1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. . predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. . .) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak ..Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. . najcesce organu uprave. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. .Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca. A) Sustinske razlike . 5 .Prema praksi suda u Strazburu. . b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu.Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka. a krivicni postupak je obustavljen. .U ovom situacijama. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ). takav upravni akt je nepostojeci. . . Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima. . ZPP. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda.Obrnuto. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. .Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . ponosenje zahteva. . .Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. EKLJP. a to proizlazi a contrario iz clana 12.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. tj. odluka suda moze da se pobija zalbom.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. ocinstva i materinstva.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. 5.

osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. postojanje protivpravnosti. koja po pravilu. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela.Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni. . G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla.U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede.Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. . tj. spadaju u nadleznost drugog suda.Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku.Prema clanu 13. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. odnosno da drzavni tuzilac npr. . gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. .U okviru krivicnog postupka. sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud..Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. ZPP. 6 . osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. . . . ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. . ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. . . .str. .Npr. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. ). .Nacelno. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca. ali moze i da prekine postupak. B) Adhezioni postupak .

. . kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. . Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda .Npr. gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. 7 .To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu. .Ako presude krivicnog suda nema.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca.Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ).Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti. gradjanski sud je vazan tom odlukom.Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu.Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje. . ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. izmedju ostalog.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). . ali ne i njenom visinom. njegovom detetu… .Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. . gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. . . .postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi.Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.Obrnuto. . narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku . E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda.

Ova teorija nija sasvim konsekventna. . Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. onda ce on biti takav. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ). suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. deklaratorne odluke donete u jednoj. .Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. . odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. 8 . tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. jer se pokretao protivno volje tuzenog. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. kao sto je to slucaj kod egzekvature. dok se vanparnicni nazivao voljnim. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. .Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu.. i obrnuto. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. . gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. . onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku. a da spor ne postoji.To ima za posledicu da tzv. odnosno nenadleznosti.) Parnicni i vanaprnicni postupak . vec se on pokrece. .). dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari..Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca. gde se parnicni postupak nazivao spornim. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Vanparnicni postupak nije homogen. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. . . jer parnica moze da se pokrene.6. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. . radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. tj. u prvom redu. posto nema spora.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. a ponekad to cini sudska praksa. .Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti.

Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. sud ce.. . .Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. . a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. . 9 . jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. 2. izvrsni i stecajni postupak. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka.Sudska vlast je jedinstvena.Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. . ona nije nepostojeca. postupak ce se obustaviti resenjem. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti.Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. . . ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. .Prema clanu 19. .ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda.Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. 7.) Izvori Gradjanskog procesnog prava . donose odluke strictum iuris.Sudovi su nezavisni. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora. .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj.) Ustav . . resenjem obustaviti parnicni postupak.) EKLJP . vanaprnicni. . takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. i primenjuju se neposredno. . primarno. 1.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti.Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda.Kada je slucaj obrnut. polozaj sudija u pravnom sistemu.. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo.EKLJP se primenjuje ratione loci..Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti.ZPP.

spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. ravnopravnost stranaka ). mora da se pruzi pravna zastita.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. b) Pravicno sudjenje.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode. .Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju. javnost sudjenja.) Sudska praksa .EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. 10 . odnosno prava na tuzbu.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) .Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. 2-14. 5. ZIP. koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. ali s veoma ogranicenim dejstvom.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak.) Zakoni: ZPP.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava. . Konvecnije.) Pravna nauka . ZVP. svu pravnu argumentaciju stranaka. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode. . a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. . --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku .EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji. 4. sastoji se. kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. . A) Pravo na pravicno sudjenje . .Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja.EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. i to u primerenom roku. prvo. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak .Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. ZSP.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke.. . kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. 3. kao i njehove dokazne predloge.U Srbiji je zanemarljiv znacaj. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda.

U pogledu kategorije lica postoje izuzeci.neke kategorije stranaca. .Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku.Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. . . . domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci.Vrsenje funkcije pravosudja.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci . strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. . V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . . de facto na teritoriju Srbije. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. februara 2005. Tuzilac je izjavio zalbu 25. ograniceno je samo na njenu teritoriju. februara. imunitet od izvrsenja. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. 11 . irelevantna je za primenu procesnih zakona. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. odnosno nepostojanje treba utvrditi.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. februara 2005.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. .Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. . Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22.8. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. . . koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. okoncace se po pravilima starog zakona. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. a parnica je u toku. Ovi postupci.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. jedne od suverenih funkcija drzave. .Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. . v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima.Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. okolnosti cije postojanje. na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.

. 1 advokat i 1 profesor. . zastupnik ili punomocnik stranke. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja.Sud finansira drzava a ne stranke. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. . .Kod izuzeca.. tako da je finansijski nezavisan od njih. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. 10.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. 9. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. . jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.postoje tri grupe: 1. . g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.) Nezavisnost sudstva . dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. saobveznika ili regresnog obveznika. te da sude na osnovu Ustava i zakona.U pogledu proteka rokova. 2. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. . i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. bira se na period od tri godine.VSS ima 11 clanova. i mandat im je pet godina. . . A) Razlozi za iskljucenje. stranaka i od drustva.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. . Iskljucice se sudija: - 12 . b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika. . a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). izuzet iz sudjenja.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija.Sudijska funkcija je stalna.Ustav stipulise da sudovi nazavisni.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. osim kada se sudija bira prvi put.ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. 6 sudija. . postupajuci sudija moze biti iskljucen.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.

B) Razlozi za izuzece . 11.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.. odnosno izuzecu . . Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. mora biti obrazlozen. kao i u reviziji protiv presude. usvojenik ili usvojilac stranke. zakonskog zastupnika ili punomocnika. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. . saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece.. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari.. G) Odluka o iskljucenju... . odnosno izuzece ne moze da bude pausalan.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela.Inicijativa za iskljucenje. odnosno izuzece . odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda.Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . V) Postupak za iskljucenje.U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. o izuzecu odlucuje predsednik suda.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ).Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. . . On moze samo da: 1.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava.. .. na kojima moze da se temelji izuzece. b) ako je staralac. savetovanje stranaka tokom postupka.a) ako mu je stranka. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. 3. on je stranka po duznosti. osim ako je za razloge. . . on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost.Zahtev stranke za iskljucenje. 13 - . .

ali je i organ u sistemu pravosudja. pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka.Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. - 14 . da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. .Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. . predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.) Ulaze vanredne pravne lekove. za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti. 2.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. 3.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. .Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. . a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). 12. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . .O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. . . za lisenje roditeljskog prava.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. javnim poretkom i pravilima morala. .TJ moze. za ponistenje priznanja ocinstva.Advokat je duzan da stiti interese stranke. .. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. JT nije stranka. da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. . . da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom.. u granicama tuzbenog zahteva.Kada ucestvuje kao intervenijent. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). za zastitu prava deteta. odnosno postojanja braka. Statutom i Kodeksom.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. .ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora.. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu.

. .Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora.Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. . g) kontaktiranje sa protivnom stranom..Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. polozen pravosudni i advokatski ispit. drzavljanin Srbije.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka. potpuna poslovna sposobnost. . Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti.B) Organizacija advokature . medjutim. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta. G) Profesionalna odgovornost advokata . - 15 .Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. tuzilac. . b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. 1.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. da je dostojan poverenja. te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga. .Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu. 13.) Pocetak parnicnog postupka ..Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. V) Odnos advokata i klijenata . kao pritivan javnom poretku.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. . da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. . nema drugu registrovanu delatnost. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.Za povredu svojih profesionalnih duznosti. nije u radnom odnosu. .Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa.

. pri cemu se pravna posledica. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek.. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora.Da bi se ublazile negativne strane resenja.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. ponekad. . u svakom slucaju. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. i nakon povlacenja.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. . koji nije dopusten.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu.Infra petita je dopustena. tako da tuzilac. . za razliku od aluid-a. .Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. te da zakljuce sudsko poravnanje. .Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. 16 . . zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ).RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.Nasuprot tome. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). . 4. 3. . 2. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima.Tuzenom koji se vec upustio u spor je. cak i ako bi. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem. da povuce tuzbu. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. u principu. pa je parnica okoncana.Npr. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. na osnovu utvrdjenih cinjenica.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek.) Odredjenje predmeta spora . tuziocu potrebna saglasnost tuzenog.Npr. . . sadrzana u izreci presude. vec su vezanim inicijativom stranaka. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo.Tuzilac moze. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. . onako kako ju je i podneo. . te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe. .Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. od momenta upustanja tuzenog u raspravu.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. tj.) Okoncanja parnice voljom stranaka .

) Saznavanje cinjenica . . ili ih nije osporila. .. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. . .Dakle.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna.Dakle. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. . .Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva.Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu. a druga ih je izricito priznala. .Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu. . ni obrnuto. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. . .Za razliku od povlacenja tuzbe.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. . 14.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . javnim poretkom i dobrim obicajima.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno. i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. odnosno presudu na osnovu priznanja. . 2.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva.U principu. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. 17 .Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev.Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. . sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. . . ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave.

Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. . pokaze da su one tacne. .) Nacin primene raspravnog nacela . jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). 3. . cime se doprinosi koncentraciji postupka.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki .Medjutim. ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. .To znaci da sud. 15.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva. jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile.Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve.Npr. a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . .Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. 4. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. 18 . tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. . ako nijedna stranka nije to predlozila. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost. nezavisno od volje stranaka.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu.. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima. . da li postoji apsolutna nadleznost suda. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. . .Npr. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno.. nakon dokaznog postupka. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu.

vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ).ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. . Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. . stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. po pravilu. - 19 . . . A) Vazenje nacela usmenosti .Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. protivtuzbe. i pored toga sto je.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. u postupku po zalbi sud odlucuje. V) Nacelo pismenosti . za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija.Shodno tome.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe.U fazi pripreme za glavnu raspravu. vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. . po pravilu. .Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci. dokazne predloge i pravna razmatranja. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. . ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice.Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). odgovora na tuzbu.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. u formi podneska. odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. . .U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje.Zbog dobrih i losih strana oba principa. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu. . sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. pravih lekova i procesno punomocje. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). B) Jedinstvo glavne rasprave .U privrednim sporovima.Stranke. prilikom donosenja odluke. . . kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. .Tuzba. bez usmene rasprave.

. .Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. . 20 .16. ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene.Sud.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1. . pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. odnosno vecem koje rukovodi parnicom.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom.U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. u formi pravne pomoci. ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti.Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. vec samo da procita zapisnike o njima.) Objavljivanje presude .Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. . medjutim. . bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. . . 2.) Javnost raspravljanja pred sudom .) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. .Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. .Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. . - 17. . .Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna.Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku.b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke.Rasprava uvek mora da pocne iznova. . njihove zastupnike i umesace.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze. . bez obrazlozenja ). jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.

u postupku po zalbi. . . g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. .Medjutim. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. kao i predlog za ponavljanje postupka. kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. . sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. .Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. te lica na koja se prostire tzv.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. . zahteva ili predloga stranka.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista.18. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja .Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka..To znaci da ona. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja . .Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. . ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. . jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. materijalna pravosnaznost presude. zahteve i predloge stranka. . povlaci i ukida sudske odluke. a zalba protivnoj strani na odgovor.Zbog ove povrede moguca je i revizija. protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. presuda obema stranama.Ako jedna stranka ne dodje na rociste. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor.Neki postupci ( npr. . ma kakvi oni sadrzinski bili.Medjutim. predlozima i navodima njenog protivnika. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ).. zahteve i predloge.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. . odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . zahtevima i predlozima protivne strane.Stranke mogu. vec je nastavio postupak sa tuziocem. cim je takva odluka doneta. - 21 . tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. v) sud mora da uzme u obzir navode.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu.

. duznost je suda da ih u tome spreci.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se.Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom. 2.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. - 22 . slucajem koji nju pogadja.Npr. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. jer odgovara i za slucaj. u parnici je rec o procesnim teretima. Ako to i pokusaju. .Stranka u parnici moze da dela. 1. . koja se vodi u sasvim drugom cilju.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . ali to nije duzna da ucini. tj. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). b) Venire contra factum proprium . 3.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom.Stranka odgovara za umisljaj. da aktivno ucestvuje u postupku. u prvom redu. . ali i za nehat.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. predstavlja zloupotrebu prava. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ).) Nacini zloupotrebe procesnih prava .Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica.19. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. . . --> da govore istinu.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice.Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice.Zapravo.

Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. dokaze i predloge iznese samo u odredjenom.Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. punomocnicima. . blokada puta ) zakasni.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. . odgovara vlastodavac. za to predvidjenom stadijumu postupka. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. ne i slucaj ). . pogadja je prekluzija. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave. pa se rociste odlozi.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. . ako se npr.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika.ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. dokazni postupak ). umesacu ili vestaku. ali zbog slucaja ( npr. . . . . te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. .Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime .Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). 23 .Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. zakonskim zastupnicima. . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. ne i punomocniku stranke. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. .O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). 4.Ako to propusti da ucini. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). umesacima. svi dokazi izvedu. pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. .Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani. stadijum u kome to cini tuzeni. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. .. .

Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku.Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju.Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju.U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti.U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. 21. onda se takav podnesak odmah odbacuje ). .Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. .) Nacelo pomoci neukoj stranci .Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno.Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo. .Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. . te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno. .Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok. vestak. odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). .) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku .Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja.Sudija nije npr. 24 .Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne.. . .. .Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. . .Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom. da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. . . . sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak. . . .20.Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.). duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. plus nagrada ). . sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik. .

Prema teoriji duznosti.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku.Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara.U parnicnom postupku. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. .To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. U stvarnosti. organ starateljstva. javni tuzilac. stecajni upravnik su stranke po duznosti. .Npr. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja.. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena.). takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. .Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. v) Stranka mora da je odredjena. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. B) Stranke po doznosti .Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu.Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka.Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. Uprkos tome. koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. .Takva lica ( stecajni upravnik. . . U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos.22. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke . b) Stranka mora biti poznata. .Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. . . a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. naslednici. neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji. stranke su tuzilac i tuzeni. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. T i Z su bili stranke u parnici. zbog omaske u 25 . . odnosno tuzenog. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. . a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. .Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici. . .Prema teoriji zastupanja.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .

Shodno procesnom pojmu stranke. univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. .) Omaskom odredjen tuzeni .Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. 2.Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona.) Error in personam . 3. . .Ako to ne ucini.Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije.Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije. u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici.Naime. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. pa i u postupku po pravnim lekovima. 1. . ono postaje stranka u postupku. rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. 26 .Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. .Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe.Npr.Kada je stranka neprecizno oznacena. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. . menja identitet stranaka. G) Naknadno sticanje svojstva stranke . . 4.) Neprecizno oznacenje stranaka .Jer. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ).Medjutim. . lice A umesto B ). .Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ). kao i voljnu sukcesiju. . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. . univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije . . .odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. ali i nakon ispravke.Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ).Npr.Tako.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka. Tada oni i ne postaje stranka.

U tom smislu.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr. saglasnost stranka. . . smrti fizickog. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama.Obrnuto.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). te ono moze da bude stranka u parnici. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. . D) Prestanak svojstva parnicne stranke .Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. 27 - . 23. . kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. . . medjutim.Voljna sukcesija podrazumeva. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . zapravo. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu.Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. A) Stranacka sposobnost fizickih lica .Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe.Stranacku sposobnost imaju i stranci. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica.To je razumljivo. . pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije.U ovom slucaju.Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice. odnosno gubitka statusa pravnog lica. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. ona se stupanjem u parnicu. tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik..Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). .Saglasnost svih ovih lica je neophodna. . jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. tuzba se odbacuje. .Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost. . nacelno. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. . . .) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. ne dolazi do automatske sukcesije.

.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . . tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. . 28 . . . javni tuzilac ili organ starateljstva ). ..ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. a ispunjavaju uslove iz clana 73. smrt lica ).Stoga. ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. .Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. ne poklapaju.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost. . parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.. . . . pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. postupak se prekida. i dace mu rok za ispravku ).Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv. ( ali ne i SZR-u ). .Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. ako nadje da ti entiteti.Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost.Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. carinarnici. . V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet .Za razliku od poslovne. . . ZPP-a.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji.Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost. s obzirom na predmet spora.Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana.B) Stranacka sposobnost pravnih lica . u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. u sumnji se smatra da je ima. .Poslovna i parnicna sposobnost se. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. 24. G) Znacaj stranacke sposobnosti . dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. lovakom drustvu. sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. medjutim.

B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . . parnicno sposoban. .Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. staraoca. . . jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. G) Parnicna sposobnost maloletnika . ono je u toj parnici parnicno sposobno. smatra se da je ona parnicno nesposobna. . ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke.U ostalim stadijumima parnice. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu.U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. . postupak se prekida.Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . . D) Parnicna sposobnost pravnih lica .Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu. .Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. kako za punovaznost svake parnicne radnje. 29 . Dj) Znacaj parnicne sposobnosti . te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka. . .Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti.Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. takodje.Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo. .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme.Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. . .. tuzenom.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. . .Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. tako i za meritorno odlucivanje. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika.

25. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju.Sud samo odlaze rociste.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. revizija se odbacuje kao nedopustena. . sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje.i tada se stranci postavlja tumac ). ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. . E) Postulaciona sposobnost .U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica.Pasivno je legitimisan tuzeni. bez icije pomoci. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. . . ako je kupac u ugovoru o prodaji. . To u ime stranke moze da ucini samo advokat. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje..Aktivno legitimisan je tuzilac. 30 . kaze se da nisu stvarno legitimisane.U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija.Stranka moze da postoji.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. gluca. . kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. .Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. ali da nije stvarno legitimisana u parnici. . . preduzima parnicne radnje u postupku.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. .U tom slucaju. . .) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . . da ima stranacku i parnicnu sposobnost. ne zna jezik suda. gluva. ... da im nedostaje stvarna legitimacija. a u suprotnom. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera.T je aktivno legitimisan. . ako je prodavac.. .Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor.. .Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. .Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. da bude odredjena.Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. a K pasivno legitimisan.

postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ).Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar.. privremeni staralac zaostavstine. Nakon pocetka parnice. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog. --> Prema vazecoj teoriji relevancije. U parnici. . B) Procesna legitimacija . tako da glasi na sticaoca. procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju.) Procesna legitimacija ex lege . kao i njegovog odnosa sa sticaocem.Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. 31 . T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. retko ).Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. . .Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. od nevlasnika ). b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije .P proda stvar K. te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. .U ovom slucaju. otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . 2.U ovom slucaju. te se.Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije.. U drugom primeru. . tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. . S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. .Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji.).Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. . ako se obe stranke sa tim saglase.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes. . presuda glasi samo na sticaoca. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. Nakon sto je parnica zapoceta. .Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. po pravilu. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). .Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj.U Nemackoj. vec procesnog karaktera.

Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. pitanje 32 . .To moze biti samo advokat.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom.Medjutim. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja.Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama.U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva. .Maloletnu decu zastupaju roditelji. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici.Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost. b) punomocnik. 26.POLOZAJ ZASTUPNIKA . sticenike zastupaju njihovi staraoci. . . stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).1 27.) Dejstvo procesne legitimacije .Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. pitanje pricati i 27. moze da se saslusa i kao svedok. . .. a zastupnik moze biti i organ starateljstva. v) zastupnik pravnog lica.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. . 3.Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu.Titular materijalnog prava. .Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. . i 28. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. . postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici. . B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .) Zastupanje u parnicnom postupku .Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. s obzirom na to da nije stranka u postupku. .Zastupnik nije stranka u sporu.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26.

nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. G) Znacaj zakonskog zastupanja .Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. . . i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. a ne zakonskog zastupanja. V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika . vec njenog zakonskog zastupnika. --> priznanje tuzbenog zahteva. .Sud poziva zastupnika na rocista. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika.Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. ove uslove treba tumaciti restriktivno. tj. --> odricanje od tuzbenog zahteva. a tuzeni nema punomocnika. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost. --> povlacenje tuzbe.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. povlacenje ili odricanja od pravnog leka. 28. .U nasem pravu.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika.ovlascenja koje je od nje dobio.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. --> izjavljivanje. punomocnik nije neophodan. . * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. odnosno boraviste tuzenog nepoznato.npr. --> zakljucenje poravnanja. sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ).Na glavnoj raspravi.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . a stranka nema punomocnika u toj parnici. osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). postupak se prekida. . .Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. 33 . . .Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. * ako je prebilvaliste. .Punomocstvo je oblik voljnog. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). kao i za meritorno odlucivanje.

prenosenje punomocja na drugo lice. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. . . d) Pravni polozaj punomocnika . te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. . .Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. 34 .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu.Advokat moze.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. g) Vrste punomocja . v) Obim punomocja .Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. .Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.Pravilo je da se izdaje opste punomocje. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. . B) Punomocje a) Pojam . sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. . odricanje od tuzbenog zahteva. Povlacenje tuzbe je punovazno.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja. . zakljucenje poravnanja.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja. te se kao isprava predaje sudu.Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. ako u punomocju nije drugacije odredjeno. vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. priznanje tuzbenog zahteva. . podnosenje zalbe. .). dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . nije nuzno da punomocnik bude advokat... po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. ako posumnja u istinitost punomocja. odricanje i odustanak od pravnog leka. .Za punomocje se zahteva pismena forma.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. da preduzme sve radnje u postupku. . vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe. b) Zasnivanje i dejstvo .Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca.

V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti.Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika. moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. . medjutim. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. . . .Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ). i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. . stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji.Ono prestaje: * okoncanjem parnice. ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. * prestankom pravnog lica. .Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici.Da bi proizvele dejstvo. da kazuje istinu ). * smrcu stranke. medjutim. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. z) Prestanak punomocja .Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku.Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. 35 . odnosno lice koje nema uredno punomocje. .Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. .Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane. e) Supstitucija . .. dok suprotno nije moguce. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ).Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. .Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. .Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ).Kada punomocnik otkaze punomocje. . . . jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke. duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. * opozivom i otkazom punomocja. a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. .

Prema cistom procesnom ucenju.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. funkcionalnom shvatanju.Suprotno tome.Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. . odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom.. 31.. pojam i vrste A) Pojam . . . ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ). radi se o parnicnim radnjama. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.Npr: T je sastavio tuzbu.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju. pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka.) Parnicne radnje.Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. al je nije podneo sudu. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. . ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.) Parnicne radnje stranaka.Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje. pojam i vrste A) Pojam .Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. odnosno u parnici. . . .Prema prvom shvatanju.Prema drugom. .Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. Supruga T podnese tuzbu sudu. za odredjene parnicne radnje. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A.. prema vladajucem funkcionalnom ucenju. . . jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. b) Parnicne radnje suda.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje. . .Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. 29.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje. ali ovde spadaju i negativne 36 . . B) Vrate parnicnih radnji . a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci. . rok za izvodjenje dokaza.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja.. Npr.Rokovi se racunaju na dane.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. b) Sudski. Npr: rok za zalbu. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti.Najvanizja podela: a) Zakonski. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). b) Dilatoni. .U pogledu dejstva. .Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje.. rokovi mogu biti: a) Subjektivni.Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem.1. .se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. B) Vrste rokova . Sud ga moze produziti u slozenim stvarima. b) Nerestitutivni. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. G) Odrzanje roka . od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom. tj.npr: rok za odgovor na tuzbu. prekid postupka... . rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju. mesece i godine. .npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. . kao i lica lisena slobode. rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna. dok traje. Rok za povracaj u predjasnje stanje. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. rok za zalbu. 41 .su nezavisni od subjektivnog stava stranke.Smatrace se da je rok odrzan. b) Objektivni..Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. V) Racunanje rokova . a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. . pre isteka roka.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija )...Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. ali ne duze od 15 dana. ako nije dostavljen stranci.) Rokovi A) Pojam ..Mogu biti: a) Restitutivni. Npr.

Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. D) Zastoj i prekid roka . kada se rok prekine. zbog nedostatka svedoka ili vestaka. B) Zakazivanje rocista . ako je njihovo ucesce potrebno.Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. . nezavisno od ishoda spora. . 3. . ili kada se.Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. 2.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano.Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. on pocinje da tece iznova.Rociste zakazuje sud.Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi.) Propustanje parnicnih radnji .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista.) Rocista A) Pojam i vrste . i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba.O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku.Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. rok nastavlja da tece.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. 42 . . V) Odlaganje rocista . i njega odredjuje sud.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. . . a kada prestane taj dogadjaj. a u nadlezni sud stigne po isteku roka. .Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka.Suprotno tome. .Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista. . .Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka. . .Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati. . sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu.

on nije ni u cemu prekludiran.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu. . . B) Uslovi za vracanje . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa.Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni. ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. .Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila.. . osim lake nepaznje.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise. gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ).Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ).Bila kriva ili ne.Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”.Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. . propustanje rokova ne povlaci prekluziju.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. .) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . Ako se ne izjasni.Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje. . smatra se da je dao pristanak.U drugim situacijama.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. 34. . V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje . G) Postupak . gubitak prava. a to nije ucinila.visa sila ). 43 . . iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. . .Svaki oblik krivice na strani stranke. .Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. zbog sporosti postupka kao posledice toga ).

.O predlogu se odlucuje resenjem. .Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog. kada predlagac nije pristupio samom rocistu. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju.Uz predlog za restituciju.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. 36.Troskove snosi predlagac. . Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. .. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. Dj) Pravne posledice restitucije . a ako sud usvoji predlog.Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba.) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama.Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. .) Presuda A) Pojam i vrste 44 . ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). .ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje. 35. .. D) Odluke suda . On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. 1.

doneo ju je upravni organ ).S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. . . nistava presuda proizvodi dejstva. te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. 3.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini.. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja. resenje o odbacivanju pravnog leka. .Ako raspravljanja nije bilo. 45 .Medjutim. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. radi se o kontradiktornoj presudi. na osnovu priznanja. . b) u postupku za izdavanje platnog naloga.. saslusava svedoka resenjima. .sporovi zbog smetanja drzavine. .Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama. v) izuzetno i prema trecim licima. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. b) Deklaratorne. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja.Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu.) Donosenje sudskih odluka . . .Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom.) Resenje .Ako je doneta nakon raspravljanja.On odredjuje rociste. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom.Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). 2.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.Meritorno. b) strankama. resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. .Tzv.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. .Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. odlucuje o izvodjenju dokaza.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. v) Konstitutivne.Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe. onda odlucuje resenjem ). odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. B) Dejstvo presude .Prema sadrzini. presude mogu da budu samo meritorne. . ona je nistava. . o glavnoj stvari. .Njom se zasniva novi. . presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. . presuda doneta protiv stranke koja nepostoji. .

. . da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. a zatim glasanjem. ne mogu da budu uzdrzani. pozivanje i dostavljanje.To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice. .U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. . b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom.) Upravljanje parnicnim postupkom . odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. .Odluke se donose vecanjem. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi.pozitivno ili negativno. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom. pa makar ih i stranke same ne iznele.. . odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. . vec se odluka donosi na samom rocistu. . . u rukovodjenju glavnom raspravom. . odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju.Odluka se donosi vecinom glasova. rukovodjenjem rasprave. 38. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. vec samo zalbom protiv presude.. .Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja.O jednostavnijim pitanjima se ne veca. a predsednik veca uvek glasa poslednji. pre svega.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. . glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. .Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. 37. jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. tj.Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. . .U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. . razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ).) Zapisnici 46 .Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke..U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista.

Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini.Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika.Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom.Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje. .Stoga.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. a ako ne potpisu. . jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. A) Sadrzina i vodjenje postupka . . a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). po sluzbenoj duznosti. vec samo na osnovu usmenog. . B) Prigovor na zapisnik . - 39. b) Opis preduzete radnje. izvrsi izmene i dopune zapisnika. sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su. stranke i drugi ucesnici u postupku. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik.Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. V) Zapisnik o vecanju i glasanju . .tu se unisi: nazi i sastav suda. ). . on nije osnova za merotorno odlucivanje. .Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. . vreme. da li zakonito ili ne.Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu... tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. mesto.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju.Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik. neposrednog i javnog raspravljanja. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. v) Potpis parnicnih subjekata.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke. . i njega moze razgledati samo visi sud. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje.) Dostavljanje 47 .I sud moze da. . . G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika .Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima.

ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke..Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. --> Presudu. kako bi mu se moglo predati pismeno. a moguce je i u sudu.Ako se postupak ipak nastavi. .Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. B) Vrste dostavljanja 1. a to vazi za: --> Tuzbu. . .Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. pa i odluka nece imati nikakav efekat.Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. vec posredno ( preko poste. odnosno nacela kontradiktornosti.) Licno dostavljanje .Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. moze se dati clanu domacinstva. kolegi na poslu. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. . u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata. .U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. mesto i vreme dostavljanja ). ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme. .Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. . 48 . .. .Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. .Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu.Dostavljanje je temelj prava na odbranu. uz naznacenje gde se adresat nalazi. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. tj. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. --> Platni nalog..Dostavljanje se vrsi adresatima prijema. .Dostavljanje nece biti dopusteno. pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. uprkos neurednom dostavljanju.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. .. sve docnije parnicne radnje.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno.) Posredno dostavljanje . ono mora da bude uredno. .A) Pojam i znacaj . . .Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. --> Vanredni pravni lek. 2.). potrebna veca opreznost.

dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. preko lice koje je zaposleno u sudu. V) Mesto i vreme dostavljanja . . . on je privremeni zastupnik stranke ). a ako to ne ucini.Ako je adresat drzavni organ.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena. . uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. . G) Nacin dostavljanja . * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. . pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. . 49 . presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). . a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika . 3. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). nadleznog organa opstine.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. o kojoj nije obavesten sud.Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. .Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. . i protiv tog resenja zalba nije dopustena.) Fiktivno dostavljanje .Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste. sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. sud ce odbaciti tuzbu.Ako tuzeni propusti da to ucini. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena.Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika. platni nalog. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. u sudu. b) Punomocnik za prijem pismena .Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu.Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. . . punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ).Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu.Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). u stanu.Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. vanredni pravni lek. * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu.Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi.. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku.Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno.

Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. 40. cas i razlog odbijanja prijema. naslednopravne.Adresat je duzan da primi pismeno. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. . .Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. .Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak..Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne. ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . Dj) Dostavnica . pojam i vrste A) Pojam .Ako neko od njih odbije da primi pismeno. smatra se da je nedostatak otklonjen ).Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ). pravna lica niti drzavni organi.D) Odbijanje prijema .Tuzbe mogu da budu. u vreme i na nacin regulisan zakonom.) Tuzba. . odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva. . posesorne. . najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi..Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.Na dostavnici ce zabeleziti dan. .Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora. . . ako se dostavljanje vrsi u mestu. . .Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje. tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. i to bez odlaganja. B) Vrste . 50 . i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac.PRAVNI INTERES ZA TUZBU . kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ).

Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. .Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. po pravilu. radnja. po njegovim shvatanjima.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.Od tuzbenog zahteva. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. troskovi postupka. na osnovi dispozicione maksime. .Tuzilac sam u tuzbi. . . on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. odredjuje sta ce biti predmet spora. * dokazni predlozi. . * tuzbeni predlog..Ako se radi o osudi na cinidbu. subjektivno pravo.Da bi tuzba bila uredna. stvarnu i mesnu nadleznost. . .kamate. propustanje ili trpljenje. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. . tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi. odnosno nepostojanje utvrdjuje. .zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu.Iako se to zakonom izricito ne navodi. 41. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije. stvar. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. ako usvoji tuzbeni zahtev.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. .) Sadrzaj tuzbe . a moze da se otkloni samo intervencijom suda. 2. * oznaka vrednosti predmeta spora. . odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. * cinjenicni navodi.Naprotiv. 1. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac.) Tuzbeni zahtev . tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje.U tuzbi bi tuzilac.Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni.. .Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. .Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. 51 . deliktnom radnjom.) Cinjenicni navodi .Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. . * tuzbeni zahtev. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora.U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja..Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti.

Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari.Kod preobrazajnih tuzbi.dakle. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev. Naprotiv. spada navodjenje njenog pravnog osnova. .Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva.Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. .Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi.) Tuzbeni predlog .FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE .Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. pre svega. . tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. 3. vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev. . ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. . . . .Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.) Dokazi .Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu.U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac. . .Kod deklaratornih tuzbi.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. . .U sustini.Naime.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka. . 52 . Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din. 4. . . tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu.U fakultativne sastojke tuzbe. jer ga je ugrizao pas S. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva.Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj.b) Teorija supstanciranja. . .

ne sadrzi potpis tuzioca).Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. te 5000 dinara 2005. .Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu. v) fakultativno. sud ce je odmah odbaciti. jednom presudom.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara.. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. A dospe u docnju. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. zahtev za obezbedjenje dokaza. 53 .Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva.U ovoj situaciji. .Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora... te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. .Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004. . mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. . . ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka.) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste .Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni. odnosno zivotnih dogadjaja. mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe. . zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. 42. . . .NEUREDNA TUZBA . T tuzi A za povracaj 10000 dinara. ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. zivotnom dogadjaju. sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. . a ako ako tako ne postupi.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. . sud ce odbaciti tuzbu.) Kumulativno spajanje .

. 54 .Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. godine.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. 43. cinjenje.Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. i glavni i eventualni. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. ..) Kondemnatorna tuzba . moraju biti u vezi. . . 2.) Eventualno spajanje . sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). . kupac. oba zahteva. monopola i povrede prava konkurencije.Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva. a drugi pomocni.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece.Tuzilac istice pomocni. jedan glavni. a o drugim sudija pojedinac. 3. . ali. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). . .Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno.Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. sada. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva .Npr: T. o svima ce odluciti vece.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. . ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. .Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje.Stoga. . . od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ).Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005. . necinjenje ili trpljenje. pricinjenu deliktom iz 2004.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.) Alternativno spajanje . gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta.

do uz pomoc prvosudnih organa. A) Dospelost potrazivanja .Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. . . jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja.Samopomoc je zabranjena.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave. . . nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev. sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. .Nakon sto potrazivanje dospe. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. nece postojati identitet predmeta spora. . kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. 44. po odredbama materijalnog prava.Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist.. tj. tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev.Dakle.U ovim situacijama. vec dospela.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. .Ako potrazivanje nije dospelo. . tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ).ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. pa tuzilac ne moze na drugi nacin. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . . pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. . pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. . .) Deklaratorna tuzba 55 .

te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. . . 56 .Pravni odnos cije se postojanje. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. .U tom slucaju. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ).) Dopustenost deklaratorne tuzbe. . osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. postojanje krivice.. . ona moze da bude pozitivna i negativna. . . ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi.Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). . . . neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. ocinstva i materinstva.. 2. postojanja prava na naknadu stete.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. . odnosno neistinitost neke isprave. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti.Pravni odnos je postojeci. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. utvrdjenje da li je dug izmiren ).Kada govorimo o pravnom odnosu. A) Pravo ili pravni odnos . naslednog prava. . .Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci. . tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja. b) Obicne cinjenice. . postojanja prava svojina.S druge strane. mane u izjavama volje.. Npr.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost.) Pojam i vrste .Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B.U deklaratornoj tuzbi.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica..Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora. d) Prava koja nisu tuziva.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari.). C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja.1.S druge strane.

nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. B. i u ovom slucaju. deklaratorna tuzba je nedopustena. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu.U prvom slucaju. kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela. * A podnese protiv B deklaratorni. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. pak. npr.U principu.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. obezbedjena potpuna pravna zastita. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. u toku postupka.Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ).. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ).Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. . 57 . odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. pozitivni ili negativni. .Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene.Medjutim. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja).U drugom slucaju. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. . kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . tako da je tuziocu. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. . . . .Kod pozitivnih deklaratornih tuzni.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. .ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. . istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. . . cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog.

b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. .Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. . vlasnik zahteva tuzbom da mu B. odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite.Medjutim. 58 . . . a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A.S druge strane. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Medjutim. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. preda pokretnu stvar. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. v) Pravni odnos cije je postojanje. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju.Primer: A. ako A.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. . .Deklaratorna sudska odluka niti stvara.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu .Dakle. medjutim.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . . Stoga. odnosno ne postoji.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. . G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . B odbija jer spori da je A vlasnik.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). i to medjupresudom. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. 45. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. . tako da odluka o postojanju. . nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.Npr. . odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. drzalac. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. pored kondemnatornog.

Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. .) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao .) Objektivno preinacenje tuzbe .Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ). status privrednog drustva.S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. .). razvod braka ).. tuzba za ponistenje ili razvod braka. B) Vrste .Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. tj. . preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. . 46.Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.Za razliku od deklaratorne. .Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju. . V zahteva naknadu stete. cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. 47. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. . te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika..Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima. postoji preinacenje tuzbe.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). 59 . dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja. .Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. . preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ). .Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. . .Dakle..Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. Kada V sazna da je B prodao gitaru..Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. . .

sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni.S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze.Svako povecanje tuzbenog zahteva.Stricto sensu. 4.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. . dopunio ili ispravio pojedine navode.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). ali neodrzanog vencanja. nakon podizanja tuzbe. verenica. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ).Medjutim. ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.) Povecanje tuzbenog zahteva.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. . ali i ne mora da navede u tuzbi. .Npr: A. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. 2. . 48. verenika.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . . 3. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . . . i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg.Kada se tuzba preinaci.Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. cak i bez promene osnova tuzbe.. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. . . njegovo smanjenje.Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. tuzi B. 5.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. .Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. . . .) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) .Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe.

ako tuzbu nije podneo advokat. umesto prvobitno tuzenog. po sluzbenoj duznosti.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . A zeli da umesto P tuzi C. ali i inicijalno tuzenog. bio sam zastupnik X doo. te da je stetu pricinio C. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. Naime. . . .Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. Tokom parnice shvati da je B. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. v) U slucaju elektivne nadleznosti. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. Stoga. . . . . da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). .Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. 49.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu.Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog. . . a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. neophodan je pristanak novog. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. . tuzi drugo lice. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P.Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). B) Procesna dejstva ..DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . 61 . .Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog.Sud moze.U ovom slucaju.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. Ako on izostane.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece.Tuzba se podnosi pisarnici suda. stranke u parnici su A i P.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. prilikom zakljucenja ugovora. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi.

. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani. g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 . b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. 50. g) duznik pada u docnju. parnica koja je ranije pocela da tece. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva.Sto se tice ovih zahteva. . V) Materijalnopravna dejstva . ako je on vec pokrenuo postupak. ukljucujuci i sudsko poravnanje. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). tj.) Pojam i znacaj . i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. preinacenjem tuzbe. 2. .Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. a takav slucaj je s protivtuzbom.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. . . . v) Povlacenjem tuzbe.) Litispendencija 1.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe.* postojanje. b) prekid roka za odrzaj.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. .Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. .Od momenta podnosenja tuzbe. . incidentnim zahtevom za utvrdjenje.

Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ).Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. . .Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora.Sto se tice identiteta predmeta spora. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. d) cesce umesaca. . Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena. dj) obavestenje treceg lica o parnici.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ).Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. . .O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. 63 . b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje.Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku.Kada je podneta kondemnatorna tuzba. ali ne i kod nas ). .presuda. g) podizanje protivtuzbe. . . na osnovu istih cinjenica. identitet predmeta spora ne postoji. .Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe.deklaratorna. . . . jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. kao i javnog tuzioca u javnom interesu. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. . V) Materijalnopravne posledice . jer postoji identitet cinjenica.Suprotno tome. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. a zatim. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje.

g) odrzavanje pripremnog rocista. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. tuzba se odbacuje kao nedopustena. .Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. 2. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. .. funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. 52.Izuzetno. . se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi.) Pojam i sustina .) Procesne pretpostavke 1.U ovoj fazi postupka. B) Tok pripremnog postupka .Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi. po pravilu. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu.Ako uslova nema. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. . . a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. .) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. 64 . . sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor.Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje. 51.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena. g) stvarna.Kada je tuzba podneta sudu.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora.predmetu spora. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. . .

.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). .Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. . b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. nepostojanju pravnog interesa.. do pravosnaznosti okoncanja parnice.Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. prava na vodjenje spora.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici.po pravilu.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne.zabrana dvostruke litispendencije. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. . postojanju res iudicata. . dj) postojanje prava na vodjenje spora. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. prekoracenju roka za podizanje tuzbe. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . 3. pravnog interesa za podizanje tuzbe.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica. . . . postojanju litispendencije. .Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda .Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti.O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena.. . Dj) Ostale podele . dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora. samo do odredjenog momenta u parnici.).

Na pripremnom rocistu.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke. . tuzba se ne odbacuje. tuzba se ne odbacuje. 66 .. * postojanje pravnog interesa za tuzbu.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. stranacke i parnicne sposobnosti. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti.Da bi sud mogao meritorno da odluci. iako je slucaj jednostavan. sud posumnja da je T parnicno sposoban. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. .Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). tj.. kao sto je sporazum o arbitrazi. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. vec se prvostepena presuda ukida. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki .Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. . . odmah se vidi da je zahtev neosnovan.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). ( dakle.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. vec se postupak prekida. . b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. * stranacka i parnicna sposobnost. * postojanje stranke.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. .Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. * odsustvo imuniteta tuzenog.. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. dok kaznije moze i da odpadne. * tuzivost subjektivnog prava. . 4. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju.Naime. . * procesna legitimacija.

siri se i na materijalne suparnicare stranaka. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ). . o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost. funkcionalna i mesna nadleznost. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi. .. objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. u okviru stvarne nadleznosti. . - 67 .Dakle. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ).Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova.) Pojam . cak i kada su oni fizicka lica. .Relativna nadleznost je: stvarna. osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. .Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu.) Pojam i vrste nadleznosti 1. .Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. . finansijske i osiguravajuce organizacije.) Vrste nadleznosti . .Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”.Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Stvarna nadleznost privrednih sudova . . razlikujemo. 54.Kad je sud nadlezan. . to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. Ali.Nadleznost sudova je uredjena zakonom. . Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. 1. .Uobicajeno.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica.Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi.) Nadleznost vrste suda .53. visi ili privredni. . .Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove. postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Pod drugim licima treba smatrati banke.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma. .Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi.. . .) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost.

paternitetski i maternitetski sporovi. 68 . ..Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu. . kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. .Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti.. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja. pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. B) Stvarna nadleznost visih sudova . vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ).On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora.) Stvarna nadleznost u uzem smislu . .Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu. . vanparnicni i izvrsni postupak. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .Kada osnovni sud resava sporove.) Funkcionalna nadleznost . . u drugom je nadlezan visi sud.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari.Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. ali samo u sporovima male vrednosti.Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda.U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine. sporovi povodom strajka.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. vec i vrednost predmeta spora. . ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka. obaveznog socijalnog osiguranja. . 3. bez obzira na svojstvo stranke u parnici.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. . ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum.Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. . a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava. .Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. 2. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose. .. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja.NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE . .

56. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda. 2.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) . .Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.Izuzetno. . .) Vrste . osim kada je to zakonom izricito iskljuceno.. . odredjene prema predmetu spora.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ). a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). . . odnosno sediste tuzenog.Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno.Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. 55. studira ).Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu. .Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ).Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1.) Pojam . Ovakvi forumi se nazivaju elektivni.Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. .Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ). . dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. radi o porodicnim sporovima. otvara se pored opsteg i poseban forum. pojam i vrste 1.) Mesna nadleznost. .Ako se npr. .U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. b) Posebnu. ali moze i ugovorom.Za mnostvo parnica. 69 . beskucnik ). . ako tuzeni nema prebivaliste ( npr.Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice. a moze da je odredi i sud. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu. ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti.

Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. .Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. . v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama . tuzilac je obicno dete. odnosno brod upisan.. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. . odnosno boraviste. b) Stvarnopravni sporovi .Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) . smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. . te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. .forum rei sitae. .Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov. vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan.Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni.vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu . 70 . sporovi o zakonskom izdrzavanju .Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. . parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ).U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku .Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima.Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. odnosno stecajni postupak.Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima . 2.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje. .Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste.Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. odnosno ustanove.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) . odnosno boraviste.

pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1.Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). . d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. . . i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) .Najefikasniji je.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) . ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja. kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca.Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ).Osim pred opsti forum. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). 71 . kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa.) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore. . . v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . ali i naomrazeniji. ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. pored opsteg foruma. .Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. 57. pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca.

.Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. u protivnom. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima.Tzv. . . . . .) Delegacija .U izvesnim slucajevima. . . ne moze da postupa. . predmet i forma ).Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana. . te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . .Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. .Do precutne prorogacije dolazi. ).Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja.) Izricita prorogacija . Kada nastupe te okolnosti. . generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. . da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.Postoji: a) Nuzna delegacija. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija.Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. 58.1. b) Svrsishodna delagacija. inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. za razliku od izricite. sudovi nadlezni za 72 .Delegaciju vrsi neposredno visi sud. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti.Precutna prorogacija moze. te tada dolazi do delegacije nadleznosti. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju. vec samo po prigovoru ).S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. 2. kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma...Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. po pravilu.Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. delom materijalnim pravilima ( mane volje. . a ne stvarno nadleznom nizem. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1.

Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. ne i stvarne nadleznosti. vanparnicnim ili stecajnim ). jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.delegaciju mogu. . . na predlog stranke. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. . pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju.Kod nepotpunog privlacenja. te na rocistu za glavnu raspravu.Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan. izvrsnim. 2. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate.) Ispitivanje nadleznosti . jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. 59.) Ispitivanje.) Ordinacija . .Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda.Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. . v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva .Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. 60. odredjuje mesno nadlezni sud. . . a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . B) Vrste privlacenja nadleznosti .Tada VKS sam.Ovde je privlacenje potpuno.Kada je ovaj uslov ispunjen.Ovde je privlacenje nepotpuno. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. .) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam .Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim. . 73 . b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi .Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti.Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.

te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. pravilo perpetuatio fori ne vazi.S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. .Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . . zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. tuzeni promeni domicil ). .Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc. .Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . sud nece odbaciti tuzbu. 2. .Naprotiv. .Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. .Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. .Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava. .Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud. . 61. i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim.Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. B) Razlozi .Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja.Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. . . . kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti. steta nije nastala ). 74 .Ostale sukobe nadleznosti resava VKS. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti .. prorogacija nadleznosti vise nije moguca.Obrnuto.Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari. sud je duzan da sprovede dokazivanje.Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice. . . . pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.

. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara.cist procesnopravni ugovor ). ..) Sastav suda 1.Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem.. .nezavisno od vrednosti predmeta spora.Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. . kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari.. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda. . 2.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba. umesto veca. . ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. uzoraka.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu. a izuzeci se mogu zakonom predvideti.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. kakav je njegov sastav.Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim. D) Lazni sukob nadleznosti . * u privrednim sporovima. . . . sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. . .U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima.Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka.) Pojam .Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ).G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti .) Sastav prvostepenog suda . 62. .Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika. .dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. . * u drzavinskim parnicama. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja.. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). ako sudi u vecu.prava na upotrebu firme. 75 .Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. cija vrednost prelazi 3 miliona ninara.

Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno. troskovi. 4.) Sastav VKS . .Vece se sastoji od 7 sudija. .pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi.) Znacaj sastava suda .U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ). ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). .Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. ex officio. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac.Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara.Ako se radi o obrnutom slucaju. na zapisnik. . 5.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu. zalba nije dozvoljena. d) visina advokatskog honorara. . sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr.) ne priracunavaju. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac. . 63.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe.. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. Protiv ovakvog resenja veca. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). . . ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. to se moze izpraviti ad hoc.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. odmah po prijemu tuzbe.) Sastav drugostepenog suda.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.Prvistepeni sud.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. maternitetskog ili paternitetskog spora ). B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . .vece koje cine 3 sudije.Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. . 76 . a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac.Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu. kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. g) visina sudskih taksi. . izricito ).. . 3. b) dopustenost revizije.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. v) vrsta postupka.sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara.

. jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine.Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.Nakon pocetka raspravljanja. 4.To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). . ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. a ako je zakup zakljucen na krace vreme. vrednost zahteva se sabira. tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. . onda visina ukupne zakupnine. 77 .Kod buducih sukcesivnih davanja.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja .. .U suprotnom.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. . za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva.) Buduca davanja koja se ponavljaju . za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. V) Korekcija vrednosti predmeta spora . jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. V) Posebna pravila 1. te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva. 2.Kada je spor imovinskopravni. .Medutim. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. . 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora.) Kumulacija tuzbenih zahteva . 3.

u slucaju poteskoca u dokazivanju. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. sud nije vezan navodima tuzioca. . . . a zahteva predaju stvari ). . te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku.) Odbacivanje tuzbe .Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. .Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. .Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.izvidjaje. . . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ). 2. . prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.64. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. da ustupi predmet nadleznom sudu ). g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje.Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine.Tuzba moze biti manljiva formalno. 78 . da ako je nenadlezan.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva.Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije.No. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). b) tuzba je podneta neblagovremeno. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje.) Prethodno ispitivanje tuzbe 1. a kada je otlonjiva. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. .Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. onda ce je odbaciti kao nedopustenu.Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). . trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr.. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari. onda se tuzba odbacuje.) Pojam .U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. a ako ih ne ispravi.).

) Odbrana tuzenog . . . . 65.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. . v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). .) Pojam i znacaj . resenje o obezbedjenju dokaza.). te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe. pitanja ( litispendencija ).Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu.Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak.Prvo prica iz 50.Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi.3. tuzilac priprema tuzbu neograniceno.. 79 .Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ). dok druga donosi ex officio ( npr.On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu.Jer u komplikovanim pravnim stvarima. .Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. . . 2. . . dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. b) procesne prigovore.Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana.) Sadrzina odgovora na tuzbu . sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.. o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka.Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka. prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. zalba nije dopustena. . da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu.) Upravljanje postupkom . sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori. .Uz to. ne i o tuzbenom zahtevu. A) Odgovor na tuzbu 1. kao sto to cini tuzilac u tuzbi.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno. .U toku ove faze postupka. gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom.

kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje.Isticanjem ovih prigovora. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije.Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. * isticanjem materijalnopravnih prigovora.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. . . on je moze ispraviti. . te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva.. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka. 80 . time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). 2.) Upustanje tuzenog u merotum spora .Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu.) Osporavanje dopustenosti tuzbe . te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). . vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. . smatrace se kao da nije ni podnet. 3.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. . zastarelost. ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. apsolutno nistav ugovor ).Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke.g) ako osporava tuzbeni zahtev.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju. .) Uopste . odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. raskid ugovora ). v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju.

kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. duznik.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. .S druge strane. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. 3. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. te obaveza tuzenog jos nije dospela. 2.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. on nema na parnicu vece implikacije. shvatanje kod nas. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. usled toga. 81 . kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora.) Eventualni kompenzacioni prigovor . vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. te zahteva da sud. te ce sud.Dva shvatanja: --> Prvo.) Prigovor prebijanja u parnici . . pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). sada tuzeni. . po pravilu. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora .Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice.Kada se ovo desi. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora .) Prigovor kompenzacije . tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). 1. 66.Za razliku od protivtuzbe. . jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. --> Drugo.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . shodno tome. . gase ex tunc.Ona je opoziva.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. . u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu. . medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice.Ovim prigovorom. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. vladajuce. makar istorodna. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno.Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka.

5. .Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir.. onda se prigovor odbija kao neosnovan. 67.) Postupak povodom prigovora kompenzacije . . sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ). . sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. . . da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da. kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. . izrekne njihov preboj. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan. . odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja.Obrnuto.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca.Stoga. a tek.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. .Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji.) Protivtuzba A) Pojam i vrste . . .) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. ako nadje da ono postoji.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev. ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari. a tuzbeni zahtev usvaja ). pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. b) u drugom. B) Dopustenost protivtuzbe .Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi.Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. 4. v) u trecem. . eventualno.Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. 82 .U svakom slucaju.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom.

Podnosenje ove tuzbe ima smisla. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu.S druge strane.Sud moze. . protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. . . po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene.a) Prvo. . ako nadje da je ugovor zaista nistav. g) Cetvrto.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. 3. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. . 1. Medjutim. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. tuzilac moze da je povuce. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. 83 . . d) Peto. . podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. .) Kompenzaciona protivtuzba . samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese.U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca.Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2. v) Trece.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje.) Eventualna protivtuzba . s druge strane.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. 4. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr.) Koneksna protivtuzba . . K osporava tuzbeni zahtev. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. tj. .Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. b) Drugo. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu.

a tuzeni odgovor na nju. 84 . b) presudu na osnovu odricanja.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. V) Postupak po protivtuzbi . ..Pravilo je da sud.U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Ali.Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. . u prvom redu.Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu. spoji obe parnice. u interesu procesne ekonomije.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. V) Tok pripremnog rocista .Ono sluzi. s obzirom na jednostavnost spora.Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu.Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. . sud moze. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. .) Pripremno rociste . vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu. . onda se ne zakazuje.Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. pripremi rocista za glavnu raspravu. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. . B) Zakazivanje pripremnog rocista . 68. A) Znacaj . vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. spoji parnice ( u suprotnom. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze.Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud. . . . .Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. . tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ). zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu.

pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. ona je nistava ) . . ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. 69. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . b) Druge. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. postupak ce se nastaviti. pa i pravna shvatanja. i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. . v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ).Ovde se formira procesno gradivo. . ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu..Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava. .) Glavna rasprava . jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora.ZNACAJ I JEDINSTVO .Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.Tuzeni moze.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. . jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. . D) Izostanak s pripremnog rocista . jedino. te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve.Glavna rasprava predstavlja celinu. onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). .koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. 85 .Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. .Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista. cinjenicne tvrdnje i predloge. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu .Tri vrste odluka: a) Prve. .

i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove. kontradiktornosti. . 2. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. te da se odvija ekonomicno i celishodno..Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora.Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. . 86 .Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice. kao i da zakljuci sudsko poravnanje.Sud je duzan da strankama.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka. vestaka. o bitnim spornim cinjenicama. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista.TOK GLAVNE RASPRAVE 1. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. postavljanje pitanja strankama.. njihovim zastupnicima postavlja pitanja. .. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora. . B) Nacin . . tako i materijalnog upravljanja parnicom.. te u sklopu toga.Ako je odrzano pripremno rociste. dopuni.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica... . spajanje ili odvajanje parnica.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu .)..rukovodi saslusanjem svedoka. .. ravnopravnosti. izmeni.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ).Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista. a narocito dokazni. . v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi.)..Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija. . daje im rec. stara se o odrzavanju reda na raspravi.. tuzbenom zahtevu ( npr.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog.Otvara je predsednik veca. . 3. koji objavljuje sta je predmet raspravljanja.Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. kao i o procesnim prigovorima stranka. istinitosti.. .Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti..Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.) Pocetak glavne rasprave . ..) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam .Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. . . .Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki. ). .

do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena.Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. a stranka nije prisutna. .Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. .Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. sud ce joj izreci novcanu kaznu.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja.Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi. --> kada stranku. 87 . a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. . .Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . .Po pravilu. sud raspravlja s prisutnom strankom.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen. tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. 6. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. . koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. .Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista..) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. . sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). .Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). . na koje nije dozvoljena zalba. . ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.Ako neko narusava red. 4. . .Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze. 5. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. .

Ako sud odbije prigovor. . on o tome donosi resenje (npr. . resenje o odbacivanju tuzbe). . te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori.ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE . 88 . zajedno sa glavnom stvari.) Spajanje parnicnih postupaka . on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. .RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA . onda ukoliko ga odbije.Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. pitanje..Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ). . i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. . .2 2 Ova prica moze i uz 42.Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari. . 70.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan. g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni.Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. . ima jedan tuzilac. .Ako sud usvoji procesni prigovor. .Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana.U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku. . d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave.PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. tj. . sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. tj. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica.

.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora.Isto vazi i za delatnost suda. . * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. . . 71. a premda se ZPP-om iz 2005. i istovremena parnica po protivtuzbi ).Npr..Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. svaka istina je subjektivna. utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom. te da na takav. .ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE . . te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. . . treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. . 89 . a da bi odluka bila pravicna.U tom smislu.U ovakvim situacijama. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. arbitraran ) nacin. b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. . a ne drugi ( npr.Iz razloga celishodnosti.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. te da o njema zajednicki raspravlja. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu.Kada ZPP iz 2005. . sud moze da donese odluku da spoji parnice. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete.) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku .Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti.Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. . pravila iskustva i praske. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. . sud moze i da odredi razdvajanje parnica. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice. a sud njima nije vezan.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ).Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. . ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). . a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. . to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno.Da bi sud mogao da spoji parnice. onda mora da odgovara istini. pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama.

Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme. u ovom smislu. .Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. . 90 . tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza. 2. kao i njeno nepostojanje. . sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja.Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. .Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka.Smatramo da. . sve do momenta zakljucenja rasprave.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. .Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. . v) Trece.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. premda su one “vazne za donosenje odluke”.To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. . stav da je covek smrtno bice ). odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela. odluku suda o izvodjenju dokaza. sam dokazni postupak.72.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. . te stavove naucnog. . ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.U odgovoru na tuzbu. b) Drugo. . koje se ne dokazuju. odnosno ne postojanje cinjenice. u tuzbi. da oznaci rezultat dokazivanja. . odnosno na koje se stranke ne pozivaju. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud. . na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva.) Dokazivanje 1.Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice.) Predmet dokazivanja . da oznaci dokazno sredstvo. nego njih sud saznaje ex officio.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo.

te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu.Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.Postoji i: --> Anticipativno priznanje.) Neophodnost dokazivanja .Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja.Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno.U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi. . .Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. . .Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. da li je zajmoprimac dao predmet zajma. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. ako tuzilac zahteva povracaj zajma. .Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom.Ako je priznanje dato van parnice.Naime. .Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. 4. 91 .Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima..Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu . 3. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. .Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice.Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ). . . odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. . . . donosenje ove presude je moguce. .Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. vec naprotiv. . pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku.

drugog. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama. iz cinjenice. vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). . pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. jer zakonodavac. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. . pa zatim osporene cinjenice. . a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. . .Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov.Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije.Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. . . moze ovakvo priznanje da opozove. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. pri njenom postojanju.--> Kvalifikovano priznanje. cinjenice objavljene medijima. .S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke. .Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . V) Zakonske pretpostavke .). kojim se parnica okoncava. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva .Priznanje cinjenica nema dejstvo. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici .U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje.Ako se.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. s druge strane. odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ).Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji. govorimo o pravnim pretpostavkama. 92 .Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.O dejstvu priznate. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja.Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. .. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ).Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ).. . sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. vec tuzbeni zahtev kao takav. jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju. . odnosno pravne posledice ( npr.

6.Iz razloga ekonomicnosti postupka. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. A) Glavni. a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. isprave i predmeti uvidjaja. i duzan je da svoju odluku obrazlozi.Medjutim. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari.) Necelishodnost dokazivanja . b) drugo.Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala. moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede. stranke.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo. . . .) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . sud polazi od opstih stavova iskustva.) Pojam i vrste dokaznih sredstava .Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). 93 .Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva.Kod zakonskih pretpostavki. 5. . kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. prema okolnostima slucaja.Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. tumaci. . . ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. . .Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina.. K osporava postojanje ugovora o prodaji. vestaci. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija. 73. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ). . K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene.Naprotiv.

Dakle.Po pravilu.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. na osnovu opsteg zivotnog iskustva.Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno.. . Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) .One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. CD i komp.Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. za razliku od glavnog dokaza. . . .Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima.U okviru dispozicionog i raspravnog nacela.Kada takvo dokazivanje nije moguce. jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. .Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). zapisima..Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. ali iz njihovog postojanja sud moze. . te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. . 94 . B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) .Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.Predlaganje dokaza. . dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. .Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. . da zakljuci o postojanju takve cinjenice. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): . vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. . same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu.Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. . . . .Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. za uspeh protiv dokaza. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ). a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju.

. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. . . ..Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela. .Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin.Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. .Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje.Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. . bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. .Dokazi se izvode na glavnoj raspravi..Rociste za izvodjenje dokaza .Po pravilu.U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. . tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. .Uloga suda. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva. .. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz.S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. . vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). . povreda tajnosti pisama.Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom. . 95 . .Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh. . a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku. . kao sto je to neovlasceno prisluskivanje.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu.Stoga. * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. .

Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj.Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. sud vrsi uvidjaj ). .Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). Sudija utvrdjuje da li je zid napukao.Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. . . .Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. i ona je duzna da omoguci uvidjaj.Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane. koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ).Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. 96 . V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta..Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. --> drugom.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. medjutim. Npr. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava .Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. i vrsi ga vece. G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. .Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. . sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. . a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja.74. pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. . a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. .Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. .Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. .. a o tome ne daje nalazi i misljenje. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. .Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. radi se samo o svedoku ( npr. kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj .

odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. . resenja.Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa. . . ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ).Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci. ugovor.S druge strane. 2. .Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa. ali se moze obarati svim dokazima. menica ).Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti. izvod iz maticne knjige. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac.) Isprava A) Pojam i znacaj .Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja. .Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. .. od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. .Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr.Isprave su lisene subjektivnosti.. morao bi to da dokazuje.Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. .). sadrzina odredjenih misli.. priznanica. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. . . V) Istinitost isprave . te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva.) koje ovlasceni organi ( sud. vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr.Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac. .Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt. . lekarsko uverenje. .75.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama.Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja. . privatno pismo ).) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) . B) Vrste isprava 1.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama.Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude.) Dispozitivne i dokazne isprave . 97 . tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna. .

pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja. ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. * isprava je zajednicka za obe stranke. protivnu uverenju suda.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. . .da li cinjenice koje se smatraju istinitim. onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda.Stranka je duzna da je sama podnese. sud moze novcano da kazni stranku koja. suprotno volji izdavaoca. smatra se netacnom ( falsifikovanom ).Takodje.Drugo je pitanje tzv. . ali ova pretpostavka je oboriva. D) Pribavljanje isprave .Takodje. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ).Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. . materijalne snage sadrzine javnih isprava.Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. . . . .Isprava je istinita. .Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva.Ipak.Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ). stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. . ..Trece lice nema duznost edicije isprave.Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. G) Dokazna snaga isprava . a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze. ali postoje dva izuzetka: 98 . . . jer su sadrzane u javnoj ispravi.Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. . porice da se isprava nalazi kod nje. . .Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ).

. odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. .Ako se ne odazove pozivu. . . . B) Sposobnost da bude svedok . . --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva. . sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci.Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak. odnosa sa strankama. 99 .Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. . od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). . od intelektualnog i socijalnog polozaja. jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta.Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).Svedok je najcesce. b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. .I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). . g) Pribavljanje isprave od organa.) Svedok A) Pojam i znacaj .Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti.Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo.Svedok se razlikuje od vestaka. . V) Duznosti i prava svedoka . .--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. . pre svega. a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). 76.Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama..Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku.Uopste. organizacije i preduzeca.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje.Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.

onda sud suocava svedoke. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok.. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). . * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. b) Pravo na uskracivanje svedocenja. . v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja .. . verski ispovednici.Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. 100 .( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). . troskovi ishrane. . i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. lekari. a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova.To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. .Nakon tog izlaganja.Ogranicenja. zanimanje i boraviste. . advokati. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu.Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ).* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. a) Zabrana saslusanja svedoka .Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti.Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. b) Saslusanje svedoka . a u suprotnom to pravo gubi.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . D) Pravo svedoka na naknadu troskova .Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. notari. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. smrti ili sklapanja braka. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. koje imaju: punomocnici stranaka. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). te da navede njegovo ime. . prenociste i izgubljena dobit ). * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan.Ovaj postupak pokrece stranka.

Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama.Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka .Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno.Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. . ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze..O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma.Za vestaka moze. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. da li je direktan. a u slucaju nesaglasnosti stranaka.koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). kao da se radi o svedoku.Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. da li menja verziju dogadjaja. 77. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. * kao dokazno sredstvo. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ).Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda. nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje.vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ). Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju. . nacelno. .Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. .ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ).Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. . o tome odlucuje sud. B) Sposobnost biti vestak .Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. . . predmet spora.. .Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. 101 . predmet i obim vestacenja. .U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. V) Postupak odredjenja vestaka .. a ako predujam nije polozen.) Vestak A) Pojam i znacaj . .

.Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ).Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno. misljenje je nejasno. .Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr.Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. tj.Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode. . . . . te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ).Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. a ne vestak.Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. . DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ).Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice. .Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje.Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja. nepotpuno. G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . 102 .Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ).Obaveza vestaka je licna. . . . ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu. to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza.Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu.).Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi.. od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ).Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. tj.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. . b) Saslusanje vestaka . .. a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke. D) Ocena dokaza .Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. . ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ).. usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini.

ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno.Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci.Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje. .Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv.Kako se parnica. v) Dokazni postupak .Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. informativnim saslusanjem stranaka.Teret tvrdnje . * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda.78.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. b) Princip ravnopravnosti . . a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke.Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. .Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). . . ako je njeno saslusanje moguce. 103 . po ZPP-u iz 2005. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). . .Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci.Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. stranka nije duzna da iskazuje.Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. . te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. koje nije dokazno sredstvo. .) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj .) Teret tvrdnje i teret dokazivanja . B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka .Ako je stranka parnicno nesposobna. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ). ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. 79. kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela.

pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. i to iz dva razloga: * Najpre.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . . B) Objektivni teret dokazivanja . kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ).Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. . . kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. .Stoga. .. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. .Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. parnica ce biti resena na njenu stetu. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo.Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. 104 . .On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. . . . . --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. . da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev.Po pravilu.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne.

ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. . kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. .Po pravilu. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. i to materijalnopravnim normama.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. . kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. . T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. . sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). . .Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. 105 .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. .Vlasnik stvari koji vindicira stvar. odnosno neistinitosti. . T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah. U ovom slucaju. . * Drugo.Kod deliktne odgovornosti za stetu.Dakle. . dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. negativne cinjenice.Prema ZPP-u. . stetnik je duzan da naknadi stetu. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). . .. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. odnosno pozitivno stanje.Ako postoji situacija non liquet. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. . te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi.

onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. . * zloupotreba prava. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ). b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. . jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet. * ispunjenje obaveze.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. g) Pravna priroda tereta dokazivanja . . pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr.. . a neisplacene kamate. ali i da podnese dokaz o protivnom.stranka koja se poziva da je obavezu ispunila.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. 106 .Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) .Ali one se pomera na osnov pretpostavke. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. duznik.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode.U navedenim primerima. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost.Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. v) Obrt tereta dokazivanja .Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. . . . V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. * zajam/poklon/posluga.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna. protivno nacelima savesnosti i postenja ). * jemstvo. ako je tuzen za kamate. . unisti predmet uvidjaja ). treba to i da dokaze.jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.S druge strane.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. . ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke.

107 . to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost. odnosno nepostojanju cinjenica.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. a koju ne.Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo.80. u okviru zakona.Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza. .). stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita.) Ocena dokaza A) Uopste . . a narocito nauke. da preduzme pojedine parnicne radnje.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. . . . zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom. kao i stavovima nauke. po zalbi.Sud moze slobodno. . njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena.Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. te se. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja.Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka.Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete.Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. . svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. .Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. . vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva. . te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da.Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. B) Nacelo slobodne ocene dokaza . ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. . .Buduci da je svaka istina subjektivna.Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar. . . tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. . .UVERENJE SUDA . shodno tome.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. .. pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti.

njihovo izvodjenje otezano. po svojoj pravnoj prirodi.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. V) Arbitrarnost u oceni dokaza . . odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. dok se prilikom odlucivanja o postojanju. primenjuje objektivna teorija.Naime. . oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju.Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. na osnovu opstih stavova iskustva. te ime i prebivaliste protivnika. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti.Postupak za obezbedjenje dokaza je. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. . . tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi.Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. . . dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. .Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. .Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. kao i o drugim procesnim pitanjima. .Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. dokaza prima faciae.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. . vec se njime samo olaksava dokazivanje.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena.. te zbog toga sto se u ovom postupku. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog. i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). kao i dokaze koje treba izvesti.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. zakljucak o postojanju i druge cinjenice. iz razloga hitnosti. .Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. B) Predlog . . .) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. . 108 . bitno za meritorno odlucivanje. 81.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ).Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje.Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. ..Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. 85. . 113 . 86. . npr.razlikujem potpune i delimicne presude.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. . kao i medjupresudu. . ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno.) Kondemnatorna presuda . kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku.) Deklaratorna presuda . i presudu na osnovu propustanja.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. s druge strane.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak. . paricioni rok.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). g) Prema nacinu nastanka.Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes. .Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji.Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. propustanje ili trpljenje. . . .razlikujemo kontradiktorne presude.Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. . . . mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. odnosno ne postoji. . odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi. .v) Prema obimu pravne zastite. bilo pozitivni bilo negativni. s jedne strane. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.

Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. . a ostatak za nematerijalnu stetu.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. . . B) Pretpostavke za donosenje . . . nastupom njihove pravosnaznosti.Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada.) Potpuna. 114 . da donese delimicnu presudu.87. .Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). delimicna i dopunska presuda . tada sud moze.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene.) Preobrazajna presuda . pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ). pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr.Potpuna presuda .Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan. ali i ne mora. . b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. stvaraju.Za ove presude je karateristicno da. 88.Delimicna presuda A) Pojam i smisao .Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava.Kada sud oceni da je predmet raspravljen. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice.Deluju uvek erga omnes.To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle. . . T zahteva naknadu stete od C i C1. a ostatak za dve godine.

Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. . . .Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a.g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ). 115 . pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. ali i ne mora. da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). sud ne deli procesni materijal. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. medjutim. . ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. medjutim. u pogledu zahteva o kome nije odluceno. . stranka moze.Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna. B) Pretpostavke i postupak za donosenje . sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ).Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. da pokrene novu parnicu. V) Postupak za donosenje delimicne presude . ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. . . . ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku.Po pravilu. delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. konacna. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva.Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr.Dopunska presuda ne sledi ex officio. d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora. .Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. . vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. .Kada donese delimicnu presudu.Dopunska presuda A) Pojam i smisao .Sud moze. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu.Ako predlog stranke ne bude usvojen. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). nije moguce doneti delimicnu presudu.

samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). . vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju. . dakle.Istovremeno.U parnicnom postupku. i ne otkloni taj nedostatak ).Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku.Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. . sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. - 116 . ali podrazumeva se ). .Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje.Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. .U suprotnom.89. .Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan.Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). . b) Materijalnopravni uslovi .Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ). B) Ratio . .Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. V) Pretpostavke za donosenje . .Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. . sud moze da donese presudu zbog propustanja.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama.Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi .Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu. . A) Opsta razmatranja . on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze.

Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. . E) Pravni lekovi .Za donosenje presude zbog propustanja moraju. . sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu. sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). ali se zna da mu je otposlata.Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena.Naime. 117 . zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema.Ako to nije slucaj. . . v) Posebni uslovi ( smetnje ) . a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. . . .Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr.Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. nakon sto se ona dostavi tuzenom.Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . paternitetskim i maternitetskim sporovima.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. . . .Naime. a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. . --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim. a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. vec i da povlaci za sobom i prekluziju.Medjutim.Poznato je i da preinacenje tuzbe.Ovakvo resenje je jako lose. Dj) Oblik i dejstvo . . te da protiv presude izjavi zalbu. jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje.. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. . prirodne katastrofe ).U vezi donosenja presude zbog propustanja.

a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ).Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. po sluzbenoj duznosti.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. B) Pojam i pravna priroda .Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste .Stoga. nije osnovan. . . odnosno odricanja. 90. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ). V) Izjava i opoziv . koji je istaknut u tuzbi.U zalbi. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca. medjutim. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. . .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. . 118 . .Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno.Radi se o jednostranim procesnim radnjama. stranka nece moci lako da je opozove. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. pa i procesne prevare suprotne strane.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva.I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima. prinude ili zablude. .Izjave treba da se saopste izricito i jasno.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. . jer je sud duzan.. da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. odnosno presudu na osnovu odricanja. odmah nakon sto je primio izjavu. donese presudu na osnovu priznanja. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. . . odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva.Posledica priznanja. duzan je da.Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. medjutim.Ako je izjava data na raspravi. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. .

. iz razloga celishodnosti. .Medjutim.Medjutim. nastavlja se redovni parnicni postupak. . te da 119 . usled pretnje ili prevare.) Medjupresuda. konacna presuda . osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. . .Nakon izjave o priznanju. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. . b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini. S osporava da je uopste pricinio stetu T. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. 91.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. . o to na njegov pravni osnov i visinu. . da donese medjupresudu. odnosno odricanju. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a. . .Izuzetno. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom.I medjupresuda je vrsta delimicne presude. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena.Ove presude jesu konacne merotorne presude.Stoga.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. . . ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. . kada ih obrazlaze.Ako bi sud. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. . sud moze.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. D) Pravni lekovi .Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda. sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda..Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno.

Konacna presuda .Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. odnosno pravnog posla. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. . . mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. dok medjupresuda ne postane pravosnazna. ima i delimicna i dopunska presuda. V) Priroda i dejstvo medjupresude .Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva.) Donosenje i objavljivanje presude . ako ih je bilo vise. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. moze da donese medjupresudu.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. G) Postupak .Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. nakon njene pravosnaznosti. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi.Zbog pravne izvesnosti. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. B) Razgranicenje osnova i visine . ako ne postoji deliktna odgovornost S. . tako da. . rukovodeci se razlozima celishodnosti. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. .Medjupresuda je samostalna. .Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. jer je vezan medjupresudom. .U navedenom smislu.Nakon pravosnaznosti medjupresude. 120 . ne odlucuje medjupresudom.Po svojoj prirodi. . izgubljene dobiti i nematerijalne stete.za nju nije odgovoran. ali buduci da ne resava spor u celini.Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. znacaj konacne presude. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. .Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. . medjupresuda je deklaratorna. i to tako kao da visina zahteva nije sporna.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). . . 92.Pravilo je da sud.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog. . .

te da ponovo otvori glavnu raspravu. izreke i obrazlozenja. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan.Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan.SADRZINA PRESUDE .Od momenta dostavljanja presude strankama. vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. . v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. . ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ).Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. tj. . . kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. b) odluka o prigovoru kompenzacije.Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja.Kada sud odlozi donosenje presude. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze.Od momenta objavljivanja presude.Presude na osnovu propustanja.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. pocinje da tece rok za zalbu. 121 . a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. .Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima. . kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. priznanja. g) resenja o troskovima postupka. . . . kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. .. . na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. odricanja. d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. . v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. zatim paricioni rok.Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena. ne objavljuje je. . .Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. .Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ).

.Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ).) Nedostaci.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. po svojim spoljasnjim svojstvima. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice.Medjutim. . ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. po pravilu.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova. . . a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. .Najzad. ispravljanje i dopuna presude . g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima.U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. . . a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. presude na osnovu odricanja i priznanja. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude.Ispravljanje presude je vazno. i to za svaki slucaj njene ispravke. sva obelezja sudske presude. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. 93. . i to ispravljanjem presude.Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. v) presude koje je doneo sudija. . . ali pod prinudom. .Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. zbog pozara u sudu ). a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. . jer stranke.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. . ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. 122 .Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. vec organ uprave. .

Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno. po pravilu.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. v) kada to zahteva upravljanje parnicom.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). . . resenje kojim se tuzba odbacuje ).Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. . . B) Donosenje i dostavljanje resenja . takva resenja su obavezujuca. 123 .Resenje je vrsta sudske odluke kojim.Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. a kada nije objavljeno.Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr.) Resenje A) Pojam i vrste . . . . . 94. nedostatak parnicne sposobnosti ). te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. . g) kada je resenje doneto van rocista. podobna su samo za formalnu pravosnaznost. .d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. i one su podobne za formalnu pravosnaznost. od momenta dostave. medjutim ovim resenjima sud nije vezan. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. . ali i za materijalnu pravosnaznost.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. razvod nistavog braka ). g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu.Medjutim. .Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama.Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega.Nistave presude nisu bez dejstva. . ma koliko bili znacajni.Ostali nedostaci u presudi. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje.

kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). kao i presuda.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. o pismenoj izradi.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. G) Primena pravila o presudi . o nacelu neposrednosti. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). - 124 . o objavljivanju.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke. .Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti.U negativnom smislu. resenja o troskovima postupka. o izpravljanju presude.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. .Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor. . . 95. medjutim. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. samo kada je protiv njega dopustena zalba. .U pozitivnom msislu. nakon ovog momenta.V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . .FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). . . dostavljanju i dopunskoj presudi. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. cak i kada bi.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima. resenje o odbacivanju tuzbe ). dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. B) Predmet formalne pravosnaznosti .Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca.Resenje ima sve sastavne delove. o dejstvu resenja prema strankama.UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE .Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. sud je duzan da resenje obrazlozi. odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. . .

ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. 125 . ali i pravna razmatranja suda. . . prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. g) pravna shvatanja suda.Medjutim. 96.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. dok prema drugoj nije.Naime.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom. ako je samo jedna stranka ulozila zalbu.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). .Zato. podeljene pravosnaznosti. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice. tj. . odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. .Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . . .Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. . jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. jasno je da iz same izreke presude ( npr. v) odricanjem prava na zalbu. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. .Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. . g) povlacenje zalbe. a druga nije.Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. . novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. .Stoga. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. .Nase pravo usvaja sistem tzv. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. . bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju.

B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . . tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). .Pri tom.inter partes. ovo dejstvo je ograniceno.Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega.Za treca lica.Slozenije su situacije. tj. cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). u tom delu. . . --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. .Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka. 126 . presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. ona je res inter alios acta. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. . . U novoj tuzbi T protiv Z. .Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. mutatis mutandis. b) Izuzeci .Medjutim. ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. . odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ).Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. .Isto bi. . jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. . a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. sada za placanje zakupnine za mesec avgust. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). Sud usvoji tuzbeni zahtev. nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. . za njih ostaje res inter alios acta. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna.Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. .Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude.. tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno.Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude.U gornjem primeru.Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). .

ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. . .Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. da se poziva na svoje preobrazajno pravo.Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. 127 .Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ).Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. nakon pravosnaznosti presude. . Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. v) Trece. ali ih stranke nisu iznele. . .I obrnuto.. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. . ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca. U naknadnoj parnici. tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. b) Drugo. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice.Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika.Pravilo je da stranka ne moze. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? .Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. V) Vremenske granice pravosnaznosti . jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. . . presuda deluje i prema sticaocu. .Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ). T zahteva placanje nematerijalne stete. . tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Daleko slozenija je situacija. prebijanje ). . jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. .Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude.

Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev.Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi.Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. ali ona deluje erga omnes. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.) Cinjenicno dejstvo . kontradiktorne.Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). pre svega.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok.Ono se sastoji od toga da umesac. . . ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ).Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme. jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. .U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode.97. 4.) Dejstvo izvrsnosti . samo ex lege. nazavisno od volje stranaka.Dejstvo mat. . prav. . kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. . u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). presuda doneta zbog propustanja.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti.) Dejstva pravosnazne presude 1.Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. konacne i delimicne. . 5. 3.One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu. 128 .Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). kao i u postupku za izdavanje platnog naloga. . .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. 2. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana.) Preobrazajno dejstvo . B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost . pojedinacnim pravnim aktom. . i kod svih resenja ).) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao .) Intervencijsko dejstvo .

Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). na kojoj pociva i nase pravo. . .pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. tako da ce biti dopustena. s pravom. kada se pitanje o kome je. .Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude.Vladajuca procesnopravna teorija odrice.Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. . . 129 .Ako je o predmetu spora vec presudjeno. dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. kao o predmetu spora. prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . .Novija teorija ( ne bis in idem ). . .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata.negativno dejstvo ( ne bis in idem ). u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. ako je podneta. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. .Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. .Dakle. ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. . nije dopustena nova tuzba o istom predmetu.Presudom se materijalno pravo ne dira. . D ne moze vise da spori vlasnistvo T. .Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici.Ona deluje konstitutivno. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. ona stvara samo procesnopravne implikacije.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti .. . takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije.

130 . sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje. .Drugo.98.Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. . . . b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. jer se stvar smatra presudjenom. ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. po svojoj pravnoj prirodi. . . .nema pobednika ni pobedjenog.) Sudsko poravnanje .Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka. temeljem procesnopravne dispozicije.Ako vec tece drugostepeni postupak.Sudsko poravnanje je mirno.Izmedju stranka prestaje da tece parnica. okoncavaju parnicu. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same. .Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. a ne samo parnicne stranke. .Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. .Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes.Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. .ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. do njegovog pravosnaznog okoncanja. . . pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana. zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo.Trece.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka. . sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski. .POJAM I SMISAO . v) stranke mogu da budu i treca lica.) Procesna legitimacija i momenat .DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA .Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi.

Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos. . . 5.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora.Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu. a ne samo one koje su predmet spora. . 4... . .. a u protivnom. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.) Predmet . a ne redovni sudovi. 131 .2. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju. tuzeni u odbrani ). ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ). . jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) . niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.Moguce je da. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). primenjuju se opsta pravila. .Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. . to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom.) Postupak zakljucenja . ako postoji vise tuzbenih zahteva. mane volje.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. . u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ).Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ).) Bitni elementi sudskog poravnanja . sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. . ).Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. ). v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.. nedostatak forme.Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima.Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja. b) stranacke i parnicne sposobnosti.Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. te je zato njegova priroda dvostruka. tj.Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. 6.Shodnom primenom ove teorije.Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. za koje su nadlezni drugi organi. 3.) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit.

Sama stranka.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. . parnica nastavlja da tece.Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja. . formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.Primenom ove teorije. .Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. . . ako ga sud ponisti.Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom. . .) Pobijanje sudskog poravnanja . . tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 ..Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ).Ako se poravnanje ponisti. i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. pa ne mora ni da se odazove.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka . ).Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo.Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati.Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. V) Ocena .To moze uraditi iz vise razloga. .Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. a materijalnopravna prema materijalnom pravu. tuzbu za ponistaj. . npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. .B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja . umesto da podigne tuzbu. .Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. . . 7. narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. 99.

Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. a mogu biti pismene ili usmene. . ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. V) Dejstva povlacenja tuzbe .Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. uzece se da je dao pristanak. G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ). pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. tako da tuzilac moze odmah. . da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ).Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. 133 . . to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ).Ako smatra da je to procesni ugovor. . pa ako to ne ucini.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. .Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom. .Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. D plati dug. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. . Dj) Fikcija povlacenja . tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.Kada tuzilac povuce tuzbu. nakon povlacenja tuzbe.Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. . sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ).Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. . ali ne meritorno.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. . .S druge strane.tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. U periodu od podnosenja tuzbe sudu. . B) Dopustenost povlacenja tuzbe . pa do njenog dostavljanja.Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava.

nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo.Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. a njihova visina se obracunava pausalno. nezavisno od uspeha u sporu.On se izuzetno koriguje primenom principa krivice. 2. . takodje javnopravne prirode.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. . . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio.. .PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . prema vrednosti predmeta spora. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja..NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ).Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici. bez raspravljanja. po sluzbenoj duznosti. . po pravilu.Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ). . 134 . . duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.UOPSTE . v) Izdaci zastupnika.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno. . stranka je obavezna.Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode.) Osnovni principi raspodele . . sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.Ako sud.100.U troskove spadaju: a) Sudske takse.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka.Shodno ovom principu. .Dakle.) Troskovi postupka . .Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama.Po svojoj pravnoj prirodi. odredi da se izvede odredjeni dokaz. . .Stranka koja u celini izgubi parnicu.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. . g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). .u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) . .. odlucuje sud svojim resenjem. d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda.Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. i to samo na zahtev stranke.Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. . tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. . . kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. .Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje. . .Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige.Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. . dok su drugi propustili to da ucine ( npr.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. kao stranke.) Jedinstveno suparnicarstvo . . . kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji. . bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. . 139 .Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe. . .Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Stoga. . moraju da budu obuhvacena sva lica. nedostaje procesna legitimacija.Ako to nije slucaj. .Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. susvojina ).Ono postoji kada tuzbom.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. a da ga odbije kao neosnovan prema drugom.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije.Iz procesnopravnih razloga. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. ne moze se doneti presuda zbog propustanja. .Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima.4.Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). . jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. b) Drugo. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare.

i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem.Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom.Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici. . ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja.Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ). . 6. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. tj. treba odrediti apstraktno.Koje su radnje povoljne. samo ako su korisne. . a koje stetne po suparnicare. . . i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. a protiv B.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. ona nema dejstva ne prema kome. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca.I obrnuto. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim .Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. . .Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom.) Suparnicarstvo na osnovu zakona .Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). .Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. i tuzba glavnog mesanja.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. . 5. a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. . cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. . umesac ne sme da bude stranka. . i proda je A koji je dalje proda B. cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. kao to naziv kaze ). . tj. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva.. a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. postupak se prekida s dejstvom i na ostale.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. zakljucenje poravnanja. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe.Po tuzbi glavnog mesanja. . 140 . . ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ).

ako izgubi spor. .* obavestenje o parnici. Medjutim. .Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. izgradio G. po ugovoru. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . 103. .Medjutim. ti zahtevi su u vezi.) Obicni umesac . sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). 141 .Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega.* ucesce drzavnog tuzioca. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ). dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta..Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. .Postoji pravni interes za ucesce umesaca. G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. .Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je. .* ucesce umesaca. * drugo. . pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. . Dakle. . . .Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. - 104. u neku ruku. da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu.Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete.intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom. .* imenovanje prethodnika. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. .Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. .Po sudskoj praksi. jer ima pravni interes da ona uspe.Umesac ( sporedni umesac. .Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece.Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. jer ce tuzeni. sposobnost ). kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.

Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. B) Procesni polozaj obicnog umesaca . T cedira potrazivanje na C.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. . V) Intervencijsko dejstvo presude .Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu.. . jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka. 142 . .Sud ce. te da je stranka lose vodila parnicu. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa. sud dostavlja podnesak umesaca strankama.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. .Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ).Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. A) Stupanje umesaca u parnicu . --> drugo.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. po sluzbenoj duznosti. .Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo.Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. . C ima prav.Umesac ima pravo na naknadu troskova. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici . stavljanje dokaznih predloga. na strani T. kao i njene pravne sledbenike. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba. . Tokom parnice.Ono sto moze umesac u parnici. i time je mesanje otpocelo. . . . interes da stupi kao umesac u par. a koje se odnose na iznosenje cinjenica. ako ih ona prihvati.Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes. .. . .. ako takav pravni interes ne postoji. ali one proizvode dejstvo na stranku. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ).Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ).Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. i nijedna stranka se ne protivi mesanju.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. . . te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja.

zahteva od ostavoprimca.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja.Npr: T. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. . osteceni. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom.Dostavljanje mu se vrsi posebno.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. povracaj stvari. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.Npr: T uspe u sporu protiv A. vec samo protiv umesaca. . 105. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete.Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. .Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove. ima polozaj stranke u postupku. . jer se pokaze da je intervenijent B. O obavestava trece lice. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo.Ovakav umesac. . . i to bilo zbog prirode predmeta spora. .) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam . . U parnici izmedju B i A za naknadu stete. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. ostavodavca.sporednog umesaca. podnese tuzbu protiv C. . . kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca.) Imenovani prethodnik . 143 . a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. O. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika.Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara.Npr: T. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. B) Polozaj umesaca. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. . . advokat sacionio pravnovaljan ugovor.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. za razliku od obicnog. . o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. bilo na osnovu zakona. kao i stranci. . Uprkos tome.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. 106. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. vlasnik stvari. ..jedinstvenog suparnicara u parnici . da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. ako se umesac tome protivi.

Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude. 144 . 3 Ovaj deo pricati uz 103. te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ).Naprotiv.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke..Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. . . . . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. . . osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime.Sve ove greske su uglavnom povezane.Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. . . . . tuzeni istupa iz parnice. i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ).Za to nije potreban pristanak tuzioca. B) Vrste pravnih lekova . . On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu. njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . medjutim. 107. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ).MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama.Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. pitanje. izmena ili ukidanje sudske odluke.Presuda moze da pociva na greskama. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica.Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac.O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). . .Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ). .

Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude.Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje.Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda.Pravnim lekovima se napada izreka presude. . . jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). 145 . jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. . . a s druge strane. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). d) direktna revizija. U postupku po pravnim lekovima. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. ne i njeno obrazlozenje. ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. V) Predmet pravnih lekova .Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. g) forme i sadrzine pravnog leka. .Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija.U nasem pravu.. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . . ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.Dakle.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova. . kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. 108.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. tj. za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. . . nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. v) prigovor protiv platnog naloga. . b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. . onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ).Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS.) Dopustenost pravnih lekova .Osim toga.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. b) zalba protiv resenja. resenja kojima se okoncava spor.

sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka . . kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . odbacio tuznu kao nedopustenu. . uprkos tome.Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. zalba na presudu drugostepenog suda ). odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. tuzbeni zahtev usvojio.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke.Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. . 146 . . . a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja.Materijalni interes za pravni lek postoji.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. suprotno tome. . jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala.d) rokova za njihovo podnosenja. . ako je sud npr. a sud je. . . . njihovi univerzalni sukcesori.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke.Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja.Ako pravni interes ne postoji.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. pogresno naznacio doluku kao presudu. .Ipak. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ). a ne i formalni. b) Procesna legitimacija . pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. . . dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. tj. a sud je.Materijalnopravni interes bi postojao. ako se on pokaze kao osnovan.

Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku.To je od znacaja. jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. . a eventualno njeno ukidanje.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107. . b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju.U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke.Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku. .Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . on se odbacuje kao nepotpun. . sud odbacuje lek kao neblagovremen ). jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA . 30 dana za reviziju. . ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje. .Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima).Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. . .odnosno odricanja . moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja.Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. 147 . i obrnuto. . zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. . .Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. .U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka.Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova.U pogledu redovnih pravnih lekova. jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ).Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. .. takodje. . .FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 .

Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . . pojam i obelezja A) Pojam i znacaj . jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. . . . tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).) Zalba protiv presude.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. a ne moze se podici ni protivtuzba. * razloge zalbe. .Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena. .Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku.Nije dopusteno preinacenje tuzbe.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. . navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ).Njome se pobijaju sve vrste presuda. . stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe..Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. . upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. .Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno.Da na vazi ovo pravilo. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr. .Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ).Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze. . B) Uslovi za dopustenost zalbe . * potpis podnosioca zalbe. . 109. b) Sadrzine.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ). nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 .

. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza..Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. 149 . ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ).Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. presuda se moze pobijati zbog: 1. tj.) Zalbeni razlozi . .) Bitne povrede parnicnog postupka .Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. . ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga.Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. . g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. V) Beneficio novorum . . . jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje. --> koje dokazne predloge je sud odbio. 110.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. onda sud poziva stranku da je dopuni ). --> koje procesne norme je sud prekrsio. ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. . onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog. po pravilu. podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude. .Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). subjektivno novih cinjenica. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. .Naime. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. . nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ).oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ).Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. bez svoje krivice.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). tj.

--> nacela javnosti. • na poredu nacela kontradiktornosti. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda.. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). • na postojanje. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. kasira. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. • na res judicata. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. --> presuda nije obrazlozena. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. • na povredu javnog poretka.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). . b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. tj. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. odnosno ukine presudu. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda.On je duzan da to ucini. stranke. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. g) Povreda pravila o sadrzini presude.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. * nedostatak parnicne sposobnosti. .

.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. ..Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio. da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. . . jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). . podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). .) Postupak po zalbi 151 .Spisak ovih povreda je neogranicen. . odnosno kada je nije utvrdio. .Pogresna primena materijalnog prava je izvesna.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje . 111. 2.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. . . rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva.Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. . v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. 3.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji.Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. .Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. najcesce. .Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. tj. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke.Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje.Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe.) Pogresna primena materijalnog prava .

drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. . odnosno da parnicu meritorno okonca. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom. nepotpuna ili nedozvoljena.Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. . dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. 152 . po pravilu. . bez rasprave.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao.. .POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac .Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava. svejedno. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci.Ako se u zalbi iznese i nova reperta. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. kada je ona neblagovremena.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. . uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi. . . rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti. a) Granice ispitivanja prvostepene presude .Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane.Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu.Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. .Ipak. vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. . te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). V) Tok postupka . . vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka.ZPP iz 2005. B) Odlucivanje na raspravi u vecu .Ako nadje da je zalba dopustena. . . drugostepeni sud je. .POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM .Kada je sud odlucio da otvori raspravu.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost.

. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. kao i zakljucak na osnovu iskustva. . .) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. ukljucujuci ovde i nova reperta. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. * da usvoji zalbu.Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. 112. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 .Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. na osnovu kontrole pobijanog dela presude.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava.Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija.Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. presuda postaje pravosnazna. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. . * da ukine presudu i odbaci tuzbu. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . . Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ).Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . .Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. .U delu u kome se ne pobija.. . . Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. otkloni povrede.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. .

.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje.Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. .Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke.U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka. . sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. .Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ).U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. . ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. .Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. B) Ukidanje prvostepene presude . * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju. 154 . duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. . ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. kao ni razlozi na koje pazi ex officio.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. b) Drugostepena medjupresuda .Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. . . ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza. .Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. .Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. . . a) Presuda extra petita .

.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. .Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. .Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. 155 . V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava. .U tom slucaju. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. . a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.Dakle.. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. b) Postoje greske u oceni dokaza. . sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. . potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. --> drugu. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda. . . kao i dokaza prima faciae.Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. ispravama.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ). ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. . . sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici.To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije.U tom slucaju. da bi sud mogao da preinaci presudu. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. ukidanje prvostepene presude. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . . * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. G) Preinacenje presude .

) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva .DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE .Revizija ne sluzi samo interesima stranka. samostalna zalba na resenje je uvek dopustena. nepotpunu ili nedozvoljenu.Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba. . ..Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. . * da preinaci resenje ili ga ukine i. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. devolutivan. .U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani.POJAM I SMISAO . osim kada to zakon izricito iskljucuje. .Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. . . nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. protekom roka za zalbu ). b) Vezana.PREDMET REVIZIJE.. 156 .113. po potrebi. . . kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. G) Ostala pravila . V) Vrste a) Posebna.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek. odnosno poseban pravni lek. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu.Revizija protiv presude je redovan. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. (ne)suspenzivan..Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude.Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. osim kad to zakon iskljucuje. ..Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe.) Revizija protiv presude . kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe. B) Dopustenost . vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti. presuda ne moze da se pobija revizijom. nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost. jer zadrzava izvrsavanje resenja. npr. . resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece. 114.

i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. .. . jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije.. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. .Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. . B) Pogresna primena materijalnog prava . . ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji . ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. zastite i upotebe uzorka. tj. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). . po oceni VKS. . ..Izuzeci postoje.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. d) U sporovima o zasnivanju.U nasem pravu.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE . znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog. . modela.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava. 157 . ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom.Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. po samom zakonu. . ali ne i eliminisan. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. .Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom.Revizijski sud je. postojanju i prestanku radnog odnosa.Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja.

a po potrebi i odluke nizih sudova. .Rok za odgovor na reviziju je 30 dana. prakticno na mala vrata.Naime.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. . . --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti.Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ). tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava.U sumnji.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije .O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. --> izjavilo lice koje nije advokat.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji.Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. ukine resenjem pobijanu odluku. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. .... pravno pitanje. instituta i standarda.Najteze je klasifikovati tzv. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije. da li je strah opravdan kod prinude ). ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana. . ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. procesnih pretpostavki. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. tumacenje svih pravnih pojmova.). .Revizija se podnosi prvostepenom sudu. . i predmet vrati na ponovno sudjenje. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. . i to u roku od 15 dana od prijema predmeta..U slucaju da je revizija dopustena. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. . tumacenje domasaja parnicnih radnju. .Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije.Na taj nacin se.Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom. .( priznanje cinjenica. .Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. . . 158 . B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . resenjem ce usvojiti reviziju. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana.

ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. . i vraca predmet u ranije faze.U postupku po reviziji. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005. . * da ne postoji stranacka sposobnost. kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda. . .VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu.. .VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ).ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. postojanje razloga za izuzece sudije ). . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije.Svoju odluku o osnovanosti revizije.) Direktna revizija A) Pojam i smisao . g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati. .ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. 159 . dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. . 115. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. prava ).Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. B) Dopustenost .Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi.

ogranicen i dvostran parvni lek. . pa ako nadje da je dopusten. koji takodje ceni dopustenost. . dozvoljen).VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. . devolutivan. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361.Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu.Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen. 160 . ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost.Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . . V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. 116.Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. nesuspenzivan.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje. . onda se predmet dostavlja VKS-u.Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. D) Ocena . on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju. . sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). .e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. pa ako i on utvrdi da je dopusten. b) Postupak pred VKS . . potpun. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. . G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . stav 2. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude.

Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. . stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. . .O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. .Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. .Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. . .. . putem drugostepenog suda. B) Rokovi . dostavlja ga strankama na odgovor. javnom poretku i moralu.Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . zahtev se. . dostavlja vrhovnom sudu. . racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek.Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. . o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom.O zahtevu odlucuje VKS.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. . . sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka.Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana. 161 . .Zahtev je ogranicen pravni lek.Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. .Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. . nepotpun ili nedopusten.Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba.Po prijemu odgovora. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . . a ako je protiv odluke izjavljena revizija.Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. tj.

resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene.) Ponavljanje postupka . • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. ako je okoncan odlukom suda. .Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. ili nekog drugog ucesnika postupka.PROCESNA LEGITIMACIJA . ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek.RAZLOZI . naprotiv. .Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen.POJAM I CILJ . b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga.Ovde vazi princip supsidijarnosti.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. .On nema devolutivan niti suspenzivan efekat. 2. kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). 162 . resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku.Postupak moze da se ponovi. b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku. • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. 117.Stricto sensu.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. a narocito propustanjem dostavljanja.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). . .ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. koja je podobna za pravosnaznost: presude. . .Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove. • preinaciti pobijanu odluku. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. nepotpun ili nedopusten. .

163 .Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. . jer nije znala da postoje ). 3. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. .POSTUPAK .Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1.Protekom ovog roka.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka.) Ispitivanje dopustenosti .Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana. . a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. . pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku.U ovoj fazi postupka. . te neblagovremene. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom. ukinuta ili ponistena. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. .) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti.Nove cinjenice su samo nova reperta. 4. .Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. .. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca. .Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. odnosno.Ako je predlog dopusten.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista.ROKOVI . okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. dakle. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda. v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. .Objektivni rok iznosi 5 godina. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. a ta odluka bude pravosnazno preinacena.

Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361.U ponovljenom postupku.Nakon rocista.2. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze. sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.Nova glavna rasprava se ne odrzava. sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke. . stav 2. zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga. ( presudjena stvar.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. . vec mora da donese novu istog sadrzaja. nalaze jedinstveno odlucivanje. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. . predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka.nova producta. .Da bi odobrio ponavljanje postupka. 164 .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) .To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. . predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. koji ce onda moci da ukine odluku ). . . 118.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. .Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka.U novom postupku. . sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . .Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. .) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova .) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) . 3. litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. .Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. . . ( postojanje krivicnog dela ). ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata. .U tom slucaju.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.

U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni. 165 . a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica.Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu..Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno. .POJAM I ZNACAJ . a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). zakoniti i nezakoniti. . .Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis. savesni i nesavesni.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica. na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane. . posredni i neposredni drzalac. telesnim radnjama zahvata drzavina. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. . pri cemu ona ne menja drzaoca. fizicki. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. a koji ce da nastavi. 120. .Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. 119.Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. da mu zabrani dalje uznemiravanje. ..) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. clam i precario.Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. pravi i manljivi. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). . i to kako svaki prema trecim licima.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda.Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine. .Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu. sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. . .) Smetanje drzavine ..

. sud ne saslusava protivnu stranu. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj.). ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater. . . odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ).Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. . • revizija nije dozvoljena. na osnovu zakonskog ovlascenja..Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. .Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera.. B) Hitnost postupka . . D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista.Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. pravnom osnovu za drzavinu.TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. . paricioni rok odredjuje sud..Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. --> radi sprecavanja nasilja.. V) Privremene mere . i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.Kada donosi privremenu meru. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. Objektivni rok je godinu dana od povrede. posebna zalba nije dozvoljena. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. ali ovaj period moze biti i kraci. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca.Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana.PREDMET SPORA . ne postoji protivpravnost. tj.. 166 . jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja.Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. odluke suda..

121. . 2. . Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato.) Postupak izdavanja platnog naloga . b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor. .I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke.VRSTE PLATNOG NALOGA 1. • tuzba je nekonkludentna.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. 167 .Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. nakon sto je postupio po resenju suda. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. .Ovaj postupak ( mandatni.Dakle. . tj. nije moguce da se izda platni nalog.POJAM I ZNACAJ .) Nedokumentarni platni nalog. . b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje.) Dokumentarni platni nalog .Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici. • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog. v) tuzeni je glavni duznik. ponovi smetanje. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. • cinidba nije tuziva.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. bez odrzavanja rocista. .Dj) Prinudno izvrsenje . skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. g) ne postoji verodostojna isprava.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost. . . • cinidba nije dospela.

. nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem. potpis podnosioca ) i dozvoljen.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi.Neblagovremene. sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem.PRAVNI LEKOVI . a ako predloga nema.b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. razlozi prigovora. . .MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . . B) Izdavanje platnog naloga .Pokrece se tuzbom. Postupak po progovoru: . .Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka. izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno.. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. . .Ako nadje da je prigovor osnovan. . prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). . potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. . .Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. . pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev.Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva. i ne zakazuje se nikakvo rociste.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim. . a ne u mandatnom postupku. b) Prigovor protiv platnog naloga.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. . . vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka.Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ).Po svojoj pravnoj prirodi.U platnom nalogu. on ce zakazati glavnu raspravu. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . .Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja.moze da ulozi samo tuzeni.Po pravosnaznosti tog resenja. sud nece odbaciti tuzbu. . 168 .

U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. . . odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima.) Postupak u sporovima male vrednosti .POJAM I ZNACAJ . Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. 122.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba. .Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. . B) Vodjenje zapisnika . . 169 . Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. bitna sadrzina izvedenih dokaza. nema pripremne rasprave. medjutim. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. V) Izostanak stranaka . pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. . Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009..Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka.. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). presuda zbog izostanka je ukinuta. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. G) Poziv za glavnu raspravu . a sto on nije tu. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos.PRESUDA . ko ga j.Ako s glavnog rocista izostane tuzeni.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu. .U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. stranke mogu izjaviti redovne zalbe. pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi.- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim.

Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova.Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. 123. V) Rocista i rokovi . ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.POJAM I ZNACAJ .. tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8).U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. .PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja .Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. .Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje.Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora. ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. kako pred sudom opste mesne nadleznosti.U slucaju da sud odlozi rociste.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana.U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). . vec to cini samo na njihov zahtev. . . za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora. .TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda . a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis.) Postupak u privrednim sporovima . . Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar.Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac. tuzilac moze podici. * pogresna primena materijalnog prava. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. 170 . duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana. B) Zalba protiv presude . odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). . .

) Ogranicenja dispozicije stranaka .) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima .bla bla.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne.. . zbog propustanja. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama. vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor. . postupka se primenjuju supsidijarno ).Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana. 2. bez svoje krivice.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. . G) Pravni lekovi . kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela.5 miliona dinara.. .) Sastav suda . na osnovu odricanja.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.. 3. 124.sudija i dva porotnika. 4.Da bi se postupak ubrzao.Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici .) Hitnosti postupka .Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.) Istrazno nacelo .trojica sudija. . * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze. . 171 .Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. osim ako zalilac ucini verovatnim da. . cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak). nema ni sudskog poravnanja.Prvi stepen..Drugi stepen..

.) Revizija .Ona je uvek dopustena. B) Razvod braka .5. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . sporazum zakljucen pod prinudom. bez obzira na vrednost predmeta spora.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava.) Naknada parnicnih troskova . sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. ovo je dovoljno. lisenju roditeljskog prava. a potpis vlastodavca overen. 8. .Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. 172 .Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno. te organ starateljstva. V) Ponistaj braka .) Iskljucenje javnosti 7.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva. . a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.Sve tri vrste presuda deluju erga omnes.. koju mogu da podnesu supruznici. . stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor.. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode. * Drugo. kao i presuda o razvodu.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. . odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten.) Locus standi.BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka. krivica stranka za pojedine troskove.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. . . B) Principi . i kada nijedna stranka to ne zahteva. . imovinsko stanje. D) Presuda i pravni lekovi . tuzbu mogu da podnesu supruznici. tj.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. 6. .Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. ).Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. za ponistaj braka. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu.

. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera.Opsti vanparnici postupak ne postoji. stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti. .Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. . ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. . d) davanje dozvole za stupanje u brak.Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. v) protest menice i ceka.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob. Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. . .Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. a ne organ uprave. V) Predmet vanparnicnog postupka . . neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud.Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti. .) Prave vanparnicne stvari .) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . b) zemljisnoknjizne stvari. . g) produzenje roditeljskog prava.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. porodicna.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici. .Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. imovinska ili druga nesporna stvar.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima.6 B) Pravna priroda .Vanparnicna stvar je licna. .125.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. . vanparnicnih stvari.

postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete.Vanparnicni postupak je preventivan.Vanparnicni postupak je zastitni.To znaci i elasticnost. . v) deoba zajednicke stvari ili imovine.. . . opija se. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak . onako kako ga je i zapoceo.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. 2. . d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes.Izuzetno. po sluzbenoj duznosti. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. vec shodno. . jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj.. tj. 126. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. . pravni mir i sigurnost. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. . cuvanje i ponistaj isprava.Sud okoncava postupak. po pravilu.) Neprave vanparnicne stvari . tj. 174 . medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka.Npr: Punoletni A se kocka. licnost. potvrdjivanje.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno.) Nacelo oficioznosti . . vec samo po predlogu ovlascenog lica.. . .U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. po sluzbenoj duznosti. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. . . b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP.Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe.) Nacela vanparnicnog postupka 1. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. . . odricanja ili priznanja zahteva.Vanparnicni postupak pokrece sud.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. srodnici.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. jer se npr.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava.organ starateljstva.. .g) sastavljanje. priznanja cinjenica.medjutim. g) uredjenje medja. sudskog poravnanja.

cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar.Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi.Sud je.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. . mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.U tom smislu.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. .Vazi nacelo pismenosti. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. .U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine. 3. 127.Vazi nacelo saslusanja stranaka. .) Sud . . . .Postupak ovdi sudija pojedinac.) Ucesnici 175 .Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku.Ne vazi nacelo javnosti. 2. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.U statusnim vanparnicnim stvarima.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva. . a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes.U ostalim vanparnicnim stvarima.) Nacelo zastite ucesnika u postupku .) Subjekti vanparnicnog postupka . vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.) Istrazno nacelo. . materijalna istina i ocena dokaza . 2.. vac je opsta javnost uvak iskljucena.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori. . te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. .VRSTE 1.) Ostala nacela vanparnicnog postupka . dalje.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. tj. . dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. 4. . jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima.

U ovom primeru. . Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika.Npr: A ima babu B i dedu D. jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. * kada preduzima procesne radnje.Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke .Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik. dok svedociti mogu materijalni ucesnici. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. . B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 . B i D. lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik.. . a formalni ucesnici su samo A i B. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti .Ovde ne postoje stranke. .B i D su materijalnopravni ucesnici. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika.je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. . odnosno za postojanje stvarne legitimacije.Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju.U kontencioznim vanparnicnim stvarima.U pravim vanparnicnim stvarima. .Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme. materijalnopravni ucesnici su A. vec samo ucesnici.U kontencioznim vanparnicnim postupcima. ne formalnih. . • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika.Npr: u ostavinskom postupku.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ). . . . D ne ucestvuje u postupku. lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. . ucesnici su svi naslednici i legatari. ali izjavi zalbu na odluku suda. .Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici.U kontencioznim vanparnicnim stvarima.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. .Ova lica su materijalnopravni ucesnici. ono je formalni ucesnik u postupku. . . ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca.

kada postoji spor o cinjenicama.U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj.S druge strane.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici.Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom.Ucesnik koji je upucen na parnicu. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. .) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari. * U drugom. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu. . . prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. . 128.Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. . korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. . . on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. . on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. . tj. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. kada je zalba izjavljena.Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan. . odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak.Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. . odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. 177 .Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima. .Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku.Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. . duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. .O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud.Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. . .Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. jer i sam prvostepeni sud moze.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja..U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija. .Ali. . .

. .Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. . zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. U vanparnicnom postupku. . b) kada se ucesnik. . odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka.U vanparnicnom postupku. .Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. 178 . ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima.Npr: A i B su zajednicari na kuci. parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda.Dakle.129.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti.O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno.Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. . u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ).U ovakvim situacijama. . .Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. .FORMALNA PRAVOSNAZNOST . te u neblagovremenoj zalbi.Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. .MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . . .I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu.Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. ako je to dopusteno. v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem.Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje.Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. odnosno kada su se svi ucesnici. . u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti.

. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima.Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. osim ako nisu nistavi. Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze. za razliku od vanparnicnog suda.Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. . . tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. . ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije.Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud.Npr: U ostaviskom postupku.Po pravilu. ). ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku. . . a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu.Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. . vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ).Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti. Sud odluci da lisenju nema mesta. Naposletku. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. B) Vanparnicni sud i parnicni sud . navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti. . dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ).Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. . . .) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). . za testamentarnog naslednika je oglasen A.U prvom slucaju.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud.Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima.130.Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. . presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. . On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . . da smatra da je testament nistav.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. .Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc. A) Vanparnicni sud i organ uprave .Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave.Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A.Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari.Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud.. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. .

vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju. ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. 131.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. .Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim. . .) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene . odredili stadijumi prvostepenog postupka.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. ta odluka vezuje vanparnicni sud. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. . 180 . . . .U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje. .Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. . vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. .Ne postoji. jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno. to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). . .U postupku svako cinjenicno pitanje.To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. B) Pokretanje postupka . --> Drugo. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta.Ako postupci budu pokrenuti u roku.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu..U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. dakle. .I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom. kao i naredno 132. ucesnici mogu uciniti spornim.

. .. sudskog depozita. pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka. donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki. .Ovo pravilo nema apsolutni znacaj. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo. deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. .. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. . pa tako npr. 181 . .Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja. V) Tok postupka .Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. . i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti.U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak.Povlacenje predloga. bez obzira da li je izricito ili precutno.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. .Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ).Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. postupku raspravljanja zaostavstine. . .u vezi eksproprijacije.Dokazni postupak je deformalizovan. .Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite. ..Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca.Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja.Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. . postupku za produzenje roditeljskog prava..Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. medja. . . .Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku.Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. a bio je uredno pozvan.Zajednicka obelezja su suzena.Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova. . .Nastavljanje postupka. ne znaci da ce doci do obustave postupka. .

ali i radi zastite drugih. postupanje i odluke drugostepenog suda. . 132.) Lisenje poslovne sposobnosti . 2.U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1.) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . imajuci u vidu zalbene razloge.Ako sud nadje da je predlog osnovan. sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu. . kao i organu starateljstva.Postupak je hitan. . . donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. njegovog staraoca. 182 ..) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi .Kada resenje postane pravosnazno. . u samoj organizaciji pravnog leka.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje. . postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje. .Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva. 133.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. . sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka. potpuno ili delimicno. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno.U navedenom smislu. . . . . organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. . ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja.S druge strane.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila. lice prema kome se postupak vodi.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti.predloga za ponavljanje postupka.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti.U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. pa npr. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca.

sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. .Do izmene resenja dolazi. . sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. b) U drugoj fazi. kao i javni tuzilac. . . i ako oceni da jesu. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste. . koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. • lice je nastalo u brodolomu. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. a ako ustanova smatra da je potrebno jos. . 3.Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. . • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. . pozaru.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. .Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). .. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. 183 . ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje. te ako se nadje da su se ispunili uslovi. a ima vise od 70 godina. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. odnosno boraviste.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . . a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. da se bez odlaganja jave sudu. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim.

184 . mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga. takodje. . telesnih mana.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva.One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr... . . poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.Revizija u ovom postupku nije dopustena.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog.Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo. kada ono zbug dusevnog bolesti. . 5. . . zalbu moze da izjavi samo maloletnik. . zaostalog dusevnog razvoja.tj.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. staraoca deteta i njegove roditelje. .Kada prestanu razlozi za produzenje. .. dete. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. . .) Produzenje roditeljskog prava .Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina.) Davanje dozvole za stupanje u brak . . .Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa. . sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima.Ako su naslednici nepoznati.. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema.4.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. kao i o svojoj licnosti.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste.Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika. . 134. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano.Protiv resenja kojim se odbija predlog. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje..RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. .U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje.U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje...Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka.

. o njemu odlucuje sam ostavinski sud. . . . . vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku. .Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku.Suprotno tome .Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. . .Gosn. Ranko kaze ovako: .Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje. ko su naslednici. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine.Ako su za ucenike sporne cinjenice. . u zavisnosti od njegove prirode.Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima.Lice koje je naslednik po normama ZON. * Objektivno. kada se spori o primeni prava. ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. . 185 . vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. (-) Prethodne radnje .Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno.Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. . • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. . . moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici.O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. . on se ne resava u ostavinskom postupku. • popis i procena zaostavstine. • raspravljanje zaostavstine. • donosenje resenja o izvrsenju.Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine.U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave.. premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. .Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. koliki su im delovi. .Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu.

o deci.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. prava na nasledje.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. ko ih je predao sud. . koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta. (-) Postupak sa testamentom . postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. 186 .Smrtovnicu sastavlja maticar. . ili da naznace svedoke usmenog testamenta. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze. (-) Postupak po prijemu smrtovnice .Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. . sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. .U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. .Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka.Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. (-) Resenje o nasledjivanju . .Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. velicine naslednog dela i prava na legat. .Zapisnik koji potpisuju sudija. .Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. (-) Raspravljanje zaostavstine . odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. . licima koji su testamentarni naslednici.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. popis i procenu imovine ostavioca. pretpostavlja da prihvataju nasledje. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. . ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. i to sud kod kojeg se testament nalazi..Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. koji datum nose i gde su pronadjeni.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. zapisnicar i svedoci. a moze i sud. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. .Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. obezbedjenje zaostavstine. podaci o eventualnim dugovima. o bracnom drugu.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. . . podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno.

legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku.U navedenim slucajevima. .ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka . . .. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. zakazivanje rocista je obavezno.Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. B) Postupak .Na rociste se poziva i javni pravobranilac. nema potrebe da se donosi novo resenje ). vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. . . te je izvrsni naslov. ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave.Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. .Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju .O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. odnosno visinu naknade. V) Resenje o naknadi .Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku. kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. . . kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine. .Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. sukorisnika i drugih zajednicara. .U ovom postupku. koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament. . na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima.Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. .Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka . te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). . izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti.Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku. 187 . za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle.

te stoga ovaj postupak spada u neprave. . i samim zajednicarima. onda ce se smatrati da je predlog povukao.Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. .Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. kontenciozne vanparnicne postupka.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. .Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka.U ovom postupku je rociste obavezno.Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar..Ako sporazum zajednicara izostane.Ako postoji spor.Ako saglasnosti nema. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. odnosno imovine. B) Predmet postupka .Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. .. . V) Upucivanje na parnicu . zajednicke prostorije u zgradi ). onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku.Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. . a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe.Protiv resenja suda nije dopustena revizija. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. V) Postupak .U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. . pa ako to i ucine. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. smatra se da je predlog povukao. . . .Nakon prijema predloga.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika . . 188 . odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . . . . o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud.Ako to nije slucaj.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara.Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. . na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. . vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. udelima zajednicara. on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. B) Predlog i postupak .Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr.

a ako ona nije moguca onda civilnu. 135.Revizija nije dozvoljena.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. .Nacelno. sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud. . . uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. .Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza.Sud ce izvrsiti fizicku deobu. sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka .G) Resenje suda . V) Resenje suda . . narocito saslusanja ucesnika. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije.Stoga. . 189 .Po prijemu predloga.Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. . * pravicnoscu. . * principom poslednjeg mirnog poseda. . .Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. B) Predlog i postupak . . a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.Priliko sastavljanja isprave.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima.U slucaju neuspeha.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste. . osteceni ili pomereni. onda ce se smatrati da je predlog povucen ). . nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku. geometre i svedoke.U ovom postupku. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu.) Vanparnicni postupci povodom isprava 1.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . .Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. u skladu sa odredbama materijalnog prava.

4. debitne kartice. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. . dok su ostale hov..Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev. . . sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova.S druge strane.Nacelno.) Potvrdjivanje sadrzine isprave . konosman.Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. .Nakon sto je sudija sacinio zapisnik.Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije.Sud je duzan da primi na cuvanje testament. varanti.). .. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). onako kako je to zavestalac ucinio. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. . nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. cekovi. . obveznice. menice..U ovom postupku. 3. 2. hov. a za ostale isprave.. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. . lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi.) Sastavljanje sudskog testamenta . . pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta.Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju.Stoga. 190 . .Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla. .). tj. . ili je nem/gluv. 5. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ). verno.Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. gradjevinska ili radna dozvola.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena.) Cuvanje isprava .U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno..

. obnovi ili prenese na drugo lice. . u sudski depozit se predaju novac.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti. ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave.) Sudski depozit A) Predmet postupka . . takodje. D) Resenje suda . a na osnovu rezultata dokaznog postupka. 191 .Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave.Predlod sadrzi identitet isprave. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. 136.Kada primi izjasnjavanje..Od gorenavedenog momenta. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze.Ako predlog nije odbacen. . sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave. kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena.Nacelno. .Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. . sud donosi resenje o ponistenju isprave. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. plemeniti metali i druge dragocenosti. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. . niti sme da je preinaci. .Kod nas se.Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi.Po odrzanom rocistu. B) Postupak . . duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden.Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. G) Polozaj duznika iz isprave . .Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio.Po pravilu. .Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. .Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen.Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. na koje se pozivaju predlagac. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave.

Medjutim. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. . te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. B) Postupak . ako ispunjava uslove za prijem stvari. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio. primenom monopola sile drzave. ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje.Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini.Ali.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja.Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava.). . .Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja.Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. . pojam i obelezja .Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje. . ali i upozorenje na pravne posledice. . V) Preuzimanje stvari ..Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. . .Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. i to na prinudan nacin. sud o tome izvestava predlagaca.Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika.Kako je samopomoc zabranjena. . troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. nacin. G) Resenje suda .Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka. kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. 137. 192 . . . oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu.) Izvrsni postupak. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). .Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. . . . rok i uslov za preuzimanje..

Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). .Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. izvrsni postupak se obustavlja. . ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja. . . . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje. . ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke.Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti. . naplate taksi i troskova postupka.U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. . .Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. . vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje. kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije.. . to znaci da postupak pokrece sam sud. 2..Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline.Naime.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje.) Nacela izvrsnog postupka 1. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi.Medjutim. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica.Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje.Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. . 193 .Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje. potrazivanja. . .) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . . osim da podnese predlog za izvrsenje. 3. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ).Sud je vezan ovim predlogom.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi.) Nacelo formalnog legaliteta .Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti.Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti.138.) Nacelo zastite duznika . dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. .

izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. . v) Trece.) Nacelo vremenskog redosleda .Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. * Princip ekskluziviteta. ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. namiruju se: poreske i druge dazbine. . * Princip egaliteta. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari )..Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. .Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. . ako je to dovoljno za namirenje. ostecenje ili umanjenje vrednosti. . radi zastite imovinske pozicije duznika. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. b) Drugo.Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. min.). narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast.U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. medjutim. . izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. . b) Drugo. . da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika.Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr.Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ).Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. obuca.. . . ..Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom.Po prirodi stvari.Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika.srazmerno namirenje poverilaca istog reda.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). gleda se da se postigne najbolja cena. . 4. potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja.Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka.. svota novca. 194 . izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera.

U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju.). principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. . ukoliko sud smatra da je celishodno. B) Sudski izvrsitelj . za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana.Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). 195 . a po pravnim lekovima vece od trojice sudija.) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud .Rocista se zakazuju izuzetno.Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. 6. . a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. . b) Drugo.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka.Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu.Zahtev za iskljucenje. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. . . .5.Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji. . 139.) Nacelo pismenosti .On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice. v) Trece.) Nacelo efikasnosti . a drugi da sporvede izvrsenje.Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. za njeno otklanjanje odgovara Srbija. V) Stranke . procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama. .On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja. medjutim.U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. .. odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka. .Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana. vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova. . . da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda. kako to zakon kaze ).U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. ali ima i siroka diskreciona ovlascenja.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. A) Zalba . tacan rok za ispunjenje obaveze. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. 144.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. . trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. vrsta i obim ispunjenja obaveze. .Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. .Obrnuto. kao i potvrda o izvrsnosti.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje . istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja.Dakle. D) Odluke suda .Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. . kolicinu.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. . necinjenje.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke.Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 . . Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. . izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje.Dakle. . .U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. . tacnu oznaku vrste.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava.U pogledu odredjenosti. .Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. . G) Predlog za izvrsenje . jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti.Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac.U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. drugi se obustavlja.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. duznik i predmet. odnosno odredivosti predmeta izvrsenja. odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje.

izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. . koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. oprost duga ). ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave.U neblagovremenoj zalbi.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr. .Jer. . 201 . Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. kao i pravosn. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. . ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. sudski odlukama.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. . • ukidanje. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr.Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. novacija.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). . priznanica ). apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). .Ili. . • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. . . ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave.

pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. .Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. Dj) Vracanje u predjasnje stanje .Zbog toga. a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. 202 .Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana.Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. Najzad. .Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju.Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga.U prigovoru..Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari.Zalba nema suspenzivno dejstvo. i za odgovor ima rok od 3 dana. Dalje. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. . . ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja.Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. . prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. . zakupoprimac. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. . najpre.Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica.Ako mu to ne podje za rukom.Sto se tice devolutivnog dejstva. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. . inace ga pogadja prekluzija.V) Postupak . . .Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. .. . . on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno.Ako je prigovor osnovan. D) Prigovor treceg lica .Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. . ali je propustio. . tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ).Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. da odbaci zalbu kao nedopustenu.

. .Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja.Ako su razlozi fakultativni. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. . . odnosno konacno ukinuta.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje. a po predlogu poverioca.145. .Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. .Stoga. . .Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. preinacena.Tacnije. . . do nastavka moze da dodje i ranije. . . a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja. .Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti.U praksi.Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja. izvrsnog duznika ili treceg lica.Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta.Pravni lekovi u izvrsnom postupku. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. ili se pokaze da nisu ni postojale. ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. .Odlaganje izvrsenja . b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. nemaju suspenzivni karater. ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. . 203 .Kod obaveznog odlaganja. nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju. .) Odlaganje i obustava izvrsenja . . sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste.Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja. po pravilu. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. . ponistena ili stavljena van snage.

. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja.Prilikom odredjivanja visine kazne.. 146. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja.Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak. . . o on odlucuje resenjem hitno.Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik. . .Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. .) Novcane kazne i sudski penali . ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. . . dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. . ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica.Sudski penali ..Dakle.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. . . mesec. 204 . . kao i njena visina. .Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne. prebijanjem potrazivanja. ..Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. ..Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani. ..Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza. .Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. banka.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji.Novcane kazne .O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje.Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana. nedelju.Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako.Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.

resenje o izvrsenju se stavlja van snage. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave . . 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. . a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. b) u drugom delu resenja. 5.147.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. • fatkura ( racun ). 148.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima.) Posebni izvrsni postupci . • obveznica i druga hov izdata u seriji.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. postupak po prigovoru i odluke se donose. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice. 3.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. .) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. sam nacin izvrsenja. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima .Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. • akreditiv. pak.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. . • bankarska garancija.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. 2. 4.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. samo na osnovu verodostojne isprave. i drugi. • izvodi iz poslovnih knjiga. ) idu u sklopu ovog pitanja.12 156.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. prvenstveno. 205 . Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga.

visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. . poreski broj duznika. .Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje.Ali.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. .U suprotnom.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. procena i prodaja akcija. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. 206 .Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka.d.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda. 157.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. . a ako ne moze ni njemu. * dospela bezuslovna bankarska garancija. naziv banke i broj racuna poverioca. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.Dakle. 2. . . . * svaki ugovor u privredi. u poslednjem slucaju.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava.) Skraceni izvrsni postupak .fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. onda se vrsi fikticno dostavljanje.b) Preduzetnik. u ovom postupku. odnosno udela p. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. * obveznice i druge hov. . * dospeli bezuslovni akreditiv. . Uz to. . visini i dospelosti potrazivanja. preduzetnik. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. nazive banaka i broje racuna duznika.Ako dostavljanje bude neuspesno.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. . 3. .

b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje.Prigovor ima suspenzivno dejstvo. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. 149. . • da je obaveza iz isprave izvrsena. ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. B) Stranke .Ako ga sud usvoji. .Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. . . a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. nesuspenzivna i nedelotvorna. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). po pravilu. . --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu.) Protivizvrsenje A) Uopste .Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. • da obaveza iz isprave jos nije dospela. . po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. V) Razlozi .Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri.Protivizvrsenje se odredjuje.I u ovom postupku. 207 .Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. . preinacena.Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. a da kasnije VKS ukine. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov..Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. ali sada u izmenjenim ulogama. on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. . medjutim. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. . • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu.

on moze. . koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. .Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. . G) Postupak . dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje. D) Parnica . .) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan. Naturalna restitucija nije moguca. jer je B stekao vlasnistvo na autu.U ovakvom bednom slucaju.. npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete.Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. .Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . . cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). U izvrsnom postupku. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ).Ovo resenje suda je izvrsna isprava. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. . jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu. prodaja stvari i namirenje poverioca. 208 . 150. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. . Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara.Ako se nadje da je predlog osnovan. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. . .S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano. da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje.Nakon isteka rokova.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov.Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje.Kada se namiruju novcana potrazivanja. .

Kod svih ovih sredstava izvrsenja. .Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. V) Postupak popisa. . vec plene ). . nije u stanju ili nije prisutan. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika. * namirenje poverioca. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.U svim stadijumima.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ).Popis. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje..plenidba stvari .U takvim situacijama.Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. . . G) Predmet popisa. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju.zaplene . . 209 . B) Popis.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje. * procena stvari. a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.Pre popisa.13 151.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari. . osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. . sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze.Ako to duznik ne zeli. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. * prodaja stvari.plenidbe .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo.

vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari.Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. . . radnji ). izvrsnog duznika D..Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo. . dragocenosti. preda na cuvanje u sudski depozit. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica. i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne.Ostale stvari. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. .Medjutim. . izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca.Sudski izvrsitelj je duzan da novac.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe.. stanu. D) Obim popisa .. . .Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. vozila na popravci u automeh. izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: .U izvesnom smilu. .Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci. Dj) Cuvanje popisanih stvari .U ovakvoj situaciji. hov.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). .ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. te moze da je upotrebljava i ubira plodove. da joj vrednost bude smanjena. duzna su da o tome obaveste sud. poslovnoj prostoriji. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. .Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. .. . izvrsenje se obustavlja.. E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. .U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. * drugo..Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. nacelno. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr. 210 .Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava. . . ostaju u drzavini izvrsnog duznika. tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. za potrebe popisa.

neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar. • pocetna cena je procenjena trzisna cena. • sud zakljuckom odredjuje vreme. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka.Od momenta upisa. . . . zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. . osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. . sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis..Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja.Da bi. prodajnu cenu i druge uslove. radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava.. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). . na predlog stranke. I) Prodaja stvari . odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. drugo.. . njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana. Z) Procena stvari . mesto. . u tom slucaju.Ako njega nema. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. .Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. radi se o bezdrzavinskoj zalozi. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima.. u protivnom se postupak obustavlja. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom.Sud moze.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). . ako se akcija kotira na berzi. .Ako su predmet izvrsenja akcije. ako akcija nema berzansku vrednost. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. 211 . vaze sledaca pravila: prvo.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom.).Ukoliko stvar prodaje komisionar. procenu i prodaju stvari.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak.

) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika . . ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje.Ako su svi predlozi stigli istovremeno. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ).Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. uz predlog za izvrsenje. . dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. .Kada se namiruje jedan poverilac. kamata. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi.Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji.Smatra se da je izvrsni poverilac.. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. . resenje o deobi zajednicke imovine.Izvrsni poverilac je duzan da.Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom. . . . pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ).Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. .Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige.Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. . . onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih..Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. J) Namirenje poverioca . 212 . glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje.U tom slucaju.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige..Osim nepokretnosti.Kada se namiruje vise poverilaca. u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. . a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A.). overena privatna isprava. 152. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka. troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi.Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. . podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ). resenje ostavinskog suda. . poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr.

Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca.Takodje. koje je neprenosivo. .Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. povrsina granice. . proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. . vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. B) Izvrsne radnje .Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. deluje erga omnes. .Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti.) Procena vrednosti nepokretnosti .) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu . njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost.. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu.Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta.Nakon upisa zabelezbe.Ako saglasnosti nema. procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ). ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti. . .Ali.Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda. njena trzisna vrednost moze da se izmeni. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. . i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti.Kada sud donese resenje o izvrsenju. . vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca.Pravo namirenja. nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. 213 .Takodje.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. . sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). . 2. i to na osnovu misljenja vestaka. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ). . .Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. .

.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. . sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti.Kupac moze da bude svako lice. cim se postupak javnog nadmetanja okonca. .3. . ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ).Aukcija . sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ). vec javnopravnog karatera. nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti. . . jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu. jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti.Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. . sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. . . i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. javna drazba ) i neposredna pogodba. kao sastavni deo rocista. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. . ne moze da se odrzi. 214 .Ako je prodaja nepokretnosti uspela. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima.Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. mesto. .Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima. osim izvrsnog duznika. . .Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji.Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici.) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji .Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. .Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. B) Postupak prodaje nepokretnosti .Na drugom rocistu.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. .U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. S druge strane. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. vreme. javno nadmetanje. . .Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku. .Ponudilac je vezan svojom ponudom. nacin.. .

a ako uplata izostane. . kupac je duzan da u roku polozi cenu. kao i ponudiocima u postupku javne prodaje.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. . a ako ni oni ne poloze cenu na vreme.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. . .Za razliku od zaloznog prava. ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok.  Prelazak rizika.Nakon njegove pravosnaznosti. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. odnosno 3. . bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. . .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan. . .Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. . ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. .Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano.Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom. sticanje je originarno.Izvrsni duznik je obavezan odmah. . cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ). preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ). 215 .Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. . sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. . titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom. . .Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu.Pravo prece kupovine . .Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. .Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. odmah po zakljucenju javnog nadmetanja.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju.. postup.Resenje o dosudjenju nepokretnosti . sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom.Nakon sto je kupac polozio cenu. . stvarne sluzbenosti se ne gase. najboljem ponudjacu. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. tereta i plodovi.U izvrsnom postupku.

Ipak. cak i kada su upisane u zemljisne knjige.Nakon namirenja ovh potrazivanja. . i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja. . to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci.Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. . .) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja .Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu.  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja.. . .  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. na rocistu za deobu. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige. oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja.Sve ostale licne sluzbenosti se gase. .Iz cene dobijene prodajom. 216 .Po pravosnaznosti resenja o namirenju. 4. ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. .Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda.Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. . . gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava. .Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. . b) Rociste za deobu .Kada odlucuje o deobi.Da bi opstao zakup stana. . odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti.S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti.U okviru jednog reda. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ).Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom .Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. . . zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti.

. a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke.Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. . . nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. On moze da raspolaze nepokretnoscu.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. . . izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. . i to na njegov predlog. ne moze da dodje do obustave izvrsenja. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno.Nakon vracanja nepokretnosti.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju.Obustava izvrsenja .Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja.Od plodova nepokretnosti.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. . .Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku.Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji. formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. i kada ne zaheva javnu prodaju.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina. te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ).Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda. . .Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. . . nakon neuspele druge javne prodaje. . 217 . . . . visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu. kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). . te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase.

. ali i po sluzbenoj duznosti. . sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca .Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti. V) Plenudba potrazivanja . 218 . . da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ).. . primanja vojnika.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ).) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja .Dvojako je adresovana: * prvo. odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog. .153. mesno je nadlezan forum rei sitae.Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju. --> primanja po osnovu socijalne pomoci.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. nadleznost .Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari.Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje.Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja . --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika.Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). pa se izvrsenje na zaradi.Nacelno.Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. studentske stipencije.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. .Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. .. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). .Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. . . --> deciji dodatak. * drugo. nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. B) Pokretanje postupka. mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika.

.Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. . po ostvarenju potrazivanja.Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. .Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce. .U roku koji odredjuje sud.Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika.Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate .Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo. izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. .Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. .Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje.Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari. . . . a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje. .Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja. . . E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 . resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. .Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate.Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. ..Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. . ali i one koje ima prema poveriocu. izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje. . . D) Prenos potrazivanja radi naplate . izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika.Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom.

i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. 154. . .) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . .Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika. . . prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. isplacuje izvrsnom poveriocu. J) Izvrsenje na drugim hov . prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca.Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje. . pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu. . procenom. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu. duzniku i Centralnom registru hov.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ). Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu .Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom.Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika.Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. po tvrdnju poverioca.. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. . . . I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar . izvrsni duznik ima stedni ulog. .Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja.Procena.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika.Resenjem o izvrsenju. .Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu.Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu.Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca.Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov.

necinjenje i trpljenje 221 . u suprotnom cini krivicno delo. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. . . u suprotnom. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. . . u odredjenom roku pribavi te stvari. izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu.Naprotiv. .U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. a ono nece da stvar vrati dobrovoljno. . izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti .Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu.. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini.Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje. on je duzan da je voljno preda.Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. sudski izvrsitelj mu je oduzima.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. . . .Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini.Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca. . tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu.U takvoj situaciji. . odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. . .Ako on tako ne postupi. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari. te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. . .) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . 155. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. . .

. . jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ). ponovio smetanje. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca.Ovde se prica i pitanje 146.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje.) Nezamenljive radnje . ..) Zamanljiva radnje. sud nanovo kaznjava duznika. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr.Ako bi duznik. .Moguce je da je duznik svojim radnjama.Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. .Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). ukupna visina novcanih kazni nije limitirana.Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr.Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. . sud ne bi vodio novi postupak. duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ).U takvim situacijama.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. .Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. 1.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). 2. . da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. te da je ono izvrsno. . .Naprotiv.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe.radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice. nakon toga. . . . koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. o trosku izvrsnog duznika. po njegovom predlogu.Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. G) Predaja i oduzimanje deteta . . odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. . otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje.Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje.Kod obaveza necinjenja i trpljenja. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. . novcane kazne i sudski penali.Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani. .Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. 222 . . . tj. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. pa mora odmah ). .

Z) Izdejstvovanje izjave volje . . promene i prestanka pravo svojine. deoba moze da bude fizicka ili civilna.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku. . . Dj) Deoba stvari .Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj.Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima.Izvrsni poverilac. i to deobom stvari. zaposleni.Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. . * U drugoj. moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. tako i tuzeni. .). izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti.D) Vracanje zapolsenog na rad . .U drugoj fazi.Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje. 158. . . jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja.Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi.Izvrsni duznici su suvlasnici. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova.) Postupak obezbedjenja A) Pojam . .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. . on je kognicioni.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju. . zaostavstina.. . . sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka.. . odnosno zaloge na pokretnim stvarima.U prvoj fazi.Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. . od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku. . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu.Zavisno od izreke izvrsne isprave. E) Upis prava u javnu knjigu . B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 . nastupa fikcija da je izjavu volje dao.

. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.) Predlog i resenje o obezbedjenju . .Postupak je hibridan. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju. . 224 .Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. odbacuje se kao nedopusten. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje. .Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). . v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. . vec samo prethodne mere. • prethodne mere. .Ako poseduje izvrsnu ispravu. V) Osobenosti postupka 1.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje. .O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila .) Sud . odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr.Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja. predlog se odbija kao neosnovan.O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. 3. • 159. . .U orvoj situaciji. 2. a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. odnosno o glavnom zahtevu. a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje. kognicioni i izvrsni. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva.Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana.) Prethodne i privremene mere .) Uopste .U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo.Ako predlog ne sadrzi sve elemente. ali nema suspenzivni karater.

Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre.Dakle. . ali ipak. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom.U ovom slucaju. kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. da ce da je otudji. vec i prema ucesnicima u postupku. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. . jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac )...Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. i uz to rok trajanja mere.Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno.Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju. . . B) Resenje o odredjenju privremene mere .U ovom slucaju. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja. a ako ga nema. kao i da se produze ). . ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu.. . . kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. da potrazivanje postoji. . --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo.Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. da ce cedirati potrazivanja na trece lice. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti. i drugi. .U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje.Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. . G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . .Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. privremena mera ne moze da se odredi.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje. . . .

jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. . zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos. . • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. ukida se i privremena mera.Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • . navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar. ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). .Promenom okolnosti. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit..Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja ..  kada ona vise nije potrebna. D) Izvrsenje privremenih mera . . .Npr. odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).Bez tih ogranicenja.Resenje o privremenoj meri se vezuje. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. .Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere.Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. i sadrzinski i temporalno. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. .Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja. jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. u neku ruku. dnevnom listu se zabrani da stampa.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. ono je ujedno i izvrsno. . odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja. . a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev .

vreme njegovog dospeca. 160. .Takodje.U ovom postupku. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. Ziga 227 . .Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. . jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. visina potrazivanja. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. tj.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka . . . kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja.Kod pokretnih stvari. da bi se ove mere odredile. .Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti. dakle predstavlja izvrsnu ispravu. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom.Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim.PRETHODNE MERE .U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. . slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati. pokaze se da ne postoji potrazivanje ). medjutim.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful