1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

5. tj.Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. odluka suda moze da se pobija zalbom.Obrnuto. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima. .Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. . kada gradjanski sud resi upravnu stvar. . ponosenje zahteva. predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. .Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.U ovom situacijama. . najcesce organu uprave. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda.Prema praksi suda u Strazburu. .Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ). . . b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. . a to proizlazi a contrario iz clana 12.. . . . a krivicni postupak je obustavljen. .Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. A) Sustinske razlike .To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak .Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca.Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. EKLJP.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka. 5 . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. takav upravni akt je nepostojeci. ocinstva i materinstva.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja.

Nacelno. . ). gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca.U okviru krivicnog postupka. tj. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. . postojanje protivpravnosti. . ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama.. odnosno da drzavni tuzilac npr. .Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.str. .Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. . 6 .Npr.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. B) Adhezioni postupak . osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. . ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. koja po pravilu. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu.Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. . sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete.U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. spadaju u nadleznost drugog suda.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. . V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . ali moze i da prekine postupak. . .Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku.Prema clanu 13.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima.Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. ZPP.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . . samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. .

kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. izmedju ostalog.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu.Npr.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice.postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. .Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. . njegovom detetu… . ali ne i njenom visinom. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. 7 . . trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. . .Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . . .Npr. gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela.Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. gradjanski sud je vazan tom odlukom.Obrnuto. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje.Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. . ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu.Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.Ako presude krivicnog suda nema. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda . kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku .On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. . . b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. .

kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . odnosno nenadleznosti. onda ce on biti takav.Ova teorija nija sasvim konsekventna. a ponekad to cini sudska praksa. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. ..U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. dok se vanparnicni nazivao voljnim. . . dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. vec se on pokrece. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto.Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ).Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. . . dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . .).Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka. posto nema spora. u prvom redu.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. . kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. .Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. jer se pokretao protivno volje tuzenog. tj.6. i obrnuto.To ima za posledicu da tzv. 8 .Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.. dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin.Vanparnicni postupak nije homogen. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. deklaratorne odluke donete u jednoj. . pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. gde se parnicni postupak nazivao spornim.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. jer parnica moze da se pokrene.Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. .Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca. . a da spor ne postoji. kao sto je to slucaj kod egzekvature.) Parnicni i vanaprnicni postupak . gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka.

7. . . .Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. vanaprnicni. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). . izvrsni i stecajni postupak.Sudska vlast je jedinstvena. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. 9 . NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. i primenjuju se neposredno. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. .Kada je slucaj obrnut. primarno. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. postupak ce se obustaviti resenjem.Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. resenjem obustaviti parnicni postupak.) Ustav . . . takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. . vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. polozaj sudija u pravnom sistemu.. a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. donose odluke strictum iuris.Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. 2.Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. . odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti.Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda.Sudovi su nezavisni.) EKLJP .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku.ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. . i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. .Prema clanu 19. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.ZPP.) Izvori Gradjanskog procesnog prava .. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora.. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. ona nije nepostojeca. sud ce. . 1.EKLJP se primenjuje ratione loci.

kao i njehove dokazne predloge. ali s veoma ogranicenim dejstvom.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju.. .Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. ZIP. b) Pravicno sudjenje.Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. ZSP. ravnopravnost stranaka ). koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. 2-14. sastoji se. 10 .EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak .EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. .“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . . i to u primerenom roku. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. 4.U Srbiji je zanemarljiv znacaj. ZVP.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode. mora da se pruzi pravna zastita. 3. A) Pravo na pravicno sudjenje . .Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu.) Pravna nauka . iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda.) Sudska praksa . svu pravnu argumentaciju stranaka. 5.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. odnosno prava na tuzbu. . . prvo. spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. Konvecnije. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . javnost sudjenja.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. .) Zakoni: ZPP. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava.

. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. . februara 2005. jedne od suverenih funkcija drzave. irelevantna je za primenu procesnih zakona.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. .Vrsenje funkcije pravosudja.neke kategorije stranaca. . okolnosti cije postojanje. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. .8. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. imunitet od izvrsenja. strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja. . Ovi postupci.Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. de facto na teritoriju Srbije. a parnica je u toku.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. . Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. . odnosno nepostojanje treba utvrditi.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . ograniceno je samo na njenu teritoriju.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci .Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. . na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS.Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. . . koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. Tuzilac je izjavio zalbu 25. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976.Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. 11 .Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. februara 2005. februara. okoncace se po pravilima starog zakona.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. .

Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. . ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). .Sud finansira drzava a ne stranke. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. stranaka i od drustva.VSS ima 11 clanova. izuzet iz sudjenja.. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon. tako da je finansijski nezavisan od njih. te da sude na osnovu Ustava i zakona. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. bira se na period od tri godine. 1 advokat i 1 profesor. . osim kada se sudija bira prvi put.U pogledu proteka rokova. i mandat im je pet godina.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. Iskljucice se sudija: - 12 . zastupnik ili punomocnik stranke. . 10. 9. 6 sudija.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. postupajuci sudija moze biti iskljucen. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika.Sudijska funkcija je stalna. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. . jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. .postoje tri grupe: 1. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. .Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda. .Kod izuzeca. . 2.) Nezavisnost sudstva . . .Ustav stipulise da sudovi nazavisni. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. A) Razlozi za iskljucenje. . saobveznika ili regresnog obveznika. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina.

B) Razlozi za izuzece . . trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku. .U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. b) ako je staralac. odnosno izuzecu . pripadnistvo u istom udruzenju gradjana.Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo .Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak.. on je stranka po duznosti. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. kao i u reviziji protiv presude. zakonskog zastupnika ili punomocnika.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. mora biti obrazlozen. V) Postupak za iskljucenje. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. . 3. . usvojenik ili usvojilac stranke.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena.. o izuzecu odlucuje predsednik suda.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela.. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. savetovanje stranaka tokom postupka. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije..) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari.a) ako mu je stranka. On moze samo da: 1.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. . ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke.. na kojima moze da se temelji izuzece. .Zahtev stranke za iskljucenje..) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.. .Inicijativa za iskljucenje. 11. G) Odluka o iskljucenju. 13 - . odnosno izuzece .Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. . i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. osim ako je za razloge. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. . subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda.

ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora.O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. . za ponistenje priznanja ocinstva.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke.Kada ucestvuje kao intervenijent. JT nije stranka.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. . vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom. u granicama tuzbenog zahteva.Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. . javnim poretkom i pravilima morala. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.. 3.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo.Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.. odnosno postojanja braka. . koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. . ali je i organ u sistemu pravosudja. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile.Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. . . 2.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku.TJ moze. za lisenje roditeljskog prava.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. .Advokat je duzan da stiti interese stranke. - 14 .JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele.) Ulaze vanredne pravne lekove. za zastitu prava deteta. za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. . . . A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . Statutom i Kodeksom.. 12. .JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.

advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. 1. tuzilac. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci.. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora.B) Organizacija advokature . duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ).Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu.Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. da je dostojan poverenja. . - 15 .. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. . nije u radnom odnosu. .Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. medjutim. V) Odnos advokata i klijenata . G) Profesionalna odgovornost advokata . kao pritivan javnom poretku. polozen pravosudni i advokatski ispit. .Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. .Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. . 13. nema drugu registrovanu delatnost.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta. .Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. .Za povredu svojih profesionalnih duznosti.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. drzavljanin Srbije.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka.) Pocetak parnicnog postupka . potpuna poslovna sposobnost. . odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore.

da povuce tuzbu. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. . tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. 2. 3.) Odredjenje predmeta spora . pri cemu se pravna posledica.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio. tako da tuzilac. . u principu.Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. koji nije dopusten.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. . 16 .Npr. zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). sadrzana u izreci presude. za razliku od aluid-a. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo. 4. . .Da bi se ublazile negativne strane resenja. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. . onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. od momenta upustanja tuzenog u raspravu. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. i nakon povlacenja.Npr. onako kako ju je i podneo. . tj. . . . te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe. vec su vezanim inicijativom stranaka. .Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. . te da zakljuce sudsko poravnanje. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom.. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. .Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD .Nasuprot tome. ponekad.Tuzilac moze. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). . stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. pa je parnica okoncana.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora.Infra petita je dopustena.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . na osnovu utvrdjenih cinjenica. u svakom slucaju.Tuzenom koji se vec upustio u spor je. cak i ako bi.) Okoncanja parnice voljom stranaka .

ni obrnuto.Dakle.U principu. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. .Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. javnim poretkom i dobrim obicajima. . postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. . 14. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. . te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno.) Saznavanje cinjenica .Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev.Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu. . i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. .Dakle. 2. . . a druga ih je izricito priznala.Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. . ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. .Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. ili ih nije osporila.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice. 17 . . vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. . .. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega.Za razliku od povlacenja tuzbe.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . . odnosno presudu na osnovu priznanja. .Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva.

Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. nakon dokaznog postupka.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. . 18 . pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.. 3. cime se doprinosi koncentraciji postupka. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. 15. a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan.Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. . ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru.. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost. . Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. .Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile.) Nacin primene raspravnog nacela . ako nijedna stranka nije to predlozila.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. . nezavisno od volje stranaka. .) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima.Npr. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno.To znaci da sud. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. pokaze da su one tacne. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika.Medjutim. 4. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva. . tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. . jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ).Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile.Npr. da li postoji apsolutna nadleznost suda.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki . .

u formi podneska. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. . . . b) da medju strankama nisu sporne cinjenice.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. . kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. .Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu.U privrednim sporovima. . ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. odgovora na tuzbu.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. .Tuzba. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. pravih lekova i procesno punomocje. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). i pored toga sto je. - 19 . A) Vazenje nacela usmenosti .Shodno tome. . v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. po pravilu. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). . stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka.U fazi pripreme za glavnu raspravu. dokazne predloge i pravna razmatranja.Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu.Zbog dobrih i losih strana oba principa. za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. protivtuzbe. prilikom donosenja odluke. . . sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. V) Nacelo pismenosti . . po pravilu. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu.Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. u postupku po zalbi sud odlucuje.Stranke. . B) Jedinstvo glavne rasprave . bez usmene rasprave.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe.

. . jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. . ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze.U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud. 2.Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. odnosno vecem koje rukovodi parnicom. . pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost.Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. . . - 17. 20 .Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. . .Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. bez obrazlozenja ).Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . u formi pravne pomoci. . medjutim.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. vec samo da procita zapisnike o njima.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1. . njihove zastupnike i umesace.Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke.) Javnost raspravljanja pred sudom . bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost. . ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti.) Objavljivanje presude .Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom. . postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku.16.Rasprava uvek mora da pocne iznova. .b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. .Sud. .

u postupku po zalbi.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda.Stranke mogu.Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. kao i predlog za ponavljanje postupka. ma kakvi oni sadrzinski bili. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. vec je nastavio postupak sa tuziocem. .Medjutim. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. . presuda obema stranama. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci.Medjutim.Zbog ove povrede moguca je i revizija.. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda. . a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke.Neki postupci ( npr. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). . zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. zahteve i predloge. zahtevima i predlozima protivne strane.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. v) sud mora da uzme u obzir navode. .) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja .Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. . materijalna pravosnaznost presude.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor..18.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja .Ako jedna stranka ne dodje na rociste. povlaci i ukida sudske odluke. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. . .Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. zahteva ili predloga stranka. . a zalba protivnoj strani na odgovor. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici.To znaci da ona. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. - 21 . cim je takva odluka doneta. predlozima i navodima njenog protivnika. ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. . . d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. zahteve i predloge stranka. . te lica na koja se prostire tzv. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan.

tj.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice.Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . --> da govore istinu. . v) Zloupotreba procesnih ovlascenja .) Nacini zloupotrebe procesnih prava .Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice. Ako to i pokusaju.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. . a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. ali to nije duzna da ucini.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. 1. . slucajem koji nju pogadja. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. . a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. ali i za nehat. predstavlja zloupotrebu prava.Zapravo.Stranka u parnici moze da dela.Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). - 22 . na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. 2. u parnici je rec o procesnim teretima.Npr.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. b) Venire contra factum proprium . da aktivno ucestvuje u postupku. .) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . .Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). u prvom redu.19.Stranka odgovara za umisljaj. jer odgovara i za slucaj. 3.Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. koja se vodi u sasvim drugom cilju. duznost je suda da ih u tome spreci.

O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. .) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. . vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta.Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ).ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. . te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu.. zakonskim zastupnicima. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). 4. . ne i punomocniku stranke. dokazni postupak ).Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. umesacu ili vestaku. pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. . odgovara vlastodavac.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime . . .Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. . . ne i slucaj ).Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. pa se rociste odlozi. pogadja je prekluzija. dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. umesacima. . za to predvidjenom stadijumu postupka. blokada puta ) zakasni.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. . ali zbog slucaja ( npr.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. . stadijum u kome to cini tuzeni. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. ako se npr. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. 23 . . pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. svi dokazi izvedu. punomocnicima.Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ).Ako to propusti da ucini.

sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.. vestak.Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne.Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka. . da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu.. .Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju. . .Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok. .).U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak. . . .Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo. . sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja.Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje. .Sudija nije npr. . . .Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku.Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno.20. .) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku . 21.U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti.Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja.Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. . odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). plus nagrada ).) Nacelo pomoci neukoj stranci . . te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno. .Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. . 24 .U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. . onda se takav podnesak odmah odbacuje ).Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka.

jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena.Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. organ starateljstva. odnosno tuzenog.). .22.Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja. . .Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. .Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka.Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu.. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke . stranke su tuzilac i tuzeni. b) Stranka mora biti poznata.Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. T i Z su bili stranke u parnici.U parnicnom postupku.Prema teoriji zastupanja. B) Stranke po doznosti . neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji.To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. U stvarnosti. . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Takva lica ( stecajni upravnik.Prema teoriji duznosti. . vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. . .Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. . . koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. . v) Stranka mora da je odredjena. zbog omaske u 25 . V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke . . . stecajni upravnik su stranke po duznosti. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici. naslednici.Npr. takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici.Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. javni tuzilac. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. Uprkos tome.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. .

a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. .Npr. . kao i voljnu sukcesiju.) Omaskom odredjen tuzeni . tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. menja identitet stranaka. . ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. .Naime. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. . a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije . drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi.) Error in personam . 2. 4.Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune.Jer. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni.Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. pa i u postupku po pravnim lekovima.Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. 26 . nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ).Shodno procesnom pojmu stranke. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). . G) Naknadno sticanje svojstva stranke . 3. . .Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr.Npr. . .Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. lice A umesto B ). 1.Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije.Ako to ne ucini. Tada oni i ne postaje stranka.) Neprecizno oznacenje stranaka . ali i nakon ispravke. . ono postaje stranka u postupku. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan.Medjutim. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. . moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka.Kada je stranka neprecizno oznacena. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). .odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.Tako.Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege.

tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik.To je razumljivo. D) Prestanak svojstva parnicne stranke . a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe.. tuzba se odbacuje.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. .Obrnuto. te ono moze da bude stranka u parnici. . stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. ne dolazi do automatske sukcesije. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. . . nacelno.U tom smislu.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). . udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. ona se stupanjem u parnicu. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). .Saglasnost svih ovih lica je neophodna.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). . kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu.Stranacku sposobnost imaju i stranci.Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.Voljna sukcesija podrazumeva. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. smrti fizickog.U ovom slucaju. zapravo.Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. saglasnost stranka.Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. odnosno gubitka statusa pravnog lica. . . pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. . 23. medjutim. .Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. 27 - . . jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. . . b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. A) Stranacka sposobnost fizickih lica .

sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.. . lovakom drustvu. parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. u sumnji se smatra da je ima. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. carinarnici. . ako nadje da ti entiteti.Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana.Za razliku od poslovne. . ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. ( ali ne i SZR-u ). . .ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. ZPP-a. postupak se prekida. V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . . .Stoga.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost. ne poklapaju.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. medjutim. . pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. 28 . ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. . smrt lica ).B) Stranacka sposobnost pravnih lica . . . u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. G) Znacaj stranacke sposobnosti .Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost. .Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. a ispunjavaju uslove iz clana 73. 24.. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. s obzirom na predmet spora. . .Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost.Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. javni tuzilac ili organ starateljstva ).Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam .Lex fori koji je merodavan za citav postupak. .U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. . i dace mu rok za ispravku ).Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti.Poslovna i parnicna sposobnost se.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.

. parnicno sposoban. takodje. .. smatra se da je ona parnicno nesposobna. G) Parnicna sposobnost maloletnika . B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . .Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. . .U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. .Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. ono je u toj parnici parnicno sposobno. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti . . .Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. D) Parnicna sposobnost pravnih lica . b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. 29 . .Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna. .Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. .Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku. .U ostalim stadijumima parnice.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost.Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. postupak se prekida. kako za punovaznost svake parnicne radnje. jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. tako i za meritorno odlucivanje.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci. staraoca.U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. . V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. .Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka. .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme.Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo.Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. tuzenom.

Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna.T je aktivno legitimisan.Stranka moze da postoji. gluca.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. 30 . E) Postulaciona sposobnost . Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. . . da ima stranacku i parnicnu sposobnost. . .) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. ako je prodavac. ako je kupac u ugovoru o prodaji. . stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. .U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. ali da nije stvarno legitimisana u parnici. preduzima parnicne radnje u postupku. .Sud samo odlaze rociste. a u suprotnom.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. . . . . . da im nedostaje stvarna legitimacija.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno..Pasivno je legitimisan tuzeni. a K pasivno legitimisan.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. To u ime stranke moze da ucini samo advokat. kaze se da nisu stvarno legitimisane.Aktivno legitimisan je tuzilac. .i tada se stranci postavlja tumac ). sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa. .. ne zna jezik suda. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. .. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava.Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. revizija se odbacuje kao nedopustena. . bez icije pomoci.Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor. gluva. .U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija... da bude odredjena.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost. .U tom slucaju.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. 25.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika.

S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. po pravilu. .Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. privremeni staralac zaostavstine. Nakon pocetka parnice.U ovom slucaju. U drugom primeru. od nevlasnika ). te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. . . ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). kao i njegovog odnosa sa sticaocem. .U ovom slucaju.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije.Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. te se. tako da glasi na sticaoca. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj.Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). . Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. U parnici. vec procesnog karaktera. . retko ).) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . . .. procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. Nakon sto je parnica zapoceta.Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din.Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. 2.Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. . otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije . --> Prema vazecoj teoriji relevancije. mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji. . tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. . ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C.).) Procesna legitimacija ex lege .U Nemackoj. 31 . vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. presuda glasi samo na sticaoca.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. ako se obe stranke sa tim saglase.. B) Procesna legitimacija .Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes.P proda stvar K.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ).Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr.

. .Medjutim. .Titular materijalnog prava. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu.Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. i 28. sticenike zastupaju njihovi staraoci. v) zastupnik pravnog lica.Maloletnu decu zastupaju roditelji.POLOZAJ ZASTUPNIKA .Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik.U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama. 3. . .1 27. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. . . .Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. . radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja. moze da se saslusa i kao svedok. pitanje 32 . a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. .Zastupnik nije stranka u sporu.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost. b) punomocnik. 26.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice.Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26. a zastupnik moze biti i organ starateljstva.) Zastupanje u parnicnom postupku .. .) Dejstvo procesne legitimacije . s obzirom na to da nije stranka u postupku. . pitanje pricati i 27. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke.To moze biti samo advokat.

V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika . a stranka nema punomocnika u toj parnici. . kao i za meritorno odlucivanje. vec njenog zakonskog zastupnika.U nasem pravu.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika. postupak se prekida. . a tuzeni nema punomocnika.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. G) Znacaj zakonskog zastupanja . punomocnik nije neophodan.Na glavnoj raspravi. zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). --> zakljucenje poravnanja. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. ove uslove treba tumaciti restriktivno. sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). --> povlacenje tuzbe.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. a ne zakonskog zastupanja.Sud poziva zastupnika na rocista.Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. 28.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . . .Punomocstvo je oblik voljnog. * ako je prebilvaliste. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. . . . i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. 33 .npr. odnosno boraviste tuzenog nepoznato. --> odricanje od tuzbenog zahteva.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ).ovlascenja koje je od nje dobio. . --> priznanje tuzbenog zahteva.Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog.Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. --> izjavljivanje. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika.Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. . povlacenje ili odricanja od pravnog leka. tj. ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). .

priznanje tuzbenog zahteva.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. d) Pravni polozaj punomocnika . dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . da preduzme sve radnje u postupku.Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. nije nuzno da punomocnik bude advokat. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. . podnosenje zalbe. . g) Vrste punomocja .Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. odricanje od tuzbenog zahteva.. . ako posumnja u istinitost punomocja. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom.Advokat moze. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. . . Povlacenje tuzbe je punovazno.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom.).Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja. .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. odricanje i odustanak od pravnog leka. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. prenosenje punomocja na drugo lice.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza.Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu.Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.Za punomocje se zahteva pismena forma.Pravilo je da se izdaje opste punomocje.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. ..Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. 34 .Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. B) Punomocje a) Pojam . . . ako u punomocju nije drugacije odredjeno. b) Zasnivanje i dejstvo . . vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. v) Obim punomocja . a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja. te se kao isprava predaje sudu. .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. . .Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. zakljucenje poravnanja. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja.

Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane. i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. . kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. da kazuje istinu ).Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke.Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje.. e) Supstitucija . . stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika.Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ).Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. * smrcu stranke. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ). odnosno lice koje nema uredno punomocje. * opozivom i otkazom punomocja. . 35 . . . . stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika. a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. . medjutim. ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. medjutim. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena.Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. * prestankom pravnog lica. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . z) Prestanak punomocja .Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. .Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. . dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. .Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.Da bi proizvele dejstvo. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. . * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. . .Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva. dok suprotno nije moguce.Kada punomocnik otkaze punomocje. . neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. .Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.Ono prestaje: * okoncanjem parnice.Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ).

radi se o parnicnim radnjama.) Parnicne radnje. jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka.Npr: T je sastavio tuzbu. 29. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. . parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. . .) Parnicne radnje stranaka. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ). a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje.Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. B) Vrate parnicnih radnji . izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. .Prema cistom procesnom ucenju. Supruga T podnese tuzbu sudu. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom.. . . ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. .Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. ali ovde spadaju i negativne 36 .Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje..Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. al je nije podneo sudu. . odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme.Prema drugom.Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. . odnosno u parnici.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje. 31.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju. funkcionalnom shvatanju. . za odredjene parnicne radnje. b) Parnicne radnje suda. .Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. pojam i vrste A) Pojam .Suprotno tome.. vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke.Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje.Prema prvom shvatanju. . prema vladajucem funkcionalnom ucenju. pojam i vrste A) Pojam . .

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. rok za izvodjenje dokaza.Najvanizja podela: a) Zakonski. mesece i godine.Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). rokovi mogu da budu: a) Peremtorni. . V) Racunanje rokova . pre isteka roka.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu.. tj. b) Nerestitutivni. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. .Mogu biti: a) Restitutivni. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda.. rokovi mogu biti: a) Subjektivni. Rok za povracaj u predjasnje stanje. dok traje. . ... b) Objektivni. Npr. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici.Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. rok za zalbu. kao i lica lisena slobode. prekid postupka.Smatrace se da je rok odrzan. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka..npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja. Npr: rok za zalbu. G) Odrzanje roka . a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. ali ne duze od 15 dana. b) Dilatoni. .npr: rok za odgovor na tuzbu.su nezavisni od subjektivnog stava stranke. .njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju.Rokovi se racunaju na dane.npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. .U pogledu dejstva. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. .Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna. B) Vrste rokova . Npr. ako nije dostavljen stranci. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi.) Rokovi A) Pojam . b) Sudski.Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. 41 ... rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje.. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.1. .

. . kada se rok prekine.Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. B) Zakazivanje rocista .Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. . .Suprotno tome. nezavisno od ishoda spora.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. rok nastavlja da tece.Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. ili kada se. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. . .) Rocista A) Pojam i vrste .) Propustanje parnicnih radnji .Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. 2. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. . i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. 42 .Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. i njega odredjuje sud. .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. a u nadlezni sud stigne po isteku roka.Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. zbog nedostatka svedoka ili vestaka.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena. . .Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati.Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. a kada prestane taj dogadjaj. V) Odlaganje rocista .Rociste zakazuje sud. ako je njihovo ucesce potrebno.O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. on pocinje da tece iznova. . 3. .Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. . D) Zastoj i prekid roka .

.Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. . . gubitak prava.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku.Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju. smatra se da je dao pristanak.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila.Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). G) Postupak . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa. B) Uslovi za vracanje .Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista. a to nije ucinila. . 43 .Bila kriva ili ne.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje.Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. on nije ni u cemu prekludiran. 34. gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). . . . . . ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom.Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom.U drugim situacijama. Ako se ne izjasni. osim lake nepaznje. .Svaki oblik krivice na strani stranke.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.visa sila ). . zbog sporosti postupka kao posledice toga ).. propustanje rokova ne povlaci prekluziju.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise.Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje. .) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje .

a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. 35. . .. .Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.Uz predlog za restituciju. . dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni..O predlogu se odlucuje resenjem.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. . stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. a ako sud usvoji predlog.. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). 1.Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen.Troskove snosi predlagac. 36. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. D) Odluke suda . odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva.) Presuda A) Pojam i vrste 44 .ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje. kada predlagac nije pristupio samom rocistu. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). .) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. Dj) Pravne posledice restitucije .

3. . 45 . . dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). b) u postupku za izdavanje platnog naloga. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. resenje o odbacivanju pravnog leka. onda odlucuje resenjem ). presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja.Njom se zasniva novi. 2..Tzv.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. . doneo ju je upravni organ ).Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. o glavnoj stvari.On odredjuje rociste.Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. . odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. radi se o kontradiktornoj presudi. na osnovu priznanja.) Donosenje sudskih odluka . sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama. te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. .Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. .Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu.Ako raspravljanja nije bilo.Ako je doneta nakon raspravljanja.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi.Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. B) Dejstvo presude . te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. saslusava svedoka resenjima.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. . presuda doneta protiv stranke koja nepostoji. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. ona je nistava.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca.Meritorno. presude mogu da budu samo meritorne..sporovi zbog smetanja drzavine. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. .Medjutim.Prema sadrzini. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. v) Konstitutivne.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.) Resenje . v) izuzetno i prema trecim licima. . resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. . odlucuje o izvodjenju dokaza. . . .Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. . nistava presuda proizvodi dejstva. . b) Deklaratorne.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos. . dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. b) strankama.

pozivanje i dostavljanje. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom.) Zapisnici 46 . a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje. 37. pa makar ih i stranke same ne iznele. . jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. . vec se odluka donosi na samom rocistu.Odluke se donose vecanjem.. tj. u rukovodjenju glavnom raspravom..Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi.Odluka se donosi vecinom glasova.. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. .O jednostavnijim pitanjima se ne veca.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. . . . odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. . vec samo zalbom protiv presude. .Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi. . a predsednik veca uvek glasa poslednji. . odredjivanje rokova za neke parnicne radnje.To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama.pozitivno ili negativno. .Pri tome sud ne sme da savetuje stranke.Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. rukovodjenjem rasprave. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. . v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom. ne mogu da budu uzdrzani.) Upravljanje parnicnim postupkom . 38. odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. .U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. a zatim glasanjem. pre svega. . razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ). o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. . glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina.

- 39. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. izvrsi izmene i dopune zapisnika. jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika.Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. .Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. . po sluzbenoj duznosti. A) Sadrzina i vodjenje postupka . . te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. .Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. .I sud moze da. ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. stranke i drugi ucesnici u postupku. mesto. .Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje.. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka. ). parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. neposrednog i javnog raspravljanja. vreme. V) Zapisnik o vecanju i glasanju . sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ).) Dostavljanje 47 .Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. v) Potpis parnicnih subjekata. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika . a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ).Stoga. .tu se unisi: nazi i sastav suda. da li zakonito ili ne. . a ako ne potpisu. B) Prigovor na zapisnik . b) Opis preduzete radnje. i njega moze razgledati samo visi sud. on nije osnova za merotorno odlucivanje. vec samo na osnovu usmenog.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik.Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini.. . tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. .Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. .Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su.

Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. vec posredno ( preko poste. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. tj.Dostavljanje je temelj prava na odbranu.Dostavljanje nece biti dopusteno. 2. sve docnije parnicne radnje. odnosno nacela kontradiktornosti. . uprkos neurednom dostavljanju.).) Posredno dostavljanje . . .Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. . pa i odluka nece imati nikakav efekat. --> Vanredni pravni lek. . . pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke. .Dostavljanje se vrsi adresatima prijema.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. 48 .Ako se postupak ipak nastavi. ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu. . --> Platni nalog. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. B) Vrste dostavljanja 1.) Licno dostavljanje . . . mesto i vreme dostavljanja ). potrebna veca opreznost.Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. . . lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata. ono mora da bude uredno.. a moguce je i u sudu. . moze se dati clanu domacinstva..Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. a to vazi za: --> Tuzbu.. . . zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. uz naznacenje gde se adresat nalazi.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno.. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. --> Presudu. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. kolegi na poslu.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu.Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. kako bi mu se moglo predati pismeno. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici.A) Pojam i znacaj .

i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. vanredni pravni lek. .Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil.Ako je adresat drzavni organ. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika .Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste.. .Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. u stanu. . nadleznog organa opstine. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. b) Punomocnik za prijem pismena . dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp.Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena. platni nalog.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. o kojoj nije obavesten sud. pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. . medjutim to je ponekad ipak nemoguce ).Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. . sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu.Ako tuzeni propusti da to ucini.) Fiktivno dostavljanje .Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. G) Nacin dostavljanja . presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ).Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena. a ako to ne ucini. . . ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). sud ce odbaciti tuzbu. 3. on je privremeni zastupnik stranke ).Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. 49 . preko lice koje je zaposleno u sudu. i protiv tog resenja zalba nije dopustena.Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. . V) Mesto i vreme dostavljanja .Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). .Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. . u sudu.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu.

i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. .Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje.Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora. . i to bez odlaganja. tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu.Tuzbe mogu da budu. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi. pravna lica niti drzavni organi. cas i razlog odbijanja prijema. smatra se da je nedostatak otklonjen )..Na dostavnici ce zabeleziti dan. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. posesorne. . 50 . prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne. . . pojam i vrste A) Pojam . Dj) Dostavnica .PRAVNI INTERES ZA TUZBU .Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. . kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ).Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite.Adresat je duzan da primi pismeno.. . .Ako neko od njih odbije da primi pismeno. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu.D) Odbijanje prijema . ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. ako se dostavljanje vrsi u mestu.Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. u vreme i na nacin regulisan zakonom. 40.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim. .Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ).Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. naslednopravne. . deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. . B) Vrste .) Tuzba.

) Cinjenicni navodi . radnja. po njegovim shvatanjima. deliktnom radnjom. .zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva..U tuzbi bi tuzilac. odredjuje sta ce biti predmet spora.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti. stvarnu i mesnu nadleznost. .U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. . propustanje ili trpljenje. * tuzbeni predlog.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg.Ako se radi o osudi na cinidbu. . odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. . . odnosno nepostojanje utvrdjuje.Iako se to zakonom izricito ne navodi. 1. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. .Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. * tuzbeni zahtev. . na osnovi dispozicione maksime.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. po pravilu.Od tuzbenog zahteva.Tuzilac sam u tuzbi. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. a moze da se otkloni samo intervencijom suda. stvar. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. * cinjenicni navodi.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva.kamate. .Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. troskovi postupka.) Tuzbeni zahtev . 2. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. . postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije. .Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. * oznaka vrednosti predmeta spora. 41. ako usvoji tuzbeni zahtev.) Sadrzaj tuzbe .Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni.Naprotiv. 51 ..Da bi tuzba bila uredna. . * dokazni predlozi. .Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. subjektivno pravo. .

Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva.) Dokazi . tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu.Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. . . . ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. . pre svega. . tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva.Kod preobrazajnih tuzbi.Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. . .U sustini.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. . jer ga je ugrizao pas S. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. . vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev. .Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. 52 . .Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu.Kod deklaratornih tuzbi.Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. . . . 3.b) Teorija supstanciranja. Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din.FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi. spada navodjenje njenog pravnog osnova. ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog.U fakultativne sastojke tuzbe.Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. 4. . . Naprotiv.dakle. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. .U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac.Naime.Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.) Tuzbeni predlog .

. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. ne sadrzi potpis tuzioca). zivotnom dogadjaju. te 5000 dinara 2005..Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. . zahtev za obezbedjenje dokaza.) Kumulativno spajanje . sud ce odbaciti tuzbu. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe.NEUREDNA TUZBA . T tuzi A za povracaj 10000 dinara. . mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe. . .Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. A dospe u docnju. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004. te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. .Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva. a ako ako tako ne postupi. . K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. jednom presudom.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. odnosno zivotnih dogadjaja.Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog. .) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . sud ce je odmah odbaciti. . .O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. 42. . vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora.. v) fakultativno. 53 . . . ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu. zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu.U ovoj situaciji.

. . za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). 54 .Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. .Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme.Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. 43.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude. . sada. .Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. necinjenje ili trpljenje. . . ali.Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. godine. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. . ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. .I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. a drugi pomocni. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa.) Alternativno spajanje .Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. . pricinjenu deliktom iz 2004. oba zahteva. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. 2. cinjenje. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. jedan glavni. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005.Tuzilac istice pomocni. 3. o svima ce odluciti vece. monopola i povrede prava konkurencije. moraju biti u vezi..Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. . a o drugim sudija pojedinac. i glavni i eventualni. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar.Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja. . od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ).Stoga.) Kondemnatorna tuzba .Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. . kupac.Npr: T.) Eventualno spajanje .

Nakon sto potrazivanje dospe.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. tj. tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave.U ovim situacijama. . da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. .Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. A) Dospelost potrazivanja . 44.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. .) Deklaratorna tuzba 55 . . jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama. pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. . tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. .Dakle. . sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. do uz pomoc prvosudnih organa. pa tuzilac ne moze na drugi nacin.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave. .Samopomoc je zabranjena. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza.Ako potrazivanje nije dospelo.. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. po odredbama materijalnog prava. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. vec dospela.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . . .Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. nece postojati identitet predmeta spora. . nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.

. postojanje krivice.) Dopustenost deklaratorne tuzbe. . mane u izjavama volje. ona moze da bude pozitivna i negativna. . .Pravni odnos cije se postojanje.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci.S druge strane. . .Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje.Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora.1. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. .Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih.. pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. b) Obicne cinjenice. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. .Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). 56 .Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. A) Pravo ili pravni odnos . utvrdjenje da li je dug izmiren ). v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. .Kada govorimo o pravnom odnosu.S druge strane.. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. Npr... mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. . utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. . . te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. ocinstva i materinstva.Pravni odnos je postojeci. odnosno neistinitost neke isprave. . 2. postojanja prava svojina.U deklaratornoj tuzbi.) Pojam i vrste . nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom.). naslednog prava. d) Prava koja nisu tuziva. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. . postojanja prava na naknadu stete. .U tom slucaju.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca.

. .Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). . kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. * A podnese protiv B deklaratorni. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. . tako da je tuziocu. npr. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. . istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. pozitivni ili negativni.U drugom slucaju. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. obezbedjena potpuna pravna zastita.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). i u ovom slucaju. . .Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. . isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima.. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. B. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. 57 .Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. pak. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog.U principu. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora. . u toku postupka.U prvom slucaju.Medjutim. . kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. deklaratorna tuzba je nedopustena. .

i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. . . od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. .) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje .Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. . G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. B odbija jer spori da je A vlasnik. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa.Medjutim.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. preda pokretnu stvar. drzalac. 58 . niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. . 45.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. Stoga. vlasnik zahteva tuzbom da mu B.Deklaratorna sudska odluka niti stvara.Npr. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.Dakle.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. .S druge strane. . pored kondemnatornog. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. ako A.Medjutim.Primer: A. v) Pravni odnos cije je postojanje. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. . a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. . . b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . odnosno ne postoji. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. tako da odluka o postojanju. medjutim.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. i to medjupresudom. .

. V zahteva naknadu stete. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. . .Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu.Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr.). preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ).) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. .Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi. status privrednog drustva. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. 59 . isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau.Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom.S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Za razliku od deklaratorne.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti..Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. .Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ). takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. . .Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja.) Objektivno preinacenje tuzbe .Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). 46.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju. . . razvod braka ).) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao . b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.Dakle.. Kada V sazna da je B prodao gitaru. 47. . promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. tuzba za ponistenje ili razvod braka. postoji preinacenje tuzbe.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka..Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus.. . . tj. . .Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. B) Vrste .

S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). 5.Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. 3. . dopunio ili ispravio pojedine navode. . ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) . kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera.) Povecanje tuzbenog zahteva.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. . . .Npr: A. njegovo smanjenje. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje.Medjutim. ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme. nakon podizanja tuzbe.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. . kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio. . . tuzi B. ali i ne mora da navede u tuzbi. . verenica.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. cak i bez promene osnova tuzbe. 48. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. ali neodrzanog vencanja.Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). . .) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . verenika.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe .Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. 2. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. . ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. 4.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. ..Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje.Stricto sensu.Kada se tuzba preinaci. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak.Svako povecanje tuzbenog zahteva.

B) Procesna dejstva .Tuzba se podnosi pisarnici suda. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. Ako on izostane. .) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . ali i inicijalno tuzenog. . po sluzbenoj duznosti. .Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. . v) U slucaju elektivne nadleznosti. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. tuzi drugo lice. umesto prvobitno tuzenog. te da je stetu pricinio C. ako tuzbu nije podneo advokat. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. . b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. . stranke u parnici su A i P. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu.Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. Naime.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog. .Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. .Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. .Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece.Sud moze. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi. . da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. .Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. . Stoga. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. 49.U ovom slucaju. sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. 61 . prilikom zakljucenja ugovora.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice.DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE .Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. neophodan je pristanak novog. A zeli da umesto P tuzi C. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu.. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). Tokom parnice shvati da je B. bio sam zastupnik X doo.

Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. . . parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. 2. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. .Od momenta podnosenja tuzbe.) Pojam i znacaj . g) duznik pada u docnju.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke.Sto se tice ovih zahteva.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ).Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 . g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani. ako je on vec pokrenuo postupak.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . preinacenjem tuzbe.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. . a takav slucaj je s protivtuzbom.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. v) Povlacenjem tuzbe. . stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. . incidentnim zahtevom za utvrdjenje.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. b) prekid roka za odrzaj.) Litispendencija 1. V) Materijalnopravna dejstva . ukljucujuci i sudsko poravnanje. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. . . d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. tj. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. 50. parnica koja je ranije pocela da tece.* postojanje.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka. .

za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). . Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom.Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku.Sto se tice identiteta predmeta spora. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. V) Materijalnopravne posledice . . jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu. . 63 . A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. . . . to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ).Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu. . . jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari.Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj.deklaratorna. g) podizanje protivtuzbe. .Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. a zatim. dj) obavestenje treceg lica o parnici. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. . na osnovu istih cinjenica. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. kao i javnog tuzioca u javnom interesu.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. .Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti.presuda. b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. .Kada je podneta kondemnatorna tuzba.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena. jer postoji identitet cinjenica. ali ne i kod nas ). A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. d) cesce umesaca. .Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora.Suprotno tome. identitet predmeta spora ne postoji.

tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. .Kada je tuzba podneta sudu. B) Tok pripremnog postupka .Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi. .Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor.Izuzetno.predmetu spora. 2.) Pojam i sustina . g) stvarna.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. . . funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. .) Procesne pretpostavke 1..Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. . .Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. g) odrzavanje pripremnog rocista. 52. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu.Ako uslova nema. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu.) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj . v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. po pravilu.Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje. .Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. 64 .U ovoj fazi postupka. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena. tuzba se odbacuje kao nedopustena. . 51.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ).

.zabrana dvostruke litispendencije. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio. postojanju res iudicata. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke..) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . pravnog interesa za podizanje tuzbe. . .Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. . vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. prekoracenju roka za podizanje tuzbe.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. . . G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone.po pravilu. prava na vodjenje spora.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. dj) postojanje prava na vodjenje spora. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . . b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. .Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe.). odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. do pravosnaznosti okoncanja parnice. Dj) Ostale podele . nepostojanju pravnog interesa. samo do odredjenog momenta u parnici. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. postojanju litispendencije. 3.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici..O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. . .

tuzba se ne odbacuje. kao sto je sporazum o arbitrazi. . vec se prvostepena presuda ukida. * odsustvo imuniteta tuzenog. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). . meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. dok kaznije moze i da odpadne. 4. .Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke.Da bi sud mogao meritorno da odluci. vec se postupak prekida. ( dakle. sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ).Naime. tuzba se ne odbacuje. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. odmah se vidi da je zahtev neosnovan. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.. * stranacka i parnicna sposobnost. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. * procesna legitimacija. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. stranacke i parnicne sposobnosti.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. * postojanje stranke.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki .Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti.. 66 . * tuzivost subjektivnog prava. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki .Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. tj. . . . Na pripremnom rocistu. iako je slucaj jednostavan.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke. * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ).. sud posumnja da je T parnicno sposoban. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. * postojanje pravnog interesa za tuzbu. . .

razlikujemo. finansijske i osiguravajuce organizacije. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Nadleznost sudova je uredjena zakonom. .Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.) Nadleznost vrste suda . cak i kada su oni fizicka lica. 1.) Pojam i vrste nadleznosti 1.Dakle. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. . objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. . funkcionalna i mesna nadleznost.) Pojam . osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova. - 67 . . siri se i na materijalne suparnicare stranaka.53.Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove..Stvarna nadleznost privrednih sudova . 54. .Kad je sud nadlezan. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2. . .) Vrste nadleznosti . . ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. .Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. . u okviru stvarne nadleznosti. to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti..Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti. .) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. visi ili privredni. zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. . .Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.Relativna nadleznost je: stvarna.Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. . . .Uobicajeno.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma.Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi. . Ali.Pod drugim licima treba smatrati banke.

sporovi povodom strajka.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. .Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu..Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava.) Funkcionalna nadleznost . . kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.. . 3.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu. obaveznog socijalnog osiguranja. . 2. vanparnicni i izvrsni postupak. .Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku. u drugom je nadlezan visi sud. ali samo u sporovima male vrednosti.Kada osnovni sud resava sporove. kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. . u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ).Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. 68 .NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE .Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. . B) Stvarna nadleznost visih sudova . kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu. ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. paternitetski i maternitetski sporovi. .Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka. pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. ..Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). vec i vrednost predmeta spora. .Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. . sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja. . a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima.) Stvarna nadleznost u uzem smislu . A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova . visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda.On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. .U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. bez obzira na svojstvo stranke u parnici.

Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica.Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice. osim kada je to zakonom izricito iskljuceno.) Mesna nadleznost. . jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom. b) Posebnu. . 55.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. . 69 .Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno.) Vrste . a moze da je odredi i sud. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni.Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr.Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. . ali moze i ugovorom. studira ). . odredjene prema predmetu spora. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud.Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka.Ako se npr..Za mnostvo parnica.Izuzetno.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ). . pojam i vrste 1. dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. .Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste. . ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) . 2.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ).Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. . radi o porodicnim sporovima. otvara se pored opsteg i poseban forum. .U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.) Pojam . 56. . beskucnik ). odnosno sediste tuzenog. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda. a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). .

. te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste.Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku . . . odnosno boraviste. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. . odnosno ustanove.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) . v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama . b) Stvarnopravni sporovi . kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste.Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari.forum rei sitae. . 2. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma. odnosno stecajni postupak. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova..Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. sporovi o zakonskom izdrzavanju . 70 . odnosno boraviste.U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. tuzilac je obicno dete.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ). odnosno brod upisan. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu .Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. . vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan.vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. . iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda.Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima .Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. .Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje.Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) .Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari.

ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. pored opsteg foruma. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. 71 . ali i naomrazeniji. 57. kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. . kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. . --> kao opsti forum za sve imovinske sporove.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda.Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda.) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. . dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa. . .v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa .Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja.Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti.Osim pred opsti forum.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima.Najefikasniji je. g) Sporovi iz ugovornih odnosa.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) . ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. . Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1.

.) Delegacija .1.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. .Delegaciju vrsi neposredno visi sud. .U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. .Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. 2.Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. po pravilu. ne moze da postupa.Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste.. kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost. za razliku od izricite. .Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju.Tzv.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1. a ne stvarno nadleznom nizem. . . sudovi nadlezni za 72 . ). pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda. . inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno. Kada nastupe te okolnosti..) Izricita prorogacija . delom materijalnim pravilima ( mane volje. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu.U izvesnim slucajevima. predmet i forma ). jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma.Precutna prorogacija moze. . b) Svrsishodna delagacija. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. . . . . vec samo po prigovoru ).Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana.Postoji: a) Nuzna delegacija.Do precutne prorogacije dolazi. u protivnom. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . te tada dolazi do delegacije nadleznosti. .Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. 58. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja.Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. .Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti.

Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi . .Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Ovde je privlacenje nepotpuno. te na rocistu za glavnu raspravu. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika.Ovde je privlacenje potpuno. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. 59. 73 . povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne. . jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ).Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. . koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. .Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam . bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. odredjuje mesno nadlezni sud. vanparnicnim ili stecajnim ).delegaciju mogu. 2.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. . . a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja .Kod nepotpunog privlacenja. 60. na predlog stranke.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. .Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS. izvrsnim. ne i stvarne nadleznosti.) Ordinacija .) Ispitivanje nadleznosti . zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. B) Vrste privlacenja nadleznosti .Tada VKS sam.Kada je ovaj uslov ispunjen. jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. .) Ispitivanje. .

. .) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . .Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.Naprotiv.Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza. B) Razlozi .) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste .S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. . 2. .Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti. . sud nece odbaciti tuzbu. . zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). . sud je duzan da sprovede dokazivanje. . steta nije nastala ). ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS.. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava. tuzeni promeni domicil ). V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti .Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. .Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud.Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka.Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. . . pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc. .Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. . 61. 74 .Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. . prorogacija nadleznosti vise nije moguca.Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice.Obrnuto. . pravilo perpetuatio fori ne vazi.

pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. . * u drzavinskim parnicama. kakav je njegov sastav.G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti . . * u privrednim sporovima. a izuzeci se mogu zakonom predvideti. kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari.prava na upotrebu firme. 75 . . pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ).. . D) Lazni sukob nadleznosti . .) Sastav suda 1. . .nezavisno od vrednosti predmeta spora. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu.cist procesnopravni ugovor ).Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog. ako sudi u vecu. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara. cija vrednost prelazi 3 miliona ninara.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ). ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. .Odredjuje se: da li sud sudi u vecu.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd.U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima.Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti..dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti. sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju. .Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. 2. .Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice. . uzoraka. 62.. .) Sastav prvostepenog suda . sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske.Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen.Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. umesto veca..) Pojam .Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka. . .

g) visina sudskih taksi. . pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.) Sastav drugostepenog suda. . . kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ).U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ).Vece se sastoji od 7 sudija.Ako se radi o obrnutom slucaju. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac.) Znacaj sastava suda .Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. . . sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. troskovi. Protiv ovakvog resenja veca. . maternitetskog ili paternitetskog spora ).Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. v) vrsta postupka.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. izricito ). 3. . B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora .Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. odmah po prijemu tuzbe.Prvistepeni sud.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece.) ne priracunavaju. zalba nije dozvoljena. ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac. . 63.vece koje cine 3 sudije. ex officio. 4. .) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate. to se moze izpraviti ad hoc.) Sastav VKS .Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. d) visina advokatskog honorara.sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. na zapisnik.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno.pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ).Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. .Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu. . 76 .. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. . 5. b) dopustenost revizije.

) Kumulacija tuzbenih zahteva . vrednost zahteva se sabira.Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine.Kod buducih sukcesivnih davanja. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ).U suprotnom. . a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. .Medutim. za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina.To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). 4. .) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja .U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva.. a ako je zakup zakljucen na krace vreme. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ).) Buduca davanja koja se ponavljaju .Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu. . . jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. 77 . te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. V) Korekcija vrednosti predmeta spora . onda visina ukupne zakupnine. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora.Nakon pocetka raspravljanja. vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. . V) Posebna pravila 1. 3.Kada je spor imovinskopravni. . tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu. ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . 2.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora.

a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. .) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.). da ako je nenadlezan.Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije.No. .64.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ).Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ).izvidjaje.Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. . odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ).Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu. .Tuzba moze biti manljiva formalno. u slucaju poteskoca u dokazivanju. sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.) Pojam . 2.. . tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. b) tuzba je podneta neblagovremeno. . te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. . da ustupi predmet nadleznom sudu ). te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku.U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. . vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari.) Odbacivanje tuzbe . a ako ih ne ispravi. onda ce je odbaciti kao nedopustenu. a kada je otlonjiva. . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ). sud nije vezan navodima tuzioca.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva.Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe. onda se tuzba odbacuje. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. 78 . . a zahteva predaju stvari ). .Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje.Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje.

Jer u komplikovanim pravnim stvarima.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu.Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka. 2. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu.Uz to. 65.Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.Prvo prica iz 50. da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. A) Odgovor na tuzbu 1.Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. b) procesne prigovore.Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. ne i o tuzbenom zahtevu. resenje o obezbedjenju dokaza.) Odbrana tuzenog . 79 . . tuzilac priprema tuzbu neograniceno. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. .) Sadrzina odgovora na tuzbu .. dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe. .On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje). osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ). prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ).Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja. .) Pojam i znacaj .Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno. gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. zalba nije dopustena. sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori.).U toku ove faze postupka. .Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe. pitanja ( litispendencija ). . . . .Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak.. . dok druga donosi ex officio ( npr.) Upravljanje postupkom . .3. .Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. .

g) ako osporava tuzbeni zahtev. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). smatrace se kao da nije ni podnet.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore.) Upustanje tuzenog u merotum spora . on je moze ispraviti. . te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). .) Uopste . B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje.Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. . .Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. raskid ugovora ). * isticanjem materijalnopravnih prigovora. . ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.) Osporavanje dopustenosti tuzbe .Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. 80 . g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. 3. zastarelost. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. apsolutno nistav ugovor ). tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. 2. .Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr.Isticanjem ovih prigovora..Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). . * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ).Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.

kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. on nema na parnicu vece implikacije. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. --> Drugo. 2.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom. gase ex tunc.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja.Kada se ovo desi. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu. 1. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. makar istorodna. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). 3. usled toga. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.Ovim prigovorom. . da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. shvatanje kod nas. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora .Dva shvatanja: --> Prvo. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ).S druge strane. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika.Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. . sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. sada tuzeni.Ona je opoziva.Za razliku od protivtuzbe. .) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . te obaveza tuzenog jos nije dospela.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. shodno tome. . 66.) Prigovor prebijanja u parnici . te ce sud. .) Eventualni kompenzacioni prigovor .) Prigovor kompenzacije . vladajuce. po pravilu. .Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. .Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem. 81 .--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. te zahteva da sud. duznik.

Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. 5. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. a tuzbeni zahtev usvaja ). ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. 67. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev.) Postupak povodom prigovora kompenzacije . . .) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije .) Protivtuzba A) Pojam i vrste .Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. ako nadje da ono postoji.Obrnuto. . kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije. onda se prigovor odbija kao neosnovan.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da.U svakom slucaju.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. izrekne njihov preboj. b) u drugom. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. B) Dopustenost protivtuzbe . sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. . kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ). 4. . . osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. svaki prigovor kompenzacije je eventualni.Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. .Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev..Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. v) u trecem. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. eventualno. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. .Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj.Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. a tek. . 82 . sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. . koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji.Stoga. .

A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena.a) Prvo. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. b) Drugo. 1. K osporava tuzbeni zahtev. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet.Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje. . za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka.) Kompenzaciona protivtuzba .Podnosenje ove tuzbe ima smisla.) Koneksna protivtuzba . narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. tuzilac moze da je povuce. 83 . K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. .S druge strane.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. . ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. v) Trece. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. ako nadje da je ugovor zaista nistav. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. .) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. . protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. d) Peto. Medjutim.Sud moze. ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. . podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. tj.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. g) Cetvrto.) Eventualna protivtuzba . .O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. . Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. . . s druge strane. 3.U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. 4.

V) Tok pripremnog rocista . vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu.Ono sluzi. . . . postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. b) presudu na osnovu odricanja. .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. u interesu procesne ekonomije. sud moze. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje.Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista.Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu.Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. onda se ne zakazuje.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. u prvom redu. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze.Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud.Pravilo je da sud. A) Znacaj .Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. .Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. . .Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. spoji parnice ( u suprotnom. . a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. spoji obe parnice.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave.Ali. . pripremi rocista za glavnu raspravu. B) Zakazivanje pripremnog rocista . 68. jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica.Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. . . 84 . a tuzeni odgovor na nju..) Pripremno rociste . on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ). kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. .Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. V) Postupak po protivtuzbi . s obzirom na jednostavnost spora.

. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva.koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. . . on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu. te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore. v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ). 85 . . onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi. . ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. G) Odluke suda na pripremnom rocistu .Ovde se formira procesno gradivo. . jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.ZNACAJ I JEDINSTVO . b) Druge.ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.. cinjenicne tvrdnje i predloge.) Glavna rasprava .Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. 69.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. . a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje. pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista.Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. ona je nistava ) . .Tri vrste odluka: a) Prve. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ).Tuzeni moze. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu .Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu.Glavna rasprava predstavlja celinu. jedino.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve. postupak ce se nastaviti.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka. D) Izostanak s pripremnog rocista . i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. pa i pravna shvatanja. .Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista.

. postavljanje pitanja strankama.Ako je odrzano pripremno rociste. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica. ). izmeni.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice.. a narocito dokazni. tuzbenom zahtevu ( npr. vestaka. kao i da zakljuci sudsko poravnanje. ..Otvara je predsednik veca...Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.. koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. . vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista. . . te u sklopu toga. stara se o odrzavanju reda na raspravi.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora. kao i o procesnim prigovorima stranka. .Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove. . 86 . i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.).Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista. tako i materijalnog upravljanja parnicom. .) Pocetak glavne rasprave ..Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. daje im rec..Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog...Sud je duzan da strankama.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu . .TOK GLAVNE RASPRAVE 1.. B) Nacin .rukovodi saslusanjem svedoka. spajanje ili odvajanje parnica. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. te da se odvija ekonomicno i celishodno. 2. .Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). istinitosti.Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti. .Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.). njihovim zastupnicima postavlja pitanja. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje. . te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. . dopuni.. 3.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke.. ravnopravnosti. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. o bitnim spornim cinjenicama.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka.. . . a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka.) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . kontradiktornosti. .Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora.

b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan.Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi. 5.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. .Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka. . sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. . .Ako je s rocista izostala samo jedna stranka. .Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. . . sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. 87 . 6.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja. sud raspravlja s prisutnom strankom.Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). . --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama.Po pravilu.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.Ako neko narusava red. .) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . . . koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. . --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika. na koje nije dozvoljena zalba. --> kada stranku.. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. sud ce joj izreci novcanu kaznu.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ).Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena. . a stranka nije prisutna. . 4.

Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. . .ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE . tj.Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. onda ukoliko ga odbije. i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. . .Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).Ako sud odbije prigovor. resenje o odbacivanju tuzbe). d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave.RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA . . tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. tj. . te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori. zajedno sa glavnom stvari. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku. .Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. . pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari. . pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. 70. 88 .Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. pitanje.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana. .PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE .Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. .. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude.Ako sud usvoji procesni prigovor. .Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. .U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. ima jedan tuzilac.2 2 Ova prica moze i uz 42. on o tome donosi resenje (npr. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.) Spajanje parnicnih postupaka .

ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu.Isto vazi i za delatnost suda. 89 . utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom. pravila iskustva i praske. te da o njema zajednicki raspravlja. . -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice. * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE . a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju.Ne da utvrdjuje materijalnu istinu.Npr. onda mora da odgovara istini. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. .Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). . i istovremena parnica po protivtuzbi ). .Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba.Kada ZPP iz 2005.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. a ne drugi ( npr. sud moze da donese odluku da spoji parnice. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. .Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ).Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. te da na takav. . sud moze i da odredi razdvajanje parnica. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom.) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. . pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama. . to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. . . . a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. . a premda se ZPP-om iz 2005. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. a sud njima nije vezan.U ovakvim situacijama. svaka istina je subjektivna.Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. 71.Iz razloga celishodnosti.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete.Da bi sud mogao da spoji parnice. .. . . nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu.Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. arbitraran ) nacin. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. a da bi odluka bila pravicna.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. .U tom smislu.

.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. .Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela. premda su one “vazne za donosenje odluke”. .Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. 2. koje se ne dokazuju. .U odgovoru na tuzbu. . sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. da oznaci dokazno sredstvo.Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice.To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja .) Dokazivanje 1.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. sam dokazni postupak. u ovom smislu. v) Trece. da oznaci rezultat dokazivanja. odluku suda o izvodjenju dokaza. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. u tuzbi.) Predmet dokazivanja .Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. nego njih sud saznaje ex officio. 90 . te stavove naucnog. odnosno ne postojanje cinjenice. .Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. .Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. .Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. . kao i njeno nepostojanje. . . .Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza.Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. . stav da je covek smrtno bice ).Smatramo da. sve do momenta zakljucenja rasprave. tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. . odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud. b) Drugo. odnosno na koje se stranke ne pozivaju. . .72.

da li je zajmoprimac dao predmet zajma. .Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). vec naprotiv.Postoji i: --> Anticipativno priznanje.Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. .) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj. 4.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku.) Neophodnost dokazivanja . .kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice. 3..Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. .Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita. a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno. .Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. . . . .Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno. . vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. .Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju.Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva.Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. . primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). 91 .Naime. ako tuzilac zahteva povracaj zajma. predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla.Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ). . * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke.Ako je priznanje dato van parnice. kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. . donosenje ove presude je moguce. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi.Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne.

Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. cinjenice objavljene medijima.Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme. a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ). . pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza.. . vec tuzbeni zahtev kao takav. . drugog.O dejstvu priznate. Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ).Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji. govorimo o pravnim pretpostavkama. pri njenom postojanju.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. kojim se parnica okoncava.Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog. .Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. . jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama.Priznanje cinjenica nema dejstvo. .). B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . .Ako se. . . vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ).Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice. odnosno pravne posledice ( npr.Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. jer zakonodavac. 92 . . iz cinjenice. odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. . ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. moze ovakvo priznanje da opozove.--> Kvalifikovano priznanje. pa zatim osporene cinjenice. pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku.S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke.. s druge strane. . a) Pravna priroda priznanja cinjenica .Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva.Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). V) Zakonske pretpostavke .

K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). stranke. . kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. . isprave i predmeti uvidjaja. a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da.) Necelishodnost dokazivanja . 93 .Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija.) Pojam i vrste dokaznih sredstava .Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza.Kod zakonskih pretpostavki. .Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. 73. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. . sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete.. vestaci.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala.Medjutim. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. . i duzan je da svoju odluku obrazlozi. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.Iz razloga ekonomicnosti postupka. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. 6. tumaci. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. prema okolnostima slucaja. K osporava postojanje ugovora o prodaji. sud polazi od opstih stavova iskustva. --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede. 5. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo.Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. .) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi .Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ).Naprotiv. A) Glavni. . . b) drugo. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ). .

IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): .Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. . same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu.. .Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. CD i komp. .U okviru dispozicionog i raspravnog nacela. . . . za razliku od glavnog dokaza.Kada takvo dokazivanje nije moguce. na osnovu opsteg zivotnog iskustva. V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. . dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. 94 .Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ). . B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . . kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. zapisima. .Dakle. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) .Po pravilu. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. za uspeh protiv dokaza.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi.Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.Predlaganje dokaza.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. ali iz njihovog postojanja sud moze. dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. . . da zakljuci o postojanju takve cinjenice. upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi..One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. . . .Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz.Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka.

.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka.Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. kao sto je to neovlasceno prisluskivanje. .. . * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka.S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku..Uloga suda.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. . .Po pravilu. . .Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Stoga. 95 . ..Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. . . .Rociste za izvodjenje dokaza .Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. . povreda tajnosti pisama.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela. . sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). . . tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. . i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva.U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz.Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. . .Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna.

. . B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . .Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. radi se samo o svedoku ( npr. medjutim. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. i ona je duzna da omoguci uvidjaj. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. .Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja.Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. . . sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj.Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane.Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj . G) Duznost da se tvrpi uvidjaj .Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. a o tome ne daje nalazi i misljenje..Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. 96 . sud vrsi uvidjaj ).Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. . radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja.Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta.. .74.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. --> drugom. i vrsi ga vece. Npr. . . .Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). .

morao bi to da dokazuje. . . privatno pismo ). izvod iz maticne knjige.) Dispozitivne i dokazne isprave . privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. priznanica.) Isprava A) Pojam i znacaj .Isprave su lisene subjektivnosti. .Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa.Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. V) Istinitost isprave . .Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa. 2.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov.Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ). organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti. menica ). . .Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. . odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac.).. ali se moze obarati svim dokazima. ugovor.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama. . te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. . . .75. .Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude..Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac. .) koje ovlasceni organi ( sud. 97 .Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. resenja.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave.Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja. .) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) .Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci.S druge strane. lekarsko uverenje. B) Vrste isprava 1. vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. .. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna. sadrzina odredjenih misli.

Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. . a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. ali ova pretpostavka je oboriva.Ipak.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava.da li cinjenice koje se smatraju istinitim. ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. . . ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. .Drugo je pitanje tzv. . .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). .Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. sud moze novcano da kazni stranku koja. materijalne snage sadrzine javnih isprava. .Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ).Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). . suprotno volji izdavaoca. D) Pribavljanje isprave . G) Dokazna snaga isprava . . . v) Pribavljanje isprave od treceg lica.Stranka je duzna da je sama podnese. . ali postoje dva izuzetka: 98 .Isprava je istinita.Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. jer su sadrzane u javnoj ispravi. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. . * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene..Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj.Takodje. onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. . .Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. porice da se isprava nalazi kod nje. .Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu. . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. .Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. * isprava je zajednicka za obe stranke.Takodje. protivnu uverenju suda. smatra se netacnom ( falsifikovanom ). pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja.Trece lice nema duznost edicije isprave.

vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje.I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. . organizacije i preduzeca.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. pre svega. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. . --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva.Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).Svedok se razlikuje od vestaka. pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci. . odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). .Uopste. jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. od intelektualnog i socijalnog polozaja. ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). . .) Svedok A) Pojam i znacaj . od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. .Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. . niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). g) Pribavljanje isprave od organa. .Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. . . a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ).Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci. .Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda.Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku.Ako se ne odazove pozivu. b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. 76.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. . V) Duznosti i prava svedoka ..Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak. .Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. odnosa sa strankama.Svedok je najcesce. 99 .--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. B) Sposobnost da bude svedok .

Ovaj postupak pokrece stranka. notari. . * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). b) Saslusanje svedoka . v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja . . onda sud suocava svedoke. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. advokati. D) Pravo svedoka na naknadu troskova . troskovi ishrane. .Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. lekari. zanimanje i boraviste. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok.Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti).To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu.* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. . verski ispovednici.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. smrti ili sklapanja braka. .. predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ). koje imaju: punomocnici stranaka.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. a u suprotnom to pravo gubi. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan. znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. .Ogranicenja. b) Pravo na uskracivanje svedocenja. prenociste i izgubljena dobit ). a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja.Nakon tog izlaganja.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ).Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. 100 .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci.. a) Zabrana saslusanja svedoka . . G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). te da navede njegovo ime. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. .

.Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka . . o tome odlucuje sud. a u slucaju nesaglasnosti stranaka.Za vestaka moze.Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama. predmet spora.Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam. B) Sposobnost biti vestak . V) Postupak odredjenja vestaka . .Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma.ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem..Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . 101 .) Vestak A) Pojam i znacaj . . kao da se radi o svedoku. predmet i obim vestacenja. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. . . nacelno.Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. ..vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ). .Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda..Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno. . ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku. 77. * kao dokazno sredstvo.koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ).Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje.Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. a ako predujam nije polozen. .U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ). da li menja verziju dogadjaja.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju. da li je direktan.Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ).

. .Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ).Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja.Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu. to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini. . a ne vestak.). ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi.Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode. DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ). .Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ). G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke. . te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). 102 . ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). . a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). D) Ocena dokaza . b) Saslusanje vestaka . . misljenje je nejasno.Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ).Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. nepotpuno.Obaveza vestaka je licna. .Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. . . . .Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka.Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. tj. tj.Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. .Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. ..Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno.Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu.. .Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje.Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice.

Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. . 103 . .Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. b) Princip ravnopravnosti . . sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. . a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke. .78.Teret tvrdnje . v) Dokazni postupak .) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj . 79. informativnim saslusanjem stranaka. .Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . . odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela. koje nije dokazno sredstvo.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. stranka nije duzna da iskazuje. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda.Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima.Kako se parnica.Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci.Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci.) Teret tvrdnje i teret dokazivanja .Ako je stranka parnicno nesposobna. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika.Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. po ZPP-u iz 2005. . kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ). ako je njeno saslusanje moguce. . te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza.Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ).

. . pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama. pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. . ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo. .Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski.Stoga. i to iz dva razloga: * Najpre.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ).Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev.Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije.. pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. parnica ce biti resena na njenu stetu. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. . u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. .Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja.Po pravilu. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. . B) Objektivni teret dokazivanja . . . 104 .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva.On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. . kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva.Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . . .Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu.

podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. . da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. odnosno neistinitosti. * Drugo. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. .Po pravilu.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi.Ako postoji situacija non liquet. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja.. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. U ovom slucaju.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. . . duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme.Dakle. i to materijalnopravnim normama. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. . odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu.Vlasnik stvari koji vindicira stvar.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). negativne cinjenice. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). . odnosno pozitivno stanje. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti. 105 .Prema ZPP-u. . * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki.Kod deliktne odgovornosti za stetu. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). . stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. . . kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. stetnik je duzan da naknadi stetu. . T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah. . .Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica.

Ali one se pomera na osnov pretpostavke.S druge strane. ali i da podnese dokaz o protivnom. unisti predmet uvidjaja ). * ispunjenje obaveze. . protivno nacelima savesnosti i postenja ). odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . .Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ). . odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava. v) Obrt tereta dokazivanja . .U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. * jemstvo.Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. ako je tuzen za kamate.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet. a neisplacene kamate. .onaj ko se poziva na zloupotrebu prava.U navedenim primerima. * zloupotreba prava.Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. 106 . duznik. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva.Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost.jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug. .Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. treba to i da dokaze.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. * zajam/poklon/posluga. . b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) . g) Pravna priroda tereta dokazivanja . .stranka koja se poziva da je obavezu ispunila. .Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna..da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik.

B) Nacelo slobodne ocene dokaza .Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. . . te se.Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti.Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca.. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. a koju ne. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. . . a narocito nauke.Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza.Buduci da je svaka istina subjektivna. po zalbi. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena.Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka.80. . . a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. . . .UVERENJE SUDA . 107 . . . pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti.Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku. shodno tome. . odnosno nepostojanju cinjenica. da preduzme pojedine parnicne radnje. te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da. kao i stavovima nauke. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. .).Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna.Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. . tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva.Sud moze slobodno.Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. . narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja. u okviru zakona. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost. . vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva.) Ocena dokaza A) Uopste .Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. . jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka.

te ime i prebivaliste protivnika.Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju.Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. 108 .Naime.Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. V) Arbitrarnost u oceni dokaza . i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . . .Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ).Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. .To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. . . 81. . zakljucak o postojanju i druge cinjenice. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. njihovo izvodjenje otezano. . B) Predlog .Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. . oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja.Postupak za obezbedjenje dokaza je. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. te zbog toga sto se u ovom postupku.Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. dok se prilikom odlucivanja o postojanju. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. .Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv.. primenjuje objektivna teorija.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. . . . odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. po svojoj pravnoj prirodi.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. vec se njime samo olaksava dokazivanje. na osnovu opstih stavova iskustva.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. . kao i o drugim procesnim pitanjima. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. kao i dokaze koje treba izvesti. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog. bitno za meritorno odlucivanje. iz razloga hitnosti. . dokaza prima faciae.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ).razlikujemo kontradiktorne presude.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak. . . a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ).v) Prema obimu pravne zastite..) Deklaratorna presuda . . s jedne strane. .Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. . bilo pozitivni bilo negativni. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. .Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje. . . cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. 86.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. . s druge strane. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ).Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv.Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. odnosno ne postoji.razlikujem potpune i delimicne presude. npr.Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje. g) Prema nacinu nastanka. . odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. kao i medjupresudu. . i presudu na osnovu propustanja. paricioni rok.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. .) Kondemnatorna presuda . 113 . .Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. propustanje ili trpljenje. .Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. 85.Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ).Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana.

. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ). a ostatak za dve godine. stvaraju. b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr.Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. da donese delimicnu presudu. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ). T zahteva naknadu stete od C i C1. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. .Kada sud oceni da je predmet raspravljen.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. a ostatak za nematerijalnu stetu.Delimicna presuda A) Pojam i smisao .Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju.To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle. pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. tada sud moze.Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). 114 . . T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada.Deluju uvek erga omnes.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. delimicna i dopunska presuda . menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. .) Preobrazajna presuda . . Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). 88.Za ove presude je karateristicno da. .87. . B) Pretpostavke za donosenje . T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. ali i ne mora.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ).) Potpuna. . nastupom njihove pravosnaznosti. pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava. donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice.Potpuna presuda .Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan. .

vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku.Po pravilu. medjutim.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.Ako predlog stranke ne bude usvojen.Sud moze. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova. da pokrene novu parnicu. d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora.Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna. medjutim. . nije moguce doneti delimicnu presudu. V) Postupak za donosenje delimicne presude . takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). stranka moze.Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. . odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ).Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka.g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ). konacna. ali i ne mora. . tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. .Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. 115 . dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. sud ne deli procesni materijal. . V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe .Kada donese delimicnu presudu. . e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva.Dopunska presuda A) Pojam i smisao . . u pogledu zahteva o kome nije odluceno. ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). B) Pretpostavke i postupak za donosenje . ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje.Dopunska presuda ne sledi ex officio. . .Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. . ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ).Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude. ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. .

on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. .Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju. . sud moze da donese presudu zbog propustanja. ali podrazumeva se ).Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. V) Pretpostavke za donosenje . .) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ).U suprotnom. . B) Ratio . znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. . .Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. .Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. .Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . A) Opsta razmatranja . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu.89. sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja.Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). .Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. i ne otkloni taj nedostatak ). dakle.Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. .U parnicnom postupku. samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). b) Materijalnopravni uslovi . zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke. .Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).Istovremeno. . - 116 .Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama.Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku. stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje.

Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku.Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena.Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja. nakon sto se ona dostavi tuzenom. .Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . . .Za donosenje presude zbog propustanja moraju. .Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. . Dj) Oblik i dejstvo . predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. . a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.Ako to nije slucaj. . vec i da povlaci za sobom i prekluziju.Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim.Naime.Naime. v) Posebni uslovi ( smetnje ) .Ovakvo resenje je jako lose. paternitetskim i maternitetskim sporovima.. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu. te da protiv presude izjavi zalbu. 117 . jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. .Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje. . prirodne katastrofe ). ali se zna da mu je otposlata.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. .U vezi donosenja presude zbog propustanja. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). E) Pravni lekovi . te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ).Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku.Poznato je i da preinacenje tuzbe. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje.Medjutim. a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude. a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe.Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja. . .

odmah nakon sto je primio izjavu. V) Izjava i opoziv . .Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . . odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ).Stoga. nije osnovan. odnosno presudu na osnovu odricanja. pa i procesne prevare suprotne strane. . koji je istaknut u tuzbi. . donese presudu na osnovu priznanja. duzan je da. . . po sluzbenoj duznosti. 118 . .Izjave treba da se saopste izricito i jasno.. .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu. jer je sud duzan. prinude ili zablude. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. stranka nece moci lako da je opozove. . moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. medjutim.Ako je izjava data na raspravi.Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ).I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. medjutim. . b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji.U zalbi.Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima. odnosno odricanja. .Radi se o jednostranim procesnim radnjama.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. 90. B) Pojam i pravna priroda .Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog.Posledica priznanja.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno.

D) Pravni lekovi .Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. .Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. . stranke bi imale pravo na posebnu zalbu.Ove presude jesu konacne merotorne presude.Ako bi sud. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. . sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. . osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . o to na njegov pravni osnov i visinu. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari. odnosno odricanju. . nastavlja se redovni parnicni postupak. . kada ih obrazlaze.I medjupresuda je vrsta delimicne presude.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete. usled pretnje ili prevare. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini.Stoga. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. te da 119 .Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. .. .Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a.Nakon izjave o priznanju. . da donese medjupresudu. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno. . .Medjutim. sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda. sud moze. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. S osporava da je uopste pricinio stetu T.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini. .Medjutim. 91. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. . ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.) Medjupresuda.Izuzetno. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. iz razloga celishodnosti. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. konacna presuda . te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. .Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda.

. .Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog.Nakon pravosnaznosti medjupresude.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. . jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog.Medjupresuda je samostalna. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. nakon njene pravosnaznosti. .Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. odnosno pravnog posla. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. izgubljene dobiti i nematerijalne stete.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. jer je vezan medjupresudom.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi.U navedenom smislu. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. i to tako kao da visina zahteva nije sporna.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. ali buduci da ne resava spor u celini. rukovodeci se razlozima celishodnosti. ne odlucuje medjupresudom. . ako ne postoji deliktna odgovornost S. .Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. moze da donese medjupresudu. dok medjupresuda ne postane pravosnazna. G) Postupak . . ima i delimicna i dopunska presuda. . B) Razgranicenje osnova i visine . tako da. 120 . . ako ih je bilo vise.Konacna presuda . moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Zbog pravne izvesnosti. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva. medjupresuda je deklaratorna. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva.Pravilo je da sud.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom.za nju nije odgovoran. V) Priroda i dejstvo medjupresude . . Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). 92. mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. znacaj konacne presude.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. . . zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. .Po svojoj prirodi. .) Donosenje i objavljivanje presude .

ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. .Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima. . i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. . .Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. priznanja. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. pocinje da tece rok za zalbu.Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. . izreke i obrazlozenja. . . ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. ne objavljuje je. .. tj.Kada sud odlozi donosenje presude.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. . . i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Od momenta objavljivanja presude.SADRZINA PRESUDE .Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva.Od momenta dostavljanja presude strankama.Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). .Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena. vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. odricanja. a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera.Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. 121 . .Presude na osnovu propustanja.Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. . b) odluka o prigovoru kompenzacije. d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. g) resenja o troskovima postupka. . kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). .Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. zatim paricioni rok. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. te da ponovo otvori glavnu raspravu. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ).

. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. . po svojim spoljasnjim svojstvima. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. . sva obelezja sudske presude. i to za svaki slucaj njene ispravke. . v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. po pravilu. ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. . jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. presude na osnovu odricanja i priznanja. 93.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. i to ispravljanjem presude. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. . v) presude koje je doneo sudija.Medjutim.) Nedostaci. jer stranke.Ispravljanje presude je vazno. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. zbog pozara u sudu ).Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude.. 122 .Najzad. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. . .Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. .Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). .Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke.Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. .U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. ali pod prinudom. d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. . vec organ uprave. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice.Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ).Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima. ispravljanje i dopuna presude . .

g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja.Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. v) kada to zahteva upravljanje parnicom. razvod nistavog braka ). strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. medjutim ovim resenjima sud nije vezan. 94. g) kada je resenje doneto van rocista. a kada nije objavljeno. .Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. takva resenja su obavezujuca. i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. po pravilu. od momenta dostave. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). . .Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. B) Donosenje i dostavljanje resenja . . b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem.Nistave presude nisu bez dejstva.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. resenje kojim se tuzba odbacuje ). .Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. ali i za materijalnu pravosnaznost. . sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. . . . . . . ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr.Ostali nedostaci u presudi. 123 . . ma koliko bili znacajni.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. nedostatak parnicne sposobnosti ). .Resenje je vrsta sudske odluke kojim.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje.Medjutim.) Resenje A) Pojam i vrste .Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. podobna su samo za formalnu pravosnaznost.Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr. i one su podobne za formalnu pravosnaznost.

Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. G) Primena pravila o presudi . . .Resenje ima sve sastavne delove. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). sud je duzan da resenje obrazlozi. kao i presuda. nakon ovog momenta.U pozitivnom msislu.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. o objavljivanju. . .V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. resenja o troskovima postupka.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan.Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. .UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). - 124 .Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. o nacelu neposrednosti.Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. medjutim. .FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . samo kada je protiv njega dopustena zalba. . . odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. o pismenoj izradi. dostavljanju i dopunskoj presudi. o dejstvu resenja prema strankama. ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. cak i kada bi.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima.U negativnom smislu. resenje o odbacivanju tuzbe ).Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. B) Predmet formalne pravosnaznosti . o izpravljanju presude. . 95.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke. kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). .

ako je samo jedna stranka ulozila zalbu. . v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti .Stoga.Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. .Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. . 96. a druga nije. novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima.Nase pravo usvaja sistem tzv. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. .Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. . g) povlacenje zalbe.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. . “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ).Medjutim. podeljene pravosnaznosti. . ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. . odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom.Zato. g) pravna shvatanja suda.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ).Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. . 125 . dok prema drugoj nije. . b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. . . bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju.Naime. tj.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice. jasno je da iz same izreke presude ( npr. . . v) odricanjem prava na zalbu. presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. ali i pravna razmatranja suda. jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja.

jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. . jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. ovo dejstvo je ograniceno.Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna.Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. . U novoj tuzbi T protiv Z. --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. .Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. tj.Medjutim. . tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ).inter partes. .Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. . . moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. ona je res inter alios acta. b) Izuzeci .Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. . presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . mutatis mutandis. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). .Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara.Slozenije su situacije.Isto bi. . sada za placanje zakupnine za mesec avgust. . odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). 126 . u tom delu. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga.Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka.U gornjem primeru. za njih ostaje res inter alios acta. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. . jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega..Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude.Pri tom. . vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen.Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. Sud usvoji tuzbeni zahtev. nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne.Za treca lica. . .Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr.

presuda deluje i prema sticaocu.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. v) Trece.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. .Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. da se poziva na svoje preobrazajno pravo. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. 127 .. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice. . . jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. . Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. prebijanje ). . Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . .Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. . ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ).Pravilo je da stranka ne moze. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. U naknadnoj parnici.Daleko slozenija je situacija. . subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca. T zahteva placanje nematerijalne stete. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici. . . nakon pravosnaznosti presude. ali ih stranke nisu iznele.I obrnuto. . S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ).Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. V) Vremenske granice pravosnaznosti . jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. b) Drugo. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. .

U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. prav. u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.) Dejstva pravosnazne presude 1.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. . pojedinacnim pravnim aktom. 2.) Preobrazajno dejstvo . samo ex lege. 128 .Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok. 4.) Dejstvo izvrsnosti .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode. B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost . . . pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev. . jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. . nazavisno od volje stranaka. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). i kod svih resenja ).) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao . presuda doneta zbog propustanja.Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). . ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana.Dejstvo mat. pre svega.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. . . ali ona deluje erga omnes.97. konacne i delimicne.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. 5.Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi. . 3.Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka.Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). . ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu. kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti.Ono se sastoji od toga da umesac.) Cinjenicno dejstvo . sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. kontradiktorne.) Intervencijsko dejstvo . presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ).

Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. D ne moze vise da spori vlasnistvo T. tako da ce biti dopustena. s pravom.Novija teorija ( ne bis in idem ).pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ).Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. .. . odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. . . takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. .Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude. nije dopustena nova tuzba o istom predmetu.Ona deluje konstitutivno. ako je podneta. . . 129 . stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. na kojoj pociva i nase pravo. dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. . u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl.Ako je o predmetu spora vec presudjeno. prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari.Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a.Dakle. ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata.negativno dejstvo ( ne bis in idem ). kada se pitanje o kome je. . kao o predmetu spora. V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ).Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. . b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. ona stvara samo procesnopravne implikacije. . u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. .Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari.Vladajuca procesnopravna teorija odrice.Presudom se materijalno pravo ne dira. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. . .Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. .

Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda.Ako vec tece drugostepeni postupak.Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA . do njegovog pravosnaznog okoncanja. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. .ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.) Procesna legitimacija i momenat . v) stranke mogu da budu i treca lica. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. .POJAM I SMISAO . okoncavaju parnicu.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. . . .Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. 130 . jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. jer se stvar smatra presudjenom. . sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski.) Sudsko poravnanje . a ne samo parnicne stranke. . . sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. . po svojoj pravnoj prirodi.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka.98. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju.nema pobednika ni pobedjenog. onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. . . .Trece. .Izmedju stranka prestaje da tece parnica.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti. zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. temeljem procesnopravne dispozicije.Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi.Drugo.Sudsko poravnanje je mirno. .Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. .

Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja. v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja. .Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ).. za koje su nadlezni drugi organi.. u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). .Moguce je da..Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. .Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. tuzeni u odbrani ). .Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. mane volje.) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. . a ne samo one koje su predmet spora.Shodnom primenom ove teorije. 5.. tj. . b) stranacke i parnicne sposobnosti. a ne redovni sudovi.Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. 4.2. ). ).Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).) Postupak zakljucenja . ako postoji vise tuzbenih zahteva. nedostatak forme.) Bitni elementi sudskog poravnanja .Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ).Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. . .Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. a u protivnom. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) . 131 . te je zato njegova priroda dvostruka. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). 3.) Predmet . ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos. .Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. . primenjuju se opsta pravila. 6.

Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ). .Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. .Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja .Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. tuzbu za ponistaj. . . postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. . V) Ocena .Primenom ove teorije. formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. a materijalnopravna prema materijalnom pravu.Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. 7. .Sama stranka.Ako se poravnanje ponisti.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka . . ako ga sud ponisti.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima. pa ne mora ni da se odazove.. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. . . ). . i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom. narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost.) Pobijanje sudskog poravnanja .Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.To moze uraditi iz vise razloga. . umesto da podigne tuzbu.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . .Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno. te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. parnica nastavlja da tece.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice. . 99.Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano. .

S druge strane.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. nakon povlacenja tuzbe. to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). B) Dopustenost povlacenja tuzbe . 133 . moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ). onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . pa do njenog dostavljanja.Kada tuzilac povuce tuzbu. V) Dejstva povlacenja tuzbe . . pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. . u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. Dj) Fikcija povlacenja .Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ).Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. . .Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke.Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta. a mogu biti pismene ili usmene.tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev.Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ).Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. U periodu od podnosenja tuzbe sudu. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ). . . te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. . . . . . . posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. tako da tuzilac moze odmah. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.Ako smatra da je to procesni ugovor. uzece se da je dao pristanak. ali ne meritorno. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. pa ako to ne ucini.Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. D plati dug. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ).Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju.

narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). . duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno.) Osnovni principi raspodele . . ..kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. odredi da se izvede odredjeni dokaz. nezavisno od uspeha u sporu.100.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) . . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. takodje javnopravne prirode. . . sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.Po svojoj pravnoj prirodi. .Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka.Stranka koja u celini izgubi parnicu. i to samo na zahtev stranke. . .Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima. .Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ). 134 .Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. . troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. v) Izdaci zastupnika.U troskove spadaju: a) Sudske takse. odlucuje sud svojim resenjem. . po pravilu.Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. .Shodno ovom principu.u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.) Troskovi postupka .PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . . . tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici.. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza.. a njihova visina se obracunava pausalno.Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode.UOPSTE . prema vrednosti predmeta spora.Dakle. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ).Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza.Ako sud. po sluzbenoj duznosti. 2. bez raspravljanja.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama. . stranka je obavezna.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

moraju da budu obuhvacena sva lica. . .Ako to nije slucaj. b) Drugo.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. . . nedostaje procesna legitimacija.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. . postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje.Iz procesnopravnih razloga.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: .Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda.4.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. . . jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. .Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige.) Jedinstveno suparnicarstvo .U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. .Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. . kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. . bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. dok su drugi propustili to da ucine ( npr.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). susvojina ).Stoga.Ono postoji kada tuzbom. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. . Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. . . ne moze se doneti presuda zbog propustanja. u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. . . 139 . .Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. kao stranke. a da ga odbije kao neosnovan prema drugom.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare.

I obrnuto. .Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici.Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. 140 . i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. . a koje stetne po suparnicare. .Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom.Koje su radnje povoljne.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. 5. . samo ako su korisne. .Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. . ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ). ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. .Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ). ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja. . . bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. 6. .Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. kao to naziv kaze ). tj.Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. .Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. a protiv B. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima.Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. postupak se prekida s dejstvom i na ostale.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. i tuzba glavnog mesanja. ona nema dejstva ne prema kome.) Suparnicarstvo na osnovu zakona .) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim . zakljucenje poravnanja. a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. tj. . stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. umesac ne sme da bude stranka. i proda je A koji je dalje proda B. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog.Po tuzbi glavnog mesanja. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. . . potpunom odbijanju tuzbenog zahteva.. te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. . treba odrediti apstraktno.

Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom.) Obicni umesac . sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ).Po sudskoj praksi.Umesac ( sporedni umesac. u neku ruku. .Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. jer ce tuzeni. . ako izgubi spor.Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. izgradio G. Dakle.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. . da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. po ugovoru. sposobnost ). * drugo. .Medjutim. . jer ima pravni interes da ona uspe. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta. . .* ucesce drzavnog tuzioca. . . .Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je.Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. Medjutim. 103. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik. .Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. . .* imenovanje prethodnika. - 104. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.Postoji pravni interes za ucesce umesaca. 141 .* ucesce umesaca..Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. . .Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par.* obavestenje o parnici. G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. ti zahtevi su u vezi.

ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. interes da stupi kao umesac u par. i nijedna stranka se ne protivi mesanju. Tokom parnice.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent.Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. ali one proizvode dejstvo na stranku. --> drugo.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. . T cedira potrazivanje na C.Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. . . . V) Intervencijsko dejstvo presude .. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. .Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. B) Procesni polozaj obicnog umesaca . stavljanje dokaznih predloga. ako takav pravni interes ne postoji. . . . te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja.Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo. . . ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). te da je stranka lose vodila parnicu. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. 142 .Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. .Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. C ima prav. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku..Umesac ima pravo na naknadu troskova. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici .Ono sto moze umesac u parnici. A) Stupanje umesaca u parnicu . jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka.Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). kao i njene pravne sledbenike.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. a koje se odnose na iznosenje cinjenica. po sluzbenoj duznosti.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. . ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). .. .Sud ce.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. i time je mesanje otpocelo. ako ih ona prihvati.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. sud dostavlja podnesak umesaca strankama. . na strani T.

Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. vlasnik stvari. . O.jedinstvenog suparnicara u parnici .Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. Uprkos tome.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca.Npr: T. zahteva od ostavoprimca. povracaj stvari. . . . . B) Polozaj umesaca. O obavestava trece lice. o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. . tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. advokat sacionio pravnovaljan ugovor. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. . za razliku od obicnog.Npr: T uspe u sporu protiv A.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. ima polozaj stranke u postupku. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. ako se umesac tome protivi. vec samo protiv umesaca. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam .Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. . B tuzi A za naknadu nematerijalne stete.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. . i to bilo zbog prirode predmeta spora. kao i stranci.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu.Npr: T.Dostavljanje mu se vrsi posebno.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. .Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. . . podnese tuzbu protiv C. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. ostavodavca. 105. jer se pokaze da je intervenijent B. 143 . presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa. .Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. .) Imenovani prethodnik . a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. osteceni. 106. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.Ovakav umesac.sporednog umesaca. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. bilo na osnovu zakona.. .

pitanje.Naprotiv. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica. pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ).Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac. te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ).MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu. 107.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . .Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ). b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze.O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece.. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. . .Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. . izmena ili ukidanje sudske odluke.Presuda moze da pociva na greskama.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. medjutim. .Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. . .Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. 3 Ovaj deo pricati uz 103. . i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. tuzeni istupa iz parnice. . njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice. B) Vrste pravnih lekova . 144 .Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ). .Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku.Za to nije potreban pristanak tuzioca. . .Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Sve ove greske su uglavnom povezane. .Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ).

a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. . ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. . g) forme i sadrzine pravnog leka.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. a s druge strane. . jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. V) Predmet pravnih lekova . A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova .Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. tj.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). ne i njeno obrazlozenje. . U postupku po pravnim lekovima. . onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ). za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. resenja kojima se okoncava spor. . d) direktna revizija. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova.Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude.Pravnim lekovima se napada izreka presude. . ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom.Dakle. za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. .Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja.Osim toga. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje.) Dopustenost pravnih lekova .Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo.U nasem pravu.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. 145 . . v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. .Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. v) prigovor protiv platnog naloga. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. b) zalba protiv resenja. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu.. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ).Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. . 108.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.

njihovi univerzalni sukcesori.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.Ipak. ako je sud npr.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. a ne i formalni.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. zalba na presudu drugostepenog suda ). . ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. . .Materijalnopravni interes bi postojao. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ). onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. suprotno tome. . b) Procesna legitimacija . revizija protiv presude donete u drugom stepenu. . v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka .Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. . dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. a sud je. tj. pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku.Materijalni interes za pravni lek postoji. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. . umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. odbacio tuznu kao nedopustenu. . sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja.Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. 146 . kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. tuzbeni zahtev usvojio. .Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. uprkos tome.Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. . . .Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke.Ako pravni interes ne postoji.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. . a sud je. pogresno naznacio doluku kao presudu.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek.d) rokova za njihovo podnosenja. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi.Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno. ako se on pokaze kao osnovan.

4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107. b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). . a eventualno njeno ukidanje.Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku. .U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno. zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. . jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. . .ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA .Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje. .Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava.GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . i obrnuto. . .Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja.U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. .. sud odbacuje lek kao neblagovremen ). . . vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. . moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja.Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. . jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun.To je od znacaja.Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). takodje.Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. on se odbacuje kao nepotpun. . 30 dana za reviziju.Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.U pogledu redovnih pravnih lekova. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede.odnosno odricanja . 147 .Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena.Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). . v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 . odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke.

Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . . . tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena. isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. * razloge zalbe.) Zalba protiv presude. . jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. . .Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija.Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . b) Sadrzine. stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). * potpis podnosioca zalbe.Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. .Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. B) Uslovi za dopustenost zalbe .Da na vazi ovo pravilo. tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ). 109. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ).Njome se pobijaju sve vrste presuda. . . upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. .Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku. .To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija.Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom.Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. . .Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio.Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.. a ne moze se podici ni protivtuzba.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ).Nije dopusteno preinacenje tuzbe. .

Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka .Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). onda sud poziva stranku da je dopuni ). predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga. 110. .. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka.) Bitne povrede parnicnog postupka . .) Zalbeni razlozi .Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. . .Njihovo postojanje cini presudom nistavom.Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. . tj. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. presuda se moze pobijati zbog: 1. V) Beneficio novorum .Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud. --> koje dokazne predloge je sud odbio. tj.Naime. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). --> koje procesne norme je sud prekrsio. bez svoje krivice.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke.Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza.One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. po pravilu. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. subjektivno novih cinjenica. podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede. kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). . 149 . nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). . . onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. . u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje. .Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes.

* povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke.. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. • na postojanje. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja.On je duzan da to ucini. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. kasira. tj. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet.. stranke. odnosno ukine presudu. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. • na poredu nacela kontradiktornosti. • na povredu javnog poretka. . ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. --> presuda nije obrazlozena. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . . * nedostatak parnicne sposobnosti. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. --> nacela javnosti. g) Povreda pravila o sadrzini presude. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). • na res judicata.

jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. .Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji. . odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. 2. odnosno kada je nije utvrdio.Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve.Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ). .) Pogresna primena materijalnog prava .Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. .Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne.. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe. .Pogresna primena materijalnog prava je izvesna. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje.) Postupak po zalbi 151 . odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. . tj. . . rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. .Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. . da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. 3. . . vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje .Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. najcesce. 111. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke.Spisak ovih povreda je neogranicen. .

drugostepeni sud je.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac . V) Tok postupka . B) Odlucivanje na raspravi u vecu .Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu..POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM . drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. . .Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. . . bez rasprave. .ZPP iz 2005.Ipak.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. kada je ona neblagovremena. . a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ).Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. . . podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi. vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. svejedno. kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). nepotpuna ili nedozvoljena. . .Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. .Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. .Ako se u zalbi iznese i nova reperta. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci.Kada je sud odlucio da otvori raspravu. po pravilu.Ako nadje da je zalba dopustena. 152 .Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava.Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. odnosno da parnicu meritorno okonca. . a) Granice ispitivanja prvostepene presude . dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena.

. . * da usvoji zalbu. kao i zakljucak na osnovu iskustva.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. . Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. 112. . cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . . * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. * da ukine presudu i odbaci tuzbu.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. otkloni povrede. . smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). na osnovu kontrole pobijanog dela presude. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. ..Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. . . drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi.U delu u kome se ne pobija. presuda postaje pravosnazna.Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. . ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. .Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva.) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. ukljucujuci ovde i nova reperta. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito.

U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju.. . . . . b) Drugostepena medjupresuda . . .Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita. .Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). B) Ukidanje prvostepene presude .Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze.Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. . .Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. . . kao ni razlozi na koje pazi ex officio.Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu.U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom.Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. . jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. 154 . a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke.Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza. ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. a) Presuda extra petita .

ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. ispravama. . v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo.U tom slucaju. G) Preinacenje presude .Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. . .Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. .Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ).U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama.. . kao i dokaza prima faciae.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. --> drugu.To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. . a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama.U tom slucaju. 155 . kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda. . potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. da bi sud mogao da preinaci presudu. . ukidanje prvostepene presude. a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica.Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. . b) Postoje greske u oceni dokaza.Dakle. jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. . . .Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. . i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.

Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. 156 . .113. (ne)suspenzivan. protekom roka za zalbu ). .Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. . . na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe. . ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . .Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. po potrebi. . .PREDMET REVIZIJE. 114. samostalna zalba na resenje je uvek dopustena.. . resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece. osim kada to zakon izricito iskljucuje.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. . * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. b) Vezana. .) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . odnosno poseban pravni lek. npr.U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara.Revizija ne sluzi samo interesima stranka.Revizija protiv presude je redovan. nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost. * da preinaci resenje ili ga ukine i.Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu.Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. G) Ostala pravila .Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek. presuda ne moze da se pobija revizijom. B) Dopustenost ..Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe.) Revizija protiv presude . nepotpunu ili nedozvoljenu.POJAM I SMISAO ..Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . jer zadrzava izvrsavanje resenja. osim kad to zakon iskljucuje.Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. V) Vrste a) Posebna. devolutivan..

Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom. ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije.Revizijski sud je. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. po oceni VKS. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. .Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. .. 157 . A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja.. d) U sporovima o zasnivanju.. . znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je. po samom zakonu. modela. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog.Izuzeci postoje. . postojanju i prestanku radnog odnosa.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. .Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora.Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. . priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom. . . tj. B) Pogresna primena materijalnog prava . * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji . ali ne i eliminisan.U nasem pravu. zastite i upotebe uzorka. . . .Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE .

. . jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom..Naime. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae.. da li je strah opravdan kod prinude ). trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji. . questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr.Najteze je klasifikovati tzv. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. .).Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. 158 . a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. . pravno pitanje. procesnih pretpostavki.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. i to u roku od 15 dana od prijema predmeta. . ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. . koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana. resenjem ce usvojiti reviziju.( priznanje cinjenica.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. tumacenje svih pravnih pojmova.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije .. ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. ukine resenjem pobijanu odluku. .Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom.Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba.Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete.Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. prakticno na mala vrata.U slucaju da je revizija dopustena. i predmet vrati na ponovno sudjenje. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ). --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije. --> izjavilo lice koje nije advokat. tumacenje domasaja parnicnih radnju. . B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. .Na taj nacin se. .Rok za odgovor na reviziju je 30 dana. . .O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. . uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje.. instituta i standarda.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. a po potrebi i odluke nizih sudova.U sumnji.

. .) Direktna revizija A) Pojam i smisao . b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. i vraca predmet u ranije faze.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. postojanje razloga za izuzece sudije ). .VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu. . nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. 115. prava ).ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. . . g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. .Svoju odluku o osnovanosti revizije.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. . 159 .U postupku po reviziji. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati. b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. * da ne postoji stranacka sposobnost. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. . dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. B) Dopustenost . kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena.

VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju. .) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. .Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. stav 2. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija.Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen. .e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. 116. .Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. . onda se predmet dostavlja VKS-u. devolutivan. . on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan.Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. ogranicen i dvostran parvni lek.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. . koji takodje ceni dopustenost. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. 160 . . jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. . nesuspenzivan. pa ako nadje da je dopusten. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. b) Postupak pred VKS . dozvoljen). pa ako i on utvrdi da je dopusten.Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. onda ga dostavlja drugostepenom sudu.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. potpun.Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. .Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). D) Ocena . odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka.

zahtev se. . .Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti.Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen. putem drugostepenog suda.Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje.O zahtevu odlucuje VKS. . B) Rokovi .Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. . .Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. javnom poretku i moralu. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. .Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku .Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. .Zahtev je ogranicen pravni lek.Po prijemu odgovora. .O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave.Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. dostavlja ga strankama na odgovor. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. .Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. . tj.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka. o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. 161 . . nepotpun ili nedopusten. . .Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek.. . . moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. . a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba. dostavlja vrhovnom sudu. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. . a ako je protiv odluke izjavljena revizija.

a narocito propustanjem dostavljanja.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. naprotiv. koja je podobna za pravosnaznost: presude. . . b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. nepotpun ili nedopusten.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.) Ponavljanje postupka . njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude.PROCESNA LEGITIMACIJA . ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.POJAM I CILJ . . ako je okoncan odlukom suda. 117. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga. ili nekog drugog ucesnika postupka. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. . • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). . .Ovde vazi princip supsidijarnosti. b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku. ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori.Postupak moze da se ponovi. 2.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. .Stricto sensu. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. • preinaciti pobijanu odluku.RAZLOZI . • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. 162 .ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. .

ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. jer nije znala da postoje ).Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. . nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista. izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. . kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. . pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku. 4.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti.Nove cinjenice su samo nova reperta.U ovoj fazi postupka. to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ).Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana. . sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. dakle. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala. te neblagovremene.Protekom ovog roka. . . okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca.ROKOVI . on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. a ta odluka bude pravosnazno preinacena.) Ispitivanje dopustenosti . ukinuta ili ponistena. odnosno. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu.Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.Ako je predlog dopusten. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca. . po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. 3. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku..Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1.POSTUPAK . -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. . a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. . ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. . 163 .Objektivni rok iznosi 5 godina.

Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze. . sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . . .U novom postupku.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga.Nova glavna rasprava se ne odrzava.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka. litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova .Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. ( postojanje krivicnog dela ).Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga. sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka. 164 .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc.nova producta. . vec mora da donese novu istog sadrzaja.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. . jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke. .Da bi odobrio ponavljanje postupka. nalaze jedinstveno odlucivanje.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. ( presudjena stvar. koji ce onda moci da ukine odluku ).Nakon rocista. predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. . . sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. 118. 3.U ponovljenom postupku.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku.Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) .To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. . . smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. stav 2. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata. . predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje. .U tom slucaju.2. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. . . i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. .

. i to kako svaki prema trecim licima. savesni i nesavesni. 119. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. .Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu.Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno. pravi i manljivi. na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . zakoniti i nezakoniti. .. posredni i neposredni drzalac.POJAM I ZNACAJ . . . tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. telesnim radnjama zahvata drzavina. clam i precario.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja.Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. . sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. .Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava.. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni. .Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. . 120. .U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.) Smetanje drzavine . Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). da mu zabrani dalje uznemiravanje. kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica. fizicki.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). 165 .Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica. a koji ce da nastavi.Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. .. .Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. pri cemu ona ne menja drzaoca.

. --> radi sprecavanja nasilja.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete.PREDMET SPORA . V) Privremene mere .TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . .Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju.Kada donosi privremenu meru. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . posebna zalba nije dozvoljena. Objektivni rok je godinu dana od povrede.Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. na osnovu zakonskog ovlascenja. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. B) Hitnost postupka . ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. paricioni rok odredjuje sud. .. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste.). pravnom osnovu za drzavinu.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ). sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. • revizija nije dozvoljena. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera.. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. . sud ne saslusava protivnu stranu. ali ovaj period moze biti i kraci. ne postoji protivpravnost. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. odluke suda. tj..Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. 166 . . . . • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. ... savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana.Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana.Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije.

) Nedokumentarni platni nalog.) Postupak izdavanja platnog naloga . • tuzba je nekonkludentna.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda. • cinidba nije dospela. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. g) ne postoji verodostojna isprava.VRSTE PLATNOG NALOGA 1.Dj) Prinudno izvrsenje . .Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe.Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. . . 2. . treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe. ponovi smetanje. . osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. nakon sto je postupio po resenju suda. • cinidba nije tuziva.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.Dakle.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. . • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac.POJAM I ZNACAJ .se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik.Ovaj postupak ( mandatni. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. nije moguce da se izda platni nalog.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. v) tuzeni je glavni duznik. tj. . • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. . bez odrzavanja rocista. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa.) Dokumentarni platni nalog . 121. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici. 167 . . ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi.

on ce zakazati glavnu raspravu. .Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca.Pokrece se tuzbom. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem. b) Prigovor protiv platnog naloga. razlozi prigovora. .Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka. sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim.moze da ulozi samo tuzeni. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . .Ako nadje da je prigovor osnovan.U platnom nalogu. 168 . pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. .Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.PRAVNI LEKOVI . a ako predloga nema. . .Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. . .Po pravosnaznosti tog resenja. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.Neblagovremene. a ne u mandatnom postupku. . . nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem. . potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. i ne zakazuje se nikakvo rociste.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje ..Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi. . sud nece odbaciti tuzbu. Postupak po progovoru: . . te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. . izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. .Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. .U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva. vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno.koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. B) Izdavanje platnog naloga .Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. .Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten. prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). potpis podnosioca ) i dozvoljen.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim.Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ).Po svojoj pravnoj prirodi.

. a sto on nije tu.- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. .U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. . stranke mogu izjaviti redovne zalbe. G) Poziv za glavnu raspravu . 122.) Postupak u sporovima male vrednosti . 169 . b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. presuda zbog izostanka je ukinuta.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. . . . Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru.Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. B) Vodjenje zapisnika . Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. ko ga j.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja.PRESUDA . v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka.POJAM I ZNACAJ .. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. bitna sadrzina izvedenih dokaza.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. . cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. . odluke protiv kojih je dozvoljena zalba. V) Izostanak stranaka .Ako s glavnog rocista izostane tuzeni.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. nema pripremne rasprave.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). medjutim.U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste.

.Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova. 170 . * pogresna primena materijalnog prava. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ).Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja .U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.. . a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. . ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. tuzilac moze podici.Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. . a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis. 123.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda . duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana. .U slucaju da sud odlozi rociste. V) Rocista i rokovi .U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak. . .POJAM I ZNACAJ .) Postupak u privrednim sporovima . b) Nadleznost prema mestu upisa u registar.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora.Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ).Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis. vec to cini samo na njihov zahtev. odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). . . B) Zalba protiv presude . ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. kako pred sudom opste mesne nadleznosti.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor.

U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.sudija i dva porotnika. . kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. nema ni sudskog poravnanja.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici ..Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.) Hitnosti postupka .Prvi stepen. osim ako zalilac ucini verovatnim da.) Sastav suda . bez svoje krivice. . zbog propustanja. .) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima .Drugi stepen.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne. G) Pravni lekovi .bla bla..trojica sudija.Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. postupka se primenjuju supsidijarno ).5 miliona dinara. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje.. . vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. 3.) Ogranicenja dispozicije stranaka . * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.Da bi se postupak ubrzao. 2..Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja. . * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud. 171 . .) Istrazno nacelo . * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista. 4.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. . 124. na osnovu odricanja. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama.

vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu. imovinsko stanje. za ponistaj braka. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode. lisenju roditeljskog prava. D) Presuda i pravni lekovi . stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. ). kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. . a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. V) Ponistaj braka . za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. . .Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. B) Principi . .) Revizija .5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. i kada nijedna stranka to ne zahteva. tj.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim. B) Razvod braka .BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka. ovo je dovoljno. a potpis vlastodavca overen. . te organ starateljstva. * Drugo. 172 . sporazum zakljucen pod prinudom.Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. tuzbu mogu da podnesu supruznici.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava.) Iskljucenje javnosti 7.5. bez obzira na vrednost predmeta spora. koju mogu da podnesu supruznici. .Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. krivica stranka za pojedine troskove.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. .Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. 6.. 8.) Locus standi..Ona je uvek dopustena.) Naknada parnicnih troskova . . a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. . sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. kao i presuda o razvodu.

Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. g) produzenje roditeljskog prava. . .To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . . vanparnicnih stvari. porodicna.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. . studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob. . a ne organ uprave. .Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. .Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. imovinska ili druga nesporna stvar.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. .Opsti vanparnici postupak ne postoji. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. .) Prave vanparnicne stvari . . stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine.125.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima.6 B) Pravna priroda .U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. V) Predmet vanparnicnog postupka . d) davanje dozvole za stupanje u brak.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. v) protest menice i ceka. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti.Vanparnicna stvar je licna. b) zemljisnoknjizne stvari. Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku. . 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . . b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima.

Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. tj. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka. . vec samo po predlogu ovlascenog lica. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka.Vanparnicni postupak je preventivan. potvrdjivanje. . . neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije.Izuzetno. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda.. vec shodno.g) sastavljanje.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. odricanja ili priznanja zahteva. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. sudskog poravnanja. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti.) Nacelo oficioznosti . G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak . g) uredjenje medja.. 2.To znaci i elasticnost. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. opija se. tj.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. jer se npr.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci.medjutim. 174 .) Nacela vanparnicnog postupka 1. . srodnici. licnost. 126.Sud okoncava postupak.organ starateljstva. .Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. cuvanje i ponistaj isprava. onako kako ga je i zapoceo. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku.Npr: Punoletni A se kocka. .Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. pravni mir i sigurnost. po pravilu. . . . . medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak.Vanparnicni postupak pokrece sud. po sluzbenoj duznosti.Vanparnicni postupak je zastitni. . postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes.. . .Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu.. .) Neprave vanparnicne stvari . nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. priznanja cinjenica. . jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. po sluzbenoj duznosti.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno.

tj. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu. . .U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar. . a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica.) Subjekti vanparnicnog postupka . dalje.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes.) Nacelo zastite ucesnika u postupku . cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke..Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. 2.) Sud .) Ucesnici 175 . te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. .Sud je.Postupak ovdi sudija pojedinac. . jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori.U statusnim vanparnicnim stvarima. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku.) Istrazno nacelo.Ne vazi nacelo javnosti. . dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.U tom smislu. materijalna istina i ocena dokaza . 3. .VRSTE 1. vac je opsta javnost uvak iskljucena. . 127. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. 2. 4. . . mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. . vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.U ostalim vanparnicnim stvarima.Vazi nacelo saslusanja stranaka. .) Ostala nacela vanparnicnog postupka . .Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva.Vazi nacelo pismenosti.

materijalnopravni ucesnici su A. . pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme.Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika. ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. vec samo ucesnici. B i D.Npr: u ostavinskom postupku. a formalni ucesnici su samo A i B.U kontencioznim vanparnicnim postupcima. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. . ali izjavi zalbu na odluku suda. ne formalnih. . kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda.Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti . jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. . . D ne ucestvuje u postupku. . B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.Npr: A ima babu B i dedu D. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).Ovde ne postoje stranke.je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke . .B i D su materijalnopravni ucesnici. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. .U ovom primeru. . lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. . ucesnici su svi naslednici i legatari. dok svedociti mogu materijalni ucesnici.Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. odnosno za postojanje stvarne legitimacije.. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. . ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 .Ova lica su materijalnopravni ucesnici.Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. .U pravim vanparnicnim stvarima. . ono je formalni ucesnik u postupku. . * kada preduzima procesne radnje. .

premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. 128. 177 . .) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku. . . . .U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija. tj.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv.Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost.Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika. . . tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi..Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ).Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. . . .Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. . * U drugom. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari. . kada postoji spor o cinjenicama. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi.S druge strane. jer i sam prvostepeni sud moze. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje.Ucesnik koji je upucen na parnicu. .Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. . odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. kada je zalba izjavljena. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. . .Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi.Ali. . bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici.Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud. . .Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan.

Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. .Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. b) kada se ucesnik. . .Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). ako je to dopusteno. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti.Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda. . . 178 . jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje. .U ovakvim situacijama.U vanparnicnom postupku. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud.Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti.Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima. zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine.FORMALNA PRAVOSNAZNOST . te u neblagovremenoj zalbi. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti.O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. odnosno kada su se svi ucesnici. .Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. . .Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. .129.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . .Npr: A i B su zajednicari na kuci. . .MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem. . ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. U vanparnicnom postupku. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda.Dakle. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu.

.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . . . Naposletku.Npr: U ostaviskom postupku. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ).130. Sud odluci da lisenju nema mesta.Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc. . navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. . presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. .Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. ..Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. A) Vanparnicni sud i organ uprave .Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. .Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. . sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti. . B) Vanparnicni sud i parnicni sud .Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc. tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. . Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. . . A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). za razliku od vanparnicnog suda. . ).) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije.U prvom slucaju.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe.Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze. ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku.Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. . osim ako nisu nistavi.Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A.Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda.Po pravilu. da smatra da je testament nistav. za testamentarnog naslednika je oglasen A. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ).Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. . dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. .Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu.

. . . .Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. 180 . dakle. to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ).Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom. kao i naredno 132.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu. . o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta. ta odluka vezuje vanparnicni sud.Ne postoji.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. B) Pokretanje postupka . .Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene . . vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. ucesnici mogu uciniti spornim. . ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. 131. . . vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku. --> Drugo.U postupku svako cinjenicno pitanje.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak.U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo. odredili stadijumi prvostepenog postupka.Ako postupci budu pokrenuti u roku. . . jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika.. .Ako je nadlezni organ vec doneo odluku.To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju.U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.

postupku za produzenje roditeljskog prava. donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki.Dokazni postupak je deformalizovan. . u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja. .Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite. . . ..Zajednicka obelezja su suzena. V) Tok postupka . ne znaci da ce doci do obustave postupka. . pa tako npr. . . pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka.Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke.Nastavljanje postupka.Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.u vezi eksproprijacije.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti.. ..U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. medja. .Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak.Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj. bez obzira da li je izricito ili precutno. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca. postupku raspravljanja zaostavstine.Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).Povlacenje predloga.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). . . . deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. . 181 .Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. .Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. . sudskog depozita.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije.Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. . a bio je uredno pozvan. .. .

182 .ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. njegovog staraoca. 2.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1.predloga za ponavljanje postupka. . ali i radi zastite drugih. u samoj organizaciji pravnog leka. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje. .Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje.S druge strane. 132. .U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. . .Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. . postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka.) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku .U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku. kao i organu starateljstva. . odnosno privremenog zastupnika i predlagaca.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja.Postupak je hitan. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu. imajuci u vidu zalbene razloge. .U navedenom smislu. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva.Kada resenje postane pravosnazno. . donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. .U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti. .. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. lice prema kome se postupak vodi. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno. pa npr. 133.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila.Ako sud nadje da je predlog osnovan. .) Lisenje poslovne sposobnosti . postupanje i odluke drugostepenog suda.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . . organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. potpuno ili delimicno.

. 3. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. • lice je nastalo u brodolomu. . pozaru. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim.Do izmene resenja dolazi. kao i javni tuzilac.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. . • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. . • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). .Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. .) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti .Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. a ima vise od 70 godina. i ako oceni da jesu. te ako se nadje da su se ispunili uslovi. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. ..Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. . .Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. . 183 . ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. b) U drugoj fazi. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. odnosno boraviste. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. . sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. da se bez odlaganja jave sudu. a ako ustanova smatra da je potrebno jos. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti.

a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva. staraoca deteta i njegove roditelje. . .Ako su naslednici nepoznati..) Davanje dozvole za stupanje u brak .Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva. zalbu moze da izjavi samo maloletnik.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje. . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. takodje..Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika. . .4. .Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva.tj. kada ono zbug dusevnog bolesti. . roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje.Kada prestanu razlozi za produzenje. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda.. . .U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano. . onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. telesnih mana. kao i o svojoj licnosti. . 134. . koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste.Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno..Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.) Produzenje roditeljskog prava . dete.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka. a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 .Revizija u ovom postupku nije dopustena. .Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. 184 .Protiv resenja kojim se odbija predlog.. .. . sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta..RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE . . 5. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka.One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga. zaostalog dusevnog razvoja.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje.U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje.

Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. koliki su im delovi. .Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. .Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. 185 .Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. ko su naslednici.Lice koje je naslednik po normama ZON. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. * Objektivno. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. • donosenje resenja o izvrsenju. . vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku.Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. o njemu odlucuje sam ostavinski sud. . . • raspravljanje zaostavstine. .Ako su za ucenike sporne cinjenice. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela.Suprotno tome . • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. . .Gosn. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno. . . .U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. u zavisnosti od njegove prirode.. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. on se ne resava u ostavinskom postupku.Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku.Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. • popis i procena zaostavstine. Ranko kaze ovako: . premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. . (-) Prethodne radnje .Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. . .Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje. . kada se spori o primeni prava.O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. . koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima.

a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. (-) Postupak po prijemu smrtovnice .Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. . . a moze i sud. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. (-) Raspravljanje zaostavstine . . ko ih je predao sud. o bracnom drugu. podaci o eventualnim dugovima. licima koji su testamentarni naslednici.Zapisnik koji potpisuju sudija.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. i to sud kod kojeg se testament nalazi. obezbedjenje zaostavstine. 186 . o deci. obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu.Smrtovnicu sastavlja maticar. .Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta. zapisnicar i svedoci.Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. (-) Resenje o nasledjivanju . postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. .Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. (-) Postupak sa testamentom . .Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. . i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. velicine naslednog dela i prava na legat..Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu.U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. . .Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. . . popis i procenu imovine ostavioca. .Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. ili da naznace svedoke usmenog testamenta. . prava na nasledje. koji datum nose i gde su pronadjeni. pretpostavlja da prihvataju nasledje. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka.

Na rociste se poziva i javni pravobranilac.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. zakazivanje rocista je obavezno. koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti. . . V) Resenje o naknadi .O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika.Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku. (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju . odnosno visinu naknade. sukorisnika i drugih zajednicara.Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom.Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. 187 . B) Postupak . za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak.Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. . . .ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka . izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti.U navedenim slucajevima.Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku. kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. .Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije.. ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). . na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti. . . te je izvrsni naslov. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka .U ovom postupku.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine.Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. .Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. nema potrebe da se donosi novo resenje ).Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament. . .Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno. .

U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. zajednicke prostorije u zgradi )... V) Postupak . .Ako to nije slucaj. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka. .DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika . . .Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. .Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. 188 . .Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. . pa ako to i ucine.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. . .Nakon prijema predloga. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku.Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka.Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. .Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. udelima zajednicara. . te stoga ovaj postupak spada u neprave. V) Upucivanje na parnicu .Ako saglasnosti nema. . na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. kontenciozne vanparnicne postupka.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud.Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar. . odnosno imovine. B) Predlog i postupak .Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. i samim zajednicarima. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr.U ovom postupku je rociste obavezno. . . a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.Ako sporazum zajednicara izostane.Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. smatra se da je predlog povukao.Ako postoji spor. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe.Protiv resenja suda nije dopustena revizija. . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. B) Predmet postupka . onda ce se smatrati da je predlog povukao.

ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi. . 189 . . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. onda ce se smatrati da je predlog povucen ). .Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste. . .Nacelno. u skladu sa odredbama materijalnog prava. uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. geometre i svedoke. .Po prijemu predloga. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. . . sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika.U slucaju neuspeha. a ako ona nije moguca onda civilnu.Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . V) Resenje suda . . narocito saslusanja ucesnika.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza.U ovom postupku. . sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. 135. B) Predlog i postupak . osteceni ili pomereni. sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave.Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka.Stoga.) Vanparnicni postupci povodom isprava 1. .Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima.Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. . koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. .Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku.G) Resenje suda .UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka .) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . .Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja.Sud ce izvrsiti fizicku deobu. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu.Revizija nije dozvoljena.Priliko sastavljanja isprave. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. * pravicnoscu. * principom poslednjeg mirnog poseda.

. 4...Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave. . zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao.) Potvrdjivanje sadrzine isprave . debitne kartice.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik..Sud je duzan da primi na cuvanje testament.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu. 5. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi.).). . 190 .Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. gradjevinska ili radna dozvola..Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. . .) Cuvanje isprava . .Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana.Nacelno. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice.U ovom postupku. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. ili je nem/gluv. 3.) Sastavljanje sudskog testamenta .Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla.U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). tj. .Stoga. dok su ostale hov. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. .Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. varanti. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta.S druge strane.Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. konosman. . pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. . verno. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ). onako kako je to zavestalac ucinio. hov.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. obveznice. 2. cekovi.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . . ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno.. . zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena. a za ostale isprave. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. menice.

..) Sudski depozit A) Predmet postupka .Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti.Predlod sadrzi identitet isprave. . kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio. . sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave. . B) Postupak .Kada primi izjasnjavanje. sud donosi resenje o ponistenju isprave. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. plemeniti metali i druge dragocenosti. .Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen.Ako predlog nije odbacen. G) Polozaj duznika iz isprave . a na osnovu rezultata dokaznog postupka. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. . . . ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa.Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka.Po pravilu. .Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. niti sme da je preinaci. D) Resenje suda . 191 .Nacelno. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave.Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno.Kod nas se. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. na koje se pozivaju predlagac.Od gorenavedenog momenta. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi. . ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. 136.Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. . u sudski depozit se predaju novac.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak .Po odrzanom rocistu. . . obnovi ili prenese na drugo lice. takodje.

G) Resenje suda .Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). . .Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika. . ako ispunjava uslove za prijem stvari.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar. .Kako je samopomoc zabranjena..Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. nacin. i to na prinudan nacin.) Izvrsni postupak. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine. primenom monopola sile drzave. ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje.Ali.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika.Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. V) Preuzimanje stvari . poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku.Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. . . .Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini.Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. . . sud o tome izvestava predlagaca..Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja. . 192 . troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit. rok i uslov za preuzimanje. pojam i obelezja . . B) Postupak . sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. . . sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. . .Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. 137.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. ali i upozorenje na pravne posledice.Medjutim.).Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja.

Naime. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. .Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. . . osim da podnese predlog za izvrsenje. ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi..) Nacelo formalnog legaliteta . . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje.138. dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. to znaci da postupak pokrece sam sud. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali. .Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. . . a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline.Medjutim.Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. naplate taksi i troskova postupka. . .Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr.Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica.Sud je vezan ovim predlogom.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje.) Nacelo zastite duznika .Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti. . 2.U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. 193 . izvrsni postupak se obustavlja. . .) Nacela izvrsnog postupka 1.. kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku. . .) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje. .Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje.U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. 3. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. .Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti. potrazivanja.

U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. radi zastite imovinske pozicije duznika.srazmerno namirenje poverilaca istog reda.. obuca. . narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. min.Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje.Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. .). medjutim. izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera.Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. 194 . a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja.. v) Trece. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ). potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. b) Drugo. ostecenje ili umanjenje vrednosti. izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. .Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. svota novca. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. * Princip egaliteta. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. .Po prirodi stvari. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. ako je to dovoljno za namirenje.Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. namiruju se: poreske i druge dazbine. .Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ).prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). . . .Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. 4. . b) Drugo.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr.) Nacelo vremenskog redosleda . ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika...Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. * Princip ekskluziviteta.Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja. . gleda se da se postigne najbolja cena. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri. .Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. .Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo.

U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. medjutim.U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. . .Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu. .Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji.Zahtev za iskljucenje.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. 195 . ukoliko sud smatra da je celishodno. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka.) Nacelo efikasnosti . odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka. .Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik.Rocista se zakazuju izuzetno. principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana. . osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. . a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. kako to zakon kaze ). ..Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. za njeno otklanjanje odgovara Srbija. .Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).). .Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama.Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). 6. a drugi da sporvede izvrsenje.) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud . . . b) Drugo. V) Stranke .5. ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. . za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda.U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju. vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova. B) Sudski izvrsitelj .) Nacelo pismenosti .On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice.On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja. 139. v) Trece.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

odnosno odredivosti predmeta izvrsenja.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje .) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. kolicinu. necinjenje. drugi se obustavlja. .U pogledu odredjenosti. A) Zalba . . kao i potvrda o izvrsnosti.Dakle. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja.Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . . ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. tacan rok za ispunjenje obaveze. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. D) Odluke suda .Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. .U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca.Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. . .Obrnuto. duznik i predmet. vrsta i obim ispunjenja obaveze. tacnu oznaku vrste. jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava.Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. . Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. . osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. . ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke. trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 .U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja. G) Predlog za izvrsenje . 144.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist.Dakle. . . predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. . a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke.

• ukidanje. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. . .Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. kao i pravosn. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. novacija. .Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca.Ili.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ).Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. . • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr.U neblagovremenoj zalbi. . moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). . • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. . izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. sudski odlukama. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. oprost duga ). Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. 201 . ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. . . • nedostatak stvarne legitimacije stranaka.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. . ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. priznanica ).Jer.

.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. Dalje.Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. .Zbog toga. . .V) Postupak . .Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . . D) Prigovor treceg lica .Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. ali je propustio. inace ga pogadja prekluzija. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. da odbaci zalbu kao nedopustenu.Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. . 202 . . najpre. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ).Ako je prigovor osnovan. i za odgovor ima rok od 3 dana.Sto se tice devolutivnog dejstva. .Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor.U prigovoru. on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. . vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. . .Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi.Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju.Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu.Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. zakupoprimac.Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. . ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. . . . sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. Najzad. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika.Ako mu to ne podje za rukom..Zalba nema suspenzivno dejstvo.

Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja. ponistena ili stavljena van snage.Stoga. ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. . ili se pokaze da nisu ni postojale.Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta. pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju.Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje. . duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti. . izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. do nastavka moze da dodje i ranije. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. . 203 .Kod obaveznog odlaganja. . . odnosno konacno ukinuta. a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. a po predlogu poverioca. nemaju suspenzivni karater. . v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje. po pravilu.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . . .Odlaganje izvrsenja .U praksi. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo.Pravni lekovi u izvrsnom postupku. .Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. izvrsnog duznika ili treceg lica.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja. preinacena.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu.Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno.145. . sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. .Ako su razlozi fakultativni.) Odlaganje i obustava izvrsenja . . . . b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje.Tacnije. . . .Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage.

Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. . .Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara. .Sudski penali . .Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze.Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik.Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje.) Novcane kazne i sudski penali . prebijanjem potrazivanja.Dakle. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.. . ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica.Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi.. .Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja.. 146. mesec. . .Prilikom odredjivanja visine kazne. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna.Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. o on odlucuje resenjem hitno.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. 204 .Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. .Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak. . . nedelju. . .Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza.Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. . kao i njena visina. . ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni.Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani. .Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. . banka..Novcane kazne .

Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. .Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . resenje o izvrsenju se stavlja van snage. 2. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. pak. i drugi. b) u drugom delu resenja. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. 3.12 156. • fatkura ( racun ). 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. sam nacin izvrsenja. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. ) idu u sklopu ovog pitanja. • akreditiv. 205 . . • bankarska garancija.147.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. 5. 148.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave .) Posebni izvrsni postupci . duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. . sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. 4. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. • obveznica i druga hov izdata u seriji. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak. postupak po prigovoru i odluke se donose.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. prvenstveno. . samo na osnovu verodostojne isprave. • izvodi iz poslovnih knjiga.

onda se vrsi fikticno dostavljanje.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika.Ali.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar. * dospeli bezuslovni akreditiv.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. . u ovom postupku. preduzetnik. .Dakle.U suprotnom. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. . * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. u poslednjem slucaju. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. .d. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. Uz to. 157.) Skraceni izvrsni postupak . naziv banke i broj racuna poverioca. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. . * svaki ugovor u privredi. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. .U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. visini i dospelosti potrazivanja. . fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. . poreski broj duznika. nazive banaka i broje racuna duznika. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu.Ako dostavljanje bude neuspesno. 3. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. 2. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. .Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. * obveznice i druge hov.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. procena i prodaja akcija. .S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju. 206 . visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu.b) Preduzetnik. * dospela bezuslovna bankarska garancija. . odnosno udela p.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka. .fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. a ako ne moze ni njemu.

Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno.Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). • da je obaveza iz isprave izvrsena. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. . g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ).Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri.Protivizvrsenje se odredjuje. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. medjutim.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. .Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. . .Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. . Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. .Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. a da kasnije VKS ukine.) Protivizvrsenje A) Uopste . pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. nesuspenzivna i nedelotvorna. .. ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca.Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. B) Stranke . predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice.Ako ga sud usvoji. 207 . • da obaveza iz isprave jos nije dospela. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. preinacena. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. ali sada u izmenjenim ulogama. po pravilu. . v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno.I u ovom postupku. V) Razlozi . --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno.Prigovor ima suspenzivno dejstvo. . 149.

koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje .Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan. . odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ).Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka. da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog. G) Postupak .Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu.Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje. U izvrsnom postupku. .Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). 150. . ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. . jer je B stekao vlasnistvo na autu.Kada se namiruju novcana potrazivanja. on moze. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja.Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. . dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu.U ovakvom bednom slucaju. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. . 208 . . onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ).) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. Naturalna restitucija nije moguca..S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano.Ako se nadje da je predlog osnovan. .Ovo resenje suda je izvrsna isprava. . . D) Parnica . prodaja stvari i namirenje poverioca. Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara.Nakon isteka rokova. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. .

Ako to duznik ne zeli. nije u stanju ili nije prisutan. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). vec plene ). * procena stvari.U svim stadijumima.Kod svih ovih sredstava izvrsenja. a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.U takvim situacijama. 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. . V) Postupak popisa.Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. .13 151. osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). . * namirenje poverioca. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . .zaplene . i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo.O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.Popis.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari. .plenidba stvari .plenidbe . sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju. G) Predmet popisa.Pre popisa. . osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju. . . * prodaja stvari.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. B) Popis. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze. 209 ..

.Ostale stvari.Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. da joj vrednost bude smanjena. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. . radnji ).Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci. . vozila na popravci u automeh. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera.. izvrsnog duznika D. preda na cuvanje u sudski depozit. . D) Obim popisa . i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne.Medjutim..Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica. .. nacelno. izvrsenje se obustavlja. E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe. hov. . vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.. Dj) Cuvanje popisanih stvari . .Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje.. izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. . .Duznik je neposredni drzalac popisane stvari.Sudski izvrsitelj je duzan da novac. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. poslovnoj prostoriji.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. 210 .U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica.U ovakvoj situaciji. stanu. dragocenosti.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica. .Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. . te moze da je upotrebljava i ubira plodove. .Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. . prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: . * drugo. te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim.Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava. za potrebe popisa. . duzna su da o tome obaveste sud. .U izvesnom smilu.ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ).. tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira.

radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava.Da bi. mesto.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ).Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. ..Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. ako se akcija kotira na berzi. prodajnu cenu i druge uslove. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. . neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar.Od momenta upisa.Ukoliko stvar prodaje komisionar. . u tom slucaju. 211 .. sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima.. I) Prodaja stvari . . u protivnom se postupak obustavlja. • pocetna cena je procenjena trzisna cena. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ).. .Ako njega nema. . Z) Procena stvari . • sud zakljuckom odredjuje vreme. vaze sledaca pravila: prvo. drugo. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa.).Sud moze.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. . cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. na predlog stranke. radi se o bezdrzavinskoj zalozi. . da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. .Ako su predmet izvrsenja akcije. . odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. procenu i prodaju stvari. . ako akcija nema berzansku vrednost. osim ako stranke ne predloze raniju prodaju.

sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje.. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka.Kada se namiruje vise poverilaca. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). . . onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ). .) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika .Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. .Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika.Smatra se da je izvrsni poverilac. .Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika.. .Ako su svi predlozi stigli istovremeno. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. 152. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A. .). .Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom. .Izvrsni poverilac je duzan da.U tom slucaju. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. .Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca.Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr.Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige.Osim nepokretnosti. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ).Kada se namiruje jedan poverilac. J) Namirenje poverioca . resenje o deobi zajednicke imovine.. overena privatna isprava. kamata. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ). troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. uz predlog za izvrsenje. 212 . kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. resenje ostavinskog suda. u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. . pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ). a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. . a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. .

svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu.) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu . . B) Izvrsne radnje .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti.Takodje.Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). .Takodje. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost. . pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. .Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti. koje je neprenosivo.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1.Kada sud donese resenje o izvrsenju.Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. . procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ). . pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. 2.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. 213 . .) Procena vrednosti nepokretnosti .Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. povrsina granice. . vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. . .Nakon upisa zabelezbe.Ali. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ).Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. deluje erga omnes.. vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ).Ako saglasnosti nema. . njena trzisna vrednost moze da se izmeni.Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene.Pravo namirenja. . i to na osnovu misljenja vestaka. . kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete.

. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. .Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. javna drazba ) i neposredna pogodba. . .Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. mesto. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. . sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. .Ako je prodaja nepokretnosti uspela.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo.Ako nije uspela prodaja nepokretnosti.Ponudilac je vezan svojom ponudom. . sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. cim se postupak javnog nadmetanja okonca. . osim izvrsnog duznika. . S druge strane.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku.Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. ne moze da se odrzi. javno nadmetanje. jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Kupac moze da bude svako lice. B) Postupak prodaje nepokretnosti .Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima. .3. kao sastavni deo rocista. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. . 214 . .Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. . ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). . .Na drugom rocistu. vec javnopravnog karatera.U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje.Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici. i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. . . .Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. . jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti. nacin. vreme.Aukcija .) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ).Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti.. .

da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom. . . cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ).Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda.U izvrsnom postupku. bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. stvarne sluzbenosti se ne gase.Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano. . . preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ). . . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. 215 . sticanje je originarno.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. kupac je duzan da u roku polozi cenu. .Za razliku od zaloznog prava. . odnosno 3.Nakon sto je kupac polozio cenu. . sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. . .  Prelazak rizika.Pravo prece kupovine .  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. . . . ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok.Izvrsni duznik je obavezan odmah. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2.Nakon njegove pravosnaznosti.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine.Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu. . titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. . .Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu.Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. . sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. najboljem ponudjacu.Resenje o dosudjenju nepokretnosti . postup.. a ako uplata izostane. tereta i plodovi. .

216 . pri cemu njihovom tituraru placa naknadu. .Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti.Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom.Ipak.Sve ostale licne sluzbenosti se gase. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci.S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.Kada odlucuje o deobi. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca.Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. . kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. 4.Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda.Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom .Da bi opstao zakup stana. .Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava.Iz cene dobijene prodajom. cak i kada su upisane u zemljisne knjige. .U okviru jednog reda. . . isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene.) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja..Po pravosnaznosti resenja o namirenju. . . vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). . . . oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. . .  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja. ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme.Nakon namirenja ovh potrazivanja. na rocistu za deobu. b) Rociste za deobu . sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji.Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. . . sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana.

.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. .Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). .Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. . .Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. . . . izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). .Od plodova nepokretnosti. kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka. i kada ne zaheva javnu prodaju.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. . .Obustava izvrsenja .Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku. . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu. te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. nakon neuspele druge javne prodaje. . formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. ne moze da dodje do obustave izvrsenja. izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. On moze da raspolaze nepokretnoscu. 217 . ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno.Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. . .Nakon vracanja nepokretnosti. .Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. . Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina. i to na njegov predlog.

mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno.Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari.153.Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. * drugo. primanja vojnika. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno.Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. --> deciji dodatak.. --> primanja po osnovu socijalne pomoci. nadleznost . .Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. . pa se izvrsenje na zaradi. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ).Nacelno. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog. . ali i po sluzbenoj duznosti.Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja.. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. B) Pokretanje postupka. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju.Dvojako je adresovana: * prvo. .) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja . A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja .Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. 218 . .Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. . nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. V) Plenudba potrazivanja . --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti.Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja.Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. . mesno je nadlezan forum rei sitae. . . . studentske stipencije. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca . izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ).

izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom. a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje. . E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 . resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. .Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja.Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud.Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca.Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. .U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. .Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja. da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. . . D) Prenos potrazivanja radi naplate .Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. .Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate.Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. . . po ostvarenju potrazivanja. u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ).Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. .Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.. .Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika.U roku koji odredjuje sud. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika. . ali i one koje ima prema poveriocu.Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. . .Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. .Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja. . .Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari. izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.

Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. duzniku i Centralnom registru hov.Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov.Resenjem o izvrsenju. . sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . . .Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom. isplacuje izvrsnom poveriocu. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu..Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika. i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu. prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. procenom. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika.Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika.Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja.Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu. . . pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu.Procena. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika .Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. . izvrsni duznik ima stedni ulog. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. J) Izvrsenje na drugim hov . . .Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. po tvrdnju poverioca.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. . .U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ).Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. . broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. 154. . prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima.

Ako on tako ne postupi. . izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu. .Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini. sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. u suprotnom. necinjenje i trpljenje 221 . sudski izvrsitelj mu je oduzima.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. . u suprotnom cini krivicno delo. tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. . izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. u odredjenom roku pribavi te stvari. .Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. .U takvoj situaciji.U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti .Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. . .Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. on je duzan da je voljno preda.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini. . a ono nece da stvar vrati dobrovoljno. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa. . .Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. . . a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. . .Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. 155.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu..Naprotiv. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika.Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . .Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika.

izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. . .Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. . sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani. . .Moguce je da je duznik svojim radnjama. tj.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ).U takvim situacijama. . . ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. .Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. .Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. . 222 . licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. . jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. . . osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe. G) Predaja i oduzimanje deteta .O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca. 1. jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika.Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. .. .Ako bi duznik. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. novcane kazne i sudski penali. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. . te da je ono izvrsno.Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete.Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost.Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne.) Nezamenljive radnje . . onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ).Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda. po njegovom predlogu. o trosku izvrsnog duznika. pa mora odmah ). .radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice.Kod obaveza necinjenja i trpljenja. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. sud nanovo kaznjava duznika.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. . nakon toga. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. ponovio smetanje.Naprotiv. . te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. sud ne bi vodio novi postupak.) Zamanljiva radnje.Ovde se prica i pitanje 146. 2. duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ).

U drugoj fazi. . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. . jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku.Zavisno od izreke izvrsne isprave.Izvrsni poverilac. * U drugoj. E) Upis prava u javnu knjigu . moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. on je kognicioni.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu.Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. zaostavstina. .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.U prvoj fazi.) Postupak obezbedjenja A) Pojam . i to deobom stvari. Z) Izdejstvovanje izjave volje . . izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti. . .Izvrsni duznici su suvlasnici. nastupa fikcija da je izjavu volje dao. . davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova. . . . promene i prestanka pravo svojine. sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. Dj) Deoba stvari . 158. B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 ..Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. . tako i tuzeni.. zaposleni. . .Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku. odnosno zaloge na pokretnim stvarima. .Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana. .Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.).D) Vracanje zapolsenog na rad .Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima. deoba moze da bude fizicka ili civilna.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. .Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje.

Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja. ali nema suspenzivni karater.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . 3.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. . • prethodne mere.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. . 2. . a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. .U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. V) Osobenosti postupka 1. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. . v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje.O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. .) Prethodne i privremene mere .Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi.) Uopste .Postupak je hibridan.Ako predlog ne sadrzi sve elemente. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere.U orvoj situaciji.) Predlog i resenje o obezbedjenju . vec samo prethodne mere.) Sud . • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. . a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje. . 224 . stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju. • 159. za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. kognicioni i izvrsni.O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. predlog se odbija kao neosnovan.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. .Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje.Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. odnosno o glavnom zahtevu.Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana. odbacuje se kao nedopusten.Ako poseduje izvrsnu ispravu. .

. . ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu.U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. ..U ovom slucaju. .Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. .Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak. sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. kao i da se produze ). . jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . vec i prema ucesnicima u postupku. da potrazivanje postoji. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom. a ako ga nema. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti.Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja.Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju. . --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. . predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. . da ce cedirati potrazivanja na trece lice. . kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. . da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje.. ali ipak.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. privremena mera ne moze da se odredi. i uz to rok trajanja mere. da ce da je otudji.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. . . i drugi. B) Resenje o odredjenju privremene mere .Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja.. . sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje.Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre.Dakle.U ovom slucaju.

• zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto. . njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ).Bez tih ogranicenja.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika. dnevnom listu se zabrani da stampa. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja.Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • . odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar. odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku.. jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku.  kada ona vise nije potrebna. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . . i sadrzinski i temporalno. . .Npr. . . D) Izvrsenje privremenih mera .. navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). . u neku ruku. ono je ujedno i izvrsno. . ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja . ukida se i privremena mera.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc.Promenom okolnosti.Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja. zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere.Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit.Resenje o privremenoj meri se vezuje. . kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje.

PRETHODNE MERE . pokaze se da ne postoji potrazivanje ). zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. .Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). . kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna.Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim.Takodje. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. visina potrazivanja.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka . 160. vreme njegovog dospeca. Ziga 227 . . vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja.Kod pokretnih stvari. . slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika. medjutim. tj. da bi se ove mere odredile. dakle predstavlja izvrsnu ispravu.Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. . . nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr.U ovom postupku. .