svojstva stranke .Tako.Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. 1. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. ali i nakon ispravke.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. .Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe.Naime. univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege.Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se.Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije. u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. menja identitet stranaka. 26 . Tada oni i ne postaje stranka.) Neprecizno oznacenje stranaka .Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. 4. . kao i voljnu sukcesiju. pa i u postupku po pravnim lekovima.

. jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. zapravo.Stranacku sposobnost imaju i stranci. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. . odnosno gubitka statusa pravnog lica. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu.. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. . kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). nacelno. 27 - .Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice. .Saglasnost svih ovih lica je neophodna. .U tom smislu.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr. stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. ne dolazi do automatske sukcesije. smrti fizickog. ona se stupanjem u parnicu. saglasnost stranka.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. tuzba se odbacuje.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). te ono moze da bude stranka u parnici.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). . to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. A) Stranacka sposobnost fizickih lica . . udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.Voljna sukcesija podrazumeva.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. .Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost. D) Prestanak svojstva parnicne stranke .U ovom slucaju. .To je razumljivo. 23. tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. . jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi.Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije.Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. . .Obrnuto. . medjutim. .

pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. s obzirom na predmet spora.Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. . javni tuzilac ili organ starateljstva ).Stoga.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. . .Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.. ZPP-a. V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . carinarnici. . parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u.Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost. u sumnji se smatra da je ima. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. postupak se prekida.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. .B) Stranacka sposobnost pravnih lica .Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. . . . . odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. ( ali ne i SZR-u ).U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. 28 . i dace mu rok za ispravku ).Za razliku od poslovne. 24..Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. . .ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica. medjutim.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. . smrt lica ). . ne poklapaju. a ispunjavaju uslove iz clana 73. .Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. ako nadje da ti entiteti.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice. ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. .Pravilo je da sud odbacuje tuzbu.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . lovakom drustvu. pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. .Poslovna i parnicna sposobnost se.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. G) Znacaj stranacke sposobnosti . ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti.

ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. .Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. 29 . tako i za meritorno odlucivanje.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost.U ostalim stadijumima parnice. D) Parnicna sposobnost pravnih lica .Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka. staraoca.U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. kako za punovaznost svake parnicne radnje.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci. .U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. parnicno sposoban.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja..Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti . . .Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. . ono je u toj parnici parnicno sposobno. . dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. . takodje.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu.Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku. . smatra se da je ona parnicno nesposobna. tuzenom. postupak se prekida.Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. . . b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. . G) Parnicna sposobnost maloletnika .Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. . jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . . . B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . .Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti.

) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . . 25. . E) Postulaciona sposobnost . da bude odredjena.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje.U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija. .Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. .Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka.. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. To u ime stranke moze da ucini samo advokat. .T je aktivno legitimisan. revizija se odbacuje kao nedopustena.Sud samo odlaze rociste.U tom slucaju.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera. . . ako je prodavac. . a u suprotnom.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. .Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor. . sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. ali da nije stvarno legitimisana u parnici. . . gluca.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude. ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. kaze se da nisu stvarno legitimisane.Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. . .. . 30 .Stranka moze da postoji.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. a K pasivno legitimisan.Pasivno je legitimisan tuzeni.Aktivno legitimisan je tuzilac.. preduzima parnicne radnje u postupku. da im nedostaje stvarna legitimacija. ako je kupac u ugovoru o prodaji..Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna.i tada se stranci postavlja tumac ).U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. ne zna jezik suda.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa.. . . gluva.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. . bez icije pomoci.

. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes. B) Procesna legitimacija . kao i njegovog odnosa sa sticaocem.Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik.Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). .Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. tako da glasi na sticaoca. retko ). jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. vec procesnog karaktera.U ovom slucaju.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. Nakon pocetka parnice. ..U ovom slucaju. mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji. --> Prema vazecoj teoriji relevancije. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. te se. ako se obe stranke sa tim saglase. . tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke.. po pravilu. .O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ).Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ).Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. .) Procesna legitimacija ex lege . tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. presuda glasi samo na sticaoca. .U Nemackoj.Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. . 2. U parnici.P proda stvar K. . .Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. 31 . od nevlasnika ). U drugom primeru.). privremeni staralac zaostavstine. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog. .Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije . te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. Nakon sto je parnica zapoceta. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije.

) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .Titular materijalnog prava. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici. i 28. .Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. pitanje pricati i 27.) Dejstvo procesne legitimacije . . . radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja.Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik.1 27. a zastupnik moze biti i organ starateljstva.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost.Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. 26. sticenike zastupaju njihovi staraoci. . b) punomocnik. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ). .U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26.) Zastupanje u parnicnom postupku .Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama.Medjutim. .Maloletnu decu zastupaju roditelji.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. . v) zastupnik pravnog lica.POLOZAJ ZASTUPNIKA . s obzirom na to da nije stranka u postupku. moze da se saslusa i kao svedok. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika.U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva..Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. .Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. pitanje 32 . . .Zastupnik nije stranka u sporu. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. 3.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. .To moze biti samo advokat. .

Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice.Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog.Punomocstvo je oblik voljnog. tj. zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). . . . --> zakljucenje poravnanja. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. --> povlacenje tuzbe.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama. . * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. a tuzeni nema punomocnika. G) Znacaj zakonskog zastupanja .U nasem pravu. --> priznanje tuzbenog zahteva.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. * ako je prebilvaliste. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. --> odricanje od tuzbenog zahteva. osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). . vec njenog zakonskog zastupnika. ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. . punomocnik nije neophodan. a ne zakonskog zastupanja. ove uslove treba tumaciti restriktivno. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. 33 . sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). odnosno boraviste tuzenog nepoznato.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. .Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. kao i za meritorno odlucivanje.Na glavnoj raspravi. . a stranka nema punomocnika u toj parnici. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika. 28. .Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost.ovlascenja koje je od nje dobio.npr.Sud poziva zastupnika na rocista. postupak se prekida. --> izjavljivanje. . V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika . povlacenje ili odricanja od pravnog leka.

.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. nije nuzno da punomocnik bude advokat. da preduzme sve radnje u postupku. podnosenje zalbe.). ako u punomocju nije drugacije odredjeno. vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. . i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje.Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. Povlacenje tuzbe je punovazno. 34 . vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. te se kao isprava predaje sudu.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. . pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. . B) Punomocje a) Pojam . zakljucenje poravnanja. . sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. priznanje tuzbenog zahteva. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja. .Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu.Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. g) Vrste punomocja . trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja.Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom.Za punomocje se zahteva pismena forma.. . v) Obim punomocja .Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke.Pravilo je da se izdaje opste punomocje.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja. b) Zasnivanje i dejstvo .Advokat moze. ako posumnja u istinitost punomocja.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. d) Pravni polozaj punomocnika . . odricanje i odustanak od pravnog leka. odricanje od tuzbenog zahteva.Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. . vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. . .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. prenosenje punomocja na drugo lice. .Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. . dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu.

odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. . stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . . vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva. da kazuje istinu ). . . .Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ).Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku.Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. * smrcu stranke. 35 . ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. . * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika.Ono prestaje: * okoncanjem parnice. medjutim.Da bi proizvele dejstvo. a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr.. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. . stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje.Kada punomocnik otkaze punomocje. . odnosno lice koje nema uredno punomocje. . .Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji.Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. * prestankom pravnog lica. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. . dok suprotno nije moguce.Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. .U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. . e) Supstitucija .Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje.Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane. . * opozivom i otkazom punomocja. medjutim. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. .Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. z) Prestanak punomocja .Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ). duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku.Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ).

ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. b) Parnicne radnje suda. ali ovde spadaju i negativne 36 . .Npr: T je sastavio tuzbu.Suprotno tome. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ).. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A.) Parnicne radnje stranaka.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje. . ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. . B) Vrate parnicnih radnji . vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. .Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. ..Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa.Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. . . odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme.Prema cistom procesnom ucenju. prema vladajucem funkcionalnom ucenju. jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. .Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje. za odredjene parnicne radnje. . .) Parnicne radnje. . pojam i vrste A) Pojam . 29. . pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju..Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. Supruga T podnese tuzbu sudu. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke. . funkcionalnom shvatanju. odnosno u parnici.Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. al je nije podneo sudu.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. radi se o parnicnim radnjama.Prema drugom.Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva.Prema prvom shvatanju. pojam i vrste A) Pojam . pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje. 31.

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

npr: rok za odgovor na tuzbu. Npr: rok za zalbu.) Rokovi A) Pojam . rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje. dok traje.. mesece i godine. Npr. B) Vrste rokova .Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja. . dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). b) Dilatoni.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci.Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje. prekid postupka.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju.Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. kao i lica lisena slobode.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje.1. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda.Rokovi se racunaju na dane..su nezavisni od subjektivnog stava stranke.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno.. . .npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. . tj. b) Objektivni. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. rok za zalbu.Mogu biti: a) Restitutivni. G) Odrzanje roka . rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.Najvanizja podela: a) Zakonski.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju. Rok za povracaj u predjasnje stanje. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima. . od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju. . . ali ne duze od 15 dana. V) Racunanje rokova . pre isteka roka.. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje..U pogledu dejstva.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ).. Npr. b) Nerestitutivni. 41 .Smatrace se da je rok odrzan.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja.. . b) Sudski. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. rokovi mogu biti: a) Subjektivni.. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. rok za izvodjenje dokaza. . ako nije dostavljen stranci.

Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. D) Zastoj i prekid roka . . nezavisno od ishoda spora. 3. on pocinje da tece iznova.Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. V) Odlaganje rocista .Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati.Rociste zakazuje sud. 2. kada se rok prekine.Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. ako je njihovo ucesce potrebno. . a kada prestane taj dogadjaj. .Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. . a u nadlezni sud stigne po isteku roka. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. . . . rok nastavlja da tece.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. i njega odredjuje sud. o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.Suprotno tome.) Propustanje parnicnih radnji .O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. . B) Zakazivanje rocista .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. . ili kada se.Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. . i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. . 42 .) Rocista A) Pojam i vrste . .Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. zbog nedostatka svedoka ili vestaka.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. .

34.. . . . te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. B) Uslovi za vracanje . on nije ni u cemu prekludiran. zbog sporosti postupka kao posledice toga ). . V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje . ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista.) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). smatra se da je dao pristanak.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku.Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa. . Ako se ne izjasni.visa sila ).Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela.Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. . gubitak prava.U drugim situacijama.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. 43 .Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). . . a to nije ucinila.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh.Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju.Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.Svaki oblik krivice na strani stranke. osim lake nepaznje. . . .Bila kriva ili ne. iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise. ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. G) Postupak .Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. . propustanje rokova ne povlaci prekluziju.

Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno. stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. 1..Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. kada predlagac nije pristupio samom rocistu. .) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen.O predlogu se odlucuje resenjem. D) Odluke suda .) Presuda A) Pojam i vrste 44 . a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju.Troskove snosi predlagac. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog. . Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ).Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. . a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. . te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje.ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. Dj) Pravne posledice restitucije .Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja. 35. a ako sud usvoji predlog. dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje..Uz predlog za restituciju. . . 36. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama..

radi se o kontradiktornoj presudi. .sporovi zbog smetanja drzavine. . dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). b) Deklaratorne.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom.Prema sadrzini. . 2. 3.Ako je doneta nakon raspravljanja.Tzv.Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma.Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom.On odredjuje rociste. odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. odlucuje o izvodjenju dokaza. . resenje o odbacivanju pravnog leka. v) izuzetno i prema trecim licima.Njom se zasniva novi. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi.Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe. . resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. presude mogu da budu samo meritorne. .Meritorno.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. . 45 ..Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca.Medjutim.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. . . doneo ju je upravni organ ).. b) u postupku za izdavanje platnog naloga.Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji. saslusava svedoka resenjima. B) Dejstvo presude .) Resenje . ona je nistava. b) strankama. .) Donosenje sudskih odluka . na osnovu priznanja. .Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. .Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama. . onda odlucuje resenjem ). o glavnoj stvari.Ako raspravljanja nije bilo. . g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. . te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. nistava presuda proizvodi dejstva. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. .Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. v) Konstitutivne. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja.

.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina... jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. . . da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje. pre svega.pozitivno ili negativno.To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. u rukovodjenju glavnom raspravom. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke.O jednostavnijim pitanjima se ne veca.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju. rukovodjenjem rasprave. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. tj. . a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. . pozivanje i dostavljanje.) Zapisnici 46 . . o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. 37.U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ).Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi. a predsednik veca uvek glasa poslednji. . odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. pa makar ih i stranke same ne iznele. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice.Odluke se donose vecanjem. vec se odluka donosi na samom rocistu. .Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid.) Upravljanje parnicnim postupkom . .Odluka se donosi vecinom glasova.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. .U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. a zatim glasanjem. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. vec samo zalbom protiv presude. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom.Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. . . . . odredjivanje rokova za neke parnicne radnje.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja. . .Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. ne mogu da budu uzdrzani.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. 38. odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak.

i njega moze razgledati samo visi sud.Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar.Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik.. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. .Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. .tu se unisi: nazi i sastav suda. a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). ). zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka. b) Opis preduzete radnje.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini.Stoga.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. . vreme. . . da li zakonito ili ne.I sud moze da. A) Sadrzina i vodjenje postupka .Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik.Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. . izvrsi izmene i dopune zapisnika. V) Zapisnik o vecanju i glasanju .Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika . on nije osnova za merotorno odlucivanje. - 39. mesto. . naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika.Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. stranke i drugi ucesnici u postupku. sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). . po sluzbenoj duznosti. vec samo na osnovu usmenog.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. . ..) Dostavljanje 47 . ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. B) Prigovor na zapisnik . neposrednog i javnog raspravljanja. v) Potpis parnicnih subjekata. jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. a ako ne potpisu.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. .

. . kako bi mu se moglo predati pismeno. a to vazi za: --> Tuzbu. . pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno. potrebna veca opreznost. .Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja. . rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen.Dostavljanje nece biti dopusteno.A) Pojam i znacaj .Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke. .Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. . --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu. .Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. ono mora da bude uredno. --> Presudu. vec posredno ( preko poste. . a moguce je i u sudu.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. sve docnije parnicne radnje.Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. .Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. kolegi na poslu.Ako se postupak ipak nastavi..). lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata. zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.. 48 . --> Platni nalog. uz naznacenje gde se adresat nalazi. . odnosno nacela kontradiktornosti. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. uprkos neurednom dostavljanju. B) Vrste dostavljanja 1.Dostavljanje se vrsi adresatima prijema. --> Vanredni pravni lek. moze se dati clanu domacinstva. mesto i vreme dostavljanja ). . ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.) Posredno dostavljanje .Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci.Dostavljanje je temelj prava na odbranu. 2. tj.) Licno dostavljanje .Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu.. . . u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin. . . pa i odluka nece imati nikakav efekat. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju.

G) Nacin dostavljanja . . u sudu. . i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti.Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. V) Mesto i vreme dostavljanja . .) Fiktivno dostavljanje . . .Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. . sud ce odbaciti tuzbu.Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa.Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena.Ako je adresat drzavni organ. . on je privremeni zastupnik stranke ). Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena. u stanu. . platni nalog.. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). . presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. 3. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika .Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu.Ako tuzeni propusti da to ucini.Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste.Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. .Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena.Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. vanredni pravni lek.Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. 49 .Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese. o kojoj nije obavesten sud. . nadleznog organa opstine. a ako to ne ucini. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). b) Punomocnik za prijem pismena .Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. preko lice koje je zaposleno u sudu. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu.

pojam i vrste A) Pojam . posesorne.Na dostavnici ce zabeleziti dan. pravna lica niti drzavni organi.Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. .Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. naslednopravne. .Tuzbe mogu da budu. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu.Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . . . odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. .Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ).) Tuzba. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. .D) Odbijanje prijema . . tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. cas i razlog odbijanja prijema.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. .. .Adresat je duzan da primi pismeno. smatra se da je nedostatak otklonjen ). . .Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom.Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). u vreme i na nacin regulisan zakonom. i to bez odlaganja.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi.. 40. B) Vrste . odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena.PRAVNI INTERES ZA TUZBU . ako se dostavljanje vrsi u mestu.Ako neko od njih odbije da primi pismeno.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim. Dj) Dostavnica . 50 .

1. po pravilu.Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. ako usvoji tuzbeni zahtev. subjektivno pravo. . . proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. troskovi postupka.Od tuzbenog zahteva. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. stvar.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. odredjuje sta ce biti predmet spora. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. . stvarnu i mesnu nadleznost.Ako se radi o osudi na cinidbu. propustanje ili trpljenje. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi. .Iako se to zakonom izricito ne navodi. a moze da se otkloni samo intervencijom suda. * tuzbeni zahtev. .Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. * dokazni predlozi. 2. 41. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg.Tuzilac sam u tuzbi. radnja.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. .. * oznaka vrednosti predmeta spora. 51 .) Sadrzaj tuzbe .kamate. po njegovim shvatanjima. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. odnosno nepostojanje utvrdjuje.zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. . . postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije.Naprotiv.Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. * cinjenicni navodi. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje.. . .Da bi tuzba bila uredna.) Tuzbeni zahtev . na osnovi dispozicione maksime.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. .U tuzbi bi tuzilac. * tuzbeni predlog. deliktnom radnjom. .Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. .U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti. .) Cinjenicni navodi .Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja.

) Dokazi . 3. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. 52 . .Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi.Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu.Naime.Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze.dakle.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode.Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din. pre svega. . spada navodjenje njenog pravnog osnova. . tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog. vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.b) Teorija supstanciranja. . tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu.FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE .U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac. Naprotiv.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev.Kod preobrazajnih tuzbi. . ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. . . .U sustini.Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. .Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. .Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari.Kod deklaratornih tuzbi.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. . tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. . jer ga je ugrizao pas S. . tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. . . . te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. 4. . Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.) Tuzbeni predlog . po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S.U fakultativne sastojke tuzbe.

zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. v) fakultativno. . K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje. sud ce odbaciti tuzbu. .Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar.Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. ne sadrzi potpis tuzioca).NEUREDNA TUZBA ..) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste .Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. . te 5000 dinara 2005. . odnosno zivotnih dogadjaja. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. . vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka.U ovoj situaciji.. sud ce je odmah odbaciti. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ). . jednom presudom.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. . . . ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu. a ako ako tako ne postupi. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe.) Kumulativno spajanje .Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004. 53 .Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni.. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. 42. . . T tuzi A za povracaj 10000 dinara. zivotnom dogadjaju. zahtev za obezbedjenje dokaza. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. A dospe u docnju. sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe. .Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva.

a drugi pomocni. moraju biti u vezi. . 3. ali. ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. o svima ce odluciti vece.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.) Alternativno spajanje . sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.Stoga.Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. 54 . . pricinjenu deliktom iz 2004.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. cinjenje. kupac. . sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ).Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja.Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. jedan glavni.) Eventualno spajanje . sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. . ..Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece. . . tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). .Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. godine.Npr: T. . . u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. sada. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . . i glavni i eventualni. 43. a o drugim sudija pojedinac. .I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. monopola i povrede prava konkurencije.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). oba zahteva. necinjenje ili trpljenje.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. 2. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima.) Kondemnatorna tuzba . .Tuzilac istice pomocni.Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme.

44.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave.U ovim situacijama.Nakon sto potrazivanje dospe. . v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. vec dospela. jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. .Samopomoc je zabranjena. . pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. . . po odredbama materijalnog prava. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. tj.Ako potrazivanje nije dospelo. . sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev.Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja.Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. ..Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. . .ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . .Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. do uz pomoc prvosudnih organa.Dakle. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. A) Dospelost potrazivanja . pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. pa tuzilac ne moze na drugi nacin.) Deklaratorna tuzba 55 . sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. . . b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. nece postojati identitet predmeta spora.

Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. mane u izjavama volje. naslednog prava. postojanja prava svojina. .Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora.Pravni odnos je postojeci. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. odnosno neistinitost neke isprave. . . C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost.Pravni odnos cije se postojanje. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. . ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje. .Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. postojanje krivice. Npr. ona moze da bude pozitivna i negativna. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). 56 . . . utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo..Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja.. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. . nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari..) Dopustenost deklaratorne tuzbe.S druge strane. A) Pravo ili pravni odnos .S druge strane. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. .) Pojam i vrste . ..U tom slucaju. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. . ocinstva i materinstva. b) Obicne cinjenice. 2. . .U deklaratornoj tuzbi.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica.Kada govorimo o pravnom odnosu. postojanja prava na naknadu stete.). neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca.1. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. .Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. . utvrdjenje da li je dug izmiren ). d) Prava koja nisu tuziva.

. obezbedjena potpuna pravna zastita. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). deklaratorna tuzba je nedopustena.U prvom slucaju. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. . B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . pozitivni ili negativni.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. . nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. npr. kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. 57 . nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja).U principu. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku.Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. pak. B. istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. * A podnese protiv B deklaratorni. i u ovom slucaju. . . cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. . Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan.U drugom slucaju.Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela. tako da je tuziocu. . .Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora.. . .Medjutim. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. .Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. u toku postupka. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev.

. Stoga.Medjutim. tako da odluka o postojanju.Medjutim. .Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima.Deklaratorna sudska odluka niti stvara. 45. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. odnosno ne postoji.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu.Primer: A. . 58 . i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva .Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom.Npr. . g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. . nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka. ako A. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. drzalac. od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. . odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. v) Pravni odnos cije je postojanje. pored kondemnatornog.S druge strane. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. i to medjupresudom. . B odbija jer spori da je A vlasnik. medjutim. . odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. vlasnik zahteva tuzbom da mu B.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. preda pokretnu stvar. .Dakle. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). . .

Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju.Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ). .S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. . . dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja..).Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus. status privrednog drustva. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. V zahteva naknadu stete.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka.Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. . . 59 .Dakle. takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima.. . preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. tj.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ).. .Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1. cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. . B) Vrste .Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. 46.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. . te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva.Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi. postoji preinacenje tuzbe. . . . preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ).) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao .Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. .. 47. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. razvod braka ).Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. .Za razliku od deklaratorne. tuzba za ponistenje ili razvod braka.) Objektivno preinacenje tuzbe . Kada V sazna da je B prodao gitaru. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.

kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio. tuzi B.Medjutim. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. cak i bez promene osnova tuzbe. nakon podizanja tuzbe. . verenica. . odnosno parnica po preinacenoj tuzbi.Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. 2. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni.Stricto sensu.Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. odnosno momenat dostavljanja tuzbe.Npr: A. . . ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) . cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). .Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. ..) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . ali neodrzanog vencanja.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. dopunio ili ispravio pojedine navode.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. . .S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ).) Povecanje tuzbenog zahteva.Svako povecanje tuzbenog zahteva. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. . predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). njegovo smanjenje.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . 5. . . kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. ali i ne mora da navede u tuzbi.Kada se tuzba preinaci. 48. 3. . verenika.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg.Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. 4. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. .

da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi. . . te da je stetu pricinio C. Stoga. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. ali i inicijalno tuzenog. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ).Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. . B) Procesna dejstva . pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. Ako on izostane. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu.DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . tuzi drugo lice. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ).U ovom slucaju.Sud moze. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. Naime. da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. v) U slucaju elektivne nadleznosti. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. . neophodan je pristanak novog.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. . umesto prvobitno tuzenog. Tokom parnice shvati da je B. ako tuzbu nije podneo advokat. sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. bio sam zastupnik X doo. .Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. 61 . U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . . po sluzbenoj duznosti. 49. . . odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. prilikom zakljucenja ugovora.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. . ..Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. stranke u parnici su A i P.Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. A zeli da umesto P tuzi C. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda.Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. .Tuzba se podnosi pisarnici suda.

* pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. preinacenjem tuzbe. . ako je on vec pokrenuo postupak.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese. 50.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. tj.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. incidentnim zahtevom za utvrdjenje. . V) Materijalnopravna dejstva .) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 .) Pojam i znacaj .Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna.Sto se tice ovih zahteva. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. . v) Povlacenjem tuzbe.Od momenta podnosenja tuzbe. .Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. g) duznik pada u docnju. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). .Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. 2. g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. a takav slucaj je s protivtuzbom. . ukljucujuci i sudsko poravnanje. b) prekid roka za odrzaj.) Litispendencija 1. . parnica koja je ranije pocela da tece. . .* postojanje.

. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. a zatim. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. .deklaratorna. .Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. .Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. V) Materijalnopravne posledice .Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ).Suprotno tome. .Kada je podneta kondemnatorna tuzba. .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba.presuda.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. na osnovu istih cinjenica. jer postoji identitet cinjenica. b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje. d) cesce umesaca.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. . za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. . identitet predmeta spora ne postoji. .Sto se tice identiteta predmeta spora. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. . a potom i negativna tuzba za utvrdjenje.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. 63 . ali ne i kod nas ). Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. . . g) podizanje protivtuzbe. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. kao i javnog tuzioca u javnom interesu. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. dj) obavestenje treceg lica o parnici. . e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu.Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj.

a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. tuzba se odbacuje kao nedopustena. po pravilu. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ).predmetu spora. tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac.U ovoj fazi postupka. funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu. 52. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. . B) Tok pripremnog postupka . 2. . . g) odrzavanje pripremnog rocista. 51. .) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu.Kada je tuzba podneta sudu. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. g) stvarna.Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi.Ako uslova nema. .Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. . mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor.Izuzetno.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora.Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje..Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. . . d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu.) Pojam i sustina .Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.) Procesne pretpostavke 1. 64 . .

. Dj) Ostale podele .Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. 3.O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. . b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. .).Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. postojanju litispendencije. do pravosnaznosti okoncanja parnice.zabrana dvostruke litispendencije. . V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. prava na vodjenje spora. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora.. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. pravnog interesa za podizanje tuzbe. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja. . .Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda.po pravilu. . prekoracenju roka za podizanje tuzbe.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica. postojanju res iudicata. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. . Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. dj) postojanje prava na vodjenje spora. . b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka.. nepostojanju pravnog interesa. . dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . samo do odredjenog momenta u parnici.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda .Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici.

* apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. * procesna legitimacija.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. . b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. ( dakle. . * postojanje stranke. .Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke.Naime.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. * stranacka i parnicna sposobnost.. kao sto je sporazum o arbitrazi. iako je slucaj jednostavan. dok kaznije moze i da odpadne. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki . sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). vec se prvostepena presuda ukida. . nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. odmah se vidi da je zahtev neosnovan. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. * odsustvo imuniteta tuzenog. vec se postupak prekida. tuzba se ne odbacuje. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. tj. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. tuzba se ne odbacuje. Na pripremnom rocistu. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. . . takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T.. . stranacke i parnicne sposobnosti. * postojanje pravnog interesa za tuzbu. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . 4. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. . tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje. * tuzivost subjektivnog prava. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije.. 66 .Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). sud posumnja da je T parnicno sposoban.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama.Da bi sud mogao meritorno da odluci.

.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.Kad je sud nadlezan. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2.Uobicajeno.Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. . funkcionalna i mesna nadleznost. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost.Dakle.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi. . .) Vrste nadleznosti . objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. cak i kada su oni fizicka lica.) Nadleznost vrste suda . . to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti.53. .. Ali. . . . . .Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti. - 67 . . osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. finansijske i osiguravajuce organizacije.Relativna nadleznost je: stvarna. . . postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Pod drugim licima treba smatrati banke.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.) Pojam .Nadleznost sudova je uredjena zakonom.) Pojam i vrste nadleznosti 1. visi ili privredni.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova. razlikujemo.Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora. 1.. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu.Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. . siri se i na materijalne suparnicare stranaka. .Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. u okviru stvarne nadleznosti. . 54.Stvarna nadleznost privrednih sudova .Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi.

.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu. vec i vrednost predmeta spora. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). paternitetski i maternitetski sporovi.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja. 3. .On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. ali samo u sporovima male vrednosti. 68 .Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku. . obaveznog socijalnog osiguranja. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda. .) Stvarna nadleznost u uzem smislu . u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). u drugom je nadlezan visi sud.. vanparnicni i izvrsni postupak. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose.Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka. bez obzira na svojstvo stranke u parnici. . pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu.Kada osnovni sud resava sporove.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. . sporovi povodom strajka.U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine. .Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE . a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. 2. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda..Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu.Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. . .Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. . B) Stvarna nadleznost visih sudova . ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava.. . ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste.Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. .) Funkcionalna nadleznost .Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. .

odnosno sediste tuzenog. . . a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. 2.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) .Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. studira ). .Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.) Pojam . odredjene prema predmetu spora. .Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). otvara se pored opsteg i poseban forum. .. . dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ). ali moze i ugovorom. a moze da je odredi i sud.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ). . ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. .Ako se npr.Izuzetno.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu.) Mesna nadleznost. beskucnik ). b) Posebnu.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica.Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu. radi o porodicnim sporovima. . jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. . . mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda.) Vrste .Za mnostvo parnica.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica.Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste.Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice. 55.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. osim kada je to zakonom izricito iskljuceno.Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno.U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud. pojam i vrste 1.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. 56. . 69 .

) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) . v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama . tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma.Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. odnosno boraviste. sporovi o zakonskom izdrzavanju . b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu . b) Stvarnopravni sporovi . 70 .Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. odnosno stecajni postupak.Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku .Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda.Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ). tuzilac je obicno dete.Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje. . . odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.forum rei sitae.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. . B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) . . iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. odnosno ustanove. .vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste. 2. te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste.. odnosno boraviste.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti.Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi.U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. .Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti.Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih.Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. odnosno brod upisan. .Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima . .Kod sporova za zakonsko izdrzavanje.

Osim pred opsti forum.) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. .Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). . .Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. pored opsteg foruma.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) .Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa. 57. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). .Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ).Najefikasniji je.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca. kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. . e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) .v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. ali i naomrazeniji. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) .Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. 71 . . kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda.

tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti. Kada nastupe te okolnosti. po pravilu.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. . . prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. .U izvesnim slucajevima.Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana. kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost. . .Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. .. .Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. . prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu.Do precutne prorogacije dolazi. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu.Postoji: a) Nuzna delegacija.) Izricita prorogacija . . .1. ne moze da postupa. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu.Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. a ne stvarno nadleznom nizem.) Delegacija .Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. predmet i forma ). te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda. sudovi nadlezni za 72 . vec samo po prigovoru ). inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno.Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. 58. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste. .Precutna prorogacija moze. te tada dolazi do delegacije nadleznosti. za razliku od izricite. .Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. . b) Svrsishodna delagacija. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. delom materijalnim pravilima ( mane volje. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane.Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. u protivnom. 2.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan.Tzv.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . . .Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju.. ).Delegaciju vrsi neposredno visi sud.

. dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). 73 .Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika.) Ispitivanje.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne. B) Vrste privlacenja nadleznosti . jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. izvrsnim.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. 2. te na rocistu za glavnu raspravu. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. . pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. . ne i stvarne nadleznosti. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda. . .Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan.delegaciju mogu. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. .Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. .) Ordinacija . .Ovde je privlacenje potpuno.Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS.Kod nepotpunog privlacenja. a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . 59. 60.Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. .Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. odredjuje mesno nadlezni sud. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam . vanparnicnim ili stecajnim ). na predlog stranke.Ovde je privlacenje nepotpuno.Tada VKS sam. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi .Kada je ovaj uslov ispunjen. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate.) Ispitivanje nadleznosti .

tuzeni promeni domicil ).Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. ukljucujuci i nadleznost vrste suda. .Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . pravilo perpetuatio fori ne vazi. . prorogacija nadleznosti vise nije moguca.Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. . i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. 74 .Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. .Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud.Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. sud nece odbaciti tuzbu.Obrnuto.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. . sud je duzan da sprovede dokazivanje. on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. .S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. . . V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti . steta nije nastala ). pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu. .Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost.Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc.Naprotiv. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava..Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ).Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. B) Razlozi . .Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. 2.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS. . . zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. 61.Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. . . . .Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr.

sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja. sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju... . .Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka. umesto veca. . . uzoraka.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.prava na upotrebu firme.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske.Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. . . pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu..Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba. ako sudi u vecu.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. . * u privrednim sporovima. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. * u drzavinskim parnicama. .Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti.) Pojam . ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. 62.U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ).Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim. . 75 . . . cija vrednost prelazi 3 miliona ninara. .G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti .dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ).Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.cist procesnopravni ugovor ).Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog. .) Sastav prvostepenog suda . 2.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. .nezavisno od vrednosti predmeta spora. D) Lazni sukob nadleznosti .Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara. a izuzeci se mogu zakonom predvideti.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen. kakav je njegov sastav.) Sastav suda 1.

3. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac.Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda. odmah po prijemu tuzbe.U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ). . . 4. g) visina sudskih taksi. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora.) Znacaj sastava suda .Ako se radi o obrnutom slucaju.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. zalba nije dozvoljena. izricito ).Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara.. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. .Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno. na zapisnik. b) dopustenost revizije.) ne priracunavaju. ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). . maternitetskog ili paternitetskog spora ). v) vrsta postupka.pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. . ex officio.Prvistepeni sud. . ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac.Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. .) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj . kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima.) Sastav VKS .Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka.sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. . 5.vece koje cine 3 sudije. . . B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora .. troskovi.) Sastav drugostepenog suda.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna. 76 .Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu. to se moze izpraviti ad hoc. .revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu. Protiv ovakvog resenja veca. sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. 63. .Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe.Vece se sastoji od 7 sudija. d) visina advokatskog honorara.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece.

pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). 4. . vrednost zahteva se sabira. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina.U suprotnom.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja .) Buduca davanja koja se ponavljaju .Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . 2. V) Posebna pravila 1. a ako je zakup zakljucen na krace vreme.Nakon pocetka raspravljanja. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari.Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.) Kumulacija tuzbenih zahteva ..Kod buducih sukcesivnih davanja. . onda visina ukupne zakupnine. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina.U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva.Kada je spor imovinskopravni.Medutim. vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). V) Korekcija vrednosti predmeta spora . te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. 77 .To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora. ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu. . jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. . . . 3. .

Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. .Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat.Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). . . . da ako je nenadlezan.izvidjaje.) Pojam .No.. . . te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku.Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari.Tuzba moze biti manljiva formalno.Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. . b) tuzba je podneta neblagovremeno. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). onda ce je odbaciti kao nedopustenu.). tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji.Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS.64. . trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. a kada je otlonjiva. onda se tuzba odbacuje. da ustupi predmet nadleznom sudu ). sud nije vezan navodima tuzioca. u slucaju poteskoca u dokazivanju. . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva. a zahteva predaju stvari ). a ako ih ne ispravi.) Odbacivanje tuzbe . 2. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje. sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr.U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. 78 . . .) Prethodno ispitivanje tuzbe 1. prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.

Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe. dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. .3.) Sadrzina odgovora na tuzbu ..Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno. o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka. prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. . te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. .Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. ne i o tuzbenom zahtevu. .Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori. da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu. .. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja.Prvo prica iz 50. .).Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.Jer u komplikovanim pravnim stvarima. pitanja ( litispendencija ).On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. . .Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu. . dok druga donosi ex officio ( npr. . resenje o obezbedjenju dokaza. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe. .) Odbrana tuzenog .) Upravljanje postupkom . gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). 2. A) Odgovor na tuzbu 1. sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom. zalba nije dopustena. .) Pojam i znacaj . b) procesne prigovore. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ). .Uz to. 79 . v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev.Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere.U toku ove faze postupka. tuzilac priprema tuzbu neograniceno. 65.Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi.

Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore. kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). . . . odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. 2. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.) Osporavanje dopustenosti tuzbe . .Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. . te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. . 3. * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). on je moze ispraviti..Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. .) Uopste . b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. apsolutno nistav ugovor ). da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ).Isticanjem ovih prigovora. zastarelost. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. raskid ugovora ).Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ).Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka. ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.) Upustanje tuzenog u merotum spora . smatrace se kao da nije ni podnet.g) ako osporava tuzbeni zahtev. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. 80 . d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. * isticanjem materijalnopravnih prigovora. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda.

Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. po pravilu.Ovim prigovorom.) Prigovor prebijanja u parnici .Kada se ovo desi. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr.Ona je opoziva.Za razliku od protivtuzbe. . .Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . duznik.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora. da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. 2.S druge strane. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). shvatanje kod nas. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. 1. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. makar istorodna. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem. 66.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov.Dva shvatanja: --> Prvo. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.) Eventualni kompenzacioni prigovor . gase ex tunc. u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. . vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. . u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. sada tuzeni. . jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter.Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom. usled toga. 81 . shodno tome. --> Drugo. . zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora .Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. te obaveza tuzenog jos nije dospela. te zahteva da sud. 3. . on nema na parnicu vece implikacije. vladajuce. te ce sud.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice .) Prigovor kompenzacije .

Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. v) u trecem. osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. .Obrnuto. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. a tuzbeni zahtev usvaja ).) Postupak povodom prigovora kompenzacije . . sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev..Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude.) Protivtuzba A) Pojam i vrste .Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. b) u drugom. . sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. 4. eventualno. ako nadje da ono postoji.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. . jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. 67. 5. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. a tek. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev. sud utvrdjuje da postoji potrazivanje.Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. 82 . odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. . . dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.U svakom slucaju. kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ). sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. B) Dopustenost protivtuzbe . izrekne njihov preboj.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. . onda se prigovor odbija kao neosnovan.Stoga. . sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj. kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. .Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji.Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. . . paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da.

kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. . d) Peto.Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. g) Cetvrto. v) Trece.) Eventualna protivtuzba .Sud moze.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. ako nadje da je ugovor zaista nistav. . . T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. . za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka. tj. ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe.) Kompenzaciona protivtuzba .Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. . podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. .Podnosenje ove tuzbe ima smisla. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva.) Koneksna protivtuzba .U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. . 4. s druge strane. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. b) Drugo.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. 3. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. . cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza.S druge strane. tuzilac moze da je povuce. K osporava tuzbeni zahtev. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. .a) Prvo. . 83 . protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. Medjutim. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. 1.

vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. u prvom redu. 68. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ).Pravilo je da sud.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. .Ali.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. .Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. b) presudu na osnovu odricanja. . u interesu procesne ekonomije.. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. . zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu.Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. spoji parnice ( u suprotnom. A) Znacaj . B) Zakazivanje pripremnog rocista . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. onda se ne zakazuje. . pripremi rocista za glavnu raspravu. V) Postupak po protivtuzbi .Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ). spoji obe parnice. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. sud moze.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje. .) Pripremno rociste .Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud. . .Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu.Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. . V) Tok pripremnog rocista .Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. s obzirom na jednostavnost spora. 84 .Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. a tuzeni odgovor na nju. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da.Ono sluzi. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. . .

Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka. ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.. D) Izostanak s pripremnog rocista .ZNACAJ I JEDINSTVO . pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. . i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. jedino.Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima.) Glavna rasprava . 69. cinjenicne tvrdnje i predloge.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . 85 . .koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz.Tri vrste odluka: a) Prve.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve.Ovde se formira procesno gradivo. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu.Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava. ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. ona je nistava ) .Glavna rasprava predstavlja celinu. b) Druge.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu. . te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu . . da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. . v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ). . jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu. . on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu.Tuzeni moze.ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. postupak ce se nastaviti. . .Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza. pa i pravna shvatanja. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.

postavljanje pitanja strankama. spajanje ili odvajanje parnica. . kontradiktornosti.Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog. vestaka. tako i materijalnog upravljanja parnicom.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice.Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista. . tuzbenom zahtevu ( npr. te u sklopu toga. .On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica. a narocito dokazni.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). . . B) Nacin . i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba...Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti.. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali... . . a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka.Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. izmeni.Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. te da se odvija ekonomicno i celishodno. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora..Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu . . kao i da zakljuci sudsko poravnanje. .Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora.. . vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista. ). .Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave... . o bitnim spornim cinjenicama. . daje im rec. 2.)..TOK GLAVNE RASPRAVE 1. dopuni. . koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. 3..) Pocetak glavne rasprave .Otvara je predsednik veca. stara se o odrzavanju reda na raspravi.rukovodi saslusanjem svedoka.Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove. ..).) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . njihovim zastupnicima postavlja pitanja. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje.Sud je duzan da strankama.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. 86 . kao i o procesnim prigovorima stranka. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. .Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija. ravnopravnosti. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi.. istinitosti.Ako je odrzano pripremno rociste.

tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. .) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi. 5. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela.Po pravilu.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka.Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. 4. . smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ).) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu.Ako neko narusava red. .Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. . koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ).) Odlaganje rocista za glavnu raspravu .Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. . --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. . . . --> kada stranku. 87 .Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi. sud raspravlja s prisutnom strankom. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. .Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja. . tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen. a stranka nije prisutna.. . 6. . na koje nije dozvoljena zalba.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. sud ce joj izreci novcanu kaznu. .Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. . a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista.

g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. resenje o odbacivanju tuzbe).Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE .Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. .Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. tj.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. pitanje. . .Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. 88 . i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. .Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari.Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ). cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude.U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. .2 2 Ova prica moze i uz 42. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori.Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana. . b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. ima jedan tuzilac. . zajedno sa glavnom stvari.Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. 70.RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA . . on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. on o tome donosi resenje (npr. tj. tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. . pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari. .Ako sud odbije prigovor.PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.Ako sud usvoji procesni prigovor. .Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. . . onda ukoliko ga odbije.. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni.) Spajanje parnicnih postupaka .

.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE . a premda se ZPP-om iz 2005. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. te da o njema zajednicki raspravlja. arbitraran ) nacin. . * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila.Isto vazi i za delatnost suda. . . i istovremena parnica po protivtuzbi ).. . onda mora da odgovara istini. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva.Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. pravila iskustva i praske. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. .U tom smislu. .) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . . Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama. b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. . . -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice.Iz razloga celishodnosti. . a sud njima nije vezan. 89 .U ovakvim situacijama. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu.Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. . tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi.Npr. sud moze i da odredi razdvajanje parnica. 71. te da na takav.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. . vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ).Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. a da bi odluka bila pravicna. a ne drugi ( npr. . ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ).Da bi sud mogao da spoji parnice. . sud moze da donese odluku da spoji parnice. . a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju.Kada ZPP iz 2005. svaka istina je subjektivna.

Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza.Smatramo da.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. odluku suda o izvodjenju dokaza. .Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. da oznaci dokazno sredstvo. u tuzbi. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. koje se ne dokazuju.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. 2. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud. nego njih sud saznaje ex officio. kao i njeno nepostojanje. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani. . . . .Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. premda su one “vazne za donosenje odluke”.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. u ovom smislu.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . . b) Drugo. . odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. . . v) Trece. . . . tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. da oznaci rezultat dokazivanja.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo. sam dokazni postupak.U odgovoru na tuzbu. 90 . odnosno na koje se stranke ne pozivaju.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice. te stavove naucnog. stav da je covek smrtno bice ). ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. sve do momenta zakljucenja rasprave.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela. . . . da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje.) Dokazivanje 1.72. odnosno ne postojanje cinjenice. . sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme.) Predmet dokazivanja .

) Neophodnost dokazivanja . . na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi.Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. . da li je zajmoprimac dao predmet zajma. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice. .Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki..Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne.Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).Postoji i: --> Anticipativno priznanje. kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. . . . 3. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. .Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. . . .Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova.Ako je priznanje dato van parnice. predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima.Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita.Naime. odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. 91 . vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. 4.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu . tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. ako tuzilac zahteva povracaj zajma.Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj. pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. . vec naprotiv. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja.Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno.Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. donosenje ove presude je moguce.Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. . * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). . primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju.U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu.

--> Kvalifikovano priznanje. .Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje. jer zakonodavac. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). vec tuzbeni zahtev kao takav. vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). . . pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji.Priznanje cinjenica nema dejstvo.Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva.Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. . a) Pravna priroda priznanja cinjenica . iz cinjenice. jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice.Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije. cinjenice objavljene medijima. . kojim se parnica okoncava. Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ).Ako se. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama. a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju.. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva .Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme. . ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ). . V) Zakonske pretpostavke .S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke.Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. govorimo o pravnim pretpostavkama. s druge strane.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. moze ovakvo priznanje da opozove.. . . . . . odnosno pravne posledice ( npr. drugog.). pa zatim osporene cinjenice. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. 92 . pri njenom postojanju.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov.Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu.O dejstvu priznate.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog. sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza.

--> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka.Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici.) Pojam i vrste dokaznih sredstava .Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). b) drugo. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni. stranke. . ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ).Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom. sud polazi od opstih stavova iskustva. vestaci.Medjutim. prema okolnostima slucaja. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). 6. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. A) Glavni. tumaci. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. . kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. . i duzan je da svoju odluku obrazlozi.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. .. moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.Kod zakonskih pretpostavki. . isprave i predmeti uvidjaja. 73.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija. . 5.Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.Naprotiv.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo.Iz razloga ekonomicnosti postupka. . . 93 .) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . K osporava postojanje ugovora o prodaji.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala.Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza.) Necelishodnost dokazivanja . .

.. . .Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama. vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. . kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. ali iz njihovog postojanja sud moze.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. zapisima.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): .Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. na osnovu opsteg zivotnog iskustva.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). . .Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz.. V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) .Po pravilu. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima.Dakle.Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. . Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. za uspeh protiv dokaza. . . .Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. CD i komp. da zakljuci o postojanju takve cinjenice. jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. . upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) . . . 94 . za razliku od glavnog dokaza. .One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme.Predlaganje dokaza. dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. .Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi.U okviru dispozicionog i raspravnog nacela. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.Kada takvo dokazivanje nije moguce.

* kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz. tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava.Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu.. jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. povreda tajnosti pisama.Rociste za izvodjenje dokaza .U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . . .Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. . .Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka.Uloga suda. . bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. . . vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). kao sto je to neovlasceno prisluskivanje.Stoga. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. .Po pravilu. . ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. . . * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu.Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. . .. a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku. . * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje.Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. 95 . .. . . i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva. jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela.S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti.

a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena.Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane. G) Duznost da se tvrpi uvidjaj .. .Uvidjaj se visi na sudu ili van njega.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj . kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj. .Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. 96 . --> drugom. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. sud vrsi uvidjaj ). lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). i ona je duzna da omoguci uvidjaj.Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa.Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava .Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. . Npr. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. a o tome ne daje nalazi i misljenje. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj.. . pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. . medjutim.Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem.74. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . . sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. . i vrsi ga vece. . radi se samo o svedoku ( npr. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale.Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva.Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. . b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. . u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. . koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). . te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja.

. od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) . menica ). .) koje ovlasceni organi ( sud. .) Dispozitivne i dokazne isprave . . .) Isprava A) Pojam i znacaj . privatno pismo ). odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama. . vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov.Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom.Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. izvod iz maticne knjige. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. sadrzina odredjenih misli.Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci.Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. . resenja. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. .Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. 97 . .Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa. . .Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt. a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. ali se moze obarati svim dokazima. B) Vrste isprava 1.75. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. .Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja. .. .S druge strane. ugovor. lekarsko uverenje.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa. priznanica. te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna. .Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave..Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac.Isprave su lisene subjektivnosti. 2. morao bi to da dokazuje. V) Istinitost isprave . ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ).)..Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.

. .Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj.Trece lice nema duznost edicije isprave. .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. smatra se netacnom ( falsifikovanom ).Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. jer su sadrzane u javnoj ispravi. . * isprava je zajednicka za obe stranke. . ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja.Stranka je duzna da je sama podnese. sud moze novcano da kazni stranku koja. . suprotno volji izdavaoca. . ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama.Drugo je pitanje tzv. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. . pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.. .Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo.Ipak.Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. . .Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ). .da li cinjenice koje se smatraju istinitim.Takodje. D) Pribavljanje isprave . . . .Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. protivnu uverenju suda.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava. * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. materijalne snage sadrzine javnih isprava.Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave.Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. ali postoje dva izuzetka: 98 . b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. . sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). . stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. G) Dokazna snaga isprava . ali ova pretpostavka je oboriva. porice da se isprava nalazi kod nje.Takodje. .Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku.Isprava je istinita.

od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. . .Svedok je najcesce. .Svedok se razlikuje od vestaka. . .) Svedok A) Pojam i znacaj .Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. .Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. organizacije i preduzeca. 76. . .Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti.Ako se ne odazove pozivu.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. odnosa sa strankama.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta. . . ..Uopste. . pre svega. 99 . g) Pribavljanje isprave od organa. --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva. odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ).Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak. ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). V) Duznosti i prava svedoka . b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ).Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. .Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. B) Sposobnost da bude svedok . a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ).Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci. . od intelektualnog i socijalnog polozaja.I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok.

D) Pravo svedoka na naknadu troskova . . b) Pravo na uskracivanje svedocenja. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. smrti ili sklapanja braka.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok..( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi..To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne. prenociste i izgubljena dobit ). G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . onda sud suocava svedoke. . v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja .* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo.Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu.Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ).Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). te da navede njegovo ime. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). verski ispovednici. . . znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. lekari.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. notari. .Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova. .Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. 100 .Nakon tog izlaganja.Ogranicenja. * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan. koje imaju: punomocnici stranaka. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok. advokati. a u suprotnom to pravo gubi. . zanimanje i boraviste.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. a) Zabrana saslusanja svedoka . troskovi ishrane. b) Saslusanje svedoka .Ovaj postupak pokrece stranka. i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ).

. 101 .Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). . * kao dokazno sredstvo. . da li je direktan. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao.Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka . V) Postupak odredjenja vestaka .koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ).O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem.Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam. nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). . B) Sposobnost biti vestak . .U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci.. 77. a u slucaju nesaglasnosti stranaka. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. kao da se radi o svedoku.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). . da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). da li menja verziju dogadjaja. o tome odlucuje sud.Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka.Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama.vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ).Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja.Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda. nacelno. predmet i obim vestacenja.. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje. predmet spora.) Vestak A) Pojam i znacaj .Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. . Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . a ako predujam nije polozen. ..Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.Za vestaka moze. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma. .Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. .Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno.

ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu. te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini. . . .Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). . tj.. . D) Ocena dokaza . a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). . .. a ne vestak.Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje .Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi. 102 . . od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ). b) Saslusanje vestaka . . misljenje je nejasno.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. . tj. DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ). to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. .Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. .Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja.Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu.Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. .Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr.Obaveza vestaka je licna.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. .Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.). nepotpuno. a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ).Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno..Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje. sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku.

B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka .Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo.Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci. b) Princip ravnopravnosti . . informativnim saslusanjem stranaka.Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza.Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka.Kako se parnica.Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). .Ako je stranka parnicno nesposobna.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. . ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. 79.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. ako je njeno saslusanje moguce. vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. v) Dokazni postupak . odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela.Teret tvrdnje . 103 .Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). stranka nije duzna da iskazuje. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. koje nije dokazno sredstvo.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). . . .Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj . a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke.78. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. . po ZPP-u iz 2005. . kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ).) Teret tvrdnje i teret dokazivanja . .Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci. sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ).

. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo. . --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu.. . 104 . pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. . u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. i to iz dva razloga: * Najpre. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. .Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. B) Objektivni teret dokazivanja .Po pravilu.Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva.Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. .On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Stoga.Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije.Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu. .Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. . . parnica ce biti resena na njenu stetu. . .

Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi. T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu. . odnosno neistinitosti. odnosno pozitivno stanje. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje..Dakle. . kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. .Vlasnik stvari koji vindicira stvar. U ovom slucaju. . a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja. .Kod deliktne odgovornosti za stetu. .U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ).Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. i to materijalnopravnim normama.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). .Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. . . mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. . odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki.Prema ZPP-u. . 105 . sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti. negativne cinjenice. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice.Ako postoji situacija non liquet. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. stetnik je duzan da naknadi stetu. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji.Po pravilu. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. . * Drugo. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. . . .

duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. ako je tuzen za kamate. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. * ispunjenje obaveze. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. * zloupotreba prava.U navedenim primerima. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik.S druge strane.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) . . . * zajam/poklon/posluga.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. . onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. .Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna. 106 .Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. duznik. .Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. protivno nacelima savesnosti i postenja ).stranka koja se poziva da je obavezu ispunila.. .Ali one se pomera na osnov pretpostavke.jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug. v) Obrt tereta dokazivanja . unisti predmet uvidjaja ). g) Pravna priroda tereta dokazivanja . pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. ali i da podnese dokaz o protivnom. treba to i da dokaze. * jemstvo. a neisplacene kamate. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ). . . .Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele.Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao.

narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. odnosno nepostojanju cinjenica.Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka.Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. shodno tome. .Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost. pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti. . .Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da. . postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar.Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob.Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza. a narocito nauke. . on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva. . kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. .UVERENJE SUDA . svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. te se. . .).80. njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. .Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. . B) Nacelo slobodne ocene dokaza .. kao i stavovima nauke.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. da preduzme pojedine parnicne radnje.Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. .Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. .Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. .Sud moze slobodno. . a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.Buduci da je svaka istina subjektivna.) Ocena dokaza A) Uopste .Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. po zalbi.Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. . u okviru zakona. . 107 . a koju ne.

108 . . po svojoj pravnoj prirodi. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog. . te zbog toga sto se u ovom postupku.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. te ime i prebivaliste protivnika. kao i o drugim procesnim pitanjima. . dokaza prima faciae. .Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. .To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. .Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja. .Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka.Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi. . vec se njime samo olaksava dokazivanje.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam .Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje.Naime.Postupak za obezbedjenje dokaza je.Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. . 81.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. na osnovu opstih stavova iskustva. B) Predlog . . . bitno za meritorno odlucivanje. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. dok se prilikom odlucivanja o postojanju..Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. . iz razloga hitnosti.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. primenjuje objektivna teorija. njihovo izvodjenje otezano.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. . V) Arbitrarnost u oceni dokaza .Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. kao i dokaze koje treba izvesti.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. . zakljucak o postojanju i druge cinjenice.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

s druge strane. tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.v) Prema obimu pravne zastite.Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). g) Prema nacinu nastanka. .Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje.) Deklaratorna presuda . . 85.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok. cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. .Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. 86.Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. npr.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak.razlikujemo kontradiktorne presude. . . paricioni rok. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. . ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. .Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. . 113 .) Kondemnatorna presuda . kao i medjupresudu.. i presudu na osnovu propustanja. .Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ).Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje. . . a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ). . . kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ).Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. s jedne strane. . .razlikujem potpune i delimicne presude.Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok. odnosno ne postoji. propustanje ili trpljenje.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. bilo pozitivni bilo negativni.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno.

Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). B) Pretpostavke za donosenje . nastupom njihove pravosnaznosti. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada.) Preobrazajna presuda . pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ). delimicna i dopunska presuda .Za ove presude je karateristicno da. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. . da donese delimicnu presudu.Potpuna presuda . a ostatak za nematerijalnu stetu. 88.Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. .Deluju uvek erga omnes.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). . Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ).) Potpuna. menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava.87. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. 114 . donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ). . T zahteva naknadu stete od C i C1.To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. stvaraju. pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. . tada sud moze. . b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr.Kada sud oceni da je predmet raspravljen. .Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Delimicna presuda A) Pojam i smisao . a ostatak za dve godine. . . ali i ne mora.

medjutim. .Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. V) Postupak za donosenje delimicne presude . tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. B) Pretpostavke i postupak za donosenje . dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.Kada donese delimicnu presudu. medjutim.Po pravilu. . nije moguce doneti delimicnu presudu. konacna. .g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).Dopunska presuda ne sledi ex officio. . pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. .Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. da pokrene novu parnicu.Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima.Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr.Ako predlog stranke ne bude usvojen. . 115 . delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. . sud ne deli procesni materijal. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. . . ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. stranka moze. vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ).Sud moze. ali i ne mora. . ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). u pogledu zahteva o kome nije odluceno.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude. vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. . e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva. d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde.Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna.Dopunska presuda A) Pojam i smisao .Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova.

da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. sud moze da donese presudu zbog propustanja. .Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ). . B) Ratio . sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. V) Pretpostavke za donosenje . . A) Opsta razmatranja .Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene.Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). .Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku. - 116 .Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). . . zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama.Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. i ne otkloni taj nedostatak ). dakle. .Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. . vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju.U parnicnom postupku.Donosenje presude zbog propustanja ima smisla.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan.Istovremeno.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ).89.Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi .Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije. . b) Materijalnopravni uslovi .U suprotnom. ali podrazumeva se ). sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu. .Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. .Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje. . on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet.

Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.U vezi donosenja presude zbog propustanja.Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. v) Posebni uslovi ( smetnje ) . . ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena.Medjutim. . .Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. . --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. Dj) Oblik i dejstvo .Poznato je i da preinacenje tuzbe. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. 117 . .Ako to nije slucaj. . vec i da povlaci za sobom i prekluziju. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). . prirodne katastrofe ).Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. . --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. paternitetskim i maternitetskim sporovima. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. te da protiv presude izjavi zalbu.. te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu. . a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja.Ovakvo resenje je jako lose. zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema.Za donosenje presude zbog propustanja moraju. . ali se zna da mu je otposlata.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu.Naime. a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. . predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. nakon sto se ona dostavi tuzenom.Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. E) Pravni lekovi .Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje. . --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim. . jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi.Naime.Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca.

Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. po sluzbenoj duznosti. jer je sud duzan.Stoga. .. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva .Radi se o jednostranim procesnim radnjama. . 118 . 90.U zalbi. prinude ili zablude.Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. odnosno odricanja. duzan je da. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. . B) Pojam i pravna priroda . bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. medjutim.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. stranka nece moci lako da je opozove. pa i procesne prevare suprotne strane. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje.Ako je izjava data na raspravi. koji je istaknut u tuzbi.I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. V) Izjava i opoziv .Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. . . odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu.Izjave treba da se saopste izricito i jasno. odmah nakon sto je primio izjavu.Posledica priznanja. nije osnovan. donese presudu na osnovu priznanja.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. . zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima. . v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). medjutim.Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca. odnosno presudu na osnovu odricanja. . . . da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . .Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva.Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ).

odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. . da donese medjupresudu.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda.I medjupresuda je vrsta delimicne presude. . . nastavlja se redovni parnicni postupak.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. . konacna presuda . stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. .Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini.Nakon izjave o priznanju. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. . 91. odnosno odricanju.Ove presude jesu konacne merotorne presude. o to na njegov pravni osnov i visinu. . kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno.Ako bi sud.Izuzetno. . iz razloga celishodnosti.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. te da 119 . . te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. D) Pravni lekovi .Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude.Medjutim. . za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno. usled pretnje ili prevare.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . . .Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.Medjutim. kada ih obrazlaze.. S osporava da je uopste pricinio stetu T. sud moze.) Medjupresuda. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. . . vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda.Stoga. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini.

Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi.Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. moze da donese medjupresudu. B) Razgranicenje osnova i visine .) Donosenje i objavljivanje presude . . vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. 120 .Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima. .Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo.Po svojoj prirodi. rukovodeci se razlozima celishodnosti. . jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. .Konacna presuda .U navedenom smislu. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. ima i delimicna i dopunska presuda.Nakon pravosnaznosti medjupresude. 92. . medjupresuda je deklaratorna. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. znacaj konacne presude. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete. . prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. i to tako kao da visina zahteva nije sporna. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. . mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. . izgubljene dobiti i nematerijalne stete. dok medjupresuda ne postane pravosnazna.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. G) Postupak .Medjupresuda je samostalna. tako da. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. . nakon njene pravosnaznosti. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. ne odlucuje medjupresudom.Zbog pravne izvesnosti. . .Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. .I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ).za nju nije odgovoran. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. ako ne postoji deliktna odgovornost S. ali buduci da ne resava spor u celini. ako ih je bilo vise. jer je vezan medjupresudom.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. odnosno pravnog posla.Pravilo je da sud. . . V) Priroda i dejstvo medjupresude .

Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. .Presude na osnovu propustanja.Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. .Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. . v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile..Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. ne objavljuje je.Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. 121 . kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. . .Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. . . . .SADRZINA PRESUDE . zatim paricioni rok. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). . izreke i obrazlozenja.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). .Od momenta dostavljanja presude strankama. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Od momenta objavljivanja presude. vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). . . priznanja. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. b) odluka o prigovoru kompenzacije.Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. g) resenja o troskovima postupka.Kada sud odlozi donosenje presude. . tj. odricanja.Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena. . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. te da ponovo otvori glavnu raspravu. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. pocinje da tece rok za zalbu.

i to za svaki slucaj njene ispravke. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije.Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. presude na osnovu odricanja i priznanja..U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. po pravilu. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. 122 .Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. . . . . jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova. ali pod prinudom.Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. . po svojim spoljasnjim svojstvima. ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). . v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. jer stranke.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne.Medjutim. sva obelezja sudske presude.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. .) Nedostaci.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. . a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. i to ispravljanjem presude. .Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. vec organ uprave.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. v) presude koje je doneo sudija.Ispravljanje presude je vazno. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. 93. . ispravljanje i dopuna presude . zbog pozara u sudu ). da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. . .Najzad. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. .

. a kada nije objavljeno. . podobna su samo za formalnu pravosnaznost. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. . 94. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. nedostatak parnicne sposobnosti ).Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. . ali i za materijalnu pravosnaznost. te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti.Medjutim.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama.Resenje je vrsta sudske odluke kojim.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. ma koliko bili znacajni. i one su podobne za formalnu pravosnaznost. g) kada je resenje doneto van rocista. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno. od momenta dostave.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. razvod nistavog braka ).Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. v) kada to zahteva upravljanje parnicom. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). . . . . dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. medjutim ovim resenjima sud nije vezan. .) Resenje A) Pojam i vrste . .Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr.Nistave presude nisu bez dejstva. takva resenja su obavezujuca. . . v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje. 123 . g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja.Ostali nedostaci u presudi. po pravilu.Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. B) Donosenje i dostavljanje resenja . .U slucaju narocito teskih povreda u postupku. resenje kojim se tuzba odbacuje ). i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. .

unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. B) Predmet formalne pravosnaznosti . o nacelu neposrednosti. o izpravljanju presude. resenja o troskovima postupka.U pozitivnom msislu. - 124 . resenje o odbacivanju tuzbe ).Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima. . o dejstvu resenja prema strankama. . medjutim. .Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor. kao i presuda.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. .Resenje ima sve sastavne delove. dostavljanju i dopunskoj presudi. . ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr.V) Sadrzaj i izvrsnost resenja .Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ).FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . .Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. .Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. nakon ovog momenta. G) Primena pravila o presudi .Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. o objavljivanju. . dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. . ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). cak i kada bi. o pismenoj izradi. .) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. samo kada je protiv njega dopustena zalba.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete. 95.U negativnom smislu. sud je duzan da resenje obrazlozi.UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ).

za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. 125 . prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. . a druga nije. podeljene pravosnaznosti. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju. . . 96.Medjutim.Stoga. .) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti .Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. tj. . ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. v) odricanjem prava na zalbu.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. . formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. . presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom. “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ).Nase pravo usvaja sistem tzv. .Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. g) pravna shvatanja suda.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). ako je samo jedna stranka ulozila zalbu. b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. . . . . g) povlacenje zalbe.Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. jasno je da iz same izreke presude ( npr. jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. dok prema drugoj nije.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. ali i pravna razmatranja suda.Zato. . .Naime.

jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. za njih ostaje res inter alios acta. mutatis mutandis.. . tj.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude.Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica.inter partes. b) Izuzeci . nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. . cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). .Za treca lica. jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. 126 .Slozenije su situacije.Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. . .Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. Sud usvoji tuzbeni zahtev. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen.Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. . sada za placanje zakupnine za mesec avgust.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. U novoj tuzbi T protiv Z. ovo dejstvo je ograniceno.Isto bi. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. . --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima.Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. . . Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.U gornjem primeru. . u tom delu. ona je res inter alios acta.Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna.Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ).Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. . . moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. . B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. .Medjutim.Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. .Pri tom.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka.

Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. presuda deluje i prema sticaocu.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. T zahteva placanje nematerijalne stete. jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca. V) Vremenske granice pravosnaznosti .Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. .Pravilo je da stranka ne moze. . jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. .Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama.Daleko slozenija je situacija. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . . . S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce. .Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. da se poziva na svoje preobrazajno pravo.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. . tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. v) Trece. jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. 127 . . . b) Drugo.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice..Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. nakon pravosnaznosti presude. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.I obrnuto. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. . . ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. prebijanje ). ali ih stranke nisu iznele. U naknadnoj parnici. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ). . kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave.

.97. prav.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao . kao i u postupku za izdavanje platnog naloga. 4. jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. . 3.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine.Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi. 2. u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega.Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes. .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna.) Preobrazajno dejstvo .Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. . pre svega. 5. . . i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. kontradiktorne. kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. .Dejstvo mat. . pojedinacnim pravnim aktom. . pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev. samo ex lege. nazavisno od volje stranaka.) Cinjenicno dejstvo .Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. .) Dejstva pravosnazne presude 1. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). konacne i delimicne.) Dejstvo izvrsnosti . . B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost .Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo.Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). 128 .Ono se sastoji od toga da umesac. sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. i kod svih resenja ).One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. presuda doneta zbog propustanja. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ).Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti.) Intervencijsko dejstvo . ali ona deluje erga omnes.

Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. kao o predmetu spora. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. .Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije. . ako je podneta. . .Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo.Ako je o predmetu spora vec presudjeno. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. . ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama. .pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . s pravom. tako da ce biti dopustena. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. .Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude. . na kojoj pociva i nase pravo. .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. .Vladajuca procesnopravna teorija odrice. 129 .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl.Dakle.Ona deluje konstitutivno. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). D ne moze vise da spori vlasnistvo T.. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno.Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. . ona stvara samo procesnopravne implikacije. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. nije dopustena nova tuzba o istom predmetu. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. . . .Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. kada se pitanje o kome je.negativno dejstvo ( ne bis in idem ).Presudom se materijalno pravo ne dira.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem.Novija teorija ( ne bis in idem ). osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje.Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici.

.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA . sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski.ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1. do njegovog pravosnaznog okoncanja. onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana.Ako vec tece drugostepeni postupak. .Sudsko poravnanje je mirno.Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. jer se stvar smatra presudjenom.) Sudsko poravnanje .Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. okoncavaju parnicu. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. . . . materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti. .nema pobednika ni pobedjenog. . stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka. . . sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce.98. .Izmedju stranka prestaje da tece parnica.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi. . zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. 130 . pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. po svojoj pravnoj prirodi.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. .Drugo. a ne samo parnicne stranke.POJAM I SMISAO . . v) stranke mogu da budu i treca lica. . . sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju.) Procesna legitimacija i momenat . ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka.Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. temeljem procesnopravne dispozicije.Trece.

Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu.. ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. ..Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja.Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. . g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. . . v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos. a ne samo one koje su predmet spora. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje. . .Moguce je da. 5. a u protivnom.Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. za koje su nadlezni drugi organi. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. tj. . 131 .Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. nedostatak forme. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. . ).Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. b) stranacke i parnicne sposobnosti. a ne redovni sudovi. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) .) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja .Shodnom primenom ove teorije. te je zato njegova priroda dvostruka.Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ).Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ). . tuzeni u odbrani ).) Bitni elementi sudskog poravnanja .2.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe.) Predmet . 4.. u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). mane volje.) Postupak zakljucenja . ). primenjuju se opsta pravila. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja.. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. 3. .) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit. ako postoji vise tuzbenih zahteva. 6.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ).

Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima.Ako se poravnanje ponisti.Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. . . . . ). . . tuzbu za ponistaj. V) Ocena . .Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka . 99.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno.Primenom ove teorije. parnica nastavlja da tece. formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. umesto da podigne tuzbu. . .) Pobijanje sudskog poravnanja . pa ne mora ni da se odazove.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr.Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom. te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. . narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. .To moze uraditi iz vise razloga.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE .Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ). i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja . . 7. ako ga sud ponisti.. .Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani.Sama stranka. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice. .Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. a materijalnopravna prema materijalnom pravu. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite.Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje.

.Ako smatra da je to procesni ugovor. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ). . interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. . sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. .Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). tako da tuzilac moze odmah.Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. nakon povlacenja tuzbe. moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. a mogu biti pismene ili usmene.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora. uzece se da je dao pristanak. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).Kada tuzilac povuce tuzbu. D plati dug. .Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. . onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ).Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. ali ne meritorno. .Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. . 133 . posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. . . V) Dejstva povlacenja tuzbe . . ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe.Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. B) Dopustenost povlacenja tuzbe . pa do njenog dostavljanja.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. . tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. pa ako to ne ucini. ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke.S druge strane. to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. Dj) Fikcija povlacenja .Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. .Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu.Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). U periodu od podnosenja tuzbe sudu.tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev.

Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode.UOPSTE . takodje javnopravne prirode. d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza. po pravilu. .Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka. . . .Po svojoj pravnoj prirodi..) Osnovni principi raspodele . obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima..On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno.Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ). narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). 2. tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza. . 134 .Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka.U troskove spadaju: a) Sudske takse. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ). a njihova visina se obracunava pausalno. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. duzna je protivnoj strani da naknadi troskove. . odlucuje sud svojim resenjem. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). .Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. . . .100.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . .) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) .Stranka koja u celini izgubi parnicu. po sluzbenoj duznosti. i to samo na zahtev stranke. v) Izdaci zastupnika.Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. . .Shodno ovom principu. . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. bez raspravljanja. prema vrednosti predmeta spora.u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1.Ako sud.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. stranka je obavezna. .) Troskovi postupka ..Dakle. odredi da se izvede odredjeni dokaz. . nezavisno od uspeha u sporu.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. .Ako to nije slucaj. . . . Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare.Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige. susvojina ). moraju da budu obuhvacena sva lica.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije.4. ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. kao stranke. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. .Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. .Iz procesnopravnih razloga. .Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. dok su drugi propustili to da ucine ( npr.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. . kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. ne moze se doneti presuda zbog propustanja.Ono postoji kada tuzbom. . . ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). . 139 . kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji. . .Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka.Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. .Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. . . a da ga odbije kao neosnovan prema drugom.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. .Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. b) Drugo. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare.) Jedinstveno suparnicarstvo . postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje. nedostaje procesna legitimacija. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Stoga.

kao to naziv kaze ). potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. .Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem.Po tuzbi glavnog mesanja.I obrnuto.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima.Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ). a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. 140 . umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. 6. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. . . .) Suparnicarstvo na osnovu zakona . umesac ne sme da bude stranka. i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. . . a protiv B. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. tj. . pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. . ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ).Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom. samo ako su korisne. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. a koje stetne po suparnicare.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. i tuzba glavnog mesanja. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka.Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. . bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. ona nema dejstva ne prema kome. zakljucenje poravnanja. treba odrediti apstraktno.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog. i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. i proda je A koji je dalje proda B. . ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja.Koje su radnje povoljne.Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. .Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice.Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. . .Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). . cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. . cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. 5. postupak se prekida s dejstvom i na ostale. tj.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim .Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A.. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A.

. * drugo. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par.Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je. - 104. .Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. .* ucesce umesaca. . .) Obicni umesac .Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. Medjutim. jer ima pravni interes da ona uspe. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).* imenovanje prethodnika. izgradio G. . . . G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A.Umesac ( sporedni umesac. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . .* ucesce drzavnog tuzioca. ako izgubi spor.Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja.Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete.Po sudskoj praksi.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. 141 . .* obavestenje o parnici.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. . jer ce tuzeni.Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao. . da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor.Postoji pravni interes za ucesce umesaca. . . pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem..Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. po ugovoru.Medjutim. ti zahtevi su u vezi. 103. u neku ruku. .intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. Dakle. sposobnost ). jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta.

stavljanje dokaznih predloga. ali one proizvode dejstvo na stranku. . kao i njene pravne sledbenike. --> drugo. te da je stranka lose vodila parnicu. ako takav pravni interes ne postoji. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ).Sud ce. Tokom parnice.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. . . intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova.Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). sud dostavlja podnesak umesaca strankama. T cedira potrazivanje na C. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ).. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa. C ima prav. .Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici.Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes.Ono sto moze umesac u parnici.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti.Umesac ima pravo na naknadu troskova.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. ako ih ona prihvati.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. a koje se odnose na iznosenje cinjenica..Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. . na strani T. . interes da stupi kao umesac u par. po sluzbenoj duznosti. B) Procesni polozaj obicnog umesaca .Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. . dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici . i nijedna stranka se ne protivi mesanju.Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo. . . . jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka. . . .Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. i time je mesanje otpocelo. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja.. 142 .Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke.Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac. V) Intervencijsko dejstvo presude . .Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. . A) Stupanje umesaca u parnicu .Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba.

Npr: T uspe u sporu protiv A. O. . jer se pokaze da je intervenijent B. U parnici izmedju B i A za naknadu stete.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom. . o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. povracaj stvari.sporednog umesaca.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. .. .Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. . .Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. Uprkos tome. . Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. .Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. . . tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara.Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove.Npr: T.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam . podnese tuzbu protiv C. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. vlasnik stvari. . presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa. za razliku od obicnog. advokat sacionio pravnovaljan ugovor. ima polozaj stranke u postupku. ako se umesac tome protivi.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo. ostavodavca. 106. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva.Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. zahteva od ostavoprimca. i to bilo zbog prirode predmeta spora. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.Npr: T.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. .jedinstvenog suparnicara u parnici .) Imenovani prethodnik . B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. 105.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. B) Polozaj umesaca.Dostavljanje mu se vrsi posebno. . . . A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. osteceni. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. vec samo protiv umesaca. bilo na osnovu zakona. O obavestava trece lice. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. kao i stranci. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. 143 .Ovakav umesac.

.Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ).Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. .Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Naprotiv.Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude. . .Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. . .) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . . 3 Ovaj deo pricati uz 103. B) Vrste pravnih lekova . pitanje.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa.MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . izmena ili ukidanje sudske odluke. sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. . pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama.O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. . i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.. tuzeni istupa iz parnice. njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice. medjutim.Sve ove greske su uglavnom povezane. 144 . osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. .Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).Za to nije potreban pristanak tuzioca. .Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu.Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac. te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). 107. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica. . samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ).Presuda moze da pociva na greskama. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. . .Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku.

v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. tj.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova.Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija.Osim toga.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . resenja kojima se okoncava spor. . a s druge strane. . jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). ne i njeno obrazlozenje.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ).Pravnim lekovima se napada izreka presude. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. v) prigovor protiv platnog naloga.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. U postupku po pravnim lekovima.Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. .Dakle. ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. .) Dopustenost pravnih lekova . . 145 .Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja.Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. . b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. V) Predmet pravnih lekova . .. b) zalba protiv resenja. 108. . . za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu.U nasem pravu. . kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja.Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. g) forme i sadrzine pravnog leka. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). . ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. d) direktna revizija. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom.

Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno. .Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. . . kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. pogresno naznacio doluku kao presudu. uprkos tome. ako se on pokaze kao osnovan. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka .Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. . . . tuzbeni zahtev usvojio. jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. .Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. .Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. b) Procesna legitimacija . .d) rokova za njihovo podnosenja. a ne i formalni. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. zalba na presudu drugostepenog suda ). sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. njihovi univerzalni sukcesori. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).Materijalni interes za pravni lek postoji. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka.Materijalnopravni interes bi postojao. ako je sud npr. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke.Ipak. dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . a sud je. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke. 146 . suprotno tome.Ako pravni interes ne postoji.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. . . pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. tj. .Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). a sud je. odbacio tuznu kao nedopustenu. . ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi.

moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke. zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka.Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun. . on se odbacuje kao nepotpun. 147 . . 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost.Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). 30 dana za reviziju. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA .Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku..odnosno odricanja . . . . . ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku. odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke.To je od znacaja.Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. a eventualno njeno ukidanje. .Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni.Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje.Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 .GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . . jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). .U pogledu redovnih pravnih lekova. . i obrnuto.Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. .Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. takodje. sud odbacuje lek kao neblagovremen ). . kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. .U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno. . . b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku.U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka.

Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ).Da na vazi ovo pravilo.Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. . .. .Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku.Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ).Nije dopusteno preinacenje tuzbe. tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ). .Njome se pobijaju sve vrste presuda. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. . * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. B) Uslovi za dopustenost zalbe .Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. . . tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . .) Zalba protiv presude. . 109. stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. . b) Sadrzine. * potpis podnosioca zalbe. .Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . . isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. a ne moze se podici ni protivtuzba. . navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ).Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio.Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. * razloge zalbe.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .

Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga. .Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji. .Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud. kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). tj. subjektivno novih cinjenica. . predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude.) Bitne povrede parnicnog postupka .Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka.Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. bez svoje krivice. . nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ).Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu.Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). .) Zalbeni razlozi . tj. --> koje procesne norme je sud prekrsio. --> koje dokazne predloge je sud odbio. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana )..One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje.Naime. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. V) Beneficio novorum . --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. . onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. .Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). onda sud poziva stranku da je dopuni ). . presuda se moze pobijati zbog: 1. . 149 .To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. 110. .Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes. po pravilu. podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza.

g) Povreda pravila o sadrzini presude. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. • na res judicata. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. • na postojanje. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. tj. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. --> presuda nije obrazlozena. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. * nedostatak parnicne sposobnosti. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ).Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. stranke. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. • na poredu nacela kontradiktornosti. . . * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. --> nacela javnosti. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. • na povredu javnog poretka. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). odnosno ukine presudu... kasira. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 .On je duzan da to ucini.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude.

. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe. . . odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. . jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje.Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. . .Spisak ovih povreda je neogranicen.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje .) Postupak po zalbi 151 . vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove. . .Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. .Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). . ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita. da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke.Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. 3. v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. 2. odnosno kada je nije utvrdio. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. . najcesce.. podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. 111. jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme.Pogresna primena materijalnog prava je izvesna.) Pogresna primena materijalnog prava . . tj. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. .

152 .Ipak. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. bez rasprave.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao.Kada je sud odlucio da otvori raspravu.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. . odnosno da parnicu meritorno okonca.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. .POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM .ZPP iz 2005. . sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. kada je ona neblagovremena. .Ako nadje da je zalba dopustena.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. drugostepeni sud je.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu. B) Odlucivanje na raspravi u vecu . .Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. . . V) Tok postupka . .Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu. svejedno. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom.Ako se u zalbi iznese i nova reperta. . po pravilu.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti. .Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava.Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija. . . vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. .. te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ).Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. a) Granice ispitivanja prvostepene presude . nepotpuna ili nedozvoljena.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac .

. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. . na osnovu kontrole pobijanog dela presude. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. . otkloni povrede. smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito..Sud je potpuno vezan razlozima zalbe.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. .) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. . ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. .Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . . 112. kao i zakljucak na osnovu iskustva. . drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu.Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ).Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. * da ukine presudu i odbaci tuzbu. * da usvoji zalbu. . presuda postaje pravosnazna. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda.U delu u kome se ne pobija. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. ukljucujuci ovde i nova reperta.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. . . odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava.

. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. . a) Presuda extra petita .Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. . a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. kao ni razlozi na koje pazi ex officio. ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. .U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita. ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. . .Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva.U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. .Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom.Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke..Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. . . jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka. . drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. b) Drugostepena medjupresuda . 154 . . . a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ).Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju.Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka.U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. B) Ukidanje prvostepene presude .

Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ). a presuda je zasnovana na tim cinjenicama. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. . ispravama.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. 155 . . dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. . g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. . b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. .Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. G) Preinacenje presude . ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu.Dakle. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. . a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. --> drugu.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. . kao i dokaza prima faciae. .Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. .Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu. ..Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo.U tom slucaju.Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije. . b) Postoje greske u oceni dokaza. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda.U tom slucaju.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. .To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. da bi sud mogao da preinaci presudu. ukidanje prvostepene presude. .

114. . G) Ostala pravila . nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu.U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. * da preinaci resenje ili ga ukine i.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. npr.) Revizija protiv presude . ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara. ..Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu.Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe. . osim kad to zakon iskljucuje.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.. devolutivan. B) Dopustenost . (ne)suspenzivan. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe. odnosno poseban pravni lek. .DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . .Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. . protekom roka za zalbu ). . jer zadrzava izvrsavanje resenja.Revizija ne sluzi samo interesima stranka.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani.PREDMET REVIZIJE.113. nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.. osim kada to zakon izricito iskljucuje. b) Vezana. nepotpunu ili nedozvoljenu. presuda ne moze da se pobija revizijom. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. V) Vrste a) Posebna.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. .Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba. po potrebi. resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece.Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. 156 . samostalna zalba na resenje je uvek dopustena.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. . . ..ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM .Revizija protiv presude je redovan.POJAM I SMISAO .

.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE .Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. .Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. .Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. . jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda.Revizijski sud je. tj..Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja.U nasem pravu. 157 . . modela. .Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka .Izuzeci postoje. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava.Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom. d) U sporovima o zasnivanju. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. ali ne i eliminisan. .Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. postojanju i prestanku radnog odnosa. . ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog.. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste.. . i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. . * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji . cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom. B) Pogresna primena materijalnog prava . po samom zakonu. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). . zastite i upotebe uzorka. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. po oceni VKS.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku.

tumacenje svih pravnih pojmova.Najteze je klasifikovati tzv. instituta i standarda. pravno pitanje. . a po potrebi i odluke nizih sudova.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom. resenjem ce usvojiti reviziju. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae... tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. i predmet vrati na ponovno sudjenje. 158 . . . .Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. .O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija.( priznanje cinjenica. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . --> izjavilo lice koje nije advokat.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. i to u roku od 15 dana od prijema predmeta.Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete.Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. procesnih pretpostavki. .U sumnji.Rok za odgovor na reviziju je 30 dana... . ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ).U slucaju da je revizija dopustena. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji. ukine resenjem pobijanu odluku.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije . jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude.).Naime. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. . a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. . --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. . tumacenje domasaja parnicnih radnju. . prakticno na mala vrata.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom.Na taj nacin se. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. . . . da li je strah opravdan kod prinude ). koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr.

Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena.ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda. prava ). * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. . . 115. dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. . b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. . * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. * da ne postoji stranacka sposobnost.Svoju odluku o osnovanosti revizije. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ).ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. i vraca predmet u ranije faze. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda.U postupku po reviziji.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu.) Direktna revizija A) Pojam i smisao . postojanje razloga za izuzece sudije ).Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr.VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje. . . zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. 159 . B) Dopustenost . g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati. kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. . . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”..

odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje.Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. 116.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . . onda se predmet dostavlja VKS-u. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. . .Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. pa ako i on utvrdi da je dopusten. ogranicen i dvostran parvni lek.e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. devolutivan. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. . a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. koji takodje ceni dopustenost. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. .VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. dozvoljen). .Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. potpun. stav 2. nesuspenzivan. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. pa ako nadje da je dopusten. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ).Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju.Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. D) Ocena . b) Postupak pred VKS . .Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. . . dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. 160 .Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu.Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen.

ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana. .Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. . . a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek.Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje.Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. dostavlja vrhovnom sudu.Zahtev je ogranicen pravni lek. .Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. . o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom.Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. .Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. .Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . . . javnom poretku i moralu.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. .O zahtevu odlucuje VKS. .Po prijemu odgovora. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. . putem drugostepenog suda.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. B) Rokovi .Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. tj.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. .O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. 161 . . zahtev se. . a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba. .Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen. a ako je protiv odluke izjavljena revizija.. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . nepotpun ili nedopusten. dostavlja ga strankama na odgovor.Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. .

) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. naprotiv. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. 117. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). . resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda.POJAM I CILJ . ako je okoncan odlukom suda. . b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. .Postupak moze da se ponovi.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . . ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. ili nekog drugog ucesnika postupka. 162 .Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku.Ovde vazi princip supsidijarnosti. nepotpun ili nedopusten. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. • preinaciti pobijanu odluku.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.Stricto sensu. 2.) Ponavljanje postupka . a narocito propustanjem dostavljanja. koja je podobna za pravosnaznost: presude. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga. . .RAZLOZI . • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. .PROCESNA LEGITIMACIJA . . kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ).

on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. a ta odluka bude pravosnazno preinacena.U ovoj fazi postupka. . jer nije znala da postoje ). . stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. . 3. pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku. .Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a..Nove cinjenice su samo nova reperta.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. 4. 163 .Protekom ovog roka. ukinuta ili ponistena.Ako je predlog dopusten.Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije. .) Ispitivanje dopustenosti . jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja.Objektivni rok iznosi 5 godina.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana.ROKOVI .) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. dakle.POSTUPAK .Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca. . sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. . b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti. v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. . . te neblagovremene. . odnosno. izuzev prava na sudjenje u razumnom roku.

sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. 118.2.Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. .To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti.nova producta. predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom. ( postojanje krivicnog dela ). . i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. . litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka.U ponovljenom postupku. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom. ( presudjena stvar. . jer se u tom slucaju tuzba odbacuje.Da bi odobrio ponavljanje postupka.U tom slucaju. . . nalaze jedinstveno odlucivanje. .Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga. . 164 .Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. . 3. .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc.Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. . koji ce onda moci da ukine odluku ).U novom postupku. smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. . . onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. stav 2.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. . . vec mora da donese novu istog sadrzaja.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka.Nova glavna rasprava se ne odrzava.Nakon rocista.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) .) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova . sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka. sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom.

POJAM I ZNACAJ . 119. savesni i nesavesni. da mu zabrani dalje uznemiravanje.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu.Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari.. . a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj.Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine.Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ).Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno. . pravi i manljivi.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava. . 120. . Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). .PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU .Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine.. .Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. pri cemu ona ne menja drzaoca.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane. . fizicki. sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. posredni i neposredni drzalac. clam i precario. . . telesnim radnjama zahvata drzavina.Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu. zakoniti i nezakoniti. . 165 . i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc..) Smetanje drzavine . a koji ce da nastavi. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. i to kako svaki prema trecim licima. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. . . te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni.U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.

--> radi sprecavanja nasilja. Objektivni rok je godinu dana od povrede. tj.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno. .PREDMET SPORA ..Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater.. . jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. pravnom osnovu za drzavinu.Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. ali ovaj period moze biti i kraci. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca.. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. . v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. . sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. ne postoji protivpravnost.TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ). • revizija nije dozvoljena. odluke suda. . G) Odluka o tuzbenom zahtevu .Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. 166 ..Kada donosi privremenu meru. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. paricioni rok odredjuje sud.. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. na osnovu zakonskog ovlascenja.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete.Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. V) Privremene mere . i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu.Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju. sud ne saslusava protivnu stranu. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste.). a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. B) Hitnost postupka .. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. . .Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. posebna zalba nije dozvoljena.

. . v) tuzeni je glavni duznik.) Postupak izdavanja platnog naloga . 167 . nakon sto je postupio po resenju suda. . • cinidba nije tuziva.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici. .Dakle.VRSTE PLATNOG NALOGA 1.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. . tj. 121. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor.Dj) Prinudno izvrsenje . .Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost.Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda.) Nedokumentarni platni nalog. g) ne postoji verodostojna isprava.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog. ponovi smetanje.POJAM I ZNACAJ . • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. . • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. • tuzba je nekonkludentna. 2.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje.) Dokumentarni platni nalog . treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. • cinidba nije dospela. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. . bez odrzavanja rocista. nije moguce da se izda platni nalog. .Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.Ovaj postupak ( mandatni.

Postupak po progovoru: . a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno.Pokrece se tuzbom. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . . .. . a ako predloga nema.PRAVNI LEKOVI . i ne zakazuje se nikakvo rociste. . .Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka.Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. B) Izdavanje platnog naloga . vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka.Po pravosnaznosti tog resenja. . razlozi prigovora.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. . sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. . .MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . on ce zakazati glavnu raspravu.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi.moze da ulozi samo tuzeni.Ako nadje da je prigovor osnovan. izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem. potpis podnosioca ) i dozvoljen.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim. .Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. a ne u mandatnom postupku. .Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca. . .Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten. sud nece odbaciti tuzbu. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva.b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem. b) Prigovor protiv platnog naloga.Po svojoj pravnoj prirodi. pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Neblagovremene. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi.Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ). 168 .Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). . .U platnom nalogu. . .Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni.

pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi.Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. stranke mogu izjaviti redovne zalbe. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka.) Postupak u sporovima male vrednosti .POJAM I ZNACAJ . presuda zbog izostanka je ukinuta. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. V) Izostanak stranaka .Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. . a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. . nema pripremne rasprave. .PRESUDA .- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. ko ga j. medjutim. G) Poziv za glavnu raspravu . odluke protiv kojih je dozvoljena zalba. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. bitna sadrzina izvedenih dokaza. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu..Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. a sto on nije tu. . Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave . ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). .Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave..U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima.Ako s glavnog rocista izostane tuzeni.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. . 169 .Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. . ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. 122. B) Vodjenje zapisnika .

kako pred sudom opste mesne nadleznosti.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana.PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja . 170 . mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar. .Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar. . odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8).Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis.Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. . B) Zalba protiv presude .Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka.Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova.Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. . vec to cini samo na njihov zahtev. duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. 123.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. * pogresna primena materijalnog prava. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. .) Postupak u privrednim sporovima . a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. .Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora. . V) Rocista i rokovi .U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda .U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . tuzilac moze podici. ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik.U slucaju da sud odlozi rociste. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. ..Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac. a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis.POJAM I ZNACAJ . ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom.

ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1. .. zbog propustanja.Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.sudija i dva porotnika. 124. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici . .POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje. osim ako zalilac ucini verovatnim da.Prvi stepen.) Ogranicenja dispozicije stranaka .. 171 . * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud. kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. . 4..5 miliona dinara. .Da bi se postupak ubrzao.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo. postupka se primenjuju supsidijarno ).Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja. * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.) Sastav suda .Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana.) Hitnosti postupka . b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama.. . nema ni sudskog poravnanja.Drugi stepen. G) Pravni lekovi .) Istrazno nacelo . vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. na osnovu odricanja.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.bla bla. bez svoje krivice.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne. 2. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima .Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala.trojica sudija. . ..U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze. 3.

Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. . . za ponistaj braka. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. tj.Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. tuzbu mogu da podnesu supruznici.) Revizija . a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. .5.Ona je uvek dopustena. B) Razvod braka .. 6. sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava.Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. kao i presuda o razvodu.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. D) Presuda i pravni lekovi . V) Ponistaj braka . B) Principi .Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava. ovo je dovoljno. krivica stranka za pojedine troskove.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. imovinsko stanje.) Locus standi. 8.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. te organ starateljstva.) Naknada parnicnih troskova . ).) Iskljucenje javnosti 7.BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu. sporazum zakljucen pod prinudom. koju mogu da podnesu supruznici.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva. . bez obzira na vrednost predmeta spora. a potpis vlastodavca overen. . stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. lisenju roditeljskog prava. 172 . odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. i kada nijedna stranka to ne zahteva.Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. . sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim..pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. . . . G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . * Drugo. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode.

6 B) Pravna priroda . v) protest menice i ceka. b) zemljisnoknjizne stvari.Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv.Opsti vanparnici postupak ne postoji. .Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima. . ali ne i spor u materijalnopravnom smislu.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. . . d) davanje dozvole za stupanje u brak. . porodicna. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera. . vanparnicnih stvari. . imovinska ili druga nesporna stvar. V) Predmet vanparnicnog postupka . Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. . g) produzenje roditeljskog prava. . a ne organ uprave.Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. . . 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud.125.) Prave vanparnicne stvari .Vanparnicna stvar je licna.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. . studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava.

organ starateljstva.Vanparnicni postupak pokrece sud. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak . pravni mir i sigurnost. odricanja ili priznanja zahteva. 174 .Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. jer se npr. .Npr: Punoletni A se kocka. . postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete.. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti. sudskog poravnanja. 2. 126. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. .Vanparnicni postupak je preventivan. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. .) Nacela vanparnicnog postupka 1. srodnici. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. priznanja cinjenica.) Neprave vanparnicne stvari . po sluzbenoj duznosti..Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno.Vanparnicni postupak je zastitni.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. onako kako ga je i zapoceo.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. .g) sastavljanje. medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. . osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. . .U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama.. licnost.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. opija se. . v) deoba zajednicke stvari ili imovine.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije. po pravilu.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj.Izuzetno.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. . tj. cuvanje i ponistaj isprava. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. tj. potvrdjivanje. . .To znaci i elasticnost. . . vec samo po predlogu ovlascenog lica. . po sluzbenoj duznosti.medjutim.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes..Sud okoncava postupak. vec shodno. g) uredjenje medja.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava.) Nacelo oficioznosti .

Postupak ovdi sudija pojedinac.) Ostala nacela vanparnicnog postupka .U tom smislu. . .U statusnim vanparnicnim stvarima. 3. vac je opsta javnost uvak iskljucena. tj. . odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. . dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.U ostalim vanparnicnim stvarima. . 2.) Sud . mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.) Ucesnici 175 . 127. . .VRSTE 1. vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski.) Istrazno nacelo. .Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. .) Nacelo zastite ucesnika u postupku .Sud je.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. .Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar.Vazi nacelo pismenosti.Ne vazi nacelo javnosti. 2. .Vazi nacelo saslusanja stranaka. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. materijalna istina i ocena dokaza .U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka.) Subjekti vanparnicnog postupka . mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. . 4. dalje. . a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza.. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori.

.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. materijalnopravni ucesnici su A. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. .B i D su materijalnopravni ucesnici. * kada preduzima procesne radnje. D ne ucestvuje u postupku.Ova lica su materijalnopravni ucesnici.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 .Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik.Npr: u ostavinskom postupku. dok svedociti mogu materijalni ucesnici.U ovom primeru. vec samo ucesnici.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. . formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ). . • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika.Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon.Npr: A ima babu B i dedu D. . b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti .je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku.U kontencioznim vanparnicnim postupcima.U pravim vanparnicnim stvarima. ucesnici su svi naslednici i legatari. . ali izjavi zalbu na odluku suda. .Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. . ne formalnih. . jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka.Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku.Ovde ne postoje stranke. . pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. . ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. . B i D. lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme. ono je formalni ucesnik u postupku. B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. a formalni ucesnici su samo A i B. ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke .. . . odnosno za postojanje stvarne legitimacije.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. . lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik.

.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. .U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. . premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. . . odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. . . Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud. jer i sam prvostepeni sud moze. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari. . . .Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi.Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. .. .Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. . sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu.Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi.Ucesnik koji je upucen na parnicu. . vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. * U drugom. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu. kada postoji spor o cinjenicama. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici.Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . .Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ).Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju.S druge strane. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. .Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje.Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. .Ali. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. kada je zalba izjavljena. .Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku. . 177 . 128. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. tj. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima.

. ako je to dopusteno. . u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti.U vanparnicnom postupku. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. .) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . odnosno kada su se svi ucesnici. vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu. sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. .Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. .Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. . 178 . .O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. .U ovakvim situacijama. . parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda. .129.FORMALNA PRAVOSNAZNOST .Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ).Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine.Dakle. .Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. . b) kada se ucesnik. U vanparnicnom postupku. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje.Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti.Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. . v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem. ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima.Npr: A i B su zajednicari na kuci.Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. te u neblagovremenoj zalbi. .

Npr: U ostaviskom postupku. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka.Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. . sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. Sud odluci da lisenju nema mesta. . . tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). . te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). .Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti.Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. B) Vanparnicni sud i parnicni sud .Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku. . . Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. .Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari. . Naposletku.Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. A) Vanparnicni sud i organ uprave . .Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 .Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. osim ako nisu nistavi. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti. dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti.130. . . za razliku od vanparnicnog suda. a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. da smatra da je testament nistav.Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka.Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A.Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. . .Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. .To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze. . .Po pravilu.U prvom slucaju.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku .Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave. za testamentarnog naslednika je oglasen A. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. ).. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud.

U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene . jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno. o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju.. odredili stadijumi prvostepenog postupka.Ne postoji. .Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta. . na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu.U postupku svako cinjenicno pitanje. . kao i naredno 132.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. . ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). 180 . . --> Drugo.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. ucesnici mogu uciniti spornim. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. . . ta odluka vezuje vanparnicni sud.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo. B) Pokretanje postupka .Ako postupci budu pokrenuti u roku.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. . . vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju. . vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. dakle. . . . 131.To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju.U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.

.Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite.Dokazni postupak je deformalizovan. . i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. ne znaci da ce doci do obustave postupka.Zajednicka obelezja su suzena. u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja.. bez obzira da li je izricito ili precutno.U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. . postupku raspravljanja zaostavstine. medja.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova. . .. .Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. postupku za produzenje roditeljskog prava.Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. .u vezi eksproprijacije.. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo. .Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. V) Tok postupka . donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki.Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka.Povlacenje predloga.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak.Nastavljanje postupka.Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. . sudskog depozita. . deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. . ..Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku.Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. . . 181 . a bio je uredno pozvan. . . pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). .Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. . . pa tako npr.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca.

kao i organu starateljstva.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. .Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila. .) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. . potpuno ili delimicno.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja. u samoj organizaciji pravnog leka.Ako sud nadje da je predlog osnovan. njegovog staraoca.Postupak je hitan. . donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. .U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava. . lice prema kome se postupak vodi. organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti.U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. postupanje i odluke drugostepenog suda. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.predloga za ponavljanje postupka.S druge strane. . ..U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno.Kada resenje postane pravosnazno. . . ali i radi zastite drugih. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca. .U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje. 182 .Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. imajuci u vidu zalbene razloge. postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . . . 133.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka. 2.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva.U navedenom smislu.) Lisenje poslovne sposobnosti . 132. pa npr.

Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. b) U drugoj fazi. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. a ima vise od 70 godina. . i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. . pozaru.. • lice je nastalo u brodolomu. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. .Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. . a ako ustanova smatra da je potrebno jos. 183 . onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. . odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud. . ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. kao i javni tuzilac.Do izmene resenja dolazi.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. .Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje. . te ako se nadje da su se ispunili uslovi.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu.Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. 3.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. da se bez odlaganja jave sudu. . i ako oceni da jesu. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. . kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. . odnosno boraviste. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes.

.tj.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom.Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva. dete.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa. staraoca deteta i njegove roditelje.Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo.Ako su naslednici nepoznati... poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva. kada ono zbug dusevnog bolesti..Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka. telesnih mana. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano. .. .Revizija u ovom postupku nije dopustena.) Davanje dozvole za stupanje u brak . .Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva. zaostalog dusevnog razvoja. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. . .Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste.Protiv resenja kojim se odbija predlog. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda.RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom.Kada prestanu razlozi za produzenje.. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka. .Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. kao i o svojoj licnosti. . a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema.) Produzenje roditeljskog prava . . .Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste. zalbu moze da izjavi samo maloletnik.4.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog... a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. . . 5. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta. . roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. 134. .U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje. takodje.One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje. 184 . .Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.

. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. . • popis i procena zaostavstine. kada se spori o primeni prava. koliki su im delovi. .O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku.Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. 185 .Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. . • raspravljanje zaostavstine. * Objektivno.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu.Gosn. .. .Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje.Suprotno tome . .U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. . . o njemu odlucuje sam ostavinski sud. .Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno.Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. . .Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. Ranko kaze ovako: .Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine.Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. ko su naslednici. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne.Lice koje je naslednik po normama ZON. • donosenje resenja o izvrsenju. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine. u zavisnosti od njegove prirode. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima. . (-) Prethodne radnje . . . . on se ne resava u ostavinskom postupku. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice.Ako su za ucenike sporne cinjenice.

licima koji su testamentarni naslednici. .Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. . velicine naslednog dela i prava na legat. podaci o eventualnim dugovima. prava na nasledje.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. . obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. (-) Postupak po prijemu smrtovnice . popis i procenu imovine ostavioca.Zapisnik koji potpisuju sudija.Smrtovnicu sastavlja maticar. (-) Raspravljanje zaostavstine . . . . o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. . obezbedjenje zaostavstine.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice.Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. . u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. i to sud kod kojeg se testament nalazi.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. 186 . zapisnicar i svedoci.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta. ili da naznace svedoke usmenog testamenta.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. koji datum nose i gde su pronadjeni. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. ko ih je predao sud. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu. a moze i sud. . podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. pretpostavlja da prihvataju nasledje. . a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. . postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice.Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. (-) Postupak sa testamentom . o deci.U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. . .. (-) Resenje o nasledjivanju .Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave.Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. o bracnom drugu.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi.

koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti. za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. V) Resenje o naknadi .Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament. na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. . . zakazivanje rocista je obavezno. .Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine. (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju .Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. .. te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ).U ovom postupku. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno. . izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. .U navedenim slucajevima. 187 . odnosno visinu naknade. nema potrebe da se donosi novo resenje ). . ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. te je izvrsni naslov.Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka . . .Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku. . sukorisnika i drugih zajednicara.Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka . . B) Postupak . .Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku.O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. .Na rociste se poziva i javni pravobranilac.

. . a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. . kontenciozne vanparnicne postupka. . V) Upucivanje na parnicu . . .Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika . na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum.Ako postoji spor.U ovom postupku je rociste obavezno. V) Postupak . odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . . i samim zajednicarima. .Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. B) Predlog i postupak . i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. te stoga ovaj postupak spada u neprave.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima.Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. . . . ..Ako to nije slucaj. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece.Ako saglasnosti nema.Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. smatra se da je predlog povukao. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. .. udelima zajednicara. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. .Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari.U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. 188 .Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. B) Predmet postupka . pa ako to i ucine. zajednicke prostorije u zgradi ). odnosno imovine.Protiv resenja suda nije dopustena revizija. .Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. .Ako sporazum zajednicara izostane. on onda ima dejstvo sudskog poravnanja.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr. onda ce se smatrati da je predlog povukao.Nakon prijema predloga.

Nacelno. sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike. . kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. . . narocito saslusanja ucesnika. .U slucaju neuspeha.Po prijemu predloga. . sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. u skladu sa odredbama materijalnog prava. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu. .UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . osteceni ili pomereni. 135.Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave.Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud. * principom poslednjeg mirnog poseda. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. . . 189 .Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. * pravicnoscu. . . .Revizija nije dozvoljena. . a ako ona nije moguca onda civilnu. . B) Predlog i postupak .) Vanparnicni postupci povodom isprava 1.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. onda ce se smatrati da je predlog povucen ).Stoga.G) Resenje suda .Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi. nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama. uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave .U ovom postupku. V) Resenje suda . . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. geometre i svedoke. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP.Priliko sastavljanja isprave.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku.Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Sud ce izvrsiti fizicku deobu. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.

kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ).Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. gradjevinska ili radna dozvola. obveznice.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. .U ovom postupku. .) Potvrdjivanje sadrzine isprave .S druge strane. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev.).).. varanti. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava.Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. a za ostale isprave. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena. dok su ostale hov. .Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. 2.. 4. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica.. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava.Sud je duzan da primi na cuvanje testament. onako kako je to zavestalac ucinio. .Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik. . ..) Cuvanje isprava . . sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ).Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. ili je nem/gluv. .) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka .U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. cekovi. verno.Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. 5. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava.Nacelno. menice. .. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. 3. . tj. lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. hov.) Sastavljanje sudskog testamenta . debitne kartice. . . konosman. 190 . sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao.Stoga.

na koje se pozivaju predlagac.Ako predlog nije odbacen. . ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave.Po odrzanom rocistu. D) Resenje suda .Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. . .Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. plemeniti metali i druge dragocenosti. kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena. sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave.. .Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti.) Sudski depozit A) Predmet postupka .Po pravilu.Od gorenavedenog momenta.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . a na osnovu rezultata dokaznog postupka. .Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. takodje.Kada primi izjasnjavanje.Predlod sadrzi identitet isprave. .Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. niti sme da je preinaci. . . .Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava.Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. u sudski depozit se predaju novac. 191 .Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. B) Postupak . on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. G) Polozaj duznika iz isprave . moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. 136. ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. obnovi ili prenese na drugo lice.Kod nas se. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave.Nacelno. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. . sud donosi resenje o ponistenju isprave. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi. . .

ali i upozorenje na pravne posledice.Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika. . .).. nacin. troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio.Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini. V) Preuzimanje stvari .Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka. .Kako je samopomoc zabranjena.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja.Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). 137.Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. . ako ispunjava uslove za prijem stvari. kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. . oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. . . . sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. i to na prinudan nacin.Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. 192 .Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. . rok i uslov za preuzimanje. . .Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje..U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Medjutim. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine. dok su drugi razlozi irelevantni ( npr.Ali. .Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. . sud o tome izvestava predlagaca. primenom monopola sile drzave.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita.) Izvrsni postupak. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar. .Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. . B) Postupak . pojam i obelezja . sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje.Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. G) Resenje suda .

Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. . osim da podnese predlog za izvrsenje. dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica. naplate taksi i troskova postupka. potrazivanja.Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. 3. .Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). .Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje.Naime. . . . .138.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke..Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. .U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku.) Nacelo zastite duznika .Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. . a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline. kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku. 2.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi.Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje. to znaci da postupak pokrece sam sud.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. .. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali.Sud je vezan ovim predlogom. . . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje. .) Nacelo formalnog legaliteta . . 193 .U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije.) Nacela izvrsnog postupka 1. . izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka .Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. izvrsni postupak se obustavlja. ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.Medjutim. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). .Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti.

.Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja.Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. . . u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ). . namiruju se: poreske i druge dazbine. svota novca. * Princip ekskluziviteta. 194 . b) Drugo.Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. * Princip egaliteta. v) Trece. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje.Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. min.U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta..).Po prirodi stvari. .srazmerno namirenje poverilaca istog reda.. obuca. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio.. . narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. .na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). b) Drugo. ostecenje ili umanjenje vrednosti. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ).Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. medjutim. ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. . .Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. ako je to dovoljno za namirenje. .Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. . izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). .Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. radi zastite imovinske pozicije duznika. izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera.Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. . gleda se da se postigne najbolja cena.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri.) Nacelo vremenskog redosleda .Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. 4. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja.

osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. . vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova.).5.Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. . za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda.U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. 139. B) Sudski izvrsitelj . odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka.U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju.Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). v) Trece. a drugi da sporvede izvrsenje. . 6. procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama.Zahtev za iskljucenje.) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud .Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. . ukoliko sud smatra da je celishodno.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka.Rocista se zakazuju izuzetno.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu.Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. b) Drugo. za njeno otklanjanje odgovara Srbija.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana. kako to zakon kaze ).U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. V) Stranke . ali ima i siroka diskreciona ovlascenja.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ). 195 . .Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik. .) Nacelo pismenosti . . . . principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. .. medjutim.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud.) Nacelo efikasnosti .On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice. . .

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

Dakle. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac.Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. tacan rok za ispunjenje obaveze.Obrnuto. . Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni.Dakle.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave.Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . kolicinu. odnosno odredivosti predmeta izvrsenja. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. . .V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje . trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. . 144. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 .Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. tacnu oznaku vrste. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. A) Zalba . .U pogledu odredjenosti. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. .) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. drugi se obustavlja. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. .Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. vrsta i obim ispunjenja obaveze. . duznik i predmet. kao i potvrda o izvrsnosti. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. . istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja. .Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava. D) Odluke suda . necinjenje. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe.U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke. G) Predlog za izvrsenje . . odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja.Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. .

Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. sudski odlukama.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. .U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. . apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). .U neblagovremenoj zalbi. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja. • ukidanje. novacija.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. .procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. . b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave.Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. 201 .Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr. . • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. . • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. . kao i pravosn. priznanica ). • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. .Jer. . B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. oprost duga ).Ili.

Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. . .U prigovoru. Najzad.Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju.. inace ga pogadja prekluzija. 202 . . vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. Dalje. i za odgovor ima rok od 3 dana.Ako je prigovor osnovan. . a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. D) Prigovor treceg lica . . . . .Ako mu to ne podje za rukom. . . da odbaci zalbu kao nedopustenu.. .Zalba nema suspenzivno dejstvo. . prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ).Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. .Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. Dj) Vracanje u predjasnje stanje .Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor.Zbog toga. ali je propustio. . najpre.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika.Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka.Sto se tice devolutivnog dejstva. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka.Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana.V) Postupak .Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. zakupoprimac.Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. .

Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. . .Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka. .Tacnije. odnosno konacno ukinuta. b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. do nastavka moze da dodje i ranije.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. . ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja.145. . a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje. . izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke.U praksi.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. nemaju suspenzivni karater.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. izvrsnog duznika ili treceg lica. po pravilu.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. .Stoga. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja. .Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta. pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju.) Odlaganje i obustava izvrsenja . 203 .Kod obaveznog odlaganja. a po predlogu poverioca. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. . . . .Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. ponistena ili stavljena van snage. . . sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. .I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja. .Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno. ili se pokaze da nisu ni postojale.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. . .Odlaganje izvrsenja .Ako su razlozi fakultativni. preinacena. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti.Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje.Pravni lekovi u izvrsnom postupku.

Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja..Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik.Sudski penali .Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje. .Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara. mesec. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. . ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan.) Novcane kazne i sudski penali ... a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara.. kao i njena visina. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku.Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. o on odlucuje resenjem hitno. . . . ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni.Novcane kazne . . . kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. .. .Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne. . nedelju. . 204 . . .Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana. prebijanjem potrazivanja.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja.Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom.Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak.Prilikom odredjivanja visine kazne. .Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. . .Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. banka. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja. 146. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika. .Dakle.

prvenstveno. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. . 4. i drugi.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. . 205 . ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ).ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. • akreditiv.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. 3. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak. 148. sam nacin izvrsenja.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. b) u drugom delu resenja. 2.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave . postupak po prigovoru i odluke se donose.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja.147. • bankarska garancija.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. 5.12 156. . • izvodi iz poslovnih knjiga. samo na osnovu verodostojne isprave. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. resenje o izvrsenju se stavlja van snage.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . pak. . • fatkura ( racun ).) Posebni izvrsni postupci . • obveznica i druga hov izdata u seriji.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. ) idu u sklopu ovog pitanja.

* dospela bezuslovna bankarska garancija. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. * obveznice i druge hov.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. 2. preduzetnik. . 3. Uz to. * svaki ugovor u privredi. fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. .Dakle.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju. . * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu.Ako dostavljanje bude neuspesno. onda se vrsi fikticno dostavljanje.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. * dospeli bezuslovni akreditiv. 206 . . pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. . procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. .b) Preduzetnik.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. . u ovom postupku.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.) Skraceni izvrsni postupak . naziv banke i broj racuna poverioca. procena i prodaja akcija. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. visini i dospelosti potrazivanja. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. . . 157. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. .U suprotnom. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. .Ali.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. u poslednjem slucaju. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. nazive banaka i broje racuna duznika. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. odnosno udela p.fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. . a ako ne moze ni njemu. poreski broj duznika.d.

izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. nesuspenzivna i nedelotvorna. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu.I u ovom postupku.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. 207 . . Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. • da je obaveza iz isprave izvrsena. ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. • da obaveza iz isprave jos nije dospela. a da kasnije VKS ukine.) Protivizvrsenje A) Uopste . a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. . . .Ako ga sud usvoji.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). . . 149. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu.Protivizvrsenje se odredjuje. preinacena.Prigovor ima suspenzivno dejstvo. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. V) Razlozi . ali sada u izmenjenim ulogama. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta..Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. po pravilu. medjutim. . B) Stranke .Prigovor duznika ne sme da bude pausalan.Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. .Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). .

Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . .Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). . . ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan. . on moze. Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. U izvrsnom postupku. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja.. jer je B stekao vlasnistvo na autu. .Kada se namiruju novcana potrazivanja.U ovakvom bednom slucaju. odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. G) Postupak . . npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara.U razlogu pod b) moze da dodje do problema.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje. Naturalna restitucija nije moguca. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). . 208 . da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). prodaja stvari i namirenje poverioca. D) Parnica . .Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka.Ovo resenje suda je izvrsna isprava.) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste .Ako se nadje da je predlog osnovan.Nakon isteka rokova. izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. 150. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. . . trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete.Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. . dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu.

13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. nije u stanju ili nije prisutan. .Popis. G) Predmet popisa.Ako to duznik ne zeli.13 151. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). 209 .Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.zaplene . osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju. osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. vec plene ). * namirenje poverioca. . odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari.plenidba stvari .U svim stadijumima.Pre popisa.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. * procena stvari. * prodaja stvari. sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. . .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari )..Kod svih ovih sredstava izvrsenja. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . . V) Postupak popisa. a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. . B) Popis. .U takvim situacijama. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.plenidbe . uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze. .

. nacelno.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. .Sudski izvrsitelj je duzan da novac. te moze da je upotrebljava i ubira plodove. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. . radnji ).Medjutim. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: . hov. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave. * drugo. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. izvrsnog duznika D. .Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira.Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ).Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica.Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. . da joj vrednost bude smanjena. E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. . . .. izvrsenje se obustavlja. dragocenosti. izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca.Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo. stanu. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr.Ostale stvari.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe.. D) Obim popisa . . preda na cuvanje u sudski depozit. duzna su da o tome obaveste sud. . Dj) Cuvanje popisanih stvari . izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. .Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari.U ovakvoj situaciji. . izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. 210 . . .. . i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ).ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. . za potrebe popisa.U izvesnom smilu. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci.Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. ostaju u drzavini izvrsnog duznika..U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu.Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava. vozila na popravci u automeh.. poslovnoj prostoriji.

. procenu i prodaju stvari.Ako njega nema. . . mesto.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. • pocetna cena je procenjena trzisna cena.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. • sud zakljuckom odredjuje vreme. .. . • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. . ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu.Ukoliko stvar prodaje komisionar. .Sud moze.Da bi. osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu. Z) Procena stvari .Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. u protivnom se postupak obustavlja. prodajnu cenu i druge uslove. 211 . neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. ako akcija nema berzansku vrednost. I) Prodaja stvari . . na predlog stranke. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana. drugo.. ako se akcija kotira na berzi.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu.).Ako su predmet izvrsenja akcije.. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima. vaze sledaca pravila: prvo. ..Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka. radi se o bezdrzavinskoj zalozi. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa.Od momenta upisa. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. . u tom slucaju. . odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis. sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ).

. sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje.Izvrsni poverilac je duzan da. . a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno. resenje o deobi zajednicke imovine. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. . uz predlog za izvrsenje.Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige. . a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. 212 . sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti.Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr.Osim nepokretnosti. . sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka. . resenje ostavinskog suda.Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. .U tom slucaju.).Ako su svi predlozi stigli istovremeno. 152. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr..Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ). pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ).Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. .Kada se namiruje jedan poverilac. . overena privatna isprava. . pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. .. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ).) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika .Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih..Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji.Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. . troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). kamata. .Smatra se da je izvrsni poverilac.Kada se namiruje vise poverilaca. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. J) Namirenje poverioca .

.) Procena vrednosti nepokretnosti . pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. . i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. . njena trzisna vrednost moze da se izmeni. kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca.Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine.Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). 213 . vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost.Pravo namirenja.Ali.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ).Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. .) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu .Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ).Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. . .Kada sud donese resenje o izvrsenju.Takodje. .Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika.Ako saglasnosti nema. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni.Takodje. B) Izvrsne radnje .Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. . svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu. pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). povrsina granice. . nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. . i to na osnovu misljenja vestaka. deluje erga omnes. . . .Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda.Nakon upisa zabelezbe.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. koje je neprenosivo. . 2. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti.

.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. .Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. 214 .Kupac moze da bude svako lice. . nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici.Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. vec javnopravnog karatera.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. . S druge strane.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. . . kao sastavni deo rocista.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. vreme.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. .. osim izvrsnog duznika. javno nadmetanje. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti. . i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. mesto. sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ). .Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene.U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. .Ako je prodaja nepokretnosti uspela. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti. . . . .Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku. . . a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. cim se postupak javnog nadmetanja okonca.Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca. nacin.) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . ne moze da se odrzi.Aukcija . jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Na drugom rocistu.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. B) Postupak prodaje nepokretnosti . sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. . .3.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. .Ponudilac je vezan svojom ponudom.Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. javna drazba ) i neposredna pogodba. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost.

Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti.  Prelazak rizika. . . odnosno 3.U izvrsnom postupku. sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano. . .Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu. . najboljem ponudjacu. a ako uplata izostane.Nakon sto je kupac polozio cenu.. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. . kao i ponudiocima u postupku javne prodaje.Resenje o dosudjenju nepokretnosti . . bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. . ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. . . a ako ni oni ne poloze cenu na vreme.Za razliku od zaloznog prava. kupac je duzan da u roku polozi cenu. . titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom.Pravo prece kupovine . . . . 215 . .Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. stvarne sluzbenosti se ne gase. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku.Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda.Nakon njegove pravosnaznosti.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. tereta i plodovi.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ).Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju. . sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost.Izvrsni duznik je obavezan odmah.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac.Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu. .Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu. postup. sticanje je originarno.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ).

Po pravosnaznosti resenja o namirenju. . sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. cak i kada su upisane u zemljisne knjige. kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige. 4.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). .Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom . gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava.Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove.Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. . sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. . oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme. . i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene.Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. b) Rociste za deobu .U okviru jednog reda.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu. .  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti.Kada odlucuje o deobi.Da bi opstao zakup stana.Iz cene dobijene prodajom. . . . ..  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja. .) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. .Nakon namirenja ovh potrazivanja.S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak. . vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. . na rocistu za deobu. .Ipak. zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti.Sve ostale licne sluzbenosti se gase. isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu.Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. 216 .

i to na njegov predlog.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda.Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. ne moze da dodje do obustave izvrsenja. .Od plodova nepokretnosti. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji.Nakon vracanja nepokretnosti. a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. On moze da raspolaze nepokretnoscu. . . . . i kada ne zaheva javnu prodaju.Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. . 217 . . . a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ).Kada se nepokretnost prodaje na aukciji. . . nakon neuspele druge javne prodaje. sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. . izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. . pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. .Obustava izvrsenja .Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina.Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. . . . . te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka.Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ).Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja.

resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ). G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca . . 218 ..Dvojako je adresovana: * prvo. B) Pokretanje postupka..Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. * drugo. primanja vojnika. .Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja .Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja. V) Plenudba potrazivanja . .Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. .Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava.Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari. nadleznost . pa se izvrsenje na zaradi.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti. --> primanja po osnovu socijalne pomoci.) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja . izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog.Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. mesno je nadlezan forum rei sitae. .Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. . • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. --> deciji dodatak.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. ali i po sluzbenoj duznosti. . . . resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. .Nacelno. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.153.Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. studentske stipencije.Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja.

.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja.Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. . izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. .Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja..Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. .Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. ali i one koje ima prema poveriocu. .Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje.Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. . .U roku koji odredjuje sud.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. po ostvarenju potrazivanja. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate . . u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ).Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. . . . izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 .Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika.Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen. D) Prenos potrazivanja radi naplate .Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. . .Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. . da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom.Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. . . ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo. a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje.

Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. . . a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. po tvrdnju poverioca. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov.Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. . 154.Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. . . broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. izvrsni duznik ima stedni ulog. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika . bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja.Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom. i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. .Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu.Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika.Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. procenom. . .Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. isplacuje izvrsnom poveriocu. J) Izvrsenje na drugim hov .) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . .Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. .Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika..Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. duzniku i Centralnom registru hov.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ). . sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje. .Procena.Resenjem o izvrsenju.

Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. . tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje.Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. . .Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. . . B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti . izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu. sudski izvrsitelj mu je oduzima.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. . .Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari .Naprotiv. u suprotnom.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. u suprotnom cini krivicno delo. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. . on je duzan da je voljno preda. . a ono nece da stvar vrati dobrovoljno. .Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari. . te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika.Ako se stvar nalazi kod treceg lica.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. necinjenje i trpljenje 221 . .U takvoj situaciji. . . u odredjenom roku pribavi te stvari.Ako on tako ne postupi. . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika..Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini. 155. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca.Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje. . . sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu.

Ako bi duznik. .Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. .Naprotiv. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani.. ponovio smetanje. 222 .Kod obaveza necinjenja i trpljenja. . . .Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda. jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu.Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca.Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. . otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. . . osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. . . . .Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. novcane kazne i sudski penali.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. .Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). 1. .Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. . . nakon toga. te da je ono izvrsno.Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. .Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju.radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice.Moguce je da je duznik svojim radnjama. a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.) Zamanljiva radnje. . sud nanovo kaznjava duznika. pa mora odmah ).Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). sud ne bi vodio novi postupak. . vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. . G) Predaja i oduzimanje deteta . izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica.Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje.U takvim situacijama.Ovde se prica i pitanje 146.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. o trosku izvrsnog duznika. tj. 2. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. po njegovom predlogu.) Nezamenljive radnje .Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ).O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca.

i to deobom stvari. sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka.U drugoj fazi.U prvoj fazi. .Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. nastupa fikcija da je izjavu volje dao.O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca.Izvrsni duznici su suvlasnici.Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana. Z) Izdejstvovanje izjave volje .Njome se ukida usvlasnicka zajednica. od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. . .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja.D) Vracanje zapolsenog na rad .Izvrsni poverilac. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. 158. zaostavstina. jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera.. promene i prestanka pravo svojine. deoba moze da bude fizicka ili civilna. . .Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju. tako i tuzeni. . . ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku. . .Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. . .Zavisno od izreke izvrsne isprave. izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti. . Dj) Deoba stvari . odnosno zaloge na pokretnim stvarima. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade.Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. * U drugoj.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.. .Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.). B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 . zaposleni.Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje. . E) Upis prava u javnu knjigu . on je kognicioni.) Postupak obezbedjenja A) Pojam . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. . .

U orvoj situaciji. .) Prethodne i privremene mere . stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju. odbacuje se kao nedopusten.) Uopste .U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. • 159. .Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. 224 .) Predlog i resenje o obezbedjenju . za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak.Ako poseduje izvrsnu ispravu.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje. . . .Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja.Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. V) Osobenosti postupka 1. vec samo prethodne mere. 2. ali nema suspenzivni karater. odnosno o glavnom zahtevu. 3. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ).zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila .Ako predlog ne sadrzi sve elemente.O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. . . . g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. . a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje. predlog se odbija kao neosnovan.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. kognicioni i izvrsni.Postupak je hibridan. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave.) Sud . a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. • prethodne mere.O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. .Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana.

da ce da je otudji. --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). . jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom.U ovom slucaju. da potrazivanje postoji. . a ako ga nema. .Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom.Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak. . . . kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. .Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. da ce cedirati potrazivanja na trece lice.. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre.U ovom slucaju. ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu.Dakle. . --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. . da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 .ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu.Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. i uz to rok trajanja mere. privremena mera ne moze da se odredi.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi.. .. kao i da se produze ). sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. .Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. i drugi. . predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. . .Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. vec i prema ucesnicima u postupku.Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno.U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. B) Resenje o odredjenju privremene mere . ali ipak.

vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna.Resenje o privremenoj meri se vezuje.Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. u neku ruku.. ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. . prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. D) Izvrsenje privremenih mera . E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja . ukida se i privremena mera. i sadrzinski i temporalno.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika.Npr. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik. . zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti.Bez tih ogranicenja. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ).Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • . ono je ujedno i izvrsno. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere.Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. . . a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. . . odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ). jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. .Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja. navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit.. dnevnom listu se zabrani da stampa.  kada ona vise nije potrebna. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. . .Promenom okolnosti.

pokaze se da ne postoji potrazivanje ). . zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. . visina potrazivanja.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi).PRETHODNE MERE .Takodje. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. Ziga 227 . jos nije postala pravosnazna ili izvrsna.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. vreme njegovog dospeca.U ovom postupku. kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati.Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. . dakle predstavlja izvrsnu ispravu. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. medjutim. slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka .U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. . tj. 160.Kod pokretnih stvari. . ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti. da bi se ove mere odredile. . .Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful