1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. A) Sustinske razlike .Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. 5 . .Obrnuto.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. najcesce organu uprave.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. ocinstva i materinstva. . odluka suda moze da se pobija zalbom. predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. a krivicni postupak je obustavljen. tj. . . ZPP.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . ponosenje zahteva. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.U ovom situacijama. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca.. . V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . .Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. . .Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti.Prema praksi suda u Strazburu. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku.Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. . b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. 5.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. .Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. a to proizlazi a contrario iz clana 12. .Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. EKLJP. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. . takav upravni akt je nepostojeci.

ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja.Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete.Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. ZPP. ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. . a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka.Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). odnosno da drzavni tuzilac npr.U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. postojanje protivpravnosti.Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. . tj. . bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. ali moze i da prekine postupak. . 6 . .Npr.U okviru krivicnog postupka.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. . osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. ).Nacelno. . . .Prema clanu 13. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku .. B) Adhezioni postupak . osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu.str. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu. . .Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. spadaju u nadleznost drugog suda. koja po pravilu. . .Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni.

on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. 7 .Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda.To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu.Obrnuto. .postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. . izmedju ostalog. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda . kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti.Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. . .Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). njegovom detetu… . b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. .On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena.Npr. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.Npr. gradjanski sud je vazan tom odlukom. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku .Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku . prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. .Ako presude krivicnog suda nema.Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. . narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice.Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. .Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. . gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. ali ne i njenom visinom. kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. . gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje. . trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.

onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku.Vanparnicni postupak nije homogen. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto.Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka..Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari.). tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. jer parnica moze da se pokrene.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . u prvom redu.Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila.To ima za posledicu da tzv.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. 8 . . . dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. . .Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka. onda ce on biti takav. . . odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. a da spor ne postoji. gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. odnosno nenadleznosti. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. deklaratorne odluke donete u jednoj. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. vec se on pokrece. a ponekad to cini sudska praksa. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. . v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. . tj.6.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. i obrnuto.) Parnicni i vanaprnicni postupak . .Ova teorija nija sasvim konsekventna. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. posto nema spora. dok se vanparnicni nazivao voljnim. . kao sto je to slucaj kod egzekvature. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji. .. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ).Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. jer se pokretao protivno volje tuzenog. gde se parnicni postupak nazivao spornim.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca.

Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. postupak ce se obustaviti resenjem. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka.Kada je slucaj obrnut.) Izvori Gradjanskog procesnog prava .ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. . kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje.Sudska vlast je jedinstvena. i primenjuju se neposredno.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. .Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. . 2. . u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. sud ce. .Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. . izvrsni i stecajni postupak.Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. resenjem obustaviti parnicni postupak. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom.Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva.Prema clanu 19. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku.. . 1. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo. polozaj sudija u pravnom sistemu. 7. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ).Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. . ona nije nepostojeca. donose odluke strictum iuris. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. . .ZPP. primarno..Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora.) EKLJP . .. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.EKLJP se primenjuje ratione loci. vanaprnicni. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. .) Ustav . . 9 .Sudovi su nezavisni.

kao i njehove dokazne predloge. javnost sudjenja. . iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju. .EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. 3. sastoji se. . ZSP.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode. ravnopravnost stranaka ).EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. ali s veoma ogranicenim dejstvom. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. ZIP. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. odnosno prava na tuzbu.) Zakoni: ZPP.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. Konvecnije. A) Pravo na pravicno sudjenje .Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim.U Srbiji je zanemarljiv znacaj. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak . .Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava. 5. 4. mora da se pruzi pravna zastita.Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. 2-14.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. ZVP.) Pravna nauka . kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. b) Pravicno sudjenje. 10 . prvo. .„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja.. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . . i to u primerenom roku. svu pravnu argumentaciju stranaka.) Sudska praksa . koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. .“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) .

Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. irelevantna je za primenu procesnih zakona.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno.Vrsenje funkcije pravosudja. jedne od suverenih funkcija drzave. . . domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. okoncace se po pravilima starog zakona.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. . . a parnica je u toku. Ovi postupci. . februara. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. odnosno nepostojanje treba utvrditi. . koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. .Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae .Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. februara 2005. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu.Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . imunitet od izvrsenja.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. okolnosti cije postojanje.neke kategorije stranaca.Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. . . . 11 . . na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. .) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci .Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku.8. Tuzilac je izjavio zalbu 25. februara 2005. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima. ograniceno je samo na njenu teritoriju. de facto na teritoriju Srbije.

v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. zastupnik ili punomocnik stranke. . .Ustav stipulise da sudovi nazavisni. 2.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga.Kod izuzeca. saobveznika ili regresnog obveznika. tako da je finansijski nezavisan od njih. postupajuci sudija moze biti iskljucen.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. . bira se na period od tri godine.Sud finansira drzava a ne stranke. . . v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. 9. te da sude na osnovu Ustava i zakona. 10. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. . . .postoje tri grupe: 1.) Nezavisnost sudstva . g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. stranaka i od drustva.ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika.U pogledu proteka rokova. izuzet iz sudjenja. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon. osim kada se sudija bira prvi put.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. i mandat im je pet godina.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. .VSS ima 11 clanova.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put.Sudijska funkcija je stalna. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). . Iskljucice se sudija: - 12 . 1 advokat i 1 profesor.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.. .U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. 6 sudija. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. A) Razlozi za iskljucenje. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a. .

o izuzecu odlucuje predsednik suda. usvojenik ili usvojilac stranke.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. . odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. b) ako je staralac.Inicijativa za iskljucenje... on je stranka po duznosti.U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak.Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . 11. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena.Zahtev stranke za iskljucenje. savetovanje stranaka tokom postupka. V) Postupak za iskljucenje. . onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. G) Odluka o iskljucenju. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana.. kao i u reviziji protiv presude. ... B) Razlozi za izuzece .Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. osim ako je za razloge. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. .Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. odnosno izuzece . na kojima moze da se temelji izuzece. .Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.a) ako mu je stranka. . odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. 13 - .) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku.. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije. 3.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). .Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. .) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. odnosno izuzecu . On moze samo da: 1. mora biti obrazlozen. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. . zakonskog zastupnika ili punomocnika..

Kada ucestvuje kao intervenijent. . b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. . .Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. JT nije stranka. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. .Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. za zastitu prava deteta. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ).TJ moze. javnim poretkom i pravilima morala. u granicama tuzbenog zahteva. za ponistenje priznanja ocinstva.Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. .) Ulaze vanredne pravne lekove.. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. odnosno postojanja braka. Statutom i Kodeksom. . . 2. za lisenje roditeljskog prava..JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. . .O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. . za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti. ali je i organ u sistemu pravosudja. . da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. 12.. - 14 .) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. 3. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . . da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile. vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.Advokat je duzan da stiti interese stranke.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci.

Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). g) kontaktiranje sa protivnom stranom. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora. te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima..Za povredu svojih profesionalnih duznosti.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi.Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka. polozen pravosudni i advokatski ispit. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. drzavljanin Srbije. nije u radnom odnosu. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. . tuzilac. . G) Profesionalna odgovornost advokata . . da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. 13. 1.Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. . potpuna poslovna sposobnost. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. nema drugu registrovanu delatnost. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi.Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. . a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta.B) Organizacija advokature . da je dostojan poverenja. . .Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. V) Odnos advokata i klijenata . . - 15 . kao pritivan javnom poretku.) Pocetak parnicnog postupka . .Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. medjutim..

Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. 16 . onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu.Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora. .Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. u svakom slucaju. na osnovu utvrdjenih cinjenica. cak i ako bi.. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ).Nasuprot tome. . pa je parnica okoncana. tako da tuzilac. te da zakljuce sudsko poravnanje. . koji nije dopusten. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. . onako kako ju je i podneo.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio. . . aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo. u principu. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD .Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora.Npr. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. . . . . vec su vezanim inicijativom stranaka. . zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). ponekad.Npr. . tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog.) Okoncanja parnice voljom stranaka . a sud je doneo presudu op raskidu ugovora.) Odredjenje predmeta spora . . 4. 2. i nakon povlacenja. . niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. pri cemu se pravna posledica. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . za razliku od aluid-a.Tuzilac moze. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem. da povuce tuzbu. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. tj. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. 3.Infra petita je dopustena. od momenta upustanja tuzenog u raspravu.Da bi se ublazile negativne strane resenja. sadrzana u izreci presude.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu.Tuzenom koji se vec upustio u spor je.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima. dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos.

Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. ni obrnuto.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. .) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. .. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. . 2.U principu. postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. .Dakle. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. . . . .Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu.Za razliku od povlacenja tuzbe. . i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. .Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice. ili ih nije osporila. a druga ih je izricito priznala. .Dakle.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu.Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . javnim poretkom i dobrim obicajima.Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. . . ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. odnosno presudu na osnovu priznanja. .) Saznavanje cinjenica .Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. 14. 17 . logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. .

3. .B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. . utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost.) Nacin primene raspravnog nacela . jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.Npr. .Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. . nakon dokaznog postupka. cime se doprinosi koncentraciji postupka.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki.Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. da li postoji apsolutna nadleznost suda. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). . do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. ako nijedna stranka nije to predlozila. 15.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. .Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva.Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. . 4. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan.. 18 . nezavisno od volje stranaka. .To znaci da sud. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. .Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni..Npr. pokaze da su one tacne.Medjutim. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki .

bez usmene rasprave. sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. . .Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci.Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ).ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga.Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. prilikom donosenja odluke. odgovora na tuzbu. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. . . protivtuzbe. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu. . kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. pravih lekova i procesno punomocje. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu.Stranke.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. A) Vazenje nacela usmenosti . za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. V) Nacelo pismenosti . po pravilu. .Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. . . u formi podneska. odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. dokazne predloge i pravna razmatranja. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. B) Jedinstvo glavne rasprave .Zbog dobrih i losih strana oba principa. u postupku po zalbi sud odlucuje. .U privrednim sporovima. .Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. .U fazi pripreme za glavnu raspravu. - 19 . po pravilu. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. i pored toga sto je. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). .Shodno tome. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje.Tuzba. vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. . b) da medju strankama nisu sporne cinjenice.

.Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke. .) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. medjutim. odnosno vecem koje rukovodi parnicom. .) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . njihove zastupnike i umesace. . . u formi pravne pomoci.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. . bez obrazlozenja ). moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze. ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. . postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku.Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost.Rasprava uvek mora da pocne iznova.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud.Sud.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. 2. - 17.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1. .Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. . .16.Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka.Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna. .Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. . vec samo da procita zapisnike o njima.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica.) Javnost raspravljanja pred sudom . . . jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. .) Objavljivanje presude .b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. 20 .Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.

d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. kao i predlog za ponavljanje postupka. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . . u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. zahtevima i predlozima protivne strane. zahteve i predloge. materijalna pravosnaznost presude. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja .Zbog ove povrede moguca je i revizija. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda. te lica na koja se prostire tzv. ..Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. .. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. . .To znaci da ona. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca.Ako jedna stranka ne dodje na rociste.18. . predlozima i navodima njenog protivnika. - 21 .Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen.Medjutim. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja . kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni.Medjutim. .Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. .Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. . zahteve i predloge stranka.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. cim je takva odluka doneta.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima.Neki postupci ( npr. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. zahteva ili predloga stranka. povlaci i ukida sudske odluke. . u postupku po zalbi. ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. . .Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka.Stranke mogu. a zalba protivnoj strani na odgovor. presuda obema stranama. vec je nastavio postupak sa tuziocem. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. v) sud mora da uzme u obzir navode. ma kakvi oni sadrzinski bili.Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka.

duznost je suda da ih u tome spreci. slucajem koji nju pogadja. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. koja se vodi u sasvim drugom cilju. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). . Ako to i pokusaju. tj. . na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. - 22 .Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. b) Venire contra factum proprium .Npr.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. jer odgovara i za slucaj.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). . .19. --> da govore istinu. 2. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . u parnici je rec o procesnim teretima. .Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica. da aktivno ucestvuje u postupku. predstavlja zloupotrebu prava. ali to nije duzna da ucini.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom.) Nacini zloupotrebe procesnih prava . Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku .Zapravo.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice. u prvom redu. ali i za nehat.Stranka odgovara za umisljaj. .Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. 1. 3.Stranka u parnici moze da dela. a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr.

) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. 23 . ne i punomocniku stranke.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani.Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. .Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. umesacima. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. . dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. .Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave.. pogadja je prekluzija. pa se rociste odlozi. . 4. punomocnicima.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila.Ako to propusti da ucini. odgovara vlastodavac.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja.ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. . . . . . pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. stadijum u kome to cini tuzeni. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. . . odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). ali zbog slucaja ( npr. dokazni postupak ). te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. ako se npr.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. ne i slucaj ). .Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime . za to predvidjenom stadijumu postupka. . b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). svi dokazi izvedu. blokada puta ) zakasni. zakonskim zastupnicima.Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ).Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. umesacu ili vestaku. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu.Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo.

Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom.Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne. . .Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak. . . 21. .U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka.Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. .Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne. . .Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. plus nagrada ).U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti.Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. . .Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju.). sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok. .Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo.Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.. vestak. sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka.) Nacelo pomoci neukoj stranci . odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ).Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.. 24 .) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku .Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. . .20. . .Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. . .Sudija nije npr. da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. . onda se takav podnesak odmah odbacuje ). te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno. .

jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja.Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka..Npr. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe.).Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. . U stvarnosti.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. T i Z su bili stranke u parnici. stecajni upravnik su stranke po duznosti.Prema teoriji zastupanja. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke .Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka.Takva lica ( stecajni upravnik. javni tuzilac. . organ starateljstva. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. odnosno tuzenog. Uprkos tome. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera.Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. . . a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. . zbog omaske u 25 .To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. . B) Stranke po doznosti .Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. b) Stranka mora biti poznata.Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. . takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. . stranke su tuzilac i tuzeni.22. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke . . v) Stranka mora da je odredjena. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. . neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji.Prema teoriji duznosti.U parnicnom postupku. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. . jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. . koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. . naslednici. .

. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. .Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. lice A umesto B ).Shodno procesnom pojmu stranke. G) Naknadno sticanje svojstva stranke . drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. 4. ono postaje stranka u postupku. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka.Ako to ne ucini.Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).) Neprecizno oznacenje stranaka .Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije . univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr.Kada je stranka neprecizno oznacena. 1.Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr.Tako.Npr. .Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. . kao i voljnu sukcesiju. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ).Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. 2.Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. .Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije.Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne.Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. menja identitet stranaka. . . u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. ali i nakon ispravke. . . 3.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu .) Error in personam . tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . Tada oni i ne postaje stranka.odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. 26 .Npr.Medjutim. pa i u postupku po pravnim lekovima. .Naime.Jer.) Omaskom odredjen tuzeni . . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. . posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ).

Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe. 23. nacelno. saglasnost stranka.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ).U ovom slucaju. . jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. . .U tom smislu. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ).Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice.Voljna sukcesija podrazumeva. . 27 - . jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. . zapravo. D) Prestanak svojstva parnicne stranke . te ono moze da bude stranka u parnici. . . ona se stupanjem u parnicu. stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. . tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice.Obrnuto.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe..To je razumljivo. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. . .Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . tuzba se odbacuje. A) Stranacka sposobnost fizickih lica .Stranacku sposobnost imaju i stranci.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. smrti fizickog. medjutim. .Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. ne dolazi do automatske sukcesije.Saglasnost svih ovih lica je neophodna. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. .Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. odnosno gubitka statusa pravnog lica. . .) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”.

.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice. ako nadje da ti entiteti. . postupak se prekida.ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. medjutim.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. ne poklapaju. javni tuzilac ili organ starateljstva ). .Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost.B) Stranacka sposobnost pravnih lica . u sumnji se smatra da je ima. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija.Poslovna i parnicna sposobnost se.Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici.Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. a ispunjavaju uslove iz clana 73. 24. s obzirom na predmet spora.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. . . parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena. ZPP-a. G) Znacaj stranacke sposobnosti .) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . . pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. .Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. . . . smrt lica ). 28 .Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. . u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . .Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju. ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. ..Za razliku od poslovne. lovakom drustvu. . i dace mu rok za ispravku ). ( ali ne i SZR-u ).Lex fori koji je merodavan za citav postupak.Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. carinarnici. sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost. .Stoga.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. .

. takodje.U ostalim stadijumima parnice.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. .Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu. B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. . ono je u toj parnici parnicno sposobno.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. parnicno sposoban.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku.Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. postupak se prekida. ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost.U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. D) Parnicna sposobnost pravnih lica . Dj) Znacaj parnicne sposobnosti .Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo. . V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . 29 .Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka. . . tuzenom. .Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci. tako i za meritorno odlucivanje.Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna. .Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. staraoca.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. .Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. G) Parnicna sposobnost maloletnika . . .U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. . .. . kako za punovaznost svake parnicne radnje. smatra se da je ona parnicno nesposobna. .Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja.

da im nedostaje stvarna legitimacija.T je aktivno legitimisan.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. . . preduzima parnicne radnje u postupku. ako je kupac u ugovoru o prodaji. . .. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim.. ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. 25.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. ali da nije stvarno legitimisana u parnici. revizija se odbacuje kao nedopustena.Stranka moze da postoji..Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude. . a u suprotnom. bez icije pomoci.) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju.Sud samo odlaze rociste. . gluca. . . da bude odredjena.Pasivno je legitimisan tuzeni.Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. E) Postulaciona sposobnost . ne zna jezik suda.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera. . .Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna.U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema.U tom slucaju. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. . 30 . b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. . ..Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. . . stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. To u ime stranke moze da ucini samo advokat. .i tada se stranci postavlja tumac ).U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. . ..te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. ako je prodavac. kaze se da nisu stvarno legitimisane.Aktivno legitimisan je tuzilac. gluva. a K pasivno legitimisan.

te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. B) Procesna legitimacija . te se. od nevlasnika ). ako se obe stranke sa tim saglase. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. privremeni staralac zaostavstine.U ovom slucaju.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije . Nakon pocetka parnice. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. . 2.). . postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. . vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar.Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. . otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ).. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes.. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj.Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. presuda glasi samo na sticaoca.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). Nakon sto je parnica zapoceta.Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke.P proda stvar K. tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe.Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ).U ovom slucaju.Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. vec procesnog karaktera. . . S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. . jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). kao i njegovog odnosa sa sticaocem. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. 31 .Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. U parnici. .) Procesna legitimacija ex lege . polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. retko ). . tako da glasi na sticaoca.Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu. . mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji.Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. U drugom primeru.U Nemackoj. procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. po pravilu. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). . --> Prema vazecoj teoriji relevancije.

Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. 3.) Zastupanje u parnicnom postupku . . .Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke.Titular materijalnog prava. . postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost. .U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva. pitanje pricati i 27.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. sticenike zastupaju njihovi staraoci.To moze biti samo advokat. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. .1 27. . a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. i 28. . pitanje 32 .Medjutim. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja. .. . v) zastupnik pravnog lica. s obzirom na to da nije stranka u postupku. moze da se saslusa i kao svedok. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .POLOZAJ ZASTUPNIKA .Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr.Zastupnik nije stranka u sporu.Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. . . .) Dejstvo procesne legitimacije . 26. b) punomocnik. a zastupnik moze biti i organ starateljstva.Maloletnu decu zastupaju roditelji.

Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. .Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. . --> odricanje od tuzbenog zahteva. * ako je prebilvaliste. postupak se prekida. . punomocnik nije neophodan. vec njenog zakonskog zastupnika. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. 28. a stranka nema punomocnika u toj parnici.npr. .Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. a tuzeni nema punomocnika. ove uslove treba tumaciti restriktivno. . pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. . osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ).U nasem pravu. --> povlacenje tuzbe. odnosno boraviste tuzenog nepoznato. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika .Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. a ne zakonskog zastupanja. . * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. --> priznanje tuzbenog zahteva.Punomocstvo je oblik voljnog. .Sud poziva zastupnika na rocista. zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). --> izjavljivanje. povlacenje ili odricanja od pravnog leka.Na glavnoj raspravi.ovlascenja koje je od nje dobio. .Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. tj. 33 .Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. --> zakljucenje poravnanja. G) Znacaj zakonskog zastupanja . i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. kao i za meritorno odlucivanje. . ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe.

. odricanje od tuzbenog zahteva. podnosenje zalbe. te se kao isprava predaje sudu. prenosenje punomocja na drugo lice.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr.. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. . a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja.Pravilo je da se izdaje opste punomocje. .Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. d) Pravni polozaj punomocnika . te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. .Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja. . . B) Punomocje a) Pojam .Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . . b) Zasnivanje i dejstvo . zakljucenje poravnanja. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe.Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. Povlacenje tuzbe je punovazno.Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. . vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. . nije nuzno da punomocnik bude advokat. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje.). da preduzme sve radnje u postupku.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. .Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. ako posumnja u istinitost punomocja.Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. priznanje tuzbenog zahteva.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja.Za punomocje se zahteva pismena forma.Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. .. .Advokat moze.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. . odricanje i odustanak od pravnog leka. 34 .Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. v) Obim punomocja . vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. g) Vrste punomocja .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. ako u punomocju nije drugacije odredjeno.

moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ).Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane.Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. .. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . . jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. z) Prestanak punomocja .Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ). . 35 . .Da bi proizvele dejstvo. medjutim.Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. odnosno lice koje nema uredno punomocje. ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. .Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. . . . . .Kada punomocnik otkaze punomocje. neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. .Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. * smrcu stranke.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu.Ono prestaje: * okoncanjem parnice. dok suprotno nije moguce. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. * prestankom pravnog lica. * opozivom i otkazom punomocja. da kazuje istinu ). jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke. i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. . . medjutim. odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku.Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). . i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. e) Supstitucija . vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. .Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje.Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika.

Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. radi se o parnicnim radnjama. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ).Suprotno tome. .. Supruga T podnese tuzbu sudu.Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje. . . odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme.) Parnicne radnje. pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.. ali ovde spadaju i negativne 36 . . jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. .Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje.Prema prvom shvatanju. .Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. za odredjene parnicne radnje. .Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. pojam i vrste A) Pojam . prema vladajucem funkcionalnom ucenju.. al je nije podneo sudu. .Npr: T je sastavio tuzbu. b) Parnicne radnje suda.Prema cistom procesnom ucenju. pojam i vrste A) Pojam . . vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. 29. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. . funkcionalnom shvatanju. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. .Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju.Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. odnosno u parnici. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. .) Parnicne radnje stranaka.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. B) Vrate parnicnih radnji . ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. 31.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje. .Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja.Prema drugom.

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

Npr. rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. . prekid postupka. ako nije dostavljen stranci.1.Rokovi se racunaju na dane. . subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. G) Odrzanje roka ..njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju. b) Sudski. ... dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). dok traje.Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje.npr: rok za odgovor na tuzbu. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. Npr: rok za zalbu. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. b) Dilatoni. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.. Npr. ali ne duze od 15 dana. 41 . B) Vrste rokova . . kao i lica lisena slobode.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna.npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana.Mogu biti: a) Restitutivni.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). pre isteka roka. rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.Smatrace se da je rok odrzan. Rok za povracaj u predjasnje stanje. tj.U pogledu dejstva.su nezavisni od subjektivnog stava stranke. . V) Racunanje rokova . .Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. b) Objektivni. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda. ..Najvanizja podela: a) Zakonski. . v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka.Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. rok za izvodjenje dokaza. b) Nerestitutivni. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja..Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. rokovi mogu biti: a) Subjektivni.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. ..npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem.. rok za zalbu.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu.) Rokovi A) Pojam . mesece i godine. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju.

Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. .Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. on pocinje da tece iznova. . . .Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka.) Propustanje parnicnih radnji .Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. 2.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. . snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. ako je njihovo ucesce potrebno.Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. kada se rok prekine.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. B) Zakazivanje rocista . .Suprotno tome.) Rocista A) Pojam i vrste . ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. . sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. a u nadlezni sud stigne po isteku roka. D) Zastoj i prekid roka .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. 42 . a kada prestane taj dogadjaj. . . nezavisno od ishoda spora. zbog nedostatka svedoka ili vestaka. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. i njega odredjuje sud. . V) Odlaganje rocista . a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. ili kada se.Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. .Rociste zakazuje sud.Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. 3. rok nastavlja da tece. . .Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati.O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku.

B) Uslovi za vracanje . G) Postupak .Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju.) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. . zbog sporosti postupka kao posledice toga ). . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa.Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. . . . iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. .Bila kriva ili ne.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. .Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije.Svaki oblik krivice na strani stranke. gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ).Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. on nije ni u cemu prekludiran.U drugim situacijama. . Ako se ne izjasni.visa sila ). a to nije ucinila. 34.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. . osim lake nepaznje. . 43 .Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. . propustanje rokova ne povlaci prekluziju. gubitak prava. .Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela.. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. smatra se da je dao pristanak. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje .Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje.Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista.

a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama..Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. D) Odluke suda . 35.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. .ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. a ako sud usvoji predlog.Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. 36. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. . odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje.) Presuda A) Pojam i vrste 44 . Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). . . kada predlagac nije pristupio samom rocistu. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni.Uz predlog za restituciju. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja. .. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.O predlogu se odlucuje resenjem. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. Dj) Pravne posledice restitucije ..) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. 1.Troskove snosi predlagac.Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. . stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju.

. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. onda odlucuje resenjem ). 45 . “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. .Tzv.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. . doneo ju je upravni organ ). radi se o kontradiktornoj presudi..Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). nistava presuda proizvodi dejstva.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. . o glavnoj stvari. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. ona je nistava.sporovi zbog smetanja drzavine. . . b) strankama. na osnovu priznanja. odlucuje o izvodjenju dokaza.Ako je doneta nakon raspravljanja. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. .) Resenje .Ako raspravljanja nije bilo.Meritorno.Prema sadrzini.Njom se zasniva novi. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. saslusava svedoka resenjima. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.. v) izuzetno i prema trecim licima. b) Deklaratorne.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. . 2. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. . B) Dejstvo presude .Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. presude mogu da budu samo meritorne. . ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. b) u postupku za izdavanje platnog naloga. . na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. .Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu.Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe. v) Konstitutivne.Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. . resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. . te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji.On odredjuje rociste.) Donosenje sudskih odluka . presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. resenje o odbacivanju pravnog leka. odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.Medjutim. 3.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini. . .

da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna..O jednostavnijim pitanjima se ne veca. 38. . .Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju.. .Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. rukovodjenjem rasprave. pozivanje i dostavljanje. vec samo zalbom protiv presude.) Zapisnici 46 . a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. .pozitivno ili negativno. . . o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. . .Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. . pa makar ih i stranke same ne iznele. . vec se odluka donosi na samom rocistu.. a predsednik veca uvek glasa poslednji. .) Upravljanje parnicnim postupkom .To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama. ne mogu da budu uzdrzani. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. 37.U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. a zatim glasanjem.Odluke se donose vecanjem. jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice. .Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ).Odluka se donosi vecinom glasova. . tj. . odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. . u rukovodjenju glavnom raspravom. odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. pre svega.Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje.

stranke i drugi ucesnici u postupku.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. B) Prigovor na zapisnik . a ako ne potpisu. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. . G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika . vreme. . ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju.Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik. naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika..Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje.Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. . jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. V) Zapisnik o vecanju i glasanju . vec samo na osnovu usmenog.Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. v) Potpis parnicnih subjekata. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. . i njega moze razgledati samo visi sud. . ). neposrednog i javnog raspravljanja.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. .) Dostavljanje 47 .Stoga.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su.I sud moze da.Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. b) Opis preduzete radnje.tu se unisi: nazi i sastav suda. . .Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. po sluzbenoj duznosti.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. izvrsi izmene i dopune zapisnika.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini. . te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka. A) Sadrzina i vodjenje postupka . on nije osnova za merotorno odlucivanje.. - 39. mesto. sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). .Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). da li zakonito ili ne. .

ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.A) Pojam i znacaj . --> Presudu. . lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. . rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. B) Vrste dostavljanja 1.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. ono mora da bude uredno.) Licno dostavljanje . pa i odluka nece imati nikakav efekat. uprkos neurednom dostavljanju.Ako se postupak ipak nastavi.Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. kako bi mu se moglo predati pismeno. uz naznacenje gde se adresat nalazi.. . . . u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin. . . a to vazi za: --> Tuzbu. moze se dati clanu domacinstva..Dostavljanje nece biti dopusteno.. . .Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno.).Dostavljanje se vrsi adresatima prijema. . . pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu.Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. . 48 . --> Vanredni pravni lek. a moguce je i u sudu.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu. potrebna veca opreznost. . kolegi na poslu.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. .Dostavljanje je temelj prava na odbranu. vec posredno ( preko poste.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu.Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom.. --> Platni nalog. . smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. sve docnije parnicne radnje.) Posredno dostavljanje . 2. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. mesto i vreme dostavljanja ).Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja. tj. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu.Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. odnosno nacela kontradiktornosti.

dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku.Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). o kojoj nije obavesten sud. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. nadleznog organa opstine. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem.) Fiktivno dostavljanje .Ako je adresat drzavni organ.Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. .Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena..Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. . * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno.Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ).Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi. presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika . u stanu. . sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. .Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. 3. . Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba.Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. sud ce odbaciti tuzbu.Ako tuzeni propusti da to ucini.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. G) Nacin dostavljanja . .Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. platni nalog. . sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. 49 . a ako to ne ucini.Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). . i protiv tog resenja zalba nije dopustena. V) Mesto i vreme dostavljanja . pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. preko lice koje je zaposleno u sudu. . . on je privremeni zastupnik stranke ). b) Punomocnik za prijem pismena . u sudu. vanredni pravni lek.

pojam i vrste A) Pojam .Ako neko od njih odbije da primi pismeno. u vreme i na nacin regulisan zakonom. tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. pravna lica niti drzavni organi. . 50 . . dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. . cas i razlog odbijanja prijema. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . naslednopravne.Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora. kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). . . odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom. 40.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. ..Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva. odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. . ako se dostavljanje vrsi u mestu. ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. smatra se da je nedostatak otklonjen ). Dj) Dostavnica .Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ). i to bez odlaganja. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca.) Tuzba.Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. B) Vrste .Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak. posesorne.Adresat je duzan da primi pismeno.Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu.PRAVNI INTERES ZA TUZBU . ..D) Odbijanje prijema . i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac.Tuzbe mogu da budu. . .Na dostavnici ce zabeleziti dan. . prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne.

U tuzbi bi tuzilac.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. po njegovim shvatanjima..Tuzilac sam u tuzbi. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. . 2. ako usvoji tuzbeni zahtev.) Tuzbeni zahtev .Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva.Ako se radi o osudi na cinidbu.Da bi tuzba bila uredna. . deliktnom radnjom. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. po pravilu. stvarnu i mesnu nadleznost. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje. radnja. * oznaka vrednosti predmeta spora. troskovi postupka. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije. . * cinjenicni navodi. 1. subjektivno pravo.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. propustanje ili trpljenje. .U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. . a moze da se otkloni samo intervencijom suda. . tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi.) Sadrzaj tuzbe .Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom.) Cinjenicni navodi .. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. * tuzbeni predlog. 41. .kamate. * dokazni predlozi. .Iako se to zakonom izricito ne navodi.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. odredjuje sta ce biti predmet spora.Naprotiv. .Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. stvar. . .zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu.Od tuzbenog zahteva. 51 . . odnosno nepostojanje utvrdjuje. na osnovi dispozicione maksime. . * tuzbeni zahtev.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. ..

Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din.b) Teorija supstanciranja.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka. Naprotiv.Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. 52 .Naime. .prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe.dakle.) Dokazi . . . . tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev. .Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. 3. tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. . .U fakultativne sastojke tuzbe. te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi. pre svega.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. spada navodjenje njenog pravnog osnova.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. . tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. . Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din. 4.) Tuzbeni predlog .U sustini. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu.U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac.Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi.FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . jer ga je ugrizao pas S. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S. .Kod preobrazajnih tuzbi.Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. .Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja.Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. .Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze. vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev.Kod deklaratornih tuzbi. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog. . . . . .

) Kumulativno spajanje . zivotnom dogadjaju. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka. . sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. .Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. zahtev za obezbedjenje dokaza.) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . 42. te 5000 dinara 2005. a ako ako tako ne postupi. . .Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. sud ce odbaciti tuzbu.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. . . .U ovoj situaciji.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. T tuzi A za povracaj 10000 dinara. ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom..Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. ne sadrzi potpis tuzioca).O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. sud ce je odmah odbaciti. odnosno zivotnih dogadjaja. ..Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka. .Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat.Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje. mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004..NEUREDNA TUZBA . a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. A dospe u docnju. jednom presudom. vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. 53 . sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. v) fakultativno. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. . zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. . . T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja.

Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca.Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. .Tuzilac istice pomocni. .Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ).Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. 54 . 3.) Kondemnatorna tuzba . . tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. godine. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. a o drugim sudija pojedinac. . monopola i povrede prava konkurencije. . pricinjenu deliktom iz 2004. . 43.) Eventualno spajanje .Stoga.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. i glavni i eventualni. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ).) Alternativno spajanje . kupac.Npr: T. ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. . jedan glavni. cinjenje. . V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . . moraju biti u vezi. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva. . necinjenje ili trpljenje.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja. oba zahteva. .Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. o svima ce odluciti vece.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece.Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. sada.. .Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. ali. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. a drugi pomocni. 2. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). . sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa.

.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev.Samopomoc je zabranjena. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza.Nakon sto potrazivanje dospe.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. . nece postojati identitet predmeta spora.Dakle. . 44.U ovim situacijama. jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama. po odredbama materijalnog prava. pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. pa tuzilac ne moze na drugi nacin. . tj. . do uz pomoc prvosudnih organa. pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova.Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. vec dospela.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. .Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. . . .Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. ..Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev. sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Ako potrazivanje nije dospelo.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. . --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti.) Deklaratorna tuzba 55 . B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. A) Dospelost potrazivanja . .Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave.

. Npr. .Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica.S druge strane. ona moze da bude pozitivna i negativna.U deklaratornoj tuzbi. pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja. . .Pravni odnos je postojeci. nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. postojanja prava svojina. .) Pojam i vrste .Kada govorimo o pravnom odnosu. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji.Pravni odnos cije se postojanje.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja.)..) Dopustenost deklaratorne tuzbe..Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora. utvrdjenje da li je dug izmiren ). mane u izjavama volje.S druge strane. odnosno neistinitost neke isprave. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca.Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). . . 56 . postojanje krivice. 2. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje. utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo.Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje.U tom slucaju. . . ocinstva i materinstva. naslednog prava. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. A) Pravo ili pravni odnos . .Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. . . mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci.. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera.1.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. d) Prava koja nisu tuziva. . .Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. postojanja prava na naknadu stete. . b) Obicne cinjenice. .

( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog.Medjutim. .Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu.Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. i u ovom slucaju. nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). . pozitivni ili negativni. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. . kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova.Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. .Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene.U prvom slucaju. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . npr. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. . pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. . .Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). 57 . deklaratorna tuzba je nedopustena. obezbedjena potpuna pravna zastita. . istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). B. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. u toku postupka. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. pak.U principu.U drugom slucaju. tako da je tuziocu. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa.. * A podnese protiv B deklaratorni. .Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. . . kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela.

.Npr. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. B odbija jer spori da je A vlasnik. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan.Medjutim. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. . g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. . odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). preda pokretnu stvar. . . niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . . drzalac. . v) Pravni odnos cije je postojanje. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno.Primer: A. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. .Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. medjutim.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . 45. tako da odluka o postojanju.Dakle. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave.Deklaratorna sudska odluka niti stvara.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. .Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji.Medjutim. Stoga. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. 58 . odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost. vlasnik zahteva tuzbom da mu B. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. .Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. . ako A. i to medjupresudom.S druge strane. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. odnosno ne postoji. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu. pored kondemnatornog. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari.

V zahteva naknadu stete.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva.. status privrednog drustva.Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. .) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao ..) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr.Dakle.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ).Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima. .. .Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi.Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. . promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. B) Vrste . . te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. postoji preinacenje tuzbe. .. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. razvod braka ).). preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ).Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. . cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti.Za razliku od deklaratorne. Kada V sazna da je B prodao gitaru.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). 46. . b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu. . . dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja. .Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka.S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. . 59 . .Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan. tuzba za ponistenje ili razvod braka. tj. 47.) Objektivno preinacenje tuzbe .Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. .

kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. .) Povecanje tuzbenog zahteva. tuzi B. njegovo smanjenje.Svako povecanje tuzbenog zahteva. .) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) .Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. . verenika. 5. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. . pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje.Kada se tuzba preinaci. verenica.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). .Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. . predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ).. . ali neodrzanog vencanja. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. 4. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe.Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev.Stricto sensu. nakon podizanja tuzbe. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. . ali i ne mora da navede u tuzbi. sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. dopunio ili ispravio pojedine navode.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. 3. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak. .Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari.Npr: A. cak i bez promene osnova tuzbe. 2.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ).S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze. kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio. . .Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. .Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. 48. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . . ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.Medjutim. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 .

. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). . smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. 49.DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . Stoga. A zeli da umesto P tuzi C. Ako on izostane. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. . . ali i inicijalno tuzenog.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. . te da je stetu pricinio C. . da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. . umesto prvobitno tuzenog. ako tuzbu nije podneo advokat. neophodan je pristanak novog. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. . da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. po sluzbenoj duznosti.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ).Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. Tokom parnice shvati da je B.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog.Tuzba se podnosi pisarnici suda.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. 61 .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. . a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. v) U slucaju elektivne nadleznosti.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja.Sud moze.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. prilikom zakljucenja ugovora. odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. .Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi. .U ovom slucaju. . izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv..Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog. tuzi drugo lice. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. stranke u parnici su A i P. B) Procesna dejstva . Naime. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. bio sam zastupnik X doo. sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.

kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. 2. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. preinacenjem tuzbe.* postojanje.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 . parnica koja je ranije pocela da tece.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka.Od momenta podnosenja tuzbe. . stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.) Litispendencija 1. . . . * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece.) Pojam i znacaj .Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. ako je on vec pokrenuo postupak.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. 50. . . v) Povlacenjem tuzbe. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). ukljucujuci i sudsko poravnanje.Sto se tice ovih zahteva. b) prekid roka za odrzaj. . incidentnim zahtevom za utvrdjenje.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. . g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. g) duznik pada u docnju. V) Materijalnopravna dejstva .Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. a takav slucaj je s protivtuzbom. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. . tj.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu.

Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. . v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. . dj) obavestenje treceg lica o parnici.deklaratorna. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). . .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. .Sto se tice identiteta predmeta spora. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. .Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. . 63 . . b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba. bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ).Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj.Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora. . g) podizanje protivtuzbe. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena. . Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. d) cesce umesaca. V) Materijalnopravne posledice .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. jer postoji identitet cinjenica. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. . a zatim. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu. identitet predmeta spora ne postoji. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu.Kada je podneta kondemnatorna tuzba. . na osnovu istih cinjenica. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan.presuda.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. ali ne i kod nas ). .Suprotno tome.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. kao i javnog tuzioca u javnom interesu. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. .

Kada je tuzba podneta sudu.Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje.Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija.. .U ovoj fazi postupka. g) odrzavanje pripremnog rocista. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. 64 . 52.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu.) Pojam i sustina . 2. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena.Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi. g) stvarna. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. .Ako uslova nema. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. tuzba se odbacuje kao nedopustena. . tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. . po pravilu. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima.) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj . B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. . .predmetu spora. .) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. 51. B) Tok pripremnog postupka . funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. . .Izuzetno.) Procesne pretpostavke 1. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin.

3. do pravosnaznosti okoncanja parnice. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio.O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ).Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. . v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. nepostojanju pravnog interesa. . .Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 .). . . odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju.. pravnog interesa za podizanje tuzbe.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. . dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke. prava na vodjenje spora. Dj) Ostale podele . . samo do odredjenog momenta u parnici. postojanju litispendencije. postojanju res iudicata. prekoracenju roka za podizanje tuzbe. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes.. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. .Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda .zabrana dvostruke litispendencije.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. .po pravilu. . Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. dj) postojanje prava na vodjenje spora. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja.

sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). * postojanje pravnog interesa za tuzbu. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. tuzba se ne odbacuje. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . . doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki . meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. .. 66 .Da bi sud mogao meritorno da odluci.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. Na pripremnom rocistu. odmah se vidi da je zahtev neosnovan.Naime.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke.. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . * postojanje stranke. tj. kao sto je sporazum o arbitrazi. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. * tuzivost subjektivnog prava. stranacke i parnicne sposobnosti. .Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). sud posumnja da je T parnicno sposoban. tuzba se ne odbacuje. . vec se postupak prekida. * odsustvo imuniteta tuzenog.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. . .. dok kaznije moze i da odpadne. vec se prvostepena presuda ukida. * stranacka i parnicna sposobnost.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. 4. * procesna legitimacija. ( dakle. . nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. iako je slucaj jednostavan.

zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova. 54. .Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi. postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari. . - 67 . . . funkcionalna i mesna nadleznost.Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.. 1.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma..Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2. to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti.Pod drugim licima treba smatrati banke. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ).53. razlikujemo.Relativna nadleznost je: stvarna. objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora.Uobicajeno.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. .Nadleznost sudova je uredjena zakonom. cak i kada su oni fizicka lica. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. . .Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ). visi ili privredni.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti. .Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti. .Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. . Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni.Dakle.Stvarna nadleznost privrednih sudova . . osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda.Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova.) Pojam . Ali. .) Vrste nadleznosti .Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi. u okviru stvarne nadleznosti.) Nadleznost vrste suda . finansijske i osiguravajuce organizacije.) Pojam i vrste nadleznosti 1.Kad je sud nadlezan. . . siri se i na materijalne suparnicare stranaka. . . .

sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja. pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu.) Stvarna nadleznost u uzem smislu . .Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. 68 . B) Stvarna nadleznost visih sudova . ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. bez obzira na svojstvo stranke u parnici. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose.. . sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. vec i vrednost predmeta spora.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. . kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. . . . 3.Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. ali samo u sporovima male vrednosti.) Funkcionalna nadleznost .Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. . sporovi povodom strajka. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. obaveznog socijalnog osiguranja.NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE . . vanparnicni i izvrsni postupak.. paternitetski i maternitetski sporovi.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.Kada osnovni sud resava sporove. a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. .U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ).Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu.. .Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. .Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora. .Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. 2. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. u drugom je nadlezan visi sud. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ).Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. .Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu.

dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. a moze da je odredi i sud. a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ).Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi )..) Vrste . radi o porodicnim sporovima. beskucnik ).Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. otvara se pored opsteg i poseban forum.Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. . . studira ). mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. .Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. .) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) .Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ). odnosno sediste tuzenog. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. . odredjene prema predmetu spora.Ako se npr. . osim kada je to zakonom izricito iskljuceno.Izuzetno. 2. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. 56.Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. . pojam i vrste 1. .Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda. 55.Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka.U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.) Pojam . . ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. . 69 . b) Posebnu.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1.Za mnostvo parnica. . . ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. ali moze i ugovorom.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste.Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice.) Mesna nadleznost.

To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ). vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. 2.Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. tuzilac je obicno dete. 70 .Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima .Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. .Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) .Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice.Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. odnosno stecajni postupak. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) . . v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama .Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje.Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. . . b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu . kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste. odnosno brod upisan. odnosno ustanove. .forum rei sitae. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje. g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku . odnosno boraviste.vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. sporovi o zakonskom izdrzavanju .U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva.Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. .. b) Stvarnopravni sporovi . . . odnosno boraviste. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda.Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima.

za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa. pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. . . i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima.Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ).Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. .Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ).Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. .) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti.Osim pred opsti forum.Najefikasniji je. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . g) Sporovi iz ugovornih odnosa. . Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) . 57.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka.Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja. ali i naomrazeniji. .Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. pored opsteg foruma. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. 71 .

kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. ne moze da postupa.Tzv. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti. .. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. u protivnom. . za razliku od izricite. .Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. . nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1.Do precutne prorogacije dolazi. .Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. . .) Delegacija . .Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud.U izvesnim slucajevima.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. .Delegaciju vrsi neposredno visi sud.Precutna prorogacija moze.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. delom materijalnim pravilima ( mane volje. . da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. a ne stvarno nadleznom nizem. . jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. Kada nastupe te okolnosti.Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. 58. .) Izricita prorogacija .) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . b) Svrsishodna delagacija.Postoji: a) Nuzna delegacija. . vec samo po prigovoru ).Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. predmet i forma ).Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. 2.1.. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. po pravilu. inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno. .Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu. . ). te tada dolazi do delegacije nadleznosti.Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. sudovi nadlezni za 72 .

te na rocistu za glavnu raspravu.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih.delegaciju mogu. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . odredjuje mesno nadlezni sud. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda.) Ispitivanje nadleznosti . jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog.Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS. vanparnicnim ili stecajnim ). . .Ovde je privlacenje potpuno. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. . dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ).) Ispitivanje. 60.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. ne i stvarne nadleznosti. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. .Ovde je privlacenje nepotpuno.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. 2. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud.Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne.) Ordinacija . na predlog stranke. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. . izvrsnim.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam . B) Vrste privlacenja nadleznosti . 73 . a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. . 59.Kod nepotpunog privlacenja. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi .Tada VKS sam.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan. zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1. . . jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.Kada je ovaj uslov ispunjen.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. .Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice.Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.

Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice. . .Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). . 61. . te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti.Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. steta nije nastala ). 2. B) Razlozi . nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . . on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. .Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti .Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc. .Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu. . tuzeni promeni domicil ).Obrnuto.Naprotiv.Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr.Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. .S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. sud je duzan da sprovede dokazivanje. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. prorogacija nadleznosti vise nije moguca.Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. 74 . . kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava. zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS. . sud nece odbaciti tuzbu..Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud.Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. pravilo perpetuatio fori ne vazi.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti. . . . . i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . .Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud.

a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu.) Sastav prvostepenog suda .Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. * u privrednim sporovima.prava na upotrebu firme. kakav je njegov sastav.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog. uzoraka. . . .U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba. . kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja. . cija vrednost prelazi 3 miliona ninara. umesto veca.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske. ..Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem.nezavisno od vrednosti predmeta spora. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu.dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.cist procesnopravni ugovor ).. .Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika. 62. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen. a izuzeci se mogu zakonom predvideti.. . . sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju. 2.Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka. . ..Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ).Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). 75 .Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti .) Pojam . . . ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. D) Lazni sukob nadleznosti .Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. * u drzavinskim parnicama.) Sastav suda 1. . ako sudi u vecu.

) Sastav VKS . a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac. ..vece koje cine 3 sudije.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj . izricito ). na zapisnik. sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. . .Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. .Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. . v) vrsta postupka. .. .U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ). g) visina sudskih taksi. . 5.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara.) Znacaj sastava suda . vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora.Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda.Ako se radi o obrnutom slucaju.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. maternitetskog ili paternitetskog spora ). Protiv ovakvog resenja veca.Vece se sastoji od 7 sudija.pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. 76 . 4. to se moze izpraviti ad hoc. kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. . 63. B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). zalba nije dozvoljena. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). b) dopustenost revizije. ex officio.sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu.Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu. odmah po prijemu tuzbe.Prvistepeni sud. . ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. troskovi. d) visina advokatskog honorara.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. . .) Sastav drugostepenog suda. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. 3.) ne priracunavaju. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.

. V) Posebna pravila 1. tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. 2.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . .Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora. a ako je zakup zakljucen na krace vreme. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora.Kod buducih sukcesivnih davanja. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. onda visina ukupne zakupnine. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari.Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist.To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ).U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.. te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. . ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. .Nakon pocetka raspravljanja. 3. .) Buduca davanja koja se ponavljaju .) Kumulacija tuzbenih zahteva . 4.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Medutim. vrednost zahteva se sabira. V) Korekcija vrednosti predmeta spora . 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina.Kada je spor imovinskopravni. .Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu. 77 . .U suprotnom. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ).

prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate. .U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. . te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ). da ustupi predmet nadleznom sudu ).Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. . a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. .Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. . .Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva. sud nije vezan navodima tuzioca. a kada je otlonjiva.) Odbacivanje tuzbe . u slucaju poteskoca u dokazivanju. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari. 78 .Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. onda ce je odbaciti kao nedopustenu. a ako ih ne ispravi.Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS.Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje.No.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. . . 2.Tuzba moze biti manljiva formalno. b) tuzba je podneta neblagovremeno. . te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe. sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. onda se tuzba odbacuje.Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ).Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. . a zahteva predaju stvari )..izvidjaje. trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki.64. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. . dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka.) Pojam . da ako je nenadlezan.). ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje.) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.

) Pojam i znacaj . .U toku ove faze postupka. .Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu. .. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. 65.). prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom.) Odbrana tuzenog . .On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje). v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. . prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe. 2.3.Uz to. dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). 79 . . . da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu.Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. . . .Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. pitanja ( litispendencija ). o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori.Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.) Sadrzina odgovora na tuzbu .Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. . zalba nije dopustena. A) Odgovor na tuzbu 1.. b) procesne prigovore.Jer u komplikovanim pravnim stvarima.Prvo prica iz 50.Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi. tuzilac priprema tuzbu neograniceno. . sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. ne i o tuzbenom zahtevu. osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ).Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe.Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu. resenje o obezbedjenju dokaza. . dok druga donosi ex officio ( npr.Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera.) Upravljanje postupkom . o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka.

vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda..Isticanjem ovih prigovora.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju. * isticanjem materijalnopravnih prigovora. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. 80 . * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). apsolutno nistav ugovor ).Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore.Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. . . . v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. 3. zastarelost. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda.) Upustanje tuzenog u merotum spora . ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva.g) ako osporava tuzbeni zahtev. . kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. . on je moze ispraviti. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. . --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka. odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. raskid ugovora ). tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna.) Uopste . ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ).Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. smatrace se kao da nije ni podnet. 2. . ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ).) Osporavanje dopustenosti tuzbe . time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ).

da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. makar istorodna. . duznik.Za razliku od protivtuzbe. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu. shvatanje kod nas. gase ex tunc.Kada se ovo desi.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. te ce sud. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. 81 . b) Dopustenost kompenzacionog prigovora . 66.) Prigovor kompenzacije .Ona je opoziva. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. 2. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. . 1. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. . .S druge strane. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. on nema na parnicu vece implikacije. po pravilu. kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). vladajuce.Dva shvatanja: --> Prvo.Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. . .) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . --> Drugo.) Eventualni kompenzacioni prigovor .Ovim prigovorom. te obaveza tuzenog jos nije dospela. sada tuzeni. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. usled toga. 3. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter.Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. te zahteva da sud. shodno tome. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja.) Prigovor prebijanja u parnici . tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). . sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora.

Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude.Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. eventualno.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. 5. sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. . v) u trecem.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna.Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev. 67. a tek. kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj. sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. svaki prigovor kompenzacije je eventualni.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. . izrekne njihov preboj.Stoga. kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ). b) u drugom.) Postupak povodom prigovora kompenzacije . tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. . sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. onda se prigovor odbija kao neosnovan.U svakom slucaju. .Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. B) Dopustenost protivtuzbe . a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.. ako nadje da ono postoji. .) Protivtuzba A) Pojam i vrste . dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. . 82 .Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. . jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari. 4. .Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi.Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. a tuzbeni zahtev usvaja ). koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).Obrnuto. odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. . . . da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da.

) Kompenzaciona protivtuzba . po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene.Sud moze. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. Medjutim.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. g) Cetvrto. v) Trece. ako nadje da je ugovor zaista nistav.Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. 83 .Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje. . .U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. d) Peto.Podnosenje ove tuzbe ima smisla. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. . s druge strane.S druge strane.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. . .Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. . 4.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. tj. . . K osporava tuzbeni zahtev. . za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. 1. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje.) Koneksna protivtuzba . 3. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet.) Eventualna protivtuzba . . kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena.a) Prvo. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. tuzilac moze da je povuce. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. b) Drugo. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka.

Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Ono sluzi. sud moze.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. .Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud. V) Postupak po protivtuzbi .) Pripremno rociste . ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. b) presudu na osnovu odricanja.Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.Pravilo je da sud. . . V) Tok pripremnog rocista .Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. pripremi rocista za glavnu raspravu. A) Znacaj . u interesu procesne ekonomije. vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. .Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. onda se ne zakazuje. 84 . . . on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ). spoji parnice ( u suprotnom.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). s obzirom na jednostavnost spora.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu.. a tuzeni odgovor na nju. . . .Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu.Ali. spoji obe parnice. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. B) Zakazivanje pripremnog rocista .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. .Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. .Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. 68.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to.Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. u prvom redu. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu.

ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu. D) Izostanak s pripremnog rocista . . v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ). pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista.Tri vrste odluka: a) Prve. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). b) Druge. jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.ZNACAJ I JEDINSTVO . te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore.Ovde se formira procesno gradivo.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. . jedino. . ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. pa i pravna shvatanja.) Glavna rasprava .koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste. onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza. cinjenicne tvrdnje i predloge. .Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. . . 69.. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava. 85 . on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve. . ona je nistava ) . . postupak ce se nastaviti. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu . .Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka.Glavna rasprava predstavlja celinu.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista.Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora. i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari.Tuzeni moze.ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.

) Pocetak glavne rasprave . da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje. istinitosti. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka. njihovim zastupnicima postavlja pitanja. spajanje ili odvajanje parnica. . b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune..Otvara je predsednik veca.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog.Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora. 2.. 86 .) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu .Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja. tako i materijalnog upravljanja parnicom. ..). postavljanje pitanja strankama.Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove.. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. . te da se odvija ekonomicno i celishodno. . tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo.) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . koji objavljuje sta je predmet raspravljanja... v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi. kontradiktornosti.. dopuni.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice. .).. . 3.. kao i o procesnim prigovorima stranka.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki. ). .Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ).Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista.Ako je odrzano pripremno rociste. . te u sklopu toga. .Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.rukovodi saslusanjem svedoka.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija.. stara se o odrzavanju reda na raspravi. .TOK GLAVNE RASPRAVE 1. izmeni. vestaka. B) Nacin ...Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti. kao i da zakljuci sudsko poravnanje. ravnopravnosti. .On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica. . i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.. .Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka. . .Sud je duzan da strankama. . daje im rec.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. tuzbenom zahtevu ( npr. o bitnim spornim cinjenicama.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. a narocito dokazni.

Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka. . b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi. sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. . . . tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. sud ce joj izreci novcanu kaznu. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. 5. a stranka nije prisutna. sud raspravlja s prisutnom strankom. 4.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . . . --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. --> kada stranku. koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). 87 . . 6.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. .Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen. . sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista.Po pravilu.Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. na koje nije dozvoljena zalba.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. .Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. .Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka.Ako neko narusava red.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi. .) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu.. . . do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena.

onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. pitanje. cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. onda ukoliko ga odbije.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze.Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. . b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. resenje o odbacivanju tuzbe).RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA .Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena. tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. ima jedan tuzilac. .Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka.Ako sud usvoji procesni prigovor. .) Spajanje parnicnih postupaka . pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi.ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE . tj. . . . . pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari.Ako sud odbije prigovor. on o tome donosi resenje (npr. zajedno sa glavnom stvari.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. tj. . 88 . i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. . d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu.. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori. . .Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari.Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije.2 2 Ova prica moze i uz 42. 70. .Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana. . g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu.PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni.

Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. svaka istina je subjektivna. . arbitraran ) nacin.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. te da na takav. . nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. . treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti..Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. . a ne drugi ( npr.Kada ZPP iz 2005. . premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. a sud njima nije vezan. a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu. . T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete.U tom smislu. 71. . . . sud moze da donese odluku da spoji parnice. pravila iskustva i praske. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. 89 .Da bi sud mogao da spoji parnice. .Npr.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE .Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. a premda se ZPP-om iz 2005. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice. pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama.U ovakvim situacijama. . * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih.Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje.Isto vazi i za delatnost suda. . b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. te da o njema zajednicki raspravlja.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. i istovremena parnica po protivtuzbi ). onda mora da odgovara istini. . a da bi odluka bila pravicna.Iz razloga celishodnosti. .Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva. . . sud moze i da odredi razdvajanje parnica.

Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . da oznaci rezultat dokazivanja.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. v) Trece. . . da oznaci dokazno sredstvo.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi.Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. nego njih sud saznaje ex officio.U odgovoru na tuzbu. te stavove naucnog. kao i njeno nepostojanje. . tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela. sve do momenta zakljucenja rasprave. sam dokazni postupak. u tuzbi. .72. .Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. .Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo. .To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. .Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. . u ovom smislu.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . odnosno ne postojanje cinjenice.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela.) Predmet dokazivanja . b) Drugo. 90 . premda su one “vazne za donosenje odluke”. stav da je covek smrtno bice ). odluku suda o izvodjenju dokaza.) Dokazivanje 1. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani. . . 2. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. . kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. . koje se ne dokazuju. odnosno na koje se stranke ne pozivaju.Smatramo da. .

. donosenje ove presude je moguce. 3. primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ). odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. . . na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi. .Postoji i: --> Anticipativno priznanje.Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki.Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. . . predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). ako tuzilac zahteva povracaj zajma. 91 .Ako je priznanje dato van parnice. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. 4. da li je zajmoprimac dao predmet zajma.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu .Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj.. kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen.Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova.) Neophodnost dokazivanja . tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice.Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne.U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. . . . * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). . vec naprotiv. .Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita.Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja.kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice. Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje.Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ). .Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. . .Naime.Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne.

Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju. . odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. vec tuzbeni zahtev kao takav. moze ovakvo priznanje da opozove. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ).. . Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). . drugog.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. .Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . govorimo o pravnim pretpostavkama. cinjenice objavljene medijima. iz cinjenice.Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. .Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog. jer zakonodavac. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja.Priznanje cinjenica nema dejstvo. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku.Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije. pri njenom postojanju. kojim se parnica okoncava. V) Zakonske pretpostavke . .--> Kvalifikovano priznanje. s druge strane.). K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji. sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama. odnosno pravne posledice ( npr. . B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . . pa zatim osporene cinjenice. .O dejstvu priznate. a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. . jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. .Ako se. . vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ).Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke.. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. 92 .U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice.

i duzan je da svoju odluku obrazlozi. . --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala.Kod zakonskih pretpostavki. tumaci.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija. . K osporava postojanje ugovora o prodaji. . 6. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari.) Necelishodnost dokazivanja . 5.) Pojam i vrste dokaznih sredstava . . . stranke. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.Iz razloga ekonomicnosti postupka. vestaci.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). 93 . ne i teret tvrdnje kolika je njena visina.) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . .Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza. A) Glavni.Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. b) drugo. sud polazi od opstih stavova iskustva. prema okolnostima slucaja. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. 73. .Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza )..Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. . isprave i predmeti uvidjaja. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. . --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku.Medjutim. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov.Naprotiv. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.

dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ). da zakljuci o postojanju takve cinjenice. B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. . Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) .U okviru dispozicionog i raspravnog nacela. .Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. CD i komp.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): . na osnovu opsteg zivotnog iskustva..Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. .Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. . dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. . same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju.Predlaganje dokaza. .Dakle. .Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. .Po pravilu. za razliku od glavnog dokaza. .Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. . vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme.One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. . ali iz njihovog postojanja sud moze.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. zapisima. .Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. za uspeh protiv dokaza. . 94 . .. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.Kada takvo dokazivanje nije moguce.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. .Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B.

.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti. .Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. . jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka. bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka.Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica.S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. . 95 . ..Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. .Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. .Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. .Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. povreda tajnosti pisama. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna.Rociste za izvodjenje dokaza . . kao sto je to neovlasceno prisluskivanje.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan. . . * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku.. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud.Stoga. jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz. .U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). . * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva..Uloga suda. . .Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. . .Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela. . jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.Po pravilu. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu.

. pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja.74.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale.. 96 .Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. .Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj.Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. . a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. . a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). radi se samo o svedoku ( npr. medjutim.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva.Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane. G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ).Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti..Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem.Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. .Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . . duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. .Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj. sud vrsi uvidjaj ).) Uvidjaj A) Pojam i znacaj . . --> drugom. i ona je duzna da omoguci uvidjaj. . a o tome ne daje nalazi i misljenje. . .Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem. Npr. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. . medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. i vrsi ga vece.

Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ).Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. . vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna. .). .) koje ovlasceni organi ( sud.Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci. ali se moze obarati svim dokazima. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti. privatno pismo ).75. . . . ugovor.Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja. lekarsko uverenje. . 2.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) . dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. B) Vrste isprava 1. .Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. menica ).Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa..Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. resenja. .Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama.Isprave su lisene subjektivnosti. morao bi to da dokazuje.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa.. .) Dispozitivne i dokazne isprave . ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ). 97 . od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. sadrzina odredjenih misli.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama.Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja.Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja. priznanica. te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. izvod iz maticne knjige. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac.Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. . . privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. .S druge strane..) Isprava A) Pojam i znacaj . V) Istinitost isprave . odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. .Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac. .

.Stranka je duzna da je sama podnese.Ipak.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja.Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj. . porice da se isprava nalazi kod nje. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. .Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu.Takodje. .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). . b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva.Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. G) Dokazna snaga isprava . stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje.Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. . suprotno volji izdavaoca.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). .da li cinjenice koje se smatraju istinitim. . . . ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. D) Pribavljanje isprave . pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene. ali ova pretpostavka je oboriva. jer su sadrzane u javnoj ispravi.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. . smatra se netacnom ( falsifikovanom ).Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ). . v) Pribavljanje isprave od treceg lica. sud moze novcano da kazni stranku koja.Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. . protivnu uverenju suda. .Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. . onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.. ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. . * isprava je zajednicka za obe stranke.Isprava je istinita. materijalne snage sadrzine javnih isprava. pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu.Drugo je pitanje tzv.Takodje. . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. ali postoje dva izuzetka: 98 . . a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost.Trece lice nema duznost edicije isprave.

ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. .Ako se ne odazove pozivu. organizacije i preduzeca.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda.I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci.Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak.--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta. . --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva. .Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ). . . . vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. 76.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. odnosa sa strankama.. od intelektualnog i socijalnog polozaja. od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak.Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. .Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. pre svega. .Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje.Svedok je najcesce. g) Pribavljanje isprave od organa.Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. V) Duznosti i prava svedoka . . . niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). . .Uopste. B) Sposobnost da bude svedok .Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.) Svedok A) Pojam i znacaj . .Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). . b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. 99 .Svedok se razlikuje od vestaka.

smrti ili sklapanja braka. . . notari. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok. zanimanje i boraviste. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova.* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. b) Pravo na uskracivanje svedocenja. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. te da navede njegovo ime. . * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. troskovi ishrane. G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . a u suprotnom to pravo gubi.Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu.Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). verski ispovednici.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. advokati. onda sud suocava svedoke. a) Zabrana saslusanja svedoka . i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci..Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. 100 .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. . predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ). D) Pravo svedoka na naknadu troskova . .Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi.Nakon tog izlaganja. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice.. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). koje imaju: punomocnici stranaka. lekari.Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. . . .To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok.Ovaj postupak pokrece stranka. b) Saslusanje svedoka .Ogranicenja. v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja . prenociste i izgubljena dobit ). ali propust da to uradi ne povlaci sankcije.

U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. . predmet spora. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao.. * kao dokazno sredstvo. a u slucaju nesaglasnosti stranaka.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka.. da li menja verziju dogadjaja.) Vestak A) Pojam i znacaj . B) Sposobnost biti vestak . V) Postupak odredjenja vestaka . . . nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. .Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. .Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda.vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ).. o tome odlucuje sud. Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma.koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama. nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). . nacelno.Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. . V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka .Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). predmet i obim vestacenja.Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno.Za vestaka moze. kao da se radi o svedoku.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem. da li je direktan. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ).ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). 77.Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. . onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ). .Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam.Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. . ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. a ako predujam nije polozen. 101 . za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje.

Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). nepotpuno. .Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. .Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud.Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu. .Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja. . . b) Saslusanje vestaka . tj.. . a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). .Obaveza vestaka je licna..Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). . od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba )..Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. D) Ocena dokaza . DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ). 102 . .). a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. misljenje je nejasno.Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje. . . usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini. . G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . tj. to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. a ne vestak.Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi. .Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. .Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ).Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.

Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. informativnim saslusanjem stranaka. .Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice.Teret tvrdnje . .Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. v) Dokazni postupak . odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela.) Teret tvrdnje i teret dokazivanja . * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke.Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). 79. .Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. . te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza.Kako se parnica. B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . . ako je njeno saslusanje moguce. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ).Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). koje nije dokazno sredstvo. sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda.78. . po ZPP-u iz 2005.Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.Ako je stranka parnicno nesposobna. . . vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). stranka nije duzna da iskazuje. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv.Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci. b) Princip ravnopravnosti . .) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj . 103 .Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka.Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo.

. .Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. .Stoga. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama.Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije.On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev.Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi. pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva.Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . .. parnica ce biti resena na njenu stetu.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. . .Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. . . . pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo.Po pravilu. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). B) Objektivni teret dokazivanja . . i to iz dva razloga: * Najpre.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. 104 . --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. .Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna.

vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu. . . ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. . 105 .Po pravilu. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica.Kod deliktne odgovornosti za stetu. stetnik je duzan da naknadi stetu.Prema ZPP-u. negativne cinjenice. a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. . kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. U ovom slucaju. * Drugo. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. i to materijalnopravnim normama. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji.Ako postoji situacija non liquet. . A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ).Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv..Vlasnik stvari koji vindicira stvar. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah. . . * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. odnosno neistinitosti. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. . podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. .Dakle. odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. odnosno pozitivno stanje.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). . te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. . .NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. .

U navedenim primerima. .da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. .. duznik. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva.stranka koja se poziva da je obavezu ispunila. a neisplacene kamate.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. . odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. . moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ). 106 .Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna. * jemstvo.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. . . v) Obrt tereta dokazivanja .U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. * ispunjenje obaveze. protivno nacelima savesnosti i postenja ). unisti predmet uvidjaja ). Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet.Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme.Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. * zloupotreba prava.S druge strane.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. . odnosno pravnog ovlascenja (jbt) .Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. treba to i da dokaze.Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava.Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. . g) Pravna priroda tereta dokazivanja . odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. ako je tuzen za kamate. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost. . * zajam/poklon/posluga.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. ali i da podnese dokaz o protivnom.Ali one se pomera na osnov pretpostavke.

Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito.Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka. . kao i stavovima nauke.UVERENJE SUDA .Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. . to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost.) Ocena dokaza A) Uopste . . njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. shodno tome.Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. . . a narocito nauke. u okviru zakona. . . te se. po zalbi. .Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. . .Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti.Buduci da je svaka istina subjektivna. narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja. .Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza. a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. . tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva.). vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva..Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. . .Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim.Sud moze slobodno. stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. da preduzme pojedine parnicne radnje. odnosno nepostojanju cinjenica.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. . pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti.80. B) Nacelo slobodne ocene dokaza . on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. 107 . .Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. . a koju ne.

najcesce lanca adekvatne uzrocnosti.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. . dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. .Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. na osnovu opstih stavova iskustva.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. te ime i prebivaliste protivnika.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet.Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke.Postupak za obezbedjenje dokaza je. . tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. . kao i o drugim procesnim pitanjima. . . .Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. zakljucak o postojanju i druge cinjenice. po svojoj pravnoj prirodi. . kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). V) Arbitrarnost u oceni dokaza . iz razloga hitnosti. 108 . .Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. .Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. njihovo izvodjenje otezano. .Naime.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju. .. B) Predlog . bitno za meritorno odlucivanje. primenjuje objektivna teorija. te zbog toga sto se u ovom postupku.Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja. dokaza prima faciae. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. vec se njime samo olaksava dokazivanje. dok se prilikom odlucivanja o postojanju.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . 81.Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. kao i dokaze koje treba izvesti. i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. . vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. .

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. 113 . .Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes. s jedne strane. . odnosno ne postoji.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). propustanje ili trpljenje. . ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.razlikujem potpune i delimicne presude. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). 86. a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ). .Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. paricioni rok. . .Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak.v) Prema obimu pravne zastite. . bilo pozitivni bilo negativni. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji.razlikujemo kontradiktorne presude. npr.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje. cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. s druge strane. kao i medjupresudu.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. . i presudu na osnovu propustanja.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja.Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. .Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. .) Deklaratorna presuda .Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ).Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. .Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.) Kondemnatorna presuda .. 85.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. . g) Prema nacinu nastanka. . .

Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan. menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje.87. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). nastupom njihove pravosnaznosti. stvaraju. da donese delimicnu presudu. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr.) Potpuna.Deluju uvek erga omnes. .Kada sud oceni da je predmet raspravljen. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. .Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava.Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.) Preobrazajna presuda . delimicna i dopunska presuda . pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).Potpuna presuda .Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. . a ostatak za nematerijalnu stetu. . . a ostatak za dve godine. pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. .Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ).Delimicna presuda A) Pojam i smisao . 88. ali i ne mora. B) Pretpostavke za donosenje . . T zahteva naknadu stete od C i C1. tada sud moze.To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. . 114 . T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti.Za ove presude je karateristicno da. .

takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. . pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. u pogledu zahteva o kome nije odluceno. konacna.Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. stranka moze.Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. V) Postupak za donosenje delimicne presude .Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan.Po pravilu.Dopunska presuda ne sledi ex officio. . .g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).Dopunska presuda A) Pojam i smisao . medjutim. da pokrene novu parnicu.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude.Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. . . odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). medjutim. delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. sud ne deli procesni materijal. B) Pretpostavke i postupak za donosenje . . . d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora. ali i ne mora.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. .Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna. . ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. nije moguce doneti delimicnu presudu. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva.Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). . ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ).Kada donese delimicnu presudu. da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova. vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu.Sud moze. . V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe .Ako predlog stranke ne bude usvojen. 115 .

zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ).Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije. . . sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. . V) Pretpostavke za donosenje . dakle. .Istovremeno.Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. A) Opsta razmatranja . stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje.U suprotnom. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet.Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan.U parnicnom postupku. vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju. b) Materijalnopravni uslovi . on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. i ne otkloni taj nedostatak ). - 116 . ali podrazumeva se ).Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku. . . sud moze da donese presudu zbog propustanja.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. . .Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise.Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno.Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). .89. .Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. . vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi .Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. . B) Ratio .Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene. samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ).

Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. v) Posebni uslovi ( smetnje ) .Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. . te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). Dj) Oblik i dejstvo .Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja.Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim. ali se zna da mu je otposlata.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan. 117 . paternitetskim i maternitetskim sporovima. . --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude. jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. te da protiv presude izjavi zalbu.Poznato je i da preinacenje tuzbe.Naime. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. . . . odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. . nakon sto se ona dostavi tuzenom. . jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. . .Naime.Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje.. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje.Ako to nije slucaj. vec i da povlaci za sobom i prekluziju. prirodne katastrofe ).Za donosenje presude zbog propustanja moraju. .Ovakvo resenje je jako lose. a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta.U vezi donosenja presude zbog propustanja.Medjutim. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ).Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca. E) Pravni lekovi . sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. .

prinude ili zablude. odnosno odricanja. 118 .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. . te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. . . V) Izjava i opoziv . zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca. .Stoga.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu.U zalbi. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ).Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). po sluzbenoj duznosti. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan.. da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. B) Pojam i pravna priroda . jer je sud duzan.Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. . . odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima.Posledica priznanja.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji.I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju.Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. 90. nije osnovan.Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. medjutim.Ako je izjava data na raspravi. pa i procesne prevare suprotne strane.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . odmah nakon sto je primio izjavu. .Radi se o jednostranim procesnim radnjama. . odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. . koji je istaknut u tuzbi.Izjave treba da se saopste izricito i jasno. duzan je da. stranka nece moci lako da je opozove. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. . odnosno presudu na osnovu odricanja. . donese presudu na osnovu priznanja. medjutim.

91. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda. sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari.Stoga. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. .Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. sud moze. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. . kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno.I medjupresuda je vrsta delimicne presude. . D) Pravni lekovi .Medjutim.Ove presude jesu konacne merotorne presude.Medjutim. da donese medjupresudu. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a. .Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini. . jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. nastavlja se redovni parnicni postupak.Nakon izjave o priznanju.Ako bi sud. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. . odnosno odricanju. .. konacna presuda . sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. . kada ih obrazlaze. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. S osporava da je uopste pricinio stetu T. usled pretnje ili prevare. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. .Medjupresuda A) Pojam i znacaj . o to na njegov pravni osnov i visinu. .Izuzetno.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete. iz razloga celishodnosti. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. . . ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. . protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. te da 119 . .Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava.) Medjupresuda. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi.

Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. medjupresuda je deklaratorna. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. rukovodeci se razlozima celishodnosti.Zbog pravne izvesnosti. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. . 120 . vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. ako ih je bilo vise.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava.Pravilo je da sud. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. .za nju nije odgovoran.Nakon pravosnaznosti medjupresude. . . odnosno pravnog posla.Konacna presuda . ali buduci da ne resava spor u celini.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. G) Postupak .Po svojoj prirodi. .) Donosenje i objavljivanje presude . moze da donese medjupresudu. B) Razgranicenje osnova i visine . jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. . ne odlucuje medjupresudom. tako da. ima i delimicna i dopunska presuda. dok medjupresuda ne postane pravosnazna.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. . . jer je vezan medjupresudom. .Medjupresuda je samostalna. i to tako kao da visina zahteva nije sporna. nakon njene pravosnaznosti. . moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . izgubljene dobiti i nematerijalne stete. . V) Priroda i dejstvo medjupresude .Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. .U navedenom smislu.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). ako ne postoji deliktna odgovornost S.Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima. 92. znacaj konacne presude. .Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva.Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva.

Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze. g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. .Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. . b) odluka o prigovoru kompenzacije. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. .Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. . ne objavljuje je.Od momenta dostavljanja presude strankama. 121 . pocinje da tece rok za zalbu.Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ).Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena.. . i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka.Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. g) resenja o troskovima postupka.SADRZINA PRESUDE . . izreke i obrazlozenja.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). . . . vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. priznanja. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. .Od momenta objavljivanja presude.Kada sud odlozi donosenje presude. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. odricanja. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. te da ponovo otvori glavnu raspravu.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. . . tj. .Presude na osnovu propustanja. .Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. zatim paricioni rok. .

ispravljanje i dopuna presude . . .Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. 93.Najzad. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. vec organ uprave. . kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. jer stranke. i to za svaki slucaj njene ispravke. .Medjutim. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr.Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. po svojim spoljasnjim svojstvima. v) presude koje je doneo sudija.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ).Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. . a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. . . sva obelezja sudske presude.U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. . d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica.Ispravljanje presude je vazno.Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. i to ispravljanjem presude. po pravilu.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne. ali pod prinudom. . 122 . po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice.. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). zbog pozara u sudu ). ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. presude na osnovu odricanja i priznanja. . .) Nedostaci. .Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. . u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice.

Medjutim. ma koliko bili znacajni.Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr.) Resenje A) Pojam i vrste .Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno. . sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. . . nedostatak parnicne sposobnosti ). resenje kojim se tuzba odbacuje ). strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ).Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. B) Donosenje i dostavljanje resenja . . . te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. 94.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. .Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga.Nistave presude nisu bez dejstva. g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje.Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. 123 . .Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. po pravilu.Resenje je vrsta sudske odluke kojim.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. . g) kada je resenje doneto van rocista. v) kada to zahteva upravljanje parnicom. razvod nistavog braka ).Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. ali i za materijalnu pravosnaznost. . b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. podobna su samo za formalnu pravosnaznost. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. od momenta dostave. . .Ostali nedostaci u presudi. . i one su podobne za formalnu pravosnaznost. . medjutim ovim resenjima sud nije vezan. . takva resenja su obavezujuca. a kada nije objavljeno.

dostavljanju i dopunskoj presudi.UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . resenja o troskovima postupka. - 124 . o izpravljanju presude. kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ).Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete.Resenje ima sve sastavne delove. o nacelu neposrednosti. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. . o pismenoj izradi.FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . kao i presuda. .V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . samo kada je protiv njega dopustena zalba. odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. .Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. o objavljivanju.Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. . G) Primena pravila o presudi .) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. . B) Predmet formalne pravosnaznosti . dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. cak i kada bi.Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke.U negativnom smislu. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ).Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom.U pozitivnom msislu. .Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. . o dejstvu resenja prema strankama. nakon ovog momenta. . medjutim. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). sud je duzan da resenje obrazlozi. resenje o odbacivanju tuzbe ). . 95. ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. .Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima.

. ali i pravna razmatranja suda. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju. .Naime. tj. . .Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. g) povlacenje zalbe.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ).Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi.Medjutim. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. ako je samo jedna stranka ulozila zalbu. .) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti .Stoga. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. . . podeljene pravosnaznosti. . v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude.Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. . formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi.Zato.Nase pravo usvaja sistem tzv. a druga nije.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). . jasno je da iz same izreke presude ( npr. presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom. . 96. dok prema drugoj nije.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. . g) pravna shvatanja suda. 125 . K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. . . v) odricanjem prava na zalbu. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja.

cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). 126 . odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). . da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna.Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. mutatis mutandis.Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). .Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr.Medjutim. tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. . ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. . . .Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. za njih ostaje res inter alios acta.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. .Za treca lica. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika.Isto bi. u tom delu. B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . ovo dejstvo je ograniceno. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi.Otklanjanje ovakvih nedoslednosti.Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude.Slozenije su situacije. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. .Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. . --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. b) Izuzeci . ona je res inter alios acta. U novoj tuzbi T protiv Z. . . sada za placanje zakupnine za mesec avgust. .Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica.inter partes. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. Sud usvoji tuzbeni zahtev. . jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. . svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka.U gornjem primeru.Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima.Pri tom.. . tj. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen.

V) Vremenske granice pravosnaznosti . v) Trece. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. 127 . ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave.Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi.Pravilo je da stranka ne moze. jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . . jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. prebijanje ). . . .Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. da se poziva na svoje preobrazajno pravo.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. .Daleko slozenija je situacija. . T zahteva placanje nematerijalne stete. nakon pravosnaznosti presude. presuda deluje i prema sticaocu.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. .Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta.. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. . jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. ali ih stranke nisu iznele.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ). . S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. . U naknadnoj parnici.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.I obrnuto. . b) Drugo. .

pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev. B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost . . pojedinacnim pravnim aktom. .Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka.Dejstvo mat. .Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna.) Intervencijsko dejstvo . ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). . kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. 128 . i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.97. samo ex lege.) Dejstvo izvrsnosti . 4. prav. .Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ).Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode. .Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi.) Preobrazajno dejstvo .U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes. jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. presuda doneta zbog propustanja. kontradiktorne. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ).Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. .Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo.Ono se sastoji od toga da umesac.Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). nazavisno od volje stranaka. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu. sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega. 2. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok. konacne i delimicne. 5.) Cinjenicno dejstvo . . ali ona deluje erga omnes.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. . ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. pre svega.) Dejstva pravosnazne presude 1.One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. i kod svih resenja ).) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao . 3. .

Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. . prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti .Vladajuca procesnopravna teorija odrice. dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost.Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. na kojoj pociva i nase pravo. kada se pitanje o kome je. .Ako je o predmetu spora vec presudjeno. . .Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem.Dakle. . ona stvara samo procesnopravne implikacije. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku.Ona deluje konstitutivno. takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom.Presudom se materijalno pravo ne dira. . ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). D ne moze vise da spori vlasnistvo T. ako je podneta. 129 .Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije.Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo.. . nije dopustena nova tuzba o istom predmetu. .Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. . kao o predmetu spora.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. . . . G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. . .pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ).Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.negativno dejstvo ( ne bis in idem ).Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude. logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. tako da ce biti dopustena. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. s pravom. u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari.Novija teorija ( ne bis in idem ).

materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave.Drugo.Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes.nema pobednika ni pobedjenog. .Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. . . po svojoj pravnoj prirodi.Trece. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. .) Procesna legitimacija i momenat .Sudsko poravnanje je mirno. sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. .98.Ako vec tece drugostepeni postupak.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. a ne samo parnicne stranke.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka.) Sudsko poravnanje . . onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana. . okoncavaju parnicu.Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. . ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.POJAM I SMISAO . . stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje. temeljem procesnopravne dispozicije. zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. .ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1.Izmedju stranka prestaje da tece parnica.Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. jer se stvar smatra presudjenom. . . . pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA .Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. v) stranke mogu da budu i treca lica. . sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. . do njegovog pravosnaznog okoncanja. 130 . sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju.

Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. . primenjuju se opsta pravila.) Predmet . .Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). .Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje. 131 .. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) .Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja.Shodnom primenom ove teorije. ). tuzeni u odbrani ). . 3. tj.2. 6.) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos.) Bitni elementi sudskog poravnanja .. .Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. 4. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost. a ne samo one koje su predmet spora. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. . . mane volje. ).. ako postoji vise tuzbenih zahteva. a u protivnom.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe.Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju..Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. . b) stranacke i parnicne sposobnosti.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja. u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). za koje su nadlezni drugi organi. a ne redovni sudovi.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja. . 5.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. . te je zato njegova priroda dvostruka.Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. nedostatak forme.) Postupak zakljucenja .Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).Moguce je da. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ).

.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava.Sama stranka. .Ako se poravnanje ponisti. ). i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima. 99.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo.To moze uraditi iz vise razloga. tuzbu za ponistaj. . npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno. parnica nastavlja da tece. pa ne mora ni da se odazove.Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ).Primenom ove teorije.Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. umesto da podigne tuzbu. a materijalnopravna prema materijalnom pravu.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima.. V) Ocena .Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom. . ako ga sud ponisti.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. . materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj. . .Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. . tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 . . formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. . .) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka .) Pobijanje sudskog poravnanja . . 7.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. .Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano.B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja .Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. .

te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija.Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. ali ne meritorno.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. 133 . G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . . sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava).Kada tuzilac povuce tuzbu. .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. . posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). pa ako to ne ucini. D plati dug.Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom.Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). V) Dejstva povlacenja tuzbe .Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). . u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana.Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. . U periodu od podnosenja tuzbe sudu. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . B) Dopustenost povlacenja tuzbe .S druge strane. pa do njenog dostavljanja. tako da tuzilac moze odmah. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. .Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. . . ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. . nakon povlacenja tuzbe.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. . moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).Ako smatra da je to procesni ugovor. . .tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev. uzece se da je dao pristanak. ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. a mogu biti pismene ili usmene.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora. Dj) Fikcija povlacenja .Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu.

Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama. . i to samo na zahtev stranke. tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici.Shodno ovom principu.Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka. .) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) . g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). .Dakle. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. ..Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. . 134 . takodje javnopravne prirode.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka. . obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija.Po svojoj pravnoj prirodi.Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode.Ako sud. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ).Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ).On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.Stranka koja u celini izgubi parnicu.U troskove spadaju: a) Sudske takse.UOPSTE . stranka je obavezna.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno. sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza. da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . v) Izdaci zastupnika. po sluzbenoj duznosti.. a njihova visina se obracunava pausalno. . 2. . . . bez raspravljanja.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1.100. nezavisno od uspeha u sporu. po pravilu. d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza..Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev.Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. .Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima. odlucuje sud svojim resenjem. .) Troskovi postupka . . duzna je protivnoj strani da naknadi troskove. .) Osnovni principi raspodele . .u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. . odredi da se izvede odredjeni dokaz. prema vrednosti predmeta spora.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. . Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. a da ga odbije kao neosnovan prema drugom.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. . b) Drugo. kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji. . kao stranke. . .Stoga.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. moraju da budu obuhvacena sva lica. ne moze se doneti presuda zbog propustanja. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. . 139 . . Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare.Ono postoji kada tuzbom. dok su drugi propustili to da ucine ( npr. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. nedostaje procesna legitimacija.Iz procesnopravnih razloga. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. . kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. . . u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju.Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. . susvojina ).Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . . .Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ).Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe.) Jedinstveno suparnicarstvo . . .4. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara.Ako to nije slucaj. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. .Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije.Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige.Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. .

I obrnuto. . a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. . samo ako su korisne.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima. tj. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete. 6. zakljucenje poravnanja.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. . ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden.Po tuzbi glavnog mesanja. . . .. tj.Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom. a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka.Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. postupak se prekida s dejstvom i na ostale.) Suparnicarstvo na osnovu zakona . . . i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru.Koje su radnje povoljne. 140 . . . potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. .Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. i proda je A koji je dalje proda B. treba odrediti apstraktno. a protiv B.Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ).Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim . umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe.Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). . i tuzba glavnog mesanja. ona nema dejstva ne prema kome. ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ).Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici.Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. 5. a koje stetne po suparnicare. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. .Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. . i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. kao to naziv kaze ). umesac ne sme da bude stranka.

ako izgubi spor. izgradio G. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. .Umesac ( sporedni umesac. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. - 104. . po ugovoru.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece.Po sudskoj praksi. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. ti zahtevi su u vezi. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete. . .Postoji pravni interes za ucesce umesaca. 141 . jer ima pravni interes da ona uspe. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. . .) Obicni umesac . .Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. . Medjutim. jer ce tuzeni. .* imenovanje prethodnika. * drugo.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je. pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). Dakle.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. .Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. sposobnost ).Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes.Medjutim.* obavestenje o parnici. . G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par.* ucesce drzavnog tuzioca.. . u neku ruku.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom.* ucesce umesaca. .Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. 103. . .

Tokom parnice. --> drugo.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. ako ih ona prihvati. . i time je mesanje otpocelo. ..Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. B) Procesni polozaj obicnog umesaca .Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. kao i njene pravne sledbenike. a koje se odnose na iznosenje cinjenica. jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka. . A) Stupanje umesaca u parnicu . . stavljanje dokaznih predloga.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. . na strani T. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). .Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. . T cedira potrazivanje na C.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. . .Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). te da je stranka lose vodila parnicu. i nijedna stranka se ne protivi mesanju. . . u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici . . ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. ako takav pravni interes ne postoji.Sud ce. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. ali one proizvode dejstvo na stranku. sud dostavlja podnesak umesaca strankama.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. . intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. .Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. interes da stupi kao umesac u par. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). . 142 . C ima prav.Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa..Ono sto moze umesac u parnici.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. po sluzbenoj duznosti.Umesac ima pravo na naknadu troskova. ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno..Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara.Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo.Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac. V) Intervencijsko dejstvo presude .

. osteceni.Npr: T uspe u sporu protiv A. O obavestava trece lice. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. . vlasnik stvari.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. 105.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. Uprkos tome. .Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. za razliku od obicnog. povracaj stvari. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O. O. .Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici.Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. kao i stranci. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica. . presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa. . .) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam .Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. i to bilo zbog prirode predmeta spora. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. . . vec samo protiv umesaca. . bilo na osnovu zakona. .Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove.Npr: T. advokat sacionio pravnovaljan ugovor. 143 .Umesac i stranka se smatraju jednom strankom.Npr: T. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. ima polozaj stranke u postupku. ako se umesac tome protivi. o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. . zahteva od ostavoprimca. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete.Ovakav umesac.sporednog umesaca.Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. 106.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo.jedinstvenog suparnicara u parnici . jer se pokaze da je intervenijent B. .Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. . podnese tuzbu protiv C.Dostavljanje mu se vrsi posebno. ostavodavca.) Imenovani prethodnik . B) Polozaj umesaca.. A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. .Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva.

3 Ovaj deo pricati uz 103.Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude. . medjutim. . 107. i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac. . izmena ili ukidanje sudske odluke. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica. njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude.Presuda moze da pociva na greskama.Za to nije potreban pristanak tuzioca. . . . . te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ). osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. tuzeni istupa iz parnice.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova .Pravnim lekom se zahteva preispitivanje.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. . pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama.Sve ove greske su uglavnom povezane. pitanje.Naprotiv.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. . pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. B) Vrste pravnih lekova .MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 .Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ). 144 ..Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. .Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne. .Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. . . .

. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova.Osim toga.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. . onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ).U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje.Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. V) Predmet pravnih lekova . ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. d) direktna revizija. jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. U postupku po pravnim lekovima. v) prigovor protiv platnog naloga. . g) forme i sadrzine pravnog leka. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ).Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke.Dakle. . . ne i njeno obrazlozenje.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. .. . . tj. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. b) zalba protiv resenja. ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja.Pravnim lekovima se napada izreka presude.) Dopustenost pravnih lekova .Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka.Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. resenja kojima se okoncava spor. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . . a s druge strane. 108. . . ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. 145 .U nasem pravu.

jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. . jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka . pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. odbacio tuznu kao nedopustenu. a ne i formalni. njihovi univerzalni sukcesori. tuzbeni zahtev usvojio.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom.Ipak.Materijalnopravni interes bi postojao. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. 146 . . . suprotno tome. b) Procesna legitimacija .Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. . .d) rokova za njihovo podnosenja.Materijalni interes za pravni lek postoji. . a sud je. . . .Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. . kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. . . a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. . uprkos tome. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . tj. zalba na presudu drugostepenog suda ).Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke.Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).Ako pravni interes ne postoji.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. pogresno naznacio doluku kao presudu. ako je sud npr.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. ako se on pokaze kao osnovan.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. a sud je.

Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena..To je od znacaja.U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. . a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. 147 .Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu.Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). . jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). .Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. on se odbacuje kao nepotpun.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 . . a eventualno njeno ukidanje.Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. . odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. .U pogledu redovnih pravnih lekova.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. . . b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . . pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke. .odnosno odricanja . . moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja. .Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku. . 30 dana za reviziju. sud odbacuje lek kao neblagovremen ). 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107.Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. . takodje. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje.Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). i obrnuto. . sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA .Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun.

.Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio. jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. B) Uslovi za dopustenost zalbe .To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. . . stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. . . -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena. .Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).Njome se pobijaju sve vrste presuda. . .Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 .Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. .Nije dopusteno preinacenje tuzbe. b) Sadrzine. . * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ). a ne moze se podici ni protivtuzba.Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .Da na vazi ovo pravilo. * potpis podnosioca zalbe. upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ).. . isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti.) Zalba protiv presude.Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu.Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. * razloge zalbe. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). 109. . .

) Zalbeni razlozi . podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede.. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). --> koje procesne norme je sud prekrsio. 149 . trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. 110. . . bez svoje krivice.) Bitne povrede parnicnog postupka .Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ).Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. . onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ).To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. presuda se moze pobijati zbog: 1. V) Beneficio novorum . .Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog. . .Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. . g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes.One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. --> koje dokazne predloge je sud odbio. jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga. .Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud.Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. tj. tj. . subjektivno novih cinjenica. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. onda sud poziva stranku da je dopuni ). u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza.Naime. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). .Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. po pravilu. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude.

. • na postojanje. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ).On je duzan da to ucini. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. --> nacela javnosti. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. g) Povreda pravila o sadrzini presude. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. • na povredu javnog poretka. kasira.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. tj. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. . presude na osnovu prinzanja ili odricanja. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. • na poredu nacela kontradiktornosti. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. odnosno ukine presudu. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 .. --> presuda nije obrazlozena. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. . • na res judicata. * nedostatak parnicne sposobnosti.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. stranke. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ).

2.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. . .Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. tj. .Spisak ovih povreda je neogranicen. ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. . 111. . podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti.) Postupak po zalbi 151 . jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme.) Pogresna primena materijalnog prava . da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. 3. . vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove. odnosno kada je nije utvrdio. v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). . najcesce. .Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ). rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva. a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne. . odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje .Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. .Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke.Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. . .Pogresna primena materijalnog prava je izvesna. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio. . ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ).Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja.. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita.

podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac . bez rasprave.Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. .Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija. .Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. . . svejedno. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava. .ZPP iz 2005.Ako se u zalbi iznese i nova reperta. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. kada je ona neblagovremena.POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM .Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. 152 . vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. .. .Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. . kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. drugostepeni sud je. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. po pravilu. a) Granice ispitivanja prvostepene presude . te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ).Ako nadje da je zalba dopustena. V) Tok postupka .Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom.Ipak. . vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. B) Odlucivanje na raspravi u vecu . . drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku.Kada je sud odlucio da otvori raspravu. odnosno da parnicu meritorno okonca.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je.Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). . . . sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. nepotpuna ili nedozvoljena.

Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. . . ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 .Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje..Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. na osnovu kontrole pobijanog dela presude. otkloni povrede.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita.U delu u kome se ne pobija. kao i zakljucak na osnovu iskustva. * da ukine presudu i odbaci tuzbu. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito. * da usvoji zalbu. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud.Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. . . cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). . . cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. presuda postaje pravosnazna.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. .Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. . * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. . * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. . smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. . ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . ukljucujuci ovde i nova reperta. 112.

. kao ni razlozi na koje pazi ex officio.Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog.Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi.Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. .U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom.Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. 154 . . . .Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. . . .Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. .Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita.Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda.. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. B) Ukidanje prvostepene presude . ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. a) Presuda extra petita . .Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka. .Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. b) Drugostepena medjupresuda . jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. . drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.

da bi sud mogao da preinaci presudu.To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. . . v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. G) Preinacenje presude . . 155 . ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe .Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. ispravama.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici. . sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. . potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. .Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. . jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. a presuda je zasnovana na tim cinjenicama. . drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. . b) Postoje greske u oceni dokaza. .U tom slucaju.U tom slucaju. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. . i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ). --> drugu. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije.Dakle. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje.. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. kao i dokaza prima faciae.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. . ukidanje prvostepene presude.

Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. * da preinaci resenje ili ga ukine i. devolutivan. .Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. . . . . .) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva .. jer zadrzava izvrsavanje resenja. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe. protekom roka za zalbu ). G) Ostala pravila . ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu.) Revizija protiv presude ..Revizija protiv presude je redovan. (ne)suspenzivan. npr. nepotpunu ili nedozvoljenu. presuda ne moze da se pobija revizijom. vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.. samostalna zalba na resenje je uvek dopustena. .113. V) Vrste a) Posebna.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. . b) Vezana.. osim kad to zakon iskljucuje.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe.U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. .Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . po potrebi. . 156 .POJAM I SMISAO . resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE .Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek. nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara.PREDMET REVIZIJE.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. B) Dopustenost . 114. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. osim kada to zakon izricito iskljucuje.Revizija ne sluzi samo interesima stranka. odnosno poseban pravni lek.Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. .

ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja. d) U sporovima o zasnivanju. . . jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka .Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. ali ne i eliminisan. i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. . . . v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste.Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji .Revizijski sud je. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom.Izuzeci postoje. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku.U nasem pravu. .Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku.. .Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja.Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . postojanju i prestanku radnog odnosa...Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. tj.Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. 157 . B) Pogresna primena materijalnog prava . po samom zakonu. zastite i upotebe uzorka.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. . ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE . .Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je. modela. . potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava. po oceni VKS. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ).

. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr.. . . --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom. i predmet vrati na ponovno sudjenje. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. prakticno na mala vrata.Naime.U slucaju da je revizija dopustena.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom. 158 .Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. .Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. . tumacenje svih pravnih pojmova. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. . da li je strah opravdan kod prinude ). --> izjavilo lice koje nije advokat. a po potrebi i odluke nizih sudova..Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. . . a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme.( priznanje cinjenica. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ). .Na taj nacin se. . ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . tumacenje domasaja parnicnih radnju. i to u roku od 15 dana od prijema predmeta.O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. .).. procesnih pretpostavki. .Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. .Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. . instituta i standarda. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji.U sumnji. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije.Najteze je klasifikovati tzv. . pravno pitanje. resenjem ce usvojiti reviziju.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije . ukine resenjem pobijanu odluku. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana.Rok za odgovor na reviziju je 30 dana.

v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. prava ). g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005. .Svoju odluku o osnovanosti revizije. . i vraca predmet u ranije faze. B) Dopustenost . . 115.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. 159 . postojanje razloga za izuzece sudije ).VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu. . kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat.ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava..U postupku po reviziji. * da ne postoji stranacka sposobnost.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. .) Direktna revizija A) Pojam i smisao . . v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ).VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. .

--> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. .Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. onda se predmet dostavlja VKS-u. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. . D) Ocena . . dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. potpun. . . jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje. ogranicen i dvostran parvni lek. dozvoljen). koji takodje ceni dopustenost. stav 2.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. nesuspenzivan. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. b) Postupak pred VKS .Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. 116. 160 . devolutivan. . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. . pa ako nadje da je dopusten. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ).Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene .Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. pa ako i on utvrdi da je dopusten. . . .e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. onda ga dostavlja drugostepenom sudu.Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu.Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni.

. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. . od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen.O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. . . stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. putem drugostepenog suda. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . . . dostavlja vrhovnom sudu. tj.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana.Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi.Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen. .Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. . racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. javnom poretku i moralu. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka. . javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. zahtev se.Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka.Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. .O zahtevu odlucuje VKS. .Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija.Zahtev je ogranicen pravni lek. B) Rokovi . .Po prijemu odgovora.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. nepotpun ili nedopusten. o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom.Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. .Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. dostavlja ga strankama na odgovor.. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba. .Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. 161 . . . moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije. a ako je protiv odluke izjavljena revizija. .

Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. .Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. . 117. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. ili nekog drugog ucesnika postupka.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. nepotpun ili nedopusten. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. . a narocito propustanjem dostavljanja. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene.) Ponavljanje postupka .Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. ako je okoncan odlukom suda. .Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku. . • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem.PROCESNA LEGITIMACIJA .RAZLOZI .Ovde vazi princip supsidijarnosti.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. koja je podobna za pravosnaznost: presude. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku.POJAM I CILJ . i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. . ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga. naprotiv. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat.Postupak moze da se ponovi. 162 . . 2.Stricto sensu. . • preinaciti pobijanu odluku.

izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.Objektivni rok iznosi 5 godina.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. . stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. . 163 . . okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. dakle. osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti. pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku. jer nije znala da postoje ). . ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. odnosno.U ovoj fazi postupka.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu.) Ispitivanje dopustenosti . ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije. 4. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom.Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. a ta odluka bude pravosnazno preinacena.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. .Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1. ukinuta ili ponistena.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana.ROKOVI .Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca.Nove cinjenice su samo nova reperta. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a.POSTUPAK ..Ako je predlog dopusten. . to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda.Protekom ovog roka. . v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. . . 3. sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom. . te neblagovremene.

Nova glavna rasprava se ne odrzava. . .Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku.U novom postupku. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga. predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. . 3. . . .) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) . sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka. .Da bi odobrio ponavljanje postupka. . sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . ( postojanje krivicnog dela ). . ( presudjena stvar. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. . smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju.U ponovljenom postupku.2.U tom slucaju. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. .) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova . vec mora da donese novu istog sadrzaja.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka. 164 . ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. .nova producta. . litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. .) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . nalaze jedinstveno odlucivanje.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. stav 2.Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze. .To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. 118. koji ce onda moci da ukine odluku ).Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc.Nakon rocista.

.Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. . na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. 165 . da mu zabrani dalje uznemiravanje. .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno. a koji ce da nastavi.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni..Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. . kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica.Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica. fizicki. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. i to kako svaki prema trecim licima. .) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora.POJAM I ZNACAJ . savesni i nesavesni. . tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. pri cemu ona ne menja drzaoca.U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.) Smetanje drzavine . Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). .Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. zakoniti i nezakoniti. . 120.. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari.Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine. pravi i manljivi. clam i precario. . 119. telesnim radnjama zahvata drzavina. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ).Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu..Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU .Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine. posredni i neposredni drzalac. . . .Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda.

. paricioni rok odredjuje sud.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok.Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. ne postoji protivpravnost. pravnom osnovu za drzavinu. --> radi sprecavanja nasilja. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista.Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari.Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. . 166 . a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. . .. B) Hitnost postupka . .PREDMET SPORA . posebna zalba nije dozvoljena. sud ne saslusava protivnu stranu.. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. • revizija nije dozvoljena.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. na osnovu zakonskog ovlascenja. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. . jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja.. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.). . v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. Objektivni rok je godinu dana od povrede. ali ovaj period moze biti i kraci. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ).Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. odluke suda. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana.Kada donosi privremenu meru. tj..TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . savesnosti ili nesavesnosti drzaoca.. V) Privremene mere . .

.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje.Dj) Prinudno izvrsenje .Dakle. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. . • cinidba nije tuziva. 121. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. .Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. • cinidba nije dospela.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. . . osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost. 2.VRSTE PLATNOG NALOGA 1. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe.) Nedokumentarni platni nalog. 167 . sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. . nije moguce da se izda platni nalog. bez odrzavanja rocista. • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. v) tuzeni je glavni duznik.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. ponovi smetanje.) Dokumentarni platni nalog . tj.) Postupak izdavanja platnog naloga . treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. .POJAM I ZNACAJ . Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda. . g) ne postoji verodostojna isprava.Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. nakon sto je postupio po resenju suda.Ovaj postupak ( mandatni. • tuzba je nekonkludentna. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. . skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor.

b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. .MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . i ne zakazuje se nikakvo rociste.Po pravosnaznosti tog resenja. pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. . . sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti. . .Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ).Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. a ako predloga nema.Po svojoj pravnoj prirodi. vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi.moze da ulozi samo tuzeni.Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu.Neblagovremene. . potpis podnosioca ) i dozvoljen. . 168 .Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. on ce zakazati glavnu raspravu. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Ako nadje da je prigovor osnovan. Postupak po progovoru: .Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.PRAVNI LEKOVI . . . .Pokrece se tuzbom. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . . b) Prigovor protiv platnog naloga. . a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno. B) Izdavanje platnog naloga . a ne u mandatnom postupku. . . . nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem. razlozi prigovora. .Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. sud nece odbaciti tuzbu.U platnom nalogu. .Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca.koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni.Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka. prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost )..Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten.

odluke protiv kojih je dozvoljena zalba. pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. G) Poziv za glavnu raspravu . V) Izostanak stranaka . 122. pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. nema pripremne rasprave. 169 . stranke mogu izjaviti redovne zalbe.PRESUDA .Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave . vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. .POJAM I ZNACAJ . medjutim. . . presuda zbog izostanka je ukinuta.Ako s glavnog rocista izostane tuzeni.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. B) Vodjenje zapisnika .Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog.) Postupak u sporovima male vrednosti . pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu.. bitna sadrzina izvedenih dokaza. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. a sto on nije tu.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). . v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave.- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim.U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste.. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. ko ga j.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. . .

.. . V) Rocista i rokovi .POJAM I ZNACAJ .Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana. * pogresna primena materijalnog prava. .Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora. a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka.U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik. .Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude.) Postupak u privrednim sporovima . za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora. .Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom.U slucaju da sud odlozi rociste. .Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude. B) Zalba protiv presude .Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana.PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja .Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda . kako pred sudom opste mesne nadleznosti. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. .Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). . vec to cini samo na njihov zahtev.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. tuzilac moze podici. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar. odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). 170 . Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar. 123.U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak.

Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja. osim ako zalilac ucini verovatnim da.Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici . kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. bez svoje krivice. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak). 4. G) Pravni lekovi .. . .) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima .) Ogranicenja dispozicije stranaka . * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana.trojica sudija.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana. postupka se primenjuju supsidijarno ).. zbog propustanja.. 171 .U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.) Istrazno nacelo .Drugi stepen.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne. 124. .Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. .) Hitnosti postupka . 3.. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama.sudija i dva porotnika. vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor.bla bla. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala.Da bi se postupak ubrzao. 2.) Sastav suda . . na osnovu odricanja. . nema ni sudskog poravnanja.5 miliona dinara.Prvi stepen.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1. .

Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. V) Ponistaj braka .Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka.. .Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode.Ona je uvek dopustena.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. ovo je dovoljno. tj.. a potpis vlastodavca overen.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. . koju mogu da podnesu supruznici. a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor.Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. 6.) Revizija . * Drugo. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. .Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. i kada nijedna stranka to ne zahteva. kao i presuda o razvodu. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten.) Iskljucenje javnosti 7. 172 . .Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. tuzbu mogu da podnesu supruznici. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. B) Razvod braka .) Naknada parnicnih troskova .Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. sporazum zakljucen pod prinudom. B) Principi .Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. . .BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . lisenju roditeljskog prava. . ). .U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva. sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. te organ starateljstva. bez obzira na vrednost predmeta spora. D) Presuda i pravni lekovi .5. za ponistaj braka. krivica stranka za pojedine troskove. imovinsko stanje. 8. .) Locus standi. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici.

. cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku.Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka.) Prave vanparnicne stvari . • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava. imovinska ili druga nesporna stvar. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. d) davanje dozvole za stupanje u brak.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. .U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. .Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. . g) produzenje roditeljskog prava. .Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. . .) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . . v) protest menice i ceka. . porodicna. b) zemljisnoknjizne stvari.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima.Vanparnicna stvar je licna.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku.Opsti vanparnici postupak ne postoji. vanparnicnih stvari.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . .U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera. .125. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.6 B) Pravna priroda . a ne organ uprave. neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud. V) Predmet vanparnicnog postupka . stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. . studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob.

. vec shodno.Sud okoncava postupak.Vanparnicni postupak je zastitni.medjutim. pravni mir i sigurnost. po sluzbenoj duznosti.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. srodnici. odricanja ili priznanja zahteva. . neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije.Npr: Punoletni A se kocka. opija se. 126. tj.) Neprave vanparnicne stvari . tj. onako kako ga je i zapoceo.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. sudskog poravnanja. medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak.Vanparnicni postupak pokrece sud. cuvanje i ponistaj isprava. priznanja cinjenica.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. licnost.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti.. vec samo po predlogu ovlascenog lica. 174 . osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno. . . . 2. v) deoba zajednicke stvari ili imovine.g) sastavljanje. .Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka. . postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. g) uredjenje medja.) Nacelo oficioznosti . i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. . po pravilu. . . nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. po sluzbenoj duznosti.Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. .Izuzetno.organ starateljstva.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. . G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak .To znaci i elasticnost. .. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. .Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. potvrdjivanje.) Nacela vanparnicnog postupka 1. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj.Vanparnicni postupak je preventivan. . jer se npr.. .

Ne vazi nacelo javnosti.Sud je. on je duzan da utvrdi i one cinjenice. . materijalna istina i ocena dokaza . 2.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. . . te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika.) Istrazno nacelo.Vazi nacelo saslusanja stranaka. 4.) Sud . mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.. dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.) Subjekti vanparnicnog postupka .VRSTE 1.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku.) Ostala nacela vanparnicnog postupka . duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica.U tom smislu. mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca.) Ucesnici 175 . .Postupak ovdi sudija pojedinac. dalje. .Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori. a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.U ostalim vanparnicnim stvarima. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. . . jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar. vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme. . 2. tj. . 127.) Nacelo zastite ucesnika u postupku . odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi.U statusnim vanparnicnim stvarima.Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. .U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. 3. vac je opsta javnost uvak iskljucena. te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes. . cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke.Vazi nacelo pismenosti. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. . .

je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti . bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. ono je formalni ucesnik u postupku. . jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme. a formalni ucesnici su samo A i B. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. vec samo ucesnici. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. dok svedociti mogu materijalni ucesnici.U ovom primeru. ucesnici su svi naslednici i legatari. D ne ucestvuje u postupku. .U pravim vanparnicnim stvarima. . . ali izjavi zalbu na odluku suda. .Ova lica su materijalnopravni ucesnici. .Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. ne formalnih. materijalnopravni ucesnici su A.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. .Ovde ne postoje stranke.Npr: A ima babu B i dedu D. . .STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 . . . lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. B i D.Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik. * kada preduzima procesne radnje. . Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika.Npr: u ostavinskom postupku. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. odnosno za postojanje stvarne legitimacije. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).U kontencioznim vanparnicnim postupcima.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. ..B i D su materijalnopravni ucesnici. .Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. . v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke .Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.

tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. .O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. . * U drugom.Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku.Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. 128.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. .) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . .Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost.Ucesnik koji je upucen na parnicu. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija.Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi.Ali. nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. .Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja..Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. kada postoji spor o cinjenicama. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba.Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. . . . dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici. . 177 .Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari.Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). .S druge strane. tj. kada je zalba izjavljena. . .Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu. .Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. . . . da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. . jer i sam prvostepeni sud moze.U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. . ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. . koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi.

Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. .O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno.Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku .Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST .Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima.FORMALNA PRAVOSNAZNOST .Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. b) kada se ucesnik. . jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje.U ovakvim situacijama. . . odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda. 178 . a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda.Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti. . . odnosno kada su se svi ucesnici. sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima. . .129.U vanparnicnom postupku. ako je to dopusteno.Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. . . jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine.Npr: A i B su zajednicari na kuci.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. te u neblagovremenoj zalbi. . .Dakle. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. U vanparnicnom postupku. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu. . v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem. .

Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . . Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. Naposletku.Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. . On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. .Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka.Npr: U ostaviskom postupku. . A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije.Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . . za razliku od vanparnicnog suda.Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. . kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti.130.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti. A) Vanparnicni sud i organ uprave . . A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). .Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc.. . .Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. .U prvom slucaju.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine.Po pravilu.Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. osim ako nisu nistavi.Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. .Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. . ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku. tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. .Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). Sud odluci da lisenju nema mesta. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. ).Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. za testamentarnog naslednika je oglasen A. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. da smatra da je testament nistav. .Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. . . B) Vanparnicni sud i parnicni sud .

.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. 180 .Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu..Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim. .Ne postoji. . vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. ta odluka vezuje vanparnicni sud. . . 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. 131.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje.U postupku svako cinjenicno pitanje. . .Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. . to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). --> Drugo. . kao i naredno 132.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan. B) Pokretanje postupka . . vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo. vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom.Ako postupci budu pokrenuti u roku. jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno. ucesnici mogu uciniti spornim. . odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta.U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke. odredili stadijumi prvostepenog postupka. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. .To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. dakle. .U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene . o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju.

pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka.Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. .. V) Tok postupka . sudskog depozita. .Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. . deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. .Dokazni postupak je deformalizovan. . .Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. a bio je uredno pozvan.u vezi eksproprijacije.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova.Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. pa tako npr. .Povlacenje predloga.Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. . . postupku raspravljanja zaostavstine..Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. medja. postupku za produzenje roditeljskog prava.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. . ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ). .Zajednicka obelezja su suzena.Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo.. bez obzira da li je izricito ili precutno. . .Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca. u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja.Nastavljanje postupka.. .Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ).Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. .Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak.U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. . . .Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku. ne znaci da ce doci do obustave postupka. .Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki. 181 .

imajuci u vidu zalbene razloge. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno. 2. . te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . .. . postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku.Kada resenje postane pravosnazno. .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. lice prema kome se postupak vodi. 132. u samoj organizaciji pravnog leka. ali i radi zastite drugih. . . organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. . donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. 182 .) Lisenje poslovne sposobnosti . .U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu. 133. kao i organu starateljstva. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje. njegovog staraoca. .U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti.Postupak je hitan.Ako sud nadje da je predlog osnovan.U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca. .Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka.S druge strane. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka. . pa npr.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila.) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku .Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja. .U navedenom smislu. postupanje i odluke drugostepenog suda.predloga za ponavljanje postupka. . potpuno ili delimicno.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje.

pozaru. 183 .Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. . ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ).Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. . 3. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. i ako oceni da jesu. . sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. . saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti .Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes.Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. b) U drugoj fazi. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. . . sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti. . a ako ustanova smatra da je potrebno jos. te ako se nadje da su se ispunili uslovi. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. . odnosno boraviste. a ima vise od 70 godina. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. kao i javni tuzilac. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. . a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo.Do izmene resenja dolazi. . .Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu.. • lice je nastalo u brodolomu. da se bez odlaganja jave sudu.

kada ono zbug dusevnog bolesti. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. . . staraoca deteta i njegove roditelje. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom.Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda.Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva.Kada prestanu razlozi za produzenje.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog. .Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka.Protiv resenja kojim se odbija predlog. ..Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. .Ako su naslednici nepoznati. 134. . . .Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje. . .Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva.Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . zaostalog dusevnog razvoja.4. telesnih mana.) Produzenje roditeljskog prava . dete...One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr..U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje. 184 . 5... zalbu moze da izjavi samo maloletnik..Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. . jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa.RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE .U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje. . sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano. takodje.Revizija u ovom postupku nije dopustena. .) Davanje dozvole za stupanje u brak . . . roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom.Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga. kao i o svojoj licnosti. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.tj. a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. .

.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. . . a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. 185 . ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku.Gosn. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. . vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku.Suprotno tome .Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje. • raspravljanje zaostavstine. (-) Prethodne radnje .Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. on se ne resava u ostavinskom postupku. premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima.Lice koje je naslednik po normama ZON. ko su naslednici. * Objektivno. • popis i procena zaostavstine. • donosenje resenja o izvrsenju.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. koliki su im delovi.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno.Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine.U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. .Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine.Ako su za ucenike sporne cinjenice.. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu.O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. o njemu odlucuje sam ostavinski sud. . moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. . .Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. . . . ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. u zavisnosti od njegove prirode.Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. . .Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. . kada se spori o primeni prava. . . Ranko kaze ovako: . • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice.Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine.

popis i procenu imovine ostavioca. licima koji su testamentarni naslednici.. . obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. . (-) Resenje o nasledjivanju . da li je testament predat zatvoren ili otvoren. pretpostavlja da prihvataju nasledje. .Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. podaci o eventualnim dugovima. . bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja.U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. . kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. . a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. i to sud kod kojeg se testament nalazi.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. . a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara.Smrtovnicu sastavlja maticar. prava na nasledje.Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. . se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta.Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. (-) Postupak po prijemu smrtovnice . koji datum nose i gde su pronadjeni. ko ih je predao sud. ili da naznace svedoke usmenog testamenta. o bracnom drugu.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. . u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. .Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. 186 .Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. zapisnicar i svedoci. (-) Raspravljanje zaostavstine . podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. velicine naslednog dela i prava na legat. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku.Zapisnik koji potpisuju sudija. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. (-) Postupak sa testamentom . obezbedjenje zaostavstine. o deci.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. . a moze i sud.Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. . .

zakazivanje rocista je obavezno.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament.Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. . .Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka .Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku. za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. . .Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku. .Na rociste se poziva i javni pravobranilac.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka . nema potrebe da se donosi novo resenje ). .U ovom postupku. .Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. sukorisnika i drugih zajednicara.. . kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. .Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. V) Resenje o naknadi . odnosno visinu naknade.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). . . koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti. te je izvrsni naslov. (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju .Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku. 187 . ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave.Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. B) Postupak . . .Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika.U navedenim slucajevima.

onda ce se smatrati da je predlog povukao. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. te stoga ovaj postupak spada u neprave. .Ako to nije slucaj.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar.Ako saglasnosti nema. . on onda ima dejstvo sudskog poravnanja.. . sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. .Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. .Ako postoji spor.Ako sporazum zajednicara izostane. .Nakon prijema predloga.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. odnosno imovine.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. V) Postupak . kontenciozne vanparnicne postupka. .Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. i samim zajednicarima. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. zajednicke prostorije u zgradi ).Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana.U ovom postupku je rociste obavezno. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. B) Predlog i postupak . na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. smatra se da je predlog povukao. B) Predmet postupka .Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. udelima zajednicara. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. .. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. . .Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr. pa ako to i ucine. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. . 188 . a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. . V) Upucivanje na parnicu . .U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. . .Protiv resenja suda nije dopustena revizija. .

a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave .Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza. u skladu sa odredbama materijalnog prava. . . . B) Predlog i postupak .Po prijemu predloga.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi.) Vanparnicni postupci povodom isprava 1.Revizija nije dozvoljena. onda ce se smatrati da je predlog povucen ).Sud ce izvrsiti fizicku deobu. a ako ona nije moguca onda civilnu.Priliko sastavljanja isprave. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. .Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud.Stoga.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. . nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . .G) Resenje suda .U ovom postupku. . 189 .Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. * principom poslednjeg mirnog poseda. osteceni ili pomereni. sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. V) Resenje suda .Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. 135. geometre i svedoke.Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. . narocito saslusanja ucesnika.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima.Nacelno. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. * pravicnoscu. uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. . .Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti.U slucaju neuspeha. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. . . sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike. . .

Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. menice. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev. varanti. hov.S druge strane. . . 3. lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana.. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ).Nakon sto je sudija sacinio zapisnik. a za ostale isprave...Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. 2. . zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ). ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu.Sud je duzan da primi na cuvanje testament. sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu.U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. .) Sastavljanje sudskog testamenta .) Cuvanje isprava . ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. .) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka .). pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova.. . pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta. onako kako je to zavestalac ucinio.) Potvrdjivanje sadrzine isprave . .Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. debitne kartice. dok su ostale hov. .Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda.U ovom postupku. konosman.Nacelno. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. obveznice. .. tj. 4. ili je nem/gluv. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. 5.Stoga. verno.).Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. .Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. . .Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. 190 . gradjevinska ili radna dozvola. cekovi.Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla.

na koje se pozivaju predlagac. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave. ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. G) Polozaj duznika iz isprave . . . B) Postupak . V) Odbacivanje predloga i dalji postupak .Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima.) Sudski depozit A) Predmet postupka .Predlod sadrzi identitet isprave. . duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. . . . predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi. a na osnovu rezultata dokaznog postupka.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen.Od gorenavedenog momenta. plemeniti metali i druge dragocenosti. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti. 191 . takodje. niti sme da je preinaci.Nacelno.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. .Ako predlog nije odbacen. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. obnovi ili prenese na drugo lice. . u sudski depozit se predaju novac. 136. . hov i druge isprave koje se mogu unovciti.Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. . izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio.Po pravilu. sud donosi resenje o ponistenju isprave. .Kada primi izjasnjavanje. sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave. kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena.Po odrzanom rocistu. .Kod nas se. .Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava. D) Resenje suda ..Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka.

. 137. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar.Medjutim. . 192 . ako ispunjava uslove za prijem stvari. .Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. . . . .) Izvrsni postupak. .Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. . troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.. . oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. V) Preuzimanje stvari . cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. pojam i obelezja . .Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje.).Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina.Ali.Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. nacin.Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. sud o tome izvestava predlagaca.Kako je samopomoc zabranjena. G) Resenje suda . . ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje.. .Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. . poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio. rok i uslov za preuzimanje. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. i to na prinudan nacin. ali i upozorenje na pravne posledice.Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika. B) Postupak . primenom monopola sile drzave.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja.Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. .Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka.Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini.

Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije.138. . naplate taksi i troskova postupka.Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. to znaci da postupak pokrece sam sud. 2. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari.Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje.) Nacelo formalnog legaliteta . kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku. . . te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). . dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. .Naime. 3.Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. izvrsni postupak se obustavlja. a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline. .Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke.. .Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje. ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica.) Nacela izvrsnog postupka 1. . osim da podnese predlog za izvrsenje.Sud je vezan ovim predlogom. potrazivanja. te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje. .Medjutim.. ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja. .U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku.Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. . predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. .) Nacelo zastite duznika . . .Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje. . znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje.Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ).) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . .Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti. 193 .

. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni.Po prirodi stvari. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka.Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. ostecenje ili umanjenje vrednosti.) Nacelo vremenskog redosleda . ako je to dovoljno za namirenje. ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja. .Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. v) Trece. izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. 4.Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. . .srazmerno namirenje poverilaca istog reda. namiruju se: poreske i druge dazbine. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika..Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. .. . medjutim. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ).). .Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo.Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. * Princip ekskluziviteta. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika. svota novca.. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr. narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. * Princip egaliteta.. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. . . izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera. min. gleda se da se postigne najbolja cena.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ).Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. radi zastite imovinske pozicije duznika. . b) Drugo. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ).Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. obuca. 194 .U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. . a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. b) Drugo.Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ).Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. .

procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama. 139.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. . .Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari.) Nacelo pismenosti . vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova. medjutim. 195 .Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ).U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. .On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja. odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka.U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac.) Nacelo efikasnosti .) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud . . V) Stranke . b) Drugo.. . a drugi da sporvede izvrsenje.Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. . ali ima i siroka diskreciona ovlascenja.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).). B) Sudski izvrsitelj .5. . a po pravnim lekovima vece od trojice sudija.Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu. .Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud.Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji. . kako to zakon kaze ). v) Trece.Rocista se zakazuju izuzetno.U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. . da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda. za njeno otklanjanje odgovara Srbija. za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. 6. . . principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana.Zahtev za iskljucenje. ukoliko sud smatra da je celishodno.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. . .Dakle. .Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. vrsta i obim ispunjenja obaveze.Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe.Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. .Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi.Obrnuto. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. . necinjenje. G) Predlog za izvrsenje . trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. kolicinu. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje. . odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. . ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. .U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 . drugi se obustavlja. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. . tacan rok za ispunjenje obaveze.U pogledu odredjenosti. duznik i predmet.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje .Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. . D) Odluke suda .Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. odnosno odredivosti predmeta izvrsenja.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. kao i potvrda o izvrsnosti. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja.Dakle. tacnu oznaku vrste. . 144. A) Zalba . trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija.

b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. . te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja.U neblagovremenoj zalbi. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. . • nedostatak svojstva izvrsne isprave. . nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. . oprost duga ). 201 . .Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. . kao i pravosn.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. . moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr.Jer. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. priznanica ). koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. novacija. Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja.Ili. • ukidanje. • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ).Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. . • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. sudski odlukama. .procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). .

.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor.Zalba nema suspenzivno dejstvo. .Ako je prigovor osnovan. . Dalje. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu..Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). .Sto se tice devolutivnog dejstva. .V) Postupak . sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana.Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi.Ako mu to ne podje za rukom. . ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. da odbaci zalbu kao nedopustenu.Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. i za odgovor ima rok od 3 dana. inace ga pogadja prekluzija. D) Prigovor treceg lica . . .U prigovoru. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. . . .. najpre. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. zakupoprimac. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje.Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave.Zbog toga. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu. ali je propustio. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. . On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. .Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno.Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . 202 .Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. .Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje.Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. Najzad. . ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju.

.Tacnije.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. izvrsnog duznika ili treceg lica. .Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. . .Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja. . sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste.Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje.Odlaganje izvrsenja .U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. . izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. . . sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . . nemaju suspenzivni karater. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. do nastavka moze da dodje i ranije.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje.Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta.Ako su razlozi fakultativni. ponistena ili stavljena van snage. . b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu.Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno. b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. ili se pokaze da nisu ni postojale.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti.Stoga. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja. . ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja.Kod obaveznog odlaganja. . 203 . a po predlogu poverioca. preinacena.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. .U praksi.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. . pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju.Pravni lekovi u izvrsnom postupku.) Odlaganje i obustava izvrsenja . a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. po pravilu. .145. . . nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. .I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja. odnosno konacno ukinuta.

O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje. . ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku.Novcane kazne ....Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. . . dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. mesec.Dakle.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja. . .Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. banka. ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni.Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. . o on odlucuje resenjem hitno. kao i njena visina.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna.Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. . 204 . .Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja..) Novcane kazne i sudski penali . .Sudski penali .Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. . a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara. ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica.Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne. 146. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika. . . . .Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak. prebijanjem potrazivanja.Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik..Prilikom odredjivanja visine kazne.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara. nedelju. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza.Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. . .Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. .

Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. . 2. postupak po prigovoru i odluke se donose. b) u drugom delu resenja.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja.147.) Posebni izvrsni postupci .ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. • bankarska garancija.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima .Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ).12 156.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. sam nacin izvrsenja. 205 . samo na osnovu verodostojne isprave. • fatkura ( racun ). • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. i drugi. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. 3. resenje o izvrsenju se stavlja van snage. • obveznica i druga hov izdata u seriji. . duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice. ) idu u sklopu ovog pitanja. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. 4. prvenstveno. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. pak. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. • izvodi iz poslovnih knjiga. • akreditiv. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. . 148.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. 5. .) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave .) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi.

. . poreski broj duznika. u poslednjem slucaju. * svaki ugovor u privredi. . * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava.Ako dostavljanje bude neuspesno.) Skraceni izvrsni postupak . predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. . . . visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. nazive banaka i broje racuna duznika. . visini i dospelosti potrazivanja. . u ovom postupku. onda se vrsi fikticno dostavljanje. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. Uz to. .) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. . fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju. procena i prodaja akcija. . odnosno udela p.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. 206 . postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima.fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. * obveznice i druge hov. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. preduzetnik. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. * dospeli bezuslovni akreditiv. * dospela bezuslovna bankarska garancija.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. naziv banke i broj racuna poverioca. 157.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. 2. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. 3. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva.Ali.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. . oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. a ako ne moze ni njemu.d.b) Preduzetnik.U suprotnom.Dakle.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba.

. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje.Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno.Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. ali sada u izmenjenim ulogama. .Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. . izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. .Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri.Prigovor ima suspenzivno dejstvo. 207 . a da kasnije VKS ukine.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu.Ako ga sud usvoji.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice. • da obaveza iz isprave jos nije dospela. preinacena. . . on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga.I u ovom postupku.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan.) Protivizvrsenje A) Uopste . izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. V) Razlozi .Protivizvrsenje se odredjuje. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. . medjutim.. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. . 149. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). B) Stranke .Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. . • da je obaveza iz isprave izvrsena. po pravilu. nesuspenzivna i nedelotvorna.

Nakon isteka rokova. . prodaja stvari i namirenje poverioca. G) Postupak . dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju.. izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara.U ovakvom bednom slucaju. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete.Ako se nadje da je predlog osnovan. . D) Parnica . trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). . odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan. 150. . da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu. 208 .Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana.) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . . npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje .Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ).Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. jer je B stekao vlasnistvo na autu. Naturalna restitucija nije moguca.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje.U razlogu pod b) moze da dodje do problema.Ovo resenje suda je izvrsna isprava. . . Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. on moze.Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar.Kada se namiruju novcana potrazivanja. . . U izvrsnom postupku. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. . .Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka.

plenidba stvari .Popis. .Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar.U svim stadijumima.U takvim situacijama. 209 . * namirenje poverioca.Pre popisa. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika. . vec plene ). .Ako to duznik ne zeli.. .13 151. V) Postupak popisa. 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. . sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . * procena stvari.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). G) Predmet popisa.zaplene .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari.Kod svih ovih sredstava izvrsenja. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. . . i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju.plenidbe . kao i samo sprovodjenje izvrsenja. * prodaja stvari. . B) Popis. nije u stanju ili nije prisutan.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari.

. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. . vozila na popravci u automeh. nacelno. . da joj vrednost bude smanjena. .Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica.Ostale stvari. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. izvrsnog duznika D. preda na cuvanje u sudski depozit.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari.ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. * drugo. radnji ). pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). za potrebe popisa. te moze da je upotrebljava i ubira plodove.Sudski izvrsitelj je duzan da novac. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr. dragocenosti. ..Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe.Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. . prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: .Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira. .Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje.. duzna su da o tome obaveste sud.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje... .Medjutim. D) Obim popisa . . .Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci.U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu.Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. .U izvesnom smilu.U ovakvoj situaciji. hov. . izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. poslovnoj prostoriji. . stanu. 210 . E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. . te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. izvrsenje se obustavlja. Dj) Cuvanje popisanih stvari ..Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave. i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne. .Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava.Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari..Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo.

..Od momenta upisa. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. Z) Procena stvari . 211 . . .Ako su predmet izvrsenja akcije.Da bi.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis. u protivnom se postupak obustavlja. sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. drugo. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. na predlog stranke. procenu i prodaju stvari. prodajnu cenu i druge uslove. .Ukoliko stvar prodaje komisionar. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. mesto. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima.. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu. • sud zakljuckom odredjuje vreme. .Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ).Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. u tom slucaju.). . ako akcija nema berzansku vrednost. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka. . . treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. • pocetna cena je procenjena trzisna cena.Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. ako se akcija kotira na berzi. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar. osim ako stranke ne predloze raniju prodaju.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka.. vaze sledaca pravila: prvo. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe.. I) Prodaja stvari . .Ako njega nema. radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). . . radi se o bezdrzavinskoj zalozi.Sud moze. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju.

resenje ostavinskog suda.. a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi.Osim nepokretnosti.Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr.Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom.Kada se namiruje vise poverilaca. u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. . . . a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. resenje o deobi zajednicke imovine. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. . pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr..Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. overena privatna isprava.Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. J) Namirenje poverioca . . .Kada se namiruje jedan poverilac. onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. . . sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka. . .U tom slucaju. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. . . dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ).Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika.Izvrsni poverilac je duzan da. kamata. 212 . sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi.Ako su svi predlozi stigli istovremeno. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. . 152. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava.. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ).) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika .Smatra se da je izvrsni poverilac. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). uz predlog za izvrsenje. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ).). sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje.

.Takodje. vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost.Takodje.. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ).) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu . . .Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene.Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda.Pravo namirenja. pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. B) Izvrsne radnje . vrsi se njegova zabelezba u javne knjige.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima.Kada sud donese resenje o izvrsenju. koje je neprenosivo.Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. 2.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). . 213 .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca.Ako saglasnosti nema.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti.Nakon upisa zabelezbe. . . i to na osnovu misljenja vestaka. njena trzisna vrednost moze da se izmeni. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti.) Procena vrednosti nepokretnosti . .Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine.Ali. povrsina granice. . deluje erga omnes.Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ). kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti. . vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. . . . kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. .

.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. . sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. . jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. .. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici. . svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine.Ponudilac je vezan svojom ponudom. jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. javno nadmetanje. . nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti.Aukcija .Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. vec javnopravnog karatera.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. . i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. javna drazba ) i neposredna pogodba.U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca. .) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . 214 . vreme. ne moze da se odrzi. sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ).Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. S druge strane.3.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. nacin. . . osim izvrsnog duznika. .Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. . a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. .Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. .Ako je prodaja nepokretnosti uspela. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. cim se postupak javnog nadmetanja okonca. kao sastavni deo rocista. . .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti.Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. B) Postupak prodaje nepokretnosti . .Na drugom rocistu.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku.Kupac moze da bude svako lice. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. . . ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). mesto.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji.Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. .

kupac je duzan da u roku polozi cenu. . kao i ponudiocima u postupku javne prodaje.Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.U izvrsnom postupku.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. .Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. . cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ). sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju. . da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju.Resenje o dosudjenju nepokretnosti . .  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. tereta i plodovi.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom. . sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2.Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok. . titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme. stvarne sluzbenosti se ne gase. odnosno 3. najboljem ponudjacu. preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ). .Izvrsni duznik je obavezan odmah. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. . .Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu.  Prelazak rizika. . . . titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par.Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan.Nakon njegove pravosnaznosti. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. postup. 215 . sticanje je originarno. . . ..Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu.Nakon sto je kupac polozio cenu. a ako uplata izostane. . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. .Za razliku od zaloznog prava. . sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu.Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda.Pravo prece kupovine .

Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. .Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. .S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu. 216 . cak i kada su upisane u zemljisne knjige.Iz cene dobijene prodajom. . b) Rociste za deobu . ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju.U okviru jednog reda. .Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. . oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. . 4.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji.Po pravosnaznosti resenja o namirenju.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. . .Nakon namirenja ovh potrazivanja.Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom . pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.Ipak. . pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. . kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava. .Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. .  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja.Sve ostale licne sluzbenosti se gase.Da bi opstao zakup stana. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). . . . isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu.Kada odlucuje o deobi. sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. na rocistu za deobu.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja. sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga.. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige.) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja .

. . . . a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. .Od plodova nepokretnosti. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. . .Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. .Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. ne moze da dodje do obustave izvrsenja.Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku. . izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. . izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. .Obustava izvrsenja . izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ).Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Nakon vracanja nepokretnosti. . sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu. nakon neuspele druge javne prodaje. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. .Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina. 217 . .Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. i kada ne zaheva javnu prodaju. . ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ).Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. On moze da raspolaze nepokretnoscu.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. . i to na njegov predlog.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. . te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ).

. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). V) Plenudba potrazivanja . izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). * drugo. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. . A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja .Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari.Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. --> deciji dodatak.Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja.Dvojako je adresovana: * prvo.Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca .Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ).Nacelno. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja. B) Pokretanje postupka. . odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. studentske stipencije. . --> primanja po osnovu socijalne pomoci. mesno je nadlezan forum rei sitae. nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. .Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. 218 . resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja )..) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja . resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti.Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. nadleznost .Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. pa se izvrsenje na zaradi. .Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. . .153. . primanja vojnika. ali i po sluzbenoj duznosti. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju..Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. . poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju.

a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje. E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 . . da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce. . .Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari.Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom. po ostvarenju potrazivanja. resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. . . .U roku koji odredjuje sud. izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje.Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja. .Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja.Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). . . . . . . Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate . ..U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika.Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. D) Prenos potrazivanja radi naplate .Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja.Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje.Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud.Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja. ali i one koje ima prema poveriocu. . izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje.Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. .Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje.Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika. .Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju.

154. .Procena.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 .Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. duzniku i Centralnom registru hov.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika.Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu.Resenjem o izvrsenju. izvrsni duznik ima stedni ulog. . po tvrdnju poverioca. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. . . .Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu.Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika . .Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. J) Izvrsenje na drugim hov . Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu .U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ). . broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. isplacuje izvrsnom poveriocu.Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu. . i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti.Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika. prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima.. . . procenom.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika.Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje.Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. . prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. .

. . sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. sudski izvrsitelj mu je oduzima. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika..Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.Naprotiv. . izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. .U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. . te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini.U takvoj situaciji.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. u suprotnom cini krivicno delo. . . . a ono nece da stvar vrati dobrovoljno. u suprotnom. .Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. . izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. . .Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje. . necinjenje i trpljenje 221 .Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . on je duzan da je voljno preda.Ako se stvar nalazi kod treceg lica.Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti .Ako on tako ne postupi. izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica.Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. . prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. . . 155. tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. u odredjenom roku pribavi te stvari. .

licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. . jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. . jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. . . o trosku izvrsnog duznika. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. pa mora odmah ).Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. nakon toga.Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca.Kod obaveza necinjenja i trpljenja.radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice.) Nezamenljive radnje . .Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. sud nanovo kaznjava duznika. . 2. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. .Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. .Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda. sud ne bi vodio novi postupak. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. .U takvim situacijama. . duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). te da je ono izvrsno.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica.. osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. tj. .Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. . G) Predaja i oduzimanje deteta . a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.Naprotiv. po njegovom predlogu.Ovde se prica i pitanje 146. . ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi.Ako bi duznik.Moguce je da je duznik svojim radnjama. 222 .) Zamanljiva radnje. ponovio smetanje.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi.Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost. 1. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). . . novcane kazne i sudski penali. . koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. . . . . pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ).

on je kognicioni. * U drugoj. zaostavstina.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. promene i prestanka pravo svojine. .Izvrsni duznici su suvlasnici.Njome se ukida usvlasnicka zajednica..O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. tako i tuzeni.Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. . izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti. i to deobom stvari. E) Upis prava u javnu knjigu . hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima. od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. Z) Izdejstvovanje izjave volje .Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac.Zavisno od izreke izvrsne isprave.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio. B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. .Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. .Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje.Izvrsni poverilac. .).Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. odnosno zaloge na pokretnim stvarima. . . zaposleni. jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. . . Dj) Deoba stvari .Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave. a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova.) Postupak obezbedjenja A) Pojam . . . . . . sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka. deoba moze da bude fizicka ili civilna. .U drugoj fazi. 158.D) Vracanje zapolsenog na rad .Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana. .U prvoj fazi. ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku. nastupa fikcija da je izjavu volje dao.. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca.

. za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. V) Osobenosti postupka 1.Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja.Ako poseduje izvrsnu ispravu.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila .O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. odnosno o glavnom zahtevu.Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje.Postupak je hibridan. . predlog se odbija kao neosnovan. .) Prethodne i privremene mere . 3. ali nema suspenzivni karater.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. .) Uopste . . odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. . • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. odbacuje se kao nedopusten. 224 .U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. • 159. .Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana. • prethodne mere. 2. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju. .) Predlog i resenje o obezbedjenju .U orvoj situaciji.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje.O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. . vec samo prethodne mere. a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. kognicioni i izvrsni.) Sud .Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. .Ako predlog ne sadrzi sve elemente.

. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. . ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu. privremena mera ne moze da se odredi.Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama.Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. . .U ovom slucaju. kao i da se produze ). da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. i uz to rok trajanja mere. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 .Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre.U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. i drugi.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. da ce cedirati potrazivanja na trece lice. .Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju. vec i prema ucesnicima u postupku. . . --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti. ali ipak.U ovom slucaju. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. .Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. .Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak.Dakle. . da ce da je otudji.. kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. . predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. B) Resenje o odredjenju privremene mere .Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . a ako ga nema. jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac )... sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. da potrazivanje postoji.Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere. . -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. . .Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi.

. u neku ruku.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. .Npr. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja . prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. D) Izvrsenje privremenih mera . jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. . . • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku.Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik.Promenom okolnosti.Bez tih ogranicenja. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos.Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. . vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. . dnevnom listu se zabrani da stampa.Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. . njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).  kada ona vise nije potrebna. navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ).U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. . ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit.Resenje o privremenoj meri se vezuje. ukida se i privremena mera.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. .Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • . zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar.. . ono je ujedno i izvrsno. i sadrzinski i temporalno.

. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. pokaze se da ne postoji potrazivanje ).Takodje. .Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. Ziga 227 . .Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja.Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja. dakle predstavlja izvrsnu ispravu.U ovom postupku. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka . . kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. . tj. .Kod pokretnih stvari. . zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. vreme njegovog dospeca.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi).PRETHODNE MERE . visina potrazivanja. medjutim. da bi se ove mere odredile. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti. 160.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful