P. 1
79613153 Gradjansko Procesno Pravo Skripta Prof Aleksandar Jaksic

79613153 Gradjansko Procesno Pravo Skripta Prof Aleksandar Jaksic

|Views: 320|Likes:
Published by ninov

More info:

Published by: ninov on Mar 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/08/2015

pdf

text

original

1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

A) Sustinske razlike .Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. .Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . 5 .Prema praksi suda u Strazburu.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. ponosenje zahteva. kada gradjanski sud resi upravnu stvar.U ovom situacijama. ocinstva i materinstva. . b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu.Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. takav upravni akt je nepostojeci. EKLJP.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. .Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti.Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. tj. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . a krivicni postupak je obustavljen. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku.Obrnuto. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. .Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet.. a to proizlazi a contrario iz clana 12. . najcesce organu uprave. . . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. odluka suda moze da se pobija zalbom. .Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. . Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. 5. . upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. . Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. ZPP. . .

postojanje protivpravnosti.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka. B) Adhezioni postupak . . tj. . da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete. . .Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. .Nacelno. . ali moze i da prekine postupak.Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni. .. koja po pravilu.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. 6 .Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.Npr. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca. osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). ZPP. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. . nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu. spadaju u nadleznost drugog suda. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla.str. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. . ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak.Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. ). sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. .U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. odnosno da drzavni tuzilac npr.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka.Prema clanu 13. . vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca.Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici.U okviru krivicnog postupka. . V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . . ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom.

Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. ali ne i njenom visinom. njegovom detetu… . trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ).To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. . . narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ).Npr. .Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu.Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti.Npr. gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje.postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. .Ako presude krivicnog suda nema. gradjanski sud je vazan tom odlukom. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. . . . prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda.Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda .Obrnuto. . kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku . . on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. 7 . . .Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. izmedju ostalog. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.

dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. . ..Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka.To ima za posledicu da tzv.Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.Vanparnicni postupak nije homogen. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca.Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka. . .Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. jer se pokretao protivno volje tuzenog. deklaratorne odluke donete u jednoj. .Ova teorija nija sasvim konsekventna.). lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. tj. odnosno nenadleznosti. dok se vanparnicni nazivao voljnim. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ). 8 . kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje.) Parnicni i vanaprnicni postupak . A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. jer parnica moze da se pokrene. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji. .Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. u prvom redu. . a da spor ne postoji. . vec se on pokrece. .Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. i obrnuto. .6. a ponekad to cini sudska praksa. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. onda ce on biti takav. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. posto nema spora. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. gde se parnicni postupak nazivao spornim. dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. kao sto je to slucaj kod egzekvature. . tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari..

Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. ona nije nepostojeca. primarno. .. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti.Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud..Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda.EKLJP se primenjuje ratione loci. . odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.ZPP.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. vanaprnicni. . postupak ce se obustaviti resenjem.. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku. .ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. . i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo. 7. .Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni.Kada je slucaj obrnut. 9 . . 1.) Ustav . .Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.Prema clanu 19. .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. resenjem obustaviti parnicni postupak. donose odluke strictum iuris. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. i primenjuju se neposredno. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. polozaj sudija u pravnom sistemu. . kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje.Sudska vlast je jedinstvena. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. .Sudovi su nezavisni.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. .Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. izvrsni i stecajni postupak. sud ce. 2.) EKLJP .Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku.) Izvori Gradjanskog procesnog prava .

ravnopravnost stranaka ).Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. i to u primerenom roku.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. . 4.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) .koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke.EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. .Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju. 3. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . b) Pravicno sudjenje. svu pravnu argumentaciju stranaka. 2-14. . . mora da se pruzi pravna zastita. . javnost sudjenja. 5. Konvecnije. prvo. koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi.) Pravna nauka . ZVP. A) Pravo na pravicno sudjenje . spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja.) Sudska praksa .Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. kao i njehove dokazne predloge. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. sastoji se.. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak .Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode.U Srbiji je zanemarljiv znacaj.) Zakoni: ZPP. . ZSP. ali s veoma ogranicenim dejstvom. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. odnosno prava na tuzbu. . ZIP.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. 10 . kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda.

sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22.Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. .) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci .Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. . V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . Ovi postupci.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak.Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. okoncace se po pravilima starog zakona. . a parnica je u toku. . odnosno nepostojanje treba utvrditi. . strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja. na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona. februara 2005. okolnosti cije postojanje. Tuzilac je izjavio zalbu 25. .neke kategorije stranaca. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. . 11 .Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. jedne od suverenih funkcija drzave. de facto na teritoriju Srbije. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. irelevantna je za primenu procesnih zakona. februara.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. februara 2005. .8. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae .Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. imunitet od izvrsenja. Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. ograniceno je samo na njenu teritoriju. .Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. . .Vrsenje funkcije pravosudja. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. . na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976.

Ustav stipulise da sudovi nazavisni. .Sud finansira drzava a ne stranke. . g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). Iskljucice se sudija: - 12 . . tako da je finansijski nezavisan od njih. .Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. 10.Kod izuzeca. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika. . in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari.Sudijska funkcija je stalna. 9.VSS ima 11 clanova. . jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.U pogledu proteka rokova. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. postupajuci sudija moze biti iskljucen.postoje tri grupe: 1. . A) Razlozi za iskljucenje.) Nezavisnost sudstva . stranaka i od drustva.ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. . a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a. bira se na period od tri godine. . 6 sudija.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. . izuzet iz sudjenja. i mandat im je pet godina. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. saobveznika ili regresnog obveznika. 2. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. zastupnik ili punomocnik stranke. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. osim kada se sudija bira prvi put. 1 advokat i 1 profesor. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. te da sude na osnovu Ustava i zakona..Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda. . . i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga.

B) Razlozi za izuzece . odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. . pripadnistvo u istom udruzenju gradjana.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. . . ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda.Zahtev stranke za iskljucenje. odnosno izuzece . ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. na kojima moze da se temelji izuzece. 3. G) Odluka o iskljucenju.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.a) ako mu je stranka. 11. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. odnosno izuzecu .U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena.. On moze samo da: 1. savetovanje stranaka tokom postupka.. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije.Inicijativa za iskljucenje. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku.Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. zakonskog zastupnika ili punomocnika. usvojenik ili usvojilac stranke.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. 13 - . . o izuzecu odlucuje predsednik suda. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. mora biti obrazlozen. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. .Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. .. kao i u reviziji protiv presude... subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. . on je stranka po duznosti. osim ako je za razloge. . b) ako je staralac. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. V) Postupak za iskljucenje...) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari. . i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu.

a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). u granicama tuzbenog zahteva.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. . vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ).. . ali je i organ u sistemu pravosudja.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. za lisenje roditeljskog prava.) Ulaze vanredne pravne lekove.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . Statutom i Kodeksom. 12. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti.. . JT nije stranka..Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. za ponistenje priznanja ocinstva. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. . . 3.Advokat je duzan da stiti interese stranke. .O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. .JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. . 2. .Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. - 14 .Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. . za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile. . odnosno postojanja braka.Kada ucestvuje kao intervenijent. pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. za zastitu prava deteta. javnim poretkom i pravilima morala. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana.Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja.TJ moze. .Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke.

Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. . G) Profesionalna odgovornost advokata .Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka.) Pocetak parnicnog postupka . .Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. . advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. . g) kontaktiranje sa protivnom stranom.Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti.. odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. 13. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). da je dostojan poverenja. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti.B) Organizacija advokature . kao pritivan javnom poretku. 1.. te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga. - 15 . pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. tuzilac. . medjutim. . potpuna poslovna sposobnost. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. polozen pravosudni i advokatski ispit. nema drugu registrovanu delatnost. .Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora.Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. V) Odnos advokata i klijenata . nije u radnom odnosu. .Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi.Za povredu svojih profesionalnih duznosti. drzavljanin Srbije. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. .

Npr. vec su vezanim inicijativom stranaka.Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. 4.) Odredjenje predmeta spora . 3. ..Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. onako kako ju je i podneo. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. . . pa je parnica okoncana. ponekad. . odnosno one strane koja je parnicu izgubila. od momenta upustanja tuzenog u raspravu. koji nije dopusten. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem. za razliku od aluid-a.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. u svakom slucaju. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. tj.) Okoncanja parnice voljom stranaka .Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.Da bi se ublazile negativne strane resenja.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe. sadrzana u izreci presude. . .Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. . zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ).RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD .Npr. . 16 . u principu. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. te da zakljuce sudsko poravnanje. 2. . na osnovu utvrdjenih cinjenica. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo.Tuzilac moze. tako da tuzilac. . s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ).O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio.Tuzenom koji se vec upustio u spor je. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima. cak i ako bi. . . . dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos.Nasuprot tome.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . da povuce tuzbu. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu.Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora.Infra petita je dopustena. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. pri cemu se pravna posledica.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. . i nakon povlacenja.

I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. .Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. .Za razliku od povlacenja tuzbe. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. . . 14. 2.Dakle. .Dakle. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. .Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.) Saznavanje cinjenica . ili ih nije osporila. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. . logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno. . . vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. odnosno presudu na osnovu priznanja. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. .Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev.. .Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu.U principu. .Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. ni obrnuto. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. 17 .Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. . . a druga ih je izricito priznala. . nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1. javnim poretkom i dobrim obicajima. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima.

. . 15.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. 3. nezavisno od volje stranaka.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima. .Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu.Npr. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . ako nijedna stranka nije to predlozila. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki . a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. 4. .) Nacin primene raspravnog nacela . pokaze da su one tacne. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog.. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan.To znaci da sud. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. 18 . . da li postoji apsolutna nadleznost suda. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. . . cime se doprinosi koncentraciji postupka.Medjutim.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile.Npr. .Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost..Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). . nakon dokaznog postupka.

U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. . . cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja.U fazi pripreme za glavnu raspravu. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu.Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). pravih lekova i procesno punomocje. B) Jedinstvo glavne rasprave .Tuzba. . . V) Nacelo pismenosti . . v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. . dokazne predloge i pravna razmatranja. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. u postupku po zalbi sud odlucuje.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci. protivtuzbe. kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. po pravilu.U privrednim sporovima. A) Vazenje nacela usmenosti .Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). . u formi podneska.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. bez usmene rasprave.Shodno tome. i pored toga sto je. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. .ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. odgovora na tuzbu. . za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. . po pravilu.Stranke.Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. . ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ).Zbog dobrih i losih strana oba principa. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). prilikom donosenja odluke. kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. - 19 . sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. . .

) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. . . . . . medjutim. .) Javnost raspravljanja pred sudom . 2.Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. . u formi pravne pomoci.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes.Sud.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. . .Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. .Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. odnosno vecem koje rukovodi parnicom.Rasprava uvek mora da pocne iznova. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom. ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne.U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud. . vec samo da procita zapisnike o njima.Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. . ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti.Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku.Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke. 20 .) Objavljivanje presude . .16. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. . moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze. . bez obrazlozenja ).Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. njihove zastupnike i umesace. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost. - 17.Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna.

Zbog ove povrede moguca je i revizija. zahteve i predloge.Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka.Stranke mogu. - 21 . . ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. ma kakvi oni sadrzinski bili. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen.Neki postupci ( npr. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja .To znaci da ona. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. cim je takva odluka doneta. vec je nastavio postupak sa tuziocem. a zalba protivnoj strani na odgovor.Medjutim. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. kao i predlog za ponavljanje postupka.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. predlozima i navodima njenog protivnika.Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. u postupku po zalbi. . zahtevima i predlozima protivne strane. . povlaci i ukida sudske odluke. . a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. presuda obema stranama. kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni.18. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. .Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. .Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. te lica na koja se prostire tzv. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. .. .Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. zahteve i predloge stranka.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima.Ako jedna stranka ne dodje na rociste. . B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. .Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode.Medjutim.. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. . v) sud mora da uzme u obzir navode. . zahteva ili predloga stranka. materijalna pravosnaznost presude. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev.

na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. u parnici je rec o procesnim teretima. u prvom redu.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . b) Venire contra factum proprium . --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. da aktivno ucestvuje u postupku. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ).Stranka odgovara za umisljaj.) Nacini zloupotrebe procesnih prava .Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice. 1. tj.Stranka u parnici moze da dela. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. --> da govore istinu. Ako to i pokusaju.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom.Zapravo. . ali i za nehat.Npr. .19. . 2. slucajem koji nju pogadja. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) .) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. jer odgovara i za slucaj. duznost je suda da ih u tome spreci. predstavlja zloupotrebu prava.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr.Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . - 22 .Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. 3. . koja se vodi u sasvim drugom cilju. . .Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. ali to nije duzna da ucini. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ).Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom.

. . ne i punomocniku stranke.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini.Ako to propusti da ucini.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. blokada puta ) zakasni. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. .Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). . . . . pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. . . umesacu ili vestaku.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik..Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime . zakonskim zastupnicima. 23 . ako se npr. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ).Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. dokazni postupak ). 4. za to predvidjenom stadijumu postupka. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. punomocnicima.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani. ne i slucaj ). dokaze i predloge iznese samo u odredjenom.ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste.Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. svi dokazi izvedu. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. pogadja je prekluzija. stadijum u kome to cini tuzeni. umesacima. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. pa se rociste odlozi. . . . . odgovara vlastodavac.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). ali zbog slucaja ( npr.

Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom. te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno. .Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak.Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju.20.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno. sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. .).. . . sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.) Nacelo pomoci neukoj stranci .Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. .U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti. .Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju.Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.Sudija nije npr. da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. . . .Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo. .. . . 21. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. .Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. 24 . plus nagrada ). . .Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. .) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku .Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne.Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja.Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku.Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje. . vestak. onda se takav podnesak odmah odbacuje ).Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca. odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). . .

organ starateljstva. U stvarnosti. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena.U parnicnom postupku. stranke su tuzilac i tuzeni. b) Stranka mora biti poznata. zbog omaske u 25 . kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. .Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. . stecajni upravnik su stranke po duznosti. .Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. . a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. Uprkos tome. . .Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .). U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos.22. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara.Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija..Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici. neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji. B) Stranke po doznosti . . javni tuzilac. .Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. naslednici.Prema teoriji zastupanja.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. . vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. odnosno tuzenog. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke .Takva lica ( stecajni upravnik.Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima.Prema teoriji duznosti. . odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. . . takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. T i Z su bili stranke u parnici.Npr.To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. v) Stranka mora da je odredjena. .

. .) Omaskom odredjen tuzeni . ali i nakon ispravke. . 4. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). kao i voljnu sukcesiju. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ).Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ). rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. . te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. .Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. 1.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka.Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. G) Naknadno sticanje svojstva stranke . . .Ako to ne ucini. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije . 26 . u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ).Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije. Tada oni i ne postaje stranka. menja identitet stranaka.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. .Jer.Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. . .) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . .Npr. 3. u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. pa i u postupku po pravnim lekovima. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. . moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka.Tako. ono postaje stranka u postupku.Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne.Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr.) Neprecizno oznacenje stranaka . univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege.Npr.Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe.Medjutim. lice A umesto B ). . tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A.odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.) Error in personam .Naime.Kada je stranka neprecizno oznacena.Shodno procesnom pojmu stranke. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. 2. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune.

primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. medjutim.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). 27 - .To je razumljivo. . A) Stranacka sposobnost fizickih lica . te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. . stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama.. . jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe.U ovom slucaju.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. tuzba se odbacuje.Stranacku sposobnost imaju i stranci. . zapravo.Voljna sukcesija podrazumeva.Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice. .Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. nacelno. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). . 23.Saglasnost svih ovih lica je neophodna. smrti fizickog. ona se stupanjem u parnicu. jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. . . b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . . . . odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti.Obrnuto. . odnosno gubitka statusa pravnog lica. . kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. te ono moze da bude stranka u parnici.Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. D) Prestanak svojstva parnicne stranke . jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. saglasnost stranka.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe.U tom smislu. . jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). ne dolazi do automatske sukcesije. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu.

carinarnici.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv. javni tuzilac ili organ starateljstva ). .Stoga. . pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. 24. sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. smrt lica ). . ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. lovakom drustvu. . ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. ZPP-a.Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana.Za razliku od poslovne.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. ( ali ne i SZR-u ). parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.B) Stranacka sposobnost pravnih lica . ne poklapaju. .Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u.Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost. u sumnji se smatra da je ima. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. postupak se prekida. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr..U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. . ako nadje da ti entiteti. G) Znacaj stranacke sposobnosti . . . u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. medjutim. . . .Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. . a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje.. . .) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . . V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . s obzirom na predmet spora.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu.ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. a ispunjavaju uslove iz clana 73.Poslovna i parnicna sposobnost se.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. . 28 . i dace mu rok za ispravku ).

U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. .Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. D) Parnicna sposobnost pravnih lica . tako i za meritorno odlucivanje.U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. tuzenom.Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. .Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . . . . . staraoca.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu. . Dj) Znacaj parnicne sposobnosti .Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti.Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. . postupak se prekida. .U ostalim stadijumima parnice. jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. . kako za punovaznost svake parnicne radnje.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka..Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. G) Parnicna sposobnost maloletnika .Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. . . ono je u toj parnici parnicno sposobno. 29 . ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. . takodje. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. . .Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. smatra se da je ona parnicno nesposobna. parnicno sposoban.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku.

. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. . ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju.U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica..Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor. ne zna jezik suda.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. . . gluca. bez icije pomoci.i tada se stranci postavlja tumac ). 30 . ..Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.T je aktivno legitimisan. . ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. To u ime stranke moze da ucini samo advokat.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera. . stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. .Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. . kaze se da nisu stvarno legitimisane. gluva.. . preduzima parnicne radnje u postupku. revizija se odbacuje kao nedopustena. ako je kupac u ugovoru o prodaji. .te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. ali da nije stvarno legitimisana u parnici.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost.Sud samo odlaze rociste. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa. .Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. .Aktivno legitimisan je tuzilac.. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. . E) Postulaciona sposobnost . da bude odredjena. . a K pasivno legitimisan.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.Stranka moze da postoji.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava.Pasivno je legitimisan tuzeni. .Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti.U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija.. . sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. ako je prodavac. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje.U tom slucaju. da im nedostaje stvarna legitimacija. a u suprotnom. .Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. 25.) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim.

procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. 31 . . Nakon sto je parnica zapoceta.) Procesna legitimacija ex lege . vec procesnog karaktera. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). privremeni staralac zaostavstine. .Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. te se. ako se obe stranke sa tim saglase. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog.U ovom slucaju. .Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. po pravilu. retko ). . otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. U parnici. kao i njegovog odnosa sa sticaocem.. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava.Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. --> Prema vazecoj teoriji relevancije. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). tako da glasi na sticaoca.Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. od nevlasnika ). otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. B) Procesna legitimacija . . presuda glasi samo na sticaoca. .Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. 2. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije .). mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji.P proda stvar K. tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. . tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . U drugom primeru.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar.Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.U ovom slucaju. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. .U Nemackoj.. Nakon pocetka parnice.Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. . . postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. .

postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik.U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26.) Zastupanje u parnicnom postupku . B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .Medjutim.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici. i 28.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . v) zastupnik pravnog lica. .Zastupnik nije stranka u sporu. pitanje pricati i 27. b) punomocnik. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. .1 27. .Titular materijalnog prava. 3. . radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. . 26. . . .) Dejstvo procesne legitimacije . sticenike zastupaju njihovi staraoci. . . pitanje 32 .. moze da se saslusa i kao svedok. . s obzirom na to da nije stranka u postupku.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice.Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. a zastupnik moze biti i organ starateljstva.Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost.POLOZAJ ZASTUPNIKA . a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici.Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).To moze biti samo advokat. .Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika.Maloletnu decu zastupaju roditelji.

kao i za meritorno odlucivanje.ovlascenja koje je od nje dobio. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama.Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). . a stranka nema punomocnika u toj parnici.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje.Sud poziva zastupnika na rocista. --> zakljucenje poravnanja.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. . postupak se prekida. . sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka).Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. . G) Znacaj zakonskog zastupanja . pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. . osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika .Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost.Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. --> izjavljivanje. . tj. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. ove uslove treba tumaciti restriktivno. a ne zakonskog zastupanja. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. punomocnik nije neophodan. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. .npr.Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. 33 . --> povlacenje tuzbe. --> odricanje od tuzbenog zahteva.Na glavnoj raspravi.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. . --> priznanje tuzbenog zahteva. . povlacenje ili odricanja od pravnog leka. .Punomocstvo je oblik voljnog. odnosno boraviste tuzenog nepoznato. 28. vec njenog zakonskog zastupnika.U nasem pravu. a tuzeni nema punomocnika. * ako je prebilvaliste.

Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe. vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. .Pravilo je da se izdaje opste punomocje. .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu.Advokat moze. g) Vrste punomocja . . .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. b) Zasnivanje i dejstvo .Za punomocje se zahteva pismena forma.Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. .. B) Punomocje a) Pojam . da preduzme sve radnje u postupku.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. ako u punomocju nije drugacije odredjeno.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. te se kao isprava predaje sudu.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. zakljucenje poravnanja. podnosenje zalbe. .). priznanje tuzbenog zahteva.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja. te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. nije nuzno da punomocnik bude advokat. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. . Povlacenje tuzbe je punovazno. . odricanje od tuzbenog zahteva. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. ako posumnja u istinitost punomocja. 34 . v) Obim punomocja .Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . prenosenje punomocja na drugo lice.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja.. . d) Pravni polozaj punomocnika . .Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. .Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. . . odricanje i odustanak od pravnog leka.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje.

medjutim. z) Prestanak punomocja .Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. odnosno lice koje nema uredno punomocje.Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena.Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. medjutim. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku.Da bi proizvele dejstvo. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. 35 .Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ).Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. . * prestankom pravnog lica. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati.Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje. da kazuje istinu ). duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku.Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. . ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. * opozivom i otkazom punomocja.Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ). stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. . .Kada punomocnik otkaze punomocje. .Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica )..Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. . . e) Supstitucija . dok suprotno nije moguce. . moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. . a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. * smrcu stranke. . . stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika.Ono prestaje: * okoncanjem parnice. . * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. . V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . . . neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji.

Npr: T je sastavio tuzbu. ali ovde spadaju i negativne 36 . parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom.) Parnicne radnje stranaka. B) Vrate parnicnih radnji .Prema cistom procesnom ucenju. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. .Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu.Prema drugom..Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju.Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. 31. vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. . b) Parnicne radnje suda.Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. .Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka.) Parnicne radnje. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. Supruga T podnese tuzbu sudu. . . . . . funkcionalnom shvatanju. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.Suprotno tome. prema vladajucem funkcionalnom ucenju.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje. 29.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. . ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. al je nije podneo sudu.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje. . pojam i vrste A) Pojam . jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici.. odnosno u parnici.Prema prvom shvatanju.Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. radi se o parnicnim radnjama.. . pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka. . za odredjene parnicne radnje. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ). ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. .Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. pojam i vrste A) Pojam .

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

ako nije dostavljen stranci.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. kao i lica lisena slobode. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi.. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja.. V) Racunanje rokova . b) Nerestitutivni. b) Sudski. ali ne duze od 15 dana.Najvanizja podela: a) Zakonski. .. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. .Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka.su nezavisni od subjektivnog stava stranke.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. Npr. b) Objektivni. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda. rok za izvodjenje dokaza. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. . od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju.. rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje. . Sud ga moze produziti u slozenim stvarima.Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. .Smatrace se da je rok odrzan.) Rokovi A) Pojam .npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna. mesece i godine. b) Dilatoni.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci.Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje.Rokovi se racunaju na dane. . Npr: rok za zalbu. rokovi mogu da budu: a) Peremtorni. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. 41 . pre isteka roka.npr: rok za odgovor na tuzbu. rok za zalbu.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. B) Vrste rokova .1.. rokovi mogu biti: a) Subjektivni... . prekid postupka. .Mogu biti: a) Restitutivni. dok traje. tj. Npr. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. G) Odrzanje roka . Rok za povracaj u predjasnje stanje.U pogledu dejstva.. . a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.

V) Odlaganje rocista . .Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. .Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. . .Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. . i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. . on pocinje da tece iznova. .Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. 42 . a u nadlezni sud stigne po isteku roka.) Propustanje parnicnih radnji . .Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka. kada se rok prekine. i njega odredjuje sud.Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista. B) Zakazivanje rocista .O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku.Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. 2.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. nezavisno od ishoda spora. . ako je njihovo ucesce potrebno. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. .Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati. D) Zastoj i prekid roka . zbog nedostatka svedoka ili vestaka. ili kada se.) Rocista A) Pojam i vrste . a kada prestane taj dogadjaj. .Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista.Suprotno tome.Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista.Rociste zakazuje sud.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. 3. rok nastavlja da tece. . o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.

ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom.Bila kriva ili ne.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. .Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. a to nije ucinila. propustanje rokova ne povlaci prekluziju.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise.Svaki oblik krivice na strani stranke. .Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni. .Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu. 34.visa sila ). osim lake nepaznje..Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. .Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju. .U drugim situacijama. .Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje . . . gubitak prava.) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam .Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. smatra se da je dao pristanak. 43 . Ako se ne izjasni. B) Uslovi za vracanje . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa. . G) Postupak .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. on nije ni u cemu prekludiran. . ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. . zbog sporosti postupka kao posledice toga ). .Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ).

D) Odluke suda .. . kada predlagac nije pristupio samom rocistu.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. . a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. 1. . On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva.Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije.Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen.O predlogu se odlucuje resenjem.. stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). 35. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog.ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.Uz predlog za restituciju.. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog. Dj) Pravne posledice restitucije . nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. a ako sud usvoji predlog.Troskove snosi predlagac. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba.) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. . odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. 36. .) Presuda A) Pojam i vrste 44 . Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. . ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni.

“presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. v) izuzetno i prema trecim licima. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). b) strankama. .Ako raspravljanja nije bilo. b) u postupku za izdavanje platnog naloga.Ako je doneta nakon raspravljanja.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Tzv. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo. saslusava svedoka resenjima. 45 .Njom se zasniva novi. na osnovu priznanja. B) Dejstvo presude . . resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos. .Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe.On odredjuje rociste. . . .Konacnom presudom resava se predmet spora u celini.Prema sadrzini. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama. .Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. ona je nistava.. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. radi se o kontradiktornoj presudi. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. . presude mogu da budu samo meritorne.. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. 3. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima.Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. v) Konstitutivne. onda odlucuje resenjem ). . o glavnoj stvari.Medjutim. . ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. nistava presuda proizvodi dejstva.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. . resenje o odbacivanju pravnog leka.Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. .Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom.) Donosenje sudskih odluka . 2. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi.) Resenje .Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom. . odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo.sporovi zbog smetanja drzavine. b) Deklaratorne.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. . te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. doneo ju je upravni organ ). . odlucuje o izvodjenju dokaza. .Meritorno.

odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. pozivanje i dostavljanje.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ).Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. u rukovodjenju glavnom raspravom. .To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice.. .Odluka se donosi vecinom glasova. . . a zatim glasanjem. pre svega. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. . tj. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci.Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi. .. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. . vec se odluka donosi na samom rocistu. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista. . vec samo zalbom protiv presude. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. .U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. .Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. 38. jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. .) Upravljanje parnicnim postupkom .O jednostavnijim pitanjima se ne veca. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. a predsednik veca uvek glasa poslednji.pozitivno ili negativno.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. . 37. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. ne mogu da budu uzdrzani.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid.Odluke se donose vecanjem. ..) Zapisnici 46 . odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. . . pa makar ih i stranke same ne iznele. rukovodjenjem rasprave.

stranke i drugi ucesnici u postupku. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini. - 39. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.) Dostavljanje 47 .Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. vreme. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. izvrsi izmene i dopune zapisnika. ). to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. A) Sadrzina i vodjenje postupka . on nije osnova za merotorno odlucivanje.tu se unisi: nazi i sastav suda. B) Prigovor na zapisnik .Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. . . G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika . a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika.Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. . .Stoga. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. b) Opis preduzete radnje. .Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. i njega moze razgledati samo visi sud.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. po sluzbenoj duznosti. . V) Zapisnik o vecanju i glasanju .Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje.. . ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. .Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. da li zakonito ili ne. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima.I sud moze da.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni.Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik. .Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. vec samo na osnovu usmenog. a ako ne potpisu.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. v) Potpis parnicnih subjekata.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. mesto. . . sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ).. neposrednog i javnog raspravljanja.

Dostavljanje se vrsi adresatima prijema.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu..Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti.A) Pojam i znacaj .Dostavljanje je temelj prava na odbranu. 2. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. mesto i vreme dostavljanja ).Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen.Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. .Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. kolegi na poslu. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin. --> Presudu.Ako se postupak ipak nastavi.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja.. uz naznacenje gde se adresat nalazi. potrebna veca opreznost. zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. . B) Vrste dostavljanja 1. --> Vanredni pravni lek. moze se dati clanu domacinstva. . pa i odluka nece imati nikakav efekat. .) Licno dostavljanje . . . .ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. --> Platni nalog. ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu. . . dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. a to vazi za: --> Tuzbu. . . uprkos neurednom dostavljanju. ono mora da bude uredno. tj. sve docnije parnicne radnje. .Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. kako bi mu se moglo predati pismeno. odnosno nacela kontradiktornosti. .Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata. . vec posredno ( preko poste.. 48 . --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. .)..Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. a moguce je i u sudu.Dostavljanje nece biti dopusteno.) Posredno dostavljanje .

Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. u stanu. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. . a ako to ne ucini.Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno.Ako tuzeni propusti da to ucini. presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). 49 .Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika.Ako je adresat drzavni organ. o kojoj nije obavesten sud. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena. nadleznog organa opstine.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena.Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste. on je privremeni zastupnik stranke ). . * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. . . b) Punomocnik za prijem pismena .Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. sud ce odbaciti tuzbu. . . .. dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. platni nalog. vanredni pravni lek. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. V) Mesto i vreme dostavljanja . . medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. preko lice koje je zaposleno u sudu. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika .Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. G) Nacin dostavljanja . . Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. 3.Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi. sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu.Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ).) Fiktivno dostavljanje .Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. .Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. . stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. u sudu. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem.

50 . E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . . u vreme i na nacin regulisan zakonom. . i to bez odlaganja. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom.PRAVNI INTERES ZA TUZBU . kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ).Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. . 40. . dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu. pojam i vrste A) Pojam .Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora.) Tuzba. B) Vrste .Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. smatra se da je nedostatak otklonjen ). cas i razlog odbijanja prijema.Tuzbe mogu da budu. .Ako neko od njih odbije da primi pismeno. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. posesorne. Dj) Dostavnica . tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe.Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. ..Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ).Adresat je duzan da primi pismeno. pravna lica niti drzavni organi. .Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne. .Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim. ako se dostavljanje vrsi u mestu. .Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje. naslednopravne.Na dostavnici ce zabeleziti dan.D) Odbijanje prijema .. . .

tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje. . ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac.kamate. deliktnom radnjom.U tuzbi bi tuzilac. * tuzbeni predlog. a moze da se otkloni samo intervencijom suda. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac..Naprotiv. . .) Cinjenicni navodi .Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva.Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. * oznaka vrednosti predmeta spora. radnja. po njegovim shvatanjima. stvar. propustanje ili trpljenje. . .zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu.) Tuzbeni zahtev .Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. .Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. . po pravilu.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti. 1. . na osnovi dispozicione maksime.) Sadrzaj tuzbe . .. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi.. . * tuzbeni zahtev. . 2. odredjuje sta ce biti predmet spora. odnosno nepostojanje utvrdjuje. ako usvoji tuzbeni zahtev.U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. troskovi postupka. .Tuzilac sam u tuzbi.Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. . * cinjenicni navodi. subjektivno pravo. 51 . stvarnu i mesnu nadleznost. .Iako se to zakonom izricito ne navodi. 41.Ako se radi o osudi na cinidbu. * dokazni predlozi.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak.Od tuzbenog zahteva.Da bi tuzba bila uredna.

ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. pre svega.U sustini.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. . . tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din. jer ga je ugrizao pas S. spada navodjenje njenog pravnog osnova. 4. .Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari.Kod preobrazajnih tuzbi. . . . . .Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. .Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode.) Dokazi . Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din. 3. .Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev.Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu.Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. Naprotiv. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora.Kod deklaratornih tuzbi.) Tuzbeni predlog .FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S. . .Naime.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.b) Teorija supstanciranja. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.dakle.U fakultativne sastojke tuzbe. .U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac.Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu.Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. .Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. . . 52 .

.Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP.O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji.Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. . sud ce je odmah odbaciti. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu.) Kumulativno spajanje . .U ovoj situaciji. mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora..S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka. v) fakultativno.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. zivotnom dogadjaju. te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. . . zahtev za obezbedjenje dokaza. te 5000 dinara 2005. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . 42.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni. A dospe u docnju. ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu. . T tuzi A za povracaj 10000 dinara. 53 . . jednom presudom. sud ce odbaciti tuzbu. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe.) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja. ne sadrzi potpis tuzioca).Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka.. .Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. .Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. . ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ). vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu. . a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. . odnosno zivotnih dogadjaja.NEUREDNA TUZBA . a ako ako tako ne postupi. .

. a o drugim sudija pojedinac. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. kupac.Npr: T. . . tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. cinjenje.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja.) Alternativno spajanje .Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. 43. . .Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ).Stoga. . a drugi pomocni. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. jedan glavni. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). . moraju biti u vezi.Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme. monopola i povrede prava konkurencije.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece. sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. .Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. pricinjenu deliktom iz 2004.) Eventualno spajanje . . . V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . o svima ce odluciti vece. ali. . sada.Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. . i glavni i eventualni. oba zahteva. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja.. godine.Tuzilac istice pomocni.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta.) Kondemnatorna tuzba . 54 . . necinjenje ili trpljenje. 2. 3.Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje.

v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti.Samopomoc je zabranjena. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist.Nakon sto potrazivanje dospe.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). .Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave. . vec dospela. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev. . pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. . jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup..Dakle. po odredbama materijalnog prava. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje.) Deklaratorna tuzba 55 .Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. .ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. .U ovim situacijama. pa tuzilac ne moze na drugi nacin. .Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. 44. . . B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . . tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev. . tj. sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. nece postojati identitet predmeta spora. sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. A) Dospelost potrazivanja .Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza.Ako potrazivanje nije dospelo. . do uz pomoc prvosudnih organa.

.) Dopustenost deklaratorne tuzbe. . te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. .Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B.S druge strane. Npr. . ona moze da bude pozitivna i negativna. ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje.S druge strane. postojanja prava svojina.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. ocinstva i materinstva. . . postojanje krivice. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. . odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. 2. naslednog prava.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost.) Pojam i vrste . .). pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja. . postojanja prava na naknadu stete. . . d) Prava koja nisu tuziva. . . v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. utvrdjenje da li je dug izmiren ).U tom slucaju..Kada govorimo o pravnom odnosu.Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora. b) Obicne cinjenice. .Pravni odnos cije se postojanje. 56 .Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. mane u izjavama volje.1. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. odnosno neistinitost neke isprave. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. A) Pravo ili pravni odnos ... .U deklaratornoj tuzbi. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). .Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ).Pravni odnos je postojeci.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom.

.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji.U prvom slucaju. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. . u toku postupka. . tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ).Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. obezbedjena potpuna pravna zastita. kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela.Medjutim.Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe. pak. istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. pozitivni ili negativni. . B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . 57 .Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe.Kod pozitivnih deklaratornih tuzni.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. .Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. tako da je tuziocu.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. .U principu. * A podnese protiv B deklaratorni. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi.U drugom slucaju. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. . nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. npr. nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev.. deklaratorna tuzba je nedopustena. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora. i u ovom slucaju. B. . . kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. . . pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa.

preda pokretnu stvar. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). . zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. B odbija jer spori da je A vlasnik. . odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. .Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. drzalac. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. pored kondemnatornog. 58 . b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice.S druge strane. . od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. . . istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. vlasnik zahteva tuzbom da mu B. .Dakle. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. Stoga. ako A. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. tako da odluka o postojanju. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. i to medjupresudom. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . odnosno ne postoji.Medjutim. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju.Medjutim. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . .Npr. 45.Deklaratorna sudska odluka niti stvara. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. .Primer: A. . medjutim. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. . v) Pravni odnos cije je postojanje.

v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja.Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. 46. status privrednog drustva. .) Objektivno preinacenje tuzbe .Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi. V zahteva naknadu stete. tuzba za ponistenje ili razvod braka. .Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka )..).Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus.Za razliku od deklaratorne. postoji preinacenje tuzbe.. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima. . 47.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ). preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. B) Vrste . .Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. razvod braka ). cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. .) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao .Dakle.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju.Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. .Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. . . Kada V sazna da je B prodao gitaru. . .S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. .Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ). 59 .) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. . takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.. . . tj.. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.

njegovo smanjenje. 4. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. 5. 3. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.. .Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. ali i ne mora da navede u tuzbi.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. cak i bez promene osnova tuzbe.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme. dopunio ili ispravio pojedine navode.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. . . kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio.Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. verenica. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. tuzi B. . verenika. 48. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe .Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ).) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja.S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze.) Povecanje tuzbenog zahteva.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. . .Npr: A.Medjutim. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ).Kada se tuzba preinaci. .Stricto sensu. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg. 2. . .Svako povecanje tuzbenog zahteva. .Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) . . kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. . odnosno parnica po preinacenoj tuzbi.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. . kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. nakon podizanja tuzbe. ali neodrzanog vencanja.

49. 61 .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. . sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Sud moze. bio sam zastupnik X doo. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. A zeli da umesto P tuzi C.Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. . po sluzbenoj duznosti. Stoga.Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. B) Procesna dejstva . Ako on izostane. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). umesto prvobitno tuzenog. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. . ali i inicijalno tuzenog. . Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke.. Tokom parnice shvati da je B. ako tuzbu nije podneo advokat. . . stranke u parnici su A i P.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. te da je stetu pricinio C. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi.U ovom slucaju. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. . .DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . . . tuzi drugo lice.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste .Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. neophodan je pristanak novog. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. .Tuzba se podnosi pisarnici suda. v) U slucaju elektivne nadleznosti. Naime. prilikom zakljucenja ugovora.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova.

v) Povlacenjem tuzbe. incidentnim zahtevom za utvrdjenje. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 .Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. ukljucujuci i sudsko poravnanje. .) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . . g) duznik pada u docnju. b) prekid roka za odrzaj.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. a takav slucaj je s protivtuzbom. . tj. stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.Sto se tice ovih zahteva.) Litispendencija 1. .Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. . . b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ).* postojanje.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. parnica koja je ranije pocela da tece. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. ako je on vec pokrenuo postupak. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. V) Materijalnopravna dejstva . g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. preinacenjem tuzbe. .Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. .) Pojam i znacaj . . 50.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca.Od momenta podnosenja tuzbe. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. 2.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna.

Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. . jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. .Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku.Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora.Suprotno tome. na osnovu istih cinjenica. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. . . b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje.Kada je podneta kondemnatorna tuzba.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. . . . B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. 63 . e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu.Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. . Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. . a zatim. V) Materijalnopravne posledice . Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. . Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena. . kao i javnog tuzioca u javnom interesu. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba.presuda. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. dj) obavestenje treceg lica o parnici. g) podizanje protivtuzbe. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu.Sto se tice identiteta predmeta spora. ali ne i kod nas ). identitet predmeta spora ne postoji. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. . d) cesce umesaca. jer postoji identitet cinjenica. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ).Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. . v) podizanje tuzbe glavnog mesanja.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio.deklaratorna.

Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje. 51.Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi. 2. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi.Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. g) odrzavanje pripremnog rocista..predmetu spora. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. .) Pojam i sustina .U ovoj fazi postupka. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. . a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. g) stvarna. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. . .Izuzetno.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena. po pravilu. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. tuzba se odbacuje kao nedopustena. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. . B) Tok pripremnog postupka .) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. . funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba.Kada je tuzba podneta sudu. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. 64 . 52.Ako uslova nema.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. .Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. . . v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor.) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .) Procesne pretpostavke 1.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu.

.po pravilu.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. . Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. .b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. nepostojanju pravnog interesa. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja. Dj) Ostale podele . dj) postojanje prava na vodjenje spora. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). .. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke.Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. postojanju res iudicata. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka.O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. postojanju litispendencije. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . pravnog interesa za podizanje tuzbe.zabrana dvostruke litispendencije. samo do odredjenog momenta u parnici. prava na vodjenje spora. . .Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica.).Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva..Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio. do pravosnaznosti okoncanja parnice. . . g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. prekoracenju roka za podizanje tuzbe.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. . v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. 3. .

sud posumnja da je T parnicno sposoban. * postojanje pravnog interesa za tuzbu. tuzba se ne odbacuje. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T.. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava. * stranacka i parnicna sposobnost. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. kao sto je sporazum o arbitrazi. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. * tuzivost subjektivnog prava. stranacke i parnicne sposobnosti. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. . * odsustvo imuniteta tuzenog. 66 . . Na pripremnom rocistu. . dok kaznije moze i da odpadne..Naime. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki .Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. vec se prvostepena presuda ukida.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke. sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). .. * postojanje stranke.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki .Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ).Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. vec se postupak prekida. . * procesna legitimacija. ( dakle. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. odmah se vidi da je zahtev neosnovan. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. . * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. 4.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. tj. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. iako je slucaj jednostavan. . .Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe.Da bi sud mogao meritorno da odluci. tuzba se ne odbacuje.

razlikujemo. .53.Relativna nadleznost je: stvarna. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. . .Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. .Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma. .Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora. finansijske i osiguravajuce organizacije.. .Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova. .Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.) Pojam i vrste nadleznosti 1.) Pojam . funkcionalna i mesna nadleznost. . Ali. . u okviru stvarne nadleznosti.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti.) Vrste nadleznosti . . zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. . trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ).) Nadleznost vrste suda . . . to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. visi ili privredni..) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. cak i kada su oni fizicka lica. .Stvarna nadleznost privrednih sudova .Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti. .Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi. siri se i na materijalne suparnicare stranaka. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. .Kad je sud nadlezan. postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari. 1.Nadleznost sudova je uredjena zakonom.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.Dakle.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove. - 67 . privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost. objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova.Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina.Pod drugim licima treba smatrati banke. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni.Uobicajeno. . 54.Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi.

. ali samo u sporovima male vrednosti.Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka.Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja. sporovi povodom strajka. . . ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari. . visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda.Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima.Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu. obaveznog socijalnog osiguranja.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. .On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose.Kada osnovni sud resava sporove.NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE .) Funkcionalna nadleznost . 68 .. vec i vrednost predmeta spora. B) Stvarna nadleznost visih sudova .) Stvarna nadleznost u uzem smislu . 2.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu.. bez obzira na svojstvo stranke u parnici. u drugom je nadlezan visi sud.. 3. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). .Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. . paternitetski i maternitetski sporovi. . pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. . . .Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije.U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine. vanparnicni i izvrsni postupak. . A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. . razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava.

Ako se npr. .Izuzetno. 69 . osim kada je to zakonom izricito iskljuceno. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice. ali moze i ugovorom. . ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. pojam i vrste 1. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. radi o porodicnim sporovima. a moze da je odredi i sud.) Vrste . .Za mnostvo parnica. . jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. . u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. otvara se pored opsteg i poseban forum.Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste. 55.Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. odnosno sediste tuzenog.Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. studira ). 56. .Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu. b) Posebnu.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) .) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr.) Pojam . Ovakvi forumi se nazivaju elektivni.. .Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu.Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). .Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ). . beskucnik ). . ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. odredjene prema predmetu spora. .Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. 2. .) Mesna nadleznost.Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda.

b) Stvarnopravni sporovi . . odnosno boraviste.Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. . . . parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. odnosno ustanove.Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama .To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ).Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu . g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku . odnosno stecajni postupak.U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva..vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. tuzilac je obicno dete. .Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. 2. .Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan.Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste.Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari.Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov.Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. 70 . odnosno boraviste. .Kod sporova za zakonsko izdrzavanje. odnosno brod upisan. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) . . sporovi o zakonskom izdrzavanju . te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) .forum rei sitae. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima .Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti.Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma.

ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. .Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa.) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. .Najefikasniji je.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. 71 .Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). . kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. .Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). 57. pored opsteg foruma.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca.Osim pred opsti forum. ali i naomrazeniji.Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). . kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. . V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) .

ne moze da postupa. za razliku od izricite. Kada nastupe te okolnosti.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. . . . ..U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan.Tzv. .Delegaciju vrsi neposredno visi sud. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. 58.Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. sudovi nadlezni za 72 . .Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. predmet i forma ).. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1.Postoji: a) Nuzna delegacija.Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. vec samo po prigovoru ). te tada dolazi do delegacije nadleznosti. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda.Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost.Precutna prorogacija moze. po pravilu.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. . a ne stvarno nadleznom nizem.) Delegacija . b) Svrsishodna delagacija.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . delom materijalnim pravilima ( mane volje. . .Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. . prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. u protivnom. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste.) Izricita prorogacija .U izvesnim slucajevima. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. . 2.Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao.1. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. . . .Do precutne prorogacije dolazi. kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. ). . tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti.

.Kada je ovaj uslov ispunjen.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju.) Ordinacija . dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih.delegaciju mogu.) Ispitivanje nadleznosti .Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice. izvrsnim. te na rocistu za glavnu raspravu. odredjuje mesno nadlezni sud.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam . povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. . .Ovde je privlacenje potpuno. . 2. na predlog stranke.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim. ne i stvarne nadleznosti.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan. 73 . . jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.Tada VKS sam. da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud.Kod nepotpunog privlacenja. 60. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. 59. B) Vrste privlacenja nadleznosti . i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. . zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1.Ovde je privlacenje nepotpuno. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti.) Ispitivanje. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi . stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. vanparnicnim ili stecajnim ). a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja .Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. .Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS. . a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. . v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom.

pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu. 2. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu. . pravilo perpetuatio fori ne vazi. te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda.Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari. . .Obrnuto. ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud. i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije.Naprotiv.S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. B) Razlozi .Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). tuzeni promeni domicil ).Ostale sukobe nadleznosti resava VKS.Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost.. 74 . .) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc.Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. . .Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice. .Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe.Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. steta nije nastala ). . 61.Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti.Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. sud je duzan da sprovede dokazivanje. . prorogacija nadleznosti vise nije moguca. . . . . .Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. sud nece odbaciti tuzbu. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti . .

75 ..Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka. . ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. .Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. . .cist procesnopravni ugovor ).. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda.U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima. . ako sudi u vecu.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. kakav je njegov sastav. . onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ).Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ).Odredjuje se: da li sud sudi u vecu.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi.. * u drzavinskim parnicama. . cija vrednost prelazi 3 miliona ninara.) Sastav prvostepenog suda .) Pojam . . D) Lazni sukob nadleznosti .nezavisno od vrednosti predmeta spora.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti. .Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. 2. a izuzeci se mogu zakonom predvideti. . 62. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. . kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari.prava na upotrebu firme. umesto veca. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. ..Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti . ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara.) Sastav suda 1. * u privrednim sporovima. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja. sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju. . . uzoraka.Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske.

. .Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). v) vrsta postupka. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. .Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. na zapisnik. 5. Protiv ovakvog resenja veca. .Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac.) Sastav VKS . izricito ). maternitetskog ili paternitetskog spora ).Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda. ex officio. ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac.. ..Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. odmah po prijemu tuzbe. 4. B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora .Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. .sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac.Ako se radi o obrnutom slucaju. 76 . troskovi.) Sastav drugostepenog suda. . b) dopustenost revizije. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. zalba nije dozvoljena.vece koje cine 3 sudije. . .Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. 63.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno. to se moze izpraviti ad hoc. .Prvistepeni sud. sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. .) ne priracunavaju. ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ).Vece se sastoji od 7 sudija. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.) Znacaj sastava suda . . 3.U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ). g) visina sudskih taksi.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. d) visina advokatskog honorara.pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.

Kada je spor imovinskopravni.U suprotnom. 3. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. a ako je zakup zakljucen na krace vreme. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. V) Korekcija vrednosti predmeta spora .Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu. .To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). .Kod buducih sukcesivnih davanja. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete. . T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). vrednost zahteva se sabira.) Kumulacija tuzbenih zahteva . b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu. vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. 2. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. . tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). 4.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr.Medutim. tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. V) Posebna pravila 1.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.) Buduca davanja koja se ponavljaju .U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva. onda visina ukupne zakupnine. . .Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina.. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja.Nakon pocetka raspravljanja. a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora. .Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. 77 .

. a kada je otlonjiva.64. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). . da ako je nenadlezan. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. u slucaju poteskoca u dokazivanju.No. trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki.) Pojam . onda se tuzba odbacuje. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. b) tuzba je podneta neblagovremeno. . da ustupi predmet nadleznom sudu ). sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. 2. sud nije vezan navodima tuzioca. ..) Odbacivanje tuzbe . . . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. a ako ih ne ispravi. onda ce je odbaciti kao nedopustenu. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva. a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.Tuzba moze biti manljiva formalno. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari. 78 .Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. a zahteva predaju stvari ).Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. .Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu. .). .U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka.) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku.Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. . .izvidjaje.

pitanja ( litispendencija ). A) Odgovor na tuzbu 1.U toku ove faze postupka. . .Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. .Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. tuzilac priprema tuzbu neograniceno.Jer u komplikovanim pravnim stvarima.. . ne i o tuzbenom zahtevu.) Odbrana tuzenog . resenje o obezbedjenju dokaza. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. .Uz to. . da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja. 65.).Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu.Prvo prica iz 50. .Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ).. osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ). prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe. . . prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom.Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. . o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. zalba nije dopustena.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno.On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje). .Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe.) Upravljanje postupkom . .Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi.3. b) procesne prigovore.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu.) Sadrzina odgovora na tuzbu . sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori. dok druga donosi ex officio ( npr. sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom. 79 .Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. 2. gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom.Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.) Pojam i znacaj . v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. . te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu.

te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. 3.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore. . ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.) Upustanje tuzenog u merotum spora . * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). . . g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda. . kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva.Isticanjem ovih prigovora. b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ).Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. ..) Osporavanje dopustenosti tuzbe . da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. 80 . te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. apsolutno nistav ugovor ).Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka. 2. zastarelost.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. * isticanjem materijalnopravnih prigovora. on je moze ispraviti.) Uopste . raskid ugovora ). v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju.g) ako osporava tuzbeni zahtev.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ).Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. . d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. . vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). smatrace se kao da nije ni podnet. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda.

Ovim prigovorom.) Prigovor kompenzacije .Za razliku od protivtuzbe. kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). . b) Dopustenost kompenzacionog prigovora . u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. 66. 1. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. po pravilu. shvatanje kod nas. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu. shodno tome. .) Prigovor prebijanja u parnici . usled toga. makar istorodna. te ce sud. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter.Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. vladajuce. 81 . te zahteva da sud.Ona je opoziva.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora.) Eventualni kompenzacioni prigovor . a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . . u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. . da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. gase ex tunc. .Kada se ovo desi.Dva shvatanja: --> Prvo. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. te obaveza tuzenog jos nije dospela. .Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. sada tuzeni. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. --> Drugo.Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. duznik. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. 3. on nema na parnicu vece implikacije. . da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.S druge strane. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. 2.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno.

Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi. 82 . on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. . sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. svaki prigovor kompenzacije je eventualni.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. .Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. . ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da. sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. 5. ..) Postupak povodom prigovora kompenzacije . . koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ). odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. eventualno. . a tek. B) Dopustenost protivtuzbe . . .Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. a tuzbeni zahtev usvaja ).Obrnuto. . sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada.Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. b) u drugom. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. ako nadje da ono postoji. onda se prigovor odbija kao neosnovan. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. izrekne njihov preboj.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ). kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije.U svakom slucaju.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. 67. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev.Stoga.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. v) u trecem. 4. .Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave.) Protivtuzba A) Pojam i vrste . .

izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. 1. .O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. ako nadje da je ugovor zaista nistav.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. . za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. . v) Trece.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. s druge strane. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva.Podnosenje ove tuzbe ima smisla.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. 3.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. tuzilac moze da je povuce. Medjutim. . . g) Cetvrto. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. . . nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. b) Drugo.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje. K osporava tuzbeni zahtev. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. 83 .Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu.) Koneksna protivtuzba .Sud moze. tj.a) Prvo. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem.) Eventualna protivtuzba .S druge strane.Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe.) Kompenzaciona protivtuzba . A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. 4. . .U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. . d) Peto.

Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. V) Tok pripremnog rocista .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. . vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu. zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. 84 .Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. u interesu procesne ekonomije. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.Pravilo je da sud.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. . . u prvom redu. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. a tuzeni odgovor na nju. pripremi rocista za glavnu raspravu. . ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. b) presudu na osnovu odricanja. .Ono sluzi. sud moze.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. s obzirom na jednostavnost spora. spoji obe parnice. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). spoji parnice ( u suprotnom.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. 68.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. onda se ne zakazuje.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. . B) Zakazivanje pripremnog rocista . . .Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. A) Znacaj .Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to.Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu.) Pripremno rociste .Ali. . V) Postupak po protivtuzbi . . kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. .Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave..Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. .

koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom.. postupak ce se nastaviti.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava. on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu. v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ). jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. .Glavna rasprava predstavlja celinu.Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora. .Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista.Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. . ona je nistava ) .Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz.ZNACAJ I JEDINSTVO .Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.Tri vrste odluka: a) Prve. .Tuzeni moze. 85 . cinjenicne tvrdnje i predloge. jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu. . onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ).ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.) Glavna rasprava . . ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste. jedino. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu . te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. . pa i pravna shvatanja. te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. 69. D) Izostanak s pripremnog rocista . . b) Druge. . ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo.Ovde se formira procesno gradivo.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.

.. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. . ). istinitosti. 3. njihovim zastupnicima postavlja pitanja.Ako je odrzano pripremno rociste. . ravnopravnosti.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice. .TOK GLAVNE RASPRAVE 1..Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave. . kontradiktornosti.. te da se odvija ekonomicno i celishodno. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka. .Sud je duzan da strankama.Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. tako i materijalnog upravljanja parnicom. dopuni. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. 2. postavljanje pitanja strankama. .) Pocetak glavne rasprave . tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo.Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.rukovodi saslusanjem svedoka..Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog. . daje im rec. izmeni.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.. o bitnim spornim cinjenicama.) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . kao i o procesnim prigovorima stranka. . tuzbenom zahtevu ( npr..Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica. stara se o odrzavanju reda na raspravi.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu . 86 . .Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka. i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba. B) Nacin . .Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora.Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista.Otvara je predsednik veca. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija. . kao i da zakljuci sudsko poravnanje.Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti. spajanje ili odvajanje parnica.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba )..).Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja..). vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista.. . . . te u sklopu toga.. vestaka. . a narocito dokazni. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka... koji objavljuje sta je predmet raspravljanja..

Ako neko narusava red.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja. . a stranka nije prisutna. . . tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. .. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. . . sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu .Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. . na koje nije dozvoljena zalba.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen. . 5. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. 87 . . .) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. .Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. --> kada stranku. .Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. sud ce joj izreci novcanu kaznu. . 6. 4. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. . do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka. sud raspravlja s prisutnom strankom. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije.Po pravilu.

cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave.Ako sud odbije prigovor. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. . .PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari.2 2 Ova prica moze i uz 42. tj.) Spajanje parnicnih postupaka . . . g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude.Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. . . .Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. . pitanje. . tj.ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE .U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. 88 . ima jedan tuzilac. resenje o odbacivanju tuzbe).Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.Ako sud usvoji procesni prigovor..Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. zajedno sa glavnom stvari. on o tome donosi resenje (npr. . . 70.Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. onda ukoliko ga odbije. . tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze.Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. .RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA .Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana. i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu.

. a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. . utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom. te da o njema zajednicki raspravlja. arbitraran ) nacin.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora.U tom smislu.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE .) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . . . .U ovakvim situacijama.Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti.. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete.Isto vazi i za delatnost suda. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu.Npr.Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. te da na takav. sud moze da donese odluku da spoji parnice. a ne drugi ( npr. sud moze i da odredi razdvajanje parnica. a da bi odluka bila pravicna.Da bi sud mogao da spoji parnice. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. . a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. . . onda mora da odgovara istini. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. svaka istina je subjektivna. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. a sud njima nije vezan.Kada ZPP iz 2005. .Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. 71.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. 89 .Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. pravila iskustva i praske. i istovremena parnica po protivtuzbi ). -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice.Ne da utvrdjuje materijalnu istinu.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. .Iz razloga celishodnosti.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). . premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. . da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. a premda se ZPP-om iz 2005. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. . . b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. . * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. . vec da sporne cinjenice istinito utvrdi.

. tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela. da oznaci rezultat dokazivanja. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica.) Predmet dokazivanja . kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud. sve do momenta zakljucenja rasprave.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja.Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. 2.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. . .Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme. ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. . u ovom smislu. .Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo. sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. .Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. . odluku suda o izvodjenju dokaza.Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice. 90 .Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. odnosno na koje se stranke ne pozivaju.U odgovoru na tuzbu. te stavove naucnog. nego njih sud saznaje ex officio. stav da je covek smrtno bice ).) Dokazivanje 1. odnosno ne postojanje cinjenice.72.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. . . odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. . premda su one “vazne za donosenje odluke”.Smatramo da. . . .To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . sam dokazni postupak. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. kao i njeno nepostojanje. b) Drugo.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . u tuzbi. koje se ne dokazuju. . v) Trece. . da oznaci dokazno sredstvo.

pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. .U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ).Naime. . a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj.kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice.Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. . sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke.. donosenje ove presude je moguce. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. ako tuzilac zahteva povracaj zajma.Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita.Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom.Postoji i: --> Anticipativno priznanje. . . predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla.Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. . odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. 4.Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. . . .Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. .Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju. kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana.Ako je priznanje dato van parnice. .) Neophodnost dokazivanja .) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ). 91 . na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi. vec naprotiv. da li je zajmoprimac dao predmet zajma.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. 3. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. .Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. . .

ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. jer zakonodavac.Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje. kojim se parnica okoncava. iz cinjenice. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. govorimo o pravnim pretpostavkama. vec tuzbeni zahtev kao takav. 92 .Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu. . . . odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu.Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog. drugog.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju..S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke. . . V) Zakonske pretpostavke . odnosno pravne posledice ( npr. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ).). pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. . a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. .O dejstvu priznate. .Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva .Priznanje cinjenica nema dejstvo.--> Kvalifikovano priznanje. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene..Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. . B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari.Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme. . cinjenice objavljene medijima. pri njenom postojanju. jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. moze ovakvo priznanje da opozove. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. . te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. . s druge strane. pa zatim osporene cinjenice.Ako se.

6. 93 . . 73. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni. i duzan je da svoju odluku obrazlozi. K osporava postojanje ugovora o prodaji.) Necelishodnost dokazivanja .) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . vestaci.Kod zakonskih pretpostavki. prema okolnostima slucaja. b) drugo. . --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. .Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza.) Pojam i vrste dokaznih sredstava . moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. 5.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo..Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija. tumaci.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva. . sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete.Iz razloga ekonomicnosti postupka. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. . sud polazi od opstih stavova iskustva. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ). zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ).Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom. A) Glavni. .Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. .Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. stranke.Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene.Naprotiv. . . isprave i predmeti uvidjaja.Medjutim.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari.

.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. .Po pravilu. . za uspeh protiv dokaza. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) .Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. . .Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). .Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje.Dakle. za razliku od glavnog dokaza.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): ..Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. ali iz njihovog postojanja sud moze.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. .Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. . . 94 .Predlaganje dokaza. . ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme.Kada takvo dokazivanje nije moguce. . upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi.Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ). stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka. Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. .One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. CD i komp. dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita.Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. . vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi.Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. na osnovu opsteg zivotnog iskustva. . .U okviru dispozicionog i raspravnog nacela.. V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . zapisima. da zakljuci o postojanju takve cinjenice.

Stoga. kao sto je to neovlasceno prisluskivanje. . .Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. . ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje.Uloga suda. .Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. .Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. . * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz. . vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ).O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. povreda tajnosti pisama.Rociste za izvodjenje dokaza . .Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin..Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. . .Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza..Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. . . . a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku.Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. 95 .Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica.Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. . .Po pravilu.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela.U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.. . jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. .Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti.

Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. . G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . . sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj . B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava .Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. . . a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. . . medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. radi se samo o svedoku ( npr.. i vrsi ga vece.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. ..Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. sud vrsi uvidjaj ). koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). . . sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”.Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. Npr. . lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. 96 .Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. medjutim.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. --> drugom.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj. a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. . pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. i ona je duzna da omoguci uvidjaj. . V) Izvodjenje dokaza uvidjajem .Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane.74.Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). a o tome ne daje nalazi i misljenje.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza.Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva.

75. .Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. 2. privatno pismo ). resenja.Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja. .. privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave.) Isprava A) Pojam i znacaj . . . . .S druge strane. .. . ugovor. a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu.Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti. V) Istinitost isprave . .Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa. . menica ). sadrzina odredjenih misli.).Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt. izvod iz maticne knjige.Isprave su lisene subjektivnosti. . morao bi to da dokazuje. ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ). a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju.) Dispozitivne i dokazne isprave . odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. . . ali se moze obarati svim dokazima.Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) . .Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja.Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. B) Vrste isprava 1.Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa.) koje ovlasceni organi ( sud. 97 .Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr.Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac.. te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. . priznanica.Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament. lekarsko uverenje.Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci.

Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. . ali postoje dva izuzetka: 98 .Trece lice nema duznost edicije isprave.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu. onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja. * isprava je zajednicka za obe stranke.Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. materijalne snage sadrzine javnih isprava. . . . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. . .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ).Stranka je duzna da je sama podnese. .Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza.Ipak. .. . v) Pribavljanje isprave od treceg lica. .da li cinjenice koje se smatraju istinitim.Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. G) Dokazna snaga isprava . . * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. . protivnu uverenju suda. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. ali ova pretpostavka je oboriva. . pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. sud moze novcano da kazni stranku koja. suprotno volji izdavaoca. porice da se isprava nalazi kod nje.Isprava je istinita.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). .Takodje.Takodje.Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja.Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj. ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. . jer su sadrzane u javnoj ispravi. smatra se netacnom ( falsifikovanom ). .Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ).Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. . D) Pribavljanje isprave . sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti.Drugo je pitanje tzv. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. .

organizacije i preduzeca.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. 76.--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. V) Duznosti i prava svedoka . . vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. B) Sposobnost da bude svedok . . .) Svedok A) Pojam i znacaj . ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). .Uopste.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. .Ako se ne odazove pozivu. . odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. . . g) Pribavljanje isprave od organa. jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. 99 . sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. pre svega.Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo.Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak.Svedok se razlikuje od vestaka. odnosa sa strankama.Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. . od intelektualnog i socijalnog polozaja. . pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje.Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci. od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. . .I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok.Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama.Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).Svedok je najcesce.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta. a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). . . --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva..Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ).

Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. advokati. smrti ili sklapanja braka. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan. . D) Pravo svedoka na naknadu troskova .Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. onda sud suocava svedoke. . verski ispovednici. te da navede njegovo ime.. znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova.Ovaj postupak pokrece stranka. v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja .Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. . * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). troskovi ishrane. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . b) Pravo na uskracivanje svedocenja.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. notari. a u suprotnom to pravo gubi.* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). koje imaju: punomocnici stranaka. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). 100 .Ogranicenja. . predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ). i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. zanimanje i boraviste. . . lekari.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. a) Zabrana saslusanja svedoka . * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok.To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja.Nakon tog izlaganja. ..Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). prenociste i izgubljena dobit ). b) Saslusanje svedoka .Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno.

.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. . * kao dokazno sredstvo. da li menja verziju dogadjaja.Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam.Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda.Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno.U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci.Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama.Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. . V) Postupak odredjenja vestaka . . ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka . 101 . kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. . kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma. . a u slucaju nesaglasnosti stranaka.ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ).Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem.Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. 77.koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). B) Sposobnost biti vestak . onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ). . o tome odlucuje sud. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. predmet i obim vestacenja. nacelno. nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). predmet spora. . za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje... .Za vestaka moze. a ako predujam nije polozen.) Vestak A) Pojam i znacaj . da li je direktan.Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku.. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). kao da se radi o svedoku.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ).Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. .Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ).

nepotpuno. ..Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. a ne vestak. tj. . a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr.Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . b) Saslusanje vestaka . . .Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice. misljenje je nejasno. 102 . te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). . to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. tj.Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno.Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu. .Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. . DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ). .. . sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini. .Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja.).Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja. . ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu.Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ).Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). D) Ocena dokaza .Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.Obaveza vestaka je licna.. od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ).Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. . ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). . .

. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ). .Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. ako je njeno saslusanje moguce. te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ).) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj .Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). stranka nije duzna da iskazuje.Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . v) Dokazni postupak .Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. .) Teret tvrdnje i teret dokazivanja .78.Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci. .Ako je stranka parnicno nesposobna. . vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. informativnim saslusanjem stranaka. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza. . . ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. koje nije dokazno sredstvo.Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). 79.Teret tvrdnje . * kada saslusanje jedne stranke nije moguce.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke. 103 .Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. . po ZPP-u iz 2005. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. b) Princip ravnopravnosti .Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela. .Kako se parnica.Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka.

. . sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. .Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. . .Stoga.Po pravilu. 104 . pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. . dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama. .Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. . parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. . . parnica ce biti resena na njenu stetu.Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . B) Objektivni teret dokazivanja . --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. .Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke. kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). i to iz dva razloga: * Najpre.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja.Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu. . u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka..On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska.

Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. . kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. . . Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu. T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah.Po pravilu. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno.Vlasnik stvari koji vindicira stvar. negativne cinjenice. . stetnik je duzan da naknadi stetu. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. U ovom slucaju.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. i to materijalnopravnim normama.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. odnosno neistinitosti. . * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema.Dakle. odnosno pozitivno stanje. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. . . 105 . . vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti. . .Ako postoji situacija non liquet.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ).Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi.Prema ZPP-u. .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. . stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. * Drugo.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. . T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. .Kod deliktne odgovornosti za stetu. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom.. a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). . ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ).

. * zajam/poklon/posluga. v) Obrt tereta dokazivanja .. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. ali i da podnese dokaz o protivnom. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna.Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. .Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja.S druge strane. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ). * ispunjenje obaveze.Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. duznik. .Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. . ako je tuzen za kamate.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. . .Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. treba to i da dokaze.stranka koja se poziva da je obavezu ispunila. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke.Ali one se pomera na osnov pretpostavke.jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug. . * jemstvo. onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate.U navedenim primerima. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost.Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. g) Pravna priroda tereta dokazivanja . 106 . . Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. protivno nacelima savesnosti i postenja ). a neisplacene kamate.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. * zloupotreba prava. unisti predmet uvidjaja ). .Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana.

Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza.Sud moze slobodno. u okviru zakona. .Buduci da je svaka istina subjektivna.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar. a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka.Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti.Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. . postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. . B) Nacelo slobodne ocene dokaza . a narocito nauke. .Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito.Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. 107 .). . tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. .Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. shodno tome. kao i stavovima nauke. . da preduzme pojedine parnicne radnje. . njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. .. narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja. . . vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva. .80.Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim.) Ocena dokaza A) Uopste . po zalbi. a koju ne. . zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka.Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. . .Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. . te se. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. . stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. odnosno nepostojanju cinjenica.UVERENJE SUDA .

Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. 81. . vec se njime samo olaksava dokazivanje. bitno za meritorno odlucivanje.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. . .Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici.Naime. .Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. . i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. primenjuje objektivna teorija.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. njihovo izvodjenje otezano.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti. . te zbog toga sto se u ovom postupku. . dokaza prima faciae. oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. kao i o drugim procesnim pitanjima. B) Predlog .. . postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. dok se prilikom odlucivanja o postojanju.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . kao i dokaze koje treba izvesti. . . zakljucak o postojanju i druge cinjenice. V) Arbitrarnost u oceni dokaza . odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. te ime i prebivaliste protivnika. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. . .Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. 108 . iz razloga hitnosti. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti.Postupak za obezbedjenje dokaza je. .Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. .Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. po svojoj pravnoj prirodi.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. na osnovu opstih stavova iskustva.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

paricioni rok. .Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak. .Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u.Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ). .) Deklaratorna presuda . i presudu na osnovu propustanja. .Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). 86.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. .Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti.) Kondemnatorna presuda . bilo pozitivni bilo negativni.v) Prema obimu pravne zastite.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje. odnosno ne postoji. kao i medjupresudu. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. propustanje ili trpljenje. . s druge strane.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok.razlikujemo kontradiktorne presude. . . npr. . g) Prema nacinu nastanka..Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan.Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. . .Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. 85.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. . s jedne strane. . . . 113 .razlikujem potpune i delimicne presude. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.

b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr.Potpuna presuda . .Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava. T zahteva naknadu stete od C i C1.87. da donese delimicnu presudu.Za ove presude je karateristicno da. 88.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). . . pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti.Deluju uvek erga omnes. a ostatak za nematerijalnu stetu.To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.Kada sud oceni da je predmet raspravljen. menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. . ali i ne mora. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. stvaraju. . B) Pretpostavke za donosenje .Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.Delimicna presuda A) Pojam i smisao . Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). tada sud moze. nastupom njihove pravosnaznosti. . pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. . a ostatak za dve godine. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ). pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).) Potpuna. 114 . delimicna i dopunska presuda . v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr.) Preobrazajna presuda .Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. . .

u pogledu zahteva o kome nije odluceno. ali i ne mora. ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. . . . vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku.Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. . . pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora.Sud moze. nije moguce doneti delimicnu presudu.Dopunska presuda ne sledi ex officio. 115 .Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.Ako predlog stranke ne bude usvojen. medjutim. dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. .Kada donese delimicnu presudu. . .Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. stranka moze. medjutim. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. . delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. B) Pretpostavke i postupak za donosenje .Dopunska presuda je vrsta delimicne presude.Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe .Dopunska presuda A) Pojam i smisao . sud ne deli procesni materijal. vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ).g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ). konacna. da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova.Po pravilu. odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ).Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. da pokrene novu parnicu. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. . e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva. takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ).Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). V) Postupak za donosenje delimicne presude . . ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ).

Istovremeno.Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene.Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. . znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. . . samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). ali podrazumeva se ).Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan. . . . .Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . i ne otkloni taj nedostatak ). B) Ratio . . - 116 . . sud moze da donese presudu zbog propustanja.89.Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. dakle. .Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). A) Opsta razmatranja .Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke.Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. b) Materijalnopravni uslovi . .Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev.Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama. V) Pretpostavke za donosenje . sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja.U suprotnom.U parnicnom postupku.Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje.

vec i da povlaci za sobom i prekluziju.Ovakvo resenje je jako lose. E) Pravni lekovi .Medjutim.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Za donosenje presude zbog propustanja moraju.Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim. Dj) Oblik i dejstvo .Poznato je i da preinacenje tuzbe.Naime.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. v) Posebni uslovi ( smetnje ) .Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. . a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude. . zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). prirodne katastrofe ). . sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu.Naime. a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe.Ako to nije slucaj.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja. nakon sto se ona dostavi tuzenom. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. 117 . --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. . paternitetskim i maternitetskim sporovima.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. te da protiv presude izjavi zalbu. . . sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ).. ali se zna da mu je otposlata.Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. . G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja .Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca. predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta.U vezi donosenja presude zbog propustanja. . jer se ona donosi bez odrzavanja rocista.Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi.Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. . . te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). . . . ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.

G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . prinude ili zablude.Stoga. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca. da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. donese presudu na osnovu priznanja. odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu.Ako je izjava data na raspravi.Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje.I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju. po sluzbenoj duznosti. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva.Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. .. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. . odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ).Izjave treba da se saopste izricito i jasno. . . odnosno odricanja. . . koji je istaknut u tuzbi. odnosno presudu na osnovu odricanja. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. 118 . . odmah nakon sto je primio izjavu. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. jer je sud duzan. stranka nece moci lako da je opozove. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. .Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima. B) Pojam i pravna priroda . . priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . pa i procesne prevare suprotne strane. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. medjutim. 90. V) Izjava i opoziv . .Posledica priznanja.Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. medjutim.Radi se o jednostranim procesnim radnjama. duzan je da. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). nije osnovan.U zalbi.

nastavlja se redovni parnicni postupak. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. da donese medjupresudu.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . iz razloga celishodnosti.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda. . . . . D) Pravni lekovi .Medjutim. . o to na njegov pravni osnov i visinu. . sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. usled pretnje ili prevare. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. sud moze. . te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.I medjupresuda je vrsta delimicne presude.Ako bi sud. . te da 119 .Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. .Ove presude jesu konacne merotorne presude. stranke bi imale pravo na posebnu zalbu.) Medjupresuda. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini. . 91. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. . konacna presuda .Stoga.. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno.Izuzetno. odnosno odricanju. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. . jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. S osporava da je uopste pricinio stetu T. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena.Nakon izjave o priznanju. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje.Medjutim. kada ih obrazlaze. kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. . .

Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. .Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. .Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. .Po svojoj prirodi. nakon njene pravosnaznosti. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. B) Razgranicenje osnova i visine . medjupresuda je deklaratorna.za nju nije odgovoran.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi.Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. znacaj konacne presude. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. 120 .Pravilo je da sud. . .) Donosenje i objavljivanje presude . . pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva. . ima i delimicna i dopunska presuda. ako ne postoji deliktna odgovornost S. i to tako kao da visina zahteva nije sporna.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Konacna presuda . . sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. odnosno pravnog posla. jer je vezan medjupresudom. .Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. moze da donese medjupresudu. tako da. . dok medjupresuda ne postane pravosnazna. . .Zbog pravne izvesnosti.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog.Medjupresuda je samostalna. ako ih je bilo vise. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. . to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. V) Priroda i dejstvo medjupresude . zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. 92. G) Postupak . u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva.Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). ali buduci da ne resava spor u celini. rukovodeci se razlozima celishodnosti. izgubljene dobiti i nematerijalne stete.U navedenom smislu. ne odlucuje medjupresudom.Nakon pravosnaznosti medjupresude. .

te da ponovo otvori glavnu raspravu.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena.Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. priznanja.Kada sud odlozi donosenje presude.Od momenta dostavljanja presude strankama. . kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. .Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. . .Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude.Presude na osnovu propustanja.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ).U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. .Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). . kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. . . g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima.Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze. . i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. . . . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. .Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima..Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. . 121 .Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena. g) resenja o troskovima postupka. pocinje da tece rok za zalbu. ne objavljuje je. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. izreke i obrazlozenja. tj.SADRZINA PRESUDE . d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. . zatim paricioni rok. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. b) odluka o prigovoru kompenzacije.Od momenta objavljivanja presude.Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. odricanja. kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari.

Ispravljanje presude je vazno. ali pod prinudom.Medjutim. . jer stranke. . zbog pozara u sudu ). ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta.) Nedostaci. . a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. . kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. sva obelezja sudske presude. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. . . b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije.Najzad. .Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. .Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. .Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. . d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. . da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. v) presude koje je doneo sudija. i to za svaki slucaj njene ispravke.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). po pravilu. 122 .U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. . . jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. presude na osnovu odricanja i priznanja. ispravljanje i dopuna presude .Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice.. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. vec organ uprave. 93. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen.Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. i to ispravljanjem presude.Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. po svojim spoljasnjim svojstvima.

te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. a kada nije objavljeno.Nistave presude nisu bez dejstva. . sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. .Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. od momenta dostave. medjutim ovim resenjima sud nije vezan. ali i za materijalnu pravosnaznost. nedostatak parnicne sposobnosti ). 123 .Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr. . v) kada to zahteva upravljanje parnicom. g) kada je resenje doneto van rocista.Ostali nedostaci u presudi. .Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). . .Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. . ma koliko bili znacajni. 94. i one su podobne za formalnu pravosnaznost.Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. .Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. . one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. takva resenja su obavezujuca.Resenje je vrsta sudske odluke kojim.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje. . .Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti.Medjutim. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje.) Resenje A) Pojam i vrste .U slucaju narocito teskih povreda u postupku. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. razvod nistavog braka ). podobna su samo za formalnu pravosnaznost. resenje kojim se tuzba odbacuje ).Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. .Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. po pravilu. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. B) Donosenje i dostavljanje resenja . . i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. .

UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE .Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. . kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ).U negativnom smislu. o pismenoj izradi.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. - 124 . sud je duzan da resenje obrazlozi.V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka.FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . . . kao i presuda. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). resenja o troskovima postupka.U pozitivnom msislu. 95. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. B) Predmet formalne pravosnaznosti . o izpravljanju presude. G) Primena pravila o presudi . resenje o odbacivanju tuzbe ). samo kada je protiv njega dopustena zalba. o dejstvu resenja prema strankama. ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. . unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ).Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. . o nacelu neposrednosti. o objavljivanju.Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. .Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima. .Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke.Resenje ima sve sastavne delove. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana.Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. medjutim. cak i kada bi. .Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. . nakon ovog momenta. dostavljanju i dopunskoj presudi. . odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi.

jasno je da iz same izreke presude ( npr.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. . dok prema drugoj nije.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. . . .Naime. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. ali i pravna razmatranja suda. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. . 125 . novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. ako je samo jedna stranka ulozila zalbu.Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. .Nase pravo usvaja sistem tzv. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu.Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. podeljene pravosnaznosti.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju. . “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). .Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom. v) odricanjem prava na zalbu. a druga nije. . g) pravna shvatanja suda. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. . tj. .Stoga.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom. 96.Medjutim. g) povlacenje zalbe. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Zato. . .Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice. .

126 . . B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. ona je res inter alios acta. mutatis mutandis. .Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara.Slozenije su situacije.Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. . . . nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne.Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. za njih ostaje res inter alios acta. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Za treca lica.U gornjem primeru. u tom delu. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ).Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna. ovo dejstvo je ograniceno. . . .Medjutim. Sud usvoji tuzbeni zahtev.inter partes. tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. U novoj tuzbi T protiv Z.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. . vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. tj. jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. .Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka.Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. . sada za placanje zakupnine za mesec avgust. . . ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). .Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika.Isto bi. b) Izuzeci . tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). ..Pri tom. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno.Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude.

Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice. da se poziva na svoje preobrazajno pravo. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca.. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. . ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. ali ih stranke nisu iznele. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. . U naknadnoj parnici. . v) Trece. 127 .Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. .Pravilo je da stranka ne moze. . . pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce. . . .Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. . presuda deluje i prema sticaocu. V) Vremenske granice pravosnaznosti . .Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. T zahteva placanje nematerijalne stete. nakon pravosnaznosti presude. .Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora.I obrnuto.Daleko slozenija je situacija. b) Drugo. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ). tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. prebijanje ). ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.

.) Intervencijsko dejstvo . .U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes.Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev. jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. 5. u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. 3. . ali ona deluje erga omnes. .97. .Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. i kod svih resenja ). prav. pojedinacnim pravnim aktom. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ).) Dejstva pravosnazne presude 1. B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost .Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. 2. 4.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao .Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). samo ex lege.) Preobrazajno dejstvo . pre svega.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. presuda doneta zbog propustanja. .Ono se sastoji od toga da umesac. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ).Dejstvo mat. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu.) Cinjenicno dejstvo .Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode. .Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi.) Dejstvo izvrsnosti . kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. nazavisno od volje stranaka. .Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. kao i u postupku za izdavanje platnog naloga. sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ).One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. .Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. kontradiktorne. .Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. 128 . konacne i delimicne.

Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ).Presudom se materijalno pravo ne dira. u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. . ona stvara samo procesnopravne implikacije. tako da ce biti dopustena. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. na kojoj pociva i nase pravo. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom.pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). . .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). .Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. ako je podneta. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. . .Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. . dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava.Ona deluje konstitutivno.. . prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno.Vladajuca procesnopravna teorija odrice.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku. . . nije dopustena nova tuzba o istom predmetu. . 129 . . sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ).Novija teorija ( ne bis in idem ). s pravom. kada se pitanje o kome je. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone.Ako je o predmetu spora vec presudjeno. V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . D ne moze vise da spori vlasnistvo T. u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. .Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari.negativno dejstvo ( ne bis in idem ). . ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama.Dakle. . kao o predmetu spora.Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje.

ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja. pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo.Izmedju stranka prestaje da tece parnica.ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. a ne samo parnicne stranke. .Drugo.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. .Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. 130 . sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. . .Trece. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. po svojoj pravnoj prirodi.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka.) Procesna legitimacija i momenat . b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. jer se stvar smatra presudjenom. .DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA . a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje. .Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti. do njegovog pravosnaznog okoncanja. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana. . sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski.nema pobednika ni pobedjenog. temeljem procesnopravne dispozicije.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka. .Sudsko poravnanje je mirno.) Sudsko poravnanje . . . .98.Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja.POJAM I SMISAO .Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. v) stranke mogu da budu i treca lica.Ako vec tece drugostepeni postupak. . .Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same. okoncavaju parnicu. . .

odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ). mane volje. . 3.) Postupak zakljucenja . ). v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja. a ne redovni sudovi.Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda.Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. primenjuju se opsta pravila. . ).Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. .Moguce je da..) Bitni elementi sudskog poravnanja . to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom.Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. .Shodnom primenom ove teorije. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu. nedostatak forme. . 6. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje.Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. ako postoji vise tuzbenih zahteva.Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ). a u protivnom. ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost. 131 . u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). 5. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) . tuzeni u odbrani ).) Predmet ..Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. .Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja.. .. tj. . . b) stranacke i parnicne sposobnosti. te je zato njegova priroda dvostruka. .2. a ne samo one koje su predmet spora.) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja. 4. za koje su nadlezni drugi organi.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos.

a materijalnopravna prema materijalnom pravu. formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 . dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. 99. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno.B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja . . postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja. ako ga sud ponisti.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. . pa ne mora ni da se odazove.Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. umesto da podigne tuzbu.) Pobijanje sudskog poravnanja .Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. 7. . te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke.Sama stranka. . i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. V) Ocena . ). tuzbu za ponistaj. .Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. .. . odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ).Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. . . materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.Primenom ove teorije.Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. .Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice.Ako se poravnanje ponisti.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka . .PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . parnica nastavlja da tece. .Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. . narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost.To moze uraditi iz vise razloga. i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. .

interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ). u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. . a mogu biti pismene ili usmene. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ).Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac.Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . . nakon povlacenja tuzbe. ali ne meritorno.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. pa do njenog dostavljanja.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. Dj) Fikcija povlacenja . onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom.Kada tuzilac povuce tuzbu. G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Ako smatra da je to procesni ugovor.Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. . . V) Dejstva povlacenja tuzbe .S druge strane. .Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. . moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). B) Dopustenost povlacenja tuzbe .Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. . pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. U periodu od podnosenja tuzbe sudu. . uzece se da je dao pristanak. pa ako to ne ucini. .Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora. D plati dug. tako da tuzilac moze odmah.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). . to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). .Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom.Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. . . posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ).tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev. 133 .

i to samo na zahtev stranke. .100.Dakle.) Troskovi postupka . . . b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza. g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ).Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka..Shodno ovom principu. po sluzbenoj duznosti.) Osnovni principi raspodele .Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1. odredi da se izvede odredjeni dokaz.Stranka koja u celini izgubi parnicu. stranka je obavezna.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno. .u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.U troskove spadaju: a) Sudske takse. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). 2. v) Izdaci zastupnika.Ako sud. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. prema vrednosti predmeta spora.Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija.Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) . odlucuje sud svojim resenjem.. . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. . . .PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . bez raspravljanja. . .On se izuzetno koriguje primenom principa krivice. 134 .Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu. . d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza. po pravilu. .UOPSTE . . tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ). ..Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ). . duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama.Po svojoj pravnoj prirodi.Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. . nezavisno od uspeha u sporu. a njihova visina se obracunava pausalno. takodje javnopravne prirode.Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka. sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige.Ako to nije slucaj. kao stranke. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru. u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. . .Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. . susvojina ). . . kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. 139 . .Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. . a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. . moraju da budu obuhvacena sva lica. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara. ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). . tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa.4.Ono postoji kada tuzbom.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. . ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: .Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. nedostaje procesna legitimacija.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. ne moze se doneti presuda zbog propustanja. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. b) Drugo. kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.Stoga. jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. . Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok.Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga.Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. .Iz procesnopravnih razloga. a da ga odbije kao neosnovan prema drugom.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina.Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. . . . .) Jedinstveno suparnicarstvo . dok su drugi propustili to da ucine ( npr. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. .Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika.

Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). i proda je A koji je dalje proda B. a koje stetne po suparnicare. i tuzba glavnog mesanja. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. .Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog. te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo.Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici.I obrnuto. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. . 5. 6. zakljucenje poravnanja. samo ako su korisne. . .. . .Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. . .Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. . i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe.Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. tj. . a protiv B. umesac ne sme da bude stranka.Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu.Koje su radnje povoljne.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim .) Suparnicarstvo na osnovu zakona . . 140 . cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. kao to naziv kaze ). ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ). a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja.Po tuzbi glavnog mesanja. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. . stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. postupak se prekida s dejstvom i na ostale. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. . ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom.Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ).Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. treba odrediti apstraktno. ona nema dejstva ne prema kome. tj. a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici.Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. . i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru.

intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka.* ucesce umesaca.Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. 103. 141 . . pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta. Dakle. . . .Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. .Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja.Po sudskoj praksi.Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. po ugovoru. jer ima pravni interes da ona uspe. . . .) Obicni umesac . izgradio G. da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. .) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. .Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. - 104.Postoji pravni interes za ucesce umesaca. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). * drugo. da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete.* obavestenje o parnici. u neku ruku. ti zahtevi su u vezi. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. . v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski )..Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je. .Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . . ako izgubi spor. Medjutim.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A.Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes.* imenovanje prethodnika. .Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor.* ucesce drzavnog tuzioca. . sposobnost ). jer ce tuzeni.Medjutim. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.Umesac ( sporedni umesac. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.

sud dostavlja podnesak umesaca strankama. te da je stranka lose vodila parnicu. .Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. . . ali one proizvode dejstvo na stranku. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici .Umesac ima pravo na naknadu troskova. .Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. . . intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. . ako ih ona prihvati. kao i njene pravne sledbenike. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). ako takav pravni interes ne postoji. . T cedira potrazivanje na C. . po sluzbenoj duznosti.Sud ce.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. A) Stupanje umesaca u parnicu . i nijedna stranka se ne protivi mesanju. V) Intervencijsko dejstvo presude . --> drugo. Tokom parnice. interes da stupi kao umesac u par.Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. . ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ).Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. C ima prav. stavljanje dokaznih predloga. .Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. na strani T. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba...Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka.Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu.Ono sto moze umesac u parnici. . jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. . . . a koje se odnose na iznosenje cinjenica. 142 .Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ).Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja.. B) Procesni polozaj obicnog umesaca . i time je mesanje otpocelo.Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes.

Umesac i stranka se smatraju jednom strankom. vec samo protiv umesaca.. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. .Dostavljanje mu se vrsi posebno. a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. 106. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. . cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. .Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek.Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. ima polozaj stranke u postupku. Uprkos tome. O.jedinstvenog suparnicara u parnici . a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica.) Imenovani prethodnik .sporednog umesaca. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. 105.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. . zahteva od ostavoprimca.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. za razliku od obicnog.Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove. U parnici izmedju B i A za naknadu stete.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja. A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. advokat sacionio pravnovaljan ugovor.Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. povracaj stvari. . ako se umesac tome protivi.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. osteceni.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. .Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica. O obavestava trece lice. .Npr: T. bilo na osnovu zakona. o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. .Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. . jer se pokaze da je intervenijent B. . . ostavodavca. kao i stranci. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. i to bilo zbog prirode predmeta spora. .Ovakav umesac. podnese tuzbu protiv C. B) Polozaj umesaca. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete.Npr: T uspe u sporu protiv A.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam . 143 . . . Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. vlasnik stvari.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo. .Npr: T.

. . B) Vrste pravnih lekova . .Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. . 107. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku. medjutim. pitanje.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne. . 3 Ovaj deo pricati uz 103. njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.Za to nije potreban pristanak tuzioca.Sve ove greske su uglavnom povezane.Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ).Presuda moze da pociva na greskama. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ). te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu.MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. . izmena ili ukidanje sudske odluke. .Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone.Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. . tuzeni istupa iz parnice. .. . 144 . osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. .Naprotiv.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. . .O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova .Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac.

108. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. .U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. g) forme i sadrzine pravnog leka. jer se odnosi na otklanjanje prekluzije.. 145 .Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ).) Dopustenost pravnih lekova .Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. ne i njeno obrazlozenje. . . ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. v) prigovor protiv platnog naloga. .Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. . .Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. a s druge strane. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.Osim toga.Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. . b) zalba protiv resenja. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. resenja kojima se okoncava spor. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. d) direktna revizija.Pravnim lekovima se napada izreka presude. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). V) Predmet pravnih lekova . a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. U postupku po pravnim lekovima. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. tj.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka.Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda.Dakle. .Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova.U nasem pravu. . A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova .Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. . .

. . njihovi univerzalni sukcesori. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. . a ne i formalni. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. b) Procesna legitimacija . kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. pogresno naznacio doluku kao presudu. uprkos tome.Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. ako se on pokaze kao osnovan. dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. tuzbeni zahtev usvojio.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek.Ipak. jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke.Materijalnopravni interes bi postojao.Materijalni interes za pravni lek postoji. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. .Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. . tj. . . a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. a sud je. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. a sud je.Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno.Ako pravni interes ne postoji.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. zalba na presudu drugostepenog suda ). .Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. .Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka . . odbacio tuznu kao nedopustenu.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. .d) rokova za njihovo podnosenja. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ). . .Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). 146 . ako je sud npr. suprotno tome.

moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja. on se odbacuje kao nepotpun.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. . a eventualno njeno ukidanje. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. .U pogledu redovnih pravnih lekova.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. .ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA ..Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. . smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici. . jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. . a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 .To je od znacaja.U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno.Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni.Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke.odnosno odricanja . b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku.Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun. i obrnuto. . .Ako je sadrzina pravnog leka manjkava. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. .GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. .U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. sud odbacuje lek kao neblagovremen ).Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). . jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). . 30 dana za reviziju. takodje.Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena.Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje. . zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju. 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107.Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. 147 . nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). . . sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku.

a ne moze se podici ni protivtuzba. nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .Nije dopusteno preinacenje tuzbe.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). . . . B) Uslovi za dopustenost zalbe .To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ).Njome se pobijaju sve vrste presuda. .Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice.. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. .Da na vazi ovo pravilo.Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. b) Sadrzine.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . . . . tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena.) Zalba protiv presude. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. * potpis podnosioca zalbe. .Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio. .Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. .Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. 109. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). . * razloge zalbe.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija.Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku. upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. . jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).

Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. po pravilu.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. tj. . . --> koje procesne norme je sud prekrsio. kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. V) Beneficio novorum . trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. bez svoje krivice. .) Bitne povrede parnicnog postupka . ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. .One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a.Naime.. .Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes. . onda sud poziva stranku da je dopuni ).Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.) Zalbeni razlozi . u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. . . nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ).To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. --> koje dokazne predloge je sud odbio.Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga. . v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). 149 . --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. 110.Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). .Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog.Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. subjektivno novih cinjenica. presuda se moze pobijati zbog: 1. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. tj. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude.

ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . • na res judicata. stranke. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. . • na poredu nacela kontradiktornosti. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni.. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. --> nacela javnosti. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). tj. * nedostatak parnicne sposobnosti.On je duzan da to ucini. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. . * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. --> presuda nije obrazlozena.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. g) Povreda pravila o sadrzini presude. odnosno ukine presudu. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. kasira. • na povredu javnog poretka.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. • na postojanje.

. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. tj. najcesce. . .Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. 2.Spisak ovih povreda je neogranicen. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne. .. .Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva.Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. 3.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti.) Postupak po zalbi 151 .Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja.Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. odnosno kada je nije utvrdio. . podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. . .Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). .Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. . . ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. 111.) Pogresna primena materijalnog prava . b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme.Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.Pogresna primena materijalnog prava je izvesna. da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje .Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji. . ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. .One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe.

.ZPP iz 2005. . kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. . . bez rasprave. . a) Granice ispitivanja prvostepene presude . vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. .. vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. odnosno da parnicu meritorno okonca.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao.Ipak.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac .Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu. .Kada je sud odlucio da otvori raspravu.POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM . B) Odlucivanje na raspravi u vecu . te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ).Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. nepotpuna ili nedozvoljena.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. V) Tok postupka . a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ).Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava. .Ako nadje da je zalba dopustena. drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. svejedno.Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija. . sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor.Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. . kada je ona neblagovremena.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. drugostepeni sud je. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. po pravilu. 152 .Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu.Ako se u zalbi iznese i nova reperta. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. .Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. . .

) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda .Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. ukljucujuci ovde i nova reperta.U delu u kome se ne pobija.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. .Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. . Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). .Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 .Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. . smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. . . 112. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. otkloni povrede. * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. * da usvoji zalbu.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. . Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. kao i zakljucak na osnovu iskustva. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. . cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija.Sud je potpuno vezan razlozima zalbe..Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. na osnovu kontrole pobijanog dela presude. . . presuda postaje pravosnazna. . * da ukine presudu i odbaci tuzbu. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva.

a) Presuda extra petita .U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. . jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka.Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. . b) Drugostepena medjupresuda .Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode.Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza.Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. .Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka. .Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. 154 . kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom.Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. . ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. .Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. kao ni razlozi na koje pazi ex officio. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju. ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. . B) Ukidanje prvostepene presude . . radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom. .Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . .. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. .

Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. . .Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. a presuda je zasnovana na tim cinjenicama. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. b) Postoje greske u oceni dokaza. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. da bi sud mogao da preinaci presudu. 155 . jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. . b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. G) Preinacenje presude .Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. . ukidanje prvostepene presude. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda.U tom slucaju. --> drugu. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. . vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. kao i dokaza prima faciae. . .Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. . V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . ispravama. . ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu.. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . .U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.U tom slucaju. . ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ). .To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost.Dakle.

samostalna zalba na resenje je uvek dopustena.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti. jer zadrzava izvrsavanje resenja. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. . .Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje. presuda ne moze da se pobija revizijom. b) Vezana.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. protekom roka za zalbu ). po potrebi.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude.) Revizija protiv presude . . odnosno poseban pravni lek.. B) Dopustenost .ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . 114.Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. . * da preinaci resenje ili ga ukine i. . . .POJAM I SMISAO . .U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije. V) Vrste a) Posebna.113. . . osim kada to zakon izricito iskljucuje.PREDMET REVIZIJE. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe. devolutivan.Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom.Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. nepotpunu ili nedozvoljenu.Revizija ne sluzi samo interesima stranka. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara.Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. (ne)suspenzivan. osim kad to zakon iskljucuje.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. 156 ... nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece. npr. G) Ostala pravila ..Revizija protiv presude je redovan.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. .

priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. d) U sporovima o zasnivanju. . g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. . 157 . jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE . ali ne i eliminisan.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku.. . potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava. postojanju i prestanku radnog odnosa. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. modela. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda.Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja..Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. .. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste. ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. . ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. po oceni VKS. po samom zakonu. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom. . B) Pogresna primena materijalnog prava . . b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Revizijski sud je. .U nasem pravu.Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje.Izuzeci postoje. . tj. . zastite i upotebe uzorka.Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji . . ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom.

POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije .Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba.Najteze je klasifikovati tzv. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana.Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom. instituta i standarda. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. a po potrebi i odluke nizih sudova. . resenjem ce usvojiti reviziju.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda.Rok za odgovor na reviziju je 30 dana. .( priznanje cinjenica.Naime. . i to u roku od 15 dana od prijema predmeta.. . tumacenje svih pravnih pojmova. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. --> izjavilo lice koje nije advokat. ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. . . questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. .. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. tumacenje domasaja parnicnih radnju. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. . . da li je strah opravdan kod prinude ).. 158 . kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. pravno pitanje. i predmet vrati na ponovno sudjenje.. procesnih pretpostavki. .O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. prakticno na mala vrata. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje.Na taj nacin se. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ). trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji.). ukine resenjem pobijanu odluku. . .Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. .O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom.U sumnji. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude.U slucaju da je revizija dopustena. . --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije.

* da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje. . b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. * da ne postoji stranacka sposobnost. kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. 159 . v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. prava ). dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat.VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu. B) Dopustenost . kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda. .Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena.Svoju odluku o osnovanosti revizije.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu. . ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda.U postupku po reviziji. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati. i vraca predmet u ranije faze.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka.ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. . * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”.) Direktna revizija A) Pojam i smisao . * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. postojanje razloga za izuzece sudije ).. . . 115.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). .

Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. . V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. .VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. koji takodje ceni dopustenost.e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova. .Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. pa ako i on utvrdi da je dopusten. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. b) Postupak pred VKS . G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. onda se predmet dostavlja VKS-u.Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. potpun.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . . dozvoljen). ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. ogranicen i dvostran parvni lek. .Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. stav 2. pa ako nadje da je dopusten.Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu. . 116. 160 . .Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. nesuspenzivan. D) Ocena . . .Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. devolutivan.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. .

. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka.Po prijemu odgovora.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. 161 .Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke.Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. . a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. tj. . zahtev se.Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. . ..Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. javnom poretku i moralu. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku .Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. nepotpun ili nedopusten. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . .Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. a ako je protiv odluke izjavljena revizija. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. dostavlja vrhovnom sudu.Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. .Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. .Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima.O zahtevu odlucuje VKS.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija. . . putem drugostepenog suda. . od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. dostavlja ga strankama na odgovor.Zahtev je ogranicen pravni lek.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. . . . ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana. B) Rokovi . . . .O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave.

RAZLOZI . . 162 .Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen.Postupak moze da se ponovi. kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). koja je podobna za pravosnaznost: presude.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori.PROCESNA LEGITIMACIJA . ako je okoncan odlukom suda.) Ponavljanje postupka . .Stricto sensu.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze.Ovde vazi princip supsidijarnosti.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). . premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije. naprotiv. 2.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat.POJAM I CILJ . resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. . • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. a narocito propustanjem dostavljanja. • preinaciti pobijanu odluku. . ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. .Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude. ili nekog drugog ucesnika postupka. 117. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. nepotpun ili nedopusten. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. . resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . . resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.

a ta odluka bude pravosnazno preinacena. jer nije znala da postoje ). dakle.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. 4. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala.Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.. . .Nove cinjenice su samo nova reperta. te neblagovremene. .Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva.) Ispitivanje dopustenosti . ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. odnosno.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije.U ovoj fazi postupka. izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. 3. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. .ROKOVI . kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku.Objektivni rok iznosi 5 godina. . . ukinuta ili ponistena.POSTUPAK . o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. . . . . osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti. 163 .Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje.Protekom ovog roka.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca.Ako je predlog dopusten.

zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. . . onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka. nalaze jedinstveno odlucivanje. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. 3.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. . vec mora da donese novu istog sadrzaja.Nova glavna rasprava se ne odrzava.U tom slucaju. . predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka. stav 2. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze. sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . . predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje.2. .Nakon rocista.Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka. 164 .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc. . . ( postojanje krivicnog dela ). sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. .Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga. litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) . sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke.To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. .U novom postupku.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka.U ponovljenom postupku. 118. . sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. koji ce onda moci da ukine odluku ). . ( presudjena stvar. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom. .Da bi odobrio ponavljanje postupka.Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. .) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova . .nova producta. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje.

.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU .Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. posredni i neposredni drzalac. .. telesnim radnjama zahvata drzavina.Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. . .) Smetanje drzavine . 165 .. .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno. kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica. .Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari.Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine. tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. 120.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. fizicki. savesni i nesavesni. . a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog.U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. i to kako svaki prema trecim licima. da mu zabrani dalje uznemiravanje. na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane.POJAM I ZNACAJ . . . .Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu. zakoniti i nezakoniti. . pravi i manljivi. 119. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ).) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis. pri cemu ona ne menja drzaoca. a koji ce da nastavi. clam i precario. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ).Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. .. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica.

D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. V) Privremene mere . . ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana.. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. ne postoji protivpravnost. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj.Kada donosi privremenu meru. G) Odluka o tuzbenom zahtevu .Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. • revizija nije dozvoljena. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. . odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ). Objektivni rok je godinu dana od povrede. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. ali ovaj period moze biti i kraci.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera.TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . --> radi sprecavanja nasilja. . pravnom osnovu za drzavinu. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista.. na osnovu zakonskog ovlascenja. .PREDMET SPORA . v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste..Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana.. 166 .. paricioni rok odredjuje sud. .). sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. posebna zalba nije dozvoljena. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. tj. . sud ne saslusava protivnu stranu.Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo.Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. B) Hitnost postupka .Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju.. odluke suda.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. . • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater.

Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. . ponovi smetanje. .Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. • tuzba je nekonkludentna.) Nedokumentarni platni nalog. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog. • cinidba nije dospela.Ovaj postupak ( mandatni. .I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti.Dakle. . nakon sto je postupio po resenju suda.) Postupak izdavanja platnog naloga .) Dokumentarni platni nalog . . b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. 2. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor. bez odrzavanja rocista. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici. 167 . . treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. tj. 121. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. . • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje.POJAM I ZNACAJ .VRSTE PLATNOG NALOGA 1. g) ne postoji verodostojna isprava. nije moguce da se izda platni nalog. . b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda. . a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. • cinidba nije tuziva.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. v) tuzeni je glavni duznik.Dj) Prinudno izvrsenje . • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu.

a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi. .Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ). 168 . . razlozi prigovora. sud nece odbaciti tuzbu. a ne u mandatnom postupku. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . B) Izdavanje platnog naloga . potpis podnosioca ) i dozvoljen. . b) Prigovor protiv platnog naloga.Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva.moze da ulozi samo tuzeni.Po svojoj pravnoj prirodi.Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova. i ne zakazuje se nikakvo rociste. .Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.PRAVNI LEKOVI .U platnom nalogu. . vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. Postupak po progovoru: .Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. a ako predloga nema.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . . .U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva. . sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. . izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ).b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. . . . .Ako nadje da je prigovor osnovan. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. . pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. on ce zakazati glavnu raspravu.Neblagovremene. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor. . nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem.Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten.Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. ..Pokrece se tuzbom. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. .Po pravosnaznosti tog resenja.

U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ).U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari.. 169 . Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. . pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. medjutim. ko ga j. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba.. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka. V) Izostanak stranaka . a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. presuda zbog izostanka je ukinuta.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. .Ako s glavnog rocista izostane tuzeni. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. G) Poziv za glavnu raspravu . .Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. . pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu.PRESUDA .Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. B) Vodjenje zapisnika .Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu. 122. .- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. a sto on nije tu. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos.POJAM I ZNACAJ . b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. bitna sadrzina izvedenih dokaza. . stranke mogu izjaviti redovne zalbe. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak.) Postupak u sporovima male vrednosti .Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. nema pripremne rasprave. . ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu.

Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora. ..Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova. tuzilac moze podici. V) Rocista i rokovi . odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8).U slucaju da sud odlozi rociste. a u postupku po zalbi vece od trojice sudija.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude. . a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis. .Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik.POJAM I ZNACAJ . ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik. vec to cini samo na njihov zahtev. 170 . . tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. kako pred sudom opste mesne nadleznosti. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. . .Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora.Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda .Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis. duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana.U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . 123. ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom.U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar. .Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). .PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja . b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. B) Zalba protiv presude .Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). * pogresna primena materijalnog prava.) Postupak u privrednim sporovima .

.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.bla bla. . cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.5 miliona dinara... zbog propustanja. na osnovu odricanja. postupka se primenjuju supsidijarno ).) Istrazno nacelo .) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima . . vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor.Drugi stepen.) Ogranicenja dispozicije stranaka . kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela.Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana.Prvi stepen.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze.) Hitnosti postupka . G) Pravni lekovi . b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama. nema ni sudskog poravnanja. * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. . * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana. osim ako zalilac ucini verovatnim da.trojica sudija. . odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici . bez svoje krivice.Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne.Da bi se postupak ubrzao.. 124. 4.. 2.) Sastav suda .U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta..sudija i dva porotnika. 171 . . 3. .Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje.

tuzbu mogu da podnesu supruznici.) Revizija ..Ona je uvek dopustena. bez obzira na vrednost predmeta spora.) Iskljucenje javnosti 7.5. tj.BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno. 8. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. koju mogu da podnesu supruznici. V) Ponistaj braka . G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . D) Presuda i pravni lekovi . . 172 .Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. ovo je dovoljno.. te organ starateljstva. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici.Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. 6.Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. imovinsko stanje. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. . .pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava.Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. za ponistaj braka.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. * Drugo.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode. stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. .) Locus standi. i kada nijedna stranka to ne zahteva. B) Principi . lisenju roditeljskog prava. . a potpis vlastodavca overen. ). B) Razvod braka . krivica stranka za pojedine troskove. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. .) Naknada parnicnih troskova . vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. . .Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. sporazum zakljucen pod prinudom.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva. kao i presuda o razvodu.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim. .

125. g) produzenje roditeljskog prava.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. .U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. . porodicna. studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima. neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici. .Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku.6 B) Pravna priroda . Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 .To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. . . .Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1.Opsti vanparnici postupak ne postoji.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. .Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. . .Vanparnicna stvar je licna. . V) Predmet vanparnicnog postupka .) Prave vanparnicne stvari . . v) protest menice i ceka. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti. stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. a ne organ uprave.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. b) zemljisnoknjizne stvari. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. d) davanje dozvole za stupanje u brak. imovinska ili druga nesporna stvar. vanparnicnih stvari. .Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud.

priznanja cinjenica. licnost.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. .Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno. . po sluzbenoj duznosti. 2. . b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari.Vanparnicni postupak je preventivan. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. .. medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti. g) uredjenje medja. . Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. .) Neprave vanparnicne stvari .Sud okoncava postupak. tj. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. tj.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. pravni mir i sigurnost. . . vec shodno. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka. . po pravilu. 174 .U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. .medjutim. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti.To znaci i elasticnost. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak . dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. onako kako ga je i zapoceo. potvrdjivanje. opija se. odricanja ili priznanja zahteva.. 126. jer se npr.) Nacelo oficioznosti .Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. cuvanje i ponistaj isprava.. vec samo po predlogu ovlascenog lica. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut.Npr: Punoletni A se kocka. .g) sastavljanje. srodnici.Vanparnicni postupak je zastitni.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. .) Nacela vanparnicnog postupka 1. po sluzbenoj duznosti..organ starateljstva. postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. . .Izuzetno. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka. .Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu.Vanparnicni postupak pokrece sud.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. sudskog poravnanja.

4. .U tom smislu.VRSTE 1. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. . te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. . a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc.. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. 3. . dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje. mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. . tj.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori. . 2.Vazi nacelo pismenosti. . te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes. 2. materijalna istina i ocena dokaza .Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar. . vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka.) Ostala nacela vanparnicnog postupka .U statusnim vanparnicnim stvarima.Vazi nacelo saslusanja stranaka.) Ucesnici 175 .) Subjekti vanparnicnog postupka . te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.) Sud .) Istrazno nacelo. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.Sud je. vac je opsta javnost uvak iskljucena. .Ne vazi nacelo javnosti.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica. dalje. . .Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. .) Nacelo zastite ucesnika u postupku . ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva.Postupak ovdi sudija pojedinac.Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. 127.U ostalim vanparnicnim stvarima. .

.Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. ali izjavi zalbu na odluku suda. B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. . lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti .U kontencioznim vanparnicnim postupcima. .U ovom primeru. vec samo ucesnici.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. . . Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika.je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. .STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 . . . . B i D. materijalnopravni ucesnici su A.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme.U pravim vanparnicnim stvarima. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici.Ova lica su materijalnopravni ucesnici. dok svedociti mogu materijalni ucesnici. lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. .Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. a formalni ucesnici su samo A i B. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika. jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka.. .U kontencioznim vanparnicnim stvarima. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).Npr: A ima babu B i dedu D. . ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke . D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. ne formalnih. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika.Npr: u ostavinskom postupku.B i D su materijalnopravni ucesnici. ono je formalni ucesnik u postupku. odnosno za postojanje stvarne legitimacije.Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. D ne ucestvuje u postupku.Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. . . * kada preduzima procesne radnje. .Ovde ne postoje stranke. ucesnici su svi naslednici i legatari.

O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. jer i sam prvostepeni sud moze. .Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba.Ucesnik koji je upucen na parnicu. .I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv..Ali. . kada postoji spor o cinjenicama. 128. * U drugom. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. . . premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi. .Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi.Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja.Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan. . tj. . on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima. . korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. . . odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. . da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje.Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). .Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. 177 . . .Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka.Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. . .Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku.S druge strane. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. . prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. . da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari.U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. kada je zalba izjavljena.Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost.

178 . vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu.FORMALNA PRAVOSNAZNOST .Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. . .O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. te u neblagovremenoj zalbi. . . zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine.U vanparnicnom postupku.129. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. odnosno kada su se svi ucesnici. . . v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem.Npr: A i B su zajednicari na kuci. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku.U ovakvim situacijama.Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. .I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu.Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. . b) kada se ucesnik. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. U vanparnicnom postupku. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). . parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda.Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. .MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . ako je to dopusteno. . . u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti.Dakle. .) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku .Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja.

da smatra da je testament nistav. B) Vanparnicni sud i parnicni sud .U prvom slucaju. .Npr: U ostaviskom postupku.Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud.Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. za testamentarnog naslednika je oglasen A. . te i da razrezuje porez na imovinu B i C ).Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti. ).130.Po pravilu. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. . .Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . . sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. .Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A.Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. .Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan.Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave.Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda..Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. . A) Vanparnicni sud i organ uprave . A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku.Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. . A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. .Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. . Sud odluci da lisenju nema mesta. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti. Naposletku. .Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. osim ako nisu nistavi. a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. . ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku .Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. .Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze. . .To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc. za razliku od vanparnicnog suda. .Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari.

180 . . . o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim. . . na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku. kao i naredno 132. .Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu. .Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo. . vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene .U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.Ako postupci budu pokrenuti u roku.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan.Ne postoji.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. 131. dakle. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta. odredili stadijumi prvostepenog postupka. . . ucesnici mogu uciniti spornim.U postupku svako cinjenicno pitanje. B) Pokretanje postupka . jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno.To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. ta odluka vezuje vanparnicni sud. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak.U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku..Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). . . 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. .Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. . --> Drugo.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje.

zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca..Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju.Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj.U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak.Zajednicka obelezja su suzena. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak.Nastavljanje postupka. V) Tok postupka . i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti.u vezi eksproprijacije.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova. 181 . . . medja. . pa tako npr. . . ne znaci da ce doci do obustave postupka. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. . u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke.Povlacenje predloga.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije.Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku.Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka. . postupku raspravljanja zaostavstine. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite.Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). . donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki. .. bez obzira da li je izricito ili precutno.. .Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. a bio je uredno pozvan..Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. . . . deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. postupku za produzenje roditeljskog prava. .Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka.Dokazni postupak je deformalizovan. . . postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. . . . sudskog depozita.

predloga za ponavljanje postupka.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava. . te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti.Postupak je hitan.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja.S druge strane. postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. .U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. pa npr.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka. . organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. .) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.. njegovog staraoca. . . odnosno privremenog zastupnika i predlagaca. kao i organu starateljstva.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti. . . 133.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. potpuno ili delimicno.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti. ali i radi zastite drugih.Ako sud nadje da je predlog osnovan. 182 .Kada resenje postane pravosnazno. 2.U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku. . lice prema kome se postupak vodi. .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. postupanje i odluke drugostepenog suda.U navedenom smislu. .) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . . sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. imajuci u vidu zalbene razloge. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. .ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka.) Lisenje poslovne sposobnosti . 132. u samoj organizaciji pravnog leka. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno.

. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. . . • lice je nastalo u brodolomu.. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. b) U drugoj fazi.Do izmene resenja dolazi. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. .Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. . a ima vise od 70 godina.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste. da se bez odlaganja jave sudu. kao i javni tuzilac. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. .Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. odnosno boraviste.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. . 183 .Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. te ako se nadje da su se ispunili uslovi. . . pozaru.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. a ako ustanova smatra da je potrebno jos. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. i ako oceni da jesu. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. . 3. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. .

dete.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. 184 . kao i o svojoj licnosti.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . 134. .Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog.Protiv resenja kojim se odbija predlog.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje. 5.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka. .) Produzenje roditeljskog prava .tj.U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje.4. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. . . .. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka. . onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.. kada ono zbug dusevnog bolesti..Ako su naslednici nepoznati. a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. . .Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika. takodje. . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. telesnih mana. . nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema.Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta. .One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr..Kada prestanu razlozi za produzenje. staraoca deteta i njegove roditelje. .) Davanje dozvole za stupanje u brak .. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano.RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE .Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva.Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste. . .U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa.Revizija u ovom postupku nije dopustena.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje. ..Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. zaostalog dusevnog razvoja. . te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda.. zalbu moze da izjavi samo maloletnik.

koliki su im delovi. . kada se spori o primeni prava. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku.Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. on se ne resava u ostavinskom postupku. u zavisnosti od njegove prirode.Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. .Gosn. * Objektivno. (-) Prethodne radnje . .Suprotno tome .Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. .Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda.Lice koje je naslednik po normama ZON. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima. . o njemu odlucuje sam ostavinski sud. . . . . 185 . . ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine..Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela.U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. • popis i procena zaostavstine. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne.Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. . • donosenje resenja o izvrsenju. . vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. . . .Ako su za ucenike sporne cinjenice.Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine.O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. ko su naslednici.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno. .Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. • raspravljanje zaostavstine. Ranko kaze ovako: .

o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. (-) Raspravljanje zaostavstine .U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. . (-) Resenje o nasledjivanju .Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. zapisnicar i svedoci. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice.Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. a moze i sud. popis i procenu imovine ostavioca. o deci.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo.Zapisnik koji potpisuju sudija. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. . . licima koji su testamentarni naslednici. obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. koji datum nose i gde su pronadjeni.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje.Smrtovnicu sastavlja maticar..Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. . u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika.Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. ili da naznace svedoke usmenog testamenta.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. (-) Postupak sa testamentom .Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta. ko ih je predao sud. . . . i to sud kod kojeg se testament nalazi. . ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. o bracnom drugu. da li je testament predat zatvoren ili otvoren.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. podaci o eventualnim dugovima. velicine naslednog dela i prava na legat. 186 . . kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. (-) Postupak po prijemu smrtovnice . .Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze. prava na nasledje. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. . odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. pretpostavlja da prihvataju nasledje.Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. . a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. . obezbedjenje zaostavstine.

Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku.Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. . odnosno visinu naknade.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave.Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. . nema potrebe da se donosi novo resenje ).UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka . 187 . .Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament.U ovom postupku. . . . na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti. .Na rociste se poziva i javni pravobranilac. . legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku.Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim.U navedenim slucajevima. B) Postupak .U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. sukorisnika i drugih zajednicara. te je izvrsni naslov. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine.O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. . .Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku. (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju .Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka .Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku.Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. .. . vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. V) Resenje o naknadi . te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). . zakazivanje rocista je obavezno. kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.

Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. .Ako saglasnosti nema.Protiv resenja suda nije dopustena revizija. zajednicke prostorije u zgradi ). .Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima.Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku. V) Upucivanje na parnicu . . i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. pa ako to i ucine. 188 .Ako to nije slucaj. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari.Nakon prijema predloga.Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. odnosno imovine.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. V) Postupak . .Ako postoji spor. . a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. onda ce se smatrati da je predlog povukao.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece.Ako sporazum zajednicara izostane. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . te stoga ovaj postupak spada u neprave.U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. . . . udelima zajednicara.Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku..Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr.. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. .DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika . smatra se da je predlog povukao. i samim zajednicarima.U ovom postupku je rociste obavezno. . . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. .Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. . . B) Predmet postupka .Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka. on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. . . kontenciozne vanparnicne postupka. B) Predlog i postupak .

uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. . ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi.Priliko sastavljanja isprave.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. 189 . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza.Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava.U ovom postupku.Revizija nije dozvoljena. .Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . narocito saslusanja ucesnika. geometre i svedoke.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste. B) Predlog i postupak . . . V) Resenje suda . a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. * principom poslednjeg mirnog poseda.Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. * pravicnoscu.G) Resenje suda . nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.U slucaju neuspeha. . onda ce se smatrati da je predlog povucen ).) Vanparnicni postupci povodom isprava 1.Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. .Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. . . . . . .Po prijemu predloga. 135. .Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku. a ako ona nije moguca onda civilnu.Nacelno.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave .Stoga. . kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. u skladu sa odredbama materijalnog prava. sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.Sud ce izvrsiti fizicku deobu. osteceni ili pomereni.

.Nacelno. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). .). zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta. .Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju.Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda.Sud je duzan da primi na cuvanje testament. . a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. obveznice. varanti.) Potvrdjivanje sadrzine isprave .Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica.Stoga. verno. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr.Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. hov.) Cuvanje isprava . .. a za ostale isprave.. . 2. 3.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ).S druge strane. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena. ili je nem/gluv. . sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu.U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu.Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije..Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla. lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. cekovi. 190 . 4. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. ...Nakon sto je sudija sacinio zapisnik. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev.) Sastavljanje sudskog testamenta . ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno. gradjevinska ili radna dozvola. menice. onako kako je to zavestalac ucinio. .Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. debitne kartice.). tj. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. . dok su ostale hov.U ovom postupku. . konosman. 5. .Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost.

Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. .Po odrzanom rocistu.Kada primi izjasnjavanje.Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. . ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. .) Sudski depozit A) Predmet postupka .Ako predlog nije odbacen. . ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. .Nacelno. 136. na koje se pozivaju predlagac.Kod nas se. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. sud donosi resenje o ponistenju isprave. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave. . . sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti. kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. . hov i druge isprave koje se mogu unovciti. takodje.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . a na osnovu rezultata dokaznog postupka.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. . . a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. niti sme da je preinaci.Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. .Po pravilu. odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. G) Polozaj duznika iz isprave . u sudski depozit se predaju novac. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi..Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave.Predlod sadrzi identitet isprave. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. 191 . obnovi ili prenese na drugo lice. . ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio.Od gorenavedenog momenta. D) Resenje suda . duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. . B) Postupak . plemeniti metali i druge dragocenosti.

rok i uslov za preuzimanje.Kako je samopomoc zabranjena.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka. .Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. . dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. . kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. .Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. . .) Izvrsni postupak. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. B) Postupak . . ako ispunjava uslove za prijem stvari. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. . te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio. . V) Preuzimanje stvari . . .Ali. . primenom monopola sile drzave. .Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika.Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. i to na prinudan nacin. ali i upozorenje na pravne posledice. 137.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. nacin.Medjutim. sud o tome izvestava predlagaca. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje. G) Resenje suda ..Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. pojam i obelezja .Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. 192 . ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. .Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini.).Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava.Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika.. .Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka.

.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline.Medjutim. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . . 2. 3.) Nacelo formalnog legaliteta . .Naime.Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje.) Nacela izvrsnog postupka 1. osim da podnese predlog za izvrsenje.U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. 193 .Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. potrazivanja. . dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali.Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti. ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica.) Nacelo zastite duznika .U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. izvrsni postupak se obustavlja. .. .Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). . to znaci da postupak pokrece sam sud.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje.. .Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje. naplate taksi i troskova postupka. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ).Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr.138.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje. . . . kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku. . . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje.Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. . . . ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku.Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke.Sud je vezan ovim predlogom.

ako je to dovoljno za namirenje. .Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca.Po prirodi stvari. svota novca.) Nacelo vremenskog redosleda ... obuca. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. . sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. . izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri.Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja.Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. .U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ).prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). 4. . oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. ostecenje ili umanjenje vrednosti. . . izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera.Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka.Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. .na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr. v) Trece. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. min. . gleda se da se postigne najbolja cena. medjutim. . potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom.Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. namiruju se: poreske i druge dazbine. b) Drugo. * Princip egaliteta.Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. .Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom.Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. * Princip ekskluziviteta.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo.Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta.srazmerno namirenje poverilaca istog reda.). 194 . b) Drugo. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ).Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ). Tek nakon namirenja ovih potrazivanja.. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. radi zastite imovinske pozicije duznika.. .

. . 6.. .U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju.) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud .Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu.Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. b) Drugo.Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka.) Nacelo efikasnosti . ukoliko sud smatra da je celishodno.On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja. odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka. ali ima i siroka diskreciona ovlascenja.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ). . 139. principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda. za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. . . B) Sudski izvrsitelj .Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka.5. .Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik.Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. . . procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama. kako to zakon kaze ). medjutim. .U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje.Rocista se zakazuju izuzetno.) Nacelo pismenosti .On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice. vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova. v) Trece. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju.).Zahtev za iskljucenje. 195 . a drugi da sporvede izvrsenje. . . V) Stranke . za njeno otklanjanje odgovara Srbija.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana.U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. tacan rok za ispunjenje obaveze. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. odnosno odredivosti predmeta izvrsenja.U pogledu odredjenosti.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 . ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija.U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja. . protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje.Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. necinjenje.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave.Dakle. . tacnu oznaku vrste.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. drugi se obustavlja. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje .Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. . trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu.Obrnuto. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. .U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. . . --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. . A) Zalba . . D) Odluke suda . izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. duznik i predmet. G) Predlog za izvrsenje . vrsta i obim ispunjenja obaveze. .Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. kolicinu. . . ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. 144. kao i potvrda o izvrsnosti.Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje .Dakle. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. .

B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). .Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. . priznanica ). . • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. .Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr.Ili. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja.Jer. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. novacija. • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. • ukidanje. .Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr.U neblagovremenoj zalbi. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. . .Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja. oprost duga ). . ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. kao i pravosn. . 201 . . izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. sudski odlukama. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum.

U prigovoru. inace ga pogadja prekluzija. .Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari.Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka.Ako je prigovor osnovan.Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka.Sto se tice devolutivnog dejstva. . trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. . i za odgovor ima rok od 3 dana.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor. . Dalje. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu.Zalba nema suspenzivno dejstvo. Najzad.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika.Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. zakupoprimac.. .. 202 . a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. . . da odbaci zalbu kao nedopustenu. . on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. .Zbog toga. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana.V) Postupak .Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga.Ako mu to ne podje za rukom.Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. . .Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. .Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. ali je propustio.Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu.Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. . izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. najpre. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. . ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . D) Prigovor treceg lica . .

ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. . izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. . 203 . ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. do nastavka moze da dodje i ranije. . preinacena. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. .Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. . ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. . .Pravni lekovi u izvrsnom postupku. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja.Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta. a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje.Ako su razlozi fakultativni. nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. ili se pokaze da nisu ni postojale. izvrsnog duznika ili treceg lica.145.Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja.Tacnije. . .Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje.) Odlaganje i obustava izvrsenja . .Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. ponistena ili stavljena van snage. po pravilu.Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. . a po predlogu poverioca.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja. sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. nemaju suspenzivni karater. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.Odlaganje izvrsenja . . . b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom.Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno.Kod obaveznog odlaganja. . . . g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. .U praksi. . duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti. odnosno konacno ukinuta.Stoga.

. 146. dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu.Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani.) Novcane kazne i sudski penali ..Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. o on odlucuje resenjem hitno. 204 . po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. . ..Sudski penali . . . ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni.Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. nedelju. . ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika. mesec. prebijanjem potrazivanja.Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu.Prilikom odredjivanja visine kazne. . .Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.. . .Dakle.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja.Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik. . . . banka.Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja. .Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza.. .Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. kao i njena visina..Novcane kazne . .Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze.Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna. .

147.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. postupak po prigovoru i odluke se donose. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. prvenstveno.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak. sam nacin izvrsenja.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. 4. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.12 156. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. ) idu u sklopu ovog pitanja.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. • izvodi iz poslovnih knjiga.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. i drugi. . • obveznica i druga hov izdata u seriji.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. 2. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. • fatkura ( racun ). . resenje o izvrsenju se stavlja van snage. • akreditiv. • bankarska garancija. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. 3. pak.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. . samo na osnovu verodostojne isprave. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave . . 205 .) Posebni izvrsni postupci . b) u drugom delu resenja. 5. 148.

odnosno udela p. . preduzetnik.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. . dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. 206 . poreski broj duznika.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje.fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. . naziv banke i broj racuna poverioca.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. 157. . postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. * svaki ugovor u privredi. . procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. . nazive banaka i broje racuna duznika. u ovom postupku. procena i prodaja akcija. fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. 3. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. * dospela bezuslovna bankarska garancija.Ako dostavljanje bude neuspesno. .S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda.) Skraceni izvrsni postupak . * dospeli bezuslovni akreditiv. visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba.b) Preduzetnik. * obveznice i druge hov. a ako ne moze ni njemu.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.d. . kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.Dakle. onda se vrsi fikticno dostavljanje. . pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. u poslednjem slucaju. . Uz to.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar.Ali. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika.U suprotnom. 2. . . visini i dospelosti potrazivanja.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka.

. • da je obaveza iz isprave izvrsena. • da obaveza iz isprave jos nije dospela. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri.) Protivizvrsenje A) Uopste . a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. . po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu.Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). 207 . ali sada u izmenjenim ulogama. V) Razlozi . ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. ..Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. . • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice.Protivizvrsenje se odredjuje.I u ovom postupku. .Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. B) Stranke . medjutim. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. .Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. . nesuspenzivna i nedelotvorna. preinacena. . on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. 149. izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. po pravilu. . v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno.Ako ga sud usvoji. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. a da kasnije VKS ukine.Prigovor ima suspenzivno dejstvo.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu.

sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. . ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. . 150. Naturalna restitucija nije moguca. . . trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. . prodaja stvari i namirenje poverioca. .Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. on moze. . npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu. D) Parnica .U razlogu pod b) moze da dodje do problema. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje.. izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu.Nakon isteka rokova. . da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog. odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ).Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. . ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ).Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana. jer je B stekao vlasnistvo na autu.Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje. 208 .) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste .Ako se nadje da je predlog osnovan.U ovakvom bednom slucaju. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje.Ovo resenje suda je izvrsna isprava. . G) Postupak .Kada se namiruju novcana potrazivanja.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano.Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). . U izvrsnom postupku.

.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. .plenidbe .Kod svih ovih sredstava izvrsenja. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost .zaplene .. sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. vec plene ). osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. B) Popis.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. G) Predmet popisa. . i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.plenidba stvari . . .Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze. 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje.Popis.U takvim situacijama. .Pre popisa. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari. . 209 .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari.Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika.Ako to duznik ne zeli. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.U svim stadijumima. osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. nije u stanju ili nije prisutan. sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. V) Postupak popisa. * procena stvari. . izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. * namirenje poverioca.13 151. * prodaja stvari.

210 . suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe. preda na cuvanje u sudski depozit.U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. da joj vrednost bude smanjena.. ..Ostale stvari. te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. . dragocenosti. . . nacelno. .Duznik je neposredni drzalac popisane stvari.Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. duzna su da o tome obaveste sud. .Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. D) Obim popisa . i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). . . .. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. .Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka.U izvesnom smilu.U ovakvoj situaciji. . . E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. izvrsnog duznika D.Medjutim. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr. . vozila na popravci u automeh. . izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima.Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. stanu. . izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca..Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava. za potrebe popisa. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. Dj) Cuvanje popisanih stvari . te moze da je upotrebljava i ubira plodove.Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica.. poslovnoj prostoriji. hov.ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. radnji ).. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. izvrsenje se obustavlja. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ).Sudski izvrsitelj je duzan da novac. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: . * drugo.

Z) Procena stvari . osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima.Od momenta upisa. .Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis. vaze sledaca pravila: prvo.Ukoliko stvar prodaje komisionar.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. . njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka.. radi se o bezdrzavinskoj zalozi... radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. • pocetna cena je procenjena trzisna cena. u tom slucaju. na predlog stranke. ako se akcija kotira na berzi. • sud zakljuckom odredjuje vreme. . . prodajnu cenu i druge uslove. .Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. ako akcija nema berzansku vrednost. . mesto. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu.. . .Ako njega nema.Da bi.Sud moze. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar. u protivnom se postupak obustavlja. drugo.Ako su predmet izvrsenja akcije. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. 211 . • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa. . . I) Prodaja stvari .Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. procenu i prodaju stvari. . vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari.).

.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ).Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. . . glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). . . J) Namirenje poverioca .Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. overena privatna isprava.U tom slucaju. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ). nepokretnost je upisana u knjigama na lice A.Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige. . pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ).Izvrsni poverilac je duzan da. .Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom. . dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu.Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. . uz predlog za izvrsenje. troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje.Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika.Ako su svi predlozi stigli istovremeno. .Osim nepokretnosti.). resenje ostavinskog suda. . sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih. resenje o deobi zajednicke imovine.Kada se namiruje vise poverilaca. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. kamata. . pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. . kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. .) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika . u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). 152. a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka..Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B.Smatra se da je izvrsni poverilac. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika..Kada se namiruje jedan poverilac. a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. 212 .

.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika.Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda. procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ). 213 .Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica.Pravo namirenja. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. .Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti.Ali.Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu. njena trzisna vrednost moze da se izmeni.Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. povrsina granice. B) Izvrsne radnje . nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). . vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ).Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene. . pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ).) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu .Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. .Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. . . ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. deluje erga omnes. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige.Nakon upisa zabelezbe. i to na osnovu misljenja vestaka. .Kada sud donese resenje o izvrsenju.Ako saglasnosti nema. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ). koje je neprenosivo.Takodje. kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. .. . . . kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. 2.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti. .) Procena vrednosti nepokretnosti .Takodje.

.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. . sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. B) Postupak prodaje nepokretnosti . cim se postupak javnog nadmetanja okonca. osim izvrsnog duznika. 214 . .Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog.3.Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. . . .Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo.Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima. . jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu.Ako je prodaja nepokretnosti uspela.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku. .Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. .Kupac moze da bude svako lice. . .) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti. . i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. . . kao sastavni deo rocista. javno nadmetanje. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici.Na drugom rocistu. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. . .Ponudilac je vezan svojom ponudom.U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. . ne moze da se odrzi. . S druge strane. mesto.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. vreme. .Aukcija .. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. javna drazba ) i neposredna pogodba. ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. nacin. nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ).Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. vec javnopravnog karatera.

. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. .Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom. . bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne.Resenje o dosudjenju nepokretnosti . . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. . 215 .Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu. najboljem ponudjacu.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. . a ako uplata izostane.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu. .Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju. .  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom.Za razliku od zaloznog prava. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca.U izvrsnom postupku.. stvarne sluzbenosti se ne gase. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje. preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ). . . sticanje je originarno. ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. . sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. .Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu.Nakon njegove pravosnaznosti. .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan. . titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. .Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. postup.Nakon sto je kupac polozio cenu.Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti.  Prelazak rizika. kupac je duzan da u roku polozi cenu.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. . . odnosno 3. cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ).Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. .Izvrsni duznik je obavezan odmah.Pravo prece kupovine . tereta i plodovi. .

Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. .  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja.Ipak. . pri cemu njihovom tituraru placa naknadu.Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom .Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje.Da bi opstao zakup stana. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci. . pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. b) Rociste za deobu . 4.Nakon namirenja ovh potrazivanja. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda. . sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana.S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak. .Po pravosnaznosti resenja o namirenju.) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . . 216 . . . . zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. .Iz cene dobijene prodajom. oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti..Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava. isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ).Kada odlucuje o deobi. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju.Sve ostale licne sluzbenosti se gase. . sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. cak i kada su upisane u zemljisne knjige. . .U okviru jednog reda. . .Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige. na rocistu za deobu.

i kada ne zaheva javnu prodaju.Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. nakon neuspele druge javne prodaje. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu.Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. On moze da raspolaze nepokretnoscu. . te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas.Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji. . ne moze da dodje do obustave izvrsenja. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti.Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. .Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. i to na njegov predlog. 217 . Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina. .Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. .Od plodova nepokretnosti. .Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju. . formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. . . . . . ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. . . . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke.Nakon vracanja nepokretnosti. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju.Obustava izvrsenja . te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda. . izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. . ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku. a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja.

primanja vojnika. --> deciji dodatak. resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ). sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. V) Plenudba potrazivanja . 218 .Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). . nadleznost .) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja .Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja.Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju.Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. . --> primanja po osnovu socijalne pomoci.Dvojako je adresovana: * prvo. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. ali i po sluzbenoj duznosti.Nacelno. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja . pa se izvrsenje na zaradi.Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog.Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. . mesno je nadlezan forum rei sitae. . • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ).Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. B) Pokretanje postupka. .Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. . --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno.Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. studentske stipencije. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. . nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku.153.. . * drugo.. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca .Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). . mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. .

Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate . da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce. . . izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje.Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. .Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. .U roku koji odredjuje sud. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari. .Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate.Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca.Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. ali i one koje ima prema poveriocu. po ostvarenju potrazivanja. .Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja. . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom. . . izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje.Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju.. .Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. D) Prenos potrazivanja radi naplate . .Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud. a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 . . izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika.Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja.Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. . u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). .Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. . .Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja. .Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.

. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. . prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. . .Resenjem o izvrsenju. . i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca.Procena. J) Izvrsenje na drugim hov .Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika. pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja.Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . 154.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika. izvrsni duznik ima stedni ulog. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu.Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . isplacuje izvrsnom poveriocu.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu.Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom.Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. . . . prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. procenom. .Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov. po tvrdnju poverioca. ..Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu. duzniku i Centralnom registru hov. .Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ). K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika .

u odredjenom roku pribavi te stvari. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.Ako on tako ne postupi. a ono nece da stvar vrati dobrovoljno.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika.Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. . 155. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti . on je duzan da je voljno preda.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. . sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. . . u suprotnom cini krivicno delo. sudski izvrsitelj mu je oduzima.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. . izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari. . . . prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu.U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. .Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. . necinjenje i trpljenje 221 .U takvoj situaciji.Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. . te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini.Naprotiv.. .Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca. . . sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca. u suprotnom. .Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. .

jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). . .Ovde se prica i pitanje 146.radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice. . onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ).Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ).Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. ponovio smetanje. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. G) Predaja i oduzimanje deteta . . po njegovom predlogu. . izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. ..Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. . . 222 . nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. .Ako bi duznik. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. .Kod obaveza necinjenja i trpljenja.Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. novcane kazne i sudski penali. sud nanovo kaznjava duznika.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. te da je ono izvrsno. sud ne bi vodio novi postupak. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani. .Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ).U takvim situacijama. 2. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika.) Nezamenljive radnje . .) Zamanljiva radnje.Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. nakon toga. . pa mora odmah ). . tj. .Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. 1. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. . . duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje.Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. .Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. o trosku izvrsnog duznika.Moguce je da je duznik svojim radnjama. .Naprotiv. a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. .

) Postupak obezbedjenja A) Pojam .Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje.). . zaposleni. nastupa fikcija da je izjavu volje dao. . i to deobom stvari. .Izvrsni duznici su suvlasnici. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima. .Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.Zavisno od izreke izvrsne isprave.Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. promene i prestanka pravo svojine. . on je kognicioni. jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja.U drugoj fazi.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. . smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. 158. . deoba moze da bude fizicka ili civilna. B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. * U drugoj. tako i tuzeni.Njome se ukida usvlasnicka zajednica.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. Z) Izdejstvovanje izjave volje . . zaostavstina. . odnosno zaloge na pokretnim stvarima.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova.. E) Upis prava u javnu knjigu . od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave.Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti. . Dj) Deoba stvari .U prvoj fazi. . sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka.D) Vracanje zapolsenog na rad . . moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade..Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju.Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja. .O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca.Izvrsni poverilac. . . . ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku.

) Uopste .O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. 224 . .Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . . . .Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. kognicioni i izvrsni. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ).O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac.Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja. . za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak.) Sud .Postupak je hibridan. • prethodne mere. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka.Ako predlog ne sadrzi sve elemente. . g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva.Ako poseduje izvrsnu ispravu. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.U orvoj situaciji. • 159. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju.) Predlog i resenje o obezbedjenju . . . . poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere.Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi.) Prethodne i privremene mere . a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu.Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje.U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. 2. V) Osobenosti postupka 1. odbacuje se kao nedopusten. odnosno o glavnom zahtevu. . v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. predlog se odbija kao neosnovan.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje. vec samo prethodne mere. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. ali nema suspenzivni karater. 3.

. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. . B) Resenje o odredjenju privremene mere . da ce cedirati potrazivanja na trece lice. da potrazivanje postoji. ali ipak. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 .ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. a ako ga nema. privremena mera ne moze da se odredi. vec i prema ucesnicima u postupku. .Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre. kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . da ce da je otudji.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi..Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti. jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). . kao i da se produze ).Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. i drugi. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. . kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja.U ovom slucaju.U ovom slucaju. .U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom..Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu.Dakle.Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. . .Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. . . i uz to rok trajanja mere. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. .Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika.Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten.Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. . . sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja. . sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu.. da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje.

ukida se i privremena mera. ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja.Bez tih ogranicenja. . njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). . . ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik. .. .  kada ona vise nije potrebna.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna.Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ). i sadrzinski i temporalno.Resenje o privremenoj meri se vezuje. zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti.Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja. dnevnom listu se zabrani da stampa. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. u neku ruku. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. .Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . . E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja . ono je ujedno i izvrsno. D) Izvrsenje privremenih mera . .Promenom okolnosti. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos.Npr.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika. odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar..  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. .Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • .

pokaze se da ne postoji potrazivanje ).U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. . .U ovom postupku. . slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika. .Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. . . zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. da bi se ove mere odredile.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka . visina potrazivanja. tj. 160.Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti.Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. . vreme njegovog dospeca. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. dakle predstavlja izvrsnu ispravu. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati.Kod pokretnih stvari. kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr.PRETHODNE MERE .Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. medjutim.Takodje. Ziga 227 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->