P. 1
Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika i Standarda Za Gradjevinske Konstrukcije - Geotehnika i Fundiranje Knjiga 6 Dio 1

Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika i Standarda Za Gradjevinske Konstrukcije - Geotehnika i Fundiranje Knjiga 6 Dio 1

|Views: 3,874|Likes:
Published by HugoStiglic
Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika i Standarda Za Gradjevinske Konstrukcije - Geotehnika i Fundiranje Knjiga 6 Dio 1,Jus 6,Jus geotehnika i fundiranje
Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika i Standarda Za Gradjevinske Konstrukcije - Geotehnika i Fundiranje Knjiga 6 Dio 1,Jus 6,Jus geotehnika i fundiranje

More info:

Published by: HugoStiglic on Mar 26, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/20/2013

pdf

text

original

25

86.
U slabo propusnom koherentnom tlu mogu se u izracunavanju sleganja zanemariti opterecenja cije je ukupno dejstvo kratko u poredenju sa vremenom konsolidacije, zavisno od osetljivosti konstrukcije na prouzrokovane deformacije tla.

87.
Za odredivanje velicina dozvoljenih racunskih sleganja moraju se uzeti u obzir sledeci faktori: 1) ravnomemost u sastavu tla; 2) raspodela opterecenja na tlo; 3) staticki karakter gradevinskog objekta; 5) vremenski razvoj konsolidacije; 6) krutost i armiranje konstrukcije temelja.

88.
Za odredivanje razlike u sleganju konstrukeije temelja na raznim mestima moraju se uzeti u obzir sledeei faktori: 1)neravnomemost u sastavu tla; 2) neravnomemost opterecenja; 3) krutosti gradevinskog objekta i temelja.

89.
Kod fleksibilnih temeljnih traka i1i temelja samaea staticki odredenih konstrukeija (na tlu bez narocitih heterogenosti u sastavu i na medusobnoj udaljenosti pojedinih temelja vecoj od 7 m) dozvoljavaju se velicine diferencijalnih sleganja, i to: oko 50% apsolutnih racunskih sleganja u nekoherentnom tlu i oko 25% apsolutnih racunskih sleganja u koherentnom tlu.

90.
Ako se dozvoljena apsolutna i relativna racunska sleganja ne dokazuje posebno detaljnom analizom sleganja konstrukcije temelja i gradevinskog objekta, dozvoljavaju se racunska sleganja na nekoherentnom tlu najvise 2,5 em, ana koherentnom tlu najvise 5 em. 7. IZBOR DOZVOLJENOG OPTERECENJA TLA

91.
Kao dozvoljeno opterecenje uzima se manja vrednost od vrednosti koja se dobija na osnovu clana 71. ovog pravilnika.

.,.

ZBIRKA
I
I

.

JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA ZA GRAf>EVINSKE KONSTRUKCIJE
1. 2. 3. 4. 5. 6. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE BETONSKE KONSTRUKCIJE CELICNE KONSTRUKCIJE DRVENE KONSTRUKCIJE ZIDANE KONSTRUKCIJE GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE

i6/1

GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
BEOGRAD 1995

ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH ZA GRADEVINSKE

PRA VILNIKA I STANDARDA KONSTRUKClJE I FUNDIRANJE

Knjiga 6 GEOTEHNIKA Tom 1 i 2

Urednik Prof. dr Petar Anaguosti

Izdavac Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu u saradnji sa JugosIovenskim drustvom gradevinskih kOllstruktera i Saveznim zavodom za stalldardizaciju Odgovorni urednik Prof. dr Zivota Perisic Glavni urednik Prof. dr Aleksandar Tehnicki urednik Dragana Bogavac Korice Olga Kalember Slog Biro za AOP, Jelena Dimic Stampa Zavod za graficku telmiku Tehnolosko-metalurSkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Beograd, apri11995. godine Tiraz 400 primeraka TOM 1. ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-29-8 TOM2 ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-30-1

Pakvor

PREDGOVOR
U okviru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanje novih metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu Srbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradevin~rstvo Republike Srbije, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16. juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO. Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrZaj svih Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika. Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod EC3 - Proracun celicnih' konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasemjeziku. Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveeim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi buduCi standardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za primenu Evrokodova za konstrukcije. Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I ST ANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCUE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i standarda iz oblasti gradevinskog konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj zemlji. ZBIRKA JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I STANDARD A ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCUE, ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga, odnosno deset tomova: 1 Dejstva na konstrukcije 2 Betonske konstrukcije 3 Celicne konstrukcije 4 Drvene konstrukcije 5 Zidane konstrukcije 6 Geotehnika i fundiranje (2 toma) (2 toma) (3 toma)

IV

Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoci u kompletiranju i pripremi Zbirke. Knjiga 6 Geotehnika i fundiranje je sastavljena od standarda, pravilnika koji se odnose na probleme Gradevinske Geotehnike. normativni dokumenti su pripremani, verifikovani i objavljivani u prema v~ecoj zakonskoj proceduri od strane Saveznog Zavoda za 1993 godine. tehnickih normativa i Svi napred navedeni Slu~benom listu SFRJ Standardizaciju sve do

Izbor dokumenata koji su ukljuceni u ovu knjigu izvrsen je tako da se sto vise obuhvati tematika koja se nalazi u Evropskom predstandardu EVROKOD 7 koji je odobren 25.05.1993. od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (za zemlje EEZ) a publikovan je u oktobru 1994. godine. Pri tome su uneti ne sarno standardi iz grupe JUS U.B. Gradevinsko tlo vec i drugi dokumenti (standardi, normativi, pravilnici) koji se odnose na kvalitet prirodnih i preradenih stena i tla u gradevinskim konstrukcijama, odnosno na postupke i procedure prema kojima se ovi materijali ugraduju i kontroliSu u konstrukcijarna koje spadaju u domen Gradevinske geotehnike. Iz tih razloga su uneti i standardi za opis i prikazivanje geoloskih karakteristika terena, kao i normativi za izvrsenje nekih radova u niskogradnji, tunelogradnji i analognim radovima u eksploataciji drugih prirodnih materijala. Za one radove iz domena Gradevinske geotehnike gde se kao materijali koriste malter, beton, armirani beton, prskani beton, armaturno gvoZde i visokovredni celik a za koje za sada. ne postoje odgovarajuci standardi i drugi tehnicki normativi podrazumeva se koriscenje knjiga ove zbirke u kojima se nalaze standardi i normativi za navedene materijale. Ured nici Beogard, aprila 1995. godine

SADRZAJ
TOMl
PRA VILNICI
Pravilnik 0 saddini dokumentacije koja se odnosi na hidrolo~ke i inzenjersko-geolo~e pod loge (Sl. list 26/1984) 3 Pravilnik 0 nacinu cuvanja i sredivanja geolo~ke dokumentacije (Sl. list 26/1984) , .., 6 Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata (Sl. list 15/1990) ,.. ...,. .,... "" 9 Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji velikih objekata (Ne primenjuje se u SR Srbiji) (Sl. list 3/1970). ,. "... 44 Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje zeljeznickih tunela (Sl. list 55/1973)... 47 Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje tunela na putevima (Sl. list 59/1973) " ... , 64 Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju lezi~ta mineralnih sirovina ,.. 76 (Sl. list 4/1986 i 6211987) Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskoga kamena (ukrasnog kamena). tehnickog kamena. ~ljunka i peska. te za preradu
arhitektonsko - gradevinskog (Sl. list 11/1986) kamena " 121

STANDARDI
Geoloske oznake i simboli za stenske mase i tla JUS B.A4.05111966. Geolo~ke oznake i simboli. Simboli i boje za oznacavanje starosti kartiianih jedinica. JUS B.A4.05211966. Geoloske oznake i simboli. Litolo~ke oznake za sedimentne stene. JUS B.A4.053/1966. Geolo~ke oznake i simbolL Oznake i simboli za kvartame tvorevine. JUS B.A4.055/1966. Geolo~ke oznake i simboli. Simb61i, boje i oznake za magmatske stene. "'"'''''''''''''''''''''''''''' . JUS B.A4.05611966. . Geolo~ke oznake i simboli. Simboli. boje i oznake za metamorfne stene. ." JUS B.A4.058/1966. . Geolo~ke oznake i simboli. Strukturne oznake. JUS B.A4.080/1966. Geolo~ke oznake i simboli. Oznake za inzenjerskogeolo~ke, hidrogeolo~ke i geomorfolo~ke elemente. Cvrste stene 165

: 143 , 146 148 149 151 153

161

JUS B.B7.110/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Uzimanje uzoraka.

VI JUS B.B7.126/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metode odre<tivanja
jednoosne pritisne cvrstoce.

JUS B.B7.127/1988. """"" ""'" Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Odre<tivanje zatezne cvrstoee indirektnom metodom. JUS B.B7.128/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odre<tivanja savojne cvrstoce. """" , ... JUS B.B7.130/1988. """""" Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odre<tivanja granicne
smicajne cvrstoce. '"'''''''''''''''' JUS B.B8.012/1987. "'''''''' Prirodni kamen. Odre<tivanje pritisne cvrstoce. JUS B.B8.017/1987. Prirodni kamen. Odre<tivanje savojne cvrstoee. JUS B.BO.001/1984. Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata. "> JUS B.B8.121/1990. Laboratorijsko odre<tivanje brzine impulsa i ultrazvucnih elasticnih konstanti stena. JUS B.B8.032/1980. "'''''''''''' Ispitivanje prirodnog kamena. Odre<tivanje zapreminske mase sa porama i supljinama, zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske mase i pozornosti. JUS B.B8.001/1982. Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo rnraza. JUS B.B8.002/1989. Prirodni kamen. Ispitivanje postojanosti na rnrazu. Indirektna metoda sa rastvorom ''''''

""'"''''''''''''''''

167
169

171

173 176 178 181 188 198 201

natrijum-sulfata.

JUS B.B8.010/1980. Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode JUS B.B8.0l3 Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajelll atlllosferilija.

"""" ""'"

203

206 208 211 216 221 229

JUS B.B8.015/1984.
---:JUS

.

Ispitivanje otpornosti prema habanju brusenjelll : B.B3.010/1989. Profilisani e1ementi proizvedeni cepanjem kamena. Tehnicki uslovi. JUS B.B2.009/1986. Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. JUS B.B3.100/1983. Kameni agregat. Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta JUS B.B8.047/1960. Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda povrsine zrna agregata (Standard preispitan 1987 godine) JUS B.B8.030 Kameni agregat. Odre<tivanje zapreminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. JUS B.B8.044/1982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema rnrazu natrijum sulfatolll JUS B.B8.031/1982. Kameni agregat. Odre<tivanje zapreminske lllase i upijanja vode. JUS B.B8.033/1993. Odre<tivanje otpornosti protiv drobljenja agregata za beton.

233 235 237 241 248

VII JUS B.B8.035/1984. Kameni agregat. Odredivanje vlaznosti. JUS B.B8.036/1982. Kameni agregat. Odredivanje koli6ne sitnih cestica metodom mokrog sejanja. JUS B.B8.038/1982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odredivanje saddaja grudvi gline JUS B.B8.039/1982. Kameni agregat. Priblizno odredivanje zagadenosti organskim materijama. Kalorimetrijska metoda. JUS B.B8.040/1982. Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagadenog organ skim materijalima. . JUS B.B8.042/1984. Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere JUS B.B8.045/1978. Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata ma§inom "Los Angeles" ..., : ..,.. ...... ..., Gradevinsko tlo

251 253 256

258 260 262

267

JUS U.B1.001/1990. 273 Geomehanicka ispitivanja. Op§ta klasifikacija tla. ",,,"""""'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' JUS U.B 1.002/1992. Geomehanicka ispitivanja. Klasifikacija tla i mesavine tla i agregata za puteve. 277 JUS U.B1.003/1990. Geomehanicka ispitivanja. Terenska identifikacija uzoraka tla. " 283 JUS U.B1.010/1979. Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla. 287 JUS U.B1.012/1979. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje vlawosti uzotara tla (Standard preispitan 1992 godine) ...292 JUS U.B1.013/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama metodom sa cilindrom poznate zapremine. 294 JUS U.B 1.014/1988. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla bez pora (Standard preispitan 1992 god ine) 300 JUS U.B1.015/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama l1).etodomkalibrisanog peska. 308 JUS U.B1.016/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama metodom pomoeu gumenog balona. , 315 JUS U.B1.017/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama metodom potapanja uzoraka u vodu. , 321 JUS U.B1.018/1980. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje granulometrijskog sastava (Standard preispitan 1992 godine) 326 JUS U.B1.019/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama (nuklearna metoda) 337

VIII
JUS V.B1.020/1980. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje konzistencije tla. Aterbergove gran ice. (Standard preispitan 1992 godine) JUS tr.B 1.021 Geomehanil:!ka ispitivanja tla. Odre<tivanje grupnog indeksa tla. JUS U.B1.022/1968. Geomehanil:!ka ispitivanja tla. Odre<tivanje promene zapremine tla (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B1.024/1968. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sadrtaja sagorljivih i organskih materija tla (Standard preispitan 1984 godine) JUS U.B 1.026/1968. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sadrtaja karbonata tla (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B 1.027/1993. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje ukupnog sadrtaja sulfata u tlu. JUS U.B 1.028/1969. Geomehanil:!ka ispitivanja. Ispitivanje direktnog smicanja tla. JUS U.B1.029/1970. Geomehanil:!ka ispitivanja. Ispitivanje smicanja u triaksijalnom aparatu JUS U.B 1.030 Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje pritisne I:!vrstoce tla (Standard preispitan

346 356

357

360

362 365 370 375

1992 godine)

,""""""""""""""""',,,,,,,,,,,,,

381
383 385

JUS U.B1.031/1989. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje otpora tla metodom statil:!kog penetracionog S0ndiranja. .) JUS U.B1.032/1969. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sti§ljivosti tla (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B 1.034/1969. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje koeficijenata vodopropustljivosti (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B 1.036/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanje visine kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard 0 preispitan 1992 godine) JUS U.B1.038/1968. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje optimalnog sadrZaja vode (Standard preispitan 1992 godine ) ... JUS U.Bl.040/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanje ekvivalenta peskovitih tla (Standard preispitan 0 1992 godine) JUS U.B1.042/1969. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje kalifornijskog indeksa nosivosti (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B1.044/1969. Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanjeproizvoda koeficijenta kapilarne vodopropustljivosti i najveeeg kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B1.046/1968. Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje modula sti§ljivosti metodom kruzne ploce (Standard preispitan 1992 godine)

389

392

395

398

400

405

409

IX
JUS U.B1.048/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odre<:1ivanjeoptimalnog saddaja vode cementom

stabilizovanog tla (Standard preispitan 1992 godine)

,

413

JUS U.B1.050/1969. Gebmehanicka ispitivanja. Ispitivanje otpornosti cementom stabilizovanog tla prema mrazu (Standard preispitan 1992 godine)

415

TOM 2
ST ANDARDI

Geomehanika - recnik
JUS U.BO.01O/1987. Geomehanika. Recnik (Standard preispitan 1992godine)
Os tal 0 JUS U.C7.00l/1989. Osnove projektovanja gra<:1evinskihkonstrukcija. Pouzdanost. Termini i definicije. JUS U.C7.010/1987. Osnove projektovanja gra<:1evinskihkonstrukcija. Osnovni principi za proveru pouzdanosti konstrukcij a JUS ISO 4464/1993. Tolerancije za gra<:1enje.Odnosi izme<:1u razliCitih tipova odstupanja i tolerancija kori§cenih za tehnicke uslove (Identican sa ISO 44 64 : 1980 ~U.A9) JUS U.C4.01611981. Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Klimatski i hidrololli uslovi JUS U.B9.010/1981. Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Merenje dubine smrzavanja (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.E1.012 Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Osetljivost materijala tla na dejstvo mraza (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B9.012/1981. Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Procena osetljivosti kolovozne konstrukcije na dejstvo mraza i tehnicke mere za spreeavanje o§tecenja (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.C4.020/1982. Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Intenzitet ki§a JUS U.C4.022/1982. Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Vreme doticanja vode. JUS U.C4.024/1982. Projektovanje i gra<:1enje puteva. KoliCina oticanja vode. JUS U.S4.062/1990. Tipovi odvodnjavanja kolovoza i pribrefuih strana na putevima JUS U.C4.200/1990. Projektovanje puteva. Osiguranje donjeg stroja saobracajnica i ukupne stabilnosti tla i trupa PUla. JUS U.E1.010/1981. Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Zemljani radovi na izgradnji puteva. Tehnicki uslovi za izvr§enje (Standard preispitan 1992 godine) 659

421

695

720 736

739

-

747

749 755 757 759 764

806

835

x
JUS U.E1.015/1991. Projektovanje i grartenje puteva i gradskih saobracajnica. Zatrpavanje rovova za sme1!taj podzemnih instalacija. , JUS U.E8.010/1981. Projektovanje i grartenje puteva. Nosivost i ravnost na nivou posteljice (Standard preispitan 1992 godine)... JUS U.E9.020/1966. Klasicne i savremene pod loge za puteve. Tehnicki uslovi za izradu (tacka 10 stavljena van snage "S1. list SFRJ" br. 72/88) JUS U.S4.064/1990. Tipovi osiguranja kosina nasipa, kosin a useka i nozice nasipa. JUS U.F7.01O/1965. Prirodni kamen. Tehnicki uslovi za oblaganje kamenim plocama. JUS U.C5.020/1980. Projektovanje nasutih brana i hidrotehnickih nasipa. Tehnicki uslovi. JUS U.C9.01O/1979. Temelji vertikalnih cilindricnih rezervoara za skladi1!tenje nafte i naftinih derivata. JUS U.J9.00l/1988. Injektiranje objekata o1!tecenih zemljotresom. Tehnicki uslovi. JUS U.M8.022/1984. Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione sme1!e. JUS U.M8.023/1984. Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapremine injekcione sme1!e JUS U.M8.024/1984. Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smek """""'"'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' JUS U.M8.025/1984. Injektiranje. Ispitivanje otpomosti injekcione sme1!ena mraz. 846

848

853 877 924 937 955 966 978

979
982 984

PRA VILNIK 0 SADRZINI DOKUMENTACIJE KOJA SE ODNOSI NA HIDROLOSKE I INZENJERSKO-GEOLOSKE PODLOGE

1.
Ovim pravilnikom propisuje se saddina dokumentacije koja se odnosi na hidrogeolo~e i infenjersko-geolo~ke podloge za objekte iz clana 4. stav 3. Zakona 0 geolo~kim istrafivanjima ("Slufbeni glasnik Socijalisticke Republike Srbije", br. IOn8, 48n9 i 38n2).

2.
Pri izgraOOji objekata iz clana 1. ovog pravilnika istrafni radovi se moraju izvesti pre pocetka izrade investiciono-tehnicke dokumentacije u cilju obezbedenja hidrogeolo~kih i infenjersko-geolo~kih podloga za projektovanje.

3.
Hidrogeolo~ke i infenjersko-geolo~ke podloge za izgraOOjuvisokih brana i akumulacija pomin~kih voda zapremine vece od milion kubnih metara, Hi cije su brane veee od 15 metara gradevinske visine treba da sadrfe rezultate:

-uticaja geomorfologije
-uticaja geoloske grade -seizmicnosti podrucja

terena na izbor mikrolokacije brane, oOOosno akumulacije,
terena na izgraOOju objekta,

brane oOOosno akumulacije sa izvrsenim odredivanjem projektnog i maksimalnog zemljotresa na osnovu istrafivanja seizmickog rizika, odlika terena sa posebnim osvrtom na vodopropusnost stanje podzemnih voda i njihove agresivnosti na beton i druge materijale, pod pritiskom,

- hidrogeoloskih - savremenim

geodinarnickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog razvoja za vreme izgraOOje i kasnije eksploatacije objekta,

-geomehanickih
-mog~cnosti

svojstava terena sa posebnom pafnjom na nosivost, oOOosno dozvoljeno opterecenje i mogucnosti smicanja tela brane,

-geotehnickih svojstava stenskih masa, oOOosno njihov uticaj na iskop, busenje i razaranje llarocito na mestu na kome ce se fundirati sarna brana i graditi prateci objekti,
snabdevanja lokalnim geoloskim gradevinskim materijalom;

-potapanje
4.

mineralnih sirovina i drugih dobara.

Hidrogeoloske i infenjersko-geoloske podloge za izradu linijskih objekata: auto-puteva, magistrainih puteva i feleznickih pruga treba da sadde rezultate izvrSenih ispitivanja za:

-izb~r idejnog

pravca,

4

-uticaj reljefa
-uticaj
- uticaj - uticaj

na objekat,

geolo~ke grade terena, hidrogeolo~kih i inzenjersko-geolo~kih svojstava terena,

geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog razvoja za vreme izgradnje i kasnije eksploatacije objekta,

- geomehanicka i geotehnicka svojstva stenskih masa sa posebnom paZnjom na nosivost, odnosno njihov uticaj na iskop, busenje i razaranje,
- mogucnost
S.
Hidrogeoloske i in~enjersko-geoloske podloge za izradu hidroelektrana, nuklea.mih elektrana treba da sadrze rezultate izvrsenih ispitivanja; termoelektrana i snabdevanja lokalnim gradevinskim materijalom.

- uticaja - uticaja

gemorfologije terena na izbor lokacije objekta, geoloske grade terena na izgradnju objekata, projektnog i maksimalnog

- seizmicnosti

podrucja objekta sa izvrknim odredivanjem zemljotresa na osnovu istraZivanja seizmickog rizika,

hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na prisustvo i stanje podzemnih voda i njihove agresivnosti na beton i druge gradevinske materijale, savremenih geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog razvoja za vreme izgradnje i kasnije eksploamcije objekta, - geqmehanickih svojstava terena sa posebnom pafnjom na nosivost, odnosno dozvoljeno opterecenje tla i mogucnosti smicanja na lokacijama izgradnje energana i prateCih objekata,

-

- geotehnickih svojstava stenskih masa, odnosno njihov uticaj na tehnologiju busenja i razaranja stena na mestu izgradnje energana i prateeih objekata, -snabdevanja 6.
- za izbor
lokalnim geoloSkim gradevinskim materijalom.

iskopa,

Hidroloske i inzenjersko-geoloske rezultate izvdenih ispitivanja: idejnog pravca;

podloge za izgradnju tunela i metroa treba da sadrze

-uticaja geoloSke grade terena na izgradnju
objekta,
.

objekta,

-hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na prisustvo i stanje podzemnih voda, njihovu agresivnost na beton i druge gradevinske materijale, pojavu i vrstu prirodnih gasova i blizinu mineralnih. izvora sa ocekivanim temperaturama radne sredine po trasi
- savremenih geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog razvoja za vreme izgradnje i kasnije eksploatacije objekta,

- geotehnickih

svojstava terena, naponsko stanje i deformabilnost uticaj na tehnologiju buSenja, razaranja i iskopa stenskih masa;

stenskih masa, njihov pamjom na nosivost,

- geomehanickih

svojstava stenskih masa terena sa posebnom sleganje i mogucnost smicanja i

5

- mogucnosti
7.

snabdevanja odlagalista za iskop.

lokalnim

geoloskim

gradevinskim

materijalom

i resenja

Hidrogeoloske i inzenjersko-geoloske podloge za izgradnju objekata iz clana 1. ovog pravilnika sadrZe graficke priloge i to:

-hidrogeolosku

kartu terena pogodne razmere, inzenjersko-geolosku kartu terena pogodne razmere, - hidrogeoloske i inzenjersko-geoloske uzduzne i poprecne profile kroz radnu sredinu u pogodnoj razmeri,

-

-geoloske, hidrogeoloske -graficki prikaz rezultata
8.
Dokumentacioni
I

i inzenjenjersko-geoloske karte i profile istramih objekata i izvrsenih ispitivanja i testiranja istramih objekata. i inzenjersko-geoloskih podloga za izgradnju
.

materijal hidrogeoloskih

objekata iz clana 1. ovog pravilnika sadrzi:

-geodetska - erzultate

(geodinamicka) osmatranja terena, objekata na terenu i geodinamickih pojava, svojstava terena na poremecenim i

laboratorijskih ispitivanja geotehnickih neporemecenim uzorcima,

-rezultate
-

odredivanja dinamike podzemnih poda (kretanje, izdasnost, izdanskog toka, i odredivanje hidrogeoloskih svojstava terena); rezultata istraZivanja inzenjersko-geoloskih i tehnicki znacajnih svojstava stena (petrograf~ka, fizicka, mehanicka, tehnoloska i dejstva vode, mraza i vatre na stene), svojstava stenskih masa kao radne sredine i

-tabele, dijagrami i proracuni odredenih -atest laboratorijskih ispitivanja.

9. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasniku Socijalisticke Republike Srbije". Broj 110-2/84 U Beogradu, 8. juna 1984. godine Republicki komitet za energetiku, industriju i gradevinarstvo Predsednik Komiteta dr Dusan Jovanovic, s. r.

PRA VILNIK 0 NACINU CUV ANJA I SREDIV ANJA GEOLOSKE DOKUMENT ACIJE 1.
Ovim pravilnikom reguliSe se nacin cuvanja i sredivanja geolo~ke dokumentacije (u daljem tekstu dokumentacija) koja se odnosi na geolo~ka istrazivanja radi utvrdivanja razvoja, sastava i grade zemljine kore, geoloska istrazivanja energetskih, metalicnih i nemetalnicnih mineralnih sirovina, hidrogeoloska istrafivanja podzemnih voda (pitkih, mineralnih i termillnih) i inzenjersko-geoloska istrazivanja za izgradnju objekata.

I. CUVANJE GEOLOSKE DOKUMENTACUE 2.
Dokumentacija koja se mora trajno cuvati sadrzanaje u izve~tajima i elaboratima geoloskih istrafivanja i to u:

-tekstualnom delu, -grafickoj dokumentaciji i -dokumentacionom materijalu.
Blizi podaci 0 saddaju i nacinu obrade tekstualnog dela, .graficke dokumentacije i dokumentacionog materijala dati su odgovarajuCim uputstvima i pravilnicima koji blize reguli~u materiju za pojedine oblasti geolo~kih istrafivanja.

3.
Dokumentacija se mora cuvati od unistenja u prostorijama obezbedenim od vlage, direktne suncane svetlosti, raznih stetocina, prasine i sa ugradenim alarmnim uredajima za slucaj pofara.

4.
Dokumentacija.se ulaze u registratore i konzervira i tako pripremljena smesta u prostorije odredene za trajno cuvanje. Dokumentacija koja ima karakter trajne vrednosti moze se i mikrofilmovati, kada se cuva u posebnim prostorijama koje odgovaraju svim uslovima za cuvanje mikrofilmovane dokumentacije.

7

II. SREDIVANJE DOKUMENTACUE
A) EVIDENCIJA

5.
Svi sastavni delovi dokumentacije zavode se u inventarsku knjigu i unose sledeCi podaci po rubrikama:

- redni

broj, primeraka, i godina izrade,

- datum prijema, - broj primljenih

-ime autora, -naziv izvestaja
- broj
- signatura i
- napomena.

strane i priloga,

B) SIGNIRANJE I KLASIFIKACUA

6.
Na elaboratu geoloskih istrazivanja u jednom uglu beleze se inventami broj a u drugom signatura (oznaka) za smestaj. Geoloske karte se registruju i nose broj inventarske knjige i karte. Pe~ati za inventami broj i signaturu treba da nose naziv organizacija. Elaborati se klasificiraju po materiji i lokalnostima. Registratori u kojima je smestena dokumentacija moraju imati sa spoljne strane etiketu sa signaturom. Geoloske karte se sreduju po abecedi. Svi delovi dokumentacije terba da imaju svoju legitimaciju u vidu kartona u koju se unose podaci:

-broj strana, -broj nalepljenih

priloga (profili, fotokopije i s1.) u samom tekstu i

- broj priloga izvan teksta.

V)KARTOTEKA

7.
Pored inventarske knjige za dokumentaciju vodi se i kartoteka po lokalnostima, materiji i autoru.

8

8.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasniku Socijalisticke Republike Srbije. " Broj 110-3/84 U Beogradu, 8. juna 1984. godine Republicki komitet za energetiku, industriju i gradevinarstvo Predsednik Komiteta, dr Dusan Jovanovic, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA TEMELJENJE GRADEVINSKIH OBJEKA TA
I. OPSTE ODREDBE
1. Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi koji se primenjuju pri projektovanju i izvodenju radova na temeljenju gradevinskih objekata.

2.
Projekti temeljenja gradevinskih objekata moraju da sadrze: podatke 0 rezultatima istraZivanja sastava tla, ispitivanja tla "in situ" i ispitivanja uzoraka tla, proracun dozvoljenog opterecenja tla, proracun sleganja gradevinskog objekta i dimenzionisanja temelja, kao i druge podatke predvidene propisima iz oblasti gradevinarstva. Projekti iz stava 1. ovog clana sastavni su deo tehnicke dokumentacije objekta, odnosno njegovog dela. gradevinskog

Obim i stepen obrade podataka iz stava 1. ovog clana zavise od znacaja i slozenosti gradevinskog objekta, odnosno njegovog dela i osobina tla. Ako postoje podaci 0 eventualnoj nestabilnosti terena u prirodnim uslovima, pre pocetka istraZivanja terena za potrebe temeljenja moraju se izvrsiti istrazivanja terena i definisati usloyi stabilnosti.

3.
PostojeCi gradevinski objekt, odnosno njegov deo moze se dogradivati samo ako je projekt iz clana 2. stay 1. ovog pravilnika izraden tako da se temeljenjem na osnovu tog projekta obezbeduje da temelji podnesu dodatna opterecenja kojima se ne ugrozava stabilnost tog objekta, odnosno njegovog dela i susednih objekata.

II. ISPITIVANJE TLA
1. ISPITIV ANJE TLA NA TERENU

4.
Teren se ispituje radi potpune geotehnicke identifikacije i klasifikacije tla na lokaciji objekta, odnosno na delu na kome objekt utice na teren za vreme gradnje i eksploatacije.

10

Grada i osobine tla ispituju se inzenjersko-geoloskim kartiranjem terena, istramimjamama, oknima, rovovima, zasecima, jezgrima istraznih busotina, penetracionim sondiranjem, krilnim sondama, presiometrima, probnim opterecenjima, geofizickim metodama, kao i drugim metodama prema odredbama ovog pravilnika. Istrazivanjima i ispitivanjima iz stava 2. ovog clana ne sme se ugroziti stabilnost gradevinskog objekta, niti izazvati teskoce pri izvodenju radova na temelju objekta, odnosno njegovog dela.

5.
Osobine tla ispituju se na poremecenim i neporemecenim uzorcima u laboratoriji ili opitima na terenu.

6.
Tlo se ispituje pre pocetka izrade tehnicke dokumentacije gradevinski objekt, odnosno njegov deo. na osnovu koje se gradi i stepena izvodenja izvodenja daju se u Zavisno od nivoa obrade tehnicke dokumentacije (idejni ili glavni projekat) istrazenosti terena, odreduje se podrucje istrazivanja, kao i obim, vrsta i uslovi istraznih radova. Obrazlozenje, odnosno koncepcija istrazivanja, tehnicki uslovi istr~nih radova i ispitivanja i nacin obrade i prikazivanja rezultata istrazivanja projektu istrazivanja.

Projekt istrazivanja terena, kao i sinteza i interpolacija rezultata istrazivanja ne mogu se mehanicki koristiti kao podloga za drugi objekt na istoj lokaciji, niti za istovetan objekt na drugoj lokaciji.

7.
Za izradu idejnog projekta odnosnog objekta, istrazivanjem terena prethodno se definisu: 1) elementi moguCih tehnickih resenja temeljenja, zavisno od kvaliteta i homogenosti tla i velicine i rasporeda opterecenja od predvidenog objekta; 2) radni uslovi pri izradi temelja 3) topografska struktura, tj. reljef, s obzirom na njegovo formiranje; 4) litostratigrafski sastav i sklop, geneza i pripadnost po geoloskim parametrima; 5) prisustvo podzemnih podzemnih voda; voda, moguci prilivi podzemnih voda u iskope i agresivnost

6) opsta i lokalna stabilnost terena; 7) osnovna fizicko-mehanicka svojstva sredina koje sacinjavaju teren.

8.
Radi' utvrdivanja kvaliteta i, posebno, mehanicke heterogenosti tla u osnovi objekta, za izradu idejnog projekta, minimalni obim terenskih istramih radova za povrsinu do 1000 m2 je: 1) jedna istrafna busotina do projektovane dubine;

11

2) tri terenska istraZna rada do projektovane dubine, sa intervalom ispitivanja po dubini ne veCim od 2 m (staticko, odnosno dinamicko penetraciono sondiranje, presiometarsko ispitivanje, opiti krilne sonde i dr.). 9. Radi utvrdivanja kvaliteta i mehanicke heterogenosti tla za izradu glavnog projekta, minimalni obim terenskih istraZnih radova Cini broj cvornih mesta pravougaone mreze, Cija duziila strana iznosi 20 do 30 m, racunajuCi i opite izvedene za fazu idejnog projekta. Granicna kontura osnove objekta je spoljna kontura pravougaone mrez.e.

10.
Dubina ispitivanja tla odreduje se prema vrsti i rasporedu slojeva u tlu, nacinu temeljenja, opterecenju tla, veliCini i znacaju gradevinskog objekta, odnosno njegovog dela, osetljivosti objekta, odnosno njegovog dela na sleganje i prema raspolozivim geotehnickim i drugim podacima 0 terenu na kome se vrsi ispitivanje.

11.
AIm su povrsina temelja, specificno optereeenje i osetljivost gradevinskog objekta, odnosno njegovog dela, na neravnomemo sleganje veei iIi ako se deformabilnost povecava iliIi se cvrstoea smanjuje sa poveeanjem dubine, tlo se ispituje sondiranjem na veeim dubinama.

12.
Dubina ispitivanja tla odreduje se, po pravilu, prema obrascu: p.Bo D= 100

gdeje: D - dubina ispitivanja izraZena u metrima (m); p - prosecno specificno opterecenje tla i temelja izraZeno u kilonjutnima po kvadratnom metril (kN/m2); Bo-sirina objekta, odnosno njegovog dela izrazena u metrima, merena pri dnu temelja. Ako je rastojanje "s" temeljnih stopa izmoou dva susedna zida: s>(B1 + B2), kao i ako su usamljeni zidovi i stubovi (slika 1), .................................... dubina ispitivanja tla odreduje se prema obrascima: ~I' lj 1) D = 2 . B, ako je specificno opterecenje tla temelja p EO; 100 kN/m2 l
2 p.B ako je specificno 100 opterecenje tla temelja p > 100 kN/m2, gde B oznacava sirinu najsireg temelja, izrazenu u metrima (m). 2) D

=

;%

~..............---...
t

- B, i

i
~

-, 8, .,

Crtez 1.

12

13.
Ako je oOOos duzine temelja prema sirini temelja (L:B) manji od 2:1, dubina ispitivanja tla smanjuje se za 20%.

14.
Ako se primenom odredaba cl. 11. do 13. ovog pravilnika dobije dubina ispitivanja tla manja od 6 m, tlo mora da se ispituje na dubini od najmanje 6 m, osim ako se ispitivanjem tla dopre do cvrste stene koja se nalazi na dubini manjoj od 6 m.

15.
Dubina ispitivanja tla racuna se od dna temelja gradevinskog objekta nanize. 16. Ispitivanje tla iskopavanjem rovovima i istraznim zasecima. pozajmista materijala, kao i za sarno prizemnu etazu, povrsine

vrsi se istramim jamama, istraznim oknima, istraznim Taj postupak ispitivanja primenjuje se za ispitivanje tla za plitko fundirane objekte privremenog karaktera koji imaju osnove manje od 100 m2 (laksi gradevinski objekti).

17.

.

U horizontalnom

smeru tlo se ispituje istraZnim rovovima

ili istraZnim zasecima.

18.
Ako se tlo ispituje odronjavanja. iskopavanjem, bocne strane iskopa moraJu se obezbediti od

19.
Ako se tlo ispituje busenjem, mora se busiti na veCim dubinama ili ispod nivoa podzemnih voda. Precnik busotine zavisi od vrste ispitivanja i velicine aparata za ispitivanje neporemecenih uzoraka u laboratoriji, a moze biti veci od 89 mm za glavne i dopunske bosotine, oOOosno veCi od 46 mm za prethodne busotine. Busotine se stabilizuju zacevljivanjem, busackom isplakom ili vodom. Pri izboru nacina stabilizacije busotina, preOOost ima nacin koji, zavisno od vrste tla i stanja podzemnih voda, prouzrokuje najmanji poremecaj zidova i OOabusotine.

20.
Busenje iz clana 19. ovog pravilnika moze biti udarno ili rotaciono. Izbor nacina busenja zavisi od: vrste, velicine i osetljivosti gradevinskog objekta, precnika i dubine busotine, materijala u kome se vrsi busenje i primenljivosti jeOOog od ovih nacina busenja, potrebe tacnog odredivanja promene pojedinih vrsta tla i nivoa podzemnih voda i potrebe vadenja neporemecenih uzoraka, oOOosno izvrsavanja standarOOog penetracionog i presiometarskog ispitivanja ili ispitivanja sa krilnom sondom. Udarno busenje se primenjuje sarno ako se ne vade uzorci tla i moze se koristiti za pomocne svrhe pri geotehnickim ispitivanjima. Udarno busenje nije dozvoljeno za identifikovanje i klasifikaciju materijala iz busotine.

13

21.
Radi utvrdivanja deformabilnosti tla u prirodnim uslovima, ispitivanje tla presiometrom vrsi se u istrawim busotinama precnika koji odgovara precniku presiometarske sonde.

22.
Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem radi utvrdivanja njegove mehanicke heterogenosti, ako se iz tla koje se ispituje ne mogu vaditi neporemeceni uzorci ili ako kval~tet uzoraka nije dovoljno pouzdan za ocenu zbijenosti i konzistentnosti tla.

23.
Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem na jedan od sledecih nacina: 1) statickim penetracionim sondiranjem; 2) dinamickim penetracionim sondiranjem; 3) standardnim penetracionim sondiranjem; 4) drugim priznatim metodama penetracionog sondiranja.

24.
Krilnom sondom ispituje se meki glinoviti materijal, indeksa konzistencije 0,25, Ie E;; iz koga vadenje neporemecenih uzoraka tla nije pouzdano ili moguce.

25.
Pri kartiranju se pregledaju i uocavaju svojstva tla u prirodnim zasecima, zidovima istraz.nih jama, oknima ili rovovima i materijala koji se dobija iz sondawih busotina. Uocena svojstva tla registruju se u izvestaju koji se vodi za svaki istrawi rad.

26.
Geofizicke metode ispitivanja tla mogu se primeniti za ispitivanje velikih povrsina ili dugih poteza. Geofizicke metode ispitivanja tla obuhvataju merenja: elektricnog otpora (geoelektricna merenja), brzine sirenja elasticnih talasa (seizmicka i mikroseizmicka merenja), apsorpcije neutronskih cestica (merenje gustoce i zasicenosti slojeva tla) i druga merenja tla zavisno od konkretnog slucaja. 2. UTVRDIV ANJE NIVOA I ISPITIV ANJE PODZEMNIH VODA

27.
U toku busenja, odnosno pri sondaznim iskopima mora se utvrditi ustaljeni nivo podzemnih voda. Nivo podzemnih voda pravilno se meri i osmatra posebno ugradenim piezometrom. Piezometar se ugraduje zavisno od hidrogeoloske grade tla, uz pazljivo izolovanje uticaja susednih slojeva tla.

14

28.
Podaci 0 maksimalnom nivou podzemne vode, za predmetnu lokaciju, pribavljaju se od organizacije nadlezne za vodoprivredu. 29. Uzorak podzemne vode uzima se sa jednog ili vise mesta iz dela tla koji se ispituje, prema odgovarajuCim jugoslovenskim standardima. Uzorci podzemne vode uzimaju se za odredivanje agresivnosti na materijale temeljnih konstrukcija.

3. PRIKAZIV ANJE REZUL TA T A TERENSKIH I ISPITIV ANJA TLA

SONDIRANJA

30.
Rezultati terenskih sondiranja i ispitivanja tla unose se u izvestaj terenskog ispitivanja, koji sadrzi sledece podatke: 1) naziv i polofuj gradevinskih objekata; 2) svrhu sondiranja; 3) naziv, odnosno ime narucioca i ime nadzomog organa; 4) naziv izvodaca i ime odgovomog rukovodioca radova; 5) datum sondiranja; 6) vrstu i oznaku sonde; 7) situacioni i visinski polofuj sonde; 8) vrstu i oznaku naprave za sondiranje; 9) predvidenu dubinu sondiranja; 10) dubinu izvrsenog sondiranja; 11) metod rada; 12) vr~tu zacevljenja; 13) vrstu pribora i alata; 14) precnik busotine; 15) procent izvadenog jezgra; 16) nacin vadenja neporemecenih uzoraka; 17) fiajanje rada; 18) opis vr~menskih prilika. Na osnovu izvestaja terenskog ispitivanja izraduju se geoloski i geotehnicki profili istraZnih busotina, odnosno profili sa rezultatima terenskih opita.

~ .

15

4. UZIMANJE UZORAKA TLA ZA ISPITIV ANJE U LADORA TORIJI

31Za ispitivanje uzoraka tla u laboratoriji radi upoznavanja karakteristika temeljnog tla mora se izvaditi propisan, odnosno potreban broj neporemecenih uzoraka.

32.
Neporemeceni uzorci tla moraju se vaditi, pakovati i otpremati tako da prostoma raspodela cestica i prirodna sadrzina vlage ostanu nepromenjeni. Neporemeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, a iz debljih slojeva, po potrebi, uzima se vise uzoraka. Precnik neporemecenog uzorka koji se uzima zavisi od velicine laboratorijskih aparata, s tim sto ne moze biti manji od 46 mm. Visina uzorka ne moze biti manja od 180 mm.

33.
Ako nije moguce uzeti potpuno neporemecen uzorak, uzece se poremeceni uzorak iz koga se moze pouzdano utvrditi prirodna vlaznost tla. Poremeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, u koliCinama koje su potrebne za predvidena laboratorijska ispitivanja.

34.
Uzorci se moraju pazljivo pakovati u odgovarajuce sanduke, oznacavati i najpodesnijim prevoznim sredstvima otpremati najkracim putem u geomehanicku laboratoriju. 5. ISPITIV ANJE UZORAKA TLA U LADORA TORIJI

35.
Obim ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji zavisi od: velicine, trajnosti i karaktera gradevinskog objekta, oblika osnove temelja, staticnog sistema i osetljivosti na sleganje, predvidenog nacina temeljenja, veliCine i karaktera opterecenosti na temelje, brzine gradenja i nacina izvodenja radova, vrste i sastava tla, homogenosti i heterogenosti tla, geoloskih uslova i hidrogeoloskih prilika u tlu, geotehnickih karakteristika pojedinih slojeva tla i poznatih podataka 0 temeljenju i sleganju susednih objekata.

36.
U laboratoriji se ogledima odreduju osobine poremecenih i neporemecenih uzoraka tla, i to: sadrzina vode, zapreminska masa tla, zbijenost tla, granulometrijski sastav tla, granice plasticnosti tla, stisljivost sa sprecenim bocnim sirenjem, otpomost prema smicanju (ogledom direktnog smicanja, ogledom triaksijalne kompresije, ogledom jednoaksijalne kompresije sa slobodnim bocnim sirenjem), sadrzina organskih materija, sadrzina karbonata i sadrzina rastvorljivih soli, kao i druge osobine predvidene propisima za laboratorijska ispitivanja uzoraka tla.

37.

.

Rezultati ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji prikazuju se na nacin propisan u projektu tih ispitivanja.

16

III. KLASIFlKACUA I IDENTIFIKACUA TLA
38.
-

Prema vrstama tla, prirodni materijali svrstavaju se u sledece osnovne grupe: 1) stena - monolitna (sa pukotinama, zdrobljena) ili trosna Gace zdrobljena, zahvacena procesom raspadanja); 2) nevezani (nekoherentni) materijali - drobina ili obluci (precnika veceg od 60 mm), sljunak krupni (precnika od 60 mm do 20 mm), sljunak srednji (precnika od 20 mm do 6 mm), sljunak sitni (precnika od 6 mm do 2 mm), pesak krupni (precnika od 2 mm do 0,6 mm), pesak srednji (precnika od 0,6 mm do 0,2 mm) i pesak sitni (precnika od 0,2 mm od 0,06 mm); 3) vezani (koherentni) materijali - prah krupni (precnika od 0,06 mm do 0,02 mm), prah srednji (precnika od 0,02 mm do 0,006 mm), prah sitni (precnika od 0,006 mm do 0,002 mm), glina (precnika manjeg od 0,002 mm), organska glina sa primesom organskih supstancija (precnika manjeg od 0,002 mm) i treset. Ovi materijali sastoje se, po pravilu, od mesavine osnovnih grupa navedenih u stavu 1. ovog clana.

39.
Nevezani materijali u pojedinim osnovnim grupama iz clana 38. ovog pravilnika razvrstavaju se, prema granulometrijskom sastavu, u dobra granulisane (ako su u materijalu zastupljena zma svih velicina) i jednolicne (ako je razlika izmedu precnika najveceg i najmanjeg zma mala). Vezani materijali, prema plasticnosti, razvrstavaju se u materijale male, srednje i visoke plasticnosti.

40.
Osnovne grope materijala i njihove smese oznacavaju se simbolima, i to: 1) nevezani materijali - drobina i obluci (nema simbola); sljunak dobra granulisan - GW, sljunak slabo granulisan - GP, sljunak jednolican - GU, sljunak sa peskovito-glinovitim vezivom - GC, sljunak slabo granulisan sa veCim sadrfajem praha ili gline - GM, pesak dobra granulisan - SW, pesak slabo granulisan - SP, pesak jednolican - SU, pesak sa glinovitim vezivom - SC, pesak slabo granulisan sa prekomernom kolicinom praha ili gline -GM; 2) vezani materijali - prah male plasticnosti - ML, prasinasta glina male plasticnosti - CL, organski prah i glina male plasticnosti - CL, prah srednje plasticnosti - MI, glina srednje plasticnosti - CI, organska glina srednje plasticnosti - 01, prah visoke plasticnosti - MH, glina visoke plasticnosti - CH, organska glina visoke plasticnosti - OH, treset - Pt. Smese vise grupa materijala nazivaju se imenom grope koja je u smesi najvise zastupljena. Materijali na granici izmedu dye grope oznacavaju se simbolom tih grupa (npr. CLlCI).

41.
Nevezani materijali, prema vlainosti, vodom. razvrstavaju se u: suve, malo vlafue i zasicene

17

Nevezani materijali, prema porozitetu, razvrstavaju se u: vrlo zbijene, zbijene, srednje zbijene i rastresite.

42.
Vezani materijali, prema vlamosti i konzistenciji, razvrstavaju se u tvrde, polutvrde, tesko gnjecive, lako gnjecive i zitke. Vezani rnaterijali, prema koefieijentu pora, razvrstavaju se u: vrlo malo porozne, malo porozne, srednje porozne, jace porozne i vrlo porozne.

IV. POSMATRANJE SLEGANJA GRADEVINSKIH OBJEKATA 43.
Sleganja gradevinskih objekata, kao i objekata osetIjivih na difereneijalna sleganja, obavezno se registruju sistematski u toku gradenja i za vreme postojanja i eksploataeije objekta, na nacin kojim se omogucava da se sagleda konsolidaeija tla pod opterecenjem. Za objekte sa vecim specificnim opterecerijem tIa istovremeno se posmatraju i registruju i sleganja susednih objekata i samog tla, horizontalno pomeranje temelja i tla, zaokretanje temelja i druge deforrnacije.

44.
Sleganje gradevinskih objekata posmatra se narocito: u toku gradenja - pri svakom karakteristicnom povecanju opterecenja posle dovrsenja svakog ili svakog drugog sprata zgrade, pri gradenju novih susednih objekata, posle jace oseilaeije nivoa podzemnih voda, posle vanrednih prirodnih Hi vestackih uticaja (usled zemljotresa, eksplozije, pobijanja sipova i promene vlamosti tIa u temeljima), pri nadzidivanju zgrada, kao i u drugim slicnim slucajevima.

45.
Sleganje se mora posrnatrati kod gradevinskih objekata za koje je proracunato sleganje veee ad 5 em i kod gradevinskih objekata stalnog karaktera, temeljenih na poboljsanom tIu.

46.
Posmatranje sleganja gradevinskih projektu gradevinskog objekta. objekata mora se predvideti i obraditi u glavnom

V. 8ILE KOJE DELUJU NA TEMELJE (OPTERECENJA)
1. OPSTE ODREDBE

47.
SHekoje deluju na temelje razvrstavaju se u glavna, dopunska i posebna opterecenja, prema propisima za proracunavanje gradevinskog objekta.

18 U glavna opterecenja spadaju: sopstvena masa objekta, korisno opterecenje, hidrostaticki pritisak i uzgon, hidrodinamicki pritisak i pomi natpritisak, aktivni pritisak tla, kao i otpor tla (pasivni pritisak). U dopunska opterecenja spadaju: kapilami pritisak, pritisak od zaledivanja i uticaji koji se izuzetno javljaju.

2. GLA VNA OPTERECENJA 48.
Stalne sile koje poticu od sopstvene mase gradevinskog objekta i tla dobijaju se iz podataka 0 zapreminskim masama i zapreminama pojedinih elemenata konstrukcije objekta. One deluju vertikalno prema dole i moraju se uzeti u obzir pri samim proracunima temeljenja konstrukcije.

49.
Sile od korisnog opterecenja gradevinskog objekta odreduju se prema odgovarajuCim propisima, kao i prema pribavljenim odacima za predvideni objekt. Korisno opterecenje moze delovati trajno, povremeno i trenutno, a mora se uzeti u obzir pri proracunu dejstva korisnog opterecenja.

50.
Hidrostaticki pritisak i uzgon javljaju se u porama tla zasicenog vodom i dejstvuju na sve strane podjednako, a upravno na povr~inu koja ne propu~ta vodu. Hidrostaticki pritisak mora se uzeti u obzir u sklopu glavnih opterecenja ako se temelj gradevinskog objekta nalazi ispod nivoa podzemne vode. 51. . Hidrodinamicki pritisak javlja se u porama tla pri kretanju podzemne vode i srazmeran je hidraulickom gradijentu toka podzemne vode u posmatranoj tacki tla. Hidrodinamicki vode. pritisak dejstvuje na cestice tla kao sile mase u pravcu kretanja podzemne

52. Pomi natpritisak javlja se u porama tla ispunjenim vodom i ima hidrostaticki karakter. U vodom zasicenom tIu pomi natpritisak se sastoji od hidrostaticke komponente odredene u clanu 50. ovog pravilnika i od natpritiska koji se javlja u deformabilnom tlu kao posledica promene naponskog stanja u tIu. U nezasicenom tlu natpritisak vazduha u porama moze se razlikovati od natpritiska vode. Pri stalnom opterecenju tIa pomi natpritisak opada s vremenom usled istiskivanja vode iz pora tla. Pomi natpritisakjavlja se prvenstveno u tlu male vodopropustljivosti.

53.
Velicina, pravac dejstva i raspodela aktivnog pritiska odreduju se po priznatim teoretskim ili empirijskim metodama, pri cemu se uzimaju u obzir i kinematski uslovi.

19

54.
Velicina pritiska tla u stanju mirovanja odreduju se po priznatim teoretskim Hi empirijskim metodama.

55.
Velicina, pravac dejstva i raspodela pasivnog otpora tla odreduju se po priznatim teoretskim Hi empirijskim metodama, pri cemu se uzima u obzir najnepovoljniji oblik kliznih povrsina u skladu sa mogucnoscu pomeranja konstrukcije Hi temelja. 3. DOPUNSKA OPTERECENJA

56. Sile dopunskih opterecenja uzimaju se pri proracunu i dimenzionisanju temelja prema odgovarajuCim propisima za predvidene objekte. Ako je velicina dopunskog opterecenja priblima velicini korisnog opterecenja Hi sopstvenoj masi, dopunsko opterecenje mora se uneti u racun u svim fazama analize tem~ljenja.

57.
Kapilarni pritisak javlja se u porama tla zasicenog vodom koje se nalazi iznad nivoa podzemne vode i dejstvuje kao sila. VeliCina kapilarnog pritiska zavisi od relativne vlage vazduha i visine kapilarnog penjanja vode u tlu, a odreduje se merenjima i ispitivanjima.

58. Pritisak od zaledivanja javlja se u tlu pri temperaturi ispod ooc ako su pore potpuno Hi delimicno ispunjene vodom. Velicina pritiska od zaledivanja zavisi od stepena zaledenosti i odreduje se merenjima i ispitivanjima.

59.
Puzanje tla nastaje usled viskoznih deformacija u glinovitom tlu. Puzanje tla izaziva relaksacija napona pri stalnoj deformaciji i lagana deformacija opterecenih zma tla pri stalnom opterecenju. Sile od dejstva puzanja tla odreduju se ako mogu uticati na konstrukciju gradevinskog objekta i temelja.

60.
Bubrenje je povecanje zapremine tla usled povecanja saddine vode u tlu Hi rasterecenja tla ijavlja se sarno na glinenom tlu. SHe bubrenja mogu izazvati povecani pritisak na temelje konstrukcije ako su deformacije temelja sprecene.

61.
Velicina i pravac dejstva seizmickih i dinamickih sila zavise od uticaja koji ih izazivaju. SHe seizmickog i dinamickog dejstva uzimaju se u proracun prema propisima za proracunavanje konstrukcija. Velicina i pravac dejstva seizmickog i dinamickog uticaja odreduju se prema propisima za opterecenje konstrukcija, kao i na osnovu raspolozivih podataka merenja i izvrsenih ispitivanja ili drugih podataka.

20

Dinamieki uticaji nastaju us led naglih promena opterecenja od periodienih ili neperiodienih udarnih sila, eksplozija i vibracija mase koje se prenose na temelj i tlo.

4. POSEBNA OPTERECENJA 62.
Lueno dejstvo u tlu nastaje u posebnim slueajevima deformacije tla, kao posledica smieucih napona na granicama mase tla koja se nalazi u stanju graniene ravnoteze. Lueno dejstvo utiee na raspodelu i velieinu pritiska na granienim povrsinama mase tla. Lueno dejstvo uzima se u obzir ako u kombinaciji sa drugim silama daje nepovoljnije opterecenje.

5. DOZVOLJENA OPTERECENJA 63.
Dozvoljeno opterecenje tla odreduje se prema kriterijumu dozvoljenom sleganju gradevinskog objekta. loma tla, kao i prema

64.
Dozvoljeno opterecenje pravougaonog temelja u osnovi raeuna se za lorn tla po sledecem obrascu:
Pa~

~

= ~B'NySiy+

(Cm + qtgCPm)NcScdcic +q gdeje Q ukupno vertikalno opterecenje temelja; D dozvoljeno

II

lllUl

1
B

':T 8

1

A' -korisna povrsina temelja, tj. deo ukupne povrsine osnove teme Ija koji je rezultantnom silom centrieno opterecen: A'=B'L' (crtez 2) B i L - sirina i duzina ukupne povrsine temelja A; y - efektivna zapreminska masa tla ispod nivoa temeljnog dna, tj. zapreminska masa smanjena za velieinu uzgona, ako postoji; Q - najmanje efektivno opterecenje u nivou temeljnog dna pokraj temelja (crtez 2);
CPm - dozvoljeni mobilisani ugao otpornosti na smicanje, koji se izraeunava na sledeCi naein:

.1
.
l

.I

Crtez 2.

21

tg<Pm

=

~

gde je <P ugao faktor sigurnosti.

otpornosti

za smicanje

a F <p

<P N.y i Ne - faktori

odgovarajuCi
00

nosivosti

za centralno i vertikalno opterecen beskrajni pojas (L~ B = B' = konst.), koji zavise od veliCine dozvoljenog mobilisanog ugla otpornosti na smicanje (<Pm)' a dati su u dijagram na crtezu 3;
cm
Cm

500 300 200 100I 50
::JQ 20
1000

-

dozvoljena

mobilis ana

kohezija,

odredena

jeOOaCinom: = C/Fe gde je C kohezija (cvrstoca na smicanje kod nultog normalnog napona), a Fe odgovarajuci faktor sigurnosti;
Sy i se

:z:

.

u z;.

10 5

t~

- faktori

oblika,
Sy Se

zavisno

od odnosa
B'IL'

B'IL' (sirine

1 O'

prema duzini temelja), a odreduju se prema obrascima:

I

.

. 't,.
Crte~ 3

= 1 - 0,40

= 1 + 0,20 B'IL'
de

de

- faktor dubine, koji zavisi od oOOosa D/B' (dubina prema sirini OOa temelja za plitke temelje (D«B) izracunava se po sledecem obrascu:
= 1 + 0,35 . D/B'
iyi ic - faktori nagiba sile, zavisno od ugla <Pm i od odnosa: H A/cm + Vtg<pm gde su H i V horizontalna, oOOosno vertikalna komponenta rezultante sile koja dejstvuje na 000 temelja (faktori iy i ie dati su na dijagramima na crtezima 4 i 5). Ovaj obrazac se ne moze primeniti za duboka temeljenja (D>B').
\0

.LO
. t

,;

a.a 0..
0., , .
u. ...

O' '- '" i'- i'~'" If
"""-

""'

..

''''''

.

'0.' 0.'

\ l'... ""'"
\'

'"
\

"
'\

""" .......

..

'-

......
'~'

~.",

' "
7JJ

" "
-

"

'. 0.1.
'- 0.2
.,

.\ i'\..'
.. :
I

r:

"

~:\
""""' !/J .....

~

~. " " L2(j ' " '"
"0 .'
'

......

.......

'"

........,

.......

....

""

.. 0.0

0.2:. . 0."

. H . c;., Ytll~

o.s. o.a 1.0

1 0.0 .' 0.0"0.2"
I .

:--- ..fQ: """' ......

~"LC

04

0.6. 0.,

H ... '. . .' "Cm.. Ytll1'm

Crtez 4.

Crtez 5.

r
22

65.
Ako temeljno dno nije pravougaonog oblika, primenjuje se obrazae iz clana 68. ovog pravilnika za pravougaonu efektivnu povrsinu u koju se transformise stvarna povrsina pod sledeCim uslovima: 1) efektivna povdina se obrazuje kao radijalno simetricna povrsina tako da je rezultanta u tezistu te radijalne simetricne povrsine; 2) efektivna povrsina se pretvara u pravougaonik sa istim tezistem, sa istim glavnim osama inereije, sa jednakom povrsinom (BL) i sa priblizno jednakim odnosom duzine prema sirini (L:B).

66.
Faktori sigumosti odreduju se prema funkcionalnosti i statickom karakteru gradevinskog objekta, opsegu izvedenih istramih radova i ravnomemosti Hi neravnomemosti sastava tla u intervalima za F = 1,2 do 1,8 (prosecno 1,5) i za Fe = 2,00 do 3,00 (prosecno 2,5). Sile opterecenja mnoze se faktorima sigumosti prema odgovarajuCim propisima.

67.
Granicna nosivost posle dovrsene konsolidacije, ako je tlo koherentno, dobija se po obraseu iz clana 64. ovog pravilnika sa vrednostima em i <Pm koje odgovraju efektivnim naponima. Ako se stepen konsolidacije ne racuna posebno, granicna nosivost u pocetnoj fazi konsolidaeije racuna se sa vrednostima e i <P(sa redukcijom na em i <Pm> koje se dobijaju triaksijalnim ogledima nedreniranih uzoraka zavisno od ukupnih napona.

68.
Ako je temeljno tlo u dubinama do 2 B heterogenog sastava, pri proracunu dozvoljenog opterecenja po obraseu iz clana 64. ovog pravilnika, uzimaju se karakteristike <P, odnosno C najnepovoljnijeg sloja Hi se posebnom analizom stabilnosti dokazuje usvojeno dozvoljeno opterecenje.

69.
Za povecanje dozvoljenog opterecenja koherentnog tla pod novim opterecenjem, uzimanjem u obzir i delimicne konsolidaeije, analizira se stabilnost temelja s obzirom na efektivna naprezanja u pojedinacnim fazama gradenja Hi se na drugi odgovarajuCi nacin dokazuju usvojene vrednosti. Povecanje dozvoljenog opterecenja u pogledu povoljnog utieaja susednih temelja i ploce dokazuje se posebnim racunom.

70.
Dozvoljeno opterecenje u pogledu opasnosti od loma tla odredeno prema clanu 64. ovog pravilnika moze se prokontrolisati i na osnovu drugih savremenih naucno usvojenih obrazaea i racunskih metoda.

71.
Vrednosti dozvoljenog opterecenja u pogledu opasnosti od loma tla, propisane u c1. 64. i 70. ovog pravilnika, uporeduju se sa vrednostima dozvoljenog opterecenja tla prema sleganju gradevinskog objekta, popisanim u c1. 77. i 90. ovog pravilnika.

23

72.
Vrednosti dozvoljenih opterecenja tla koje se proracunavaju iz obrasca iz clana 64. ovog pravilnika vaZe sarno ako se pri statickom proracunu uzimaju u obzir glavna i dopunska optetecenja. Ako se uzimaju u obzir samo glavna opterecenja, dobijene vrednosti smanjuju se za 20%. Ako se, pored glavnih i dopunskih opterecenja, uzimaju u obzir i posebna opterecenja, dobijene vrednosti za sumamo dejstvo opterecenja mogu se povecati za 20% pod uslovom da su uzeti koeficijenti sigumosti Fcp;) 1,5 ili Fe;) 2,5.

73.
Ako rezultanta pritiska u dnu temelja izlazi iz jezgra preseka, a naponi u dnu temelja ispunjavaju uslove iz obrasca iz clan 64. ovog pravilnika za korisnu povrsinu temelja A, mora se dokazati da se opterecenje moze preneti na tlo bez deformacija koje mogu ugroziti staticku sigumost ili funkcionalnost gradevinskog objekta. Prilikom direktnog temeljenja, ekscentricitet (udaljenost rezultante od tezista) ne sme, po pravilu, biti veCi od 3/10 sirine temelja merene u pravcu ekscentriciteta.

74.
Ako se uzimaju uobzir samo glavna opterecenja, rezultanta pritiska ne sme izlaziti iz jezgra preseka.

75.
Kad se teziste gradevinskog objekta nalazi visoko iznad kote temelja (rezervoari za vodu, dimnjaci), rezultanta sila ne sme biti van jezgra preseka ni ako se pored glavnih opterecenja uzimaju i dopunska optereeenja.
.

76.
Ekcentricitet rezultante na mestu kontakta sa tlom za objekte iz clana 75. ovog pravilnika ne sme biti veCi od 1/18 sirine temelja merene u pravcu ekscentriciteta ako je glavno dozvoljeno opterecenje, uzimajuci u obzir kriterijum sleganja, manje od 200 kN/m2 i ne sme biti veci od 1/12 sirine temelja ako je glavno dozvoljeno opterecenje vece od 200 kNI m2 Hijednako 200 kN/m2.

6. DOZVOLJENO OPTERECENJE TLA U POGLEDU DOZVOLJENOG SLEGANJA GRADEVINSKOG OBJEKTA

77.
Sleganje tla pod uticajem opterecenja odreduje se prema nacinu prenosenja opterecenja u du, sastavu slojeva i njihovim geotehnickim karakteristikama, kao i prema statickom i funkcionalnom karakteru gradevinskog objekta.

78.
Ukupna sleganja racunaju se po metodama koje se izvode po klasicnoj teoriji elasticnosti (za v- Poasonov koeficijent jednak 0,50 ili manji od 0,50) ili po modifikovanim teorijama elasticnosti pri kojima se uzima u obzir linearno povecanje modula deformacije sa dubinom Hi elasticna anizotropnost poluprostora.

24

79.
Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami koji se zasnivaju na integraciji deformacije od koncentrisane sile, u racun se unose deformacijski moduli koji odgovaraju intergranularnim naponima, a odreduju se na osnovu triaksijalnih konsolidacionih ogleda ili rezultata probnih opterecenja. Deformacijski moduli mogu se oceniti iz modula stisljivoti odredenih iz edometarskih ogleda prema jednacini: E

=

(1 - 12v2 )My odnosno za v = 0,3:E = 0,75 My. - v

80. Sleganje vodom zasicenog tla usled deformacija pri nepromenjenoj zapremini racuna se prema resenjima koja se dobijaju integracijom deformacija po Busineskovim jednacinama za p6luprostor sa v = 0,50.Deformacijski moduli, kojima se racunaju sleganja, odreduju se iz nedreniranih triaksijalnih ogleda za stanja ukupnih napona koja priblifuo odgovaraju naponima u tlu.

81.
Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami za vertikalna naprezanja koja su dobijena integracijom napona za koncentrisanu silu, u racun se unose, za odgovarajuce intervale napona, specificne deformacije koje pokazuju edometarski ogledi ili moduli stisljivosti My koji se iz njih izvode.

82.
Kod normalnog, neprekonsolidovanog, zasicenog koherentnog materijala srednje plasticnosti ili kruto plasticnog materijala, kao i kod zasicenog zbijenog peska i sljunka racunaju se sarno deformacije usled smanjenja pora ispunjenih vodom.

83. Pri racunanju sleganja, reverzibilne deformacije u podrucju napona koji su postojali u tlu pre pocetka iskopa odvajaju se od deformacija u podrucju dodatnih napona od opterecenja gradevinskog objekta.

84.
Deformacijski moduli, odnosno moduli stiSljivosti su kod normalno konsolidovanih naslaga u podrucju reverzibilnih napona bitno povoljniji i razlikuju se od modula prilikom prvog opterecenja iz clana 81. ovog pravilnika.

85.
Ekscentricitet opterecenja u izracunavanju sleganja uzima se do dubine koja je jednaka dimenziji temelja u pravcu ekscentriciteta. U veCim dubinama, sleganja se mogu racunati kao za ravnomernu podelu pritiska na osnovu temelja.

26

8. PROBNO OPTERECENJE 92.
Probno opterecenje moze se primeniti za odredivanje dozvoljenog opterecenja tla tako sto se iz krive ukupnog sleganja, kao funkcije opterecenja, odrede moduli deformacije opterecenog tla i karakteristike smicanja aktivizirane u fazi loma. Dobijene vrednosti se unose u racun dozvoljenog opterecenja, s obzirom na dozvoljeno sleganje prema odredbama c1. 77. do 90. ovog pravilnika, kao i u racun dozvoljenog opterecenja s obzirom na opasnost od loma prema odredbama cl. 63. do 76. ovog pravilnika.

93.
Ako se probno opterecenje vrsi na kvadratnim plocama straniea B ili kruznim plocama precnika D i ako je najmanje do dubine 1,5 B, onosno 1,5 D tlo istog sastava, moduli deformaeije E za pojedinacne stepene opterecenja Llpi odgovarajuCih sleganja Llpodreduju se prema obraseima: E

=0,82

B Llp odnosno E X-' p

=0,71

Llp

D

Xp

Probnim opterecenjem tla preko ploca ispituje se samo deformabilnost sloja debljine 1,5 B (1,5 D). 94. Probno opterecenje vrsi se, po pravilu, za odredivanje stisljivosti i otpornosti na smicanje samo na nekoherentnom (pescanom ili sljunkovitom) tlu cija je propustljivost dovoljna da se mogu i za vreme probnog opterecenja i za vreme gradenja u eelini razviti naponi u tlu kao efektivna naprezanja. Na koherentnom tlu probnim naprezanjem mogu se dobiti podaci 0 moCi nosenja, s obzirom na opasnost od loma tla u uslovima stabilnosti temelja neposredno posle dogradnje, sarno ako su opterecenja kratkotrajna, odnosno ako stepen konsolidaeije ispod podne ploce na dubini od oko 0,5 B odgovara stepenu konsolidacije ispod temelja u fazi dogradivanja. Podaci 0 stisljivosti kohretnog tla dobijaju se pomocu probnog opterecenja dovoljno dugotrajnog da se razvije konsolidacija. Izuzetno, probno opterecenje moze se vrsiti i na koherentnom tlu kad je to odredeno projektom.

95.
Probna opterecenja vrse se preko kvadratne Hi krume povrsine cije su straniee, odnosno precnik 40 em ili vece, a izuzetno vece od 1.000 em. 9. HORIZONTALNO OPTERECENJE

96. , Odnos H prema V izmedu tangencijalnog i normalnog opterecenja u stopi plitkih temelja ne sme biti veCi od
tgS . H ptJ.v"p tgS

gde je:

27 /) -ugao trenja izmedu temelja i tla, F -koeficijent sigurnosti. Minimalne vrednosti za F su: F - >.od 1,5 (1.8) za sljunkovito i pescano tlo;
F

- > od

2 (2,5) za glinovito

tlo.

Navedene vrednosti vafe za ukupno dejstvo svih sila, ukljucujuCi i zemljotres, a vrednosti u zgradama - samo za dejstvo glavnih opterecenja. Pri odredivanju ugla /) uzima se u obzir hrapavost kontaktne betonske povrsine. Ako je visina talasa neravne povrsine veca od dvostrukog precnika najveceg zrna tla, za /) se moze usvojiti ugao unutrasnjeg trenja tla. 97. Ako je gradevinski objekt staticki ili funkcionalno osetljiv na horizontalna pomeranja, izracunace se ili ce se proceniti i tangencijalno pomeranje usled deformacije tla ispod temelja i usled tangencijalnih pomeranja na kontaktnoj povrsini. 10. DUBOKI TEMELJI

98. Pod dubokim temeljima podrazumevaju se temelji kod kojih je odnos izmedu dubine i sirinetemelja veCiod 4. D B >4 Na duboke temelje se ne primenjuju odredbe clana 76. ovog pravilnika 0 ekscentricnim opterecenjima, kao ni odredbe clana 96. ovog pravilnika ako se posebnim racunom dokaze prenos naprezanja u tlo, uz deformacije koje ne ugrozavaju gradevinski objekt.

99.
lzracunavanje deformacije po clanu 98. ovog pravilnika zasniva se na podeli kontaktnih naprezanja izmedu temelja i tla koja odgovaraju medusobnim odnosima njihovih deformacija, uzimajuCi u obzir vremenski razvoj tih deformacija i puzanje, odnosno sekundarnu konsolidaciju tla.

100.
Zemljani pritisak (pasivni otpor) moze se uzeti u obzir za prenos horizontalnih sarno ako se trenje moze mobilisati duz potencijalnih kliznih povrsina dozvoljenim pomeranjima temelja, oOOosno zidova zagata. Konsolidacione tla. izazvane povecanjem zemljanog pritiska. moraju biti u skladu sa dozvoljenim pomeranjima temelja zagata. opterecenja u skladu sa deformacije moguCim i

101.
Ako se ne izvodi poseban detaljni racun, zemljani pritisak kod plitkih i dubokih temelja moZe se koristiti samo u visini aktivnog pritiska racunatog za 0,75 tg <p,gde je <pugao otpornosti tla na smicanje.

28

102.
Hoeno trenje kod dubokih temelja uzima se sarno ako su tangencijalni vertikalni boeni pokreti dovoljni da ga mobilisu. Pri proraeunu sleganja objekta uzima se u obzir i prenos tih sila trenja u tlo.

103.
U raeun optereeenja temelja unose se eventualno i sile negativnog trenja ako ih moze izazvati optereeenje okolnim objektima ili sarno tlo koje je jos u fazi konsolidacije. 11. DINAMICKO OPTERECENJE TEMELJA

104.
Ako dinamieko spoljasnje optereeenje dejstvuje direktno na temelje, moe nosenja i sleganje temelja raeuna se za sile koje se dobijaju umnozavanjem statiekih sila koeficijentom:
(l

=

1

[1-( :Jf -4( tJ2 (:J2

gde je:

v- frekvencija
~- koeficijent
105.

spoljasnjeg dinamiekog optereeenja;

ve - sopstvena frekvencija objekta i tla koje je u vecoj meri zahvaeeno dejstvom dinamiekog opterecenja;
prigusivanja.

Ako se dinarnieko optereeenje prenosi se temelje indirektnim putem, treba razmotriti oscilaciju cele konstrukcije.

106.
Temelji gradevinskih objekata u trusnim podruejima dimenzionisu odgov~ajuCim propisima. se prema

VI. TEMELJENJE
1. PLITKO TEMELJENJE 107.
Najmanja dubina temelja odreduje se zavisno od vrste i osobina tla, klimatskih uslova i vrste gradevinskog objekta. Ako temelj ne mora da bude dubok, najmanja dubina odreduje se prema smrzavanju, isusivanju, opasnosti od ispiranja tla i drugim slienim uslovima. Za najrnanju dubinu temelja, odredenu na naein iz stava 1. ovog elana, moraju biti ispunjeni uslovi 0 dozvoljenom optereeenju (e1. 63. do 76).

i

29

108.
Ako je tlo podlozno smrzavanju, temeljenje se izvodi na dubini koja je za 10 do 20 em veca od najvece dubine srnrzavanja. Za odredivanje dubine srnrzavanja koriste se visegodisnji podaei meteoroloskih stanica, a ako njih nema, koristi se iskustvo.

109.
Najmanja dubina ukopavanja u odnosu na isusivanje tla zavisi od klimatskih prilika i vrste tla. Dubina dejstva isusivanja i stepen osetljivosti tla u odnosu na isusivanje odreduju se odgovarajuCim metodama u laboratoriji ili na terenu.

110.
Ako postoji strujanje podzemnih voda, najmanja dubina temelja odreduje se tako da se onemoguce i otklone sve stetne posledice ispiranja tla ispod temelja. Mere i nacin obezbedenja temelja odreduju se za svaki pojedini slucaj.

111.
Najmanja dubina temelja opterecenog horizontalnim silama odreduje se i prema stabilnosti protiv klizanja.

112.
Temeljne konstrukeije se, po pravilu, proracunavaju i dimenzionisu prema njihovoj savitljivosti (deformabilnosti) i prema stiSljivosti tla. Pri proracunu se primenjuje metod izjednacavanja deformacija konstrukeije i temeljnog tla. Izuzetno, ako su u pitanju privremeni manji gradevinski objekti, temeljne konstrukcije se racunaju i dimenzionisu na nacin odreden projektom.

113.
Temeljne konstrukcije mogu biti trake, samei, nosaci ili ploce, zavisno od oblika povrsine osl~janja, uslova deformaeije i nacina opterecenja.

114.
Za oeenu ponasanja temeljne konstrukcije (Hi konstrukcije uopste) koja ima konstantnu krutost po eeloj duzini, a oslonjena je na tlo, primenjuje se koeficijent apsolutne krutosti (K). Zavisno od oblika povrsine temelja, koeficijent ~solutne krutosti za cetvrtaste temeljne konstrukcije (Hi konstrukeije uopste) odreduje se prema obraseu:

K=

d 12 E (L)
s

Eb

3

a za okrugle povrsine temelja (Hi konstrukcije uopste)

-prema obraseu:

K=
gde je:

d ( 12 E i5)
s

Eb

3

30 Eb - modul deformacije betona Hi drugog materijala konstrukcija, u kilonjutnima po kvadratnom metru; od koga je izradena temeljna

Es - modul deformacije tla Hi stene, u kilonjutnima po kvadratnom metru; L - duzina temelja Hi temeljne konstrukcije, u metrima; d - visina temeljne ploce ili nosaca, u metrima; D - precnik okruglog temelja ili temeljne konstrukcije, u metrima.

115. Temelj i temeljna konstrukcija proracunavaju se primenom modula deformacije tla, koji, zavisno od vrste tla, moze biti stalan Hipromenljiv.

116.
Temeljne trake oslonjene na tlo ponasaju se kao krute Hi savitljive. Njihova krutost utvrduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika. 117. Temeljni nosaci proracunavaju se prema njihovoj krutosti Hi krutosti cele konstrukcije i stisljivosti tla, pri cemu se ne uzimaju u obzir promene intenziteta raspodele pritiska u poprecnom pravcu. Temeljni nosaCi manjih dimenzija (do 4 m duzine) mogu se proracunavati na osnovu pravolinijske raspodele pritisaka na kontaktnoj povrsini.

lIS: Temeljni nosaci - samci, izradeni na uobicajen nacin od nabijenog betona, kamena Hi opeke, ako su polozeni na tlo, smatraju se krutim. Temeljni nosaci - samci izradeni od armiranog betona, ako nisu duzi od 3 m, mogu se smatrati krutim. Krutost temeljnih nosaca - samaca odreduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika.
Centricno optereceni temeljni nosaci - samci za koje se utvrdi da se ponasaju kao kruti, a optereceni su koncentrisanom silom Hi linijskim optereeenjem, preracunavaju se i pomocu metoda pravolinijske raspodele pritiska. U slucaju iz stava 1. ovog clana, dobijene vrednosti maksimalnih momenata savijanja na osnovu pravolinijske raspodele napona zavise i od odnosa L:B.

119.

120.
Za ekscentricno opterecene temeljne nosace - samce, ako ekscentricitet nije veCi od 1/4 dufine temelja L, dozvoljeno je zanemarivanje dejstva ekscentriciteta pri dimenzionisanju temeljnih nosaca.

121.
Ako je temeljni nosac - samac izraden od armiranog betona sa promenljivim momentom inercije, stvama vrednost momenta moze se zameniti vrednoscu koja se dobija pod pretpostavkom da je prosecna krutost temelja sracunata kao da je nepromenljiva visina nosaca.

31

U slucajevima koji nisu navedeni u c1. 118. do 121. ovog pravilnika, temeljni nosaci - samci proracunavaju se po jednoj od metoda za proracun temelja samaca, pri cemu se uzima u obzir krutost temeljnih nosaca i stiSljivost tla. 123. SloZenije optereeeni temeljni nosaci pona~ju se kao kruti ili kao savitljivi, pa se njihovo ponaSanje utvrduje prema stepenu apsolutne krutosti propisane clanom 114. ovog pravilnika.

122.

124.
Temeljne konstrukcije kod kojih su pri dejstvu opterecenja deformacije u uzduznom i poprecnom pravcu istog reda velicine smatraju se plocama i proracunavaju se, po pravilu, sa povrsinskom raspodelom pritiska, pri cemu se uzima u obzir krutost temeljne konstrukcije i stiSljivosti tla.

125.
Temeljne ploce manjih dimenzija (duzina do 4 m) mogu se proracunavati pravolinijske raspodele pritiska. i na osnovu

Temeljne ploce - samci sa koncentracionim opterecenjem na jednom mestu ciji je odnos strana (L/B»2, a njihova konstrukcija zadovoljava deformacije istog reda veliCine i u poprecnom i uzduznom pravcu, proracunavaju se kao ploce. Ako je sistem temelja, krut temeljne ploce ploce sarno ako je odnos strana (L/B)<2.

126.

- samci

iz stava 1. ovog clana smatraju se kao

127. Temeljne ploce izradene od nabijenog betona, opeke ili kamena smatraju se krutim. Temeljne ploce izradene od armiranog betona, ako nisu duze od 4 m, mogu se smatrati krutim.
Savitljive i krute temeljne ploce i temelji - samci, ako su duzi od 4 m, proracunavaju se metodama za proracun temeljnih ploca, pri cemu se uzimaju u obzir krutost temeljne konstrukcije i deformabilnost tla, u zoni uticaja objekta.

128.

129.
Ako postoji kontinuitet u sistemu temelja i u gornjoj konstrukciji, pri proracunu sistema temelja i gornje konstukcije vodi se racuna 0 uticaju gornjeg dela konstrukcije na promene raspodele pritiska na kontaktnoj povrsini i 0 uticaju tla na naprezanje u gornjoj konstrukciji (crtez 6). Uticaj iz stava 1. ovog clana uzima se u obzir ako je krutost gornje konstrukcije Ik manjeg reda velicine od krutosti sistema temelja It.

Ik EEB31 }
'

~lt

,

..

Crtez 6.

32

130.
Ako .nema kontinuiteta u jednom delu ili u oba dela konstrukcije, takva konstrukcija smatra se kao specijalna, a proracunava se zavisno od savitIjivosti (deformabilnosti) tIa, odnosno konstrukcije i tla.

131.
Temelj se konstruBe i profHise na osnovu opterecenja koja se javljaju na kontaktnim povrsinama izmedu temelja i tIa, kao i na osnovu vrste i osobina materijala od koga je temelj izgraden. Ako je kvaIitet tla takav da je dozvoljeno opterecenje znatno vece od stvarnog kontaktnog naprezanja, temelji se moraju konstrukciono oblikovati.

132.
Radi postizanja boljih konstrukcionih resenja i ekonomicnosti konstrukcija, u temeljnim konstrukcijama, na pogodnim mestima i na odgovarajuCim odstojanjima, izvode se razdelnice.

133.

.

Ako se izgradnja temelja predvida u podzemnoj vodi, mora se ispitati da Ii je podzemna voda agresivna na materijal od koga se izvode temelji. Ako je voda agresivna, temelji se moraju izgraditi Hi zastititi na odgovarajuCi nacin.

2. TEMELJENJE

U OTVORENOJ

JAMI

134.
Temeljenje u otvorenoj jami mora se izvoditi na nacin kojim se u potpunosti obezbeduje stabilnost kosina Hi vertikalnih bokova jame od zarusavanja Hi kIizanja i od opasnosti od loma tla u dnu jame, kao i na nacin kojim su susedni objekti obezbeduju od ostecenja.

135.
U skladu sa odredbama clana 134. ovog pravilnika, primenjuje se jedan od sledecih nacina rada: za temeljenje u otvorenoj jami 1) iskop sa kosinama u nagibu obezbeduje najmanji faktor sigurnosti protiv klizanja Fs = 1,30 ako se racuna sa parametrima cvrstoce iz rezultata ispitanih uzoraka tla u laboratoriji Hi iz pogodnih ispitivanja na terenu, pri cemu se uzima u obzir raspucalost tla, ili Fs = 1,70 ako su parametri cvrstoce procenjeni iz klasifikacije tIa; 2) iskop sa vertikalnim bokovima obezbedenim od zarusavanja iIi kIizanja drvenom oplatom Hi zabijenim drvenim Hi ceIicnim talpama (pribojem) koje su na prikladan nacin razuprte i obezbedene od ugibanja iIi izmicanja na donjem rubu; 3) iskop sa kosim Hi vertikalnim bokovima zasticen osnovnom konstrukcijom od zabijenih i usidrenih stubova i odgovarajuCih oplata izmedu njih;

33

4) izrada oboOOih zidova gradevinskog objekta po posebnim metodama kopanja i betoniranja u tlu, koji zasticuju kopanje materijala iz jame do potrebne dubine temeljenja objekta.

136.
Za potporne zidove iskopa detaljno se proracunavaju raspodela pritiska i otpor tla i dimenzionise presek zida i razupiraca prema jednoj od metoda mehanike tla, pri cemu se uzimaju u obzir deformacijski uslovi i uticaj vremena.

137.
Dimenzije potpornih zidova i razupiraca iskopa dubine manje od 5 m proracunavaju se pod pretpostavkom da je raspodela pritiska zemlje trapezna, prema semama na crtezu 7
gde je: sljunak i pesak (c glina (q> 0);

l~
O'

,-

1
1
D

=

=0), a

T
J..

0.&0

T
~

KA- tg2 (450-q>/2); D - dubina temeljne jame; 'Y - zapreminska masa materijala tla; c -kohezija;
q>

0.550

1

;;:;"" ~¥IC~

1

1.
Crtez7

.- Ii>-4c-i

0.110 .L

-ugao otpornosti
.

protiv smicanja.

138.

Za temeljenje veCih gradevinskih objekata u otvorenoj jami cija je dubina veca od 5 m, ako nema podzemnih voda, projekt objekta mora sadrZavati i projekt jame sa svim njenim delovima, kao i tehnicke uslove za sigurno izvodenje radova do potpunog dovrsenja temelja. Ako je u terenu formirana izdan, navedeni uslov vazi za temeljne jame cije je 000 do 3 m ispod stvarnog nivoa podzemne vode.

139.
Temeljna jama gradevinskog objekta u blizini postojeCih objekata mora se projektovati i izvesti tako da se ti objekti u potpunosti obezbede od eventualnih ostecenja usled deformacije ili zarusavanja tla Hi zbog erozije tla pri crpljenju podzemne vode iz jame ili oko nje.

140.
Voda iz temeljne jame gradevinskog objekta mora se u slucaju iz clana 139. ovog pravilnika, crpsti na naCin koji sprecava smanjenje zbijenosti tla ili iznosenje sitnih cestica tla usled nepovoljnog dejstva strujanja vode na mestu crpljenja.

34

141.
Ako na koherentno 000 temeljne jame deluje arterijski pritisak, u projektu temelja navode se dokazi 0 obezbedenju od statickog loma tla.

3. TEMEWENJE 142.

NA SIPOVIMA

Projekt temeljenja na sipovima sadrZi: 1) analizu raspodele opterecenja na pojedine sipove; 2) dokaz 0 dozvoljenom opterecenju tla pod dejstvom pojedinih sipova, i to za vertikalna i horizontalna opterecenja; 3) dokaz 0 kvalitetu materijala stabla sipa; 4) dimenzionisanje pojedinih sipova; 5) dokaz 0 stabilnosti temelja kao celine; 6) analizu predvidenih sleganja, odnosno pomeranja sipova, oOOosno temelja kao celine.

143.
Optereeenje se raspodeljuje na pojedine sipove tako da se ispune svi uslovi ravnoteze i da se usklade deformacije konstrukcije i tla, pri cemu se vodi racuna 0 krutosti i statickom karakt~ru konstrukcije i 0 sastavu i savitljivosti (deformabilnosti) tla. Opterecenje temelja ne sme se, po pravilu, deliti tako da jedan deo deluje na sipove a drugi na tlo neposreOOo ispod rostilja. Ako se, izuzetno, odstupi od takvog pravila, treba navesti detaljne dokaze 0 uskladenosti deformacije tla i sleganja temelja.

144.
Dozvoljeno opterecenje tla pod dejstvom pojedinih sipova za sil~ koje dejstvuju u pravcu ose sipa dokazuje se najmanje na dva od sledeCih nacina: 1) obrascima za stepen mobilizacije otpornosti tla; 2) obrascima za otpornost registrovanu pri pobijanju sipova; 3) obrascima u kojima se koriste podaci penetracionog sondiranja; 4) probnim opterecenjem sipova; 5) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu.

145.
Dozvoljeno opterecenje sipa Nd racuna se prema obrascu: Nd=qAq gde je:
Nd dozvoljeno opterecenje sipa;

+pAp

-dozvoljeno specific no opterecenje tla u nivou vrha sipa; Aq - povrsina preseka sipa u nivou vrha sipa; p - dozvoljeno specificno opterecenje na trenje nosecih slojeva
q

uz omotac;

-----

35 Ap - povrsina omotaca duz tih slojeva. 146~ Dozvoljeno specificno opterecenje q proracunava se prema obrascu: q =y N')f + ()dKsNqr + cmNcr gde je: y- zapreminska masa tla u nivou vrha sipa; ()d- vertikalni pritisak od sopstvene mase tla u nivou vrha sipa (crtez 8); Ks - koeficijent zemljanog pritiska u stanju mirovanja u nivou vrha sipa;
Cm- mobilisana kohezija tla u nivou vrha sipa;
Ncp N')f' Nqr

- faktori
<Pm;

nosivosti zavisni od velicine dozvoljenog mobilisanog ugla otpomosti

protiv smicanja

r -poluprecnik baze sipa.
Hd

1

es.

..

~ ~.
0

'

Gh~

h.K's tg SIft

~

am

h
I

r4~
~~---/'2r ; , .

J

Crtez 8.

36

147.
Faktori nosivosti N')'£, Nqr i Ncr dobijaju se primenom proracuna prema teoriji plasticnosti za odredene pretpostavke, odnosno aproksimacije, pri cemu s primenjuju faktori dati na ertezu 9, s tim da se ispune i uslovi iz clana 76. ovog pravilnika.

&.0

.:t-e :
I

1)

°, 1

2.'

.10. H

, ,\0 2

, ,tv

.

2

4

Crtez 9.

148.
Mobilisani parametri otpomosti em i <Pm odreduju se prema odredbama c1. 66. i 67. ovog pra vilnika.

149.
OOOosizmedu dubine vrha sipa ispod povrSine noseceg sloja sa karakteristikama cvrstoce <p i e koje se uzimaju u racun i precnika sipa mora biti najmanje 1.

150.
Dozvoljeno specificno opterecivanje p izracunava se prema obraseu:
p

=am +

SoKstgSm

gde je: am - mobilisana adhezija izmedu sipa i okolnog tla (am =a/F), oOOosno mobilisana kohezija okolnog tIa ako je kohezija manja od adhezije;
00 - vertikalni pritisak od sopstvene mase tIa u nivou sredine nosivog sloja h koji prenosi opterecenje trenjem; Sm - mobilisani ugao trenja izmedu sipa i tIa (tgSm = t~S) ,0OOosno Om= <Pmako je <p manja vreOOost od O.

151.
U slojevitom tIu ucesce manje otpomih slojeva u pogledu nosivosti sipa ne mora se uzimati u obzir. Ako se takvo ucesce ipak delimicno uzima u obzir, dokazuje se mogucnost predvidenog mobilisanja otpomosti tih slojeva u vezi sa predvidenim sleganjem slojeva.

37

152. Ako je tlo u koje je sip pobijen ili uvreen u stanju konsolidacije pod dejstvom optereeenja na povrsini tla ili pod dejstvom sopstvene mase, omotac sipa optereeen je negativnim trenjem. Ako ne postoji drugi pouzdani dokaz 0 veliCini negativnog trenja, dozvoljeno optereeenje sipa, racunato samo prema otporu na vrhu sipa, smanjuje se za vrednost moei nosivosti trenjem (F = 1).

153. Osovinska moe nosenja tla, uzimajuei obzir otpornost registrovanu pri pobijanju sipova, utvrduje se, po pravilu, prema obrascima koji se zasnivaju na teoriji sudara slobodnih tela i u koje se, u teorijsku analizu, uvode eksperimentalni podaci. Osovinska moe nosenja tla utvrduje se prema obrascu:
N=-:;:gde je: N - moe nosenja: W - masa malja; H - visina pada malja; s -pomeranje sipa pri jednom udarcu, ukljucujuei i elasticnu deformaciju tla; ku -koeficijent koji zavisi od faktora WHL . W p 1- W ~ AEps gde je: L - duzina sipa; A - presek sipa, Ep - koeficijenti iz dijagrama na crtezu 10; Wp -masa sipa (sa nastavkom za pobijanje).
Dozvoljeno optereeenje sipa je Nd ~

WH
SKu

,.
1'$
10

= NIP

Koeficijent F bira se od vrednosti izmedu 2 do 3, pri cemu se uzima u obzir heterogenost tla i znacaj gradevinskog objekta.

I

". ,I 0 I

.
ur T I I ~)t 20

T

rr

I \" ..;-: 10

, :.;' '.

'*
~I

I
I

'jO

100

200

A- ~:,\~
Crtez 10.

154.
Pri proracunu osovinske moei nosenja tla, iz clana 153. ovog pravilnika, pouzdaniji podaci dobijaju se sarno za sipove u propusnom - nekoherentnom tlu. l,J obrasce za obracun dinamicke moei nosenja unose se, po pravilu, vrednosti pomeranja oznacene sa s koje se dobijaju pri ponovnom pobijanju sipova posle prekida od nekoliko dana.

38

155.

Podaci statickog penetracionog sondiranja koriste se na osnovu obrasca iz clana 145. ovog pra vilnika.

Dozvoljeno specificno opterecenje q u jednacini iz clana 145. ovog pravilnika odreduje se iz rezultata penetracije samog vrha penetrometra, uzimajuci u obzir da je kod penetracije faktor sigurnosti F = 1. Dozvoljeno specificno opterecenje P u istoj jednacini odreduje se analognom primenom na rezultat penetracija same cevi penetrometra.

156.
Probno opterecenje sipa na pritisak ili na zatezanje izvodi se na taj nacin sto se reakcije tereta prenose na tlo na udaljenosti na kojoj ne uticu bitno na tlo dul. sipa i sto se merenja vezuju na stalnu tacku van podrucja deformacije koje izaziva probno opterecenje. . 157. Stepeni opterecenja moraju trajati onoliko koliko je potrebno da se mogu jasno registrovati uticaji hidrodinamicke konsolidacije i puzanja tla.

158.

Najvece opterecenje u homogenom tlu mora biti najmanje za 50% vece od predvidenog opterecenja sipa, a u heterogenom tlu najmanje za 100% vece od tog opterecenja ili najmanje jednako predvidenoj moCi nosenja sipa (opterecenje za F = 1). 159. Dozvoljeno opterecenje tla za horizontalne sile i za staticke momente koji opterecuju glavu sipa odreduje se prema dozvoljenom pomeranju vrha sipa, i to: 1) probnim opterecenjem; 2) racunskom analizom koja se zasniva na savitljivosti (deformabilnosti) 3) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu. tla;

160.
Moc nosenja sipova za horizontalno opterecenje glave odreduje se, po pravilu, pritezanjem ili razupiranjem na dva sipa ugradena u tlo na udaljenosti neophodnoj da se spreci medusobni uticaj probnih sipova, pri cemu se primenjuju odredbe iz clana 164. ovog pravilnika.

161.
Sip se dimenzionise na uzajamno dejstvo osovinskih sila i momenta savijanja koje prouzrokuje opterecenje sipa sa transferzalnim silama i spregovima i odgovarajucom reakcijom tla, koje nastaju usled zemljanih pritisaka prouzrokovanih opterecenjem povrsine okolnog tla.

162.
Reakcija tla koju opterecenje transverzalnim silama i spregovima izaziva dul. sipa odreduje se po jednoj ili dve poznate racunske metode, pri cemu se primenjuju metode po kojima se uzima u obzir deformabilnost tla.

39

163.
Zbog opasnosti od izvijanja, stabilnost sipova racunski se kontrolise, i to za slobodne duzine sipa van terena i za duzine sipa kroz slojeve tla u zitkoj konzistenciji.

164.

.

Prethodno izradeni armiranobetonski sipovi moraju se dimenzionisati, pri cemu se uzimaju u obzir opterecenja koja mogu nastupiti pri prevozu, montazi i pobijanju sipova. 165. Stabilnost temelja na sipovima kao celine dokuzuje se po odredbama c1. 63. do 76. i clana 91. ovog pravilnika koje se odnose na duboke direktne temelje, koji prenose opterecenje preko sipova u tlo, u nivou vrhova sipova, na povrsini cije su ivice udaljene od osovinske linije spoljasnjih sipova za polovinu osovinskog razmaka izmedu sipova.

166.
Sleganje temelja na sipovima, kao celine, proracunava se na nacin iz C1.73. do 90. ovog pravilnika, pri cemu se uzima u obzir nacin prenosenja opterecenja u tlo.

167. Racun sleganja zasniva se, po pravilu, na pretpostavci da se vertikalno opterecenje prenosi u tlo u nivou vrhova sipova na povrsini odredenoj u clanu 165. ovog pravilnika.
168. Osovinski razmak izmedu sipova mora iznositi najmanje 70 em, a istovremeno ne sme biti manji od: 1) 2,5 d za sipove koji opterecenje u tlo prenose uglavnom sarno preko vrha; 2) 3 d za sipove u nekoherentnom tlu male zbijenosti i u koherentnom tlu, koji opterecenje u tlo prenose pretefuo trenjem. Ako je osovinski razmak izmedu sipova manji od razmaka iz stava 1. ovog clana, sipovi se proracunavaju na nacin predviden za duboke masivne temelje. 169. Ako je osovinski razmak izmedu sipova koji opterecenje u tlo prenose pretefuo trenjem manji od 1/10 duzine sipa, dozvoljeno opterecenje sipa u temeljnoj grupi smanjuje se za po jednu sesnaestinu dozvoljenog opterecenja pojedinacnog sipa za onoliko puta koliko sip u grupi ima susednih sipova.

170.
Drveni sipovi moraju biti celom duzinom u vodi ili stalno u tlu potpuno zasicenom vodom, pri cemu se sarno na privremenim gradevinskim objektima dozvoljava ostavljanje gomjeg dela drvenih sipova iznad kote najnizeg vodostaja podzemne vode.

171.
Celicni sipovi moraju se zastititi od korozije prema propisima 0 zastiti celicnih konstrukcija od korozije.

40

172.
Betonski sipovi moraju se zastititi od dejstva agresivne podzemne vode prema vazecim propisima 0 zastiti betona od agresivne podzemne vode.

4. DUBOKI MASIVNI TEMELJI 173. Dubokim masivnim temeljima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se temelji izvedeni pomocu bunara, kesona ili na drugi savremen nacin.

174.
Pri izracunavanju dozvoljenog opterecenja odredbe c1. 47. i 95. ovog pravilnika. dubokog maslvnog temelja primenjuju se

175.
Projekt dubokog masivnog temelja mora sadrZavati racun dozvoljenog opterecenja, racun sleganja i staticki racun pod dejstvom objekta u eksploataeiji, kao i staticki racun bunara, oOOosno kesona u fazi transporta i gradenja.

176. Bunari i kesoni moraju biti projektovani tako da pri iskopavanju kroz nenosivo tlo tonu usled sloma tla ispod nOZnogvenea, bez potkopavanja venea.

177.
Uslovi sloma tla temelja odreduju se po metodama koje se zasnivaju na teoriji granicne ravnoteze tla.

178.
Graniee opterecenja Ql na jedinieu duzine nOZnog venea moraju se, saglasno clanu 181. ovog pravilnika, racunati po obraseu: Y Ql=2bNy+ gde je: y- zapreminska masa tla, uzimajuCi u obzir dejstvo uzgona; b - sirina nOZnog venea; t - du~ina prodiranja, tj. razlika izmedu nivoa dna venea i nivoa iskopa unutar bunara, oOOosno kesona;
e i <p

(e+yt.tg<p)Nc+yt.b

- karakteristike

cvrstoce za totalno stanje napona (karakteristike

nedreniranih

uzoraka); N" i Nc - koefieijenti prema dijagramu na ertezu 4.

179.
Ako nozni venae ima trougaoni presek sa tengensom ugla izmedu unutrasnje i spoljaSnje straniee m = tg<p, u obraseu iz clana 178. ovog pravilnika izraz b se zamenjuje izrazom mt.

41

180.
Primena obrasea iz clana 178. ovog pravilnika zavisi od velicine unuta~njeg precnika, odnosno ~irine koja mora biti najmanje:
a

= 2b tg(~

+ 1).~.tg<p

181.
Opterecenje kesona, odnosno bunara potrebno za savladivanje otpora Ql povecava se za vrednost potrebnu za savladivanje trenja na obodu kesona, odnosno bunara. Trenje na jedinicu povr~ine oboda moze se odrediti prema obraseu iz clana 150. ovog pravilnika, pri cemu se koeficijent zemljanog pritiska u mirovanju moze redueirati priblifno vrednosti aktivnog zemljanog pritiska pod uslovom da se vertikalni spolja~nji zidovi kesona, odnosno bunara, na visini od 3 do 5 m iznad noznog venea, pro~ire na spolja~nju stranu za 5 do 15 em.

182. Staticki proracun bunara i kesona izvodi se i za sile zatezanja koje mogu nastati ako se bunar, odnosno keson, usled trenja, zadrZiu gomjim otpomijim slojevima.

183.
Ako je vise bunara Hi kesona svrstano u jedan red, najpre se izvodi svaki drugi bunar, odnosno keson, a zatim oni koji su u meduprostorima.

184.
NajveCi dozvoljeni natpritisak u pneumatskim kesonima iznosi 3,5 bar.

185. U projektu se daju podaci 0 speeijalnoj tehnickoj opremi, potrebni za rad u pneumatskom kesonu, kao i organizaeiji rada. Projekt mora biti u skladu sa propisima 0 radu u kesonima.

186.
Za vreme gradenja keson ce se dimenzionisati za slucaj da unutra~nji pritisak padne na 3/4 radnog pritiska, nezavisno od predvidenog pritiska vazduha.

187.
U projektu se prikazuje i naponsko stanje ako je natpritisak vazduha u komori kesona potpuno odstranjen, a voda jo~ nije prodrla u takvu komoru.

188.
Za objekte na padinama utvrduje se stabilnost objekta koja je uslovljena konfiguracijom povrsine i geolo~kim sastavom slojeva tla.

189.
Ako podzemna voda jace struji Hi ako se ukopavanjem gradevinske jame u podzemnu vodu i erpljenjem vode stvaraju novi hidraulicki uslovi strujanja i ispiranja, proverava se, uz neophodnu sigumost, postojanje uslova za stabilnost temelja i tla, odnosno da lije potrebno

42

i da !i se moze stabilnost obezbediti drenazama, filterima, zagatnim zidovima, podvodnim betoniranjem ili drugim sredstvima.

190.
Za gradevinske objekte sa veCim dinamiekim utieajem na stabilnost i na sleganje temelja, utieaj vibracija posebno se proeenjuje i dokazuje se usvojena vrednost dozvoljenog opterecenja. 191. Ako na tlo na kome se nalazi objekt dugotrajno deluju temperature nize od 2730K (O°C), pojava smrzavanja vode u porama tIa mora se spreeiti konstrukeionim ili geotehniekim merama.

192.
Ako postoje vece podzemne kaveme, proeenjuje se moe nosenja svodova iznad kaverni i potreba ispunjavanja kaverni injektiranjem ili na drugi naein.

193.

.

Ako je temelj na stenovitom tlu, ispituje se monolitnost, raspuealost ili trosnost stene, kao i njena postojanost u vodi i na vazduhu. Ako se stena iz stava 1. ovog elana ili deo stene u dodiru sa vodom raspada, temelj ce se ukopati najmanje za 40 em u stenu i njegovo dno zabetonirati gustim betonom, uz brizljivo ispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina. Akose stena iz stava 1. ovog elana u dodiru sa vazduhom raspada, a temelj se nalazi iznad stalnog nivoa podzemnih voda, temelj ee se ukopati najmanje za 80 em u stenovito tlo i zabetonirati, uz brizljivo ispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina.

194.
Dozvoljeno opterecenje stene odreduje se prema monolitnosti, raspuealosti ili nepostojanosti stene u sirokom interalu od vrednosti koja se dobija sa aksijalnom evrstocom monolitne stene qu po jednaeini Pd = 2,5 q/F do vrednosti koje odgovaraju trosnom ili plastienom tIu koje moze nastati raspadanjem stene.

195.
Za tIo eoiskog porekla odreduju se, posebno, po dubini: 1) zapreminska masa u osusenom stanju; 2) prirodna vlaznost. Tlo eoiskog porekla, u kojem je nivo podzemne vode nizak, izrazito je heterogeno po gustinj, pa se terenski istrami radovi moraju sprovesti striktno po semi iz el. 8. i 9.ovog pravilnika. Za odredivanje nosivosti, odnosno deformabilnosti tIa, merodavni su: 1) strukturna evrstoca; 2) deformacije pri provlazavanju pod opterecenjem. Pretalozeno eoisko tIo i eoisko tIo sa visokim nivoom podzemne vode, tretiraju se kao koherentna glinovito-prasinasta tIa.

43

196.
Pri temeljenju gradevinskih objekata sa velikim vremenskim i lokalno jako promenljivim i neravnomernim opterecenjima, velicina neravnomernog sleganja ispituje se u raznim fazama opterecenja, a temelji se dimenzionisu prema ocekivanim promenama sleganja.

197.
Pri gradenju novog gradevinskog objekta u blizini postojeCih, proucavaju se medusobni uticaji. objekta na sleganje i na stabilnost, kao i uticaj buduCih susednih objekata na naknadno sleganje tog objekta.

198.
Ako se predvidaju objekta, proucava samostalne celine konstrukciju. Ako neravnomerna sleganja tla temelja u razlicitim delovima gradevinskog se mogucnost podele zgrade na delove koji se mogu izvoditi kao razdvojene razdelnicama (fugama) koje dele Hi ne dele temeljnu se razdelnice izvode, predvida se kruti temelj.

199. Dozvoljeni pritisak na tlo pri dnu postojeCih temelja moze se pri nadzidivanju spratova, povecavanju korisnog opterecenja i s1. povecati srazmerno povecanju otpornosti protiv smicanja, pod dejstvom konsolidacije i prema stanju konstrukcije objekta.

VII. ZA VRSNE ODREDBE

200.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vazi Pravilnik 0 tehnickim normativima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskih objekata ("Sluzbeni list SFRJ", br. 34n4). 201. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ". Br. 07-93/111 8, juna 1989. godine Beograd Zamenik direktora Saveznog'zavoda za standardizaciju

Vera Avramovic, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM MERAMA I USLOVIMA ZA IZVODENJE ISTRAZIV ACKIH RADOV A PRI IZGRADNJI VELIKIH OBJEKATA
1. Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicke mere i uslovi za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji velikih objekata.

2.
Pri izgradnji velikih objekata istrazivacki radovi se, po pravilu, moraju izvesti pre pocetka izrade investicione tehnicke dokumentacije za te objekte.

3.
Pod velikim objektima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) visoke brane; 2) dalekovodi od 110 kilovolta i preko 110 kilovolta; 3) aerodromske betonske piste; 4) auto-putevi ijavni putevi prvog reda; 5) zeleznicke pruge; 6) hidroelektrane; 7) termoelektrane; 8) hale raspona preko 15 metara i ljuskaste prednapergnute i spregnute konstrukcije; 9) mostovi raspona preko 30 metara; 10) silosi za zita i cement; 11) visoki dirnnjaci i tornjevi; 12) visoke peCi i metalurske peeL

4.
Kao istrafivacki radovi pri izgradnji velikih objekata, u smislu ovog pravilnika, smatraju se narocito: 1) geoloski istrazivacki radovi; 2) geotehnicki istrafivacki radovi; 3) geofizicki istrazivacki radovi; 4) geomehanicki istrazivacki radovi; 5) hidroloski istrazivacki radovi;

45

6) hidrogeoloski istrazivacki radovi; 7) klimatoloski i meteroloski istrazivacki radovi. Pri izgradnji visokih brana, akumulacionih bazena i slicnih objekata, pored istrazivackih radova iz stava 1. ovog clana, kao istrazivacki radovi smatraju se i: 1) bioloski istrazivacki radovi; 2) pedoloski istraZivacki radovi.

5.

.

Za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4. ovog pravilnika investitor je duzan izraditi program istrazivackih radova. Programom istrazivackih radova, zavisno od vrste, tipa, tehnickih karakteristika i teritorijalnog rasprostiranja velikog objekta, kao i od prirode, sastava, oblika i drugih karakteristika terena na kome se predvida izgradnja velikog objekta, investitor odreduje obim istrazivackih radova kojima se obezbeduju svi podaci, uslovi i podloge potrebni za izradu investicione tehnicke dokumentacije za veliki objekt.

6.
Program istrazivackih radova mora da saddi narocito: 1) analizu rezultata prethodnih istraZivanja; 2) tehnicko-ekonomsko obrazlozenje istrazivackih radova; 3) predmere i predracune istrazivackih radova; 4) kalendarski plan izvodenja istdivackih radova; 5) tehnicke uslove i metode izvodenja istrazivackih radova.

7.
Investitor ne mora izvoditi pojedine istrazivacke radove iz clana 4. ovog pravilnika ako za izvodenje tih radova nema tehnickog opravdanja ili ako vec postoje dovoljno pouzdani podaci, uslovi i podloge na osnovu kojih se moze pristupiti izradi investicione tehnicke dokumentacije za odnosni veliki objekt, sto mora strucno obrazloziti u programu istraZivackih radova.

8.
Na osnovu programa istraZivackih radova, investitor je duzan obezbediti istrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova. izvodenje

9.
Elaborat istrazivackih radova mora saddati za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4. ovog pravilnika narocito: 1) prikaz i ocenu prethodnih istrazivanja; 2) prikaz skupljanja i sredivanja podataka pri izvodenju istrazivackih radova; 3) matematicku obradu i uporedenje sredenih podataka istrazivackih radova; 4) graficko oblikovanje obradenih podataka istrazivackih radova (dijagrame, tabele, karte, crtez.e, itd.);

46 5) prikaz pretpostavki koje nisu rnogle biti proverene pri izvodenju istrazivackih radova, sa tehnickim uslovima i metodama za proveru tih pretpostavki pri gradenju velikog objekta; 6) opsti zakljucak 0 uslovima za izgradnju velikog objekta na terenu koji je ispitivan.

10.
Program istrazivackih radova i elaborat istrazivackih radova podleze tehnickoj kontroli koja je propisana za investicionu tehnicku dokumentaciju, na osnovu koje se zahteva odobrenje za gradenje velikog objekta, i sastavni su deo te dokumentacije.

11.
Izvodenje istrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova mogu vrsiti sarno strucne radne organizacije registrovane za vrsenje takve delatnosti.

12.
Odredbe ovog pravilnika primenjivace se pri izgradnji velikih objekata koja ce poceti posle 15. februara 1970. godine.
.

13.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u IISluzbenornlistu SFRJ".
Br. 15-53/1 6. januara 1970. godine Beograd Zarnenik saveznog sekretara za privredu,

Vlado Juricic, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA I USLOVlMA ZA PROJEKTOV ANJE I GRADENJE ZELEZNICKIH TUNELA
I. OPSTE ODREDBE
1. Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju pri projektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojeCih tunela na prugama jugoslovenskih zeleznica i na industrijskim prugama na kojima saobracaju vozila . jugoslovenskih zeleznica (u daljem tekstu: tuneli).

2.
Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuCi jugoslovenski standardi, propisi 0 protivpozamoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi koji se odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednosti zelezmckog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

3.
Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredaba ovog pravilnika sarno ako je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumost zivota Hi zdravlja Ijudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.

4.
Projektovanje i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima dobijenim na osnovu izvrsenih geotehnickih istraZnih radova.

5.
Novi tdneli moraju se projektovati i graditi za us love dizel-vuce i elektricne vuce.

6.
Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao i njihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji. Projektovani elementi tunela moraju biti uskladeni sa projektom pruge na kojoj se tuneli grade Hi rekonstruisu.

7.
Tuneli se projektuju i grade prema usvojenom svetlom profilu.

48

II. ISTRAZNI RADOVI 8.
Istrazni radovi pri projektovanju tunela izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0 terenu kroz koji tunel prolazi. Istrazni radovi se izvode prema programu istramih radova i obuhvataju sva geotehnicka istraZivanja i ispitivanja. Programom iz stava 1. ovog clana utvrduju se obim i vrsta istraZnih radova za svaki tunel posebno, a prema slozenosti geoloskog sastava terena.

9.
Radi izrade investicionog programa za izgradnju zeleznicke pruge, treba za tunele prikupiti i koristiti podatke 0 terenima na kojima ce se oni graditi dobivene iz geoloskih karata i druge postojece geoloske dokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke sa obliznjih vec izvedenih objekata. Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimniji istraZni radovi i geoloska kartiranja.

10.
Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka busenja, geoloska kartiranja i hidroloska snimanja. merenja, sondama

11.
Pri izradi glavnog projekta gunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju se istrazni radovi iz clana 10. ovog pravilnika.

12.
Istramim radovima odreduju se: 1) geoloski sastav terena; 2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa; 3) hidrogeoloska svojstva terena; 4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.

13.
Na osnovu podataka dobijenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 8) sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski poprecni profili tunela i tehnicki izvestaj.

III. TRASA I NIVELETA TUNELA 14.
Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima za trasu na otvorenom delu pruge.

49

15.
Tuneli se projektuju i grade u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj i delom u krivini. Tuneli duzine preko 1500 m, po pravilu, projektuju se i grade u pravoj.

16.
Ulaz ~ tunel odnosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba ostaviti sto upravnije na izohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.

17.
Osovina tunela u krivini pomera se od osovine trase prema centru krivine za vrednost: e gde je h nadvisenje spoljne sine u mm Pomeranje osovine tunela vrsi se linearno, pocev od pocetka prelazne krivine, tako da na pocetku kruZne krivine dostizu punu vrednost. 8 = -h 3 ,

18.
Niveleta tunela postavlja se u nagibu. Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 3%0, a izuzetno ne sme biti manji od 2%0. Niveleta tunela na delovima pruge u usponu odnosno padu projektuje se u jednostranom nagibu. 19. Niveleta duzih tunela koji se nalaze ispod prevoja (vrsni Hi bazisni tuneli) projektuje se, po pravilu, u dvostranom nagibu. Niveleta iz stava 1. ovog clana moze se projektovati i u jednostranom uslovljeno trasom pruge. nagibu, ako je to

20.
Na mestima suceljavanja dva suprotna nagiba velicine preko 5%0, ako je visinska razlika bar jednog nagiba veca od 10 m, mora se izmedu ta dva nagiba umetnuti odsek koloseka u nagibu i 3%0 duzine: 1) 500 m -na glavnim prugama;
2) 300 m na sporednim

"

-

prugama.

U duzine iz stava 1. ovog clana ulaze i duzine tangenata zaokruzenja. Prelom nivelete se zaokruzuje: 1) ako je jedan od suprotnih nagiba manji od 5%0; 2) ako su oba nagiba veca od 5%0, ali je visinska razlika oba nagiba manja od 10m.

50

21.
Prelom nivelete tunela mora se zaobliti vertikalnim kruwim lukom, ako razlike u nagibima pre laze 2%0. Poluprecnik vertikalnog kruwog luka (p) mora biti ravan kvadratu najvece brzine kretanja na odgovarajucem delu pruge (p=y2). Izuzetno, u teskim terenskim uslovima, moze se dopustiti i manji poluprecnik po obrascu p =

i y2, ali ne manji od 2.000 m.
- i, u %0

22. Merodavan uspon u tunelima duzine vece od 300 m, ublazava se prema vrednostima datim u sledecoj tablici 1:
Tablica 1. Ublazeni usponi u tunelu u praveu
~CI3

Merodavan uspon u %0

~1 a
300 500 1000 1500 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 11000
12000

. )

~.s
0 C

6
6 5,55 4,54 3,36 3,24 3,02 2,82 2,70 2,36 2,00 -

8 8 7,48 6,31 4,97 4,83 4,60 4,36 4,23 3,88 3,44 3,05 2,73 2,39
2,24

10 10 9,35 7,90 6,24 6,09 5,80 5,54 5,39 5,00 4,83 4.08 3,74 3,36
3,21

12 12

14 14

16 16

18 18

20 20

22 22

24 24

26 26

28 28

83 300 500 1000 1500 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000

11,26 13,16 15,08 16,97 18,88 20,80 22,69 24,59 26.46 9,60 7,73 7,55 7,24 6,94 6,76 6,35 5,86 5,38 5,02 4,62
4,47

11,26 13,00 14,66 16,36 18,07 19,72 21,40 22,98 9,14 10,68 12,08 13,56 15,Q5 16,44 17,86 19,14 8,94 10,46 11,87 13,33 14,78 16,17 17,57 18,82 8,59 10,09 11,44 12,87 14,31 15,66 17,01 18,24 8,25 8,07 7,63 7,10 6,60 6,20 5,76
5,61

9,73

11,05 12,45 13,83 15,15 16,47 17,66

9,51 10,83 12,21 13,61 14,90 16,21 17,36 9,05 10,33 11,70 13,05 14,32 15,60 16,70 8,52 7,98 7,57 7,12
6,97

9,78 11,10 12,44 13,68 14,94 16,00 9,20 10,51 11,80 13,01 14,22 15,20

-

8,75 10,Q4 11,32 12,47 13,67 14,65 8,27
8,12

9,54 10,78 11,94 13,10 14,02 10000
9,39 10,63 11,75 12,95 13,93 11000

-

2,13 2,05
2,01 2,00

3,08 3,02
2,98 2,98

4,36 4,28
4,24 4,24

5,48 5,43
5,39 5,39

6,86 6,76
6,32 6,32

8,00 7,93
7,89 7,89

9,28

10,58 11,68 12,84 13,82 12000

13000 14000
15000

9,20 10,28 11,60 12,76 13,76 13000
9,16 9,16 10,24 10,24 11,56 11,56 12,72 12,72 13,70 13,70 14000 15000

-

Kod tunela u krivini uzima se u obzir i otpor od krivine.

f
23.
Slika 1.

51

Ako se na prugama predvida vuca vozova sa lokomotivom na celu, ublazavanje uspona iz clana 22. ovog pravilnika pocinje na 400 m ispred ulaznog portala, a zavrsava se na 100 m ispred izlaznog portala tunela (slika 1). Ako se na prugama predvida vuca vozova sa dve lokomotive, i to jednom na celu a drugom pozadi voza, ublaZavanje uspona pocinje na 150 m ispred ulaznog portala, a zavrsava se na 150 m iza izlaznog portala tunela (slika 2). Duzina ublazavanja uspona prema sledecem obrascu:
"-1/

racuna

se

Lu = Lv + Lt - 200, gde je: Lv =500 m (duzina voza) Lt

Slika 2

=duzina

tunela.

IV. POPRECNI PROFIL

24.
Poprecni profil tunela mora biti potkovicastog oblika sa krivolinijskom unutrasnjom konturom zidova sastavljenom iz kruZnih i pravih delova. Poprecni profil tunela mora se prilagoditi slobodnom profilu pruga normalnog koloseka za elektricnu vucu.

25.

.

Svetli profil tunela mora biti siri od slobodnog profila za otvorenu prugu. Svetli profili tunela utvrdeni su za jednokolosecne, (slike 3, 4. i 5). dvokolosecne i trokolosecne tunele

52

t-

Slika 3. Svetli profiljednokolose~nog * G.!.P. - gomja ivica praga

tunela

..,

..

...

.. "

I ~'r't Slika 4. Svetli profil dvokolose~nog tunela

53

.~

"',

N~""~
?~.

""

!
* kolosek 1 ** kolosek 2 *** kolosek 3
****

.~

L
Slika 5. Svetli profil trokolosecnog tunela

-

- G. I. P. - gomja ivica praga

***** - G. I. S. - gornja ivica sine

26.
Pri izgradnji tunela moraju se primeniti utvrdeni tipovi obzida tunela (obloga). Obloga tunela odreduje se zavisno od vrste i stanja brdskog materijala i pojave vode. Kategorizacija brdskog materijala i tipovi obloge tunela odreduju se prema postojeCim tehnickim uslovima za gradenje zeleznickih pruga.

27.
Ako. pritisak brdske mase dejstvuje jednostrano kod padinskih tunela, obloga tunela se . izvodi po posebnom projektu.

28.
Poprecni profil obloge tunela moze se i posebno projektovati, uz dokaz stabilnosti, s tim da se mora obezbediti utvrdeni svetli profil tunela.

29.
Na svakih 50 m, na obema stranama tunela, moraju se nasprarnno izgraditi tunelske niSe.

54

Nisa iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga mora biti vi sine najmanje 2,1 m, sirine najmanje 2,00 m i dubine najmanje 1,00 m.

30. U tunelu duzine preko 2.000 m moraju se sa jedne strane tunelske osovine na svakih 1.000 m izgraditi ostave za smestaj alata, opreme, vozila, kao i masina potrebnih za odrzavanje
.

tunela i instalacija u tunelu.

Ostava iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga, mora biti visine najmanje 3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubine najmanje 3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubine najmanje 3,10 m.

31.

U tunelu se izgraduju i ostave radi smeStaja automatskog pruznog bloka, a prema projektu za postavljanje signalno-sigumosnih uredaja. Odredba clana 30. stav 2. ovog pravilnika odnosi se i na ostave iz stava 1. ovog clana.

32.

Najmanje marke betona koji se moze koristiti za oblogu tunela odredene su u sledecoj tablici 2: Tabliea 2.
Vrsta obloge Betonski anniranobetonski blokovi Beton i armirani beton Prskani beton Beton na portalima IzravnjavajuCi sloj Ispuna Marka betona 20 15 do 20 30 do 40 15 do 20 10 10

33. Supljine iza obloga tunela moraju se popuniti betonom iste marke betona kao sto je i mark: betona od koga je izradena i sarna obloga, i to na dubini do 0,2 m. Supljine na dubini prek( 0,2 m do 1 m, popunjavaju se betonom marke 10.

V. PORTALI TUNELA 34.
Portal tunela mora obezbediti stabilnost ulaznog odnosno izlaznog dela tunela i predusekf\

35.

Ceoni zid portala postavlja se, po pravilu, normalno na tunelsku osovinu, a moze 5 postaviti i pod uglom, zavisno od terenskih uslova.

U ceonom zidu portala izvodi se kanal za primanje vode sa padine iznad portala. Kanal 5 izvodi u jednostranom nagibu, ako niza kosina preduseka ne prelazi visinu ceonog zida

55

Ako je kosina useka iznad krune ceonog zida, kanal se izvodi u dvostranom nagibu tako da se voda iz kanala ispusta u jarak preduseka. Gornja ivica ceonog zida portala izvodi se horizontalno po celoj duzini ili stepenasto u skladu sa poprecnim nagibom terena.

36.
Stabilnost ceonog zida portala ispituje se na naCin na koji se vrsi ispitivanje stabilnosti potpornih zidova.

VI. ODVODNJA VANJE 37.
Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.

38.
Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se'moraju odvQditi. pravilno kaptirati i

39.
U tunelu se mora izgraditi kanatza odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odreduju zavisno od koliCine vode i nagiba kanala.

40.
KoliCina vode koju moze da primi kanal za odvodenje voda prema tunelskom tipu a pri raznim nagibima, data je u sledecoj tablici 3: Tablica 3.
Pad (%0) 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Brzina (mIs) 0,68 0,83 0,99 \,13 1,22 1,27 1,36 1,41 1,45 1,50 1,60 1,69 1,78 1,88 Kolicina yode (l/s) 62 77 92 105 113 118 126 131 135 139 148 157 165 175

56

41.
Nagib. kanala za odvodenje vode iz tunela ne sme, po pravilu, biti manji od 3%0. Izuzetno, nagib tog kanala ne moze iznositi manje od 2%0.

42.
Ako je koliCina podzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenje voda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.
.

43.

U jednokolosecnim tune lima, kanali za odvodenje voda postavljaju se sa suprotne strane kanala za kablove slabe i jake struje, a u dvokolosecnim tune lima i trokolosecnim tunelima -u sredini izmedu koloseka.

44. Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 39. ovog pravilnika.

45.
Radi pravilnijeg prikupljanja voda u tunelu ispod zastora, izvodi se izravnavajuCi sloj od betona u nagibu od najmanje 2% (slike 1,2. i 3).

46. Kanali za odvodenje voda moraJu biti ispod zastora i pokriveni montaznim armiranobetonskim plocama.

VII. HIDROIZOLACIJA 47.
Hidroizolacija tunela izvodi se radi: 1) zaStite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda; 2) zastite postrojenja elektricne vuce, koloseka i instalacija u tunelu; 3) bezbednosti saobracaja.

48.
U elektrificiranim tunelima podzemna voda ne sme dolaziti u dodir sa kontaktnim elektricnim vodom i pantografom elektricne lokomotive u predelu temena svoda tunela, nW sme da kaplje na ta postrojenja. U tunelu se ne sme dopustiti stvaranje stalaktita i ledenih lula niti naslaga leda u predelu sina.

49.
Hidroizolacija tunela moze se izvoditi: 1) na spoljasnjem delu obloge tunela; 2) na unutrasnjoj strani obloge tunela; 3) izm.edu spoljasnjeg dela i unutrasnje strane obloge tunela.

57

50.
Vrsta hidroizolaeije iz elana 49. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda, stepena izolaeije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase, hidrostatiekog pritiska vode i eene izolacije. Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu obloge tunela ukoliko drugim merama nije spreeeno agresivno dejstvo podzemnih voda. Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se u tunelu sa velikim pritiskom brdske mase. Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.

51.
Hidroizolacija na unutrasnjoj elektrienu vueu. strani obloge tunela ne sme ulaziti u slobodni profil za

52.

.

Hidroizolacija tunela projektuje se i izvodi prema tipovima hidroizolaeije, koje je usvojila Zajednica jugoslovenskih zelezniea ili prema vaZeCim jugoslovenskim standardima. Hidroizolacija tunela moze se izvoditi i prema posebno izradenom snabdevena odgovarajuCim atestima 0 kvalitetu. projektu, ako je

VIIi. OSNOVNE POSTAVKE PRORACUNA 53.
Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji se od: osnovnog brdskog pritiska (vertikalnog, boenog i podnoznog), sopstvene tezine obloge, seizmiekih utieaja i spoljasnjih hidrostatiekih pritisaka.

54.
Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehniekih uslova, dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naeina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradi obloge.

55.
Obloga tunela proraeunava se prema najnepovoljnijem prilikom gradenja ili za vreme eksploatacije. opterecenju koje moze nastati

56.

.

Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobieajene analitieke metode i empirijski obrasci. Pri tom treba voditi raeuna da usvojene pretpostavke sto vise odgovaraju konkretnim geotehniekim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.

57.
Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposrednim merenjem na lieu mesta, u samoj brdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristienim mestima ili prilikom izvodenja istraZnih radova.

58

Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela odnosno za proveravanje i ispravljanje dimenzija primenjenih tipova obloge prilikom gradenja tunela.

58. Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod i nacin gradenja.

59.
VeliCina brdskog pritiska na konstrukciju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazi kroznestenovito tlo, racuna se prema sledecem obrascu: q =(1+2Kc x tg<p). P gde je: P - brdski pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa,
<p

- unutraSnji

ugao trenja,

Kc - koeficijent odreden u sledecoj tablici 4: Tablica 4.
Zona zemljotresa Koeficijent (Kc) VII 0,025 VIII 0,05 IX 0,10

IX. PROVETRA VANJE 60.
U tune lima se mora obezbediti provetravanje radi smanjivanja koncentracije stetnih gasova do dopustenih granica. Dopustena koncentracija stetnih gasova u tunelu, posle 15 minuta po izlasku voza iz tunela, ne sme biti veca od: 1) 300 ppm (propromil) ugljen-monoksida (CO); 2) 200 ppm (propromil) sumpor-dioksida (S02); 3) 20 ppm (propromil) akroleina (CH2). Uredaji za merenje koncentracije stetnih gasova iz stava 2. ovog clana postavljaju se na razmaku od po 100 do 1.000 m, zavisno od duzine tune1a.

61.
U tunelima duzine 300 m do 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuci, vestacko provetravanje se primenjuje sarno ako se ne moze koristiti prirodno provetravanje.

62.
U tunelima duzina vecih od 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuCi, mora se primeniti vestacko provetravanje.

59

63.

.

KoliCina svezeg vazduha potrebna za provetravanje tunela odreduje se proracunom, zavisno od duzine i polozaja tunela, vrste vuce, intenziteta saobracaja, dozvoljene koneentracije stetnih gasova, kao i drugih Cinilaea.

64.
U tunelima primenjuje se poduZno provetravanje i to u vidu sistema provetravanja vertikalnim oknima i portalnog sistema provetravanja. sa Sistem provetravanja sa vetikalnim oknima primenjuje se u duzim tunelima zavisno od veliCine nadsloja iznad tunelske eevi.

65.
Pri primenjivanju sistema provetravanja sa vertikalnim oknima, ventilatori postaviti na vrh okna ili u prostor koji spaja tunelsku eev sa oknom. se mogu Pri primenjivanju portalnog sistema provetravanja, ventilatori se mogu postaviti u komoru iznad portala ili po iviei tunelske eevi u blizini portala.

66.
Brzina kretanja vazduha u tunelskoj eevi prilikom provetravanja ne sme biti veca od 8 mls.

67.
lzbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.

68.

.

Uredaji za provetravanje moraju biti izvedeni za automatsko ukljucivanje, sa mogucnoscu rucnog ukljucivanja.

x. KOLOSEK

69.
U tune lima duzine preko 300 m, kao i na mestima ispred ulaza u tunel i izlaza iz tunela u duzini od 100 m, ugraduje se tip koloseka jaCi od tipa koloseka na otvorenoj pruzi. U tunelima duzine do 300 m ugraduje se tip koloseka predviden za otvorenu prugu.

70.
U tunelima duzine preko 300 m kolosek se, po pravilu, zavaruje u dugacke trakove sina. Kolosek se ugraduje prvenstveno pragovima. na drvenim (hrastovim ili bukovim) impregnisanim

71.
Zastor od tueanika u koloseku mora ispunjavati uslove predvidene vazecim standardima jugoslovenskih zeleznica i postavlja se od oporea do oporea tunela u ravni gomje iviee praga. Debljina zastora ne sme biti manja od 45 em od gomje iviee praga do izravnjavajuceg betona u tunelu. sloja

60

72.
Sine i kolosecni pribor u tunelu moraju biti zasticeni od korozije.

73.
Pri rekonstrukciji tunela u koje se uvodi elektricna vuca, moze se, po posebnom projektu, ugradivati i kolosek specijalne konstrukcije bez zastora.

74.
U tunelu se moraju ugraditi stalne oznake za kontrolu polofuja koloseka po osi i visini, i to: 1) u tunelu u pravcu - na 50 m;
2) u tunelu u krivini

- na 10 m.

Oznake iz stava 1. ovog clana ugraduju se na oporcu s desne strane, u pravcu stacionaze.

XI. INSTALACIJE I OZNAKE U TUNELU 75.
Kontaktna mreza u tune lima projektuje se i ugraduje prema posebnim tehnickim propisima jugoslovenskih zeleznica.

76.
Za potrebe signalno-sigumosnih izvodi se kanal za kablove. uredaja, sa suprotne strane kanala za odvodenje voda

77.
U tune lima duzine preko 1.000 m moraju se predvideti telefoni, povezani sa susednim zeleznickim stanicama, i to najmanje jedan na ulazu u tunel i jedan na izlazu iz tunela.

78.
Tuneli moraju imati:
1) oznake naziva i duzine 2) oznake hektometara (GIS);

-na ulaznom i izlaznom portalu; i kilometara - na oporcu, na visini od 3,00 m od gomje ivice sine

3) stalne oznake osovine i visine koloseka - na oporcu, sa desne strane u pravcu stacionaze kod jednokolosecnih pruga, a u krivinama sa desne strane spoljasne sine sa obe strane koloseka kod dvokolosecnih pruga; 4) oznake niSa i ostava.; 5) oznake preloma nivelete; 6) stalne oznake prelaznih i kruznih krivina; 7) ozn*a postrojenja i uredaja u tunelu, kao sto su: sprave za kontrolu pritisaka, drenaze, komore za vodu, propusti, mesta pijace vode i dr.; 8) oznake mesta za telefone i automatski pruzni blok; 9) oznake mesta za rukovanje signalizacijom; 10) oznake stalnih tacaka.

61

XII. REKONSTRUKCIJA TUNELA
79.
Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva tunela koja se izvodi radi: 1) obezbedenja veceg svetlog profila; 2) ojacanja obloge tunela; 3) izrade hidroizolacije; 4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove Hi veCih profila; 5) izgradnje prostorija za smestaj automatskog pruznog bloka i komora za prijem veCih koliCina podzemnih voda; 6) izgradnje sistema provetravanja. se rekonstrukcija

so.
PostojeCi tune Ii se rekonstruisu na osnovu posebnog projekta, a u skladu sa propisima 0 bezbednosti zeleznickog saobracaja.

81.
Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela vrse se pod uslovom da je izvedena podgrada u tunelu' koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzina kretanja vozova. Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno od toga da li je tunel u pravoj ili u krivini.

XIII. GRADENJE TUNELA

82.
Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblika tunelskog profila, visine nadsloja, duzine tune la, pojave vode i zone seizmicnosti.

83.
Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjem brdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresne zone, kao i sa usvojenom metodom gradenja.

84.
Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete prema sledecoj tablici 5:

62

Tablica 5. Dopusteno odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete
Faza rada Iwijanje Betoniranje Po osovini (mm) :i6O.jL
:t30

Po niveleti (mm)
:t23

.jL

:t20

gde je: L - duzina tunela izrazena u kilometrima.

XIV. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA 85.
Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnog projekta.

86.
Idejni projekt sadrZi naroCito: 1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase i visinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem portala i eventualno ventilacionih okana; 3) prognozi geoloski profil tunela, sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profilima; 4) geotehniCi izvestaj, sa opisom geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih uslova, geotehnickih karakteristika stena brdske mase kroz koju tunel prolazi. U ovaj izvestaj treba uneti iprognozu brdskih pritisaka; 5) prognozni raspored tipova tunelskih obloga; 6) idejno resenje hidroizolacije; 7) idejno resenje provetravanja; 8) raspored zemljanih masa; 9) predmer i predracun radova; 10) tehnicki izvestaj. 87. Glavni projekt treba da sadrZi: 1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kota nivelete i terena; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polozajem osovine tunela, portaIa, ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao idrugih elemenata trase; 3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri, sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profiliJIla; 4) rezultate svih geoistraznih radova i ispitivanja; 5) d~t~lini p"~ot~hni«ld hvp.~t~i:

63

6) raspored tipova obloga tunela; 7) detaljne crteZe obloga tunela, sa statickim ispitivanjem stabilnosti; 8) polozaj nisa i komora; 9) projekt ventilacije tunela; 10) detalje hidroizolacije tunela; 11) projekt portala tunela i svih gradevinskih objekata vezanih za njegovu eksploataciju (kriIni i ceoni zidovi, komore za ventilaciju i dr.); 12) elaborat triangulacije, po potrebi; 13) predlog metode gradenja tunela, sa obrazlozenjem; 14) predmer i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje; 15) tehnicki izvestaj.

xv. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA 88.
Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregled i prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

89.
Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni: niveleta i osovina, svetli profil tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gomji stroj pruge, postrojenja kontaktne mreze, signalno-sigumosni i drugi uredaji, tunelski portali, ventilacioni uredaji i oznake u tunelu.

XVI. PRELAZNA I ZAVRSNA ODREDBA 90.
Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se prema investicionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.

91.
Ovaj praviInik stupa na snagu po isteku devedeset "Sluzbenom listu SFRJ". Br. 656/4 9. avgusta 1973. godine Beograd Savezni sekretar za saobracaj i veze Blagoje Popov, s.r. dana od dana objavljivanja u

PRAVILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVlMA I USLOVlMA ZA PROJEKTOVANJE I GRADENJE TUNELA NA PUTEVlMA I. OpSTE ODREDBE 1.
Odredbarna ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju pri projektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojecih tunela na putevima (u daljem tekstu: tuneli).

2. Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuci jugoslovenski standardi, propisl 0 protivpoz.amoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi koji se odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednosti drumskog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

3.
Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredbe ovog pravilnika sarno ako je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumost zivota ili zdravlja ljudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.

4.
Tuneli su podzemni objekti za savladivanje terenskih prepreka, kao i za obezbedenje tehnickih elemenata puta na kome se projektuju i grade.

5.
Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao i njihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji.

6.
Izbor mesta i poloz.aja tunela po visini i pravcu vrsi se na osnovu ekonomsko-tehnickog razmatranja i poredenja tehnickih resenja na odgovarajucem delu puta.

7.
Tuneli se, po pravilu, projektuju za dve trake puta i odgovarajucu racunsku brzinu.

8.
Projektovanje radova. i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima geotehnickih istraznih

65

II. ISTRAZNI RADOVI 9.
Istrami radovi izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0 terenu kroz koji tunel prolazi. Istrami radovi se izvode prema programu istramih radova i obuhvataju sva geotehnicka istrazivanja i ispitivanja.

10.
Radi izrade investicionog programa za izgradnju tunela, treba prikupiti i koristiti podatke 0 terenima na kojima ce se tunel graditi, dobivene iz geoloskih karata i druge postojece geoloske dokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke sa oblimjih vec izvedenih objekata. Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimniji istrazni radovi i geoloska kartiranja.

11.
Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka busenja, geoloska kartiranja i hidrogeoloska snimanja. merenja, sondama

12.
Pri izradi glavnog projekta tunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju se istrazni radovi iz clana 11. ovog pravilnika.

13.
Istramim radovima odreduju se: 1) geoloski sastav terena; 2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa; 3) hidrogeoloska svojstva terena; 4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.

14.
Na osnovu podataka dobivenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 9) sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski. poprecni

profili tunela i tehnicki izvestaj.

III. TRASA I NIVELA TA TUNELA

15.
Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima za vantunelski deo odnosnog puta.

16.
Tuneli se izgraduju (projektuju i grade) u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj a delom u krivini.

66

Ako duzina tunela treba da iznosi manje od 200 m, on se, po pravilu, izgraduje u pravoj. Ako se tunel izgraduje u krivini, poluprecnik krivine ne sme da iznosi manje od 300 m, ukoliko racunska brzina ne zahteva veCi poluprecnik. Ako duzina tunela iznosi vise od 200 m (duzi tunel), trasaje, po pravilu, u krivini u ulaznom i izlaznom delu tunela.

17.
Ulaz u tunel oOOosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba postaviti sto upravnije na izohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.

18.

Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 0,3% niti veCi od 4% ako je tunel kraCi, odnosno veCi od 2,5% ako je tunel duzi. Niveleta duzih tunela, zbog lakseg gradenja i odvodenja podzemnih voda, projektuje se u dvostranom nagibu. Niveleta duzih tunela moze se projektovati i u jednostranom nagibu, ako je to uslovljeno vodenjem tease.

.

19. Prelom nivelete puta u tunelu sa promenom predznaka nagiba mora se izbegavati na podrucju kriticnih poprecnih nagiba usled vitoperenja profila puta.

20.
Prelom nivelete puta u tunelu mora se zaokruZiti lukom, prema propisima za otvorenu trasu puta.

IV. POPRECNI PROFIL 21.
Poprecni profil tunela mora se projektovati tako da ispuni us love u pogledu namene, oblika konstrukcije i ekonomicnosti, kao i da se u tunel mogu ugraditi uredaji za provetravanje, osvetljavanja, signalizaciju i de. (slike 1. i 2.)

.~.. , .

.If'"

Slika 1. Normalni profil sa dye pesacke . staze i kanalom za provetravanje * porozni beton

-

Slika 2. Normalni profil sa dye pesacke staze bez kanala za provetravanje * - porozni beton hPtnn ** -

67

22.
Poprecni profil tunela projektuje se prema slobodnom kolovoza za potreban broj saobracajnih traka. profilu za tunele, sa sirinom

23. Sirina kolovoza u tunelu odreduje se prema sirini kolovoza na otvorenom delu puta. Slobodna visina za prolaz vozila iznosi najmanje 4,50 m. Sirina peSacke staze mora iznositi najmanje 0,75 m, a visina ivicnjaka od kolovoza 0,15 m do 0,20 m.

24.
U tunelu dizine 2.000 m i vece duzine izvode se prosirenja puta za uklanjanje neispravnih vozila, i to za svaku traku posebno. Prosirenja se izvode na medusobnom razmaku od 500 m do 750 m, sirine 3 m i duzine najmanje 40 m. U duzim paralelnim dvocevnim poprecne veze sirine 3 m. tunelima izgraduju se na svakih 500 m medusobne

V.ULAZNII IZLAZNIDELOVITUNELA 25.
Ulazni i izlazni delovi tunela (portali) moraju se oblikovati tako da se sto prirodnije uklope u okolinu, zavisno od toga da Ii imaju postrojenja za provetravanje i osvetljavanje ili ih nemaju. Portali iz stava 1. ovog clana moraju obezbediti stabilnost ulaznog dela tunela i preduseka i omoguCiti najcelishodnije odvodnjavanje.

VI. ODVODNJA VANJE 26.
Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.

27.
Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se moraju pravilno kapitirati i odvoditi.

28.
U tunelu se mora izgraditi kanal za odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odreduju zavisno od koliCine vode i nagiba kanala. Nagib kanala iz stava 1. ovog clana ne sme biti manji od 0,3%.

29. Akoje koliCinapodzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenje voda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.

68

30.
Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 28. ovog pravilnika.

VII. HIDROIZOLACIJA 31.
Hidroizolacija tunela izvodi se radi: 1) zastite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda; 2) zastite kolovoza i instalacija u tunelu; 3) bezbednosti saobracaja.

32.
Hidroizolacija tunela moze se izvoditi: 1) na spoljasnjem delu obloge tunela; 2) na unutrasnjoj strani obloge tunela; 3) izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg dela obloge tunela (umetnuta).

33.
Vrsta hidroizolacije iz clana 32. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda, stepena izolacije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase, hidrostatickog pritiska vode i cene izolacije. Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu obloge tunela ukoliko drugim merama nije spreceno agresivno dejstvo podzemnih voda. Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se u tunelu sa velikim pritiskom brdske mase. Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.

34.
Ako se pri izgradnji vodonepropustlji vost. tunela primenjuje betonska obloga, mora se postiCi sto veca

VIII. OSNOVNE POSTA VKE PRORACUNA 35.
Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji se od: osnovnog brdskog pritiska (vertikalanog, bocnog i podnoznog), sopstvene tezine obloge, seizmickih uticaja i spoljasnjih hidrostatickih pritisaka. 36. Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehnickih uslova, dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naCina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradi obloge.

69

37. Obloga tunela se proracunava prema najnepovoljnijem opterecenju koje moze nastati prilikom gradenja ili za vreme eksploatacije.

38.
Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobicajene analiticke metode i empirijski obrasci. Pri tom treba voditi racuna da usvojene pretpostavke sto viSe odgovaraju konkretnim geotehnickim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.

39.
Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposreOOim merenjem na lieu mesta, u samoj brdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristicnim mestima ili prilikom izvodenja istraZnih radova. Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela oOOosno za proveravanje i ispravljanje dimenzija primenjenih tipova obloga prilikom gradenja tunela.

40.
Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod i nacin gradenja.

41.
Velicina brdskog pritiska na konstrukeiju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazi kroz nestenovito tlo, racuna se prema sledecem obraseu:
q

= (1+2

x Kc x tgcp)xp

gde je: p
<p

- brdski

pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa;

- unutrasnji ugao trenja,

Kc -koeficijent odreden u sledecoj tablici 1: Tablica 1. Zona zemljotersa Koeficijent (Ke) VII 0,025 VIII 0,05 IY 0,10

IX. PROVETRA VANJE

42.
Stetni' gasovi se odstranjuju iz tunela priroOOim provetravanjem ili vestackim provetravanjem.

43.
PriroOOo provetravanje tunela zavisi od atmosferskih uslova (barometarskog temperature, pravea i jaCine glavnih vetrova) i intenziteta saobracaja. pritiska,

70

Mogucnost prirodnog provetravanja tunela duzine preko 100 m mora se racunom proveriti. Ako se putem prirodnog provetravaQja ne odstranjuju iz tunela stetni gasovi preko dozvoljene koncentracije, mora se primeniti vestacko provetravanje.

44.
Vestacko provetravanje moze biti poduzno, poprecno i polupoprecno. Kod poduZnog sistema provetravanja tunelska cev sluzi za dovod svezeg i odvod zagadenog vazduha. Kod poprecnog sistema provetravanja izgraduju se posebni kanali za dovod svezeg i odvod zagad~nog vazduha. Kod poluprecnog sistema provetravanja svez vazduh se dovodi posebnim kanalom, a zagaden vazduh se odvodi kroz tunelsku cev.

45.
Kolicina svezeg vazduha, poterbna za provetravanje tunela, odreduje se proracunom zavisno od duzine tunela, polozaja tunela, intenziteta saobracaja, dozvoljene koncentracije ugljen-monoksida (CO) i drugih cinilaca. 46. Dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida u tunelu iznosi: 1) za tunele duzine do 1.000 m - 250 ppm; 2) za tunele duzine preko 2.000 m - 200 ppm, gde ppm oznacava zapreminsku koncentraciju stetnog gasa u vazduhu, izrazenu u cm3/m3 u jednom casu. Za tunele duzine od 1.000 do 2.000 m dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida linearnom interpolacijom. dobija se

47.
Intenzitet saobracaja se utvrduje na osnovu studije 0 saobracaju na putu.

48.
Pri primeni poduznog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u tunelu ne sme biti veca od 8 mls.

49.
Pri primeni poprecnog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u kanalinia za dovod svefeg i odvod zagadenog vazduha mora biti u granicama od 15 mls do 25 mls. Brzina kretanja vazduha na izlazu iz dovodnog kanala u tunelsku cev se sme prelaziti 8 mls.

50.
Presek odvodnih i dovodnih kanala iz clana 44. ovog pravilnika moze biti kruzni, kvadratni ili zakrivljenog trougla, zavisno od poprecnog preseka tunela i mogucnosti koriscenja preseka.

51. Izbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.

71

52.
Upravljanje uredajima za provetravanje u tunelima vrsi se automatski, sa mogucnoscu i rucnog ukljuCivanja.

X. OSVETLJA VANJE 53.
Tuneli u pravoj duzine preko 200 m, kao i tuneli u krivini duzine vece od 1,5 moraju se, po pravilu, vestacki osvetljavati. U tom obrascu R je poluprecnik krivine u m, a b je sirina svetlog otvora tunela u m. Osvetljavanje tunela se izvodi prema projektu koji mora biti izraden za svaki tunel posebno.

~

54.
Osvetljavanje u tunelu mora omoguCiti ravnomerniji prelaz od dnevne svetlosti na svetlost u tunelu i bezbedno odvijanje saobracaja. Nocno osvetljenje u tunelu mora omoguciti blazi prelaz pri izlasku iz tunela na neosvetljeni deo puta.

55.
Upravljanje uredajem za osvetljavanje fotocelija. tunela moze biti rucno Hi automatsko pomocu

56.
Radi Qsvetljavanja tunela, mora se obezbediti i rezervni izvor svetlosne energije potrebne za bezbedno odvijanje saobracaja.

XI. KOLOVOZ PUT A 57.
Kolovoz u tunelu mora da ispunjava sledece uslove: 1) da se pri prolazu vozila ne stvara buka; 2) daje izgraden u svetloj boji; 3) da u nepovoljnim klimatskim uslovima habanje bude sto manje.

58. Poprecni nagib kolovoza je jednostran, au duzim tunelima moze biti i dvostran. Poprecni nagib kolovoza ne sme biti manji od 1,5% niti veci od 5% (slike 1. i 2.) 59. Debljina kolovozne konstrukcije odreduje se proracunom kao i za vantunelski deo puta.

60.
Ivicnjaci kolovoza u tunelu moraju biti izradeni od materijala svetle boje.

72

61.
Kolovozne trake u tunelu obelezavaju se na nacin predviden propisima za obelezavanje kolovoznih traka na putevima.

XII. UREDAjI I SAOBRACAJNI ZNACI U TUNELU 62.
Radi bezbednog i normalnog odvijanja saobracaja saobracajni znaci, i to: 1) na 500 m ispred ulaza u tunel- znak za tunel; 2) na 350 m ispred ulaza u tunel u tunelu postavljaju se sledeci

- znak

za najvecu dozvoljenu brzinu kretanja u tunelu;

3) na 30 do 50 m ispred ulaza u tunel rastojanje izmedu vozila.

- oznaka

za naziv tunela, duzinu tunela i eventualno

U duzim tunelima postavljaju se svetlosni znaci (semafori).

63.
Uredaji za merenje koncentracije ugljen-monoksida u tunelu postavljaju se na rastojanju od 100 do 1.000 m, zavisno od duzine tunela. Uredaji za merenje vidljivosti u tunelu postavljaju se na rastojanju od 100 do 500 m. Telefoni se postavljaju u tunelima duzine vece od 500 m. Telefoni se postavljaju u nise na svakih 100 do 300 m, i to na istoj strani tunela. Mesta na kojima su telefoni postavljeni moraju biti vidno oznacena. Uredaji za zastitu od potara postavljaju se u nise na svakih 100 do 500 m, i to', po pravilu, u iste nise u koje su postavljeni telefoni. Ti uredaji se povezuju sa komandnom tablom, tako da se u komandnoj kabini pri podizanju uredaja sa lezista pojavi svetlosni znak Hi zvucni signal.

64.
Sva signalna mesta i svi uredaji moraju biti povezani sa komandnom kabinom odnosno sa komandnom tab 10m.

XIII. REKONSTRUKCUA TUNELA 65.
Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva tunela koja se izvodi radi: 1) obezbedenja veceg svetlog profila; 2) ojacanja obloge tunela; 3) izrade hidroizolacije; 4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove odnosno povecanja profila tib kanala; se rekonstrukcija

73

5) izgradnje prostorija za smestaj postrojenja za provetravanje, komora za prijem veCih kolicina podzemnih voda Hi za smestaj instalacija i uredaja za osvetljavanje tunela.

66.
Postojeci tuneli se rekonstruisu prema posebnom projektu, a u skladu sa propisima 0 bezbednosti drumskog saobracaja.

67.
Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela izvode se pod uslovom da je izgradena podgrada u tunelu koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzina kretanja vozila. Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno od toga da li je tunel u pravoj Hi u krivini.

XlV. GRADENJE

TUNELA

68.
Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblika tunelskog profila, visine nadsloja, duzine tunela i zone seizmicnosti.

69.
Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjem brdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresene zone, kao i sa usvojenom metodom gradenja.

70.
Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete prema sledecoj tablici 2: Tablica 2. Dopustena odstupanja
Faza rada lzbijanje Betoniranje

cevi tunela od osovine i nivelete
Po osovini (mm) :1:60 JL :I:30 Po niveleti (mm) :l:23JL :1:20

.

gde je L - duzina tunela izrazena u kilometrima.

xv. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA 71.
Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnog projekta.

74

.

72.
Idejni projekt sadrzi narocito: 1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase i visinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem ulaza i izlaza tunela i eventualno ventilacionih okana; 3) prognozni geoloski profil tunela, sa karaketristicnim poprecnim geoloskim profilima; 4) geotehnicki izvestaj, sa opisim geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih geotehnickih karakteristika stena tunela i prognozu brdskih pritisaka; 5) tipove poprecnih profila sa njihovim rasporedom u uzduZnom profilu; 6) idejno resenje hidroizolacije; 7) idejno resenje provetravanja; 8) idejno reSenje uredaja za osvetljavanje i drugih uredaja i postrojenja; 9) raspored zemljanih masa; 10) predmer i predracun radova; 11) tehnicki izvestaj. uslova,

73.

.

Glavni projekat treba da sadrzi: 1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kota nivelete i terena; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polofajem osovine tunela, ulaza i izlaza tunela, ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao i drugih elemenata trase; 3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profilima; 4) rezuItate svih geoistraznih radova i ispitivanja; 5) detaljni geotehnicki izvestaj; 6) raspored tipova obloga tunela; 7) detaljne crteze obloga tunela sa statickim ispitivanjem stabilnosti; 8) polozaj sklonista i nisa; 9) projekte ventilacije tunela; 10) projekte osvetljenja i drugih uredaja i postrojenja; 11) detalje hidroizolacije tunela; 12) projekte ulaza i izlaza tunela i svih gradevinskih eksploataciju; 13) elaborat triangulacije, po potrebi; 14) predlog metode gradenja tunela, s obrazlozenjem; 15) predmet i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje; 16) tehnicki izvestaj. objekata vezanih za njegovu

75

XVI. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA 74.
Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregled i prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

75.
Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni narocito: niveleta, osovina, svetli profit tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gornji stroj puta, ulaz u tunel i izlaz iz tunela, ventilacioni uredaji, uredaji za osvetljavanje i drugi uredaji i saobracajni znacl.

76.
Za tehnicki pregled tunela i prijem radova, investitor odnosno izvodac radova duzan je da sredi investicionu tehnicku dokumentaciju na osnovu koje je izgraden tune!. Investiciona tehnicka dokumentacija mora biti sredena tako da ona, prilikom tehnickog pregleda tunela, kao i u toku njegove eksploatacije, moze da pruzi sve podatke 0 izgradnji tunela.

XVII. PRELAZNA I ZA VRSNA ODREDBA 77.
Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se prema investicionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.

78.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku devedeset dana od dana njegovog objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ". Br. 656/5 9. avgusta 1973. godine Beograd Savezni sekretar za saobracaj i veze, Blagoj Popov, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU LEZISTA MINERALNIH SIROVINA I. OSNOVNE ODREDBE
1. Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploataciju lezista mineralnih sirovina (ugalj, metalne i nemetalne mineralne sirovine i bituminozni skriljci),i to za:
a) otvaranje, pripremu i povrsinsku eksploataciju lezista; b) pomocne radove; v) osnovne i pomocne masine i postrojenja koji se koriste pri povrsinskoj eksploataciji; g) zastitu od pozara.

2.
Pod povrsinskom eksploatacijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju kopanje (ripovanje), utovar (drobljenje), transport i odlaganje stenskih masa. se busenje,

3.
Ako se podrucje povrsinskog kopa nalazi iznad mesta stare podzemne eksploatacije, Cime bi se mogla ugroziti sigumost radnika i postrojenja na povrsinskom kopu, povrsinska eksploatacija moze se vrsiti sarno pod uslovom da su preduzete mere za otkrivanje mesta stare eksploatacije i za otklanjanje opasnosti za normalan rad na povrsinskom kopu, kao sto su predvrtavanje, geofizicke metode za utvrdivanje supljih prostora, zapunjavanje supljih prostora i drugo, prema specificnim uslovima.

4.
Pri istovremenoj podzemnoj i povrsinskoj eksploataciji istog leziSta mineralnih sirovina moraju se predvideti mere za sprecavanje opasnosti od zarusavanja i sleganja terena.

5.
Sva udubljenja na na povrsinskom kopu, dublja od 1,25 m i sa kosinama od 50° i vise, nastala usled sleganja masa Hi od rudarskih radova, moraju biti zatrpana ili ogradena i obelezena tablama sa citkim i trajnim natpisima upozorenja.

77

6.
Na dovoljnoj udaljenosti ad gomje ivice povrsinskog kopa i ad donje ivice spoljnjeg odlagalgta u radu moraju se izgraditi sigumosne prepreke (ograda, jarak, zemljani nasip) ili postaviti table sa upozorenjem i zabranom prilaza povrsinskom kopu, odnosno spoljnjem odlagalistu. Putevi koje je presekao povrsinski kop moraju biti zatvoreni sigumom preprekom (branik, nasip i dr.), na bezbednoj udaljenosti od gomje ivice povdinskog kopa.

7.
Na prilazima objektima rudnika i na postrojenjima moraju se postaviti table sa vidljivo ispisanim tekstom 0 zabrani prilaza.

8.
MaSinama i uredajima na povrsinskim kopovima smeju rukovati sarno lica koja su za to osposobljena.

II. BU8ENJE MINSKIH BU80TINA 9.
Za minerske radove na povrsinskim kopovima koriste se minske busotine. Minske busotine mogu biti vertikalne, kose (paralelne nagibu etafe) i horizontalne, busaCim cekiCima ili busaCim gamiturama. sa

10.
Busace garniture u procesu busenja minskih busotina moraju biti postavljene na ociscenu povrsinu u horizontalan i stabilan polofaj. Ako prema tehnickim karakteristikama busace garniture mogu raditi pod nagibom, one se moraju postaviti u stabilan polozaj. Ako je nagib terena veCi od nagiba koji obezbeduje stabilnost busace garniture, potrebna stabilnost mora se osigurati na odgovarajuci nacin. 11. Ako je pri busenju prvog reda minskih busotina busaca gamitura postavljena normalno na ivicu etaze, uredaj za transport mora se postaviti u takav polozaj da se gamitura u slucaju samoukljucenja krece od ivice etaZe.

12.
Ako busaca garnitura ne radi, mora se skloniti na sigumo mesto koje nije podlozno klizanju i koje nije ugrozeno od obrusavanja stena.

13.
Busaca garnitura sa sistemima sa komprimiranim imati uredaj za skupljanje prasine. vazduhom za ciscenje busotina mora

14.
BusaCi pribor (busace sipke, spojke i dr.) mora biti slozen na odgovarajuca postolja koja onemogucuju direktan kontakt sa blatom i prasinom i koja ne mogu da padnu.

78

Pri nastavljanju busaCih sipki spojevi se moraju podmazivati odgovarajuCim mazivima. Pri vadenju busaCih sipki deo kolone koji ostaje u minskoj busotini mora se priddavati specijalnim alatom.

15.
Za vreme rada busace garniture i za vreme spustanja i dizanja katarke busace garniture zabranjeno je kretanje Ijudi u zoni dejstva busace garniture, izuzev rukovaoca i njegovih pomocnika koji se moraju nalaziti izvan domasaja katarke, odnosno od strane katarke.

16.
Pre pocetka rada mora se: proveriti ispravnost svih vitalnih uredaja na busacoj garnituri, podmazati sva mesta za koja je to odredeno uputstvom 0 odrzavanju busace garniture i obezbediti potreban busaCi pribor. Ako je vreme hladno, iz vazdusnog kondenzovana voda. sistema garniture mora se povremeno ispustati

17.
Busace garniture Ciji su granicni uredaji i uredaji za kocenje neispravni ne smeju se koristiti.

18.
Ako za busenje, kao i za manipulaciju i transport, busace garniture koriste elektri~nu energiju, kabl za napajanje elektricnom energijom mora se zastititi od ostecenja.

19.
Za rad pri smanjenoj vidljivosti (noc, magla i s1.) busaca garnitura mora imati osvetljenje.

20.

Ako se busacom garniturom ili busaCim cekicem busi u blizini ivice etaze (zastitna sirin&: ili na stepenicama u kosini etaze, mora postojati osiguranje od pada garniture.

III. ODVODNJA VANJE LEZISTA I KOPA

21.
LeziSta mineralnih sirovina na kojima ce se vrsiti povrsinska eksploatacija istrazena radi utvrdivanja da Ii postoje podzemne vode. moraju bid

22.
Na leziStima mineralnih sirovina na kojima je prilikom istraznog busenja utvrdeno postoje podzemne vode, moraju se izvrsiti hidrogeoloski radovi, kojima ce se definisati: struktura, prostiranje, izdasnost i hidraulicne veze vodonosnih slojeva sa vodonosni tokovima i kolektorima van ogranicenog eksploatacionog podrucja.

23.
Pre otvaranja povrsinskog kopa moraju se utvrditi podaci 0 visini, intenzitetu i trajanj atmosferskih padavina.

79

24.

.

Sa lezista mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju se, pre otpocinjanja radova, regulisati recni tokovi i isusiti akumulacije, ako postoje.

25.
Otvaranje povrsinskog kopa cije je leziste zavodnjeno moze poceti tek posto se smanji nivo podzemne vode u zoni prostorije otvaranja i posto se obezbedi koeficijent sigurnosti (1,3) kosine prostorije otvaranja.

26.
Lizista mineralnih sirovina Cije podzemne vode imaju hidraulicnu vezu sa podzemnim ili povrsinskim vodama koje su izvan granica povrsinskog kopa moraju biti zasticena tako da ne postoji mogucnost prodora tih voda u kop.

27.
Odvodnjavanje povrsinskog kopa mora prethoditi radovima na eksploataciji, obezbedili uslovi za normalan rad. da bi se

28.
Efekti odvodnjavanja lezista rnineralnih sirovina moraju se neprekidno pratiti osmatranjem i snimanjem nivoa vode.

29.
Podzemne vode koje se crpe iz lezista mineralnih sirovina moraju se odvoditi van povrsinskog kopa ili u glavni vodosabirnik, pomocu odgovarajuCih kanala ili cevovoda.

30.
Povrsinski kop mora biti zasticen kanalima od prodora voda nastalih usled atmosferskih padavina na slivnim podrucjima koja gravitiraju na kopu. V oda iz zastitnih kanala mora biti odvedena van radnog podrucja kopa.

31.
Atmosferske padavine na radno podrucje kopa moraju se kontrolisano odvoditi do etaznih vodosabimika ili centralnog vodosabimika.

32.
Polozaj i raspored kanala, jarkova i cevovoda za odvodenje vode, kao i velicina njihovog poprecnog preseka i padovi, moraju biti proracunati na maksimalan pritok voda nastalih usled bujica i provalnih kisa u slivnom podrucju.

33.
Svi vodozastitni objekti i objekti za odvod voda, kako na povrsini (oko kopa) tako i u kopu, moraju biti ispravni. . Pumpno postrojenje i odvodne cevi na povrsinskom kopu moraju biti zasticeni od mraza.

80

34.
Usca okana, potkopa, niskopa, istraznih objekata, busenih bunara i drugih podzemnih objekata za odvodnjavanje moraju biti zasticena od prodora povrsinskih voda, a prolazi i prilazi pumpnim postrojenjima moraju biti bezbedni i redovno provetravani.

35.
Glavni vodosabimik povrsinskog kopa. mora biti dimenzionisan tako da je nemoguce potapanje radimta PriIiv povrsinskih voda sa slivnih povrsina koje gravitiraju ka otk;opnom prostoru racuna se najmanje za 50. godisnji protekli period. Kao privremen vodosabimik moze se smatrati najnizi prostor povrsinskog kopa ako se u tom prostoru ne nalazi tesko pokretna oprema i druge vaZne instalacije i ako se na vBim etazama nalaze dovoljne rezerve otkrivene mineralne sirovine koje omogucavaju normalnu proizvodnju i u periodu formiranja privremenog vodosabimika. Prilikom dimenzionisanja vodosabimika mora se uzeti u obzir osmocasovni priIiv vode.

36.
Glavno crpno postrojenje mora imati najmanje jedan rezervni crpni agregat. Ako se glavno crpno postrojenje sastoji od veeeg broja agregata, kapacitet rezervnih agregata mora iznositi najmanje 30% od maksimalno potrebnog kapaciteta postrojenja. 37. Zavodnjeno tlo na kome je predvideno odlaganje mora se pre pocetka odlaganja ocediti. Nivo podzemne vode na tlu odlagaIista mora biti ispod nivoa kontakta najnize etaze odlagaIista i tla.

38.
OdlagaIiste mora biti zasticeno od prodora povrsinskih voda i atmosferskih padavina koje se sIivaju s podrucja van odlagalista. OdlagaIiste se mora odvodnjavati.

39.
Svi tehnicki objekti koji pripadaju povrSinskom kopu moraju biti zasticeni od prodora povrsinskih voda.

40.
Vode koje se odstranjuju iz povrsinskog kopa ili iz okna za odvodnjavanje prethodno ispitati da bi se ustanovilo da Ii sadrze stetne primese. moraju se

IV. PROVETRA VANJE KOPA 41.
Na svim mestima na kojima se zadrzavaju ili prolaze ljudi mora biti obezbedeno takvo provetravanje da sadrzina kiseonika u vazduhu ne bude manja od 20 zapreminskih procenata.

81

42.
Prilikom izgradnje objekata na eksploatacionom polju povrsinskog kopa (kao sto su objekti za drobilicna postrojenja, separacije, aglomeracije, toplane i s1.) koji emituju u atmosferu prasinu i stetne gasove, mora se voditi racuna 0 tome da u odnosu na povrSinski kop oni budu postavljeni u suprotnom poloZaju od preovladajuceg smera vetra u tom podrucju.

43.

.

Radi najveceg moguceg prirodnog provetravanja povrsinskih kopova i sprecavanja stvaranja zone zastoja vetra, razvoj i eksploatacija etafa povrsinskih kopova moraju biti ravnomemi.

44.
Na povrsinskim kopovima sa izvorima stetnih gasova (automobilski transport, minerski radovi, pozari i s1.) moraju se uzimati uzorci vazduha radi odredivanja sadrfaja stetnih gasova, i to najmanje dva puta godisnje (u zimskom i letnjem periodu), kao i posle svake promene tehnoloskog procesa. Uzorci vazduha radi odredivanja sadrZaja stetnih gasova uzimaju se na mestima na kojima se ljudi zadrzavaju ili krecu.

45.
Na povrsinskim kopovima sa izvorima praSine, na svim radnim mestima, moraju se najmanje dva puta godisnje uzimati uzorci vazduha radi odredivanja prisustva prasine.

46.
Ako se ispitivanjem utvrdi da je koncentracija stetnih gasova i agresivne praSine veca od maksimalno dopustene koncentracije, rad na povrsinskom kopu mora se obustaviti dok se koncentracija ne svede u dozvoljene granice.

47.
Na povrsinskim kopovima na kojima je utvrdeno da je koncentracija stetnih gasova i prasine veca od maksimalno dopustene koncentracije moraju se na mestima na kojima se oni emituju u atmosferu povrsinskog kopa koristiti sredstva za njihovo suzbijanje. Ako se primenom tih sredstava ne smanji koncentracija stetnih gasova i prasine do maksimalno dozvoljene koncentracije, kabine bagera, mehanickih utovaraca, kamiona, busacih gamitura i druge mehanizacije moraju se izolovati i u njih se mora dovesti preciSceni vazduh. Ako se i posle tih mera koncentracija stetnih gasova i prasine ne smanji do dozvoljene granice, rad na tim mestima se mora obustaviti.

48.
Ispravnost i efikasnost sredstava i opreme za suzbijanje stetnih gasova i prasine moraju se redovno kontrolisati.

49.
Da bi se smanjilo talozenje prasine na etamim putevima, u susnom periodu, transportni putevi moraju se polivati vodom ili drugim sredstvima za vezivanje prasine.

82

50.
Oprema za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina mora biti snabdevena uredajem za odstranjivanje te prasine. Uredaji za odstranjivanje prasine na opremi za rad moraju biti vezani za vlastiti ili centralni sistem ventilacije. Odsisne kape i uredaji za odstranjivanje prasine (otprasivaci) ne smeju oteZavati koriscenje opreme za rad i moraju biti izvedeni tako da se mogu ski dati radi ciscenja, podmazivanjai opravke. Sistem za otprasivanje u sklopu opreme za rad mora biti povezan sa uredajem za pustanjeu pogon tako da se oprema za cad mOle staviti u pogon uz istovremeno delovanje sistema za odvodenje praSine.

51.
Kad su u pitanju drobilicna postrojenja, na utovamo-istovarnim mestima, mestima presipanja iskopane mase iz transportera u transporter, u zatvorenoj prostoriji i prilikom klasiranja, punjenja Hi nekog slicnog tretiranja mineralne sirovine i otkrivke, mesta izdvajanja prasine moraju biti izolovana od atmosfere odsisnim kapama.

52.
Pri rucnom odabiranju mineralne sirovine na transporterima u susnom periodu mOle se sirovina orosavati vodom ili se mogu koristiti druga sredstva za suzbijanje prasine.

53.
Ako je pri uskladistenju rastresitih materijala na otvorenom prostoru koncentracija stetn prasine veca od maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju se preduzeti mere smanjenje prasine - prskanje vodom ili nekim drugim sredstvom.

54.
U dubinskim delovima povrsinskih kopova, mehanizacija sa motorima sa unutrasnj' sagorevanjem mOle se primenjivati sarno ako je snabdevena precistacem stetnih gasova.

55.
Ako se na povrsinskom kopu utvrdi da je koncentracija stetnih gasova veca od dozvoljen koncentracije i da se ona ne mOle smanjiti prirodnim putem (provetravanjem), mora uvesti vestacko provetravanje kopa.

V. OSVETLJENJE

56.
Sva mesta rada na povrsinskom kopu i mehanizacija moraju biti osvetljeni. Jacina osvetljenosti, zavisno od podrucja i vrste rada, navedene su u tabeli be. 1.

83

Tabela br. 1. Najmanja
Redni broj 1 1 Podrucja i vrste rada 2 Mesto rada maSina (osvetljenost mora biti rasprostranjena na svim mestima po visini i dubini rada maSine) Mesta rucnog rada Mesta istovara iskopane mase iz kamiona (osvetljenost se obezbeduje na nivou osvet1jene povrSine) Mesta rada buldoZera Podrucje busenja i rniniranja Kabina maSina (na visini 0,8 mod poda) Jalovi~te, u podrucju izvodenja radova Pe~acke staze izmedu etaZa i pe~acki putevi Stanica za snabdevanje gorivom Mesta deponovanja rude i koncentrata Transporteri na mestima IUcnog odabiranja rude Lestve na prelaz sa etaZe na etazu osvetljenost \\1.) 3 5 10 5 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 10 3 10 10 30 5 1 2 10 5 50 3 vertikalna horizontalna vertikalna horizontalna
nivo povr~ine

PovrSina u kojoj se nonnira osvetljenost 4 horizontalna

gusenica ili tockova vertikalna horizontalna horizontalna horizontalna horizontalna horizontalna vertikalna horizontalna transportera

VI. STABILNOST KOSINA POVRSINSKOG KOPA I ODLAGALISTA 57.
LeziSta mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju biti prethodno istrazena u pogledu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika stenskih
masa

1korisne

sirovine.

58. Pre otvaranja povrsinskog kopa mora se proveriti geomehanicka stabilnost za kosine objekata otvarapja kopa, radne i zavrsne kosine kopa, radne i zavrsne kosine odlagalista i .
nosivosti podloge odlagalista. Broj profila na kojima se mora proveriti stabilnost mora biti usaglasen sa promenama strukture materijala, nagiba slojeva i zavodnjenosti, kao i sa bitnijim promenama geomehanickih karakteristika tla.

~

84

59. Duz projektovane ose prostorije otvaranja kopa tlo mora biti detaljno ispitano dovoljnim brojem geomehanickih istraZnih radova. Stepen pouzdanosti pojedinih parametara mora iznositi najmanje 75% (cvrstoca smicanja),

60. Prilikom rekonstrukcije povrsinskog kopa ili izmene tehnologije otkopavanja mora se ponovo proveriti geomehanicka stabilnost za sve promene u odnosu na otvaranje kopa. 61.
Svi proracuni stabilnosti i nosivosti na kopu i odlagaliStu moraju se izvoditi sa racunskim parametrima koji su proistekli iz detaljne analize prirodnih uslova radne sredine. Ocena kriterijuma faktora sigumosti mora se zasnivati na poznavanju stepena istrazenosti, stepena pouzdanosti racunskih parametara i karakteristika tehnoloskog procesa eksploatacije (kontinualne, diskontinualne Hi kombinovane metode otkopavanja, transpor:toanja i odlaganja).

Pri tom se ocenjuju i usvajaju parcijalni i ostri koeficijenti sigurnosti F, prema tabelama br. 2,3,4 i 5.

Za proracun nosivosti, loma podloge, opterecenja i stabilnosti radnih i zavrsnih kosina u mekim stenama koriste se vrednosti parcijalnih koeficijenata sigumosti, prema tabeli br. 2. Tabela br. 2.
Pokazate1j Trenje (tg <p) Kohezija (c<p) Kreficijent sigumosti F

1,2 do 1,8 2,0 do 3,0 1,5 do 2,5 1,0 do 1,5 1,0 do 1,05 1,2do 1,4

Trenje i kohezija ZemI jani pritisak StatiCko optereeenje Dinamicki efekat trenja (tg <pdyn)

Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina u mekim stenama na kopu koriste se vrednosti koeficijenta F prema tabeli br. 3. Tabela hr. 3
Pokazate1j Radne kosine koje se menjaju najmanje jednom meseeno Radne kosine na kojima se kreee mehanizacija Sistem radnih kosina kad radi mehanizacija i transport Kreficijent sigumosti F 1,0 do 1,1 1,1 do 1,15 1,15 do 1,20 1,30 otkopavanja 1,1 do 1,5 1,20 do 1,50

i kad se vrSi transport

Kosine koje imaju duZi vek trajanja, boCne i zavrSne kosine Useci otvaranja u zavisnosti od slorenosti geoloskih uslova i tehnologije

Radne etare, pri pre1azu preko zona starih radova i drugih podzemnih

prostorija

85

Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina za meke stene na odlagalistu koriste se vrednosti koeficijenta sigumosti F, prema tabeli br. 4. Tabela br. 4
Pokazatelj a) Radne kosine i sistemi kosina U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem U meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir koheziju U nevezanim stenama sa dinamicnim optereeenjem i uzimajuCi u obzir (tg <pdyn) U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa dinamickim opterecenjem i uzimajuCi u obzir tg <p U meSovitim vezanim mekim stenama sa dinamickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir tg <p b) Zavrsne kosine Pojedinacne kosine, ako se na povrsinskom kopu radi Pojedinacne kosine, ako se viSe ne odlaZe jalovina Sistemi kosina i zavrSne kosine, ako je povrsinski kop van pogona ZavrSne kosine, ako je podloga pod nagibom veeim od ifJ Koeficijent sigumosti F 1,0 do 1,05 1,05 do 1,10 1,10 1,15 1,20 do 1,25 1,05 1,20 1,30 1,50

Za proracun stabilnosti pojedinacnih radnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosin a za cvrste stene na povrsinskim kopovima i odlagalistima koriste se vrednosti koeficijenta sigumosti F prema tabeli br. 5. Tabela br. 5
Pokazatelj a) Za kop Radne kosine pacijalnih etaza Radne kosine sistema etaza Sistem radnih etaza sa transportnim putevima ZavrSne kosine kopa b) Za odlagaliste Radne kosine parcijalnih etaza Radne kosine parcijalnih etaza i sistema kosina Zavrsne kosine odlagalista Lorn podloge i klizanje po podlozi Koeticijent sigumosti F 1,0 do 1,05 1,05 do 1,10 1,15 do 1,20 1,30 do 1,50 1,05 do 1,10 1,10 do 1,15 1,30 do 1,50 1,50 do 2,00

86

STABILNOST

RADNIH

I ZA VRSNIH

KOSINA

ETAZE

62.
Radne kosine etaza moraju biti izradene sa nagibima koji obezbeduju kratkorocnu stabilnost. Koeficijent sigurnosti ceone ili bocne radne kosine odreduje se prema kriterijumima utvrdenim za takvu vrstu kosine, prema tabelama br. 2 i 3 ovog pravilnika.

63.
Ako se otkopnom mehanizacijom ne moze izradivati kosina sa nagibom koji obezbeduje koeficijente sigurnosti, mora se smanjiti visina etaze, tako da otkopna mehanizacija radi sa ogranicenim uglom nagiba ili sa nagibom koji obezbeduje utvrdeni koeficijent sigurnosti.

64.
Otkopna mehanizacija kojom se vrsi otkopavanje u dubinskom radu mora se pri radu nalaziti na odstojanju od gornje ivice kosine koje obezbeduje njenu sigurnost. Odstojanje otkopne mehanizacije od gornje ivice etaze mora se proracunati na osnovu geomehanickih karakteristika materijala etaze i dinamickog opterecenja mehanizacije i mora se nalaziti van zone moguceg obrusavanja, sa potrebnim koeficijentom sigurnosti, prema tabeli br. 2. ovog pravilnika.

65.
Transportna sredstva i putevi pokretnih transportnih sredstava i pomocne mehanizacije na etamoj ravni moraju biti locirani van zone zarusavanja etazne kosine.

66.
Zavrsna kosina etaze izraduje se na bocnim granicama (stranama) povrsinskog kopa i predstavlja ceonu kosinu pri radu u bloku, odnosno bocnu kosinu pri radu u frontu. Ako se etaznim ravnima zavrsne kosine vrsi transport otkopanih masa ili meh~mizacije, koeficijent sigurnosti zavrsne radne kosine mora biti izracunat prema tabeli br. 2 ovog . pravilnika. STABILNOST RADNIH I ZA VRSNIH KOSINA KOPA

67.
Radna kosina nalazi se na radnoj povrsini kopa. Nagib ove kosine meri se nagibom zamisljene ravni (linije), povucene od podnozja najnize etaze do gomje ivice najvise etaze. Koeficijent stabilnosti ove kosine mora biti u skladu sa podacima iz tabele br. 3 ovog pra vilnika. Nagib radne kosine posebno se proverava za mineralnu sirovinu, a posebno za otkrivku. Za sve promene u strukturi i geomehanickim karakteristikama materijala moraju se odrediti odgovarajuCi nagibi radnih kosina.

87

68.
Ako je neka od etaznih ravni znatno sira od ostalih, mora se proveravati stabilnost parcijalne radne kosine etaze iznad i ispod te ravni. Koeficijent stabilnosti tih parcijalnih radnih kosina mora iznositi najmanje 1,3 (van izracunatih parametara).

69.
Nagib radne kosine mora se kontrolisati svakih sest meseci. Na povrsinskim kopovima cije tlo ima male vrednosti uglova unutrasnjeg trenja i kohezije nagibi radnih kosina moraju se kontrolisati jednom u tri meseca.

70.
Zavrsne kosine nalaze se na stranama povrsinskog kopa na kojima se ne izvode radovi. Nagib tih kosina meri se nagibom zamisljene ravni (linije) povucene od podnozja najnize etaze do gornje ivice najvise etaze. Kad su u pitanju povrsinski kopovi na kojima se vrsi eksploatacija mineralne sirovine cija se geo~nehanicke karakteristike znatno razlikuju od jalovinskih naslaga, nagib kosine meri se sarno od podnozja najnize etaze u jalovinskim naslagama, i to sarno ako se mineralne sirovine pruzaju u pravcu zavrsne kosine. Ako u zavrsnoj kosini ostaje znatno oslabljeni deo otkopa mineralne sirovine ili se otkopavanje vrsi od podinskih serija cije su geomehanicke karakteristike slicne povrsinskim, nagib zavrsne kosine meri se od podnozja najnize etaze u kopu. Koeficijent stabilnosti zavrsne kosine mora biti u skladu sa vrednostima iz tabe1e br. 4. ovog pravilnika.

71.
U toku eksploatacije, pre formiranja zavrsne kosine, dopunskim istraznim radovima na otvorenim etazama mora se povecati pouzdanost geotehnickih parametara na 90% i proveriti stabilnost zavrsne kosine.

72.
Nagibi zavrsne kosine kopa moraju se proveravati najmanje jedanput u toku sest meseci.

73.
Sve zavrsne kosine moraju se na odgovarajuci nacin (npr. kanalima) zastititi od dejstva povrsinskih i podzemnih voda radi sprecavanja njihovog uticaja na stabilnost kosina.

74.
Za proracun stabilnosti etaze u cvrstoj steni mora se izvrsiti potreban obim geomehanickog ispitivanja. Na uzorcima za geomehanicko ispitivanje potrebno je utvrditi fizicke, mehanicke i tehnicke osobine stenske mase i njihovih diskontinuiteta. Za dimenzionisanje kosine koriste se parametri cvrstoce stene, uzimajuCi u obzir stepen ispucalosti, diskontinuitet i dinamicki efekat usled miniranja.

88

75.
Za pravilnu ocenu stabilnosti mora se utvrditi struktura stenske mase. Ako su strukture ispucale, moraju se ispitati pravci pukotina i njihova zavodnjenost. Ako su strukture slojevite, moraju se utvrditi polozaj, nagib i geomehanicke slojeva. osobine

76.
Koeficijenti sigumosti etame kosine, sistema kosina i zavrsnih kosina u cvrstoj stenskoj masi moraju odgovarati vrednostima-u tabeli br. 5 ovog pravilnika. 77. Od momenta pojave deformacija kosine se moraju vizuelno i instrumentalno osmatrati. Za svaku konkretnu situaciju mora se saciniti program organizovanog deformacija kosina. osmatranja pojave

STABILNOST ODLAGALISTA

78.
Visina, dubina i nagib odlagalista moraju biti u skladu sa parametrima koji su odredeni geomehanickim proracunom stabilnosti. 79. Na osnovu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika podloge na koju ce se odlagati mase i karakteristika tih masa, mora se proveriti lorn podloge pod opterecenjem odlozenih masa, izvrsiti geostaticki proracun stabilnosti kosina projektovanog odlagalista, proracunati dozvoljeno opterecenje za mehanizaciju i odrediti minimalno odstojanje odlagalisne mehanizacije od ivice kosine odlagalista.

80.
Koeficijenti sigumosti radnih kosina etaze odlagalista i sistema radnih i zavrsnih kosina odlagalista moraju odgovarati vrednostima u tabeli br. 4 ovog pravilnika.

81.
Ako je neophodno odloziti mase na tlo sa veCim opterecenjem od proracunatog do loma podloge, moraju se izvrsiti radovi radi povecanja nosivosti podloge do potrebne velicine (smanjenje nivoa podzemne vode u podlozi, podizanje odlagalista i dr.). 82. Ako je tlo na kome se odlazu mase zavodnjeno i podzemna voda se nalazi pod pritiskom, pre pocetka odlaganja mora se sniziti pritisak podzemne vode do velicine koja sprecava prodiranje vode u odlozene mase. Radi stabilnosti kosina najnize etaze odlagaliSta, nivo podzemne vode mora biti ispod kontakta odlozenih masa i podloge.

89

83.

.

Nozica odlagalista mora biti zasticena od povrsinskih voda. Planumi odlagalista moraju se redovno odvodnjavati od atmosferskih voda.

84.
Nagib radne kosine odlagalista mora se proveravati najmanje dva puta godisnje.

85.
Ako se etama ravan izuzetno optereti, kao i ako se pojavi deformacija, mora se izvrsiti kontrola stabilnosti te ravni.

86.
Ako se u podnozju potencijalnog uticaja deformacija nalaze vazniji objekti, moraju se preduzeti posebne mere sigurnosti, organizovati vizuelna i instrumentalna osmatranja i preduzeti niere saniranja.

87.
Za saniranje kliziSta neophodno je utvrditi: 1) geoloske profile, sa podelom na slojeve;

2) opterecenja koja dejstvuju u trenutku obrusavanja i trajanje tih opterecenja;
3) kOQstukcije povrsine loma i eventualno njenu podelu na slobodne i determinisane delove; 4) otpornost tla na smicanje uzduz povrsine loma i odgovarajucih slojeva iza te povrsine; 5) druge faktore koji bi mogli da uticu na promenu opterecenja i obrusavanja, kao sto su sufozija, termicki faktori, padavine itd.

.

VII. OTKOPA VANJE, UTOV AR I ODLAGANJE
MEHANIZOV ANO OTKOPA VANJE OTKRIVKE

88.
Otkopavanje otkrivke moze se vrsiti sarno po tehnoloskoj semi, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) visinu (dubinu) etaze; 2) sirinu bloka; 3) polozaj bagera (utovarivaca) u bloku u odnosu na transportno sredstvo i radnu kosinu; 4) tehnologiju izrade bocne i ceone kosine; 5) tehnologiju utovara u transportno sredstvo; 6) rad.J:1i polofaj transportnog sredstva; 7) niveletu etafe.

90

89.
Visina etaze mora biti prilagodena tehnickim karakteristikama sredine. masina i uslovima radne

90.
Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne sredine, tehnoloska serna mora se prilagoditi datim uslovima, smanjivanjemvisine i dubine etaze i sirine bloka.

91.
Sirina etame ravni zavisi od geomehanickih osobina materijala, nagiba etaze i primenjene mehanizacije za otvaranje, otkopavanje, utovar i prevoz.

92. Etaze se ne smeju potkopavati.
UTOV AR OTKRIVKE U TRANSPORTNA SREDSTV A

A) UTOV AR U KAMIONE

93.
Za utovar u kamione mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) trasu za dolazak kamiona za utovar; 2) naCin manevrisanja i izmene kamiona na mestu utovara; 3) polozaj kamiona, odnosno utovarivaca u odnosu na bager pri utovaru; 4) putanju okretanja kamiona i katarke bagera sa punom i praznom kasikom; 5) visinu pramjenja kasike.

94.
Za utovar u kamione mora se obezbediti signalizacija za rad utovarnih masina i kamiona.

95.
Pri mehanizovanom utovaru u kamione rastojanje izmedu kamiona i utovamih sredstava mora ~iti takvo da se obezbedi ravnomeran utovar materijala. Utovar u kamione mora se vrsiti sa bocne ili zadnje strane kamiona.

96.
Kamion se ne sme preopteretiti preko dozvoljene granice nosivosti. B) UTOV AR U V AGONE

97.
Za utovar u vagone mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) najmanje odstupanje ose koloseka od ivice kosine etaZe;

91

2) najmanje i najvece odstojanje ose koloseka u odnosu na utovarno sredstvo; 3) redosled i naCin utovara vagona; 4) visinu praznjenja. 98. Za utovar u vagone mora se izraditi uputstvo, koje mora da sadrZi: 1) signalizaciju i signale za postavljanje, pokretanje pri utovaru i zavrsetak utovara vagona, oOOosno voza; 2) naCin i raspored utovara vagona; 3) putanju kretanja utovarnog sredstva u odnosu na lokomotivu voza; 4) polozaj kontaktnog voda u odnosu na utovarna sredstva i voz.

V) UTOV AR NA TRANSPORTER

SA TRAKOM

99.
Za utovar bagerima sa kontinuiranim radom, na transportere sa trakom mora se ugraditi uredaj za prijem, usmeravanje materijala i sprecavanje rasipanja. 100. Za utovar masinama sa diskontinuiranim radom, na transportere sa trakom moraju se ugraditi uredaji kojima ce se obezbediti ravnomerno dodavanje materijala na transporter i spreciti rasipanje materijala na utovarnom mestu i dodavanje na transporter vecih komada nego sto je dozvoljeno.

10l.
Za utovar na transportere sa trakom mora se predvideti odgovarajuca signalizacija i izraditi uputstvo 0 postupku pri radu.

102.
Casovni kapaciteti transportera i bagera moraju biti uskladeni. G) UTOV AR NA KONZOLNE ODLAGACE, I TRANSPORTNE MOSTOVE SAMOHODNE TRANSPORTERE

103.
Materijal se utovaruje na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostove iskljucivo mehanizacijom sa kontinuiranim dejstvom.

104.
Casovni kapacitet mehanizacije za odlaganje materijala mora biti uskladen sa kapacitetom otkopne mehanizacije.

105.
Za utovar na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostove, mora se predvideti odgovarajuca signalizacija i izraditi uputstvo 0 postupku pri radu.

-,
92

ODLAGANJE JALOVINE 106.
Jalovina se mora odlagati na odlagalistu koje je za to pripremljeno. Jalovina se moze odlagati kamionima, vagonima, transporterima, prebacivanjem materijala. odlagacima i direktn'

A) ODLAGANJE JALOVINE KAMIONIMA 107.
Za odlaganje jalovine kamionima mora se izrditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora sadrzi sledece elemente: 1) trasu za prilaz kamiona ivici odlagalista; 2) nacin manevrisanja i prainjenja kamiona; 3) granicnu liniju prilaza kamiona ivici odlagalista; 4) putimju za kretanje kamiona posle prafujenja sanduka; 5) nacin i mehanizaciju za planiranje odlagalista.

B) ODLAGANJE JALOVINE VAGONIMA UZ PRIMENU BULDOZERA, BAGERA KASIKARA, BAGERA DREGLAJNA ILl ODLAGACA 108. sadrzi sledece elemente:
1) polozaj ose koloseka u odnosu na masinu za odlaganje; 2) dimenzije i nacin izrade kanala za prafujenje vagona; 3) nacin prafujenja vagona, tehnologiju prafujenja kanala i odlaganja jalovine; 4) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista; 5) polozaj, vrstu i tehnicke karakteristike masina za odlaganje. V) ODLAGANJE JALOVINE PRIMENOM ODLAGACA SA TRANSPORTNOM TRAKOM, MOSTOV A I TRANSPORTERA SA TRAKOM
.

Za odlaganje jalovine vagonima mora se izraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora da

109.

Za odlaganje jalovine primenom odlagaca sa transportnom trakom i mostova mora ~e izraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) trasu i niveletu transportera i odlagaca sa transportnom trakom; 2) tehnologiju rada na odlagaliStu; 3) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista pri visinskom i dubinskom radu; 4) dimenzije i prijemnu sposobnost odlagalista;

93

5) polo:zaj odlagaca u odnosu na transporter i ivicu planuma etaze odlagaliSta, koji mora biti uskladen s geomehanickim karakteristikama radne sredine i proverenu stabilnost prema geomehanickim karakteristikama odlagalista.

110.
Ako se jalovina prevozi transporterima sa trakom direktno do mesta odlaganja, na odlagaliStu se mora izraditi posebna noseca konstrukcija za transporter na kojoj se mora nalaziti i posebna staza za nadzor i regulisanje odlaganja.

G) ODLAGANJE JALOVINE METODOM DIREKTNOG PREBACIV ANJA MASE U OTKOPNI PROSTOR 111.
Odlaganje jalovine metodom direktnog prebacivanja mase primenjuje se pri otkopavanju jalovine na etaZi koja se nalazi neposredno iznad krovine mineralne sirovine. U tom slucaju koriste se bageri kasikari, bageri dreglajni, konzolni odlagaCi Hi mostovi.

112.
Ako se za rad na otkopavanju, direktnom prebacivanju i odlaganju jalovine koristi bager kasikar, mora se izraditi tehnoloska sema, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) trasu kretanja bagera i niveletu etazne ravni; 2) polozaj trase u odnosu na blok etaze otkopavanja i odlaganja; 3) dimenzije bloka na otkopavanju i odlaganju; 4) naCin rada pri mimoilazenju bag era koji radi na direktnom prebacivanju i bagera koji radi na otkopavanju korisne supstancije.

113.
Ako se koristi bager dreglajn za didrektno prebacivanje pri dubinskom, dubinskom i visinskom radu, mora se izraditi odgovarajuca tehnoloska sema. odnosno

114.
Jalovina se moze odlagati cevovodima

-pneumatski

Hi hidraulicno.

Pri odlaganju jalovine materijal iz cevovoda ne sme da prodre u okolinu. Pri pneumatskom odlaganju jalovine mora se redovno kontrolisati temperatura cevovoda. Pri hidraulicnom odlaganju jalovine odlagaliste se mora posebno pripremiti, moraju se ispitati njegova stabilnost i stabilnost terena i obezbediti uslovi da jalovina ili mulj iz odlagalista ne prodru u okolinu Hi vodotoke.

OTKOPA V ANJE KORISNE

SUPSTANCUE

115.
Za rad na otkopavanju korisne supstancije mora postojati odgovarajuca tehnoloska sema i radovi se moraju izvoditi u skladu s njom.

94

116.
Visina i sirina otkopne etaie moraju se prilagoditi tehnickim karakteristikama uslovima radne sredine. masina i

117.
Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne sredine, tehnoloska serna se mora prilagoditi datim uslovima, umanjivanjem visine i dubine etaze i sirine bloka.

LIKVIDACQA 118.

ETAZE I POVRSINSKOG KOPA

Prlikom likvidacije etaZe i povrsinskog kopa na otkopnim etazama izraduje se radna kosina prema tehnoloskoj semi koja je za to posebno izadena. Ostavljene etame ravni, odnosno njihove sirine, moraju biti dovoljne da se: I) obezbedi stabilna zavrsna kosina; 2) omoguCi odstupanje bagera; 3) omoguCi demontaza transportnih sredstava; 4) omoguci pristup pomocne mehanizacije i slobodno kretanje ljudi.

VIII.. MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOATACUU
NOSECA KONSTRUKCQA 119.
Noseca konstrukcija masina za povrsinsku eksploataciju mora biti staticki odredena. Masine i oprema za povrsinsku jugoslovenskim standardima. eksploataciju moraju odgovarati propisima 0

I OPREMA

120.
Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajcm za kretanje, srednje opterecenje tockova ispod jedne od glavnih oslonih tacaka oslonca mora biti u granicama dozvoljenog opterecenja za normalan rad, i to: a) za koloseke iz sina S49 najviSe 18000 N; b) za koloseke iz sina S65 najvise 25000 N. Pri tom savojno naprezanje ne sme biti vece od 15 x 106 N/m2.

121.
Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa gusenicnim uredajem za kretanje, srednji specificni pritisak na tlo ispod voznog postolja glavne tacke oslonca mora biti u granic!lma dozvoljene nosivosti tla.

95

122.
Sve prostorije, pod, krov i obloge masina za povrsinsku eksploataciju nezapaljivog materijala. Kablovski prolazi moraju biti zapunjeni nezapaljivim materijalom. moraju biti od

SIGURNOSNI UREDAJI 123.
Msine za povrsinsku eksploataciju moraju biti opremljene sledeCim uredajima: granicnim prekidacima, zastitnicima od preopterecenja, kocnicama i signalnim uredajima (uredaji za upravljanje i uredaji za akusticke signale). 124. Na masine za povrsinsku eksploataciju, odnosno grupe masina koje su medusobno povezane u tehnoloskom lancu (VTO sistem) moraju na podesnim mestima, biti postavljeni opticki i akusticki signali za indikaciju i sporazumevanje. Odredbe stava 1. ovog clana ne odnose se na masine sa diskontinuiranim moraju biti opremljene akusticnom signalizacijom. radom koje

125.
Komandovanje signalnim uredajima je centralno, a pojedinacno komandovanje moguce je sarno ako se upravlja pojedinim pogonima u tehnoloskom lancu (odnosi se na VTO sistem).

126. Masine sa kontinuiranim radom moraju se opremiti sigurnosnim uredajem za iskljucivanje masine ako se teziste pomeri.

127.
Vozno postolje masina za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajem za kretanje po pomerljivim kolosecima mora omoguCiti promenu razmaka izmedu krutog i zglobnog oslonca. Promena razmaka mora biti ogranicena sigurnosnim uredajem.

128.
Masine za povrsinsku eksploataciju i mehanizmi za kretanje moraju se opremiti sigurnosnim uredajima ili sigurnosnim prekidaCima kojima se sprecava nezeljeno kretanje. 129. . KuciSta granicnih prekidaca, tastera za premoscivanje i tastera za slucaj opasnosti moraju da budu oznacene odgovarajucom bojom, shodno svojoj funkciji, i to: Funkcija Sve stoj! Vezni mehanizam stoj! Lancanik sa vedricama stoj; rotor stoj; ili kasika stoj! Boja Crvena Bela Bela sa plavom poprecnom crtom

""""'II

96

Funkcija Transporter sa trakom stoj! Signalni granicni prekidac Premoseenje Specijalna funkcija

Boja Bela sa crvenom poprecnom crtom Zelena Zuta sa oznakom rasporeda Ljubicasta sa oznakom funkcije

130.
Bageri sa kontinuiranim radom i odlagaci za povrsinsku eksploataciju moraju biti opremljeni uredajima za merenje jacine vetra i uredajima za merenje uzduznog i poprecnog nagiba masine u odnosu na horizontalnu ravan.

131.
Mehanizmi za podizanje konzole (nosaca) sa rotorom i trakom za utovar moraju biti opremljeni sa dye kocnice, kao i mehanizmi koji se pokreeu sa komandnog pulta. Svaka kocnica mora se izvesti za kocenje pri maksimalnom optereeenju uz odgovaraju6 koeficijent sigumosti. Kocnice moraju da dejstvuju u momentu iskljucenja pogonskog motora i mehanizam mora da se zaustavlja bez trzanja i sa sto kraCim putem zaustavljanja.

UZAD 132.
Uzad koja se kreeu preko valjaka ne smeju biti spojena uplitanjem. Na valjcima preko kojih se kreeu uzad moraju se nalaziti uredaji za sprecavanje iskakanja uzadi. U krajnjem polozaju bubnjeva za namotavanje uzadi mora se obezbediti prostor za jos najmailje dva namotaja uzeta.

OSTALI UREDAJI 133. Pristupi masinama i lestve, stepeniSta, prolazi i slicno na masinama za povrsinsku eksploataciju moraju da obezbeduju siguran prolaz.
1EHNICKO UPUTSTVO ZA MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOATACQU

134.
Za masine za povrsinsku eksploataciju mora se izraditi tehnicko uputstvo koje sadrzi: a) seme Hi pregledne crteze, uslove za primenu, konstrukcione crteze i staticke proracune; b) podatke 0 cvrstoei i stabilnosti maSine za propisane radne operacije, montazu i odrZavanje;

97

v) podatke 0 sigurnosnim uredajima, sa crtezima (planovima) 0 njihovom rasporedu, vrsti i funkciji; g) uputstva 0 montazi, rukovanju i nadzoru; d) uputstva za odrfavanje masina i sigumosnih uredaja.

135.
Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju, ciji je gornji deo okretan, mora biti racunski utvrden polozaj teziSta koji se kontroliSe ispitivanjem i 0 cemu se sastavlja izvestaj. SIGNALIZACIjA 136. Osnovni signali masina za povrsinsku eksploataciju su: dug zvuk sirenom u trajanju oko tri sekunde (-) i kratak zvuk sirenom u trajanju oko jedne sekunde (.). Pauze izmedu zvukova sirene.traju oko jedne sekunde. Za pojedine operacije daju se sledeCi signali: a) rad masine poCinje - - -; b) trake, rotor ili lancanik vedricara pokrecu se - --; v) vozni mehanizmi pokrecu se - .; g) vozilo je natovareno - . . .; d) masina se zaustavlja . . .; d) opasnost - . - . - . - .- . (1 minut). Pojedini uredaji za koje je dat signal pokrecu se najmanje 20 sekundi od datog signala.

137.
Signali za pozarni alarm moraju se jasno razlikovati od drugih signala.

138.
Table sa signalima moraju biti na vidnom mestu. KORISCENJE MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU

139.
U uputstvu za rukovanje moraju se postaviti granicne tehnicke vrednosti masina u radu. . 140. Na stazama za kretanje, stepenistu i lestvama masina za povrsinsku eksploataciju ne smeju se drfati, odnosno uskladistiti nikakvi predmeti ili materijal.

141.
Svaka masina za povrsinsku eksploataciju mora imati sigurnosno osvetljenje ili dovoljan broj rezervnih rucnih baterijskih svetiljki za slucaj prekida struje.

98

142.
Sve masine za povrsinsku eksploataciju moraju imati sopstveno Dsvetljenje.

RUKOVANJE MASINAMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU

143.

.

Masina za povrsinsku eksploataciju ili pojedini njeni mehanizmi mogu se pustiti u pogon tek posle davanja odredenog signal a i posto protekne odredeno vreme.

144.
Posle zaustavljanja masine usled prinudnog iskljucenja mas in a se ponovo sme pustiti u pogon tek posto se otkloni uzrok iskljucenja.

145.
Ako su sigurnosni i signalni uredaji na masini za povrsinsku eksploataciju masina se ne sme pustiti urad sve dok se kvar ne otkloni. neispravni,

146.
Spojnice za preopterecenje maksimalnog momenta. i slgumosne spojnice ne smeJu se podesavati iznad

147.
Masina moze nastaviti rad posto se otkloni ostecenje.

Ako dode do ostecenja nosece konstrukcije koje moze uticati na sigumost rada masine, njen rad se mora obustaviti.

148.

Napojni elektricni kablovi za masine za povrsinsku eksploataciju mogu se prcmestati sarno sredstvima koja su za to predvidena.

KONTROLA MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU 149.
Na pocetku svake radne smene mora se proveriti ispravnost svih signalnih uredaja, kocnica i protivpozarnih uredaja i pregledati uzad.

150.
Ispravnost mehanizma za dizanje mora se proveravati jedanput sedmicno.

151.

Na masinama za povrsinsku eksploataciju sa ugradenim dizalicama ispravnost dizalica mora se proveravati jedanput mesec~o.

152.

Ispravnost granicnih prekidaCa, sigurnosnih krajnjih prekidaca, poteznih prekidaca, uredaja za merenje jacine vetra, indikacionih uredaja i interfonskih postrojenja mora se proveravati tromeseeno

II

99

153.
Pasle rekonstrukcije, opravke ili cmirovanja masine koje je trajalo duze od tri meseca, masine i uredaji za povrsinsku eksploataciju moraju se detaljno pregledati.

154.
Noseca konstrukcija masine i nosaCi pojedinih masinskih elemenata vizuelno se pregledaju svaka tri meseca, a svake druge godine generalno se proveravaju.

155.
Antikorozivni premaz proverava se svake druge godine. Utvrdena korozija mora se odmah odstraniti.

156.
U svim kontrolnim pregledima iz c1. 149. do 155. redovno se unose podaci u odgovarajuce knjige. IZMENE, REKONSTRUKCIJE I ODRZA V ANJE MASINA POVRSINSKU EKSPLOA TACIJU ZA

157.
Masine za povrsinsku eksploataciju moraju se redovno podmazivati. Podmazivanje za vreme rada vrsi se sarno ako ne postoji opasnost od slucajnog dodira pokretnih. delova.

158.
Sve izmene i rekonstrukcije na nosecoj konstrukciji masina za povrsinsku eksploataciju ili rekonstrukcije koje uticu na promenu opterecenja masine ili njenih delova moraju se prethodno racunski dokazati.

159.
Za oddavanje masina za povrsinsku eksploataciju mora se doneti uputstvo, koje sadrzi: 1) postupak i nacin kontrole ispravnosti sigurnosnih uredaja; 2) po stupak i nacin kontrole ispravnosti protivpozarnih uredaja; 3) postupak i naCin kontrole zamene delova; 4) postupak i naCin kontrole nosece konstrukcije; 5) postupak prijema masine posie opravke i rekonstrukcije.

TRANSPORT MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU 160.
Za bezbedan transport masina za povrsinsku eksploataciju moraju se prethodno odrediti i pripremiti putevi koji ispunjavaju zahteve u pogledu nosivosti za pojedine masine.

100

Ako se masine za povrsinsku eksploataciju moraju transportovati preko odlagalista ili preko tla sa malom specificnom nosivoscu, mora se prethodno ispitati i proveriti mogucnost transporta za svaku masinu.

TEHNICKE MERE ZASTITE OD POZARA NA MASINAMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACUU 161.
.

Na masinama za povrsinsku eksploataciju nije dozvoljena upotreba peci sa otvorenim plamenom.

162.
Grejna tela moraju biti izvedena tako da se gorivi predmeti ne mogu zapaliti.

163.
Rezerve ulja i maziva, u propisanoj kolicini, moraju se cuvati u specijalnoj prostoriji u zatvorenim i nezapaljivim posudama.

164. Pamucne krpe moraju se cuvati sarno u zatvorenim i nezapaljivim posudama. Upotrebljene krpe ne smeju se ddati u masini.

165.
Zagrejani i blokirani noseci valjci na transporterima sa trakom moraju se odmah zameniti. POMOCNE BULDOZERI MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOA TACIjU

I SKREPERI

166.
Rad buldozera dozvoljen je na nagibima do 35°. U toku rada buldozera rastojanje od ivice tocka gusenice do ivice kosine mora iznositi najmanje 2 m. 167. Prilikom pregleda i podmazivanja, buldozer mora biti postavljen na horizontalnu povrsinu, motor se mora iskljuciti a plug mora biti spusten na tlo. U slucaju kvara na nagibima, mora se osigurati da buldozer pod dejstvom sopstvene tezine ne krene niz kosinu, a zatim se mora, u sto kracem roku, skloniti na bezbedno mesto.

168.
Za otkopavanje stena skreperima u kosim i horizontalnim slojevima, zavisno od karakteristika stena i drugih uslova, mora se izraditi serna kretanja skrepera u otkopu i odlagalistu.

101

169.
Za vreme rada skrepera zabranjeno je kretanje ljudi u radnoj zoni skrepera. Zabrana se mora istaCi na tablama, na vidnom mestu.

170. Pregled i podmazivanje skrepera vrsi se sarno kad skreper ne radi.

171.
Pogonsko gorivo i mazivo moraju odgovarati utvrdenim karakteristikama za te masine.

172.
Maziva se cuvaju u zatvorenim posudamakoje necistoea. ih stite od prodiranja prasine i drugih Maziva se iz zatvorenih osuda vade pomoeu specijalnih uredaja koji se moraju povremeno Cistiti.

173.
Zamena pojedinih sklopova, mehanizama i drugih remontno-montaznih masinama nije dozvoljena u neposrednoj blizini nezastieenih elektricnih naponom. radova na vodova pod

174.
Remont i zamena pojedinih mehanizama na masinama dozvoljeni su sarno posle blokiranja mehanizama koji se remontuju i njihovog odvajanja od pogonskog motora, kao i drugih elemenata koji uticu na bezbednost.

175.
Rudarske masine koje su remontovane moraju se pre pustanja u rad ispitati, 0 cemu se sastavlja izvdtaj.

IX. TRANSPORT KAMIONIMA (KAMIONI I PUTEVI) 176.
Na povrsinskim kopovima svi putevi za transport kamionima mogu biti stalni i privremeni. Stalni putevi (koji povezuju kop sa odlagalistima, deponijama, objektima za pripremu mineralnih sirovina i utovarnim stanicama) moraju biti izradeni tako da odgovaraju najveeem optereeenju transportne mehanizacije. Privremeni putevi na etazama povrsinskog kopa i odlagalistima putevima ne smeju biti optereeeni vise od nosivosti tla. i prikljucci sa stalnim

177.
Stalni putevi izgraduju se sa jednim ili sa dve kolovozne trake. Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom koraju imati mimoilaznice. Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom po kojima se redovno kreeu ljudi moraju imati pesacku stazu ~Hrinenajmanje 1 m.

102

178.
Usponi, sirine i poluprecnici krivina stalnih puteva moraju biti usaglaseni sa tehnickim karakteristikama kamiona radi bezbednog transporta.
179. Minimalna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduju se zavisno od gabarita kamiona, pod uslovom da najmanje odstojanje od najisturenijeg dela kamiona do ivice podloge iznosi 1 m, a rastojanje izmedu najisturenijih delova kamiona u momentu mimoilazenja - najmanje 2 m. Najmanja sirina stalnih puteva sa jednom kolovoznom trakom mora iznositi 1/2 sirine stalnih puteva sa dye kolovozne trake. Ukupna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduje se za svaki povrsinski kop prema sledecem obrascu:

S =2B + 4
gde je:

S
B

- ukupna

sirina puta za kamionski transport sa dye kolovozne trake (bez bankina i kanala), u metrima;

- maksimalna sirina kamiona, u metrima.

180.
Prosirenje stalnih puteva (P) za kamionski transport u krivinama (serpentine), produzene serpentine, petlje i spirale, izracunava se:

- za stalne - za stalne
181.

puteve sa dye kolovozne trake P

= 1,0 . B;

puteve sa jednom kolovoznom trakom R

=0,5 . B.

Stalni putevi za kamionski transport u poprecnom preseku na pravim deonicama moraju imati nagibe na obe strane, koji iznose: 1) za profilisane puteve do 5%; 2) za putne podloge od tucanika i sljunka do 3%; 3) za sve os tale vrstepodloga do 2%.

182.
Poluprecnik krivina puteva koji se grade u obliku serpentina, produzenih serpentina, petlji i spiral a odreduje se zavisno od konstruktivnih karakteristika kamiona. Putne podloge na krivinama moraju se izvoditi sa padom u pravcu poluprecnika krivine, sa nagibom do 6%. Na pravim deonicama stalnih puteva za transport kamionima koje se izraduju na kosim terenima sa padom veCim od 30% podloge se moraju izradivati sa padom do 2% na suprotnu stranu od pada terena.

103

183.
Putevf na etazama povrsinskog kopa moraju sa spoljne strane biti obezbedeni zemljanim nasipima visine najmanje 1 m da bi se sprecio pad kamiona niz kosinu. Za odvodnjavanje putne podloge za kamionski transport dozvoljen je prekid zemljanog nasipa maksimalne duzine 2 m i na rastojanjima od najmanje 15 m po uzduznom profilu puta. 184~ Privremeni (etami) putevi lociraju se tako da njihovu trasu ne moze da ugrozi odronjavanje ivice etaze. Izmedu ivice etaze i privremenog puta mora se odrediti zastitna povrsina, Cija sirina, zavisno od geomehanickih osobina materijala i tezine kamiona, ne sme biti manja od 2 m.

185.
Nije dozvoljeno kretanje kamiona po magli ako je vidljivost manja od 60 m i ako kamioni nisu opremljeni odgovarajuCim svetlom za vomju po magli, i u toku intenzivnih atmosferskih padavina, kao i u drugim slucajevima smanjene vidljivosti (na primer, kad je vidljivost manja od puta zaustavljanja kamiona).

186. Po stalnim putevima zabranjeno je preticanje kamiona izuzev kad su u pitanju razliCiti tipovi kamiona i kad se to preticanje moze obaviti bez opasnosti.

187.
Ako je uspon puteva za transport kamiona veCi od 6%, na rastojanju od najvise 600 m moraju se ostaviti delovi puteva sa usponom do 2% najmanje duzine 30 m.

188.
Za vreme zime stalni i privremeni putevi moraju se redovno cistiti od snega i leda, a delovi puteva sa krivinama i usponima moraju se posipati solju, peskom Hi slicnim sredstvom.

189.
Sanduci kamiona ciste se od nalepljenih Hi zamrznutih stena otkrivke Hi mineralne sirovine sarno mehanickim sredstvima koja su montirana na buldozerima, utovarivacima Hi drugim masinama Hi drugim pogodnim naCinom.

190.
Brzina i raspored kretanja kamiona na putevima povrsinskog kopa i odlagalista odreduju se zavisno od poduznog profila puta, vrste i kvaliteta podloge i tehnickih karakteristika kamiona.

191.
Kamioni u toku eksploatacije moraju biti tehnicki ispravni, a pri kretanju unazad moraju davati.zvucne i svetlosne signale.

104

192.
Pri utovaru materijala u kamione, osim zahteva iz c1. 93,94,95. sledeCi zahtevi: i 96, moraju se ispuniti i

- kamion

koji se utovaruje mora se nalaziti u zoni dejstva bagera, a moze se postaviti za utovar posle signala koji daje rukovalac bagera;

- kamion koji je postavljen za utovar mora biti zakocen i u granicama vidljivosti rukoaoca bagera; - mineralna
sirovina ili otkrivka utovaruje se u sanduk kamiona sarno sa strane ili otpozadi. Prenosenje kasike bagera preko kabine kamiona nije dozvoljeno;

- polazak kamiona posle zavrsenog utovara dozvoljen je sarno posle zvucnog signal a koji daje rukovalac bagera.
193.
Iznad kabine rukovaoca kamionom mora da postoji posebna pouzdana zastita. Ako zastite nema, rukovalac ne sme da sedi u kabini kamiona za vreme utovara materijala u kamion i mora se nalaziti van zone dejstva bagera.

194.
Ako se mineralna sirovina ili otkrivka pretovaruju iz kamiona u druga transprotna sredstva, taj pretovar se sme vrsiti sarno preko posebne pretovarne stanice (bunker, platfonna i dr.), koja mora odgovarati maksimalnom opterecenju.

195.
Mineralna sirovina ili otkrivka istovaruju se iz kamiona sarno na za to odredenim mestima i na nacin utvrden uputstvom.

196.
U toku eksploatacije kamiona nije dozvoljeno: 1) kretanje kamiona sa dignutim sandukom; 2) kretanje kamiona unazad do mesta istovara i utovara na rastojanju vecem od 30 ill (izuzev pri izradi useka, trase i s1.); 3) prelazenje preko kablova koji nisu specijalno zasticeni; 4) parkiranje na nagibima.

x. PREVOZ TRANSPORTERIMA SA TRAKOM
POSTA VLJANJE TRANSPORTERA

197.
Nosivost tla na koje se postavlja transporter mora da odgovara opterecenju od transportera. Tlo na koje se postavlja transporter mora biti odvodnjeno i zasticeno od povrsinskih voda.

105

198.
Rastojanje najisturenijeg dela transportera od bilo kakvog cvrstog predmeta mora da iznosi najmanje 1 m. Transporter na etazi povrsinskog kopa mora biti postavljen izvan zone zarusavanja. 199. Delovi transportera koji pre laze preko puteva, koloseka i drugih objekata i uredaja moraju se zastititi tako da se onemoguCi pad materijala sa trake i dodir rotirajucih delova i moraju biti podignuti na visinu kojom se osigurava nesmetan i bezbedan prolaz transportnih sredstava ispod njih. Visine prolaza moraju biti vidno obelezene na konstrukciji prolaznog objekta.

200.
Prelazi puteva i koloseka preko transportera moraju se obezbediti transportnim mostovima. Nosivost mosta i gabariti prolaza moraju biti vidno obelezeni s obe strane konstrukcije u pravcima kretanja. Most mora biti obezbeden ogradom.

201.
Preko transportera moraju se postaviti poprecni prelazi. Prelazi preko transportera moraju biti postavljeni na medusobnom rastojanju od najvise 300 m u zoni kopa i odlagalista. Prelazi, oOOosno prolazi izvan zone povrsinskog kopa mogu biti na rastojanju vecem od 300 m', ali se moraju prilagoditi datim uslovima. Prelazi moraju biti obezbedeni ogradom sa strane i rukohvatima. Rastojanje najisturenijeg dela prelaza od transportera mora iznositi najmanje 1 m. Sirina prelaza mora biti najmanje 0,8 m.

202.
Na mestima na kojima je transporter izdignut iznad terena, a ne prelazi preko saobracajnice, moraju se postaviti upozorenja 0 zabrani prolaza ispod transportera.

203.
Transporteri ili delovi transortera koji su izdignuti iznad terena vise od 1,5 m moraju imati, s jeOOe strane, prolaz sirine najmanje 0,6 m, sa ogradom i rukohvatom. Pod ovog prolaza mora biti dobro pricvrscen, a ako je sa usponom ili padom, mora biti izraden tako da se izbegne klizanje.

204.
Ugao nagiba transportera sa glatkom transportnom trakom moze biti najvise 18° pri podizanju materijala, a najviSe 15° pri spustanju materijala.

106

205.

Stalna mesta rada na transporteru i trasa transportera u zoni povrsinskog kopa i odlagam moraju biti osvetljeni pri nocnom radu i slaboj vidljivosti (magla i druge vremenske nepogode ).

206. Rastojanje izmedu najisturenijih delova dva transportera postavljena jedan kraj drugo mora iznositi najmanje 1 m.

207.

Vertikalne krivine pri prelazu transportera iz horizontalnog polozaja u kos polo (konkavna krivina) i pri prelazu iz kosog poloZaja u horizontalni polozaj (konve krivina) moraju odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom

208.
Prelazno rastojanje izmedu koritastog i ravnog dela transportne trake za svaki transpo mora se odrediti prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.

209.

Na svakoj pogonskoj stanici transportera mora biti istaknuta tabla sa podacima 0 brzm trake, kapacitetu, uglu utovara, dozvoljenoj krupnoCi materijala i dozvoljenoj najnifut spoljnoj temperaturi vazduha.

210.
Posle veCih opravki mora se proveriti funkcionalnost i bezbednost rada transportera.

TRANSPORTNA TRAKA

211. Transportna traka, u skladu sa uslovima rada na povrsinskom kopu, mora odgovan propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.

212.

Koeficijent sigurnosti u odnosu na prekidnu cvrstocu transportne trake za transport uglj jalovine na povrsinskim kopovima uglja mora iznositi najmanje 10, a za transport metah i nemetalnih mineralnih sirovina - najmanje 12. Za krace transportere - dodavace i transport krupnijeg materijala vrednosti koeficijenta se povecavaju za 20% do 30%. KoefiCijent sigurnosti izracunava se prema sledecem obrascu: a) za trake sa tekstilnim uloscima:

Tt.n

S=b) za trake sa celicnim uloscima:

Fmax

107

L.n S=~ Fmax gdeje: S Tt n
T~

- koeficijent - prekidna

sigumosti; trake sa tekstilnim uloscima,

cvrstoca (u kN/m sirine) transportne preracunate u kN po tekstilnom ulosku;

-broj tekstilnih ulozaka; - dozvoljena prekidna sila
celicnom uzetu;

trake sa celicnim uloscima, u kN po celicnoj kordi ili

m

- broj

celicnih kordi ili uzadi;

Fmax- maksimalna sila zatezanja u opterecenoj traci pri normalnim uslovima, u kN.

213.
Transportna traka mora biti dobro centrirana i pravilno vodena. Transporter se mora geodetski dovesti u pravac i u poprecnom smeru iznivelisati. Na odredenim rastojanjima konstrukcije mora se postaviti potreban broj noseCih i povratnih valjaka za regulisanje pravca kretanja (centricnosti) trake. 214. Transportnom trakom moze se prevoziti sarno materijal za koji je traka predvidena. Granulometrijski sastav materijala mora biti uskladen sa izabranom sirinom trake prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.

215.
Hodanje po transportnim trakama, prelazenje preko tih traka i prolazenje ispod njih nisu dozvoljeni. Preko trake ili ispod nje moze se prelaziti, odnosno prolaziti sarno na obezbedenim prelazima ili izgradenim prolazima.

216.
Na utovamim i pretovamim mestima valjci ispod noseceg kraka transportne trake moraju se postaviti elasticno.

217.
Transportna traka sa znatno ostecenim i raslojenim oblogama i ostecenim ivicama mora se zameniti.

218.
Ako se materijal koji se transportuje lepi za transportnU trakU, transporter se mora opremiti uredajima za efikasno Ciscenje trake kojim se sprecava lepljenje materijala na valjke i bubnjeve.

219.
Na mestima na kojima se nalaze uredaji za ciscenje trake mora se spreciti nagomilavanje skinutog materijala.

108

Skinuti materijal ne sme se rucno nabacivati na traku kada je traka u pokretu.

220.

Materjal koji padne sa transportera, a narocito materijal koji se skuplja ispod donjeg kraka trake, mora se redovno cistiti. Taj materijal moze se rucno cistiti sa trake i nabacivati na nju sarno ako traka nije u pokretu.

221. Prostor izmedu donjeg (povratnog) kraka transportne trake i tla mora iznositi najmanje 300 mm.

222.
Skidanje materijala sa trake dokje traka u pokretu nije dozvoljeno.

223.
Na gomjoj strani transportera, na odredenom rastojanju, zavisno od lokalnih prilika, mora se postaviti uredaj kojim se sprecava izbacivanje trake usled delovanja vetra. AIm je brzina bocnog vetra veca od 30 mis, transportna traka se mora iskljuCiti iz pogona. Uredaj za merenje brzine vetra mora se ugraditi na transporter. Ispravnost uredaja za merenje brzine vetra mora se ispitivati jedanput godisnje.

224.
Transportna traka koristi se na povrsinskim kopovima pri temperatumim odgovaraju karakteristikama trake utvrdenim u propisu 0 jugoslovenskim transportere sa trakom. razlikama' koje standardima za

225.
Pri temperaturi nizoj od -12°C transportna traka mora biti povremeno u pogonu, bez obzira na to da Ii se materijal prevozi, ako nije opremljena uredajem i sredstvima za sprecavanje zarnrzivanja. Ako se pojedini delovi transportera ili trake zalede, transporter se ne sme pustiti u pogon dok se led ne odstrani. Odmrzavanje transportne trake i obrtnih delova otvorenim plamenom nije dozvoljeno. Sredstva za sprecavanje srnrzavanja mogu se upotrebljavati sarno ako su trake otpome za njih. 226. Stalno spajanje traka vrsi se vulkanizacijom. Trake se mogu vulkanizirati po hladnom ili toplom postupku. Mehanicko spajanje traka spojnicama (kopCama) dozvoljeno je sarno privremeno. Spoj mora imati prekidnu cvrstocu priblimo kao i os tali deo trake i mora biti bez zadebljanja. Duzina preklopa pri spajanju trake mora odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportne trake. Traka sme da se vulkanizuje sarno kad je transporter iskljucen iz napona.

109

227.
Materijal za vulkanizaciju (rastvor gume, sirova guma i drugi materijal) mora se cuvati u hladnim i tamnim prostorijama. Rastvori gume koji su nabavljeni u razlicito vreme ne smeju se mesati.

228.
Za vulkanizaciju transportnih traka mora se izraditi uputstvo.

229.
Ploce za vulkanizaciju ne smeju se polivati vodom. Ploce iz stava 1. ovog clana moraju se ispitivati u redovnim vremenskim razmacima, i to:

svake . trece sedmice ako se upotrebljavaju svakodnevno, a svakih sest meseci ako se
upotrebljavaju iskljucivo u radionici. Pri ispitivanju proverava se da li ploca razvija ravnomemu temperaturu na celoj svojoj po'vrsini. 0 ispitivanju se sastavlja izvestaj.

230. Trake sa celicnim uloscima (korda ili uze) spajaju se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportne trake i uputstvu.

231.
Transportna traka mora biti uskladiStena u skladu sa propisom 0 jugoslovenskom za transportne trake. standardu

POGONSKA STANICA 232.
Pogonska stanica transortera mora biti postavljena na cvrstom i sigumom postolju.

233.
Pogonska stanica cija masa nije dovoljna za stabilnost pri radu transportera ankerisana. mora biti Uredaj za zatezanje (ankerisanje) mora izddati najmanje dvostruku staticku situ koja vlada u transporteru. To se odnosi i na spojeve uredaja za zatezanje. 234. Konstrukcija pogonske stanice transportera mora biti staticki odredena, proracunata na osnovu opterecenja delova koje nosi i sa dimenzijama koje su uskladene sa izabranom opremom i uslovima rada.

235.
Komandna kabina pogonske stanice ili sistema transpotera mora biti postavljena tako da se iz nje moze pratiti kretanje trake i materijala. Komandna kabina mora biti opremljena komandnim pultom. Komandni pult mora biti opremljen odovarajucim uredajima za upravljanje i signalizaciju. Transpoteri kapaciteta do 500 m3Jh ne moraju biti opremljeni kabinom.

110

236.
Pogonska stanica mora biti opremljena ulaznim stepenicama sa rukohvatima i stazama za prolaz. Staze za prolaz moraju biti sirine najmanje 0,6 m, moraju biti zasticene ogradom i moraju imati pod od neklizajuceg materijala. Do svih delova pogonske stanice koji se moraju kontrolisati pri radu i na kojima se moraju izvoditi radovi radi opravke moraju biti postavljene staze.

237.
Akose kuCiste i1i lezajevi prekomemo greju, elektromotor se mora iskljuCiti.

238. Pri transportu, elektromotor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickog ostecenja.

239.
Reduktor pogonskog uredaja transportera postavlja se na horizontalnu plocu koja mora biti pricvrscena za pogonsku stanicu.

240.
Za montazu reduktora i pustanje urad posle montaze mora se izraditi uputstvo.

241.
Spoljne povrsine reduktora moraju se redovno cistiti od prasine i ulja. Za vreme rada mora se kontrolisati nivo ulja u reduktoru i rad pumpi za podmazivanje.

242.
Opravka i demontaza reduktora mogu se vrSiti sarno kad je motor odvojen.

243.
Pri transportu reduktor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickog ostecenja. Krajevi osovina na koje se stavlja spojnica moraju biti zasticeni od korozije i mehanickih ostecenja.

244. Spojnica pogonskog uredaja transportera mora biti izbalansirana.

245.

Ako je transporter nagnut viSe od so, a pogonska stanica se nalazi na vrhu kosine, mora postojati uredaj za automatsko zaustavljanje transportera u slucaju nestanka elektricne energije. Ako se pogonska stanica nalazi na dnu kosine, a materijal se izvlaci, okretni bubanj mora imati automatski uredaj za kocenje. gO, bez obzira na mesto pogonske stanice, pogonski Ako je transporter nagnut vise od uredaj mora imati automatski uredaj za kocenje.

111

246.
Obloge kocnica moraju biti od nezapaljivog materijala i antistaticne (ne smeju skupljati staticki elektricitet).

247. Za kocenje transportera mogu se upotrebiti mehanicke (kraci transporteri), hidraulicne, hidrodinamicke i elektromagnetne kocnice.

248.
Svakih 15 dana mora se proveravati habanje obloga kocnica i stanje opruga i izvrsiti njihovo regulisanje. Istrosene obloge moraju se zameniti. 249. U pogonskim stanicama svi pokretni delovi moraju se zastititi od slucajnog dodira. ZastitJ:Ia ograda mora biti izradena prema propisu transportere sa trakom. 0 jugoslovenskom standardu za

250.
Za vreme rada transportera zabranjeno je rucno ciscenje svih bubnjeva.

251.
Za vreme rada transportera mora se osmatranjem redovno kontrolisati zazor na klinovima i stanje ivica bubnjeva i obloge. Na pocetku svake smene moraju se pregledati svi rotacioni delovi pogonske transportera. Svakih 15 dana moraju se detaljno pregledati bubnjevi transportera. stanice

252.
Bubnjevi se moraju cistiti od nalepljenog materijala uredajima za ciscenje. Broj i vrsta uredaja za ciscenje moraju odgovarati materijalu i njegovim osobinama, kao i klimatskim prilikama u kojima se vrsi prevoz.

253.
Transporter mora biti opremljen svim noseCim i povratnim valjcima. Pri radu transportera noseCi i povratni valjci moraju se okretati. Osteceni valjci i valjci ciji se leZajevi pri radu zagrevaju moraju se zameniti ispravnim valjcillia. Valjci se zamenjuju samo kad je transporter zaustavljen. Pri zameni valjka ili sloga valjaka mora se obezbediti da se transporter ne pusti nekontrolisano urad.

ZATEZNE STANICE 254.
Pokretna kolica za zatezanje moraju se lako kretati po sinama, a na kraju koloseka moraju se postaviti amortizeri i granicni prekidac.

112

255.
Staza za kretanje tega za zatezanje trake mora biti dovoljno duga da omoguCi nesmetano kretanje tega u oba pravca. Prostor u kome se krece teg mora biti ograden zicanom ogradom visokom najmanje 1,8 ill od tla.Ispod tega mora se postaviti podmetac od pogodnog materijala. Zatezni bubanj mora imati kocnicu i hvataljke. 256. Transporteri sa vitIom za automatsko zatezanje moraju imati ugradene sledece uredaje:

-granicni prekidac kojim - uredaj za podesavanje
konstrukcije transportera;

se iskljucuje pomeranje zateznih kolica preko odredene granice; zatezanja kojim se sprecava preopterecenje transportne trake i

-automatski
257.

registrator sile zatezanja. sigurnost za

Uze i konstrukcija zateznih stanica moraju imati najmanje sestostruku prekidnu cvrstocu u odnosu na najvece proracunato staticko opterecenje.

Pri odmotavanju uzeta sa bubnja do krajnjeg granicnog poloZaja na bubnju mora ostati najmanje 1,5 navojak. Uze na zateznoj stanici mora se zameniti ako se propisana sigurnost smanji za 30%.

258. Svakih sedam dana mora se detaljno ispitati ispravnost rada vodica, vitIa, kolica i granicnog prekidaca.
POVRA TNA STANICA

259.
Povratna stanica transpotera mora biti postavljena na staticki odredenoj konstrukciji.

260.
Svi rotirajuci delovi na povratnoj stanici moraju se zastititi od slucajnog dodira.

SIGURNOSNO-SIGNALNI 261.

UREDAJI

Svaki transporter mora imati uredaj kojim se odmah i sigumo iskljucuje iz pogona duz trase transportera. Uredaj se sme koristiti sarno u slucaju opasnosti.

262.
Ako se transporter iskljuci iz pogona usled dejstva uredaja za iskljucenje postavljenog dUl transportera, pre ponovnog ukljucenja mora se naCi uzrok iskljucenja i tek posto se potvrdi da je uzrok otklonjen, transporter se moze ponovo pustiti urad.

113

Uredaj postavljen duz transportera za iskljucenje transportera mora se redovno odrzavati i mora biti uvek ispravan.

263.
Duz trase transportera moraju se postaviti uredaji za zvucnu signalizaciju kojom se najavljuje pustanje transportera urad. Razmak postavljenih uredaja za zvucnu signalizaciju mora biti takav da se zvucni signal cuje sa svakog mesta transportera. Signal mora trajati najmanje 10 s, a mora da otpocne najmanje 20 s pre pustanja transportera. U sistemu transportera mora postojati telefonska Hi radio-veza izmedu pogonskih stanica i komandnog pulta.

264.
Trasa odnosno sistem transportera sa trakom mora biti osvetljen pri nocnom prevozu Hi slaboj vidljivosti. U magistralnom transportu cija je trasa duza od 10 km cela traka sistema ne mora biti osvetljena, ali moraju biti osvetljena sva presipna mesta duz transportne linije.

265.
Polozaj sipke i visina padanja materijala na presipnim mestima sa trake odreduju se parabolom padanja ekstremnih velicina i tezina zrna, prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom. Presipna mesta transportera moraju biti zasticena sa svih strana tako da ne postoji mogucnost da materijal ispada. Presipna mesta transportera moraju biti ogradena ogradom visokom najmanje 1,2 m. Oko presipnog mesta mora postojati platforma koja omogucava bezbedan nadzor tog mesta. Na presipnom mestu koje nema stalni nadzor mora biti ugraden uredaj za obavestavanje 0 nagomilavanju materijala.

266.
Na presipnim mestima mora se ugraditi uredaj za smanjenje brzine padanja materijala, ako je brzina kretanja trake veca od 4 m/s i ako krupnih komada (250 mm) ima vise od 50%.

267. Ciscenje naslaga materijala sa presipnih mesta, kao i otcepljenje (ako je doslo do zagusenja), mogu se vrsiti samo kad transporter stoji.

268.
Utovarna mesta na transporteru moraju se izraditi tako da se spreci ispadanje i nagomilavanje materijala koji se utovaruje i da materijal ravnomerno pada na traku i u pravcu kretanja trake. Prostor izmedu utovamog levka i transportne trake mora biti zatvoren gumenom zavesom, koja sprecava prolazak materijala van transportera.

269.
Samohodna utovarna kolica mogu se pustati u pogon (kretati) sa mesta rukovaoca utovara ili sa zemlje.

114

Ako se samohodna utovama kolica pokrecu sa zemlje, taster za pustanje kolica u pogon mora biti van zone utovara.

270.
Rastojanje izmedu konstrukcije utovarnog bagera i utovarnog mesta transportera mora biti najmanje 1 m.

271.
Materijal sa transportera moze se utovarivati u vagon sarno pomocu levka. Odstojanje dna levka i najviseg dela vagona ili lokomotive mora iznositi najmanje 300 mm. Na utovarnom mestu sa trake u vagone mora se postaviti zvucna ili svetlosna signalizacija za davanje signala za pokretanje voza prilikom utovara.

PUSTANJE URAD I ZAUSTA VLJANJE TRANSPORTERA 272.
Za rukovanje i oddavanje transportera mora se izraditi uputstvo.

273.
Sistem transportera mora imati blokadu kojom se regulise pustanje transportera urad. Blokada mora biti konstruktivno resena tako da se prvo stavlja u pogon istovarni transporter sistema, a zatim redom svi ostali, do bagera za otkopavanje. Pri zaustavljanju, sistem blokade mora dejstvovati obrnutim redom. U sistem blokade moraju biti ukljucene sve masine koje rade u sistemu. Vreme pustanja u pogon svakog sledeceg transportera mora biti podeseno prethodna traka postigne svoju normalnu brzinu kad sledeca pocne da se krece. tako da

274.
Sistem transportera koji nema daljinsko upravljanje pusta se urad na sledeCi nacin: istovarni transporter u sistemu pusta se u rad samostalno, a ostali transporteri sistema pustaju se urad tek po dobijanju informacije da je prethodni transporter dostigao maksimalnu brzinu.

275.
U si;>temu sa rucnim rukovanjem prethodni transporter stao. transporter se mora odmah iskljuciti iz rada ako je

276.
Sistem transportera sa daljinskim upravljanjem mora imati tri nacina upravljanja, i to: 1) daljinsko upravljanje, sa blokadom; 2) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, sa blokadom; 3) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, bez blokade.

Ako je u pitanju transporter koji radi pomocu sistema za daljinsko upravljanje, ne sme se f . koristiti pojedinacno upravljanje bez blokade.

115

277.
Sva~i transporter u sistemu daljinskog upravljanja mora imati na pogonskoj stanici uredaj za zaustavljanje dela sistema iza njega.

278.
Transportni sistem moze se pustiti u pogon tek posle dobijenih informacija i izvrsenih signala da je ceo sistem spreman za rad.

279.
Transporter ili sistem transportera ne sme da radi bez nadzora. POMERANJE TRANSPORTERA

280.
Noseca konstrukcija pomerljivih transportera mora biti postavljena na odgovarajucu osnovu (pragove i pontone ili s1.) koja omogucava stabilnost konstrukcije transportera i pomeranje transportera u poprecnom pravcu.

281.
Povrsina tla na kojoj se pomera transporter mora biti uredena u poprecnom i poduznom pravcu.

282.
Transporter se moze pomerati sarno uredajima koji su izradeni za tu svrhu. Pomeranje transportera pomeranje. mora biti prilagodeno konstrukciji transportera i uredaja za

Transporter se moze pomerati sarno pri dobroj vidljivosti.

283.
Prilikom pomeranja transportera mora se obezbediti radio ili telefonska veza izmedu etaze na kojoj se transporter pomera i komandnog pulta.

284.
Posle pomeranja, transporter se mora ponovo opremiti svim signalnim uredajima i mora se proveriti njegova ispravnost, 0 cemu se sastavlja izvestaj. i zastitnim

XI. SIPKE, SPUSTALJKE I USPINJACE
SIPKE 285.
Na otvorima na vrhu sipke moraju nalaziti poklopci, resetke ili ograde kojima se sprecava prilaz otvoru sipke. Usitnjavanje rude na resetki sipke dozvoljeno je sarno izuzetno, i to ako je zaustavljen utovar i ako otvori resetke nisu veCi od 300 mm x 300 mm.

116

Za razbijanje komada iznad resetke mora se izraditi uputstvo kojim se regulise siguran i bezbedan rad na razbijanju komada. Miniranje iskopane mase radi usitnjavanja veCih komada na resetki nije dozvoljeno.

286.
Ispred otvora sipke mora se izgraditi branik (odbojnik), koji mora biti konstruisan tako da sprecava prilaz kamiona otvoru sipke.

287.
Otvor na dnu sipke (usee) mora imati poseban hodnik, kojim se u slucaju opasnosti omogueuje povlacenje rukovaoca na sigurno mesto. Na mestu rukovaoca sipke mora postojati kontrolni otvor prema sipki, pokriven sigurnim poklopcem.

288.
Sipke moraju imati kontrolne hodnike za odglavljivanje, izradene na razmaku od najvise 20 m (po visini sipke). Kontrolni hodnici moraju imati zastitne pre grade prema sipki. Ulazenje u sipke radi odglavljivanja nije dozvoljeno. Za odglavljivanje materijala u sipke iz kontrolnih hodnika mora se izraditi uputstvo.

289.
Otvori sipke (ulaz i ispust) moraju imati medusobnu telefonsku ili radio-vezu. Ispusni deo sipke i kontrolni hodnici moraju se provetravati i otprasivati.

290.
Za vreme opravke sipke i odeljenja za prolaz Ijudi ne sme se ulaziti u sipke odozdo.

SPUSTALJKE I USPINJACE 291.
Spustaljke i uspinjace sluze za spustanje i dizanje punih i praznih kamiona, vagona i drugog materijala. Za rad spustaljki i uspinjaca mora se izraditi uputstvo.

292.
Svakih 15 dana mora se izvrsiti detaljan pregled postrojenja, a narocito mesta koja su spojena zavarivanjem, zakovicama i vijcima, kao i pregled drugih delova podloznih veCim naprezanjima, i nalaz upisati u knjigu postrojenja.

293. Postrojenje za prevoz mora biti opremljeno signalnim uredajima pomoeu kojih se mogu davati signali izmedu pojedinih navozista, odvozista i pogonskog dela postrojenja.

117

Pored signalnih uredaja, za vomju na navozistima i odvozistima, kao i u masinskoj zgradi, mora postojati telefonska veza radi sporazumevanja rukovaoca postrojenja i rukovaoca platforme (signaliste). 294. U kabini rukovaoca postrojenja moraju se nalaziti opticki signalni uredaji koji pokazuju ispravnost pojedinih vamijih delova postrojenja (sigumosne kocnice, prekostrujni relej, granicni prekidaci na trasi, pretvarac struje, ekspanzione sklopke, sklopka za sprecavanje preterivanja i uljna pumpa).

295. Na navozistima i odvozistima mora se nalaziti opticka signalizacija radi davanja upozorenja rukovaocima postrojenja, koja radi automatski. 296. Na navozitsima, odvozistima i u masinskoj zgradi moraju se nalaziti table sa signalnim znacima za signale: stoj, vozi gore, vozi dole, vozi polako.

297.
U zgradi postrojenja mora da se nalazi uputstvo 0 radu sa postrojenjem, podmazivanju i serna elektricnih instalacija. uputstvo 0

298.
S obe strane tease spustaljke, odnosno uspinjace postrojenja, na svim navozistima i odvozistima, morajri se na kolosecima nalaziti iskliznice koje sprecavaju pad vagona u trasu postrojenja.

299.
Uze postrojenja mora imati najmanje osmostruku sigumost u odnosu na najvece moguce opterecenje. Nastavljena ufad ne smeju se upotrebljavati. Uze se mora kontrolisati na pocetku rada svake smene. Osteceno uze mora se zameniti. Svake druge godine uze se mora zameniti novim uzetom.

300.
Svi spojevi izmedu platforme i uzeta moraju imati najmanje trinaestostruku odnosu na najvece moguce opterecenje. sigumost u

301.
MaSina za prevoz mora biti snabdevena signalnim zvoncetom koje je podeseno tako da daje odgovarajuce signale cim se platforma priblizi najmanje 5 m poslednjem navozistu.

302.
Masina mora biti snabdevena uredajem za merenje brzine koji daje vidljive signale ako se prekoraci dozvoljena brzina voznje.

303. Stalna elektricna rasveta mora postojati po celoj trasi spustaljke i uspinjace, na navoziStui odvozistu i u kabinama za signalizaciju.

118

Navozista i odvozista ne smeju biti zakrcena nikakvim materijalom.

304.
Kretanje ljudi duz trase spustaljke i uspinjace nije dozvoljeno. Ako se radi na trasi, mora se istaCi odgovarajuca tabla sa upozorenjem.

XII. ZASTIT A OD POZARA 305.
U plan povrsinskog otkopa moraju se ucrtati zone zasite od pozara, po opasnostima i vaznostima, koje oznacavaju mesta na koja se ne sme odlagati nikakav zapaljiv materijal. Te zone moraju da obuhvate:

- prilaze ugljenim etazama; - ugljene etaze; - mehanizaciju za dobijanje uglja; - me~ta odsljakivanja i otpepeljivanja lokomotiva; - mesta na kojima se masine snabdevaju gorivom
sagorevanjem;

za rad motora

sa unutrasnjim

-pumpna
- presipna
306.

postrojenja; mesta na uglju i prihvatne bunkere uglja i dr.

U neposrednoj blizini prostorija u kojima postoji opasnost od pozara ili u kojima se cuvaju zapaljive materije (magacin eksplozivnih sredstava, prostorija za uskladistenje zapaljivih tecnosti, maziva ili sredstava za Ciscenje, prostorija za akumulatore, transformatore, masine radilice, pogoni presipnih mesta i bunkeri za ugalj) moraju se postaviti odgovarajuCi aparati za gasenje pozara.

307.
Uredaji i sredstva za zastitu od pozara moraju se kontrolisati svakih sest meseci, a nalazi 0 pregledu moraju se uneti u odgovarajuce knjige.

308.
Za koriscenje otvorenog plamena, kao i za zavarivanje, secenje i lemljenje na proizvodnim etazama uglja mora se izraditi uputstvo. "

309.
Etaze uglja ne smeju se izloziti dejstvu vatre.

310.
Ako se za pogon transportnih i drugih sredstava koristi ugalj, mora se odrediti mesto odsljakivanja i odpepeljivanja tako da se iskljuCi svaka mogucnost pojave pofura, a na deponovanoj sljaci ne sme biti vatre.

119

311.
Akumulacije uglja na presipnim mestima ispred prijernnih bunkera i pogonskih i povratnih stanica transportnih traka, na kolosecima, postrojenjima i drugim mestima moraju se odmah odstraniti.

312.
Na skladiStima uglja, odnosno u njegovoj neposrednoj blizini, kao i drugim pozarom ugrozenim objektima, mora se obezbediti dovoljna i siguma kolicina vode za gasenje pozara.

313. Objekti u kojima su smestene pumpe i druga sredstva za intervenciju prilikom pozara moraju biti izgradeni od nezapaljivog materijala.

314.
Elektricna energija za napajanje pumpi za gasenje pozara moze se dovoditi sarno preko betonskih ili celicnih nosaca - stubova, ili preko podzernnih kablova.

315.
Napusteni delovi naslaga uglja koji je samozapaljiv moraju se pokriti odgovarajuCim materijalom radi sprecavanja oksidacionih procesa, a otkrivene naslage moraju se redovno kontrolisati.

316.
Na ugljenim etazama povrsinskog kopa nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena, osim na mestima koja su za to odredena uputstvom 0 rukovanju oprcmom na ugljenim etazama.

XIII. ZA VRSNE ODREDBE

317.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaze Pravilnik 0 tehnicko-zastitnim merama pri radu na povrsinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih mineralnih sirovina ("Sluzbeni list FNRJ", br. 18/61 i "Sluzbeni list SFRJ", br. 37/64), kao i odredbe poglavlja IV. Prevoz transporterima na povrsinskim otkopima, Pravilnika 0 tehnickim merama za prevoz transporterima sa trakom u rudarstvu ("Sluzbeni list SFRJ", br. 5/73). 318. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku sest meseci od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ". Br. 50-14417/1 4. oktobra 1983. godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, Vukasin Dragojevic, s.r.

PRA VILNIK 0 IZMENI PRA VILNIKA 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU LEZISTA MINERALNIH SIROVINA
1.
U Pravilniku 0 tehnickim normativima za povrsinsku ekspioataciju Iezista mineralnih sirovina ("SIuzbeni list SFRJ", br. 4/86), u cianu 317. posle reCi: "br. 37/64" dodaju se re~i: "osim odredbi pogiavija III - Visece zicane zeleznice (cl. 91 do 107)".

2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "SIuzbenom listu SFRJ", Br.07-93/199 31.juia 1987. godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, Vukasin Dragojevic, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMA TIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA (UKRASNOG KAMENA), TEHNICKOG KAMENA, SLJUNKA I PESKA I PRERADU ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA I. OPSTE ODREDBE
1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskog kamena (ukrasnog kamena), tehnickog kamena, sljunka i peska i preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena. Pri povrsinskoj eksploataciji iz stava 1. ovog clana primenjuju se i propisi normativima pri povrsinskoj eksploataciji lezista mineralnih sirovina, propisi normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih metala tehnickim normativima za kompresorska postrojenja, ako ovim pravilnikom odredeno. 0 tehnickim 0 tehnickim i propisi 0 nije drukCije

2.
Nize navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledece znacenje: 1) istrazivanje je faza inzenjersko-geoloskih i rudarskih radova koji se obavljaju radi utvrdivanja kvaliteta i kvantiteta rezervi mineralnih sirovina i dobijanja potrebnih tehnoloskih parametara za odgovarajucu mineralnu sirovinu i pratece stene; 2) eksploatacija je busenje, miniranje, kopanje i rezanje (secenje), utovar, transport, uskladistenje gotovih proizvoda i raskrivanje i odlaganje jalovine; 3) prerada je primarno rezanje, transportovanje i uskladistenje blokova i tombolona, rezanje, poliranje, rubljenje, transportovanje i uskladistenje ploca arhitektonskogradevinskog kamena i prikupljanje i odlaganje jelovine iz prerade; 4) arhitektonsko-gradevinski kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena u blokovima i plocama i koja se upotrebljava za arhitekturu, gradevinarstvo, vajarstvo, za ukrasne i druge sdvrhe; 5) tehnicki kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena, a koja se koristi kao tehnicko-gradevinski kamen i u industriji za odredene namene; 6) primarni blok stenske mase je monolit izvaden iz maticne stenske mase iz koga se, po potrebi naknadnim radovima, dobijaju blokovi pogodni za industrijsku preradu;

122

7) blokovi za industrijsku preradu su od cvrste stene pravilno oblikovani paralelopipedi, sa sest obradenih povrsina i debljine vece od 30 em; 8) tomboloni su manji kameni monoliti, po pravilu geometrijskih preraduju; oblika, koji se dalje

9) ploce su planparalelni kameni proizvodi dobijeni iz leziSta Hi rezanjem blokova i tombolona (gaterisane ploce), debljine do 30 em; 10) rekultivacija je postupak dovodenja eksploatacijom moze koristiti za odredene namene; ostecenog terena u stanje da se

11) bioloska sankeija je ozelenjavanje eksploatacijom ostecenog terena; 12) priobalni kopovi su povrsinski kopovi arhitektonsko-gradevinskog radne povrsine granice s morem, jezerom Hi rekom. kamena kod kojih se

II. EKSPLOATACUA KAMENA
1. OTV ARANJE

ARIDTEKTONSKO-GRADEVINSKOG

POVRSINSKOG

KOPA

3.
Za otvaranje pokrivac. i pripremanje povrsinskog kopa mora se blagovremeno ukloniti jalovi

Radovi na otklanjanju jalovog pokrivaca mineralne sirovine izvode se stepenasto o~ozgo
na nize, s tim sto se taj pokrivac ne sme potkopavati. AIm se jalovi pokrivac gura Hi prebaeuje s vise etaze na nizu etazu ili na osnovnu etazu povrsinskog kopa, u tom podrucju ne smeju se izvoditi bilo kakvi radovi.
'

4.
Ako u podrucju povrsinskog kopa postoje klizista ili nestabilni delovi lezista, to podrueje se kanalima mora zastiti od prodora povrsinskih i izvorskih voda.

5.
Delovi jalovog pokrivaca Hi lezista mineralne sirovine koji se uklanjaju rueno i koji su skloni odronjavanju moraju se odstranjivati sa cela otkopa sarno sa mesta koje je bezbedno, i to odozgo nadole.

6.
Pri rucnom uklanjanju jalovog pokrivaea, izmedu stope etaze i prednje ivice otkrivenog materijala koji se eksploatise mora se ostavljati zastitna (sigurnosna) zona eija ce sirina iznositi najmanje pola vi sine radnog eela na otkrivei. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog clana, pri eksploataeiji obaranjem blokova sirina zastitne zone moze da iznosi najmanje 1/4 visine etaZe.

123

7.
Ugao nagiba radne kosine etaZa na otkopavanju jalovine moze iznositi najvise do 90° ako se stabilnost dokaze ispitivanjima. Sirina etaze na otkopavanju jalovine odreduje se zavisno od mehanizacije upotrebljene na etazi.

8.
Radovi na razbijanju i usitnjavanju cvrste pokrivne stene moraju se izvoditi tako da se detonacijom eksploziva ne ostecuje celovitost stenske mase za eksploataciju.

9.
Svaki dubinski kop mora imati dva izlaza na povrsinu kopa.

10.
Priobalni kopovi mogu se otvarati samo iznad kote najviseg dosega talasa. Ako se otkopavanje vrsi ispod nivoa vode, moraju se postaviti odgovarajuCi sigurnosni stubovi i preduzeti odgovarajuce tehnicke mere kojima se sprecava nagli prodor vode u povrsinski kop.

11.
Jalovina sa povrsinskog kopa mora se odloziti na mesto koje ne zahvata i ne ugrozava prostor za buducu eksploataciju.

2. PROIZVODNJA BLOKOV A ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA

12.
Blokovi i tomboloni arhitektonsko-gradevinskog kamena (u daljem tekstu: blokovi) moraju se vaditi tako da se ne osteti celovitost izvadenog bloka.

13.
Visina etaza na kojima se vrsi eksploatacija kamena mora se odrediti u skladu s geoloskim i inzenjersko-geoloskim svojstvima stene, naCinom otkopavanja i mehanizacijom koja se koristi na tom kopu.

14.
Ugao nagiba radne kosine etafe za dobijanje blokova moze iznositi do 90° ako se stabilnost etaze dokafe ispitivanjima.

15.
Nekvalitetni delovi stene smeju se ostaviti u kosinama etaze za dobijanje blokova samo ako su dovoljno stabilni i ako se time ne ugroZavaju radovi na dobijanju blokova.

16. Potkopavanje etaze nije dozvoljeno ako nije sastavni deo nacina otkopavanja.

124

17.
Prilikom prenosenja, odnosno povlacenja blokova moraju se primeniti tehnicke mere za sprecavanje pada ili prevrtanja bloka. odgovarajuce

18.
Prilikom secenja stene ili blokova, delovi za koje postoji opasnost da se odIorne moraju se odstraniti na siguran nacin. Nijedozvoljeno obradivanje blokova na strmom i neravnom terenu.

19.
Ako se korisna mineralna sirovina utovaruje i transportuje na etazi, radi sigurnog kretanja vozila putevi moraju biti prolazni i siroki najmanje 5 m.

20.
Blokovi se moraju povlaciti, prenositi i utovarivati prema uputstvu za rukovanje masinama i uredajima na povrsinskom kopu. Nije dozvoljeno povlacenje blokova po kosinama s nagibom veCim od 45%. Na radilistima kopa na kojima se prim ami blokovi velike mase u cvrstoj steni dobijaju masinama zarezanje i metodom busenja i odguravanja, visina . etaZe i meduetaze ne sme biti veca od 20 m. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog clana, kad su u pitanju magmatske stene 'sa nepravilnim lucenjem, ako se geomehanickim istrazivanjima dokaze stabilnost, radno celo na etaZi . moze biti i vise od 20 m.

21.
Masine za rezanje i podsecanje primarnih blokova iz stenske mase moraju odgovarajucu zastitu od cestica odbacenih pri radu reznog alata. imati

22.
Blok ne sme visiti na kuki duze nego sto je potrebno za njegovo dizanje, prenosenje i spustanje.

23.
Za vreme utovara blokova u kamion, vozilo mora biti propisno zakoceno. Kamion koji se tovari mora se nalaziti u zoni radijusa utovara dizalice. Kamion za utovar mora biti postavljen tako da se utovar obavlja sa bocne ili sa zadnje strane sanduka kamiona, s tim sto nije dozvoljeno prenosenje bloka preko kabine kamiona.

24.
Nagib puteva za transport blokova kamionima s pojedine etaze ne sme biti veCi od 20%. 25. U povrsinskom kopu na radnim platoima blokovi se transportuju vitlovima, dizalicama, rampama, kliznicama i dr. Za transport blokova na povrsinskom kopu moraju se izraditi uputstva 0 rukovanju, zavisno od transportnih sredstava koja se koriste.

125

Blokovi se mogu transportovati kotrljanjem, prevrtanjem preduzete mere za ocuvanje njihovih fizickih svojstava.

i bacanjem ako su pri tom

26.
Na etazama izlozenim udarima vetra cija je brzina veca od 20 m/s mora se obustaviti rad na povrsinskom kopu dok takvi uslovi traju.

27.
Gornja ivica zavrsne kosine kopa mora biti ogradena ogradom udaljenom najmanje 5 mod ivice kopa, koja mora biti visoka najmanje 1,2 m. 28. Ako se uz povrsinski kop arhitektonsko-gradevinskog kamena eksploatise i tehnicki kamen, mora se utvrditi seizmicki uticaj potresa izazvanog minerskim radovima na kopu tehnickog kamena.

29.
Prosipanje raznih ulja i drugih hemijskih penetranata na stensku masu ili isecene blokove nije dozvoljeno. 30. Blokovi se obelezavaju trajnom oznakqm koja ne ostecuje stensku masu namenjenu za dalju preradu. Oznaka mora biti ubelezena na ceonoj strani bloka (jedna od dye najmanje povrsine) i pri uskladistenju mora biti pristupacna. Pored oznake, na bloku se na odgovarajuCi nacin mora naznaciti prirodna slojevitost stenske mase ako nije vidljiva. 3. NACIN OTKOPA V ANJA BLOKOV A

31.
Za dobijanje primarnih blokova moraju se u stenskoj masi sto vise iskoristiti pukotine i oslabljene povrsine (prirodni uslovi). 32. LeziSta arhitektonsko-gradevinskog kamena uslojena u odvojenim bankovima dobijaju se busenjem paralelnih busotina u ravni secenja i cepanjem klinovima, detonirajuCim stapinom, crnim barutom, secenjem zavojnim (helikoidalnim) uzetom, secenjem dijamantskim diskovima i na drugi naCin.

33.
Primarni blokovi iz bankovitih lezista dobijaju se, po pravilu, secenjem upravno na ravan pukotina ili na ravan raslojenja. Izrezani blokovi moraju se na odgovarajuCi nacin oznaciti, paralelno ili upravno na slojne povrsine i pukotine stene.

126

34.
Primami blokovi mogu se dobijati iz stenske rnase, uz ogranicenu i kontrolisanu upotrebu eksploziva za miniranje. Za pripremne radove za smestaj uredaja za rezanje i razbijanje odvojenih delova u ogranicenom prostoru (podseci, useci, bunari i dr.), kao i za masovno dobijanje raspucale stenske mase moze se koristiti odgovarajuCi eksploziv.

35.
Otkopavanje primamih blokova velike mase prevrtanjem moze se vrsiti na povrsinskom kopu sarno ako se obezbede odredeni uslovi, i to: potpuna pristupacnost bloku, kontrolisano podsecanje, kontrolisano potiskivanje (mehanicki Hi eksplozivom), zastita bloka od razbijanja pri prevrtanju i proracun polozaja za prevrtanje bloka. 36. . Otkopavanje primamih blokova porinucem, primenom rezova izradenih zicanom pitom i potiskivanjem hidraulicnim Hi odgovarajuCim eksplozivnim sredstvima moze se vrsiti sarno uz prethodno geolosko proucavanje stenske rnase, prvenstveno pukotina i supljina. Ugao nagiba ravni po kojoj primami blok treba da sklizne mora biti znatno manji od ugIa nagiba pri kom bi, s obzirom na trenje, usledilo sklizavanje primamog bloka. Proracunom utvrden ugao nagiba potrebi, korigovati.

- sklizna

ravan mora se proveriti ispitivanjem

i, po

4. REZANJE PRERADU

PRIMARNIH

BLOKOV A I BLOKOV A ZA INDUSTRIJSKU

37.
Zavojno uze za rezanje kamenih blokova mora se od pogonskog uredaja do mesta rezanja voditi van prolaznih puteva. Na mestima na kojima helikoidalno uze prolazi iznad Hi pored prolaznih puteva mora se postaviti odgovarajuca zastita.

38.
Nisu dozvoljene popravke Hi podmazivanje uredaja za rezanje zavojnim uzetom kad uredaj radi i kad se uze zamenjuje.

39. Ako se rezanje vrsi helikoidalnim uzetom na spoljnoj temperaturi nizoj od 273 K (O°C),na odgovarajuCim mestima moraju se postaviti cistaci za led.

40.
Ako se rezanje vrsi dijamantskim diskom, na krajeve koloseka za vodenje uredaja sa diskom moraju se postaviti mehanicki i elektricni granicni prekidaci za prekid kretanja uredaja.

127

41.
Dijamantski disk i svi rotirajuCi delovi na uredaju za rezanje pomocu dijamantskog diska moraju biti na odgovarajuCi nacin zasticeni.

42.
Ako se vertikalno ili horizontalno rezanje vrsi busenjem busotina pomocu busaceg cekica, busotine moraju biti paralelne.

43. . stene svi uredaji za rezanje Za vreme izdvajanja (obaranja) isecenog bloka iz masiva morajubiti sklonjeni na sigumo mesto.

44.
Kameni blokovi koji se posle isecanja odvajaju i uskladistavaju prenositi preko uredaja za rezanje. ne smeju se dizalicom

45.
Kameni blokovi sa povecanim sadrzajem vlage i osetljivi na delovanje mraza moraju se na odgovarajuCi nacin zastiti (pokrivanjem, zavijanjem, stavljanjem u zatvoreni prostor i s1.).

46. Na proizvodnoj etaz.i mora ~e obezbediti potrebna povrsina za uskladistenje blokova, u skladu sa nacinom transporta sa etaz.e.

III. PRERADA ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA 47.
Prerada arhitektonsko-gradevinskog kamena, u smislu ovog pravilnika, obuhvata niz operacija koje se po odredenom redu odvijaju radi dobijanja gotovog proizvoda i zahteva obezbedenje odgovarajucih uslova za rad. Pod operacijama iz stava 1. ovog clana podrazumevaju se: uskladistenje blokova, transport blokova i proizvoda, masinska i rucna obrada, uskladistenje i pakovanje gotovih proizvoda, skupljanje i odlaganje otpadaka i utovar i pakovanje u prevozna sredstva za dalji transport. Pod obezbedenjem odgovarajuCih uslova za rad podrazumevaju se snabdevanje elektricnom energijom, snabdevanje vodom i preciscavanje vode i otprasivanje i odstranjivanje gasova i vodene pare (ventilacija). 48. U cirkulacionom sistemu podmazivanja pokretnih mehanizama masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena, na potisnom vodu moraju se nalaziti manometri i ventil za regulaciju pritiska ulja.

49.
Konstrukcija pojedinih sklopova masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonskogradevinskog kamena mora biti takva da ulje za podmazivanje ne moze da iscuri na temelje masina iii, ako je to nemoguce, temelji se moraju na odgovarajuCi naCin zastititi.

128

50.

Ako se masine Hi uredaji koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena pricvrscuju za konstrukcije objekata, moraju se primeniti specijalna ucvrscenja koja smanjuju prenos vibracija na konstrukcije objekata.

51.

Navojni spojevi pokretnih sklopnih jedinica (kardanski zglobovi, rude, diskovi, radilice i dr.) moraju biti obezbedeni tako da se ne mogu sami odvrtati.

52.

Otvoreni, pokretni i obmi sklopovi (zamajci, vratila, poluge, spojnice, remenice i dr.) masina i uredaja koji se nalaze na visini manjoj od 2 m od ravni za opsluzivanje moraju bit zasticeni od slucajnog dodira stitnicima od lima Hi mrez.e. Stitnici iz stava 1. ovog clana moraju se lako rastavljati.

53.
Elementi automatike masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonskogradevinskog kamena moraju biti zasticeni od prljanja Hi upadanja stranih tela.

54.
Say spoljni skladisni prostor mora imati odgovarajuci nagib za nesmetano oticanje vode.

1. USKLADISTENJE

BLOKOV A

55.

Blokovi se uskladiStavaju na odredenom i za to pripremljenom prostoru. Podloga za uskladistenje mora odgovarati opterecenju koje nastaje od uskladistenih blokova, s tim sto koeficijent sigumosti za nosivost pripremljennog terena mora iznositi najmanje 1,5.

56. Za rukovanje blokovima mora se izraditi tehnicko uputstvo koje saddi podatke 0: sredstvu kojim se uskladistavaju blokovi (portalni ili mosni kran, derik-kran, auto-dizalica i dr.) nacinu pristupanja skladistu da bi se blokovi uskladiStili ili prihvatili za preradu, rastojanju izmedu redova blokova, visini uskladistenja i broju redova blokova u odnosu na mehanizaciju, nacinu vezivanja blokova i tombolona (blok-uze ili lanac-kuka), nacinu medusobnog odvajanja blokova po visini i drugim specificnostima s obzirom na odredeno skladiste.

57.

Tehnoloska voda u pogonu za preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena mora se prikupljati i odvoditi tako da se spreci njen ulazak u temelje objekta i masina.

58.
Nivo podzemnih masina.

voda mora se stalno odrZavati ispod najnize kote temelja objekta ili

129

1

2. TRANSPORT BLOKOV A I PROIZVODA

59.
Od mesta uskladistenja do mesta prerade blokovi se transportuju kranom, vagonetom, autodizalicom ili drugim odgovarajuCim sredstvima.

60.
Izmedu prevoznog sredstva i okoline (zidovi, pregrade, masine i dr.) mora postojati slobodan prostor sirine najmanje 0,7 m s jedne strane i 0,3 m s druge strane. Na prolazima kroz zidove rastojanje sa obe strane mora biti najmanje 0,3 m sirine.

61. Blokovii proizvodi utovareni na prevozno sredstvo moraju biti obezbedeni tako da ne dode dopada ili prevrtanja. 62. Akoje u pitanju diskontinuirani tehnoloski proces, proizvodi se transportuju unutrasnjim kranom,auto-kar-viljuskarom, rucnim kolicima, rucno i drugim odgovarajuCim sredstvima.

63.
Gaterisane ploce se u proizvodnom procesu i pri uskladistenju mogu transportovati i direktno na viljuskama viljuskara. Sredstva kojima se transportuju gaterisane ploce moraju biti snabdevena tehnickim uputstvom, koje sadrzi podatke 0: broju ploca koje se mogu nositi zavisno od veliCine, putevima kretanja transportnog sredstva i naCinu osiguranja, kao i druge podatke znacajne za rukovanje gaterisanim plocama pri transportu.

64. .
Istovremeno nosenje vise od jedne palete na viljuskaru nije dozvoljeno.

65.
Slaganje polupreradenih ili preradenih ploca na gomile cija je visina veca od 1 m u prostorijama u kojima se odvija proces njihove prerade nije dozvoljeno. Na otvorenom prostoru - skladistu mogu se slagati najviSe dye palete jedna na drugu. Debele ploce i masivni komadi pakuju se na isti nacin kao i blokovi.

66.
Pri unutrasnjem transportu, narocito kad se vrsi kranom i kad se prevoze teski proizvodi, put prevoza mora biti slobodan, a transport treba da se obavlja, po pravilu, u slobodnom prolazu izmedu masina, a nikako iznad radnika.

3. MASINSKA I RUCNA OBRADA 67.
Transport finalno rezanih ploca moze se obavljati sarno na paletama na kojima ploce moraju biti na odgovarajuCi naCin obezbedene da ne dode do pada ili prevrtanja.

130

68.
Pri masinskoj obradi blokova i ploca moraju se preduzeti sledece tehnicke mere zastite pri rezanju: 1) prostor oko masine mora biti na odgovarajuci naCin ograden; 2) blokovi, a, po potrebi, i ploce za obradu, moraju se odgovarajuCim sredstvima na siguran nacin prievrstili za platformu kolica.

69.
Rucna obrada bloka vrsi se masinskim ili rucnim alatom. Prostor na kome se blokovi

obraduju mora biti ograden. Mesto ruene obrade bloka mora biti pristupaeno masinamaza
transport bloka, zavisno od forme proizvoda koji se zeli dobiti, oblikovanih elemenata i dr.

70.
Nosece konstrukcije masina i nosaca pojedinih masinskih elemenata moraju se pregledali je~put meseeno, a generalno svake godine. Nalazi se upisuju u knjigu pregleda.

4. USKLADISTENJE

GOTOVIH PROIZVODA

71. Gotovi proizvodi, nepakovani i pakovani, uskladistavaju se na odredeno i za to pripremljeno mesto. Podloga za uskladistenje mora odgovarati opterecenju nastalom od uskladistenih proizvoda, prema clanu 55. ovog pravilnika.

72.
Neupakovani proizvodi, po pravilu, naslanjaju se na pripremljene okvire, stabilne ill pokretne. Upakovani proizvodi se odlaZu tako da se ne ostete od tdine ili nepravilnog uskladistenja.

5. ODLAGANJE OTPADNOG MATERUALA IZ PRERADE

73.
Otpadni materijal mora se odlagati na za to pripremljeno mesto. Na jelovista Za odlaganje jelovine iz prerade primenjuju se propisi za odlaganje jelovine iz povrsinskog kopa arhitektonsko-gradevinskog kamena.

74.
Jalovi materijal se, po pravilu, prikuplja u kontejnere i prevozi na jelovista.

6. SNABDEV ANJE ELEKTRICNOM

ENERGUOM

75.
Elektricne instalacije, zavisno od tehnoloskog procesa, moraju se izvoditi prema propisima Za elektricna postrojenja.

131

76.
Konstrukcija stitnika za uredaje koji se nalaze pod elektricnim naponom, a koji ne zaht~vaju stalno opsluzivanje, moraju biti izvedeni tako da se otvaraju samo posebnom spravom (alatom).

77. Svi natpisi na delovima uredaja kojima se upravlja u postupku prerade arhitektonskogradevinskogkamena moraju biti citki i jasni.

78.
Na stitnicima uredaja koji rade pri elektricnom naponu vecem od 42 V mora da se nalazi sigumosni znak.

79.
Boja komandnog pulta mora da bude kontrastna u odnosu na boju aparata i uredaja koji su u njega ugradeni. 7. SNABDEV ANJE VODOM SO. lnstalacije za snabdevanje tehnoloskom vodom moraju biti potpuno odvojene od instalacija zasnabdevanjee pijacom vodom.

81. Pumpna stanica, dovode cevi i odvodni kanali moraju biti zasticeni tako da ne dode do zamtzavanja.
8. ODSTRANJIV ANJE PRASINE I VODENE PARE

82.
Masine i uredaji za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina moraju biti opremljeni uredajem za odstranjivanje prasine. Uredaji za odstranjivanje prasine moraju biti vezani za sopstveni ili za centralni sistem ventilacije. Odsisne kape moraju biti izvedene tako da se mogu skidati radi ciscenja, podmazivanja i opravke. Sistem za otprasivanje mora biti povezan s uredajem za pustanje u pogon, tako da se masine i uredaji ne mogu staviti u pogon'bez istovremenog delovanja sistema za odvodenje prasine. Sistem za otprasivanje mora biti tako efikasan da koncentracija prasine ne bude veca od maksimalno dopustene koncentracije utvrdene propisom 0 jugoslovenskom standardu za maksimalno dopustene koncentracije skodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radoih prostorija i radilista.

132

9. UTOV AR I PAKOV ANJE GOTOVIH PROIZVODA U TRANSPORTNA SREDSTVA

83.
Gotovi proizvodi mogu se tovariti u transportna sredstva pojedinacno ili pakovani u kutije, sanduke, palete ili kontejnere. Upakovani proizvodi koji se tovare u transportno sredstvo moraju biti dobro ucvrsceni za transport u javnom saobracaju.

84.
Gaterisane ploce, kao gotov proizvod, pakuju se, po pravilu, na postolja u obliku trostrane prizme, koja u preseku imaju ravnokratki trougao i postavljaju se tako da dun kraci sluze za naslanjanje ploca. Ploce se naslanjanjem pakuju sa obe strane postolja, a zatim se celo pakovanje okolo okuje stafnama ili uveze. Gaterisane ploce iz stava 1. ovog clana moraju se pri utovaru vezati sa cetiri uzeta, pri cemu se mora obezbediti i istovremeno podizanje postolja.

85.
Polirane nefrezovane ploce pakuju se na isti naCin kao i gaterisane ploce, ali tako sto se polirane povrsine dve susedne ploce okrenu jedna prema drugoj ("lice na lice"), a izmedu njih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite ivica i obradenih povrsina ploca ad ostecenja.

86.
Polirane frezovane ploce pakuju se na palete. Ploce se slazu u horizontalnim ili vertikalnim redovima, ali tako sto se polirane povrsine dve susedne ploce okrecu jedna prema drugaj ("lice na lice"), a izmedu njih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite ad ostecenja. Palete moraju biti unakrsno povezane plastic nom ili metalnom trakom.

IV. EKSPLOATACUA TEHNICKOG KAMENA 87.
Tehnicki kamen dobija se pomocu minskih busotina, komomo, ripovanjem i na drugi nacin, s obzirom na geomehanicka svojstva, geoloske uslove i lokaciju.

88.
Ako zbog karkteristika stenske mase koja se busi nije moguce normalno busenje, moraju se, zavisno od tehnickih karakteristika uredaja za busenje, izraditi platforme sa kojih se izvodi busenje. Pri busenju i miniranju ispod etacne kosine, mesto, oprema i materijal moraju se zastiti ad komada stene koji se mogu odroniti iz kosine etaze.

89.
Gamitura i pribor za busenje moraju biti snabdeveni tehnickim uputstvom koje sadrZi podatke 0:

133

1) na~inu vizu~lnog pregleda najvaZnijih delova i sldopova na garnituri za bulenje pre
pOCetkarada; 2) utvrdivanju stanja na radi1i§tu i kontroli stabilnosti ~ela radili§ta pre montaZe, a docnije i pre svakog pu§tanja garniture za bu§enje urad; 3) postupku pri montafi garniture za bu§enje; 4) postupku u slu~aju iznenadnih lomova, zaglavljivanja, propadanja alata i s1., u toku rada; 5) zaustavljanju garniture za bu§enje; 6) merama i radnjama koje se moraju preduzeti na kraju radne smene pre nego §to posada napusti garnituru za bu§enje; 7) odrfavanju garniture i pribora za bu§enje u toku rada i za vreme stajanja i dr.; 8) postupku pri demontaZi garniture i pribora za bu§enje. Uputstvo iz stava 1. ovog ~lana more da sadrfi i druge podatke od zna~aja za pravilno rokovanje i odrfavanje garniture i pribora za bu§enje.

90.
Bu§enjei miniranje moraju se izvoditi u sldadu sa propisima 0 tehni~kim normativirna pri miniranju. Pri bu§enju i miniranju izbor §eme veze, rasporeda i broja bu§otina, vrste i metode eksplozivnih punjenja za svaku konkretnu situaciju ~ora obezbediti §to povoljniji granulometrijski sastav minirane rnase, uz najnifi utro§ak energije i minersko-eksplozivnih sredstava i najmanji uticaj na radnu sredinu.

91.
Miniranje se izvodi na osnovu rudarskog projekta za eksploataciju, za ~iju izradu se koriste i podaci prikupljeni u toku istrafuih radova (probna miniranja i dr.).

92. Usitnjavanje krupnijih komada, tzv. vangabarita, dobijenih pri masovnom miniranju, obavlja se naknadnim bu§enjem i miniranjem, nalepljivanjem eksplozivnih punjenja i1i mehani~ki.

93.
Radna visina staza odreduje se projektom, s tim §to se uzimaju u obzir geomehani~ka svojstva stenske mase i tehnologije dobijanja, i, po pravilu, iznosi najvi§e 30 m.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, dopu§ta se i veea visina ako se ona utvrdi
projektom. Visina oborenpg materijala (h) uslovljena je visinom kopanja hn i odreduje se prema sledecem obrascu: h <; 1,5 hn (m).

94. Ako se utovar i transport na etaZi vrii kamionima, §irina etafue ravni mora iznositi najmanje 12 m.

134
.

Ako se kamion okrece na etazi, najmanja sirina etazne ravni moze iznositi 20 m ili mora bi
obezbedeno prosirenje, najmanje sirine 20 m.

95.
Pri gravitacionom transportu materijala sa gomjih etafa kopa na osnovnu etafu, sirin etame ravni mora iznositi najmanje 5 m, a projektom moraju biti odredene mere sigumosli na tim etazima. Gravitacioni transport sa radnih etaza na osnovnu etafu moze se obavljati sa ukupne visine najvise 100 m. Medusabime etaze mogu se odrediti u okviru ukupne visine od 100 m, zavisno od nacina dobijanja i transporta mineralnih sirovina.

96.
Za povrSinske kopove tehnickog kamena na podrucju na kome zbog konfiguracije terena nije moguca izrada sistema kanalske mreze radi zastite povrsinskog kopa od atmosferskih padavina, mora se obezbediti sakupljanje vode u najnizoj tacki povrsinskog kopa. Voda se prirodnim putem ili pumpama i cevovodima odvodi van povrsinskogkopa, pod uslovom da se pri tom ne remeti normalno odvijanje tehnoloskog procesa.

97.
Ako centralni vodosabimik ili prirodni sabimici imaju kapacitet prijema atmosferskih padavina za vreme duze od 8 casova, a prikupljena voda ne ugrozava odvijanje proizvodnog procesa i tehnicke objekte i okolinu, pumpa na centralnom vodosabimiku moze biti napajana naponom iz jednog izvora elektricne energije.

98.
Na mestima i prilaznim putevima koji su u blizini ivice etafe moraju se predvideti mere za sprecavanje pada niz etaznu kosinu (ograde, zidovi, mreze, nasipi i sl., koji mogu biti privremeni ili stalni).

V. EKSPLOATACIJA NIVOA VODE
1. PRIPREMNI RADOVI

SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA IZNAD

99.

Pri eksploataciji lezista sljunka i peska u blizini vodotoka moraju se predvideti mere zastite od prodora vode, kao i od podizanja nivoa podzemnih voda, stirn sto najniza radna etaza mora biti iznad najviseg vodostaja i najviseg nivoa podzemnih voda za poslednjih 10 godina.

100.
Ako je teren iznad eksploatacionog polja sljunka i peska sumovit, pre pocetka otkopnih radova suma se mora poseCi, a korenje potpuno izvaditi.

135

2.RADOVI NA OTKRIVCI 101. Jalovi materijal sa povrsiJ:leeksploatacijskog polja mora se odstraniti i deponovati na . spoljno odlagaliste, s tim sto se taj materijal mora saeuvati i koristiti za rekultivaciju

otkopnog prostora.
102. Dinamika radova na otkopavanju otkrivke s lezista sljunka i peska mora se uskladiti tako da otkrivene rezerve sljunka i pesk;a za eksploataciju ne premasuju tromeseeni kapacitet proizvoOOjeu pogonu.

3. ODLAGANJE

OTKRIVKE

103. Po zavrsetku Qdlaganja predvidenih kolieina jalovine, stalnim odlagalistima jalovine treba odmah dati zavrsne oblike.

104.
Ako se'buldozer koristi za ravnanje odlagalista, on mora prema ivici kosine-da se krece iskljueivo napred, oOOosno raOOi alat mora biti usmeren prema ivici kosine, a do ivice kosine mora se ostavljati zastitni nasip od materijala otkrivke sirine najmanje 1,20 m i visine najmanje 0,60 m.

105.
Rastojanje izmedu najnize etaze sljunka ili peska i najnize etaZe odlagalista pri odlaganju jalovina unutrasnji deo kopa treba da bude sto krace.

u

4. OTKOPA VANJE 106.
LeZista sljunka i peska na vise etaza moraju se otkopavati odozgo prema dole.

107.
u lezi~tima 'sa naizmenienim slojevima sljunka i peska etaZe treba projektovati tako da se omoguci selektivno otkopavanje po vrstama sljunka i peska.

108. Sljunak i pesak na odlagalistima moraju se zastititi od neeiscenja.

109.
Ako se pri eksploataciji sljunka i peska radi rueno, .visina etaZa ne sme biti veca od 2 m.

110.
Pri usecanju novih etaZa, visina etaze ne sme biti veca od njene sirine.

136

111.
Pri eksploataciji ~ljunka i peska zabranjeno je potkopavanje etaze.

112.
JJ opasnim zonama radili~ta koja su sklona klizanju i kod kojih je pad slojeva ~ljunkaiti peska okrenut prema radilBtu, moraju se vcliti geomehanicka opaZanja stabilnosti radili§ta.

113.
Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste skreper i buldozer, najveci uglovi nagiba kosine etau moraju se odrediti na osnovu geomehanickih ispitivanja ~ljunka i peska.

114.
Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste bager i utovarivac, visina etaZe morase prilagoditi tehnickim karakteristikama m~ine i radnoj okolini.

115.
Za vreme transporta eesak se De sme prosipati iz transportnih sredstava. Prilikom transporta na vece udaljeDosti ili kroz izrazito vetrovita podrucja, sanduci transportnih sredstava moraju biti pokriveni ceradama, Hi se tovar po povdini mora dobro ovlaZifi.

VI. EKSPLOATACUA SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA ISPOD NIVOA VODE 116.
Pod lezi~tima ~ljunka i peska ispod nivoa vode, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se i lezi~ta koja su u pocetnoj fazi eksploatacije iznad nivoa podzemne vode, a ciji se najniti nivo eksploatacije predvida ispod nivoa vode. 1. PRIPREMNI RADOVI

117.
Pri eksploataciji ~ljunka i peska pomocu m~ina i postrojenja montiranih na obali, do podrucja eksploatacije mora se izraditi prilazni put. Sirina i nosivost kolovozne konstrukcije odreduju se zavisno od tehnickih karakteristika primenjene utovarnotransportne mehanizacije, s tim ~to najmanja ~irina mora da iznosi 4 m, s pro~irenjima za mimoilaZenje na svakih 100 m puta.

118.

.

Ako je trasa prilaznog puta udaljena manje od 15 mod obale, stabilnost kosine obale mora se odrediti prema geomehaDickomproracunu s obzirom na uslove kori~cenja puta.

137

119.
Pre eksptoatacije ~ljunka i peska, jalovi pokrivae se mora ukloniti zavisno od dinamike eksploatacije, a ~irina oei~cenog pojasa mora iznositi najmanje 15 m raeunajuci od najblife ivice etafe.

120.
.

Materijal pokrivke odlafe se, po pravilu, izvan eksploatacionog polja ~ljunka ili peska.

121.
Ako se otkrivka mofe upotrebiti za rekultivaciju i ozelenjavanje otkopanog prostora, ona se deponuje unutar eksploatacionog polja, ali na teren koji je najmanje 1 m iznad najvi~e zabeldenog vodostaja.

122.
Otkrivka se mofe otkopavati rueno i mehanieki.

123.
Ako se otkrivka otkopava rueno, radovi se izvode same u jednoj etafi maksimalne visine 2 m i minimalne ~irine 2 m.

124.
Za transport uklonjenog jalovog pokrivaea treba koristiti izgradeni ili postojeei prilazni put.

2. SREDSTV A ZA EKSPLOA TACIJU

ISPOD NIVOA VODE

125.
Za eksploataciju ~ljunka i peska ispod nivoa vode mogu se koristiti razne vrste bagera i skrepera, koji mogu biti postavljeni (montirani) na obalu ili na vodu kao plovni objekti.

126. M~ine ilipostrojenja koja se koriste za eksploataciju ~ljunka i peska na obali moraju se nalaziti na mestu koje se odreduje na bazi proraeuna nosivosti tla, oOOosno stablnosti kosine obale.
Proraeunom iz stava 1. ovog elana odreduje se: minimalna sigurnosna udaljenost ma~ine od gomje ivice obale, oOOosno stabilnost kosine obale radi spreeavanja prevrtanja i propadanja utovarene ma~ine u vodu, i to na osnovu geomehaniekih karakteristika materijala Idi~ta, dinamiekog opterecenja ~ine i zone kliznog kruga. Koeficijent stabilnosti kosine obale mora iznositi najmanje 1,4.

127.
Ako se ~ljunak i pesak odlafu u zonu eksploatacije, mesto i visina deponovanja odreduju se proraeunom s obzirom na kolieinu deponovanog materijala, nosivest Ha, tehnologiju dobijanja i vrstu sredstava za utovar i odvoz.

138

128.

Sa uredajima za eksploataciju mote se sa obale prici plovnomobjektu pomocu drugOg plovnog objekta iIi pomoeu mosta sigurne nosive konstrukcije koji je postavljen od obalej do plovnog objekta, ~irine najmanje 1 m, i koji najmanje s jedne strane mora da ima ogradul visine 1 m. Najmanja dutina mosta na obali i na plovnom objektu odrec1uje se zavisno odJ . specifi~nih potreba, uzimajuci u obzir koeficijent sigurnosti.

129.

Ako se otkopani ~ljunak i pesak dopremaju na obalu plovnim objektima, za prihvatanje tih objekata mora se izgraditi odgovarajuce prihvatno mesto (pristaniiite, mol), prema plovnim karakteristikama plovila i na~inu transporta !iljunka i peska.

130.
M~ine koje pri eksploataciji rade na obali, u slu~aju poplave iIi prekida rada duteg od 8 ~asova moraju se premestiti na teren koji je najmanje 2 m iznad registrovanog vodostaja.

131.

Ako na osnovu geomehanickih proracuna nije clrukcije odredeno, eksploatadju !iljunka i peska u zatvorenim bazenima treba vcliti tako da udaljenost ad javnih saobracajnica bude najmanje 50 m.

132.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku !iest meseci od dana objavljivanja u "Slutbenom listu SFRJ". Broj 07-113/1 10. januara 1985. godine Beograd

Direktor ~aveznog zavoda za standardizaciju, Vuka!iinDragojevic, s.r.

GEOLOSKE OZNAKE I SIMBOLI

143
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRlMENOM od 1.vn-196G. Geologkal

Geoloske oznake I slmboli SI~mOLI 1 BOJE ZA OZNACAVANJE STAROSTI KARTIRANIH JEDINICA
ReteuJe br. 83.113111 04 15-n.

JUS B.A4.USl
111.1988.
.,1HL

1968; IIlItlbe,,1 111& IIFRJ. .r.

designaliolls alld symbols.

Symbols 0",1 colours for designating age of mapping units

~ .1
::J

1

I'redmet standarda
Ovnj stnlldnrd skim kartama, proplsuje prori/ima simbole i boje ZIl oZlIntaLvanje starostl i stubovirna. kartirallih jelliniea lIa 8eol0-

2

Namena
SimboH slu!e za oznatavanje slarosti kartiranih jediniea uopste, a boje sarno za oznatavanjc starosti kartiranih jediniea u sedimcntnim ste08ma.

I
~
,

i ~
I
lit :::I ~

3

.
\

Simboli i boje Simboli i bojc izlo!eni su u slcdeccm prealedu:

'Pode!a i sirnboli

Boja
I

\~~I

Ql-ho!ocen
~~Q,-pleistocen

,

I

a:
I c:: u u
N

PI, - gornji pliocen

Icvantijski kat do~ji patudinskil sloJcv,

( I
1
i

PI~ - gornji paludinski slojcvi PI~ srcdnji paludinski slojevi

1=

-

PI.
PI,

-

srednji plioecn
I

~i-o

u

l
I
a:::
u 110 0 u

.-

-

0

PI donji plioecn pontijski kat

potkat

~-portaferski
novorosijski polkat
CIS

Po

P II
kat

-

I
...
~0
N

I
~p::

::!!

M,

-

gornji

mioeen

.
I

M~
MlM~
I

-

mcotski

<
""'"

:z

I
c::
u u
~0 M1

sannatski kat
tortoDski kat belvctski kat

",.

srcdnji mioccn - (11 meditcran

MlM~
I

0 :z
III

u
p::
III !-<

'::!!
Po

M, - donji mioeen
(I mcditcran)
gotnji 01, oIigoccD

DO

c:: .~o

I

MI- akvitanski kat

- burdigalski

kat'

I

~I c::
u
00 0

01. - srednji oligoecn
01. -..gonji o!igoeen gornji coccn E, srednji coccn E. E, donji coeen

.2Jill

-

- 1=u
cd Po ...Po co Po

-

-.--.. UkupDO lirall& 3

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

144 K;
:.(

K.

-

KI gornja k.reda K~ K~

-

danski kat senonski kat turonski kat cenomanski kat albski kat
aptski kat

<
~K:
11:1

I" c
CJ
I
I I

-

1>1::

:.(

K,

-

K1
donja kreda

u
N

K:
K~

-

baremski kat otrivski kat

kat KI - valendiski
N

I I
I

I

I

~1.- gornja jura
(11I3Im)

Jl JI J~ J;

titonski

kat

(portland)

-

kimeridlki kat

I

oksfordski kat
kelovejski kat batski kat bajeski kat I
alcnski kat 100

-.
:.( ~1. <
1>1::

-

-

srednja jura (doger)

JI J2. 2 J~

-

>
CIS

0

;:J .... J1

N 0 N
11:1

-

toarski kat

I. - donja jura (lijas)

1: - plinsbdki kat (s.\.) 1~ - sincmurski kat JI - ct1mlkikat
--~..._... . 4

Tl

-

rctski

kat

~T.f-< en ~<

gornji trijas

T2. 2 T~

nori~ki kat karnijski kat cd

-

....

T1

-

T~

srcdnji trijas T~

-

ladinski kat
anizijski kat

»U ..0 ~;J

-

....

T, - donji trijas

T, -

skitski kat

145

g. N'

P,
1

-

gornji

perm

--------to

i

\

P~ I

sosijski slojevi

i

~I~ ~0 ;~
N 0 N ~g. ...J -< ~I U

P2 -

srednji perm

"'i ~

\

i
I

C:

--------.-P. - donji perm

P~~':~,r~'k;:'~~~~-=-

. .- -j~_1
.-.----cO >

C, - gornji karbon C,

z
c+:I 0
""

-

srednji karbon

C~

-

vestCalski kat namirski kat
.---

d d C:

~-< ~...J ::s ~0

-<

C, -

donji karbon

vizeski kat turneski kat

-

---1--0 OJ ~O2gornji devon

I

N 0

NZ 0 > ~~~0 0 N 0
~...J

srednji

devon

O~ 01 O~

Camenski kat Cranskikat
1ivetski kat

~ ~
eo 0 >

0,

-

donji devon

ol - ajfelski kat 01 -. emsld kat O~ - zigenskikat 0:

-

1edinski

kat ------.-t.s

...J

3

-<

-<

.~ ~......

~ ;;:;

\

5, 5, 5,

gornji srednji donji gornji

silur' (ladlo) silur (venlok) silur (Iandoveri)

i1
i;i

-

I

--------.-.
ordovicijum

~N

U
0

~ u
>

I

0,

~-< ~
1-< VI

~~ .., 0. - donji ordovicijum 00 I
~ e: ~u Cm,
Cm, Cm,

C":I -~ p..~

S

""I ~::s ~;:I ,,
P R E

K

gornji srednji

kambrijum kambrijum

.
~;1 ~
.~
B
0

r::

donji kambrijum

A

M

R

J

u

M-A

4 4.1
4.2

Ostale

odredbe
slenama stavjcdini-

5imboli za starost kartiranih jedinica u melamorCnim i magmatskim ljaju se po potrebi, i to iza simbola kartirane jedinice. U okviru kartiranih jedinica. prikazanih ce imaju tamniji ton od mladih. jednom bojom. starije

sedimentne

Qt.am.p.:

BCOIradskl

craaeJd

zavocl

- &eop'ad

146
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOlll PRL"\IENOM od 1. 1 1967. GcoJo~ke oznake i simboli LlTOLOSKE OZNAKE ZA SEDlMENTNE STENE

DK 622.1: 55

JUS B. A4. 052
VI.1966.

ReJenje br. 03-3778/1 od 2. VI 1966; Sluibeol U.I SFRJ br. 25/1966. designations for sedimentary rocks

Geological designations and symbals. Lithological

'G till

e

1

Prcdmet

standarda
propisujc litolo~ke olnake la sedimentne stene.

~I

Ovaj standard

:5 *

~2

Namcna
Litolo~ke olnake propisane ovim standard om slule za olna~avanje lo~kim, kartama, profilima i stubovima. litolo~kih tipova stena na geo-

'8
~~ftI
"Q 0

> ~CIO D

3 3.1

Oznake
Olnake za glavne tipove scdimentnih stena sastavljene su od oznaka la sadrlaj karakteristi~nih komponenata koje se medu sobom mogu slobodno komponovati za obelelavanje stena koje nisu predvidene ovim standardom. Sadrlaj karakteristi~nih komponenata ozna~ava se oznakama, prikazanim na slid 1.

i

> .2 ~:s ...
II

'2 II

... ~0

"8 ~0 a

/. ~1.
J

~9.
.....L..!... 10.
II. 11.

a :0
0 ~::I :I ~0 jj :::I
II

' \

17.

'IJ.
/9.

A
'--'"

.
0 {::. -

/II
0 l'

,.
5. 6.
7.

20.
1/.

IJ. t,.

0
c::::J

11.

'E

i>
a j
II

f Q,

I
I
Pri ~mu je: 1. glina 2. alevrit 3. pesak

15. 16.

L

8.

.. .
12. 13. 14. 15. 16. 17. liskun pirit gips i anhidrit so zelelo (gvoZde) fosfati ugalj bitumen nodule, kvrge ooliti konkrecije
Ukupno .luna 2

0. =

Slika1

i0:

e

4. ~Ijunak
5. drobina 6. lapor

7. kalcijumkarbonat 8. dolomit 9. kvare
10. roznae 11. feldspat

J8.
19. 20. 21. 22.

I

JUG~SLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

I

147
S'r 1 JUS n. A4. on

3.2

LiIOlo~ke owake

za glavne lipove stena priknzane

su na slid 2.

F",":":':'~:'::1~

L£j~~ ,

~
2 3
A I 1I .':'

~,
:' . ::" ~ ,
~.>.:{..~

.,;-":i..';.'. ,,.: .
, .:.;,

'. "

.~.

"

~
.:.'~.::; ... 0
:.," ".

.--: ;-~
... ~..: '""...

c> 4 "~ <> <> I
6

~
~

~
~

7

ffiffff=fm ~ t!lliill:m ~
8

9

R
~

\..."..\
~

.

:
"

'.

~ ~ : ::::~
"

w

.'

13

~

..". .,Q . (:)
"

n

.'

D

~:-..:q.; .~

~ ~

.::::::::: ~

: :: :: : : : :: '

15

~m
17

III

~

22

~ ~-=20
~ '}J

25

Pri ~emu je; I. rastresili povr~inski pokriva~ 2. glina 3. alevril 4. pesak 5. ~ljunak 6. drobina 7. lapor 8. bigar 9. glina 10. alevrolit II. pc~br, mash-an 12. pdbr, uslojen 13. arkoza 14. konglomcral. masivan 15. konglomerat, uslojen Primedba:

---, ....]5 ]9

Slika 2

16. bre~a, masivna 17. bre~a, uslojena 18. laporae 19. kre~njak, masivan 20. krecnjak, uslojen 21. dol omit, masivan 22. dol omit, uslojen 23. roznae 24. valrostalna glina 25. bituminozni ~kriljae 26. ugalj 27. gips i anhidril 28. so 29. rude uop~te

Na spccijalnim kartama vecih razmcra oznake La ugalj (26) i rudu uop~te (29) mogu se zamenili polrcbnim brojcm slobodno odabranih oznaka van ovog slandarda.
St.amp.: BeOlradsk' ,ut1~k::I ...vod 88'01'r.4

DK 622.1:\\

148
JUGOSLOVENSltl
STANDARD SA PRIMENOM 04 1-1-1967.

Geolo'ke oznake I slmboll OZNAKE I SIMBOU ZA KV ART ARNE TVOREVINE

JUS B. A4.053
VI.1966.
U.I 8FlU br. 15/1966.

\

ReleaJe

br. 03-377811 od 2.Vl 1966. 81ulbeul

Geological desiglla/iolls olld symbols. Desiglla/iolls alld symbols for qua/emary formallolls

1 " E
J
:II

Prcdmct standarda Ovaj s~andard propisuje oznake i simbole za kvartarne tvorevine. Name'na Oznakc i simboli za kvartarne tvorevine slufc za prikazivanje ra!flanjenih kvarlarnih Ivorevina na geolo'kim kartama, profilima i stubovima, Oznake i simboll Kvartarne tvorevine oznafuju se ~lede6m oznakama i simbolima:
m marinski sedimenl; b organogeno-barski sedimenl;

~2
3

'if

I
~j ~! ! ..
= i.. :I ...

t)555~
(1 r:>

~~vulkanogenisedimenti

r,(;~d):o'~1
': £? .9.:'o..'?:

gl morene

.

/~

s sipar

~'" I'

::'6:,:,
~sf soliflukcija

~fgl fluvioglacijalni

sedimenti

I

.. :II

I
I
a
Jf

D

',=6'. "'. .'

,01 c::).

Igi limnoglacijalni sedimenti

d deluvijum

1>:::::::::1

p pesak

J

al aluvijum

~.

c
~e
A

a

i
...

! e ~!

. .

.. -

pr proluvijum

IS terra rossa (zemlja crvenica)

i izvorski sedim'enti

0 8 0
uvod -

lies

jezerski i barski sedimenti ~j

jz jezerski sedimenti

tn \ "rorn

vi'e terase i najnifa terasa I

~pcpecinski sedimenti

i,

Prlmcdba: Na bojenim kartama

oznak.

su u svetloj plavifaslo-sivoj

boji.
UkupnD ..nna J

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
SeOltad

S'ampa: Bt'o,radsk1 Ir.U~kt

149
JUGOSLOVENSKI STANDARD 8A ODAVEZNOIII PRlIllENOIII
od 1-VO-19GO.

Geoloske SIl\1BOLI. BOJE I

oznake OZNAKE STENE
od

i s\mboll ZA l\1AGMATSKE

JUS B. A4. 055
111-1968.
JIlt 8FRJ. br. a:1000.

RdenJe

br.

03-1138/1

)5-

II- ID08,

81ulbenl

Symbols,

colours a"d desig"atio"s

for magmatic

rocks-

~

i
ti ~

1

Predmet

standarda
propisuje simbole, boje i oznake za magmatske stene.

Ovaj standard

I ..

2

Namena
Simboli, boje i oznake. propisani na geoloskim kartama, profilima ovim standard om, slu!e za obeleIavanje i stubovima. magmatskih stena

~
=

=

3

Oznake
Magrnatske stene ozna<!uju se sledecim Simbol simbolima, Boja karmin crvena bojom i oznakama: Oznaka

3.1

Inlruzlv~e

slene

..,
='

"

~~0

'&

9

g

I
~ii

a. K i 5 eI e i n e u t r a I n e granil granitmonconit granodiorit kvarcdioril diorit monconit sijenit
~b. B.a z i <! n e

r
y y3 3y IIq 3 ~3 N
0

ili po polrebi:

zelena

gabro Iroktolit gabroperidotit c. U II r a b a z i <!n e peridotil dunit piroksenil serpentinit

~a 1: a GO 1. Se za kisele X x XQ:
1'(1.

j
-e

sivozelena

Ii ~3.2

Efuzlvne stene a. K i s e lei n e u I r a I n e riolil kvarc1alil lalil dacit andezit Irahit keratofir kvarckeraloCir b. Bazi<!ne bazalt ~dijabaz ~~~spilit narandIasla

e s

t II.

rt.q (It
T

- za

neulralne

'I Yjq B zelena

~~.b
Ukl.8pno alrana 2

I

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

150

c. Slene

sa feldspaloidima T(3 Irahiloidi sa nefelinom Irahiloidi sa leucilom bazili feld~palskonefelinski baziti feldspatskoleucitski bazili nefeHnski bazili leucilski

Ijubi~sla T. T. T(3. T(3. (3. (3, cinober-crvena
7t

3.3

ti~De steDe a. A ~ is t n e b. D i a ~ i sIn e
pc~malili

1°:0:0:1
h l't. 0

aplil

'!'
A

lamprofiri

3.4

Piroklastiti luf lunt

a u
v'

}

vulkanski aglomerat vulkanska bre~

~,I

4 4.1

Ostale

odredbe

Za magmatske Slene koje karakler.i~e prisustvo nekog odredenog minerala simbol se gradi kombinovanjem simbola za SteDUpo ovom slandardu i simbola za mineral (prema JUS B.A4.057) koji se stavlja iza njega. Starost 51ene, ukoliko je pozna la, ozna~va iza simbola slene. Pelrografski karakler piroklaslila se dodavanjemsimbola za slarost (premaJ US B.A4.05 I),

4.2

4.3

oznaea.va se dodavanjem

simbola stene iza simbola phoklastita.

Stampa: Beograd.&kl 11'at1~

zavOd

-

BeolP'ad

151
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA 08AVEZNOM PRIMENOM od 1.1.1967.
Geological desigllariolls

SI~I\IOLf,

C.olo~kc oznake I slmboll BOJE I OZNAKE ZA I\1ETA!\IORF!':E STEI"E
nele"lo br. 03.3778/1 od 2.\,1.1966;

JUS B.A4. 056
VI-1966.

SllIlbo.1 lI.t SI'It.J hr. 2~/1966.

olld symbols.

Symbols,

colollrs

alld desigllariolls

for

merall/orphic

rocks

! 2 0
I

1

Predmet standarda
Ovaj standard propisujc simbole, boje i oznake za metamorfne stene.

~

2

Namena
Simboli, bojc i oznake, propisani ovim standardom, geol.o~kim kartama, profilima i stubovima. slu!e za obelclavanje mctamorfnih stena na

~
*

1

3

Oznake
Rcgionalno-mctamorfne stene obelclavaju se sledccim simbolima, Boja bojom i oznakama: Oznaka

i
=

ill'

3.1

I I :I
~

Simbol kristalasti argilo~ist filitoidi mika~isti i Icptinoliti gnajs G Gr Q ~kriljac S Ar

siva

r
~/,~
I

1

j ~
0

F

smeda
naran~asta ru!i~sta svctlosiva kobalt-plava

g
granulit (Icptinit) 1 kvarcit

--0"I'" ~~

..

I

0".\

a

I~\ r?v).\j

i 8
i"

zeleni ~kriljci niskog kristaliniteta, amfibolski amfibolit
eklogit

svetlozelena

r=-~
{

~ ~

~kriljac

G

zelena

}
E

c " : ~

. a e.

mermer sa f~lij~CijOm mermcr, maslvm cipolin migmatit orto para

l

}

M

svetloplava

~~~
{
1
1

. - k~-,t--

'

,'=.' i~ 1,
1

Mm Mi

svetloplava crvena

!~}~
Ukupno .inna J

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD ZA STANDARDlZACI1U

152 3.2
Stene 11InenJenc "'AgIIIO..klnt IIUeAJelli OlnQ~nVQJII se IIn slede~1 IIQ~ln:

Oznnkn korniti i termometamorfne slene stene F~.\:'::(i(:';':;::~ . . . . .~ ~. : . .. , "
I

skarnovi i ostale kontaktnometamorfne] propiliti piritisane stene

/1/--,':>1
DO
0 0

/ "/

I

I

\\ :: ~ ~I ~ r ~ ~, ~ I
a
c
Ir 0

0

C

0 a

:

1

silifikovane stene hidrotermalno promenjene stene

I\:.::\',.\ I .::
boje kartirane jedinice.

... "....: ....~ I: .:: :1 ..

Prim.dba Na boj,enim kartama olnake su u erveaoj boji, na podloli

4 4.1
4.2

Ostale

odredbe
metamorfnih stena upotrebljavajll se

Na bojenim kartama, profilima i stubovima la ozna~avanje simboli i boje, a na erno-belim simboli i oznake.

Za metamorfne stene koje karakteri~e prisustvo nekog odredenog minerala, simbo! se gradi kombinovanjem simbola za op~tu grupu stena po ovom standardu, i simbola za mineral (prema JUS B.A4. 057) koji se stavlja iza njega, npr. Gp = plagioklas-gnajs, Sm = mika~ist, Azt = eojzit amfibolit, Seo = hloritski ~kriljac i 51. Simbol S DC moze se upotrebiti sam, nego sarno u kombinaciji sa simbo!om za mineral.

Veza sa drllgim standardima JUS B.A4.057 - Geolo~ke oznake i simboli. Simboli za minerale

I
Stamp..: Beo'r8-cbkJ IT&.ft~1t1 zavod

BeolracS

153
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNO)'l PRIMENO:-I od 1.1.1967.
Geolog/cal

Groloikr oznake I slmboli STRUKTUR~E OZNAKE
RelenJe br. 03-3778,'1 04 1.VI 1966; Siulb.nl

JUS B.A4. 058
"1-1966.
1"1 SFRJ br. 15!1966,

des/gllat/olls

alld symbols.

Structural

des/gllat/olls

1

Prcdmct stnndardn Ovaj standard propisuje strukturne oznakr.
Nnmcna Strukturne oznake, propisane ovim standardom, aeoloikim kartama. Oznake Strukturne oznake su sledece: Granlce Dimenzije oznake u mm 0,1 slu~e za obelehvanje strukturnih elemenata na

I
III I 1.

2

1
! ~ c:
=

3 3.1

~

Stvarni izgled oznake utvrdena normalna granica, olkri. vena i pracena celom du!inom isto, pokrivena iIi aproksimalivno locirana (po pravilu se ne izvlaei ispod oznaeenih kvartarnih sedi. menata)

i .
i~
0

11'

-.-.-.-

1

! ~
~
t .a 0 'l M
& 2 :::I

!H---O.l .~~....

(

1,5 -.r-.-'-\--"-0.1

: wS

-.-.-.-.-.-

isto, fOlogeololki zapuena

... c
~

i
;
11

..........-..........
'''''''''''fi''''''''O.f'

a

.
& A

::"~$
,...u ,''''

pOSlupan Jitolofki prelaz (nedefini. sana granica)

u

i
:I .I!.

u '"
~ .:
N

... "j

~~. jl!
1

." 0,1 1--1-15

isto, pokrivena locirana

ili aproksimativno

i
a
.I!.

V\l <:If

.~:1.~

.OJ OJ

,.............

eroziona ili tektonsko.eroziona gra. nica (taekicc u mladoj scriji)

0
,

i t

i

5

"'to cSt --

. ... s -;; :,: . ~ -1';'. ....
I !

~

1 ; "
.................... ------

iSIO, pokrivena locirana

iIi aproksimalivno

~L. . .. -.. i I . ..0,' . °+'-'-'-'-'01 , ;,51 ;.5;

I

.-1..-

~."~~"'.'':'::~',':';'"

iSIO, rotogcolo~ki

upalena

-

.

~O,I l4--

~

eroziona iIi tektonsko.eroziona nica (sarno na profilu i stubu)

gra. 8

Ukupno mana JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUI

154

l
~
-,:--. . I I I 0,/
~

'j

o~tro izraiena granica intruzivnog magmatskog tela, utisnutog u okolne stene (crtice u magmatskom telu)

I

c
J.""""""
c,,}

isto, pokrivena locirana

iIi aproksimativno

u
~ C'J

-f~ -1:-" .. .. .. '! :' 0,/ --1!L..-

""

"""""

granica izlivnog vulkanita (crt ice u vulkanitu na trasi donje povr~ine); znak se upotrebljava po potrebi i mogu~nosti grnnicn nesigurnog knrnklern (oznaka granice izmel1u dva upitnikll zavisi od pretpostavljenog karaktera gran ice u primeru: pokriveoa, verovatno normalna granicai opafana, verovatno transgresivoa granica)

c
N

0

-t4- -r1--r--' L7- Uo,'. --h~ ;~~?~8;1
3.2 Pad aloJova

-

~.~~~:.~.~.]

---L.--t::YO,2

30

elemeoti pada merenje

sloja, pojedioaeno

J~ -f~O,3
..

'"1'" 3P

isto, statistieki

I

" I" Ivy-) 0,2
""Y" 30

zatalasah sloj prevrout mereoje sloj uopMe, pojedioaeoo

u
Q
1-1

"'!-~!fU 0,2
"1-Lr-

t~-r-

-f'30

... ~_c:f-! 0.3

u u

t

.po. 30 .,.. JO

is to, statistieki

0'I

J
I

.w
~ c
N

4

:~o.Z

"

sloj sa hijeroglifima polofaju

u normalnom

t-r-L:l---~ 0,2

~ JO
:.;.,;.;

0

..-L-J-.l LJ

prevrnut sloj sa hijeroglifima u inversoom poloiaju sloj sa ritmovima Hi gradaciooom slojevito~cu, u ,normal nom poloiaju prevrout sloj sa inversnim ritmovirna ili gradacionom slojevito~cu

-j---=oTJ I
d'

,

30 ,p, JO

f-.-L-"f-* 0,2
--r1-tJ --t::LJ 0.2 in=-

+

vertikalan sloj, pojedinaeno merenje

io, ' I'
l~:] '0,3
+ isto, statistieki

155

1=+
t--L

0.2

+

horizontala" renje

~Ioj. pojctlinn~n{)

me-

0,3

.

"1--=-1

+
M~O 30

isto, stati,tini

"1~0

~b~2

elementi pad a sloja dobijeni podzemnim radovima (iznad crtice za prufanje leva je indeks kartirane jedinice, desno je kota sloja ~iji je pad obetelen ispod ertiee za prumnje - padni ugao)

')..i ~0.2-0.3
u c

-r-'7"'

trase

reprezcntativnih

povr~ina

slo.

jevitosti ili folij.eije, pra~enih n' terenu, sa padom i vertikalne

'V;Ji;-O,1-O.3
u u
....
(Ij

~

1

2

r

isto, konstruisano

'~~:J:.'-O.' ~t

-.-.-.-.

trase reprezcntativnih povr~ina s\ojevitosti iIi folijaeijc fotogcolo~ki osmatrane isto, za vertikalnu povr~inu

s: N

. ,--' .:::L.-OI
~-'"
O.l

+.-.-

0

-L
-1-

"".-.-

isto, za strmu povr~inu

'-rr'-O.I

isto, za povr~inu srednjeg pada

-'-r.-0.1 -T-O.I

-'I.~

isto za povdinu

blagog pada

-.-t-.. .,..

isto, za skoro horizontalnu povr~inu

""0.2

eroziona Hi leklonsko-eroziona nica sa elementima pad a

gra-

v

I

0.1

prevrnuta normalna granica sa pa. dom

3.3

Rased!

-0,'-0.'
0

rased,bez
tran

oznakc karaktcra, osma.

-J,.~
,~

U .1: u u ....

--!!- W ~J"O,'

isto, pokriven iIi nesigurno lociran

,

j

5

~ s::I

.U_~L 0,1

isto, pretpostavljen

156

-

-.L.!.- (13-°' ~O,J-O.'
80

-h- . . ..:?..-

rased ili velika pukotina, osmatrani fotogeolo~ki

pad rasedne povr~ine (kombinuje se sa ostalim olIH,bma)

~(IJ-O.( '+-

vertiknlnn

rt\~ed

~o,J-O,( ~'O
:;::: o.J-O,( ~~-, ~o.J~,( "" u a

brazde (a-lineacija) na rasednoj povrlini relativno kretanje krila raseda borizontalnog tipa relativno kretanje hila U opltem slu~aju (puna strelica ozna~ava kee. tanje povratnog bloka) relativno spu~ten blok

,

u
>
... u u

~t=T

Ji-

,

0)-0,'

~:a+++-qJ-M

dijapirski i protruzioni

kontakt

4-41---

.><
cd c N 0

---------

rasedna Ion a

milonit

, -!r~t-~o.J-O.'
J l--r~ :!!-(.LLu. 0.5

~elo I!oralju~ti

~elo navlake

0°.5

tektonska krpa (klipa)

0°.5
3.4Naborl -YA iYo.J O,J

tektonski prolor

osa sinklinale, IIspravne iti kose (padovi krila se ozna~avaju po potrebi, ovde i U ostalim lnacima) osa sinklinale, prevrnute Hi polegle

157 -~C!J \l
asa antiklinale. uspravne ili kase

'
asa antiklinale. prevrnute iIi palegle

-P-o,J
--:-+- o,J

tanjenje ase sinklioale ili anliklinale

+o'J

dama

+o.J
fJ

basen

c ~

!>
<J

\l 6 6
'V

<]o,J

brahisioklinala

>
c,)

[>O,J

brahiantiklinala

u .>C
d

~o,J

fleksura

c:
N

+O.~.

asa sinklinarijuma, kasag asa sinklinarijuma, paleglag asa antiklioarijuma. kasag asa antiklinarijuma, paleglag

uspravoag

ili

0

~O,'

prevroutag

Hi

+o.~

uspravoag

ili

.40.,
... o,~ P"
Prlmedba:

prevrnutag

iIi

tanjenje ase sinkJinarijuma klinarijuma

iIi anti-

..~
"'y
--~__I':.::.. ~-4~ -11 =*=
-#=

o,~

trasa aksijalne pavr~ine sa padam

Veli~ine garnjih oznaka zavise od veli~ine prikazanih strukturnih ablika. Znaei vrla krupnih struktura, kaje idu preko eelag lista, ne nanase se na kartu nega sama na tektansku skieu. elementi pada aksijalne pavr~ine vertikalna aksijalna pavr~ina

u c u i: CJ
u

"'~-~:~

tA
jtq-1 J
':."\

~'~~I ~~.

harizantalna

aksijalna pavr~ina

8

"

M

izoklini nabori (sl:lllsti~ki znak)

'\

158 .
3.5

Mall nabor!

..~
I

'" ~-u I:

'~.O,2

.
eeosinklinala sa horizontalnom osom

-

u >
....

. --L",'.---~

0,2
, 02

-e-+

sinklinala sa osom koja tone

1-... ..L~~ [U
!--~ r-..l. ~O,2 r nI ..J",L~Q2 tn
~q2 5

4E:I>

antiklinala

sa horizontal nom osom

u
u .>oC
CIS

-3+

antiklinala sa osom koja tone horizontalna osa oabora (bez bli!e ozoake oabora) elemeoti pada ose nabora (bez bli!e oznake oabora) ~..,.-n~n nnhorn kojn imn vcrv.cncu (tro~ ugao suprotno od vergence: kombiouje se sa ostalim oznakama)

.

c
N

,

........

",.---

,
---+ 1S

0

'---a.; 0,2
3.6
LlneaciJa i foliJaciJa

-

,..,.J-

-1::~
'""t~

0,2

-.60 --60

eleinenti pada folijacije, pojedina~oo merenje

~

0..1

isto,

statisti~kj

r~ i~:~

0,2

.. 60 ..q..
60

inversna folijacija, pojedina~no merenje

u

c
loot

~~O~
--L~t--;: :
*- --...t~~:]
0,2

isto,

statisti~ki

u u
.>oC

-+-

vertikalna folijacija, pojedina~no merenje
isto, statisti~ki

i- ;

,.
s:::
N 0

43

-++

I~ ~<~
~1.--4J

0,2
43
~0.2

horizontalna merenje

folijacija,

pojedina~no

+
60 20....

isto,

statisti~ki

A
zatalasana folijacija

t -(!

,.!..

!

0,2

elementi pada lineacije

159 .A:)

.
0.3
5 .:t

vertiklllnil lineacijll

-1---l::~~
t)

horizontalna

lineacijll

c::
u ;> ...

\~i-J--! ..J-"J-.:~

,~

0,3

.-

statisti~ki

elementi

padll

lilleacije

u u :J. N

-r

~3

~statisti~ki horizontalna

lineacija

c:: N 0

".-

0,2

"20

kombinovane lineaciju

oznake za folijaciju i

0,2 3.7 7'" KJivaf I pukotlne .--L....-

?":: 20

isto, sa dye lineacije (mlsds nema strelieu)

-L-H

r-

0,2

,......, 60

elementi pads klivafa

---L,..... .-t. "'l--H -u c:: u ~>
... ~CJ ;

0,2

~, vertiksilln

klivaf

'l--

Ii
~I

0,2

+
60

horizontalan klivaf

I 0.2 elementipada pukotine, pojedina~no
merenje

_t L--:ui-

u
.... c::
N 0

-f=I
-~

0,2

-rr60
.....

elementi pada sistema pukotina
vertikalna pukotina (pojedina~na)

~.-t' .,.--C\f.-~

-:ni

~2

I

5 i ----.

r-----L-

0,2

:tt::

sistem

vertikalnih

pukotina

"'L_-

rLjjtJ
04~

0,2

*

horizontalna pukotina (pojedina~na)

",[gr
u c:: ... u u ... ca 0

0,2
0,2

+
60

sistem horizontalnih pukotina

F
I

elementi pada ~kriljavosti

c:J N

t~ ~:H

..,~H-!

r

0,2
1

vertikslna

&kriljavost

0,2

+

horizontalna

!kriljavost

160
Prlm.dba: Ukoliko se pukoline mogu pralili Da du!ini ve~oj od 100 m (4 rnm u razmeri 1:25 (00), Irase 1m s. oZDa~avaju Da sledec; Da~in (crvenom bojom):

~D,l

Irasa opabna

na celoj du!ini

-".-

41

pokrivena trasa

iIi nesigurno

locirana

...
ltam.pa: BeOltadakl 8raUekJ uvod

-

..o.rad

161
JUGOSLOVENSKI STANDARD
SA OBAVEZNO:l1 rRIMENOM od 1.11967.

Gcolo~ke oznake I simboli OZNAKE ZA IN2.ENJERSKOGEOLO~KE, IIlDROGEOLO~KE I GEOl\lORfOLO~KE ELEl\tENTE
RelenJe br. 03-3778/1 od 1.\'11966; Slu!benl IIsl SFRJ

JUS B. A4. 080
VI.1966.
br. 15/1966.

-

Geological designations and symbols.

Dcsignali01u for cngincering-geological, geomorphological clcmenlS

hydrogcofngical and

1
'01

Predmet standarda Ovaj standard propisuje oznake za inlenjerskogeololke, hidrogeololke i geomorrololke elemenle

i
I

f

2

Namena
Oznake propisane ovim standardom slule za obeldavanje i geomorfolo~kih elemenata na geolo~kim kartama. inlenjerskogeololkih, hidrogeolu!kih

~
~

~ c
4
~ 0
j
> = 111
=

3 3.1

Oznake ad Infcnlcrskogcolo~kihelemenata ozna~ava se sledece:
~ Q 4)

t: u
co ~ ~ c: N

(~ ,....
r-~ - {:il --, ....,L.. r~1 --~
.d--.. ~~~l
2

veca klizi~ta (oznaka se prilagodava obliku i veli6ni kliz;~ta). Strelica pokazuje smer klilenja.

5 !g
till :s ~ u

3.2

0 Hidrogcolo~ki elementi ozna~avaju Dimenzije oznake u mm

se sledecim oznakama: Stvarni izgled ozna~e

,
T y

izvor
izvor mineralni
izvor termaln;

a t .g 0 "

i
i
n >

i
i
:s u 'E

- -"r

~~I - ."'.

T

izvor lermomineralni banja mineralna banja lermalna

0.
c
N

-'--'-1

~J

~~!

..
'C::I w

~n

'd_~
~~~ww.

~ ~ c.
:I
.!( c

banja lermomineralna

i!. ,E 11 ~

. >

-.4~=~-c4
~kra~ko vrclo

0

--.-4-

e

e

valniji ponor
estavela

1=-~~1
~t=~1

8-

vrulja ~..;
Ukupno .tran. ]

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

~

162
3.3 Geomorrolo~kI elementi ozna~vaju Dimenzije oznake u mm se sledecim oznakama: Stvarni izgled oznake

..L-

~~~~
u 0:1

j
~

terasn; odsck, osmatran na terenu (broj ozna~ava visinu u metrima) terasni odsek, snimcima osmatran na aero~

T."'PI""''''''"P.'''

u
u

- -~.
'-""-)."

~. .....
~("\-'-r'l,,>-

~eona

morena

-,i,2("\~ f") ,,>-,j

.>01.-,J
c:: N

-..21-. '.

cirk

~5 -,....-t-:- S ..."... ("\.' ""'r'I~ .~,

I 7
I

-tt"("\o:r'I-rr--

valov

0

...
~!l--

......

pecina

------

dina (Iinija ozna~ava

greben)

c

barhan

~

&tampa:BeoP'&d3k1 eraJ1fJdZAvod- Beocrad

\

CVRSTE STENE

UDK 553.5:620.163 JUGOSLOVENSKl STANDARD SA DBA VEZNOM PRIMENOM ad 1989-05.09 Ispitivanje
. Mehanlka

165
Stena
lVojltava flzlfkih I mehanifkih UZORAKA

UZIMANJE

JUS B.B7.110
1988.

--

Pravilnik br. 07-93/202

od 1!!88.10.27; Slufbanllist SFRJ. br. 72/88.

Rock mechanics. Physia/and

mechanial

resring of rocks. Sampling

1 1.1 1.2 2

Predmet

standarda

Ovlm standard om se utvrduje naeln uzlmanja uzoraka evrstlh Stena kojl slufa za Ispltlvlnje flzieklh I mehanleklh osobina stenskog materljala. Na~in uzimanja uzoraka tla, rastreslte 111 plastlfne stene, utvrden je u standardu JUS u.a 1.01O.

Veza sa drugim standardima
JUS u.a 1.01 0 Geomehanleke Ispltlvenja. Uzlmenje uzorake lla

3 .3.1

Vrstc uzoraki! uzlmaju, naelnu na kojl Ie vada, prlpremaju I tran. Prema naflnu ullmanja uzoraka, prlboru kojlm "' sportu)u, uzorel stenskog materllala po ovom standardu smatraju sa neporemecenlm uzorelma. Neporemeceni uzorel se dobljaju u vldu jezgra Iz Istrefnlh bumtlna III u obllku par.laloplpada, k.d. Ie moguce odlomanje stenskog materlja'a, s tlm da se !to manje menja prirodno stanje, struktura, zapremlna I prlrodna vl.lnost. Iz svakog neporemecenog uzorka prlprema se odgovorajucl broj probnlh tela, razlleltog obllka I dlmen. zlja, prema st.ndardime za poledlna IspltJvanja flzleklh I mehanlfklh osobln. sten..

3.2

3.3

4
4,1 4,2

VeJic3ina uzorka Vellelne neporomocenog uzorka, zevlsno od vrste materljala, oblma I vrste pojedinlh Ispltlvanfa, mora b!. t! u skladu sa ovil1')standardom. Nejm.njl preenlk jezgra, kao u.lorke, mora Iznosltl 28 mm, a duflna loz_re, u z8\'lInostl od oblm. IIpltlve' nje ne sme bitl manja od 500 mm. Makslmalnl preenlk jezgra I dullna jezgra nisu ogrenleenll uslovljenl su tehnologljom Inede I namana Istrdne bum tine. Mlnlmelne.mere uzorke.u obllku kocke moreju bltl200 mm X 200 mm X 200 mm, a sveko dalje povecenje mera zavlsl od predvldenog Jspltlvanja. Ze stenske meterljele kod kojlh nlje moguce doblt! uzorak nevedenlh m...a dozvoljava se na Istom mestu uzlmanje vl!e manjlh komade u kollflnl dovollnoj za zadovoll enje predvldenog oblma IspltlvanJa,

4.3

5
5.1

Uzimanje

uzoraka se neporemeeeni uzorei dobllaju Iz Isuafnlh bumt!na IIIotvorenlh prostora u

U zavlsnostl od toga da

rudnlelma sa podzemnom" 111 povr!lnskom eksploateeljom, keo I kamenolomtma, moraju selzabratl metode uzimanja uzorake zalspltlvanje flzleklh I mehanleklh osoblna stona. 5.2 Iz r.spolollvog jezgra, a u skladu sa obi mom Ispltlvanja, uzlma se odgovaraluca kol!elnafezgra ella velicine mole bltl man)a od venelne data u t. 4.2 ovog mndarda. zavllno od fvrstoee stene.

-

1 izdanje

SA VEZN1ZA

VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

166
6.3 Ako se uzorek uzlme se otvorenog prostore, mlnlmelne kollelne meterllele more bid u skledu se t.4.3 ovog stender~e.

-

.

6,4

Uzorcl Stenskog meterlje'e ko)1 se uzlmeju u obllku pereleloplpede odve)eju Seodveljlvenfem Iz osnovne mele bez prlmene eksplozlve. Uzorcl stenskog meterljele kojl upljen)em III oslobe"enjem vlege u odnosu ne prlrodno stenle menjeju svoje flzleke III mehenleke kerekterlstlke moreju 58 neposredno posle uzlmenje ze!tltltl odgovereju~om pereflnskom Z8ltltom. Ovl uzorcl moreju bltl pod posebnom zeltltom prl pekoven!u I trensportu,ltrugotlnom Stvlme, de ne do"" do udere I potr..e. Uzorel moreju bltl teko"e ze!tl~enl od dejstVe mreze. 1IIIIIenim ared.

6.6

6.6

Pekovenle I trensport uzorlke do leboretorlje vrll se ne neeln kojl spreeivi reltresan)1 I o!t~enje . kl.

UZOI'

6

Skladihenje
Ze skledlltenj

uzoraka
e uzorekal probnlh tele u IlIboratorljl Vile uslovl kcjl vda Z8 uzorke tie (rastreslte I I plaStle.

ne Stene), keko je to utvr"eno stlndardom JUS U.B1.010,

7 7.1

Zapisnik

0 uzinianju

uzoraka
opltlm podeelme:

- poreklo, - bllb lokeelje,
-

ZI svekl uzorek

vodl se Z8plsnlk se slede~lm

vnte stenskog meterljele,

-' ozneke uzorke, - oSteIl podee\.

7.2 7.3

U kolonl Z8 vrstu Stenskog meterljele

deje II geololko.petrogrefske

determlneelja

uzorke.

U kolonl za oznaku uzorko unose se podecl 0 ozneellStrdne buletlne I dublnl sa koje je uzorek dobljen, keo I brojeeno ozneke koje ~e se vodltl u eleboretu 0 Itvrienlm Ispltlvenjlmo flzleklh I mehenleklh oso. blne. Na Istl neeln deje sel brojeene ozneke uzorke dobl/enog u obllku pereleloplpede. Koo "ostall podeel" moreju II dati svl elementl zepdenl prl uzorkovenju kojl mogu bltl znee.jnl Z8Iz. vo"en;e predvl(lenlh Ispltlvenje.

7.4

Na OS"Ovu mijljenja Aepublitlcog sekret.rijat. za kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02 ~t.mp. Sevun! 18vod ZI l1.nd.'lrditaciju

ad 4. II 1974. n. plata se porn na prome1

- Beogr.d

UDK 553.5:620.163 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM cd 1969-D5-09 Mehanika nena l.pltivanJe fizltkih i mehanitkih .vojnava METODA ODAEDIVANJA JEDNOOSNE PAITISNE tVASTOCE

167

JUS B.B7.1126
H1II8.

Pravilnik br. 07-93/202

od 1988.10.27; Sluiboni liSt SFAJ, br. 72/88.

Rock mechanics.

Method

for the determifJlltion

of one axis compressive

strength

limit

1

Predmet

standarda

i podrucje

primene
prilisne tVrsloce prl proJeklovanJu steno. rudarsklh I druglh redove u

1.1 1.2

Ovlm .tendaroom Ovaj 'Iandard stenl.

.e ulvr"uJe

poStupak odre"lvanja)odnoosne kod kla.llikaclje radne "odlnel

.e prlmanjuJe

2

Veza sa drugim stundardima JUS B.B7.110 - Mohanlka stona. Ispilivanje flzltklh I mehanltklh svojStava. Uzlmanj. uzoraka .'

3

Princip
Probno telo se oplerecuje Jednoosnom prltlsnom sllom I odreduje.e makslmalna slla razaranja.

4

Uzimanje
Uzlmanje

uzoraka
uzoraka se v~1 po slandardu JUS 8.87.110.

5

Priprema

za ispitivanje

5.1
5.2

Prlprema uzorka se vrsllz je.gra Istraine buJotfne 1111.bloka u.etog sa povrllne ill I. jome, kojl se nakna, dno busl u laboralorljllll .ece dljamantsklm dlskom u prlzm3ticna probna tela. Clllndricno probno telo, prlpramljeno Iz )ezgra,mora da .adovol)1 odno. hid. blema kojl se rdava.
Pri.matlcno probno telo, prlpremljeno I. bloka, mora d. ..do"oljl odnos hla

1 do 2,0. Tavhno od pro.

.

1 do 2,0, ..vlsno

od pro-

b lem. kojl se rdava. 5.3
Dodirne Dodlrno pov~lne probnlh tela pollraju se brusnlm paralelne .a kontrollsa pro horn, tako do neravnlne ne budu vece od 0,05 mm. povrSlne su me"usobno dod1rnlh povrslna I upravne no prav.c de)Stv. slle. Indlkalorom po d~ama nornl.lnlm pret"lclma. Odstup."J.

5.4

Paralolnosl

od p.ralelno.t!

mogu bitl nejvlfo 0,1 % precnlka.

6 6.1 6.2
6.3

Postupak
Probno lelo stene so postavlja n. plocu !spltna mdlno be. Ikakvih podmetac. IIIpodm..lvanja. Orzln. opterecenj. probnog tola se krece od 0.1 do 1,5 MPa . S-I, .avl.no od vrue 'Ione. prl Cornu .0 konStatujo vlalnost stone, Evldent!ra se m.kslmaln. vellclna .110lomo probnog tel. F mo'" W:u procenllma.

I izdanje
I

SA VEINI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

I

168
7
Izracu navanje rezu ltata 0 u Pa, Izra~unava .e Z8 .vako probno telo po obra.cu:

Jednoo.na

prltlsna ~vr.tota,

c'

0.c
gde je: A

F me"'-

A

ma, d - pre~nlk probnog tala, u metrlma.

X d' . -.. "4

0,785 X d', po~etna povrllna popre~nogprasekaprobnogtela, u kvadntnlm metrl. .

B

Zapisnik 0 dobijenim

rezultatima unltl ruultat! proma ovom .tan.

Pored podataka prIma standardu JUS B.B7.110, moraJu ..Izra~unatll dardu.

N. osnovu miiljenja

Republkkog

sekretarijlt.

ZI kulturu

SA Srbije

br. 413-81/74-02

od 4. II 1974. Doog,.d

ne plat.

Ie porez

n. promf!1

Slemp... S.vezni

::rwvod U "lno.udiucllU

-

UDK 553.5:620.173

169
Mehanil:n ncna Ispitivanje flzitkih I mchnnitkih svojstava ODREDIVANJE ZATEZNE CVRSTOCE INDIREKTNOM METODOM Pravilnlk br. 07-93/202 od 1988-10-27: Siulbenilist SFRJ, br. 72/88.

JUGOSLOVENSKl STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM
od 1909-05-09

JUS B.B7J27
1988.

Rock mechanics.

Method

for the determifllJtion

of tensile strength

limit. Indirect method

1

Predmet standarda

i podrucje

primene

1.1 1.2

Ovlm standardom se utvrau)e po'tupak odrealvania utezne tvntoce 'tene Indlrektnom metodom. Standard 'e korlstl prl proracunlma rudarsklh I druglh radova u 'tenl. u Izradll prlmenl rudarske opreme. kao I kod naucno.lstrallvatklh radova..

2

Veza sa drugim standardima JUS B.B7.110 - Mehanlka 'tena. ',pltlvanie
flzltklh I mehanlcklh svojstava. Uzlmanle uzoraka

3

Princip Clllndricno probno telo se opterecuje po Izvodnlcama omotaca... Merl ,e najveca ,lIa koja proulrokuje 10m probnog tela.

4

Uzimanje uzoraka Uliman)e uzoroka 'e vr~. po ,tandardu JUS B.B7.110.

5 5.1 5.2 5.3

.Priprema
pretnlka Izvodnlce paralelno,tI

za ispitivanje III bu~enjem bloka-kom.da, stene u laboratorl)l. Odnos vl,\ne I

Probno telo se uzlma Iz )ezgra buwtlne probnog bocnlh tela hid mana

mora bit! u granloOl';o od 0.5 d~ l.b. moraju bltl glatke, Rvne I paralelne. Odstupan)e ad

po kojlmo se telo opterecuje

ne sme bltl vece od 1 %. probnog tela moreju bltl normalne na osu clllndra. Odstupanle od v..tlkalno,tI tlh povr-

Ceone povr!lne ~Ina u odno,u

no o'u cilindra

ne sme bit! vece od 1 %.

6 6.1 6.2

Postupak
Brzlna prlra~taja slle Ie 0,2 kN . S-1 Merl se makslmolna ,lIa loma F u kN. I reglmule "",,' rezultet.

I i<donje

SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

--

I

170
7
7.1

Izra/!unavanje

rezultata
stene, °t' u MPa. fZfafunavI se po obrascu:

Gr8nlc~na zItezna tvrstota

0,

.d X I X
2F

m.kt II

gde Ja:

d I 7.2

- pre~nlkprobnogtela, u metrlma,
duflna probnog tela. u metrlme,

Za ,vako probno tela mora 'e odredltl procenat vlafnoStI.

~

Prf ovakvom naprezanju

!zdvajaju 50 ~etlrl zone:

<D

@ @

<V

-

-

zona trlak,ljalnog zona jednoak,ljalnog

naprezanja neprezanja

neutralna zona zona zatezanj. SlIka 1

8

Zapisnik 0 dobijenim

rezultatima

Pored pOdataka prema standardu JUS B.B7.110, moraju so Izra~unatll unatl rezuhatl prema ovom standardu.

N, osnovu miUjenjaAepublitkog sekret.rij.Ui z. kulturv SR Srbije br. 413-81/74-02 od 4. II 1974. nf plat. Ie portZ na promet ~1.mpa S.vezni uvod tluandardi:uciju

-

Beograd

UDK 553.5:620.173 JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM ad 19a9-Q5-09
Pravilnik br. 07-93/202

171
Ispitivanje METODA Mehanika $1ena fizickih i mehanickih SAVOJNE svojstava CVRSTOCE list SFRJ, br. 72/88.

ODREDIVANJA

JUS B.B7.128
YJB8,.

od 1988.10-27;

Sluzbeni

Rock mechanics.

Method

for the determination

of bend strength

IImle

Predmet 1.1 1.2

standarda

i podrucje

primene
odredtvania savojne ~vrstoce
prl

Ovim standardom Ovaj 'tenl.

se utvr~uje

postupak

Stene.

standard se koristi za odredlvanje savojne cvrstoce
Izrodll prlmenl rudorske opreme, droblienju

proracunlmo rudorsklh I druglh radov. u
radovlma.

steno, koo I u naucnolstroUvocklm

2

Veza sa drugim

standardima

JUS 6.67,110 - Mehonlka stena. I,pltlvonje ffzlcklh I mehanlcklh svo)stova. Uzlmonje uzoroko

3

Princip rozmokom od 2,5 d III 2,5 e, Probno telo elllndricnog III prlzm,tlcnog obllko, posto~lleno na oslonee " Izlote se opterecenju n, "vljanje do 10m..

4

Uzimanje

uzoraka

Uzlm,nje uzor,k, se vr!1po stond,rdu JUS 6.67.110.

5

Aparati

i pribor pomerljlvlm oslonel"" kojlma s. obezbeduje uslovlje-

Uredoj za Ispltlvanje se s,stojl ad no..te ploce'"

no rastojonjeIzmeduoslonaea.Zooblienostoslonoe, j. r a 5 mm (sllka 1), p

'0" \.": '.' . - ", : . I .". ,'. '..' " . : . .. .. .:' .~.,. ... .. . .' ." . . . " < .' .. " . ',' .' "' ' .,'. .. . "0 '
=

-,.

. ..

", ',..'

ii

L= 2,5a it; 25d

. Sliko 1

I izdanje

SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDIZACUU ,"

172
6
Priprema Za ispitivanje

Uzorcl se prlpremaju od jngre Iz bolodna u obllku clllndrlfnih probnlh IeIe IIIlz blokovo rezonjem u prlzme.

7

Postupak

ispitivanja

Probno lelo se ponevl na oslonce odgovaralu~e me(!usobne udolJenoStI. Opteretenje mora delovatl no nedlnl raspona Izme(!u oslonaca. Brzlna prlrdtaje slle more bid 0.1 kN

.s-,.

8
B.1

Izra(!unavanje

rezultata

Izratunevanje savojno fvrnote vrn 58 po obrascu: af

-

M W

-

gde Je: moment sovljanjo prllomu. u MPa. M olpornl momenl popretnog preseka Ispldvanog probnog talo, U kubnlm melrlmo. W

-

B.2

Usvojeno vrednosl savolne tvrStote mora bit! ulvrtle{lo nalmanje na 6 probnlh lela, sa tatnom reglslrocijom odretlene vla1nosll u procenttm.o.

.

9'

Zepisnik

0 dobijenim

rezultatima

Pored podalaka prema stondordu JUS B.B7 .110, moreju '0 Izratunlltl I unotl rozultlltl premo ovom ,ton' dardu.

N. osnovu mlll;.n;. Republltkog sekre1.rij~1' II kulturu

SR SrbJje br. 413-81/74-02

ad 4. II 1974.

ne plat.

Ie porez N pro".,.,

.

~tDmp. Savunl llNod n n~nd.rdiuciiu

- Bf!Ogrnd

UDK 653.5: 620. 163

.173
..

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM ad 1989.05.09 METODA

_Mehanlka stena
fiziekih i mehaniekih svojstava SMICAJNE

hpitivanje

ODREf)IVAllijj\ GRANI~NE ~VRSTOCE

JUS B.B7.130
1988;.

Pravilnlk br. 07-93/202

od 1988.10.27; Slufbenllist SFRJ. br. 72/88.

Rock mechanics. Mathod. for tha determination of .hear .trongth limit

Predmet

standarda

i podru(:je

primene

1.1 1.2

Ovim standardom se utvrduje postupek odredlvanja granlroe smlcejne evrstoce. Ovaj standard se prlmenjuja kod klaslflkeclja radna sredina prl projaktovanju rudarsklh I rirugih radova u Slanl. klo I prllzradll korlltenJu rudarske opreme.

2

Veza sa drugim standardima JUS. 8.87.110 -. Mehanlka stena. Ispldvanie flzieklh I mehanltklh svoj'tava. Uzlmanje uzoraka

.

3

Princip
Odreduje se naiveta slla kod koja nastupllom probnog tela u matrlellspitnog uredaja.

4

Uzimanje

uzoraka

Uzlman;e uzoraka mora bltl po 'tandardu JUS 8.87.110.

5

Aparatj

i pribor

uglom ukosanje 30'. 45' I 70', '" dva para bronzenlh eiHndrlcnlh III prlzmattenlh ulohka, prlttsna ploca I valjel. Svl dglovl uredaja, oslm ulohka. moraju blt1lzradenlod vlsokoleglranog calika (sllka 1). Uredaj za I'pldvanja u tljl 'astav ulaza trl pare promanlJlvlh mltriea ]

Na ,lIeI ja: 1 - mattlco 2 - ulosel 3 - ploca valjc! 4 probno telo 5

-

I izdanje

SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDlZAciJU

174
6 6.1 6.2 6.3 6.4 Priprema za ispitivanje Probna tela .e I"alluju i. ja.gra bu~otlna III blokova nana.
U.lovllspltlvanja DuUna probnog probnlh tala stena sa Izra1enom slojevlto~u moraju bltl po standardu do :!: 3 %. Obllk probnog .a !spltlvanje. tela moraju JUS 8.87.110. tela moh bit! cliin.

tela Jednaka Je pre~nlku .avlsno od mogutnostl

sa od.tupanjem

drl~an III prl.matl~an

njegove prlprama do ta~no.t! tela.

Povr~lne probnog tela obrezuju bltl mellu,obno

.e bru~eniem.

0.05 mm. Caone povr~lne probnog

paralelna I up,"vne. na osu probnog

7 7.1 7.2 7.3 7.4

Postupak Probno telo so .tavl)a u odgov..ajute ulo~ka Ilzlda .mlcanju prl prethodno odrallanom uglu .mlcanja.
Urellaj za smlcanje je opremljen Brzlna prlraltaj; opteretenja ststemom mora da.e valjaka kojl omogutuje krete u granlcama proce. .mlcenja. po povrllnl smlcenia

od 0,1 do 1,5 MPa' .-1

do lome probnog tela. Utvrau;e .e mak.lmalna .11. loma probnog tela.

8 8.1

Izracunavanje

rezultata
(nepona) na povr!inu .mlcanja, 0, u Pa, Izra~unava .a po obra.cu:

Normelno opteretenje

0'

°,

-r

Fm.kl

X sin a,
A

-I

gde ie: F me..

-

mak.lmelna

.lIa loma, zabelezena u kvadratnlm

mernlm met rima,

"I-I
A
CvrstOC8

- predl.ponlranl O9ao .mlsanja u ra.ponu a~

- povrllna

.mlcanja,

urellajem pre.e, uN, a 30. do a 70., .aL

smlcenj8 stena T. U 1'e, Izra~un8v8 se po obrascu:

F

t05 Q m8"'S 1-1

'a, -I 8.2
8.3 8roj !spltanlh probnlh

d X h
5 za ,vakl ugao !spltlvan)a. Za kona~an koallcljentom varljadj.. (sllka 21. rezultat Ispltlvenje

tela mora bltl nejmenje vrednost

uzlma se srednja arltmetl~ka Korlstetl rezult.te

.a prlpedajutlm

srednjlh vrednostllspltlvanje fb11

konmul!e

SOgrenl~na krlva smlce)ne tvrstote

'5"
iOn TQl 10,

Gal

Ga2

01 :a. Q'n

Po

Slika 2

175

9

Zapimik

0 dobijenim

rezultatima Unit! rezultetl preme ovom stan-

Pored podataka prema standerdu JUS B.B7.11O. moraju selzreeunatll dardu.

Na osnovu

miUjenja ,Republlekog

lekretltij.tl Stamp.

II kul1uru Savuni

SR S,blj.

br. .tQ 1

3..(11/74.02

ad 4. II 1974. nc plat II WIporn

n. promt't

zavod u nancto.rdiuc:iju

- Dcoor.d

176
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBA VEZNOM PRIMENOM
od 1981-OS'()6

Ukupno

$Ironu '1

Prirotlnl kal1lon ODREDIVANJE PRITISNE CVnSTOC!'

JUS B.B8.012
1987.
br. 6/07.

Pruvilnlkbr. 07-5033/1

od 100G-12.11;Slulbunlli$ISFRJ.

Naturalstone.

7'£sting of compressive

strength

Ovajstandarrl

je na.,tao revizijom

standardBJUS

0.88.012

iz 1957. godine.

1

Predrnst

standarda

Ovlm stundanJom so ulvrdule noeln l$pIUvon)alednoosna p'Hima j!vrslotu prlradnog kamena, kola la adnas slla prl ko)oj dolazl do 10m. Ipovrlln. prascka probnog lala.

2

Vozo so drugim sll1l1dordima JUS B.BO.OOI - Prlrodnl komen. lfzlmanJo uzorako kama"al kamenlh auragala JUS B.BO.OOI -: hpillvnnlo prlrodnog komeno. OlpOrnO$1n8 dolovanlo ",raza JUS 0.88.010 - l.piUvanla prlrodnag komena. Odrallivon)a upl)on)o vodn

3

Uzimanjo

uzoroko zo Izradu probnlh lalo zo I$plllvonio uzlma)u s~ no n.eln ulvrllan 'Ianliardom

Uzorel kumen. JUS B.OO.OOI.

4 4.1 42 4.3 4.4 4.5

Opl'smo

i pribor

Ma!lna zn rozanlo I(amona. Sulnlea sa mogutnoltu sulen)a odre(Jjvonja gro!kom nalmunlado 105 "C. 0,1 %.

Vug. sa mogutnolw Proso sa dazvoljonom Kljunoslo merllo.

maGe IIDjmanjo 1 I(g i 10enQlcu

od 1 %.

6 5.1 5.2 5.3

Prlp,omo

(lrolJnlh lulo zo ISIJilIvolljo

Iz uzorka kamena izoelu sa t!!!ilerom prolmu teln u obliku kocko su dulinom lviea 50 ! 1 mm. Povr!lno probnlh "1Ia n8 kola .0 pronosl oploreten)o morolu bill rDVllaI planparolalno.Ravnasl $e pasUlo brusenjem no ploel brusnlm prnhom dal: se no olklone svl tragovllzratle (rezanla) probnih 1010.
Probna tala se ispilUiu: a) u suvom slanju, bl u vodom zasitenol11 slanlu. e) 1'0510 25 ciklusa zal11rzuvanla i ou,,,,.zavullj..

5.3.1

Za ispilivalljo

prilisne

(;vrslote 5°C.

u s(ivoI11 slanju

pl'Obna lela so 1'0010 rezanla

I brusen;a

sUse tlo slalne maso

nalcnlperalurll0!}:I:

II IZdanj'

I

SAvEiN!

Z/\ VOO ZA SYANDAROIZACIJU

I

177
Stran.2 JUS 8.88.012

5.32 5.3.3 5.4

Za Ispitivanje pritlsne cvrstoce u vodom zasicenom stanlu probna tela se, posle rezanjo I bru~enja, moreju zasititl vodom proma standardu JUS B.BB,D10, do stalne l'(1a18.

Za IspitivanjeRrilisnecvrstoce posle 25 clklusa zamrzavanlaI odmrzavanjaprobna tela so,poslerezanja
I bru~enja, moraju podvrgnutl nalzmenicnom zamrzavonju I odmrz8Vanju prema standarduJUS B.BB.001.' Za Ispitivanje se prlpreml najmanje 15 probnlh tela, I to 5 zalspltivan)e u "\Avomnanlu, 5 u vodom zall. cenom Itanju I 5 zo Ispilivonje pOlle 25 clklusa zamrnvanjo I odmrzovanjo.

6

Postupak

Probno telo se postovlu prelu, 0 silose povocovaravnomernombrzlnom od 160 :I: 20 N/ I do loma prob.
nog tela. U tom momontu reglstruje 58 slla IamB F. Probno telo I ploce prese kojom se nonosl silo moroju bill potpuno cillo. 6.1 6.2 Provac dolovonJo slle moro bltl uprovon no pov~lnu Ilojevitosti, Ikriliavostl, odnolno na pov~lne prlmor' nlh mehonlckih dlskontlnulteta. Prllspitlvon)u komeno koji je Izrozlto slojevlt ill ~krllJov, prltlsno cvrstoca mora se Ispltotll ne probnlm ta. limo prlpremljenlm toko do provac delovon)a 1110bude parolelan so pov~lnom slojevltostl, Ikrlljavostl, odnosno povr~lnom prlmornlh mehonlcklh dlskontlnulteta.

7

Izra~unavanje Prltlsne fvrstoCa kamana Izrafunova Ie premo obrolcu: ,Pp
a

A

F

gdeje: Pp - prltlsnofvrstoCa, u megapaskallme,
F A

-

slla loma, U n)utnima,

povr~ina preseka probnog telo, u kvodrotnim millmotrima.

ij 8.1
82 8.3

Rezu1tati
Prltlsna odreaeno U Izveitaju

ispitivanja
kamen. dojo 58 koo srodnjo vrednost rozulloto Ispltivonja no nojmonje 5 probnih tolo zo

fvrstoc.

stan)e I svekl Ispitnl provac. 0 ispitivonju moraju se navesti najvgi I nojnili pojedinafni rezultatllspitivanja.

Rezultati se zookruluju na 1 MPa.

Nil osnoyu mKljenJnRopubUekog aokretorljatnZ8kulluru SR Srbl)o br. 413.Q1/14.Q2 od 4. II 1974. n. ploto 10 porol n. promet
S:tampa Seveznl zavod Z8 stlndordizeclju Beograd

178
JUGOSLOVENSIU STANDARD SA OBA VEINOM PRIMENOM od 1987.05-06

Ukupno 'tlon8 J Prlrodnl kamen ODREDIVANJE SAVOJNE ~VRSTO~E

JUS B.88.0 17
'1987.

Pravilnlk br. 07-5033/1

ad 1986-12-11:SlulbenlllltSFRJ,

br. 6/87.

Natural stonll.

TII$t/ng

0'

fllIlCurals strength

Oval Itllndllrd III naltao

ravlziloll1 Itandardll

JUS 8.88.071

iz 7951. godino.

1

Predmet

stendarda

Ovlm lIandordom 10 utvrduJa neOln Ispltlvan)a sevoJne Ovrltote prlrodnog kamena.

2

. Ven sa drugim standardima
JUS B.BO.OOI

- Prlrodnl kemen. UzimanJa uzorke kemenal

kamenlh egregate

3

Uzimanje

uzoraka

Uzo~cl kemena zalzredu probnlh tela zallpltlvenJo uzlme)u 18 prema zehtevlma Itandarde JUS B.BO.OOI.

4
4.1 42
4.3 4.4

Oprema

i pribor

Malina za rezan)e kamene. Sulnlca 18 mogu~nol~ Vaga II mogu~no~ .ubn)a neJman)e do 105 e C.

odredlvanJa mase nelman)e 6 kg,la taOnol6u 0.1 ". Prese opraml)ane sa dva OeliOne oslonca-velJke preOnlke 20 mm. ko)1 .a mOle)u okrotetl aka Ivole osovine. Clloncl .u ugredenl tako da probno telo optere6anJo prim. baz Iz.zlvan)a uvlJanja (torzlja). D.o ur.(I.J. ko]l pr.nosl opteretenJo no probno t.lo 10 aollanl v.llok pr.enlk. 20 mm. V.II.k 10ugr.c:lon n. ta) n.Oln d. ollgur. d. probno t.lo optor.6en). prima .klll.lno (olovlnlkl), bez uvllenJa (torzllo) (.11. .

k.,I.

6 6.1
52 6.3 . 5.4

Prlprema

probnih

t810 prlzme kvedretnog poprafnog

Iz uzork. kamana Izrelu $I tastarom probn. tole u obllku planper.I.ln. presek.. Duflna Ivlca prasek. Ja 40 :I:1 mm. Dulina prizme Je jednaka Oetvorostrukol dulln! Ivlca.

Za IspltlvanJe se prlpreml najmanje 5 probnlh tela, na koJlma IU brultnJom Izravnate povlline od tragova testere. Uzorcl se zatim slile do stalne mase na temperaturl 105 :I:5 DC, Postupak ispitivanja

6 6.1

Probno tela se postavl slmetrlfno na vallkaste oslonce sa rasponom od 3,5 dullne Ivlce preseka probnog tela. Opteretenje se nanosl preko prenosnog valjka u sredlni respona, tako de sila bude Iinilsk! rasporede' na po celo) lirlnl probnog tola. Silo se pove~avo ravnomeroom brzlnom ad 20 :I:5 N/ s do loma probnog tela. U tom momentu registruje .e silo loma F. SloJevite Ilzrazlto Ikrlljoste stene moraju se Ispltati premo slikama 2,314.
..

62

II Izdan)e

SA VI!.~I ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

sor.no 2 JUS 8.88.017

179
/
Mere u mm

I- <b bod

Slik.1

.CJ

I, =3,5b
Stika 2
Sliko 3

F

Slik.4

180
7
Izr8i!unBV8nJe

JUS 8.118.017 SIron, 3

-Sevoln8

evntot8

k8m8n8 IU8eun8V8

18 pr8m8 obr8lCu:

P.
gd8le:

-

2" --;;;j2

3-

F'

I

P. - 18.0In8 evntot8, u m8g8p81k811m8, Ilia loma, u nJutnlma, F rupon, U mlllm8trlma, I b d 8

- IIrln8 probnog t818, U milimetrlm8, - debllln8 probnog tel8, u mlllm8trlma.
Ispltiv8nJ8

Rezult81i

8.1 8.2 8.3

S8volna i!vntot8 k8men8 deje .. k80 Irldnl8 vrldnOit rlzult8ta Ispltlv8n!8 n8 n8Jm8nl8 5 probnlh t818 zo ..okllspltnl pronc. U Izv'8ItoJu0 IIpltlv8nJu moro/u II novlltl nolvllll nejnlll poJodlnoenl rezultatillpltl.onJo. R8zultotl.. zaokrululu no 0,1 MP8.

N, OOnDVU mllljmj,

Ropubuekog ..krolo,lll'"

ZI kullu,u SR S,bqlb'.

41~1/74-02od

4. II 1974. nl photl II

po'"

no prom..

It8mp8 S8Y8znl Zlvod 1I1t8nc:terdlzeclJu - Beograd

o<Y"".:..@I.n.OOI.4
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM od 1984.12.14 Uzima~je PRIRODNI uzoraka KAMEN I kamenlh egregntl kamena

181

JUS D.DO.OOI
1984. SFRJ, br. 48/84.

Pravllnik br. 60-19150/1

od 1983-12.27;Slulbenllist

Naturel aggregetes

and stone. Sempling

Ovaj je standard nastao revizijom stendarde JUS 8.80.001 Iz 1968. godine I u skledu Je SBpredlogom standarda Met1unerodne organizecije ze stendardizeciju 150/0156847 iz 1978. godine. 1 Predmet standarda

1.1
1.2

Ovlm standardom se utvr"uje natin uzlmanja uzoraka kamena I prlrodnlh I drobljenlh kamenlh egregata za laboratorijska ispltivanja za potrebe gra"evlnantva. Ovaj standard se ne odnosi na erhltektonsko.gra"evlnskl kamen lukrasnl kamen}.

2

Primena Uzimanje uzoraka kamena i kamenlh.agregata obavlja 58 za potrebe: prethodnlh Ispltl..nja kvallteta kamenlh materljala u nalarlltu redl 0\:8n8 valjanostl (podobnostil upotrebe za pojedlne redove u gra"evlnarstvu, I ispitivanj~ kvallteta kamenih materljala, U otvorenom le!iltu redl izdavanja uverenja 0 kvalltetu;'

-

--

- kontrolna Ispltivanja kod uhodavanja tehnologlje prolzvodnje Igr8glt., Ispltlvlnjl kVllltote pr,olZVedonlhI deponovanlh kemenlh meterljell, !spitlvanja kvalitetl kamenlh materljlla Isporu~enlh nl gredlilltu, Ispltivanje kvallteta ugra"enlh klmenlh materljala, Ispitlvanja kvallteta kamenih materija'a u slu~aju spora.

-

3 3.1 3.2 3.3
3.4 3.5

Ophe odredbe
Ulorak mora da predstav'ja stvarno stanje I prlrodu materlla'a kojl 58nlllli u nallllltu,le!lllU,
iii 5Oparaeljl. Ulorak gimovana materljala za Ispitlvanje zbog izdavanja kao gra"evinskog Isprave kvalitetu ° materljale., uzima stru~njak laboratorije koja je reo

doponll'

za Isr Islvanja kamena

Uzorke radl proveravanja kvallteta.. gradililta mob uletllzvo"a~ radovalli Investltor, a Il Ieliha prolzvo"a~ odnosno njlhov ovla~enl radnlk,l poslalilaboratorljl nalspltlvanje. Kod svakog ullmanja uloraka kamenlh materljala zalaboratorljska manju uzoraka. Ispltlvanje sa~lnJava so zaplsnlk 0 uzl-

U slu~aju spora uzlmanje uloraka vrli Se komlsijskl u prlsustvu predstavnika Investltora I predstavnlka proilvo"a~a iii predstavnlka Izv04a~a radova I stru~njaka laboratorlje.

4

Vrste uzoraka Medu ulorclma kamenal agregata ralllkuju 50 slede~e vrste uzoraka: pojedlna~nl uzorak,

-

II Izdanje

SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1

I

-...

182
- skupnl ulorak, - laboratorijskl ulorak. Pojedlna~ni ulorak doblja se ullmanjem uloraka kemena III agregata na pojedlnlm mestlma U nalall!!u, lemtu, drobili~nom I separacionom postrojenju, deponljl, gradlll!!u I dr. Skupnl ulorak sastojl se od ve~eg broje pojedlna~nlh uloreka kamena IIIagregata kojl reprelentuju stvar. no stanje kamenoloma, nalali~ta, deponlje I dr. 4.3 Laboratorljskl ulorak doblja se fetvrtanjem III skra~ivenjem skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agre. gata IIIobradom-se~enjem kamena na koll~inu potrebnu za Ilvodenje pojedinlh laboratorijsklh oplta.

4.1
4.2

5

Koli6ina uzoraka U svim slu~ajevlma kada se Ispltuje prirodnl kamen I prlrodnl I drobljenl kamenl agregat skupnl ulorek koji se blje na ispOtlvanje dOblj,a se spajanjem odredenog broja pojedinih uloraka. Svi pojedina~nl ulorcl moraju bltl u skupnom "lorku zastupljenl prlblifno Istom koli~inom IIi u onom odnosu u kojem se nalale u nalaliltu. Najmanje mase pojedlna~nog I skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agregata lavlse od krupnoee lrna sadrfanog u agregatu lone su date u slede~oj tabell:

Najve~a krupno~azrna mm

Masa najmanjeg pojedina~nog ulorka kg

Masa skupnog ulorka koji 58blje na Ispltlvanje kg

125 63 31,5 16 8 4

50 30 20 10 6 6

250 150 100 50 30 30

Broj uloraka kamena I njlhove dimenlije u pojedlnlm vrstama uloraka prlkalanl su u t. 7. Kod svlh uzimanja uzoraka prirodnih I drobljenlh agregata, bel obzlra na mesto ullmanja uzoraka, ko. I1flna svakog pojedinafnog I skupnag uzorka mora Imatl masu kola je data u tabell.

6

Na6in dobijanja ka

reprezentativnih

uzoraka. pojedina6nih,

skupnih

I laboratorijskih

uzora.

Uzorak se doblja spaja~jem veeeg broja pojedlna~nlh uzoraka, a postupak je Ilede~1. Pojedlnafnl uzorcl se potpuno Izmebju I sipaju u jednu kupu, a zatlm ponovo prebacuju da bl Ie nafl"l. la nova kupa. Ovo se ponavlja tri puta. Svaka gomlla pravl 50dodavanjem pune lopate materijala na vrh kupe, tako da delovl kojl kllze nlz Itranu budu Ito ravnomernlje rasporedenl, a da se sredllte kupe ne pomerl. Ako 58 nek~ od ve~lh zrna otkotrljaju Iii rasture oko osnove, moraju se vratltl do IvIce gomlle. U tre~u kupu obrazovanu od izmebnog uzorka zabode 58 dr!ka lopate kroz osu kupe; dr~ka 58 posta vi koso I pomera tako da oplsuje konus, usled fega Ie kupa Iplloltl. Ta Ipljo~t8na kupa je pribllfno pravll. nag obl1ka Ividetl sliku 11. a njeno sredilte mora da S8poklapa sa sredl!tem prvobitne kupe, posle fega Ie vr!1 Ikra~lvanje uzorka fetvrtanjem. Spljoltena gomlla Ie f. '.vrta: Upotreba krsta za fetvrtan1e od drveta iii metala kojl sa mofe utlsnutl krOl gomllu olak!ava fetvrtanje kada materljel tell da 5Ogreglra. Par dljagonalno suprotnlh fetvrtlne 58 zatlm lopatama zgrne na lednu gomllu, a ostatak stavl na manu (videtl sllku 2).

183

//,.-.,.~ \\\,<,,4~\<~~~»-\\~\W'k.:~\~\'

Slika 1
Ovaj proees lT1e~anja I tetvrtanja. Skra6vanje uzoraka tj. skratlvanja ponavlja

Slika 2

so sve dok so ne doblje

potrebna

ma$O uzoraka.

mole se vr~itll uredajem

za razdeljlvanje.

7

Uzirnanje

uzoraka

kamena

Kamen tlja so svojstVa Ispltuju nalazl so:

-

u Istrdnom prostoru, - u kamenolomu kao kompaktna stenska masa, na gradillltukao vet Isporuten matedjal, kao ugraden materijai.

-

7.1

Uzimanje uzoraka karllena iz istrainih prostora

U 5Iutaju kada se Istra!ni radovllzvode povrllnsklm radovlma (zawel, rovovl. raskopll uzorak se uzlma u svemu kako je predvldeno u t. 7.2. U slutaju kada se Ima!nl radovl IzvOde dubinskim bu~njem Ispitlvanja se obavlja na izvadenom kame. nom jezgru. Minimalnl pretnik jezgra je 50 mm. a ukupna du!ina je najmanje 2 m. Dulina komada jezgra ne sme da bude manja od 20 em. - Kod nalazlha ,jednostavne grade" (homogenog.sastava) jezgro se uzima sa svakih 5 metara buootine a skupni uzorak za Ispltlvanje doblja so.spajanjem vile pojedlnatnlh uzorakalz buootine. - Kod nalazlha .,slo!ene gradje" (neilomogenog $Ostava) uzorci za Ispltivanje uzlmaju se za svakl varl. jetet ill vrstu stene posebno:

7.2 7.2.1

Uzimanje uzoraka kamena u kamenolomu Pre nego ho sa prlstupl odablranju uzoraka kamena u kamenolomu potrebno je Izvr~ltl detaljan progled I oeenu kojom te so dotl do podataka 0 Istovrsnostl stenske mase u zonl eksploatacije. 0 njenoj homoge. no.tll zonama Izrazltlh mehanltklh oltotenja. 0 7.onama zahvatonlm povrllnsklm I druglm promonama. Potom so odredl broj pojedinatnih uzoraka na osnovu kojlh se daje oeena kvallteta kamena u kamenolo. mu. Broj pojedinatnlh uzoraka kojl predstavljaju reprezentatlvnl skupnl uzorak u kamenolomu sa kamenom homogenog sastava I sklopa Istrukture I teksture) je najmanje 3 komada kamena obllka koeke sa Ivleom oko 20 em, a za arhltektonsk01jradevlnskl kamen sa Ivleom od najmanje 25 em, kojl su uzetl na razlltl. tlm mestima u kamanolomu. Ako se u kamenolomu.nalazl vile vrsta IIIvadjetata stena (mak~oskopskl vi. dljlva razllke u matorljalnom sastavu, strukturil taksturll. od svaka vrsto kamona prodvh1onog za ok.ploa. taelju potrebno'je uzetl pojepinatnl uzorak za laboratorijska Ispltlvanja.

7.2.2

Skupnl uzorak kamena za laboratorijska Ispitivanja mora reprazentovati najmanje 80 % stenske mase otvorena rudarsklm aksploatacionlm tadovlma.

184
7.2.3

Uzorcl kamena za Ispltlvanle ne smeju II uzetl ad blokova kojl IU Intenzlvno mehanlckl ohoconl, tf. sa vldlflvlm prsllnama, pukotlnama I lupljinama, kao I ad blokova kojllu bill u nepo"ednoj bllzlnl mesta eklplozlje prl mlnlranju. Odabrani uzorci-blokovl vaelh dlmenzija moraju II pafljivo obradltl na potrebnu vellcinu da ne bi do!10do o!teeenja kola mogu utlcoti na ,"zultate laboratorijsklh Ispltivanja. Napomena: Na odabranlm uzorclma polel/no fe naznacltllefl!nu 1IIIIoJnu povrJlnu I oznacltl orljentacl: ju uzorka kako bl II omoguello, po potrebl,llpltivanjeu razllcltlm pravclma. 5vl uzorcl kojl saclnjaveju jedan Ikupnl uzorak moraju Ie obelefitllstlm nom uzorku mora bltl oznacen broj uzorka. .
Uzimanje uzoraka kamena 18 gradililta

7.2.4

7.2.5
7,3

znakom, a na Ivakom pojedlnac.

Na gradilihu uzorcl II uzlmalu ad lomljenog III obra(lenog kamena. Broj uzoraka koll ee deponovanu masu rep,"zentovatl zavlsl ad najcetee veliclne kamena u deponlj!. Za lomljen Iobrac:lenkamen la ivlcom vellclne veee ad 20 cm uzlmaju .. trl pojedlnaena uzorka, a uko. IIko fe kamen manjlh dimenzija, broj uzoraka II mora POYeCati. Kod uzlmanja uzoraka .kamena la gradiliita u lYemu'.. mora prldrfavatl ullova kojllu dati u t. 7.2. 7.4 Uzimanje uzoraka kamena kao ugrac:lenogmaterijala Prl uzlmanju pojedlnacnih uzoraka kamena kao ugra(lanog materljala mora II u Ivemu prldrfavatl ullova koji su dati u t. 7..2 I 7.3, tako da skupnl uzorak reprezentuje Itvarno nanje upotrablJenog kamena koJI je ugra(len kao lomljen IIIobrac:len kamen.

8

Uzimanje
Prirodnl

uzoraka

prirodnih

agregata
mogu Ie nalazltl kao:

agregall clja so svoJstva Ispltuju koje so Istrduje, koje so eksploatl!e, III brodu,

8.1

-

naslaga u nalaziltu naslaga u lefiltu matarljal matarljal U deponlii,

u vagonu, kamionu

ugra(len matarljal.

Uzimanje uzoraka prlrodnog agregata Iz nalazilta koje II Iitrefuje Uzorak za Ilpltlvanje Iz nalazllta koje solltrafuje uzlma II Iz Istrafnlh bunara, sonddnlh jama IUlz bu. !otina. Uzorak Iz Istrafnih bunara IlOndafnih jama uzlma se ravnomernlm zasecanjem brazde od vrha do dna dok so ne dablje potrebna kollclna pojedlnacnog uzorka. Dubina I !Irln'a brazde zavisl ad potrebne koJlclne Ikupnog uzorka za 'spltlvanje, adnosno ad k.,rupnoee . . ladrlanog zrna. Za ispltivanje .. uzlma materijal Iz Ivekog istralnog bunara I sondalne jame posebno. Iz bu!otina se na Ispitivanje !alje celokupna Izva(lena koliclna Iz wake bu!otine posebno. Precnlk bu!otlne mora bltl uskla. (len Ia precnikom najveeeg zrna. Kod lell!!a ,jednostavne gra(le" (homogenog laltava) uzorak Ie uzlma na svaklm 5 m. Kod lellha ,,slolene gra(le" (nehomogenog sasteva) uzorak se uzlma po Ilojavima IlIkcljama.

8.2

Uzlmanje uzoraka prlrodnog agregata Iz Idllta u eklploataclji

- Iz lemte,
-

Uzorcllz Idl!ta u eksploataciji uzlmaju Ie: sa deponlje, la trake, Iz bunkera (slpkl),

-

185

8.2.1

Uzlmanje uzoraka Iz Idllta u eksploataelil vrll sa zasecanJem brazde u otvorenom profUu. Kod lelilta "iednostavne grade" homogenog sastava brazda II ravnomerno za.ea od vrha do dna dok II ne doblie potrobna kol"~lna poiadlnaenog uzorka. 8rol brazdl, njihova Ilrlna I dublna zavlso od vellelne 1001Ita,po. trebne koUelne skupnog uzorka I krupnoet zrna agregata. Kod leilita ,,slolene grade" nehomogenog sas. tava uzorak za Ispitlvanje . uzima na 1st! naeln metodom brazde po slojevl.ma iii sekvencama. Uzetl skupnl uzorak mora reprezer,tovati stvarno stanje u leliltu, ti. kolielnskl odnos uzorka Iz pojedinih sloje. va mora Imatl odgovarajutl odnos u leliitu.

8.2.2

Naein uzimania uzoraka sa deponije zavisl od velielne I obllka deponije I kod deponlja oblika zarubljene kupe (slika 3) poiedlnaenl uzorel za ispltlvanje uzlmaju sa sa vita mesta I Iz razlieltlh dubina deponlie. Broj masta la kojih sa uzlmalu poiedlnaenl uzorel zavlll od v,lIeln, deponlle I potrebn, kouelne Ikupnog uzorka. Kod deponija oblika kupe skupnl uzorak &gregata za Ispitlvanje sastoji Ie od vita poledlnaenlh uzoraka uzetih sa vita mesta I iz razlleltih nlvoa kupe. Da ne bi dollo do segreglranla materljala potrebno Ie korl. stiti vatu dasku iii 11mkojl 51horlzontalno zabode u deponiju I Ispod njegs se uzlma pojedlnaenl uzorak, kako Ie to prikazano na sliei 4.

.

(.//LV/;://;I;;L/:~//:~Y~I/~
Slika 3

Slika 4

8.2.3

Uzlmanle poledlnaenlh uzoraka prlrodnlh agregota II trake na soparaeljama vrillt vila puta u razlleltlm vramensklm Intorvellma. Uzma la Iva kollelna matorljala II odro"ena dullna traka III vila traka, ako 10 Istovrameno uzlmaju na Ispltlvanja agregatl razllelta vellelne zrna. Uzlmanle poJedlnaenlh uzoraka prlrodnlh agrogata Iz bunkera (slpkll vrll sa Ispod IImog otvora g<JeIe materljal Ispuha. Iz bunkera se mora uzetl veea kolielna materljala kola se na lieu mesta eetvrtanjem skratuje na kolielnu Ikupnog uzorka. Uzimanje pojedinatnlh uzoraka prlrodnlh ugra(Jenlh matedjala (ugra(Jenih bezdodatka vezlvnog sredstval, u zavlsnostl od povrline sa koje 51uzimaju uzorei, obavlja se prema rasporedu datom na sllkama 5 I 6 na naein prlkazan n a slie! 3.

8.2.4

8.2.5

9

Uzimanje

uzoraka

drobljenih

agregata

Uzorel droblienih agregata uzlmaju so:

-

bunkera, - iz deponlje, - sa kao ugra(Jen materiial.

sa trake,

-

186 . ~

9.1 9.2
9.3 9.4

Uzorcl drobljenlh agregata sa trake uzimaju se na 1stI na~ln kao no je dato u t. 8.2.3. Uzorcl drobljenih agregata uzlmaju se Iz bunkera na Isti n~ln kao ~to je dato u t. 8.2.4. Uzimanje uzoraka drobljenlh agregata sa depanlje obavlja se u svemu kako je utvr"eno u t. 8.2.2. uzlmanje uzoraka drobljenlh Igregata kao ugra"enog materijala (ugradenog bez dodatka vezlvnlh sredsta. va). u zavl.nostl od povrllne .a koje .e uzlmlju uzorcl. obavljl 58 preml rasporedu datom nl .lIkama 5 I 6 a na na~ln prikazan na slid 3.

10

Uzimanje dilihe

uzoraka

prirodnih

i drobljenih

agregata

koji su isporu~eni

na gradilihu

i za gra.

Uzord prlrodnlh IIIdroblJenlhIgrogatl kojl.u Isporu~onlnl gradlll~tuIIIza gradIII!!. uzlmaJu.0:

10.1

sa deponlje. Iz vagona IIIkam"'na. sa broda.

Uzlmanjo uzoraka prlrodnlh I drobljenih kamenlh Igrogata kojl se nalaze u doponljl na gradili!tu obavlja so u .vemu kako je dato u t. 8.2.2. Uzlmanje uzoraka drobljenlh ill prirodnih kamenlh agregata kojl 51 nalaze u kamlonu III vagonu obavlja so tako !to so uzme vl~ pojedlna~nih uzoraka sa razll~ltih mesta I nlvoa u vagonu odnosno kamionu. 8roj mesta zavisl od vrste materijala I veli~lne kamlona ill vagona. a raspored mesta uzl""anja mora blti Istl III sll~an kako je prikazano na silkama 5 I 6.

10.2

Silka 5

Slika 6 .10.3 Uzimanjo uzoraka prirodnlh ili drobljenih agrogata kojl se nallze na brodu oblvlja so na I.tl nl~ln kao kod uzimanja agregata Iz vagona, s tlm no broj mlSta pojedlna~nih uzoraka mora bitl ve~1zbog ve~e koll~Ine agregala koja se nalazl na brod~.

11

Pakovanje

uzoraka

Ambala1a u kojo) so agregatl I kamen ~Iiu za Ispltlvanje treba da Ie dovoljno ~vrsta da bl mogla da podnese I grubo rukovanje. e da no pretrpl one~enje usled kojeg bl mogao da bude Izgubljen me koji deo uzorka, uklju~iv~i I najsitnlje ~estice.

187
Zo prlrodnl I drobllonl ooroool korllto so plostleno vro~o, drvonllinduell motolno burad. KaelaIe u plte. n)u Iltln 10raO.t, ulorello pakuju u pllllieno vro~ kojo so ..tlm IIlvl)oju u odoov.ralu~a ..nduke. Svokl ulorak (poko!) mor. bltllpolll n. vldnom meltu I..no obolo18n olnlkom kololo n.vedonl u ..pl. sniku 0 ulimanju uloraka. U svako pakovanje (sanduk, vreea iii bure) mora se staviti etiketa na kolo) su Ispisanl svi podad 0 uzorku (olnaka ulorka, broi, nalalilte-mesto uliman)a ulorka 1 datum). List mora bltllsplsan olovkom elja je boja otporna na vodu ill se stavlja u plastienu vreeieu da bl 58 osigurao od vode, tl. podad sa etikete moraju ostati eitljivi i posle transporta ulorka do laboratorije.

12

Zapisnik

0 uzimanju

uzoraka

Zapisnlk 0 ulimanju uloraka prilde se Ul ulorke, a mora da sadrll sledeee podatke: vrsta uloraka (kamen, prirodnl agregat,drobljenl agregat), - poreklo materijala (naliv proilvodaea materi)ala, naliv nalalilta, naliv gradili~ta),

-

mesto ulimanja uloraka (kamenolom, deponlja, bunker, vagon I dr.). - natin uzorkovanja. - oznaka uloraka, broj uzoraka I kollelna, - namena materijala, - tehnleki uslovl po kojlma 58 I,pltuje,

-

kod uzlmanja uzoraka drobljenih materl)ala nl drobillenom postro)enju U laplsnlk 58 obavezno nl' vode I podael 0 naelnu otpra~lvanj., vremenskim uslovlma, re!imu drobljenj. I k~.lItetu kamena,

datum I mesto. Zoplsnlk 10 lost.vl). u Irl prlmorko I mor. bill potpilin od str.n. Ilruenog lie. I.bor.lorl). ..dufonog z. uzimanje uzoraka, predstavnlk. prolzvo(!aea materijala odnosno Izvo(!aea radovo, 0 po potrebll od stro. ne predstavnika nadzorne slulbe odnosno Investitora.

N. Olnovu mllljlnJ. Aepubllekog ..krl1arlj8t. U kulturu SR Srblj. br. 413-81/74.02

od 4.111974. n. plet...

pora

N prom.t

~tampa Savilni lsvod z. I1:lndardizeciju - Beogr.d

188
JUGOSLOVENSKI STANDARD

Ukupno

etrano

10

- prillen08
od 1990-08.04
,

LABORATORUSKO ODREDlVANJE BRZINE IMPULSA I"ULTRAZVUcNIB ELASTIcNIB KONSTANTI STENA

JUS B.B8.121 1990.

p,."Unik br. 06-93J88 ocI1990-Q4.03;Slulb8ni list SFRJ. br. 23/90. LIIboriltory rock deter..LDllt.Loa of pulse veloc.Lti8s .rtd uItr.sODic 81.stic CODBt.DtS of

1 PREDtfET

STANDARDA

Ovim standardom se utvrduje oprema i postupak za laboratorijsko merenje buine impulea longitudinalnih i transverzalnih talasa u steni kao i odredivanje ultrazvucnih elastienih konstanti izotropne stene ili stene koja pokazuje neznatnu anizotropiju.
2 PODRUCJE PRIMENE

Ova se metoda koristi za merenja brzina talasa u anizotropnim i izotropnim stenaIDa, iako na brzine dobijene u izrazito anizotropnim stenama mogu imati uticaja faktori kao ato eu p~avac, daljine puta i precnik pretveraee. Ultrazvucne elastiene konstante izracunavaju se iz izmerenih talasnih buina i zapreminske mase. U standardu je utvrden ogrsnicavajuci,stepen snizotropnosti zs koju su dozvoljeni prorseuni elssticnih konstsnti kso i postupci zs odredivsnje stepena anizotropnosti. Metoda nije pogodna za merenje prigusenja ~slsea nspona. Brzine impules mogu .e

koristiti za odredivanje elastienih konstanti materijala s visokim stepenom anizotropij., ali takvi postupei ovd. nisu opisani. N8pOI8ena: Osnovn. prednosti ultrazvuenog ispitivanja su u tome !ito dsje buine longitudinalnih i transverzalnih talasa,kao i vrednosti za ultrazvuene elastiene konatante n.taknutih homogenih izotropnih uzoraka. Elastiene konstante se ne smeju raeunati zs stene s nsglaienom anizotropnoscu po. stupcims opisanim ovom metodom. Vrednosti elastienih konstanti eesto se ne slaiu a vrednostima utvrdenim statickim laboratorijskim metodama ili metodua "in situ". Slieno ovame merene talasne brzine ne moraju se alagati aa eeizmickim brzinama, ali pruiaju dobre sproksimacije. Ultrazvuena procena osobina stena korisna je za preliminarnu prognozu statiekih osobina. Metoda je kortans za oconjivanje ef~katR jednoosnog na'prezanja i zasicenosti vodom na brzinu impulsa. Ove osobine su od koristi za inienjersko projektovanje. 3 orm ODREDBE
dilatacionog taloss. To je koja je prakticki heskonscna kao brzina u prizmi. brzina 11 po-

3.1 Brzino longitudinalnog taloss je br:z:ina prostiranja longitudinslnog tsloss u sredlni preenom pravcu. Ova se brzina ne moze shvatiti

3.2 Elastiene konstante odredene ovom metodom nazvane su ultrazvuenim, posto su 'frekveneije impulsa iznad cujne graniee. Pojmovi "zvueni" i "dinamieki" se katkada koriste za ove konstonte, ali ih ne opisuju taeno. Postoji i mogucnost da se ultrazvucne elastiene konstante rszlikuju od onih dobijenih drugim dinamiekim motodsms.

I Udaaj.

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

JUS B.B8.121-1990
,

189

4 Af'AKA'J'UHA 4.1 Aparatura za iapitivanje (alika 1) mora imati elektronske komponente i zaiti~ene provodnike a odredenom impedanaom radi oaiguranja efik.anos preno.. enersija. Da bi ae aprecil0 oite~enje .parature, ne ameju biti premaieni ulazni napo-

nL
4.1.1 G e n era
napona ili struje

tor
ukoUko

imp

u 1 a .a

Ova jedinica ae aaatoji od elektronskos seneratora
je potrebno. Izlazni

impulsa i apoljnih
obUlta pravougUh

napon

pojaCivaca impulsa

ili sinusoidalnog talasa je zadovoljavajuci. Generator mora imati izlazni napon a maksimalnom vrednoi~u nakon pojacanja od najmanje SO V uz optere~enje impedanse od SO n. Pozeljna je promenljiva sirina impulsa i to u rasponu od 1 do 10 ~s. Ritam ponavljanja impulsa meze se fiksirati na 60 ponavljanjs u sekundi ili manje, iako je preporucljiv raspon od 20 do 100 ponavljanja u seltundi. Generator impulsa taltode mora imati izlaz oltidackih impulsa (za oltidanje osciloaltopa). Hora postojati mogucnost za promenljivo Itainjenje izlsEs glavnol impulsa u odnosu na izlaz o~idacltog impulsa, i to u minimalnom rasponu od 0 do 20 ~s.

Generator lapoln
hln GllYn! .o:k! da~a 11hz

Pretpoj.elv.e I

i

--Uzorak stene'

..J

I I

~j.e

Pr!jellllik

~

r-I

lolo I' I vreMnsko

r---:--- -, EI ektronskl I I

I

kltnlenje

I

broja~

I

L-

~kretanje Z~1!.n1!

N8p088Da: Komponente
metode

prikazane
vremena

isprekidsnom
putovanja i

linijom su prema izboru. zaviano cd
naponslte osetljivosti oscilosltop~

merenja

~,.. SUlta 1 - ~ematski dijsgram aparature

2

190
4.1.2 Pre t v a r a c i

JUS

8.88.121-1990

Sastoje se od odasiljaca prijemnika kojvpretvara je okolna temperatura,

koji pretvara elektricne impulse u mehanicke impulse i mehanicke impulse u elektricne. Uslov! okoline keo ito vlaga, vlaznosti i udar moraju se uzeti u obzir pri izbo-

ru pretvaraekog elementa. Po pravilu to su pijezoelektricni elementi, al! mogu odgovarat! i magnetostr!kc!oni element!. P!jezoelektricni elementi tipa debl~!na-prostiranje stvaraju i registruju pretezno energiju longitud!nalnog ta18so: pijezoe1ektricni elementi tipa debljina-sm!canje preporucuju se za merenje transverza1nog talasa. Najceice koriiceni pijezoelektricni materija1i ukljucuju keramiku poput olovnog cirkonat-titanata za prit!sak ili smicanje i kristal9 poput kvarca sa a-c rezom za smicanje. Da bi se smsnjila rssipsnja i slobo definisenje prvih dolazeka prijemniku, odeiiljee mora biti projektovan da stvara telasne duzine bar tri puta duze ad proseene velieine zrne stene. Napollena: Talasne duzine je brzina talase u uzorku stene podeljena rezonantnom frekvencijom pretvaraca. Najceice koriicene frekvencije krecu se !zmedu 75 kHz i 3 MHz. Pri laboratorijskom ispitivenju moze biti prikledno koristit! pretvarec~p elemente bez kuciita. Medutim, ukoliko je izlezni napon prijemnika nizak, element mora biti u metalnom kuc!8tu (uzemljenom) radi smanjenja lutajucih elektromagnetnih smetnji. UkoUko je potrebna zaStita od mehenickih oiitecenja, odesiljec keo i prijemnik mogu se zaitititi pomocu metalnog kuciita. Ovo omogucuje da posebni dodaci pretvaraekog elementa menjaju svoju osetljivost ili umanje zvonjenje. Osnovne karakteristike elementa u kuciitu ilustrovane su na slici 2. Prenos energije izmedu pretvarackog elementa i opitnog uzorks moze se poboljisti maiinskom obradam ili poliranjem povriins prednje i zednje ploce uc!nivsi ih glatkim, ravnim i paralelnim, izradom ploca od metala kao npr. magnezijuma cija je karakteristicna impedansa bliska onoj kod uobicaj~nih tipova stena, izradom prednje ploce ito je tanje moguce, keo i spajanjem pretvareckog element'a sa prednjom plocom tankim slojem lepka koji provodi elektricitet, s preporukom da to bude epoksidnog tipa. Brzine impulsa moguce je takode utvrditi za uzorke podvrgnute jednoosnom naponu. Kuciita pretvereca u ovom slueeju takode sluze keo pritisne ploce, te se konstruiSu s debelim ploe8ma redi osigurenja j.ednolikog opterecenja na krajevima uzorka. Stanje napona kod mnogih tipova stena ima znacajnog uticaja na brzine talasa. Stene "in situ" su obicno u napregnutom stanju, pa stoga ispitivanja pod
naponom imaju praktican znacaj.

~ilindriCni
Zadnja

zid

plata

/"""""""/ /
Pretvarackl el ellen!

/
/ /
/

Prednja plaea

~I

. prlkljucak

/ /

Zica e1ektrienoq voda

Lepak

/ /

"""""""/
Slika 2

-

Osnovni

delovi

odasiljaca

ili prijemnika

u kuciitu

3

JUS

B.B8.121-1990

191

4.1.3 Pre

t p 0 j a c a v a c

Naponski pretpojacavac koji je potreban ako je izlazni napon prijemnog pretvaraca re1ativno nizak ili ako su jediniee za indikseiju i merenje vremena relativno neosetljive. Radi ocuvanja brzih porasta vremena, frekventni odziv pretpojacavaca ne sme pasti za nize od 2 dB unutar raspona frekvencija izmedu 5 kHz i 4 x rezonantnn frekvencija prijemniks. Unutrssnji sum i pojscsnje takode se morsju uzeti U obzir prilikom izbora pretpojacavaca. Oaciloskopi aa lz1azom vertlkalnog signala mogu Se upotrebiti za pojacanje signala za eleKtronskl brojac. 4.1.4 J e d 1 n 1 c a

z a

i n d 1 k a c 1 j u

1 za

mer

e n j e

vre

-

men

a
primenjen na prednjl pretvsrsc i izlazni napon iz prljemnog pretse na katodnom osciloskopu radi vizuelnog osmatranja oblika ta-

Naponski impuls varaca pokazace

lala. Olcllolkop morl iroatl U Iuitlnl rlvan odzlv lzmedu frekvenclje od 5 kHz 1 4 x rezonantne frekvencije pretvaraca. Horaju postojati dvoltrukl snopovi ili dvostruki tragovi tako ds se dva tslasns obllks mogu prikazsti istovremeno s njihove amplitude kontrolisati odvojeno. Osciloskop se ukljucuje putem okidnog impulsa iz generatora impulsa. Jedinica zs merenje vremena mora biti u mogu~nosti da meri intervale izmedu 2 ~s 1 5 ~s s tacnoscu od jednog stotog dela. Preporucuju se dye slternativne vrste jedinice za merenje vremona, a njihova odnosna mests prikazana su tackastim okvirima u blok-dijagramu na sliei 1 (elektronski brojac opremljen za merenja vremenskih intervala ill kolo za vremensko kasnjenje, kao npr. generator kontrolnog promenljivog kssnjenja ili uredaj za zakssnjeno ispitivanje na osciloskopu) . Kolo za merenje vremena prolaza mora biti redoVno bazdareno u zavisnosti od njegove preciznosti i linearnosti unutar raspona instrumenta. Bazdarenje mora biti kontrolisano u odnosu na signale emitovane iz kalibracione radio-staniee. Bazdarenje kola za merenje vremena mora se vrsiti bar jednom mesecno,kao i nakon bilo kakvog jakog udara koji bi instrument pretrpeo.

s UZORAK ZA ISPITIVANJE S. 1 Priprema uzorka
Priprema seconje, najmanju uzorka mora biti obavljena veoma paz1jivo. Buhnjc jezgra, rukovanje, bruhnje i poliranje mora biti izvrhno s pdnjom kako bi lIa IIvole nn meru mehanicka oste~enja izazvana naprezanjem i toplotom. Uzorak ne sme

da dode u dodir sa drugim tecnostima osim vode i veznog sredstvi koje Se postavlja izmedu uzorka i pretvaraca za vreme ispitivanja. Povrsina pod pretvaracem mora biti tako ravns ds sonda deb1jine 0,025 mm ne moze pro~l ispod lenjira postav1jenog na povrsinu. Dve naspramne povrsine na koje ~e se smestiti pretvaraci moraju biti paralelne u okviru 0,1 mm/20 mm 1ateralne mere (slika 3). Ukoliko merenje brzine impulsa treba izvesti duz precnika jezgra, tada se gornja tolerancija odnosi na paralelnost dodirnih linija izmedu pretvaraca i zakrlvljene povrsine jezgra stene. Sadrzaj vlage uzorka za ispitivanje moze uticati na izmerene brzine impulsa (t. 6.2). Brzine impulsa mogu se odredlti na uzorku za stene susene u pe~i (0 ~ zasi~enje), u zasi~enom stanju (100 ~ zasi~enje) ili u bilo kojem stanju izmedu ovih. Ako treba odrediti brzine impulsa za stenu istog stanja vlaznosti kao sto je dopremljena ili kakva postoji pod ;emljom, mora se voditi racUDa kod pripremnog postupka da se sadrzaj vlage ne promeni. U tom slucaju mora vodonnpropu8n~ vrn6~ 1]1 ih prnmnznti S8 ataviti "zorak i uzorak %a ispitivnnjo " voskom i primenit! suve ~ostupke za pripremu povriine. Ako se traze rezultat! za uzorke susene u peei, temperatura'u pe~i ne sme preei 66DC, a ako se trazi rezultat za 100 ~-tnu zas,ieenost uzorak mora ostati uronjen u vodu do trenutka ispi-

tivanja.

4

192

JUS

8.86.121-1990

Pretvultl B

\F
SUite 3

UlOuk ZI
IlpltlVlnj.

A

.

Paraleln9at Urine

20-

A ne C
pute

ame odatupati

od

B za

vUe

od

0,1

mID za

svakih

5.2 Ogranicanje Odnoa
iZDIedu

-re duzine

impulse i ~inimalne lsteralne mere ne ame biti veci od vrednosti ovog odnoaa ne mogu izmeriti pouzdane brzine impulsa. Dulina puta impulaa kroz stenu mora biti bar 10 x prosaena velieina zrna kako bi se lIogla odrediti tacna proseena brzina proatiranja. V8liCina zrna uzorka stene, prirodna rezonantna frekvencija pretvaraca i minimalna lateralna mera uzorka su medusobno zavisni faktori koji uticu na rezultate ispitivanja. Talasna dulina koja odgovara dominantnoj frekv'nciji impulsnog niza u steni priblizno je povezena s prirodnom rezonantnom frekvencijom pretvaraca i brzinom proatiranja impulsa (pritiska ili sm~eanja) na sledeci nacin:

5.

Kogu~e je da se za visoke

~...gde ~ . V f je: dominantna talasna duzina impulsnog

v f
niza, 11metrima,

(1)

- brzina prostiranja impulsa (pritiska ili smieanja), u metrima u sekundi, prirodna rezonentna frekvencija pretvaraca, u hercima. Najmanjalateralna mera uzorka za iapitivanje mora biti bar 5 x talasna duzina
longitudinalnog jest: talasa
tako

da ae meri

stvarna

brzina

dilatacionog
(2)

talua,

to

D ~ 5 X gde je:
D

,

,Talasna

-

minimalna

lateralna

mera

uzorka

duzina

mora biti

bar

za ispitivanje, 3 x prosecna velieina

u metrima. zrna taka da je
(3)

X ~ 3 d, gde je:
d

-

proaeena

velicina

zrna,

u metrima. 5

JUS B.a8.121-1990 Jednacine
ta1ase na

193
zavisnost za 10ngitudina1ne
(4)

I, 2 i 3 mogo se kombinovati tako da daju
sledeci nacin:

d ~ 5 (Vp/f) gde je: Vp brzina

~ 15 d, u matrima odabrati iznad ispod L laze

-

prostiranja

impulsa

(longitudinalnog),

u sakundu. tako ds zadovolje crte crte. ns Za

Posto su Vp i d osobine materijala, f i D se moraju jednacinu 4 (sliks 4) za svaki uzoraK za ispitivanje. nost Vp/f slici odredani crta. dozvoljene precnik, vrednosti vrednosti dozvoljena precnika velicine vrednosti uzorKa zrna duzine D leze d leze uzorka 4, dOK dozvoljene

Za bilokojuodredenu vr~ddijagonalne dijagonalne leva

od dijagonalne

Mere U CI
DuUna ulOrk.,

L
3&,\

\2,7 \0,16 ~7,62

25,4

Q

0,508
0,38\

,,;
.. c

.:
...

E

~.IC 5,08

2

&:II

i
~Q254 .. 0,\27 \,5~

2;JI.

:

{!

0

0.508
brztn.

\.016 prosl:iranja

2Pll

V
,-P...

rezonantna frekvencija

f

Slika

4

-

Grafikon

koji

pokazuje

zrna u odnosu na odnos

dozvoljene vrednosti precnika uzorka i velicine brzine prostirenje i rezonsntne frekvencije

6 POS1UPAIt

6.1 Odre4ivanje
Oznsci
rackih

duiiDe

puta i zapremiDske

.ase

odnosu pulsa

O,l~.
proracun

pretvaracana uzorku taKo de linije koje speja srediRta pretve1 mm na 30 mm) u nije nagnuta za viAe od 2° (priblizno ne pravac upravan na bilo koju od povrsina. Tada se izmeri duzina puta imod srediSta do srediSta pretvorackih kontaktnih povriine .. tacnoicu od Masa, zapremina i zapreminska masa uzorka za ispitivanje potrebne su za
se polozoj
kontaktnih povrsina

kao i poroznosti i stepena zasicenoispitivanje iz' merenje njegove mase i zapremiDe izracUDate iz prosecnih spoljnih mera. Odredi se masa i prosecna mera s

ultrazvucnih

ela~ticnih konstanti

st!. Odredi se zapreminskalias a uzorks zs tacnoscu od 0,1 ~. Izracuna se zapreminske Wt P" 6 V

mesa pomoF.1\",obraaca: (5)

194
ade je:
p - zapreminska masa, u kilogramima po kubnom metru, u kilogramims, Wt - masa uzorka za ispitivanje, V - zapremina ispitnog uzorka, u kubnim mecrima.
6.2 Prividn8 poroZDoot i otopen F.nOi~ODjn

JUS

B.B8.121-1990

Odredi

se

prividna

poroznost

i

stepen

zasi~enja

stone

koja

se

i~pitllje

i

zabela!e

tako dobijeni rezultati.
6.2.1 odredi se masa uzorka s tacnos~u od 0,1 ~.

6.2.2 Osuii se uzorak do konstantne mase u ventiliranoj suinici pod vakuumom na 66 :i:DC i izmeri nakon isusenja s taenos~u od
masa konaens posle js postignuta mase. merenja Ako brzina kad se gubitak koristi talasa. u 6-sstnim intervalima susenja od temperatura 105 susenja DC,

na 0,1
ne odredi

105 f 2DC ili ~. J<OnstllDtna
pre In" I 0 ,I so vla!nost ,.

6.2.3 Potpuno se

uroni uzorak pri vakuumu u f11triranu
od 24 h. se osusi

11i destilisanu

vodu na

20 t 5 DC U trajanju kupatila, povrsinaki

Po iateku ovog vremena izvadi se uzorak iz vodenog vlaznom krpom i odredi njegova maso R t8enos~u od u:r.orak u vndonn k\lpotl1o pri vn0.1 X, Do bi .e 08il\lra1o zasi~lInost vrati '''' kuumu i odrsdi njegovn mnsa no ,lielln nIIe!n 1.R 14-sntnl! !nterv/llo dok pov"~/ln.l"
mass izmedu dva merenja ne prede 0,1 ~ konaene mase.

6.2,4

Prividna

poroznoat

izraeunava

se (Ws

prema - Wo)
.

obroscu: ,

P

=

(6)

V

,

w

Ide je:
P
Ws W
-

prividna poroznost, u procentima, masa zasicenog uzorka, u gramima,
masa uzorka susenog u susnici, u gramima,

0

-

7w V

-

jedinicna

masa uzorka

vode,

1,00

g/cm

3

, t. 6.1, se
Wo)

- zapremina Stepen

odredena vodom

prema

u kubnim
prema

centimetrimn.

6.2.5

zasi~enosti

izracunava

obrascu:

S

=

(Wt

-

(7)
Wo)

(Ws

-

gde je: S - stepen zasi~enosti, u procentima,
Wt Wo
-

j
prema gramima, t. 6.1, u gramima,

masa

uzorka uzorka

kad

su

izmerene u susnici,

brzine, u

- masa
-

susenog

Ws

masa

uzorka

zasicenog

vodom

u Iramima.

6.3 Odredivanje
6.3.1

vremena putovsnja iIopu1sa

Poveea se izlazni napon generatora impulsa, da bi se dobilo pojacanje pojacivaca i osetljivost osciloskopa i brojaca na optimalni nivo, dajuei strmiji impulsni front kako bi se omogu~ilo tacnije merenje vremena. Optimalni nivo je odmah ispod nivoa pri kome elektromagnlltski sum dostigne nepodnosljivu jacinu ili ukIjuei I>iojac pri njegovoj najnUoj osetljivosti okidanja. Nivo iiumS"ne sme biti viiii od jedne desetine amplitude prvog vrha signala od prijemnika. Izmeri se vreme putovanja s tacnoii~u jedoog stotog dela za longitudinalne talase i jednog pedeaetog deja za transverzalne talase i to koriste~i kola za kasnjenje vezana a

7

JUS

8.88.121-1990

195
i1i podesivsi brojac na njegovu najvisu upotrebljivu pre-

osci1oskopom ciznost (t.

(t. 6.1.1) 6.3.2).

6.3.1.1 Osci1oskop se koristi sa kolom za vremensko kasnjenje da bi se prikazao i direktan impu1s i prvi dolazak predanog impulsa, kao i izmereno vreme putovanja. Karakteristicno je da se prvi dolazak prikazan na osciloskopu sastoji od zakrivljenog prelaza iz horizontalnog traga nultog napona kojeg sledi strmi, vise-manje linearni, trag. Izabere se prvi prekid na dosledan nacin u odnosu i na opitno merenje i na odredivanje nultog vremena. On se odabere ili na pocetku podrucja zakrivljenog prelaza ili na preaeku nultog napona s pravim delom pozicija prvog dolaska. 6.3.1.2 Brojac se pokrene direktnim impulsom datim odasiljacu i zaustavi sa prvim dolaskom impulsa koji dospe do prijemnika. Posto je potrebna promena napona da ukljuci brojac, on ne moze precizno osetiti prvi prekid impulsa. Da bi se postiglo ato je moguee preciznije merenje vremenskog intervala, poveea se osetljivost okidanja brojaca do optimuma a da se pri tom ne izazove lazno okidanje spoljnim elektricnim sumom. 6.3.2 Odredi se nulto nje vremena putovanja vreme kola koje ukljucuje oba pojacivaca i opremu za merei izvr~i korekcija izmerenih vremena putovanja. Ovaj faktor

ee ostati konstantan za datu stenu i nivo napona ako se ne menjaju karakteristike kola. Odredi se nulto vreme kako bi se otkrila bilo kakva promena, 8 ono se odreduje atavljanjem pojacivaca u direktni kontakt jedan s drugim 1 meronjcm direktnog vremona kasnjonja 111 mereei privldno vremo putovanja za noki homognni materijal (npr. celik) kao funkciju dutino, pa potom iskoristivsi kao korokcioni tak.

tor presek pravca kroz tacke podataka s nultdm dutinom.
6.3.3 Kako je prvi predati signal longitudinalni talas, njegova'detekcija je relativno laka. Dolazak transverzalnog talasa moze, medutim, biti prikriven vibracijama od zvonjenja pojacivaca i refleksije longitudinalnog talasa. Amplituda

tran,vlrzalnog
trenutak dolaska

tala.a
odrediti

U odnOGU na longitudinalni tal.. moil s vecom tacnoseu pomocu elemenata
sredstva, kao i pritiskanjem

II

povlcati

i nj'gov

civaca. Ovaj tip elementa atvara neku gu ustanoviti. Prenos energije izmedu sati primenom sokovakuumska tisnom silom. 6.3.4 nalnih tankog sloja veznog mast ili smola, kao

transverzalnog pojapritisnu energiju tako da se oba tolasa mouzorka i svekog pojacivacB mote se poboljsto je npr. pojacivaca fenil-salicilat, na uzorak malom vipri-

Za uzorke podvrgnute jednoosnim naponskim poljima prvi dolasci longituditalasa obicno su dobro definisani. Hedutim, tacno odredivanje prvih dolazaka transverzalnog talasa za uzorke podvrgnute naponu komplikuje se oblikom promana na granicnim povrainama na bilo kojoj strani prednje ploce,kao i na slobodnoj granicnoj povrsini uzorka. Dolasci transverzalnog talasa su stoga teski za otkrivanje, pa je za tacno ocitavanje potrebno iskustvo. 6.4 Ultrazvucne e1aatiene konstante

Stena mora biti izotropna a moze imati samo neznatan stepen anizotropnosti ako treba da se racunaju nadzvucne elasticne konstante. U ,cilju procene stepena anizotropnosti stene izmeri se brzina transverzalnog talasa utri ortogonalna smera, a i u cetvrtom smeru pod 4S~ od bilo kojeg od prethodna tri smera ukoliko je potrebna provera. Uz iste geometrijske uslove urade se ova merenja ili izmedu
rav-

nih paralelnih povrSlna ili parsleino precniku cilindrs. Jednacine u t. 7.2 za izotropnu sredinu ne smeju se koristiti ukoliko bilo koja od tri brzine transverzalnog talasa odstupa za vis~ od 2 % od njihove prosecne vrednosti. Greska u vrednostima E i G (t. 7.2) usled ili anizotropije ili eksperimentalne groske u tom slucaju obicno neee preei 6 %. Najveca moguea greska u .vrednostima~, ~ i K zaviogieda i anisi u najveeoj meri od relativne vrednosti v i v'. kao i od grnAaka zotropije. Kod uobicajenih tipova stena prdPcenat greske za ~, A i K 'moze dostiei

. i veee vrednosti ad 24, 36 i 6. Kod veee anizotropijemaguei procenat te greske za elasticnekonstante biee jos veei. 8

196
7 PRORAetJNl
7.1 Brzine prostiranja longitudinalnog i transverzalnog talasa

JUS B.B8.121-1990

v p i va

izracuna-

vajuae pramaobraacima: vp

=

L
P-.

(8)

T P Ls =T
a
u aekundi,

va
gde je:
v L
-

(9)

brzina duzina

proatiranja putovanja

impulaa, impulaa, u

u

mat rima

mat rima,

T - efektivno

vreme putovanja impulsa (izmereno vreme minus korekcija nultog lIena), u aekund8lla, a indekai pia oznacavaju longitudinalni odnoano trenaverzelni telas.

vre-

7.2

Izracunaju

se ultrazvucne

elasticne

konstante
-

kako

sledi:

[
E .

P v:

(3V~

4V:)

]
(10)

(V2 p

-

v2)
a

gde je: p

E

Jungov (YOUDg) lIodul elasticiteta,u paskelima, u kilogramimepo kubnOlll metru. - zapreminskalIasa,
-

G gde je:
G
-

= 'p'v2 s
u paske lime.

(ll)

modul

krutoati

ili modul

smicanja,

(v2 2v2) P - s
J.I

=

(12)
2(v2

p

2v2)
-

s

gde

je:

.

J.I.-Poasonov

(Poissonn)

koeficijent:
>. = -p (v2 .

P

2v2)
-

s

(13)

gde je:
>.- L8IIeova (Lamee) konstanta, u paskalima, i
p (3v2

4v2)
-

P
It

s
(14)

=
3

gde je:
It - !DOdul gustine, u paskalima.

9

JUS B.B8.121-1990

197

8 IZWATAJ

0 ISPITIVANJU

Izveitaj 0 ispitivanju mora sadrzati sledece podatke: #' identifikaciju uzorka za ispitivanje ukljueujuci tip i .lokaciju stene,

- prividnu
.

zapreminsku

masu

uzorka

za

ispitivanje,

poroznost
anizotropnosti impulsa

i stepen
izrazen od proseene

zasicenoati
kao brzine

vodom,
odredene

u procentima,
procenat merenjima odstupanja u tri brzine smera, longi-

-

stepen tudinalnog nivo

maksimalni

naprezanja brzine

uzoraka, impulsa za longitudinalne
i

izraeunate merenja,

transverzalne

talase

sa

smerom

-

izracunate ultrazvucne elastiene konstante, vrstu lepka izmedu pojaeivaea i uzorka, i ostale podatke, kao ito su fizieka svojstva, ukoliko se odreduju.

sastav

uzorka,

petrografija

itd.

~'({1

HI osnovu

I!Ujenja

Repl1blWroqsekretar!jata za kulturu SR Srb!je br.41J-81/14-02 od 4.111914. ne plaCa se porez na pronet Stanpa Savezn! zavod za standardlzac!ju - Beograd

10

---.........

198
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OIA VEZHON PlUNENON od 1982'()7.29 'spitiVinje OTPORNOST prirodnog kamel18 MRAZA NA OEJSTVO

Ukupno mana 2

JUS B.B8.001
1982 lilt SFRJ, br. 29/82.

Pravilnik br. 50-5823/1
resting

od 1982.04-Q8;Slulbeni

of natural rock

Oll1lj standard je nasteo revizijom

standarde

JUS 8.88.001

Iz 1957. godlne.

1

Predmet

standarda

Ovim standartJom SI utvrdule nafin ispitivanja prirodnog kamena u svrhu ocene otpornolti kamena nI dejstvo mraza.

2

Uzimanje

uzoraka

Probna tlla IzraduJu Sliz uzoraka kamlna uZltih prIma zahtlvlma .tandarda JUS B.BO.OOI.

3

Probna tela Probna tela mogu imati pravilan ill nepravilan oblik slifne velifine. Masa pojadinafnog probnog tela mo. ra bitl Izmedu 150 do 350 g. Kod kamena koji II cepa u plofe kao i obradene plofl fija jl dlbljina 10 mm ill vile, probna tela su duline I lirlne najmanle 100 mm, a kod kamena flje.u plofl dlbljlna ma. nje od 10 mm probna tela .u najmanje dullne I lirine 150 mm. Za ispitivanjl SI uzima najmanje 5 probnih tela.

4

Uredaji za ispitivanje
Za isptivanje .u potrlbnl sledeci uradajl:

-

rashladni uredaj kojim se posti1e minimalna temperatura od -25°C; - posude za VodUkoje nisu podlolne koroziji; vaga s tafnolcu ofitavanja :I:0,01 g; termometar.

-

6 5.1 5.2

Postupllk Probna tela je potrebno pre ispitlvanja ofistiti vodom I felifnom fetkom i odstraniti labavI delove. Probna tlla II zasicuju Vodom do stalne mase prema zahtlvlma standarda JUS B.B8..010 Illm..1 nolcu :I:0,01 g. sa taf.

5.3

Posil potpunog zasieenja vodom probna tela se Izlalu clkluslma smrzavanja I odmrzavanla 25 puta. Jadan clklu. SI sa.tojl od zamrzavanja probnlh tlla u r..hladnom ure<laju, odmnavanJa potpunlm ura. njanjlm u vodu I pregladom probnlh tela.

II Izdanja

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDAaDlZAWU

I

Strene 2 JUS 8.88.001

199

5.4

Smrzayanje u rashladnom ura<laju vrll Ie tako da Ie u probnlm tellma pOltlgne za prlbli!no 2 h tamperltu. rlod -20°C. Tu tlmplrlturu potrlbno Ie l~r!111 konltlntnom 2 h, pOllI Cogi II prObnllll1 odmrn. Ylju. U proC81UImrllYlnjl probnl tala moraju blliliobodnl, to lelt nl Imeju Ie dotleili. OdmrzaYlnl1 Ie vr!1tako da Ie probnl tell urone potpuno u yodu temperlturl +16 t 2°C, u ko)o) oltalu 2 h. POlle odmrlayan)1 probna tell 18 pregledllu I ukollko )e do!lo do promene lbog Imrzayanja, promene I Yidpromene moraju 18regiltroyati. g, a lalim 18 POlle zavr!enih 25 eiklull probna tela Ie IUM do stalne mase i mere II taenoltu t 0,01 ylluelno oeenjule da lI)e do!lo do promene Ilgledl probnog tela IIjuskanje, krunlenle pnklnle). U zayilnolti od namene kamena i klimaUkih ulloya mo!e se zahtevatl vaei broj eiklull od 25. U tom IIu' eaju Ie posle Ilhteyanag broja eiklull ponavljl pOllupak II t, 6.4 ovog Itlndarda. Kamen je postojan na dejllvo mrala ako nema gubitaka mase i opll8nih promena polla 25, ill propisanog broja nailmenienih eikl~18 Imrlavanja i odmrllvlnja.

6.6

5.6

6

Izveftaj 0 ispitivanju
Ilva!!al sadri! podatke 0 broju eiklulIl OC8nu otpornoltl kamen. preml dljstyu mrazi.

Veza la druglm Itandardima JUS B.BO.OO1 JUS'B.B8.010

-

Prirodni egregati i kamen. Ulimanje ulorlka
Odra<liYI~le vade kolu upijl prlrodln klmln

Nlo..-u

mllJenla R_bUCk",

OI'''lIerll"''

Ie kul,uN 8R 1Irb11'br. 413-81/74-()2 od 4.1111174. no plat. 01porll no promll

s.-

_Inll-

Ie rt_llociju

- '-rad

...............

200
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVElNOM PRIMENOM ad 1981'()2.12
' ODREj)lV ANJE ZAPREMINSKE MASE SA PORAMA 1 SUPLJINAMA, ZAPREMINSKE MASE DEZ PORA 1 SUPLJINA 1 KOEFICIJENTA ZAPREMINSKE MASE 1 POROZNOSTI

Ukupno

.trana 3

bpitivanje prirodnoJi knmeno

JUS B.B8.03,2
1980,

Pravilnik br. 31-17505/1

ad 198().11.06; Slutbeni lisl SFRJ, br. 68/80.

Testing of notural stone. Detennlnatlon of bulk density, denslt)', coe!!lclent o! den.ity, and porosity

O-al standard Ie nostao re-I.llom

standarda

JUS B.B8.032

I. /962. godine.

1

Predmet

standarda

Ovim standardom se ulvrduje naeln odredivanja zapreminske mase sa porama I ~lIpljinama, lapreminske mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapreminske mase i poroznosli prirodnog kamena. 2 2.1 Definicije
Zapreminska no so porama masa prirodnog i !upljinama. kamena s porama i !upljinama je kolienik njegove lOOse i 7.opremine, 7.ojed

2,2 2.3
2.4

Zaprem!nska masa prlrodnog kamqna bez pora I !upljina, u suvom stanju, je kolienlk njegove IIlllse i zapremine. Koefieijent zapreminske mase je kolienik zapreminske mase sa porama i !upljinama i zapreminske mase bez pora j !upljina. Poroznosl (apsolutna poroznost) je odnos zapremine pora i !upljina prema zapremini kamena zajedno 5porama i !upljinama, izraten u %. " Uzimanje uzoraka

3

Uzorei kamena za izradu probnih tela uzimaju se prema standardu JUS D.80.001. 4 Probna tela

4.1

Probna tela za odredlvanje zaprem!nske.mase sa porama I !uplj!nwna mogu blti pravilnog (koeka, prizma iii slieno) ili nepravilnog oblika. Ako su probna tela pravilnog obl'ka, nijedna ivica ne sme biti manja od 40 10m. Ako su probna tela nepravilnog oblika, masa im ne sme bill manja od 150 g. Za Ispltivanje so uzlma najmunje 5 probnll. tela. Za odredivanje lapreminske mase bez pora i !upljina korlsl! se prah dobijen usitnjovanjem del a mase (oko 50 g) probnih lela na kojima je odredeno zapreminska masa sa porama i !upljinama. Kameni prah mora proli kroz sito sa veUelnom okaca od 0,09 10m (JUS LJ9,OIP) bel oslatka. Za odredivanje zapreminske mase bez pora i ~upljina uzimaju se najmanje 3 probe. Uredaji i pribor za ispitivanje Uredaji i pribor za ispitivanje zapreminske mase sa porama i !upljinama sastoji se od:

4.2

s
5.1

JI izdnnje

-

su!nice u kojoj se postite temperatura od najmanje 120 .C, vage sa taeno!lu merenjalod :I:0.0 i g, suda za vodu koji nije podlotan koroziji, hidrostatske vage s taenollu merenja od :I:0,0 I g, pomienog merila.

I

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
I

St,ono 2 JUS 8.88.032

201
zapreminske mase bez pora i lupljina sastojl se od:

5.2

Ureilaji i pribor za ispilivanje

-

su~niee kao u t. 5.1. .n.lltI~ke plknometr. ured.j. vage I t.~noltu ok.c. lopremlne merenjl od :I:0,001 g. sita I otvorlma od 0,09 mm, 50 em', uzor.kD,

-

za dl'Obljenje ill dezlntegrllanje

6
6.1

uredaja z. vakuum.

Postupak
Odreilivanje zapremlnske mase sa porama i lupljlnama na probnim telima pravilnog obUka Odreilivanje se vr~i merenjem dutina iviea, izra~un.vanjem z.premlne I merenjem mIse posle sulenja do konstantoe mase u sumiei na temperlturl od 110.C:l: 5 'c. Merenje dutina iviea vrll se I. tlfnoltu od 0,25 %, I mase sa ta~noltu od 0, J %. Merenja se vrle na temper.turl od 20 'c :I:2 DC. . Izrl~unlvanje se vr~iprem. obrale\!:
"ty

m. =y-

gde je:
"ty

-

m,
V 'li:2'

-

zapreminskamasasa poramai lupljinama,u g/em', zaokrugljenanl 0,01,
masa osu~enog probnog tela, u g, zapremlna probnog tela, u em' .
zapreminske mase sa porama I lupljinama na probnim telima pravilnog iU nepravilnog oblika mase

Odreilivanje Odreilivanje

se vr~i merenjem

mase probnog

tela u vazduhu

posle lulenja

u suSniel do konstantne

na temperaturi konslante

od 110 'c :I: 5 .C, merenjem mase probnog tela na vazduhu posle zasi~enja vodom do mase prema slandardu JUS B,B8.010 I melenjem mase vo~om zasl~enog probnog tell po. vage,

a-

mo~u hidroltati~ke
20.C :I: 2 'c.

pod vodom. Merenja se VIle 18 tl~noltu

od :I:0,1 %. nl temperatuII od

Illafunavanje se yrli premo obraseu:
"ty

=
(m,

ms - ml)

gde ~e:

. -.y,;

'Yy- zapreminska masa sa porama i ~upljinama. u g/em' ,zaokrugljena na 0,01, m, - masa probnog tela osu~enog na vazduhu, m,- masa vodom zasitenog probnog lela u vazduhu, ml6.3 6.3.1 masa vodom zasitenog probnog tela uronjenog u vodu, 'Y..- zapreminska masa destilisane vode (uzima se I).
zapreminske mase bez pora i lupljina

Odreilivanje

Odreilivanje skom prltisku

z a

I'

rem ins k e mas e be z

(j I'

r I I I u 1'1 j I n a 1'1 I at mOl fer.

Probna lela se sule do konstantne mase u su~niel na lemperaturi od IIO.C :I:5 'c. Posle hlailenja masa od 30 g stavija se u piknometar zapremine 50 em' koji je prethodno ispunjen do polovine zapremine yodom. Voda se sipa 17. b.lrete zapremlne 50 em', I Ispiliyanje se yrll nl 'emperlluri 20.C :I:2°C. Ur.onk u piknomelru se trese sve dok ne prestanu i7.llliti mehurlti vlzduha. PO~IOmehuritl vuduhl prestlnu Izla. . ziti piknornelar 50napun! do oznake yadom Iz birete. Oslatak vode u bireti. u em' , predstavlja zapreminu probnog tela; Zapreminska masa bez pora I !upljina izra~unava se prema obrascu: ms 'Y'=V

202
gde )e:
Ills

JUS B.88.032

SIr.".

)

'Y, - zapremlnska mssa bez porsl Cupl)lna, u g/em', zaokrugljena na 0,01, masa probnog lela, u g, V zapremlns probnog lela u em',

-

6.J.2

Ispilivanje

zspremlnske

lIIase

bez

pora

t lupljtna

pOIllO~U

vakuullla

\J piknolllelar mase (mp) sipa Ie probno lelo (pralt) do jedne telvrline plknomelra, merl sa latno~u

od 0,001gl odredl m..a .plknomelral probnog leIa (mp + m,). Zalim Ie dodaje deslilisanavoda live
zajedno Ie Izla1e vuuumu, Posle preslanka Izl8lka mehurlta u piknomelar Ie dollje vode do oznake I odredl masa piknomelra, probnog lela I vode (mp + mu + my). Zapremlnska man bez poral Cupljlna !zratunava Ie prema obrascu:

'Y~

.

(mp + m.) 50

- mp
'Ysv

-

(mp + m, + mv) - (mp + m,)

gdeje: 'Y, - zapreminska masa bez pora i lupljlna, u g/em', zaokrugljena na 0,01, 'Y..- zapreminska masa deslilisane vode. 7 Koeficijenl zapreminske mase

KoeOel)enl zapremlnske mase luatunsva se prema luazu:

,

1=gde je:

.

'Yv 'Y,

1 - koefieljent zapremlnske mase zaokrugljen na 0,001, 'Yv- zapremlnska masa sa porama I Cupljlnama,

'Y,- zapremtnska masa
8 Odredivanje
Poroznosl

bel. para Ilupljlna,

poroznosti

(apsolutna
prema obrascu:

poroznost)
......

50 izratunava

I'
gdeje: I' 'Yv 'Y, poroznosl zapreminska zapremlnska Izra!ena

.

(1

- ~) 'Y,

,

100%

u % I zaokrugl)ena

na 0,01,

mas;t sa porama I lupljinama, masa bez pora I lupljina.

9

Izvestaj
U !zve!taj Ie unose dobljene vredno,li i to:

-

zapremlnska masa sa porama I lupljinama (srednja vrednosl Ispilivanja najman)e 5 probnih le1a), zapremlnska masa bez pora I lupljina (srednja vrednosl ispilivanja najmanje 1 probe), koeficijenal zapremlnske mase. dobijen na osnovu srednjih vrednolli zapreminske gusllne 1gusllne, poroznosl, dobljena na osnovu srednjill vrcdnosli zaprcminske mase sa porama I lupljlnama 1 zapre. minske mase b~z pora i lupljlna. ' oc!4. U 1974. ne ptoCaIe por F' ."'01

i Na08\OVO mUgenla Republlctol ..belugato u tull",u SR Srble br. 4IJ.../7H)2

Slampa S...mi u-

u "andudiuciju

- BoaI'm

UDK

691.2:620.193.4:004.1

203
Prirodnl kamon ISPITIVANJE POSTOJANOSTI NA MRAZU IncUi-ektna metoda sa rastvorom nntrijum-suJIntn JUS B.B8.002 1989.

JUGOSLOVENSKI STANDARD sa obaveznom primeDom
ad 1990.02 -03

Pravilnik br. 07-93/176
Natural stone.

ad 1989-09-19; Sluibeni list SFRJ, br. 67 /89.
for soundness by use of sodium sulfate

Test

Ova}

standard

}e

nastao

revizi}om

standarda

JUS

8.88.002

17. 1979.

godine.

1 PREDHET

STANDARDA

Ovim standardom se utvrduje indirektna nog kamena na mrazu upotrebom zasieenog

metoda za ispitivanje postojanosti rastvora natrijum-su1fata.

prirod-

2 VEZA SA DRUGIM STANDARDIKA JUS B.BO.OOl
JUS B.B8.001

- Prirodni

-

Prirodni

kamen. kamen.

Uzimanje Otpornost

uzoraka kamena i kamenih na dejatvo mraza

agregata

3 UZIKANJE UZORAKA
Uzorei kamena za ispitivanje uzimaju se prema standardu JUS B.BO.001. Za ispitivanje se upotrebljavaju probna tela pravilnog ili nep~avilnog oblika. Probna tela pravilnog oblika su koeke mera 5 em x 5 em x 5 em, prizme mera 4 em x 4 em x 16 em ili valjei precnika qd 5 do 7 em, s tim da je odnos precnika

prema visini 1:1.
Probna premina tela ne nepravilnog sme biti manja oblika od 100 su priblizno ni veea iste od velicine, em3. cija pojedinacna zaem3 300

.

Probna tela se moraju dobro ocistiti i svi labavi Za ispitivanje se upotrebljava uzorak od najmanje

delovi odstraniti. pet probnih tela.

4 ArARATI
4.1 Sudovi

I PRIBOR
za potapanje probnih tela kamena u rastvor natrijum-sulfata

Sudovi moraju biti od materijala kQji je otporan prema delovanju natrijum-sulfata. Velicina sudova mora biti takva da mogu primiti kompletan uzorak jedne analize i rastvor najmanje u petbstrukoj zapremini potopljenog uzorka. Sudovi moraju imati poklopee. 4.2 Vaga 4.3 Vaga sa mogucnoseu SuSnica sa moguenoseu ZA ISPITIVANJE se upotrebljava prezssicen rsstvor Na2S04' u vodi, u kolicini dovoljnoj prisutnost viSka kristala u susenja do 105 t 5°C. odredivanja mase do 1 000 g i tacnoseu od najmanje 0,1 g.

Susniea 5 RASTVOR 5.1 Za

ispitivanje

Spravlja se rastvsranjem tehnickog natrijum-sulfats da bi se obezbedila ne samo zssieenost nego i

II izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

204
rastvoru gotovom.za Rastvor se odrzava tom periodu rastvor Zaprem1nska 1,174 g/cm3. g upotrebu. U toku dodavanja soli pre upotrebe na temperaturi od se U cescim vremenskim razmacima pr1likom upotrebe mora rastvor se mora dobro mesati. 2 dana. U 20 f 2 °c najmanje mesa. I Neposredno pre upotreb1ti u granicame od 1,151 do

be mora se potpuno 1zmesat1.
IDasa rastvora

5.2

Za dob1janje

prezas1cenog
.

rastvora

na

temperaturi

od

22°C

rastvori

se

350

Na2S04 il1 750 g Na2S04
6 PRIPREMA Probna tela

10H20 u litru vode.

UZORKA ZA ISPITIVANJE
opisana u t. 3 dobro Osusenim %. se operu probnim vodom. te1ima. a potom avakom osuse na temperaturi utvrduje od se

105°C do stalne masa sa tacnoscu
7 POSTUPAK

mase. od 0,1

pojedinacno,

7.1 Osusena i izmerena tela se potapaju tako stvorom i potopljenim 20 :t 2°C.

probna tela potapaju Se u rastvor natrijum-sulfata. Probna da ih tecnost pokriva bar za 1,5 cm. Poklopljeni sud sa raprobnim telima drze se 16 do 16 h na temperaturi' od

7.2 Posle potapanja vadi se jedno po jedno probno telo i pregleda da bi se utvrdUo da 11 ima pukotina, 'pocotnih nRprsline i11 drugih vidova razarnnja. Stanj~ svakog probnog tela se registruje.'Probna tela ~e potom stave u susnicu i suse na temperaturi od 105°C. Po isteku 4 h probna tela se vade iz susnice i ostave da se ohlade 2 h, a potom se ponovo potapaju u rastvor Na2S04' Jedno potapanje, jedan pregled, jedno susenje i hladenje cine jedan ciklus.

7.3

Postojanost

prirodnog

kamena

oeenjuje

se na osnovu

5 eiklusa. u tekucoj vodj za na taj nacin sto se vode pri-

7.4 Posle dovrscnja poslednjeg vreme od 24 h potpuno oslobode .probna tela stavljaju da 15 min

eik1usa probna tela Ovo se od Na2s04' odleze u destilovanoj

se pranjem proverava vodi

(zapremina

blizno je ravna dvostrukoj zapremini uzoraka). Posle ovoga, voda ne sme sadrzati sulfate sto rida.

se dokazuje

dodavanjem

barijum-h10-

7.5 Posle pranja probna tela se suse u susniei na temperaturi od 105°C do stalne mase, a nakon toga pojedinacno im 5e utvrduje masa. Ukoliko se dodavanjem barijum-hlorida pojavi beli talog, postupak pranja u tekucoj vodi mora biti ponovljen u eiklusima od 24 h sve do potpunog os1obadanja od natrijum-sulfata.

8 REZULTATI ISPITIVANJA

I KRITERIJUlH

ZA OCENU rOSTOJANOSTI
u cepanju, oeeniti po prskanju, komadakriterijumu gubi-

8.1 Posledice dejstva natrijum-sulfata ogledaju se nju, mrvljenju, Ijuspanju, itd., te se dejstvo moze tka mase ili kriterijumu sloma.
&.1.1 0 e e n a

p 0

k r i t e r i j u m u

g ubi

t.k a

mas

e
vrednost

Kamen se smatra nepostojanim ukoliko gubitak mase uzorka, kao srednja svih 5 probnih tela koja sacinjavaju uzorak, ne prelazi 5 % (m/m).

8.1.20eena
Kamen se smatra

p 0

k r i t e r i j u m u ukoliko se samo

s 10m
na jednom

a
ili vise probnih tela koja

nepostojanim

2

205
sacinjovaju uzorak ma no dvo i1i vise 8.2 Procena uzorka pojove mokroskopski komoda. vidljive prsline i1i dode do potpunog slo-

8.2.1 P rim

a r n e

prsline

Probna tela mogu sadrzavati primarne prsline genetskog ili postgenetskog karaktera i koje mogu biti manje ili vise napunjene nekom minera1nom komponentom. Duz takvih prslina dolazi cesto do rozdvajanja tokom ispitivonja, po uzorak mo?e bitJ definisan koo nepostojon po kriterijumu sloma. Pojava razdvajanjo duz genetskih ili postgenetskih prslina, koJe su u probnim telima postojale pre ispitivanja, mora biti registrovana pre pocetka ispitivanja. Razdvajanja duz tih primarnih diskontinuiteta ne uzimaju se u obzir za kriterijum sloma. Takav uzorak se ocenjuje kao postojan, a1i se u izvestaju 0 ispitivanju napominje da moze doci do fragmentiranja duz primarnih prs1ina (mehanickih diskontinuiteta). U zavisnosti od ucestalosti primarnih dati nepovo1jan konacan nalaz. prs lino ispitivac i za takav uzorak moZe

8.3 U svim sluc-ajevima nepovoljnih rezultata ispitivanja postojanosti na mrazu upotrebom rastvora natrijum-sulfata, definitivna ocena postojanosti daje se na osnovu direktnih iapitivonjo, oli so nlljmsnje 100 ciklusa smrzavonja-odmrzsvllnjs na nacin i prema kriterijumima datim u standardu JUS B.B8.00l.

9 IZVESTAJ
U izvestaju a) gubitak 0 ispitivanju moraju se navesti sledeci mase svakog probnog tela koje se ocenjuje uzorak; svakog prslina podaci: po kriterijumu

gubitka

mase,

izrazen u procentima prvobitne mase; b) ukupan gubitak, u procentima mase, za ceo c) ciklus u kome je poc-eta vidna degradacija degradacij e; d) kod razaranja pojavom prslina i sloma duz st&lost e) potreba prslina daljih

pojedinog naznacuju t.

probnog se

tela

i vid i uce-

velicina

ili obim razdvajonja uz uzimanje u obzir ispitivanja prema standardu JUS B.B8:00l.

8.2.1;

Ha osnovu mUljenja

Rcpublltkog .

sckretarijata

~tupa Saveln! !.avo<!1.8standard! lAC!ju - Beoqrnd

za kulturu

SR SrbijA br.413-81174-07. ad 4.11 1974. np. ploca se pore!. na propet

3

206
JUGOSLOVENSKl STANDARD SA OBAVElNOM PRIMENOM od 1981.o2.U Ispitivanje prirodnog kamena VODE ODREDIV ANJE UPIJANJA

Ukupno .trana 2

JUS B.B8.010
1980. Ii.t SFRJ, br. 68/80.

Provilnik br. 31-17505/1

od 198().ll.06;Slutbeni

1im/", o{ "'1/""'/ '/(}M. II h"",h"tl/l "{>WI'"

Oval ,tandard

Ie na,tao revizilom

"andarda

JUS B.B8.01O

iz 1957. godine.

1

Predmet

standarda

Ovim standardam so utvrduje na~in ispilivanja upijanja vode za sve vrste prirodnog kamena, osim kamena koji so otapa,. raspada ill bubri u vodi. Ovim standard om obuhvaeene su metode i,pitivanja upijanja vode pod atmo,ferskim pritiskpm, pod pritiskom od 150 bar i kuvanjem kamena u klju~aloj vod!.

2

Uzimanje

uzoraka

Uzorci kamena za izradu probnlh tela uzimaju se prema zahtevima standarda JUS 0.80.001.

3

Probna

tela

Probna tela za odredivanje upijanja vode mogu biti pravilnog ill nepravilnog oblilea, pribliwo istih masa izmedu 150 i 350 grama, ~ije su sve tri dimenzije sIi~ne. Probna tela moraju so izraditi iz ve~iIt komada kamena kako so ne bllzazvaJo prekomerno naprezanJe. Pre ispitivanja probna tela so moraju o~istiti I sa njilt so moraju odstranili labavi delovi. Za ispitivanje so uzima najmanje pet probnih tela.

I

4

Uredaji i pribor za ispitivanje
Uredaji i pribor za i.pitivanje ,astoje so od:

-

su!nice u kojoj so postite temperatura ad najmanje 120°c,
vage s ta~no~u merenja od :I:0,0 I g.

- posude, otpome premavodl,za potapanjeprobnilttela, - posudeza kuvanjeprobnlh tela,

-

eksileatora,

- komora s pritlskom vode od 150 bar.
5
5.1 5.2 5.3 Ispitivnnje

- vakuum-pumpe vakuuma ispod 25 mbar,

upijnnjn vode pod ntmosferskim

pritiskom

Probna tela so suk do konstantne mase u su!nlcl na temperaturl od 105 :I:5°C. Posle suknja probna tela se hlade u eksileatoru i mere sa ta~no~u od :I:0.01 g (m,). Posle odredivanja maso m, probna tela so potapaju u sud sa de.tUisanom vodom do 1/4 ,voje visine. ~osle I h sud se dopuni vodom do polovine visine probnlh tela, posle 2 h do 3I 4 visine , a posle 22 h probna tela so potpuno potope u vodu.

U izdanje

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

Strano 2 JUS B.B8.010

207

Po iSleku 24 h od po~elka potapanja, probna lela 50 mere prvl pul (m..). Merenje 50 dalje vrli Ivaka 24 h, sve dok se probna lela do kraJa ne zulle vodom, IJ. do konslanlne mase my' Pri merenju probna lela Ireba spolja obrisati. To se najbolje posli1e Iscedenim vla1nim prirodnim sunderom Ui lanenom krpom. Mase se odreduju sa la~nostu od:l: 0,01 g. Merenje pojedinog probnog lela ne sme Irajati vi!e od 2 min, ra~unaju~i od Irenutka kad 50probno le10 izvadl iz vode. 5.4 U izvdlaj 0 ispitivanju unosi se dobijena srednja vrednost upijanja vode svih pojedinih probnih lela, u procenlima rnase, u odnosu na suvu masu. Upijanje vode izra~unava se prema obrascima: U my

.

- m.
100

Uv gdeje:

. =~ ms

Uv- upljanje vode u procenUma mase, pove~anje mase u gramima posle pOlapanja, U ms masa suvog probllog tela u gramlma.

-

Rezultati ispitivanja zaokrutuju se na 0,01 %.

6

lspitivanje
Probna

upijanja vode kuvanjem

kamena u kljucaloj

vodi
vodom I 10 lako

6.1

lela se posie IreUranja prema poslupku lela nisu pOlpuno pokrivena kuvanja pOlrebno vodom.

u t. 5.1 i 5.2 slavljaju u sud sa destilisanom

da probna

Posie je'dnog sata su.d se puni deslilisanom vodom a probna lela kuvaju ~etiri sala u kIju~aIoj vodi. lspa.
renu vodu lokom je nadoknaditi. ostavljaju Tokom kuvanja probna lela moraju u I. 5.3. biti slalno uronjena u vodu. Probna lela se posie kuvanja uronjena u vodu sve dok se ne ohlade na lempera.

'

IUru od 20 °c :I: 2 °c, a zalim se vade, bri!u i mere prema pOSlUpku navedenom

6.2 .

U izvdlaj

0 ispltivanju

upijanja vode kuvanjem

unose se podaci kao u I. 5.4.

7

lspitivanje

upijanja vode pod pritiskom

7.1

Posie Izvedenog poslupka prema I. 5.1 I 5.2 prQbna lela sa polapaju u destillsanu vodu i dr1e u komori ~ijije apsolutni vazdu!ni pritisak 26,6 mbar. Yazduh se uklanja iz probnih lela sve dok ne preslane izdvajanje mehuri~a vazduha i dok se ne postigne konstantna masa. Za uklanjanje vazduha iz probnih lela polrebno je 3 h. Posle uklanjanja vazduha Iz probnih lela. ona se drte 2 h u vodl prt atmosrcrskom priUs. ku. Zalim se izlaw pritisku od 150 bar u Irajanju od 24 h i mere prema t. 5.3. U izvenaj 0 ispilivanju upijanja vode pod pritiskom unose se pod,;ci kao u I. 5.4.

7.2

Yeza sa druglm slandardima
JUS 8.80.001 Prirodni agregali i kamen. Uzimanje uzoraka

Na OSIIOVU milq_nja R_pubUftol

50treluijata za tallUla SR Srbije br. 413-8 I 114~2 011 4. 0 1974. no plab 50poru na prom-I Stunp. 5 ; ...od .. nandudizaciju - B ad

208
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA ODAVEZNOM ralMJ:NOM

IJK 691.2:620.1

-Ispltivanje prlrodnoll kameD. ISPITIV ANJE POSTOJANOSTI pon ATMOSFERILIJA R".nje l.'1ICAJEM

JUS B. B8.013
XlI-IHO

.. 1-11-1961

11-5369 .. 19.XII.IP450;Slulb..1 lI,t FNRJ lot. 51/1HO

1

Predmet standard a
Ovaj slandard daje pregled pOlrebnih ispili'lanp !. oeenu poslojanosli kameDa izloUDOg direk.tDom utieaju almosferihja, k.ao i na~in kako Sc noh 00 tit, i.pitivanja vrle. Ispilivanja polreboa za oeeou poslojanosli kamena dele sc Da: a) jiosmalranje u na!aziltu (majdanu) i na posl"jecim gra"eviDama, b) petrografska ispitivaDja, i e) fizikaino'lehnoll!!ka ispiti'lllnjil Naprezanje gra"evinskog kamena, pod dejslvolII almosferilija, vrlo jc promenljivo zavisno od mesla upotrebe i na~ina ugradivanja. Stoga se ne mogu potpuno obuhvatiti sve pojedinosti koje odreduju pogodnost nekog gradevinskog kamena, te je za oeenu u mnogim slu/!ajevima potrebno i ste(!eno Ii~no iskuslvo.

I
I t

I i . ,
4
~

2 2.1 2.2

Zapafauja u nalazi§tu (majdanu) i na postojeCim gra4evinama
Radi dODo~enja prakti~nih zakljucaka u pogledu upolrebljivosti i podesnog nll~ina ol>rndc kamena moraju se izvdili posmalTanja u nalaziltu i na starim gradevinama. Prilikom lih posmatra!\ia treb. uzeli u obzir specijalne iokalne uslove, a na gra"evinama I na~in ugradivanja kamena. Pri svim posmatranjima mora sc imati u vidu da su atmosferski uslovljeni razli~ilim faktorima. T:> su sledeci faktori: uticaji na gra4evinslei kamcn

.

..

I .. ::t
'"

i /I

. f

2.21 2.22

U nalazillima i na gra4evinama: oFlta klima lrleSIa (nagle promene temperature, ~sto ponavljanje pro'llalavanja i Isulivanja, nastanak mraza 1\eposredno posle IDtenziyoog provkfavaDja ltd.). Samo na gradevinama: specijalna mikroklima u podru~ju posmatranog dela gra4eviDe, usJovljeDa polofajem kamena na gradevini, oblikom, I na~inom kamenoreza~ke obrade Ispoljenih povrlina I ojihovog odrlavaDja, na~lnom ugradivanja i uticajem drugih zajedDo upotrebljenih gradevinsleih matcrijaIa (maltera, metala I dr.), mogucnolcu prislupa vlage iz tla, kvarovima instalacija 011zgradi koji uti~u na stepen i vrstu provlnlavanja, naizmeni~no provlah'lanje I isulivanje, naizmeni~Do smrfnjavanje I kravljenje, priliv Itetnih saslojaka i dr. Samo strogim uzlmanjem u pbzir svih navedenih podobnosti gradevinskog kamena. okolnosli mogu se izbeci pogrelni zaklju~i 0

I
i
:I

2.3 2.4

:I

a

I t

Gradevinski kamen mole se na bazi sprovedenih posmatranja smalrati kao postojan za upotrebu u odredenu svrhu, ako sc pokazao dobrim pod uslovima Idime i ugradl'lanja koji su bar Isto toliko nepovoljni koliko se oo.kuje i za predvideni slu~aj.

I .
e

i

3 3.1
3.11

Petrografsko ispitivanje
Petrografsko Ispitivanje obuhvata makroskopska i mikroskopska ispitivanja. Makroskopsko ispitivanje (slobodnim okom, lupom i prostim hemijskim rcak.c!ijama) vdi se 011 odabranim uzorcima. Velitioa lih uzc.raka Ircba da bude takva, da se na njima mole Ia~no utvrditi mineralni sastav, struktura i lekslura stene. Prema potrebi, ispitivanja se mogu vdili i 011ugJa/!anoj povrliDi. Mikroskopsko ispitivanje vrli sc polarizacionim mikroskopom na petrografsleim preparatima. Od svakog primerka stene treba izraditi preparate odgovarajuce veli~ine i u dovoljnom broju, da bi sc mogao odrediti kako mineralni saslav, tako i sVdina, slrukturne i teksturne odlike stene. Za stena sa j:lSno usmerenim rasporedom saslojaka glavnije pravce teksture (Iktiljavost i dr.). malerijal osnovne za preparate karakteristike treba da saddi stene: sve

I

3.12

3.2 3.21 3.22

Petrografskim

ispitivanjeDi

treba

utvrditi

sledece

Naziv stene. Pored nau~no pravilnog naziva po potrebi trebn navesli I uobi/!ajeDi trgova~ki ~v, Boja i izgled prelomnih povdina u suvom i mokrom stanju; izgJed prelomljenih i rapavost); izgJed ivica (oltrina i cvrsloca). povrlina (ravnost

VlNPDO ..ran.

J

I

Jl'GOSLO\T\SKI

ZA \'OD

ZA

STA!'\DARDIZACIJU I

2.

obnnv:1 11 -1971.

5',

2 JUS .B.B.8.013

209

3.23

Mineralm sast3v, sa koti~inskim odnosom pojedinih komponenata. KeJ stena sa porfirskom strukturom odnos fenokristala i osnovne mase. Kod kIasti~nih stena fragmenti i vezivo moraju se odvojeno opisati. Narocito treba obratiti pafnju na sve one sastojke koji su od ulieaja na ~vrsto~u i postojanost. To su. sa jedne strane, naro~ito tvrdi i pod utieajem atmosfcrilija po~tojani sastojd. a sa druge strane. sastojei lako podlo!ni raspadanju. manje ~vrsti Hi na neld drugi na~in ~kodljivi. Naro~ito je potrebno ukazati na promene sastojaka, pr; ~emu, u granieama mogu~no.ti treba odvojiti metasomatske preobralaje koji nastaju u dubljim nivoima zemljine kore od stvarnog raspadallia pod utieajem po,.cJinsldh faktora. Struktura Struktura Naro~ito i tekstura stene. komponenata.

3.24 3.241 3.242

je data veti~inom, obtikom i Dledusobnom pove~."o~~u Dlineralnih obratiti pafnju na na~in i prisnost vezivanja i <rutanja zenll.

Tek.iura je data rasporedom mineralnih komponenata u prostoru. Obratiti pa!nju na svaku vrstu usmer~nog skk pa (skriljasta. vlaknasta ili trakasta tekstura) kao i na svako lokalno nagomilavanje sastojaka ~ g"e~dima, slojevima ili zonama. Porerne~aji skiopa kao: ispuealost, n:lprsline, suture usled pritiska, protkanost pojave i izeaziti pravci razdvajanja.

3.25

.

lieama, katakslasti~ne

3.26

Oblik, veli~ina, raspored i poveza;1ost pora i. ~uplji..a i njihova eventualna ispuna. Napomi.;jp. se, da sc postojanost pod uticajem atmosferHija u prisustvu pc'puno zatvorenih ~upljina, mehurova i grubih pora sam.., vezndDO ill nikako ne smanjuje. Naprotiv, na postojanost pod uticajem atmosferilija nepovoljno utj~e pr;su.!vo finih pora, kapilara i naprslina u koje se voda mole ;'''pilarno usisati, u njima zadrZati i boz ojib dalje ~provesti. U sklopu petrosrarskih ispitivanja. h pit i van j cpr ispitivanja vele se, kad j. to }'otrebno, i Ilede~a lpeeijalna fizikalna i hcmiJska 0)men e i z g led a p 0 v rI i n e pod uti c n j e mat m 0 s f e ri I i j a

3.3 3.31 3.311

Ispitivanje u OV.,111 pogledu prvenstveno dolazi u obzir na \esaniku i ukrasnom kamenu ~ije su bru~ene iIi ugla~ane spoljne povr~ine izlo!ene uticaju atmosferilija. Ono daje jedino obave~tenje 0 prom.nama boje koje se pod uticajem atmosferilija mogu ocekivati. l~;>itivanje se vr~i r.a taj na~in ~to se bru~ene i ugla~ane povr~ine tcetiraju vodenim rastvorom COI, razbla1.enom hlorovodoni~nom kiselinom (HC!) iIi razblalenim rastvorom SO., dQ 51abog nagri:nnja. Po potrebi lIeba ispitati i postojanost boje pod dejstvom sun~ne svetlosti, promene pod okaiduju6m uticajima (naro~ito ako kamen zadr1i picit), IkIonost ka prljanju usled ~di, a1kalnih jedinj.nja bakra i r~e gvofda. Is pit i van j cpo d I 0 ! nos ti r d a nj u

3.312

3.313

3.32 .3.321

Obojenja od rde na povr~inama stena, izlo!enim dejstvu atmosrerilija poti~u prvenstveno od jedinjenja gvolda i sumpora (pirita FeSl' 'markasita FeS., pirouna FeS). ponelcad od magnetita i od karbonata sa izomofmo prime~anim gvoldem. Najzall. mclje od rde mogu da nastanu i usled dejstva dimnih gasova na crni lislcun (biotit). Podlo!nost rdanju odreduje se prilikom petrografskog ispitivanja utvrdivanjem prisustva n2pred x:avedenih minerala. njihovog koli~inskog udela, stepena sveline, rasporeda u masi (veli~ina zena, nagomilavanje u mrljama) i na~ina njihovQg scUtivanja u steni. Ovo ispi\ivanje vr~i se na odabranim uzorcirna na bru~enoj povr~ini i u mikroskopskom preparatu, a po potrebi i analiti~ldm odredivanjem aadrline lumpora. Napominje se da pirit, markasit i pirotin prilikom raspadanja izazivaju obojenja boje rde. Sumporna kiselina, koja se istovremeno stvara, dejstvuje na minerale koji 5U podlo!n.i promeni. U prisustvu. markasita uvelc posto]i podlomost rdanju. Ako je u steni prisutan pirit i!i pirotin, podlo!nost rdanju postoji samo u sJu~ajevima leada su ti minerali srasli sa biotitom i1i v~ kaolinisanim feldspatima kao i drugim alterisanim ili a:terisanju skIonim rninerali~a. 'odno.;no kad se nalue u stenama sa rdavo zatvorenim sklopom. Pirit i pirotin nisu, medutim. ~tetni u sve!imltenama sa zatvorenim IkIopom, Darocito kad . su ovi minerali prete!no ..asli sa kvarcom. Magnetit prouzrokuje obojenje rdom sarno kad su i ostali minerali stene u znatnoj meri zahva~eni preobralajem. Karbonati gvolda, po pravilu, sarno menjaju' boju, ali De izazivaju obojenja Oko biotita nastaju obojenja rde usled uticaja dimnih gasova samo uz priStlstvo alterisanih feldspata. Radi utVrdivan;. jake podlo!nosti rdanju treba izvr~iti sledece ispitivanje: pet malih uzoraka stene na (!ijim su prelomnih povc~inama zapa!eni tRinerali podlo!ni rdanju, stave se u otvorene sudove, potopljeoj do pol a u vodu. Ako se u ruktl od 28 dana pojave !u~kasto mrka do crvenkastomrka bbojenJa,:onda stena nije postojana prema rdanju. Drugih pet malih uzoraka ~uvaju se u eksikatoru radi uporedenja.

3.322

3.323

3.324

210
3.33 Is pit i va nj e pod I 0 f nos t i uti c aj u k i Ie I i n a

JUS B. n8.0~1. Jtrlnl

J

3.331 lspilivanje se vrii na ta} na~in Ito se pel malih uzora1castene ostave da 28 dana lele pri temperaturi od oko 20 .C u prostoriji za ispilivanje u zatvorenoj posudi, neposredno Iznad sumporaste kiseline. Kiselina za ispilivanje je trgova~ka uobi~ajena kiselina (vodeni rastvor koji sadrli S do 6 % S°l)' Radi uporedenja, drugih pet uzoraka lefe zatvoreni u eksikatoru. Svakih 7 dana uporeduju se uzorei koji lefe imad sumporaste kiseline sa onima koji lefe u eksikatoru. Na spoljnim povrlinama nepastojanih stena jasno se pokazuju promene, od obojenja do razaranja. Zatim se lupom utvrduju oni sastojci stene koje kiselina napada. Za kre~njake ispitivanje postojanosti prema kiselinama se ne vrli. 3.34 Dr u gas pee i j a I n a is pit i v a nj a

3.341 U izvesnim slu~ajevima vrli Se ispilivanja postrjanosti prema u~sta1im Hi naglim promenama temperature, labavljenja veze zrna usled na~ina obrad:vanja ltd.

4

Fizikalno

tehnolo~ka ispitivanja Upotrebljavaju se sledeea ispilivanja: a) Odredivanje grupe prividne specifi~ne tefine, stepen gl1~line po JUS... b) Odredivanja upijanje vode po JUS B.B8.01O: dopunski se mofe odrediti pritisna cvrstoea vodorn zasieenih uzoraka i smanjerJe pritisne cvrsloCe u sravnjenju .a pritiskom suvih epruveta, . po JUS B.B8.012. c) IsjSitivanje poslojanosti na mrazu po JUS B.B8.00I; dopunski se mole odrediti pritisna evrstoea vodom zasieenih epruveta podvrgnutih ispitivanju postojanosti na mrazu i utvrditi smanjenje pritisaka ~vrstoce vodorn zasieenih, nesrnrfnjavanih epruveta. po JUS B.B8.012. d) lspirivanje postojanosli kamena u nalrijurnsulfatu. po JUS B.B8.012. Ono ~ufi za dopunu, odn".no zamenu ispilivanja poslojanosli pa mrazu. Dopunski se mole odreditl prltisna evntoca na epruvet::ma podvrgnutim Ispitivanjll postojanostl u natrijumsulfatu I ImanJeoje fvuloce u poredenju sa epruvelama koje nlsu bile ispitlvane na postojanost u natrijuDisuifatu, prema JUS

-

B.B8.012.

UDK 891.2:820.1 JUGOSLOVENSIU STANDARD SA 08AVUNON PIlIMENON ad 1984.12.21

211
ISPITIVANJE OTPORNOSTI PREMA HABANJU BRU~ENJEM Pravilnik br. 50-19142/1 od 1983-12-27;Slulbenllist

JUS 8.88.015
1984: SFRJ, br. 49/84.

Wear test. Grinding

wheel method

Ov8/ standard Napomena

nastao je revlzijom

standarda

JUS 8.88.015 ksrakter

Iz 1963. godine. I ne obsvezuju.

u ovom standardu

imaju informativan

1

Predmet

standarda

Ovlm standardom se utvr"uje na~in odre"lvan)a otpornostl preml hlbln)u bru!len)em Zl: klmen, beton, terleo1>lo~e I dr.

2

Princip Epruveta odr"'enog oblika I habaju~e povrline brusl Ie brusnlm prlhom nl rotaclonol brusnoj plo~1. koliflne brusnog prlha utvrduje

Posle ta~no odre"enog broja obrtlja brusne plo~e I utro!lene odr"'ene se gubitak mase Ilzra~unlvI otpornost preml habanju.

3

Aparati

i pribor prlbor:

ZI Ispllivan)e su potrebnl slede~llperltll

3.1

Aparat! Jed.n od mogu~lh tlpova prlkaz.n )e n. sllel Aplrat za Ispltlvln)e otpornostl prama habln)u bru!len)em ..sto)1 Ie Iz slede~lh gllvnlh delovl:

3.1.1 3.1.2

Ravne brusne ploee, pre~nlka od oko 760 mm, od livenog gvoldl (poz. 3). Prstana Ilrlne 200 mm (poz. 71 ko)lle ulohn u odgOVlrl)u~llleb U brusno) ploell ~Inl brusnu putan)u. Upotrebom II brusnl putlnja Istroll, Izgubll na n)ol II obrazuJu brazde. Izdubljen)e sm, dl Iznosl na)vlput,. 10 0,6 mm, I dublnl brlzd. nl)vlle 0,2 mm. Ako II prakora~. t. granlce, ondl 10ploel II brulnom n)om morl nl strugu obradltlill brulnl putan). zom.nltl. Brusna putanja morl Imati srednJu tvrdo~u po Brinelu Izme"u 1850 I 2200 N/mm'. najmanje na 10 mesta brusne putanje posle svake obrade brusne plo~e. Merenje Ie vr!1

3.1.3

Ure"a)a za drlanje epruveta (poz. 2) kojl je prl~vrl~n Zl stub apa.atl I ovlal drli epruvetu slule~llo) kao vo"lea. Centar epruvete mora biti na 220 mm od sredine plo~e. Ureda)a za optere~enje ko]1 II sasto)1 od eeli~ne poluge (poz. 8), elll Ie kra~1krak snlbdeven protlvtegom (poz. 1), koji sluli il Izravnanje mere duleg krlkl I drla~e tega (poz. 6). Pritiska~a (poz. 5) kojl mora da bude pokretljiv dul poluge I postavljen tako da'dejstvu)e nl sredlnu epruvete.

3.1.4 3.1.5

I WIajt

IAVUM

ZAVOD ZA nANDAIUJUWJU

I

212
Tega za opteretenje (poz. 4) kojl mora Imatl potrebnu masu da povrSina epruvete koja se haba bude prl. tisnuta Illom od 300 N, odnosno pritllkom od 0,6 bar. DopuSteno odltupanJe opterefen)a)e t 1 ". Uredaja za obrtan)e ploee elektromotorom kojl mora obrtatl ploeu la 30 t 1 obrtaja u mlnutu I automat. Ikl ja zaustavlJatl pOlla Ivaka 22 obrta)a. Ureda) mora bit! Inabdeven pokazlvaeem broJa obrta)a.

3.1.6 3.1.7

Na lliei Ie: 1 - protlvteg 2 - uredaj za drlanja probnih tela 3 brulna ploea teg za opterafenje 4 pritilklvae 6 6 drfae tega 7 brulna putanja 8 - ure(faj'zaoptel~~enje,eellena poluga

-

-

-

3.2

Brulnl prah Kao sredstvo za bruSenJe upotrebljava se brusnl prah normalnl elektrokorund. Prllspltivanju na epru. wtama - etalonlma cd granita,etalon Ima promenu vislne cd 1,10 do 1,30 mm, a prllspltlvanJu na etalo. nlma od kreenjaka Ima promenu viline od 4,3 do 4,8 mm, prl upotrebl normalnog elektrokorunda.

-

3.3 3.4 3.6 3.6 3.7 3.8

Vaga kapacltela Kljunasto Sulnlca merllo

do 1 kg sa taenoStu

cd 0,01 "

Ureaa) za brulen)e

epruvela .evnosti epruveta

Ure<laj za odre<!ivanje Metlica

4
4.1

.

Priprema

uzorBkB

Iz uzorka kamena, betona I prefabrikovanih betonskih elemenate la velleinom zrna egregata ve~om od 8 mm iseku Ie teltllom epruvete u obllku koeke la dlmenzlJom Ivlee 7,1 em. Povrllna o,novne ploee epruvete mora bitl ho blila vrednolti 50 em'

.

4.2

Iz Jazgra Istrolanlh bulotlna apruveta Ie dobl)a lseean)em Ilepljenjem pojedlnaenlh delova, tako da haba. Juta povrSlna Ima dimanzlje 7,1 X 7,1 mm.

213

4.3

Za batona sa velieinom zrna manjom od 8 mm vr~1 sa prlprema epruveta od svefeg betona u kaluplma oblika koeaka sa ivieom od 7,1 em. Tako pripremljana epruveta ispituiu se posla 28 dana. Epruveta se do
ispitivanja drte u vodl tamparatura 20:1: 4°C. 7,1 em X 7,1 em. Da bll8 vislna III jol sa u kalup Iz uzoraka matarljala doda brzostvrdnjavajuta u obllku masa. uzoraka matarljala prlprama 18 najmanJa trl epruvata. odgovaralutlm postupkom. betona ha. od 110:1: 5°C. Prl ispltlvanju ploea, testarama 18 lsaku apruvata dlmanzlia prllapll8

4.4

epruveta mogla prievrstitl

u uradaj za drbnja,

na podlogu odgovarajuta

4.6

Za Ispltlvanja poiadlnaenlh Pripremliena

Povrtlna koja se Izlefa habanju mora bltl ravna. Ravnost sa postifa epruveta sa osu~e do stalna mase na tamparaturl povr~lna betona. banjam izlotena la pripramljana

5 6.1
5.1.1 5.1.2

Postupak
Ispltlvanla

ispitivanja
IUvlh apruvata.

Zapramlnska masa epruvata sa porama Ilupljlnama odraduja sa prama standardu JUS 8.88.032.
Epruvatl, osulenoj do stalna masa, odredl sa masa I!" II I visina IVI) pomoro kljunastog marlla. Probno uradaja za drfanja epruveta i optaratl sllom od 300 N. Po brusnoj putanji plcea ploea ray. potrabno )a telo stavl sa u drfae nl prah sa stalno

nomeroo se razastra 20 9 brusnog praha i uredal za obrtanja ploea sa stavl urad. Prl obrtanju ploea brus.
skrae& na brusnu putanju pomotu mati lea. Posla svakih 22 obrtaja

obru~eni materilal I ostatka brusnog praha uklonitl I dadatl oovu kolielnu brusnog praha. Posla ukupno 110 obrtaja brusna ploea masa probnog tela sa izmerl (m2), zatim se okrana U drbeu oko svola vartikal. na olOvlna za 90° I ponovl bru~anja za dallih 110 obrta)a, a zatlm odredl masa (m.). Postupak 18 ponovl
lo~ dvaput, pomaranlam apruvate ponovo v!slna probnog tala (v21. Razultati Ispltlvan)a ovlafanlh uplsulu apruvata uvak za 90° u Istom praveu dat u prllogu. (m., ms). Posla 440 okrataja odredll8

sa u obrazae

5.2

Ispltlvanja

uz dovod voda

Gotova obradana apruvata moraju sa pra Ispltlvan)a drteti najmanJa sadam dana pod vodom. Pra maranja mora 18 apruvata obrisatl vla!nlm sundarom tako da povr~lna imalu uvak vla!an all na mokar
Izglad. Brusna ploea sa pra nanolenja brusnog ukurmo praha slabo ovldl vlafnim sunderom. Za vrema oplta na brusnu

ploeu sa puita voda Iz suda sa slavinom
oko 160 do 200 kapl, odnosno Kapljice moraju da padalu

-

kapalleom koja sa mob poda~avatl. U minutu mora da kapna
em) voda. brusne putanje, a na 3 em Ispred epruveta. Mela-

13

sa visine od 10 em na sredinu

vina brusnog praha i voda mora sa podesnim naeinom vratati na brusnu putanju. Posle svaka 22 abrtaja brusna putanja sa mo", oelstitl vldnim sundarom.
Dalji postupak Ie istl kao u t. 5.1.2.

6 6.1

Izraeunavanje rezultata

Izrafunavanje rezultata ispitivanja suvih epruvet8
Otpornost prama habanju brulenjem daja sa u na nalmanla tri epruveta. Rezultat sa zaokrugli na 0,.1 em) /50 em2, kao srednla vradnost razultata Isphivanla em) /50 em2 .

Napomena: Smanjenj. visineepruveta, Izrafenou mm, daja sa informativno.
Otpornost prama habanju brulenjem epruvete Izraeunava sa prema cibrascu: m P He . p X 50

214

gde Je:

habanje bru!enjem posle 440 obrta)a, u em' 150 em' , HB m . ml - ms - gubltak masa epruveta zbog habanJa, u gram 1ma, zapramlnska masa epruveta u suvom stanJu, u g/cm' , P . ml p V ~ povr!ina epruvete Izlohne habanJu brulenjem, u em',

-

-

V . . X b X vI -

.
b vI v. ml m. m. m4

-

zapremlnaprobnog tela, u em',

Ilrlna probnog tala, u eentlmatrlma,

-

dullna probnog tala, u eentlmetrlma, vlsina probnog tela pre IspltivanJa,u centimetrlma,
vlslna pr~bnog tala pqsle Ispltlvan)a, u eantlmatrlma,

mlsa osulanogprobnog tala pre habanJabrulan/am, u gramlme,
mlsa probnog tala posla 110 obrtaja brusna ploee, u gramima, mlsa probnog tala posla 220 obrtaJa brusne ploea, u gramlma,

ms mB

-

-

- korlgovanamasa brusnogprahe, potrebn. za 22 obrtaj. brusne ploee za probn. tel. povr!lne P Izlohne hab.nJu, u gramlma, Izraeunava sa po obraseu:
mB

masapr9bnog tala posla 330 obrtaJa brusneploee, u gram1m a, masa probnog tela posla 440 obrtaja brusna plcee, u gram 1ma,

. 20
50

P

. 0,4 XP
probnog tel. povr!lne P Izlohne h.b.nJu, Izraeun.va 51

FI

sil. u N za opteretenje - korigov.na po obrascu: F

300 . -6(j

X P

Napomena:

Gubltak mase apruvete posla svaklh 110 obrtej. pretl se zbog dokezlvenja ravnomeroostl
habanja.

8.2

Izr.eUn8V.nje rezultat. Ispltlv.nj. vlaf.nlh epruveta Iz ukupnlh gubitak. m.sa epruvete posle 4 X 110. 440 obrt.j. Izrafun. se gublt.k zapremln. u em' n. 50 em' brusne povr!lne (sa taenolc!u 0,10 em') po sledel!em obraseu: Gubitak zapremine gdeje: G
G I

.~
'Y

-

- masa epruveta pre hab.nJ., u g,
masa epruvete posle h.banj., u g,

'Y

- masa k.men., u g/em'.

Veza sa drug 1m standardlm. JUS 8.88.032 - Ispltiv.nJe prlrodnog k.mena. Odrec:llv.nJe zapremlnske m.sa sa poram. I!upljln.m.. zapremlnske m.se bez pora I!upljlna I koeflclJent. zapreminske m.. I poroznosll

215

PRILOG: Obrazac za Izve~taj 0 ispltivanju otpornostl materljala prema habanJu bru~njem.
8 b P VI V2 v
V

"""""""""""""""'"

em em em'
em

- . Xb -.

em
VI

.

-

V2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . mm
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
em'

X b X VI

. p F

-~ - 6XP -

m

g/em'
"""",""""""""""""""""""""""'"

N
9 g

mB - 0,4 X P m ml - m,

.

- . . . . ... .. . .. . .. . . . ., . . .,. " .. .. . . . . ., .. ., .. ., . .. ...
MlSa probnog tel. (9) ml -,......
Razllka

,.. ..' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . ..

Broj obrtaja

ma..
(9)

0 110 220 330 440 HB

m2. m. ..,.... m4 .......
ms

.

-m P

X

60
Ispitao:

p

Datum:

. .. . . . . . . . . .. . . . .. .

. ,.. .. .. .. . .. .. .. .. .. . ... ... .

N. OIt'lOVU mlllj.nj. RepubUtkog ..knt.rI;at.
Stimpi

u kulturu SR Srblll br, 413-81/74-02
S8vunll8Vod ZI nlftdardizaciju

ad 4.111974. ne plet...

porel n8 promet

- Beogr8d

216
JUGOSLOVENSKI STANDARD sa oooveznom prlmcnom
ad 1990-02-03

Ukupno

strana

5

PROFILISANI ELEMENTI PROIZVEDENI CRPANJEM KAllENA TehnJcki uslovt

JUS B.B3.010 1989.

Pravilnik br. 07-93/177
Stone cutting and

od 1989.09-19; Sluibenilist SFRJ. br. 67/89.
dressing. Tecboical require.eots

Ova}

standard

}a

nastao

ravizi}om

standards

JUS

8.83.010

iz 1957,

Rodinn.

1 PREDKET STANDARD! Ovim standardom se utvrduju obIik skladistenje, pakovanje i transport ka, krupna koeka, koeka za mozaik,
2 VEZA SA DRUGIK STANDARDlKA

mere, uslovi kvaIiteta, profilisanih elemenata prizma, ploee i ivicnjaei).

i

naein ispitivanja, od kamena (sitna koc-

Spisak

standarda

sa

kojima

je

ovaj

standard ELEKENATA

u vezi

dat

je

na kraju

standarda.

3 VRSTE I DEFINIClJE 3.1 Profilisani panjem kamena.

PROFILISANIH od kamena

elementi

su proizvodi
\

od prirodnog

kamena

dobijeni

ee-

Povrsine profilisanih elemenata od kamena mogu biti gijama obrade (ozrnavanje, spieovanje i 51,). 3.2 Profilisani elementi se dele na sledece vrste:

obradene

razlicitim

tehnolo-

3.2.1 Sit n a k 0 e k a - element 10 em, dobijen postupkom eepanja, cije

od kamena, se povrsine

oblika koeke sa ivieom po potrebi obraduju.

8 do

3.2.2 K r u p n a k 0 e k a - element od kamena, oblika koeke sa ivieom 20 em, dobijen postupkom eepanja, cije se povrsine po potrebi obraduju.
3.2.3 K 0 e k a do 6 em, dobijen z a m 0 z a i k .~ element postupkom eepanja. od kamena, oblika koeke sa

16 do
4

iv!eom

3.2.4

cije se povrsine

P r i z m a - element od kamena oblika po potrebi obrnduju.

prizme,

dobijen oblika

postupkom cije

eepanja, po

3.2.5 I vie n j a k - element potrebi obraduju.

od kamena prizmaticnog

se povrsine

3.2.6 P I 0 C a z a t rot 0 a r - element od kamena, kvadratnog ugaonog oblika poprecnog preseka debljine 10 do 17 em, cija se vidna potrebi obraduje.
4 PRlKENA

iIi pravopovrsina po

ProfiIisani elementi od kamena
uliea, trotoara, povrsina

koriste za parkiranje

Se u izgradnji
i 51.

puteva,

grndskih

trgova,

II izdanje

5AVEZNI ZAVOD ZA 5TANDARDIZAClJU

JUS 1.13.010-1989
I HERE
elementi od kamena Be proizvode u ob1ieima i merama datim u tabe-

217

5

OBLII:

5.1

Profilisani

;.111.
S.2 -

Dozvo1jena

odstupanja

od

mer a

su

sledeca:

sitna koeka - duzina,- sirina, visina: % 0,75 em, krupna koeka - duzina, iirina, visina: % 1 em,

-

koeka za mozaik - duzina, iirina, visina: % 0,5 em, prizma - iirina;.'visina: % 1 em, iirina % 0,5 em, visina: t 1 .em, ivicnjak -

p10ca - duzina,
Tabela 1 Vrsta

iirina: t 1 em; deb1jina: t 1,S-cm.

ObUk

element a

DuZina 1 cm 8

Sirina b cm 8 10 16 18 20 4 612 14

Visina h cm 8 10 16 18 20 4 6 12 14 16

Sitna koeka Krupna kocka koeka kocka

10 16 18 20

Koeka za mozaik koeka

4 6 15

Prizma

prizma

17 20 -

16 24
od

10 do

13

24 kvadar i
pravougaona

36 32

Ploca

32 48
ad 13 do 17

prizlDa

48

48 72 ~18 24
24 30

Ivicnjak

.~
b ...---:--t :

od SO.do 100 £:! ~N

24
24

2

218
6 USLOVI KVALITETA ZA IWtEN ZA IZRADU PROFILISaNIR ELEKENATA

JUS

B.B3.010-1989

6.1 Pritisna

Cvratoea profilisanih elemenata mora imati pritisnu cvr-

Kamen koji Ie koristi za izradu
atotu u auvom atanju

ilnad 180 HPa. Cvratota u vodolaaitenom atanJu no eme bit! manja ad 80 1 cvrstote u suvom stanju, a cvrltota poale smrzavanja ne ame biti .anja od 80 1 cvratoce u vodolaaitenom atanju.

6.2 Saojna
tu Bajmanje

~ft8toea
koriati za izradu

K88enkoji ae

profilisanih

elemenata

mora imati

savojnu

cvrato-

18 KPa. .
za C82. izradu profi1iaanih elemenata ame imati gubitak zapremi-

6.3 JlabeDje bnienjKamen ne koji se koriati 12 cm3/50

najv1ie

6.4 upijanje
Upijanje vode

vade
sme. iznositi najvise 0,75 , (m/m).

6.5

PoroZll08t

PorozBost 6.6

sme

iznoaiti

Bajvise

S 1 (m/m).

Poatojaaoat

na 8r8ZU

Gubitak
S 1 (m/m).

lIIase posle

S ciklusa

u zasieenom
sastav

rastvoru

NaZS04 ne sme bit!

veei

od

6.7

Kinera10iko-petrografski

Kineralosko-petrografakom analizom se pored sklopa, odnosa bitnih sastojaka, struk.ture i
minerala podloznih promenama (alternaciji).

mineralnih sastojaka, teksture, mora utvrditi

osobenosti prisustvo
znake

alternacije,
7 USLOVI

ne moze se koristiti za izradu
ZA PROFILISANE ELEKENTE

Kamen koji profilisanih OD IWtENA

nije svez i pokazuje elemenata.

KVALITETA

7.1 Kere
Here 7.2 profilisanih Ravnost elemenata moraju odgovarati vrednoAtima datim u t. S.

povriina alemenota moraju biti raYne.

Povriine 7.3 Mere

profilisanih aera

Taenost

profilisanih

elemenata XVALITETA

moraju

odgovarati

vrednostima

datim

u t.

S.

8 PROVERAVANJE

8.1 Uz:l8allje uzoraka
8.1.1 Uzimanje uzoraka kamena i profil1sanih
ele.enata od kamena vrii se prema Itandardu JUS B.BO.001.

3

JUS

1.13.010-1989

219
za ispitivanje uzimaju se nasumice i po 5 komada od svake vrste ele-

8.1.2 Uzorci manta. 8.2 lBpitivanja

8.2.1 n i h
8.2.1.1 Pritisna 8.2.1.2 Savojna 8.2.1.3 Habanje 8.2.1.4

I s pit i v a nj e a 1 a men a t a
Pritisna cvrstoca Savojna cvrstoca Habanje kamena Upijanje vode cvrstoca kamena cvrstoca kamana bruianjem bruianjem vode odre4uje

kamena

za

i z r a d u

pro

f i lis

a.

se odreduje

prema

standardu

JUS

8.88.012.

sa odre4uje

prama

standardu

JUS

8.88.017.

odra4uje

.e pre.a

standardu

JUS

8.18.015.

Upijanje
8.2.1.5

kamena

se prema

standardu

JUS

8.88.010.

Poroznost ,

Poroznost kamena odreduje se prema standardu
8.2.1.6 Postojanost kamena na na mrazu mrazu odreduje se prema

JUS 8.88.032.

Postojanost 8.2.1.7

standardu

JUS

8.B8.002.

Mineraloiko-petrografski mineraloiko-petrogratskog

sastav sastava kamena vrii se prema standardu

Ispitivanje JUS B.B8.003.

8.2.2 I s pit
8.2.2.1 Mere

i v a nj e

pro

f i Its

ani

h

e I e men

a t a

Duzina, merenjem

iirina po dye

i visina naspramne

se proveravaju na strane sa tacnoicu

svim komadima I mm.

prosecnog

uzorka

i to

8.2.2.2 RSVDOSt povriine
Proveravs se metalnim lenjirom ienih kocki ili ivicnjaka. duzine najmanje 1 m koji s.'postavlja preko slo.

8.2.2.3 Pravouglost
Pravilnost ugaonikom 8.2.3 jedne pravih uglova proverava se na Ciji je jedan krait dug najmanje 0 ispitivanju prems t. svim komadims 50 em. i t. 8.2.2 pros.cnog uzorka metalnim

Izveitaj go dine.

8.2.1

ne

sme

biti

stariji

od

9 OZNACAVANJE Profilissni elementi izrs4eni po.ovom stsndardu oznacsvaju se oznskom:

JUS B.B3.010-PE-K,

BIb (8 x b x c) PO

4

220
ade je:
PE . naziv profilisanol X- - - vrsta k_na, elementa prema t. 3.2,
Bib (. x b x c) - vrsta proizvoda sa dimenzijama, PO - posebna obrada. Primer: Sitna kocka od aranita, sa ivieom od 10 em, - JUS 10 su.&DItrENJE. 10.1 Profilisani proizvoda. 10.2 Ploce za B.B3.010 - Situa kocka

JUS B.B3.010-1989

ozna~ava

se:

- arait

lOxlOxlO

PAmV6NJE 8l...nti

I TR4NSPORT po ovom standardu moraju se skladiititi potipu i vrsti

trotoare

se

pakuju

sa

obradenim

povriina8a

okrenutim

jedna

drugoj
zaitite

("lice na lice"),
od oitetenja ivica

a iuedu

njib

ae, po potrebi,

atavlja

materijal

preea redi

i obradenib u vozilo,

povriina. ploce ae slaiu nasatiee, tako ds 1m je duza

10.3 lad slobodnoa sla,enja strsna u praveu voinje.

Veza ea cIruai8
JUS JUS B.BO.001 B.B8.001

stadardilla
- Prirodoi kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenib
na dejstvo

alregata
mraze

.

JUS B.B8.002
JUS JUS JUS JUS JUS JUS B.B8.003 B.B8.010 B.B8.012 B.B8.015 B.B8.017 B.B8.032

. lspitivanje

Ispitivanje

prirodno&

kamena.

Otpornoat

prirodnol kamena'. lspitivanje postojanosti rastvora natrijum-sulfata . Mineraloiko-petrografsko ispitivanje kamena . Iapitivanje prirodnol kamena. Odredivanje upijanja vode

upotrebom

.
-

Prirodni

kamen.

Odredivanje

pritisne

cvrstote

Ispitivanje prema babanju bruienjem Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstote Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske
rama i iupljinama eijents zapreminske i zopreminske mase mase i poroznosti bez pora

mase sa poi koefi-

i iup1jina

Jia OSIIOVU liiljenja

RepubliCkog lekretarJjata

za kulturu

SR Srbije

br.413-81174-02

Stallpa Savezni

zavod za Itandardizaciju

-

od 4.11 1974. ne placa Ie porez na proaet 8eoqrad

5

UOK 691.22:89.009.182 JUGOSLOVENSKI STANDARD PRIRODNI AGREGAT 1 KAMEN ZA PROIZVODNJU ZA BETON

'2~
AGREGATA

1

SA
od

OIAVEZNOM PRIMENOM 1986-07.30

TehnU!kl ullovl

JUS B.82.009
1988. SFRJ, br.30/88.

Previlnik br. 07-1862/1

od 1988.04.21; Siulbenlllit

fo, concrs". Raw malW,!.I$ fo, p,oduction of agg'lIflalW$

Technical rsqui,.",""tI

1

Predmet

standarda Ispltlvanja prlrodnog

Ovlm Itandardom .. utvrGuju ullovl kvallte.., nai!ln IlpltlvenJa I ocena rezulta" agrage.. I keman. za prolzvodnju agregeta z. b.ton.

2

Sirovine

za proizvodnju

agregata

za beton kernan.

Slrovlne za prolzvodnJu agragell za baton su prlrodnl .agetll

3 3.1 3.1.1 3.1.1.1.

Uslovi kvaliteta Prlrodn( "IIragDt Mlneralolko.petrografskl

sast.v

Prlrodnl agregat mole da sadrli sastojka koll mogu Itatno utlcetl na svolstva baton.. Sastojcl koJi mogu bitll..tni zi fizl~ko-mahanl~ka svojltv. b.tona

Sa.tojci kojl mogu blli 1.18tnlza flzl~ko-mahanieka svoJstva su:

:- trolo:ta

i slaba zma,

-; Ollnovitl pelear!, - laporiliaporovitl karbonatl, argilolisti, mikalistl, fIIltll neki 'drugi Ikrlljcl,

-

- zrna sa skramama limonlta, gline I Ol).dla, - glps (sadrall anhldrlt, gllna I gllncl,

3.1:1.2

serpentln,

IIskunl, alavrollt,

- ugaJj.
Sadrl~ potenclialno ltetnlh sastojaka za flzl~ko-mehanl~ka svalstva odreGulu se Ispltlvenjem I slull za ocenu upotrebllivosti prlrOOnog agregata za proizvodnlu agregat~ za beton. Sestojcl koJl mogu dl prouzrokuJu rlzlrlnje betonl

Sastojcl koll mogu dl prouzrokuju rlzarenle betone su mlneralnl slstolcl koll, u OOreGenlm ullovlma, mogu relgovltl sa alkllljlmi Iz cementa III sastojcl kojl mogu dl prouzrokulu korozlju ermlture u beto. nu. 3.1.1.2.1 Sistojcl koll, U odreGenlm uslovlme, mogu bltl relktlvnl su:

- tridlmlt, krlstoballt,

-

opal {amorlnl SI021, zeolltl,

- rolnjeel Sl opalom,
kiselulllk.tna

- hid rollsk,unl Hilt, serlcld , - dolomitizlreni kre~ci III kreenja~ki dolomlti
I Izdanje
SA vtZNI

stakla,

Sl mlnarillmi gllne.

ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU

I

222

Ako se \spltlvlnjem utvrdl prlsustvo nlVldlnlh sestoJlkl, potrlbno jllzvrlltllspltlvlnJI prlml Itend.du JUS B.B8.068, odnolno JUSB.B8.0&7, Zl sluelJlvl kldl II .llIIt upotrlbilivi Zl Izrldu betonllzlobnlh utlClju vlllni srldlnl. Ispltlvlnjl Ilkllno-slnkltnl rllktlvnoltl nlil oblVlzno Iko JI nl OInOVU rlzultltl rl"IJlh IlpltlvanJa Ilrovlna Iz tog nallzlltl doklZlno dl Igrelllt fllje rllktlvan.

3,1.1.2.2

Sastojcl kojl mogu dl prouzrokuJu korozllu Irmltura u betonu su:

- mlnereli kojl sadrfe hllogene (hillt, sllvlnl, mlnerlll koJI sadrfe sumpor (sulfldl: plrlt, marklzlt, plrotln; sulfltl: sadri. anhidritl. Sldrilj ovlh sestojakl odredu)e II kvantilltlvno I slufl Zl OCGnuupotreblJlvOiti prlrodnog
prolzvodnju Igrelllll ZI beton.

Igreglll ZI

3.1.2

Sestolcl

koJ.'

spreeevlJu

hldrltaelju

cementa

Sastojel koJI IpreCI..Ju hldrllaelju CGmenllIU:

3.1.3

slhlrltl,

- mlstl.
Prlrodnl Igreget ne sml ladrilll ..stoJke ko)1 IpreClveju hldllllelJu eementl. Zepremlnskl mlsl unl Prlrodnl Igreglt koJi .. korlstl Zl prolzvodnlu Igregatl za beton morl Imld zlpremlnsku mesu zrnl u grlnlclmlod 2000 do 3000 kg/m'.

3.1,4 3.1.5

Otpornost

protlv

droblJlnjl ne sme bltl vetl 0<130" (m/ml. mrlzl u zlsltenom rlstvoru nltrljum-sulflll I hlorldl (NI.S041 sme bltl nalvlile

Gubltlk ml~ pOlla opterefenjl PostoJlnost nl dejstvo

Gubltll< ml" posle 6 elkluSllspltlvlnjl (m/m) nl ukupnu mllu uzorkl. 12" 3.1,11 Sldrfl) ukupnog sumporl

3.1.7

SldrflJ ukupnog sumporl, Izrlfen klo SO., smt bltl nlJvlile 1,0" (m/m) nl ukupnu mlsu uzorkl. SadrbJ hlorldl,lzrlfen klo CI, sme bltl nljvlile 0,10" (m/ml Iko se upotreblJlvl zllzrldu Irmlrlnog (m/ml Iko .. Igrelllt upotreblJlvl Zl Izradu pradnepregnutog belonl. "'tonl, odnosno ne/vlile 0,02 " S~drhj orglnsklh mltariJI Boll teCnosd Iznad prlrodnog -hldroksldl (NIOH), posle 24 lIstvorl IImnljl od stlndlrdna Iklh mlterlJa I morl II dodltno Igreglll VlIIClnl zrnl do 8 mm potoplJlnog u rostvor 3 "-tnog nltrljum. el..., nl Ime bltl tlmnlJI '1<1. stlndlRlne boJe Zl upore(lenJa. Ako 'a boll boje za upore(lenJe, prirodnillgregat Je sumnjlv u pogledu IldrbJe orglnIspltlti preml stlndlrdu JUS B.B8.040.

3.1.8

Obllk

zrnl

Zipremlnski koelleljent obllkl zrna morl bltl nllmlnje O,IB.

3.1.9
3.1.10

UplJ.nJe

vode

Upijanjl vode lme Iznoslti nelvlile 1,6" (m/ml. Otpornost protlv drobljenJI I hlbln)1

Prlrodnl Igreget kojl II korlsd Zl prolzvodnju Igregatl Zl beton ne sme Imltl koeflclient "Los Angeles" vetl od 35,0. 3.1,11 Svojstvi koJI utH!u nl postuplk prerlde Igregltl

Svojstvl koja utiCu na postupak prerade Igregata su:

-

- sadrilj sltnlh eesdea, - sadrilJ grudvi gllne,

grenulometrijskl sastev,

228

-

-

811dr!ol trolnlh zme, IIdr!e) Ilklh eestlee, oblvqlnost otpomost zepramlnske upi)enje vode. povrllne zrne, I hebanle. I zbl)enom stlnlu, protlv drobl'en)e

mese u restrllitom

-

Nlvedell8 svolstve . odreClu)u Ispltiven)em. 3.2 3.2.1

K ln
Minerelo!ko.petrogrehkl sestev Mlnerllo!ko-petrogrlfskom Inlllzom morelu so odredltl senolel kojl mogu dl prouzroku)u rezoran)e be. toni, nevadenlu t. 3.1.1.2.113.1.1.2.2. Ako . Ispltlvenjem utvrde dolomitnl krlenllel III krlenleekl dolomltl, A mlnerellma gIlne, more Ie od. redltl kollelne dolomltne komponente I vrste I kollelnlgllne. NI osnovu ovlh podatake u Izveltllu Ie dlje mlllJlnJe 0 upotrebl)lvosti klmonl Zl prolzvodnlu Igrlptl Zl beton.

3.2.2

Habenle

bruhn)em

Kamen kojl Ie korlstl ze prolzvodnlu egregete II baton koli nl)e Izlo!en hebenlu sme Imatl gubltek zapra. mine nelvlle 35 em' /50 em' . 3.2.3

Zapremlnske

mese
Imatl zepremll)sku mllu u granlcern8 od

Kamen kao slro~lna za prolzvodnlu egregat, Z8'beton-mora 2000110 3000 kg/m'.

3.2.4.
3.2.6

UpljenJe

voda

UplJanle vode sma Iznosltl ne)vlle 1,0" 1m/mI. Prltlsne evrstoea

Kamen kao slrovlna za proizvodnju agregata za beton mora Imatl prltlsnu evrstobJ u suvom stanlu Izned evrstGee u suvom stanJu. 80 MPa. Prl tome evrstoa u vodozasieenom stanlu ne sme bltl menJa od 80" . Kamen kao slrovina za prolzvodnlu agregate ze spravllan)a betone 1~lo!enlh hebenlu I erozlJI more Imetl pritisnu evrstGeu u suvom stlnlu Iznad 160 MPI. 3.2.6 3.2.7 PostoJanost kamena ne delitvo mrazl Gubitak masa posle 5 clklusa u zasianom rastvoru natrljum-sulfata ne sme bltl veel od 6" Im/mlSadr!al ukupnog sumpora I hlorlda Sadrfaj ukupnog sumpora,lzra!en keo SO" sml bit! naJvlle 1,0" 1m/mi. Sadr!aj hlorida, izra!en kao CI, sme bltl nalvile 0,10" (m/m) :ako . kamen upotrebljava II prolzvodnlu agregata za Izradu armlranag batona, odnosno nalvlle 0,02 l.+t/m) ako . kemen upotrebljeva ze luedu " agregata za prednapregnuti beton.

4

Proveravanje

kvaliteta

4.1
4.2 4.2.1 4.2.1.1

Uzlman)e uzoraka Uzlmanle uzoreke prlrodnog egregetel kemene vrllsa prame standerdu JUS 8.80.001. Ispltivan)a Ispltlvan)a prlrodnog egregete

Mlneralolko.petrograf~kl seltev hpltlven)a mlneralolko-petrogrehkog Asteve prlrodnog agrepte vrll so prame ItandardU JUS 8.88.004.

4.2.1.2

SastoJe! koJl spretavalu hldratacllu cementa Utvrl1ivanje prlsu&tva sastoJaka koJl spreeavaju hldtataclju cementa vr'l sa vizuatno I hemljlkom anaU. zom.

4.2.1.3 4.2.1.4 4.2.1.5 4.2.1.6 4.2.1.7 4.2.1.8

Zapremlnska masa zrna Zaprernlnska masa zma prlroclnog agregate odre(luje sa prema standardu JUS 8.88.031. Upljanje vade Upl)anje vode prlrOOnog agregata OOl'8l1u)e sa prema ttandardu JUS 8.88.031. Otpomost protly drobljenja Otpornost prirOOnog agregata protlv drobljenja OOrectujesa prema ttandardu JUS U.M8.030. PostaJanost agregata na deJstvo mraza Postojanost prlrOOnog agregata na dejStvo mraza edreduJe 18 prema ttlndltdu Sedl'bJ ukupnog Nmporal hlorlda 'Sedrfaj ukupnog ~mpora SadrlaJ organsklh materlJa Sadrlaj organskih materlja u prirodnom agregatu odredl1uje Ie prema ttandardlma JUS 8.88.039 i JUS 8.88.040. I hlorlda u prlrOOnom Igregatu odrel1ujl 18 prema Itandardu JUS 8.88.042. JUS 8.88.044.

4.<1.1.9

ObUk zrna Obllk zrna prlrodnog agregate Ispltuje sa prema sta\,dardu JUS 8.88.049.

4.2.1.10

Granulometrljskl sastav Granulometrljskl,sastay prlrodnog agregate OOreduJesa prema standardu JUS 8.88.029.

4.2.1.11 4.2.1.12 4.2.1.13
4.2.1.14,

Sadrbj sltnlh eestlca SadrlaJ sltnlh eestlca u prlrOOnom agregatu odreduje sa prema standardu JUS 8.88.038. SadrbJ grudvi gllna Sadrlaj grudylgllne u prlrOOnom agregatu odrel1uje sa prema stendardu JUS 8.88.038. Sadrbj slablh zrna SadrlaJ slablh zrna u prlrOOnom agregatu odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.037. Sadrbjlaklh eestlca

SadrbJ lakih eestica \1prlrOOnom agregatu oorel1uJe sa prema lIandardu JUS 8.88.034.

4.2.1.15 4.2.1.16 4.2.1.17 4.2.2 4.2.2.1 4.2.2,1 4.2.2.3 4.2.2.4

Obavljenost Obavijenost

povrline povrllne

zrna zrna prlrOOnogagregata gllnom OOrel1uje sa prema standardu JUS 8.88.004.

Otpornost protlv droblJenJa I habanJa Otpomost prirOOnog agregata prollv drobljenja I habanja odraduJe se prema standardu JUS 8.88.045. Zapremlnska masa u rastresltom I zbljenom stanju odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.030. I.lpltlvanle kamena

Mlneralo!ko-petrografskl sastav \spltl.anlo mlnoralo!ko.potrografskog Habanje bru!enjem Haban!e kemene bru!enJpm OOredule sa prema lIandardu JUS 8.88.015. Zepreminska masa Zapreminska masakamena OOreduje se prema standardu JUS 8.88.032. Upljen!e vode Upl!anje vode kemena odreduje sa prema standardu JUS 8.B8.010. saltava kamena vrll ie premaltandardu JUS 8.88.003.

<

225

4.2.2.5 4.2.2.6 4.2.2.7

Pritlsna

~vrst06a

Prltisn~ ~vrst06a kamena odreauje .. prema standardu JUS 8.88.012. Postojanost na dejstvo mraza Postojanost kamena na dejstvo mraza odreauje so prerna standardu UUS8.88.002. SadrIaj ukupnog sumpora I hlorida SadrIaj ukupnog sumpora I hlorlda u kamenu odreauje so prema standardu JUS 8.88.042.

5 6.1

Ucestalost
Prlrodni Prlrodni Izvdtaj

ispitivanja

agregat agregat kojl so korlstl za prolzvodnju agregata za beton mora blti Ispltan prema t. 3.1 I t.4.2.1

ovog standarda. 0 Ispitivaniu ne sme bitl starljl od 6 mesed.

6.2

Kamen Kamen kojl so korlstl za proizvodnju agrogata za beton mora bltll.pltan darda. Izve~laj 0 Ispltivanju ne sme biti slarijl od jedne godlne. prema t. 3.2 I 4.2.2 ovog .tan.

6
6.1

Izve~taj o'ispitivanju

i ocena rezultata

ispitivdnja

Izve~laj 0 ispilivanjw sirovina za proizvodnju agregata za beton mora sadrfati rezullato svlh ispltivanja uslova kvailleta prema t. 3.1 odnosho 3.2 ovog standarda. Izvehaj 0 ispilivanju sirovina za proizvodnju agregala za beton mora da sadrI! jednu od slede61h ocena: Prirodnl agregat, odnosno kamen zadovoljava uslove ovoya standarda. Prlrodni ogrogal, odnosno koman ~Ijo se odroaono lola .vofstva mogu poprovltlill pogor~all u toku procesa proizvodnje agregata za beton. U izve~laju oispitivanju moraju se navesti mere koje se moraju preduzeti da bl se pojedina lola svojstva agregata popravila. Prirodni agregat, odnosno kamen neupotrebljiv za proizvodnju ag;egata za beton.

6.2 6.2.1 6.2.2

6.2.3

226
Prllog 1 ISPITIVANJE PRIAODNE ME~AVINE AGREGATA Metodo prema stondordu JUS B.BB.004 JUS B.B8.004 JUS B.B8.031 JUS B.88.031 JUS U.M8.030 JUS B.B8.044 JUS B.B8.042 JUS B.B8.042 JUS B.B8.039 JUS 8.88.049 JUS B.B8.029 JUS B.B8.038 JUS B.B8.038' JUS B.B8.037 JUS 8.B8.034 JUS B.B8.oo4 JUS 0.B8.046 na sme lodrfetl 2000-3000 kg/m' na)vlle 1,6" Im/ml kollflna Iitnafl nojvlle 30" (m/ml gubltak nalvlle 12" (m/ml na)vlle 1,0" (m/ml (m/ml nojvlle 0,10" (0,02 "I bola tefnostl svetll)a ad standardn. nalmonJ. 0,18 11 11 11 11 11 II koeflcllont "LOI Angel.." nolvlle~. ~1I 36,0 11

Rednl broJ 1. 2. 3. 4. 6. 6. 7. 8.

Ispitivanje

Uslovl kvollteta II

Mineralo~ko-petrografskl sastav Sastojcl kojl sprefavalu hidrataclju cementa Zapreminska masa zrna .., Upljanje vode Otpornost protlv drobljanja u cillndru Postojanost na dejstvo mraza Ukupnl sumpor kao SO] Hlorldi Sadrfaj organsklh materlja Obllk zrna Granulometrl)skl sastav Sadrfej sltnlh festico Sadrfal grudvl gllne Sadrfa) tromlh zrna. Sadrfaj laklh festlca Obavllanost povr~lne zrn. Otpornost protlv drobllon]o I hobonla Zapr.minska masa u rastresltom I zbl. jenom slanlu

9.
10. 11. 12. 13. 14. 16. 10. 17.

.---

JUS B.B8.030

1)

.
Ullovl kvelll'la It no utvrduju, all It rezullatillpltlv.nla nevodeu Izvolto)u0 bpltlvanlu. Ilplllvanjood 1. do 17. vrle 10nolmonJ.lVaklh8 molOci.

227
ISPITIVANJE KAMENA

Prllog 2

Rodnl bro] 1. 2. 3. 4. 5.

Ispltlvan)e Mlneralo!ko-petrogralskl sastav Haben)e bru!enjem Zepre m!nska masa Up!)anJe vode Pritisna evrstoca - u suvom stan)u u vodom Z8slcenom stanju

Metoda prems stond ordu JUS B.B8.003 JUS B.B8.015 JUS B.B8.032 JUS B.138.010 JUS B.B8.012

Uslovl kvaUtata 1) najvlle 35 em3/50 em' 2000-3000 kg/m3

ne)vl!o 1,0 % (m/ml min. 80 MPa, odnosno 160 MPe min. 84.MPa, odnosno 128 MPe

6. 7.

Postojanost na deJstvo mraza Ukupni sumpor kao'S03 Hloridi

JUS B.B8.002 JUS B.B8.042 JUS 8.88.042

najvi!le 5 % (m/m)
najvi!le 1.0 % (m/m)

najvl!e 0,10 % (0,02 %) (ml m)

1)

Utlovl

kVBllteta I. ne utvrt1uju. 81118 rezultetilspltlvenJo

novod.

U Izvaltalu

0 IIpltlv8nlu. ~

IIp1tlvanjaad 1. do 7. vr!e Ie nalmeoJ. jedanput godllnje.

228

Veza sa drugim standardima JUS B.BO.OOI Prirodnlkamen. Uzimanjeuzoraka kamena I kamenihagregata JUS B.B3.100 - Kameni agregat. Frakclonisani kameni agregat za beton I asfalt. Osnovni uslovi kvallteta JUS B.B8.001 - Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo mraza JUS B.B8.002 - Ispitivanje prirodnog kamena. Ispltivanje postojanostl upotrebom rastvore natrljum. .sulfata JUS B.B8.003 - Mineralo!ko.petrpgrafsko Ispitivanje kamena JUS 8.B8.004 - Kamenl agregat. Ispitivanje mlneralo!ko.petrografskog sastava JUS B.B8.01O - Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upljan;a vode JUS B.B8.012 - Prirodnl kamen. Odredlvanje evrstoce na pritisak JUS B.B8.015 - Ispltivanje otpornostl prema habanju bru!enjem JUS B.B8.029 - Kameni agregat. Odredlvanje granul""letrijskog sastava metod om suvog sejanja JUS 8.B8.030 - Kamenl agregat. Odredlvanje zapreminske mase u rastresltom I zbljenom stanju JUS B.88.031 -' Kamenl agregat. Odredivanje zopreminske ma'e I upiJanja vode. JUS B.88.032 - Ispilivanje prlrodnog kamena. Odredlvanle zapremlnske mase sa porama I !upljlnama I zapreminske mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapremlnske mase I poroznostl JUS B.B8.034 - Kamenl agregat. Odredlvanje proeenta lakih eenlea u ogregatu JUS B.B8.036 - Kamenl agregat. Odredivanje kolieine sitnih eestlea metodom mokrog sejonja JUS B.B8.037 - Ispitlvanje peska I !Ijunka. Odredlvonje tro!nih zrna u krupnom agregatu Uljunku) JUS B.B8.038 - Prlrodnll drobljeni komenl agregatl. OdrodlvonJe sadrhJo grudvl gllne JUSB.B8.039 - Kamenl ogregat. Prlbillno odredlvar;je zagadenostl organsklm moterljamo. Kolorlmot. rijska metoda JUS a.B8.040 - Kameni agregat za beton I maltere. Ispitivanjeagregatazagadenogorgansklmmaterljama

-

.

JUS B.B8.042 - Kameni agregat. Hemijsko ispitivan]e .gregata z. beton i malter
JUS B.B8.044 - Prirodni i drobljeni kamenl .gregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrilum.suUatom JUS B.B8.045 - Ispitivanje prirodnog I drobljenog .gregata ma!lnom ..Los Angeles" JUS B.B8.049 - Kamenl agregat. Odredivanje obllka zrna metodom zapremlnskog koefldjenta JUS 8.88.056 - Kamen i kamani agragat. Odradivanje .Ikalno-silikatna raaktivnostl. HalT1ii~k.matoda JUS B.B8.057 Kamenl agregat. Ispitivanjealkalno-silikatne reaktivnostl matodom sa malter-prizml. eama JUS U.M8.030- Kameni ogregat. Odradivanje otporno'il prollv drobljanja agregalo za boton

-

Na a.now milli.n;a Republitkog Mkretarijlt8 11 kulluru SR Srbije br. 413-81/74-02
~t.mp3 Savelnl zavod %8uandardlzaclJu

od 4.111974. ne plot:. Ie porez n. prom..

-

Beograd

DK 691.62:620.1
,

229
Kamenl agregat
KAMENI AGREGAT I ASFAL T ZA BETON
I

JUGOSLOVENSKI STANDARD
,

IJ US

FRAKCIONISANI

n.83.100
i983. list SFRJ, br. 21/83.

"SA ODAVEZNOM
PRIMENOM
ad 1983-06.29

OlnOvnl ullovl kvaUteta Pravllnlk br. 60-5262/1

..

od 1983-03-30;Sluibani

cro'J,ed sgg~tes

far concrete end osp"alt

Standard dine.

je u skladu

III ltandofclam

Me(funarodne

arganlzacije

za stalldarclizilcijfl

ISO 565 iz 7972. Y"

1

Predmet

standarda kvollteta l3 kamen. "9' "!I"

Ovlm stendardom 10 utVr(luju zajednlOke freke1)e I Olnovnl uil!dnltklmlnvi te, k,oji It korlste zelzradu botona I aslalta.

2

Vrste Bgregata i definicije
Agrt;gatl se dole na: prlrodno. drobljen. nevezone dobljenl prlrodnog I me~.ne stcne. drobljenjem I droblJenog , kameno Iii w'rodnn!) "9"09"la. komone agreyale.

2.1 2.2 , 2.3

Prlr~rdnl Drobljenl Mo~i

eglOg~tI agregatl -

prlrodl'\o

- agregall
melavlna

&gre,aU

eyroY3,e.

3 3.1

Frakcije
Osnovlle nazlvne frakeije

0/4mm 4/8 mm 8/16mm 16/32 mm (16/31,51 32/63 ';'m (31,5/63) 63/125 rom U zagradl $IIdaU stvarnl otvorl sita.

i

3.2

Medufral,eije 0/1 mm 0/2 mm 1/4 mm 2/4 mm 8/11 mm (8/11,2) 11/16 mm (11.2/161 16/22 mm (16/22,41 22/32 mOl (22,4/31,5) 32/45 mm (31,5/451 45/63 mm U zayrldl so dati stVarni olVoli sita.

i I , i I

I

IIzdInje

SAVE~I

ZAVOD

ZASTANDAI\DlZAQ~J

-1

230

0 II) N

°
0

.....

8

0

I!S

8

-

0

Os

m C

8
r

0 OJ dJ Os E

M CD

C M

~~51
Os

C

~0 ui v

0

8 51

~- oS E
~\I)

= E
~\I)

E ....... !
og '\: 2 1!

U1

M

C K X Os dJ ~E E '"

51

8 51 C Os

8

.. ~N E

N N

~8

-

-

~- II) ~r: M Os E = E
\I)

\I)

c 2 11 'f!
01:

~
! :I

.8

~>U "' ~c
'2

« u a
w Q
:r 0 ct

1! at

-

0

~5: U')

c x Os

-

\
&I)

51
I

E " E --.-

~c w Os E

~IQ

II)

~ I

J1 "!

° °a ~~~:: °
ai °

LlJ

&J
&n

Os E

c
W) it)

II)

E

~

';=-

~ !

! 0 j

fu;
-;z
.oN

Z

0 0 m x ~C Os IV 0 In

E

II)

8 8
&J 8 ~~~-C

-~K x

E

E E

1 11
.~

i I
:!

g
O!

-g
5

c

> « Ii;

« en

Q

a:

°
0
~N~

m

C Os E "
&l) CD II)

-x

If)

K E "'

&J an C Os Os E
11'1

C
°e

8 5: C

i2 en :! a:
...J ~Z

~C

Os
to

r! Os

-

s I f

12 -;; is ...

~~ j
:1

; ~
11

-

tu :!: Q

q

0 01

Os

g '"
):

~
i
p

9

~

= E

« a:
N

~CI ';"';:J
~.fti'.~

j
£ .,
c

II

q 0 \Xj' °. °... °.. o.

~" o.
E
.~ 'u ..)It;
dJ .::

~00

t: oJ >

E E " E E " E " E "
~it ......
0
~1'1 co c ...... U) N N ~M ...... ......

x

x x x x x

q (,) 0 I.tJ II) r; M x .c

"

°..

q

q E

..

E

x x x
E

o. °.. q

-..

~. E

~K " E " E " E
<II ... N

-x

x ..

ii : i! ! I~
j ~
0 C

a.

0

«

~ ..

" ~ .:: J

to

§

~ oS ..

:>
~9 II)

.!a
'u

z '"

'N

>

> 0 c

..

II)

0

-

co N M M co

:a ,

II)

:!:

'2

:I

0

~N .....
0

"

-

.,

o~ o~

..,.

N M ~...... ::: ...... '... ....... ....... co :: U) N ...

-

~:a

:!

1 o~

!

N

M

oi 11 f 0 )II! U. :: R ;:;

231
4

Laboratorijsl(n
Za laboralorijsko

sita za proscjavanje
prosejavanje (dimenzlje kamenih auregala upotrebliavaju ,I"dutlh se IskliJ~lyo sit a kvadratnog oblika Olvo,

1'0, promo slandordu

JUS L,J9.0 10 I JUS L.J9.012, olvora u mlkrometrime):

dhnonzlja:

6

pl~tene mrele 63~90;

125; 250; 500; 710; 1000; 2000;

buiene plo~e kvodratnlh otvora (dlm~nzlie otvora u milimetrlmo): 4,0; 8,0; 11,2; 16,0; 22,4; 31,5; 45,0; 63,0; 125,0.

Osnovni uslovi kvaliteta
Pored osnovnih liteta u zavisnosti uslova kvallteta ad namene utvr<Jenlh ovlm slandardom I aslalta. kamenl agregat mora zadovoljitll uslove kva.

Iz oblasti betona

6.1

Granulometrljskllastavagragata

Granulometrljskl Slitav agregate odre<Juje Ie metodom suvog sejanja, promo standardu JUS 8.88.029. Uslovl kvaliteta za granulometrljlkl sastav dati su u toboll1.

5.2

Sadr1aj sltnlh festlea Sadr1a) sllnlh ~usllea odreduje Uslovl za sadrlai Os 1m no silU 0,09 mm odreduje se onetodom mokrug scjan)a, premo slandardu JUS 8.B8.036.

sltnlh ~estiea dOli su u labell 1.

I se I proloz kroz silo 0,063 mm.

6.3

Oblik zrna Obllk zrna ISl,llllle s. no "akel!om~ v"li~lne zrna IlIIod 4 mm, prema $Ionda,du JUS 0.BB.048. Pojedino~na osnovna frakeiia i medulrakelja, I'pltana premo slandardu JUS B.88.048, sme sadrlati naj. vile 20,0 % (n,/ml'zrna sa odno~m najvete I naimanje dimenzlje vetim ad 3:1.

6.4

Grudve gline Sadr1ai grudvi gline odreduje Koliclna se premo stand,ordu JUS B.08.038. U,dozvoljene koliclne silnih ~estiea I

grudvi gline mora hili uklju~et'"

m/mkod !rakeiied04 mOl,00,25 % (m/ml kod hakeije 537.rnom vetim od 4 mm,

". 'me

bill veta od 0,5 %

6

Kontrola

I(valiteta
pnstrojcnja isp;tuje so. iedonput dne\,.o: gronulometrijski saslav, sadrbj sllnlh ~esli<..: snelr'o' grudvl uline. Ispitlvania Iz prelhcdnO!J slava so. obavezno s',akod".."no unose II knji!J'! koje vcdi prolzvoc:Jac.

Knd separaelonog obllk una, Rezultoli

7

Oznncavanje
U dokumenlaelji koja pro Ii robu u promelu proizvoda~ agrCQata mora Stavili ')znaku:

X.V JUS 8.83.100.1 gdc ie: X - vrsta nazivne Irakcije: , osnovna . - mcdulrakcij.

-

Y ---)
K."~ni

velicina otvora nazivnih !118l1icnih !'ila.

ogregat u tlonutklJ isporuke

morllltlrJovoljnvl'lti

u:;lovr.

ut'"aCl10 u avo", UnndlU'rtu. ~

-1,--

232

Primer: n.zlvno lrake!j. me(lurr.keija 22,4/31,50zn1Covl

10:

Medufrlkclja 22/32 JUS 8.83.100

VIlI "' JUS JUS JUS JUS

druglm Illndardimo

0.88.029 8.88.036 8.88.038 8.88.048

JUS L.J9.010 . JUS L.J9.012

-

-

Klm"ni aoregatl. Odredlvlnjo orlnulomelrljlkog 10111'/0 motodom OdroillvlnJI kollClno sllnlh Celtici metodom mokrog IOjlnja Karneni agregoti. Odre(liv8nje Klrnonl IIIregotl. Isplllv.nie lit.. Nlzlvne L.borllorijlka Laboralori;sk. grudvi gllne obllkl zrnl komellih &gregltl metodom

IUVOUIOjlnJI

klJunnstog

merllo

mere oIVon motaln. ploel. TehnlCki ullovi Illplliv.n;e

IiI.. Perlorlr.nl

No olnoyU mlilionio R".,ubUCko. "ku,orl"'..

II kulluru SA .~r q. br. 413-81/7402 "

od 4.111874. n.o>Ioeo.. no promo, PO'" ,

233
JUGOSLOVENSIU

STANDARD
SA OBAVEZNO:ll PRIMENO~1 ..' 1.\1.196\

Ispltl...nJe prlrodnog kameDa DEFIMCIJA OBLIKA I IZGLEDA POV~INE
ZRNA AGREGATA

J

U S

B. B8.047
XII-\960

Rde.le br. 17-5369 .4 19.XII.1960; Slulbtnl IIsl FI"RJ br. 51/1960

1

i III I 11 :I i i :I
i I

Predmet standarda Predmel standarda je utvrdlvanje kriterijuma 18 razvrstavanje zrna u pogledu njegovihmorfololklh karakteristi\,;a.tj. u pogledu obUka zma i iz&ledapovrline zma agregata. Kriterijum je radi izbe. gavanja dugih opisa &&feto prikazan u tabelama 1 I 2 leao I slikama 1 do 3.

Z

Oblik zma
Oblik zrna odredeD je odnosom dimenzjja nna i stepenom zaobljenosti. Tabela I Razvrstavanje Zaobljen l:d :b-I 1: b 1,5 duguljast sl. I b <I"II"lj"51 ,I. 2 b duguljast s1. 3 b d: b 0.5 pljosnat sl. 1 c

loptast 51. I a

I =' "" f t 9 I I

.--...---.---.-----.------.---...--.-------.---..--.---.---lupln~l No..,,'!,""" 'nnhljen sl. 2 n Ugiast kockast s1. 3 a

..--"-..----('Ijnonnl sl. 2 c pljosnat s1. 3 e

,

(Vldl prll""". sllko)

3

IzgIed pomm.e

zrna
vidlla neebradena ill prirodrtim putem obradena

Pod izaledom povrline zma podrazumevase povrlioa zma.

. a i :I ~ I = C = I. I ~
Gr.apa

Tabela 2 Izgled povrline Karakteristike Prlmeri

I ~2

stakiasta glatlea

Po pravilu, Ikoljkast pre10m Vodom izbrulena iIi glatlea usled preloma Ijuspaste iIi jedre stene
Hrapav prelom sitnozrne iIi srednjezrnnsle slene kojA ne SAdrti nikakve lako vldljive kristl11alte sastojke Prelom koji pokazuje vile ill manje 18obIjena nna Povrlina koja sadr!i Jako vidljive krislalasle saslojke I'ovr~ina sa vidljivim poraOlI I lupljinama

Crni kremen, opal itd. Valutiee Iljunka, rot. nac, neki ~njaci i sl.
Bazolti. trahiti, pOIfiri, nckl klci'r.;nd ild.

.

3

fino hrapava

4

peskovito hrapava grubo hrapava

Pcli!arl. ooUti

5

Granit,

gabro, gnajs

-... . - -....------"-----.-..---

6

.atasla i lupljikava Napomena: Razni uzora

Plovucae. bigat ild.

islog tipa steDe ne moraju da pripadaju

isloj grupi tabele 2. un... IV'" 2

I

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

234

.

OBLIK

ZRNA

AGREGATA

:

~~~;}'i:

~-

I

. . ','..

::

.:. .:'-~..':_' ::: : "~'~::.;

,:'~,;~

';'.,..
""'.':~'.~.~~~{:.-'.~~'"-~-:\.'',-''' ~,~-:.~~:v ,,' :'~J'~""""/~'~ ",

-.',..

. 51. I.
51. tb

I .. '"0'''

.

I,.

-

51. Ie

or'::'.""

.~:. ,

~t/..

,
,',

:-,

~';. 51. :!'n

;:'~)
"

,~~...;;' ~F;'$iiL~" . . ';':"'\'i\.r,.~.~~~i; . ''':'~;~?;~~~~~~'~' .,,~: .;d.~
,~.~~~
SI. 2c:

. (."o,~"d,~" '. : c,\~.~~~~~;;.~! .J",,~'

,

51. ~b

~
' . .,:

~

'.:

~"

:
,
,

. -/\ :.;','

"' :' : .-;~/:
'i",~
51. 3b

51. 3.

"~:..~~:,:,"~:.'~'

~
' "'::5
"

,',.'

..

\::.

."~

.-:.:_~,
.

'. .

,

_

~.~f~~'.~' 51. k

.>£5ii:,~

.~

UDK 191.52:620.1 JUCOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM od 1986-03-17 ODREElIVANJE RASTRESITOM K_nl agregat MASE U ST ANJU

235
ZAPREMINSKE I ZBIJENOM

JUS D.D8.030
1988.
SFRJ. br. 2/88.

Pravilnik br. 07-5343/1
Mine,el

od 1985-11-08; Siulbenlilit
of unit welflht

eggrtlflete. Determlnetlon

Oval Stsndsrd

Ie u skladu sa prtldlogom

.tsndsrda

Me(funarodne

of"glll1lzBClle zesrBfldardlzscllu

ISO /DIS

6182 iz 1980. flod;ne.

1-

Predmet standarda
Qvlm standerdom 58 utvrlSu]a pOltUpak ZI odralSlvanje zepremlnske mISe egregata u ratrelltom nom stanlu. I zblJe-

2
2.1 2.2 2.3

Oprenil: za ispitivanje Vaga kapacltata 6,00 kg, .. taeooltu 1,00 iI.

Vaga kapacltata 60 kg,sa te/!noic!U:I: 10 g. ~pka Z8 nabljanje. ~Ipka Ie metalna, okrugla, preenlka 1,6 em I 60 em dullne. Ne ledoom krelu, ne dullnl ad 2,5 em, postepeno se sulava I prelazl u zaobllenl vrh preenlka 0,6 em.

2.4

.

Sud za merenle. Metalnl sud za merenje Ie elllndrienog obllka sa dlikama. Sud ne sme propultatl vodu. Gom]a lvIea I dno suda su ravol glatkll planperalelnl. Sud mora bltl dovolJno evnt da prl upotrebl zadrll ,yo] obllk. Sudovl ZI moronlo od 10 130 dIA" morllu ne gom]em I donJem obodu bill oJael,,1 optlvenJem eellenom trakom deblline 3 10m i Ilrlnl 40 10m. Sudovl ZI meren]I, prema vellelnl zrna u egregatU, treba da imalu zapremlne 1,5,10 130 dm" I moraJu u pogledu dlmenzl]a dalspunl sledate uslove date u tabe. II. Zapremina Unutretnll preen Ik 10m 88 175 ~25 350 UnutretnJa vlllni 10m 164 208 252 312 Nalman]a debiline lime 10m I,D 3,0 4,0 5,5 Vellelna nalv~lg zme u egregatu 10m 8 16 31,5 63

dm"" 1 :I:O,DDS 5':1:0,025 10 :I:0,050 3D :I:0,150

potrebne za nlegovo Zopremine suda za merenle odre(lule sa merenjem mase vode tamperatUre 20:1: 2 'c (V), doblla Ie deljenJem mase vade (M), Izrelene u kg, punjenle. Zaprem'na luda, u kubnlm declmetrlma masom 1 dm' vade ne 20,.C kolelznosll 000 g. 2.6 2.8 2.7 Tennometar do 50 'c. Sulnlce 110 :I:5.C. Lenllr !!ell!!nl, dullne 50 em.

. Ilzd8nje

SA V!ZNI

ZA VOD ZA STANDARoIZACro

236
3
UzlmanJe uzoraka II lzuzml uzorlk zlpremlnl ponbn8 Zl pun)I"" IUdl Zl me.

Iz dobro Izme'lnog egregau "Itvrtanjem ..n)e, pr.ml 'Ibell u t. 2.4.

4 4.1

Odredivanje

zapreminske

mesa u rastresitom

stanJu olU'enlm uzorkom II nepunllud 21 mere.

Uzorlk II nl tlmperl1urf do 110:1: 6 °c oNlI do Itllnl m-I

n)l. Agrealt .. IIpI .. villne od Ii em Iznad lvlce audl. Trebe pultl dl.. IUdnl pon.., dl ne bl cIoJlo;,
do 18111'I9ICIJI zml. Povrllnl Igregatl" potom porlYnl b8z nlblJIn)I, Sud II uzorkom II Izmerf nl .vlgil odblJIn)em mill IUdl nidi ml" uzorlullM,I.

4.2

Zapremlnlkl mill .eglu

u rlltr.lltom

UInJu dobl)1 ..II ObrIlCI: My, M, V'

qdl)e:

M r
V

- masl.uzorka,

-

z.emlne

sudl.

6 6.1

OdredlvanJe

zapremlnske

masa agragate

u zbljenom

stanJu

Uzo,lk Ie osuIl nl hmpI..turf ad 110:1: 6 c: do Itllnl m~. SlId Zl meran)e punl .. do )edne treellnl vi. ° 11118 osuIenim agregltom I nlbIJI'1 26 uderlClllpkom Zl nlbl)In)e. Zitiln .. docIl prlbliino Ilh kolltlnl IQI'I\JItIII dll)e nlblJI 'a 26 udarlCl. tako dlllpka prodlra u auragat. Na)ad II IUd II merenll prapunl IQl'I\Jatom. nablla sa 26 udarac:el vllak 19I'I\Jaulklna 'Inprom.

Sud ,a uzorkomHlzmeril

nidi mill

Ibilinog

uzorlul

IMil.

6.2

Zapremlnska m8l8agregau

u IblJlnom Itlnju doblJal1 II obraca:

M MVI ---!.V gdeJI: M. - mill IgI'I\Jlh u Ibljenom ,tanJu. V -iapremlnllUdl,

8

Rezut tatllspl

tivanJI

ZI rezuluh II uzlma ,rednJa vrednost ,azult"a Iz dVI Ispltlv'"JI oq.. rullkl nl .me bltI ,,161 od B ". Ako Je rullkl va6I, vrII .. tm!a IspltlYll1Ja I uzlma II srednJI vrednostdva na)bltta relutuu. Zepramln,ka ml Izrdavlju u kg/m'. zaokNQlJane nl 10 kg/m'.

He-

mll

ll8publlOkllll sakrlllrljetai. kullUN 8ftSrb'lbr.4tHI/74-02od.t.ii 1i74.IIIpWlsa1Slveanl UYOd 1I11I'-"",u - ---

III

,

DK 622.36 JUGOSLOVl!NSXJ STANDARD SA OIAVUNON PlUMEHON ad 1982.()7.29 Prirodnll drobljenl k8menlllllnIPti ISPITIVANJE POSTOJANOSTI PREMA MRAZU

237

NATRUUM~ULFATOM

JUS B.88.044
1982 HIISFRJ, br. 29/82.

I

Pr8v~nlk br. &0-5823/1 od 1982-04'()8;Slutbenl Natural snd Cfl/IhN stone "".te. r.t

for ff'fIU;ng r81lta""

Ollllj .tandard

j. natllO "y;z;jom

ltandsrds

JUS 8.88.044

Iz 1960. /IOdine.

1

Predmet

ltIind8rda

Ovlm stlndsrdom se utvrdujl metodl ZI Ispltivlnjl postollnostl kemenog agrllllite pr.me d.lltvu mrlu upotrebom ZlSitenog rutvor. nltrijum-sulflt.. Ovam metodom Ispitulu se zrn. pr.tnikl Izned 2 mm.

2

Uzimanje

uJQraka

Uzorei se uzimeju ne n.tin utvrd.n u st.ndlrdu JUS 8.80.001.

3

Aparati

i pribor II II.dea pribor: 11,2 mm,

Z. Isptlvlnjl postjlnoltl k.menog IIIIregateprtml mruu po ovol metodi upotrlblj.v.

-

.I.ktritn.

1U1n1c:8;

.

-

site prem. ItIndlfdu JUS L.J9.010 SI v.litinomotvarl: 1,0 mm, 2,0 mm,4,Omm,8,Omm, 16 mm, 22,4 mm, 31,5 mm, 45,0 mm i 63,Omm; villi' k.p.cit.tl 5 kg I osetljivostl 0,1 g; korpe od lleene mr.h Zl potlp.nl~ 1III'lIIIatlu rlltvor nltrllum-sulf.tl I za sulenll;

- Iud ZI rlltvor n.trllum-aulfltl tekvI v.litlne d. se u nlegl mot. lmestltl korpi II egreg.tom Iitog uzorkl; Iud morl Imltl poklopac;

- stekl.n.
4
R811118nli

tlrmometlr;

.pruvete (16 mm X 1&0mml.

I rastvorl

Korllt. II sledeti rlllll.nsl I rlstvorl:

- rlzblltenl
rlltvar bezvodne

rlstvor hlorovodonltne klselln. (HCII +
u botlel

1) u botlelll

kep.IJI<om;

blfllu~hloridl,(8.CI2110"', soli Ntrljum-sulf.te

II k.pallkom;

rlltvar Zl Ispitivlnl.: netrljum.sulflt

II rlmlrl

(N.2SO.)

III 7&0

u vodi do z1l16lnll. NI lit.. vodl dodl se . oko 350 9 10H20).
g nltrllum'IUIfI~ek8hldrltl (N.2SO.

temperlturu Ispitlvenll. RlltV.lnI. nltrijum-sulf.te II Izvodl u toploj vodi do 50° C I z.tlm ohledl "' Pri rutvlfenju u hledi10j vodl, r.stvar stojl pr8ko notl. Ked. II rlltvar Zlmutl t.stlc:8m1 Ispltlv.nag meterll.I., morl .. pripremiti nov rlstvor. N. dnu Iud. .. rlstvaroril morl uvek bltl nekollko krlstlll nerlStVorenog netrljum-sulf.te.

II izdanje

SAVEDII ZAVOD ZA STAI'IDAaDlZAaJU

I

238

6

Umrcl

za Ispitiv8nje

Uzorak mole bltl osnovna fr.ke!j., mec1",fr.kelj. III kompozit ovlh fr.keIJ.. Lllbor8torljlkl .. II uzork. I prlpr.me osnovn. fr.kelj. 101 kolleinam. d.tlm 101 t8b8U ,.

T.b.la 1 Fr.keij. mm 2.0 do 4,0 4,0 do 8,0 8,0 do 16.0 16,0 do 31,5 31,5 do 63,0 M... kg 0,5 1 2 4 6

Izned lIned lIned lIned

Ako IU Olnovn. fr.kelj. Iln.d B mm industrljski pod.ll.n. 101 medufr.kell', umesto fr.kell' 16;0 mm, 16,0 do 31,5 mm I 31,5 do 63 mm pripr.me .. fr.kell. 101 kollelnam. d.tlm 101 tab.1I 2.

8,0 do

.

T.bel.2

I
Fr.keil. mm 8,0 do 11,2 M... kg 0,8 1,2 1,8 2,4 2,5 3,5

lIned Izned Izned Izned lIned

11,2 do 18,0 do 22,4 do 31,5 do 45,0 do

18,0 22,4 31;5 45,0 83.0.

6

Pripr.emanje

opitnih

frakcija

ZI ispitivanje

Pot~.bna kollelne fr.kell' 0..11 H n. t.mper.turl od 110°C I ohledl do IObn. t.mper.tur.. ProHI'v" nl.m '11 pripreml ellta frekelj., npr. frekell' od.4 do 8 mm I HI. kroz lita 4 mm i 8 mm. Podm.rn. I nadmerne Irna.. odba~. Frikelj. na donjem litu H dobro opere vodom, oeedll owli do ltalne m... 101 lulnlel na 110°C.

7 7.1

Postup8k Pr~
od~I:H ni trikeil'

ispitivanj8

koUelne

prlpremljone V.ta

opltne

frakell'

pr.m.

t. 5 I 8 (ma..

frekel).

pre potapanl'

- mil. Oplt-

H ltavl 101 korpu. frlkclje

koUeine grublh frakef).

sme H IUvitl 101 vile manllh korpl.

7.2

Dl:IanJ. opltne Oi!den8:llzmer.ne 18h, tako.d.

101 r..tVON frakell. II drll slol.m po1Dplln.)manJe u rastvoru debt!lne netrllum-lulf.ta 15 mm. nelmanl' 18 hi n'lvlle

opltne

taenost

pokrlv.

frakellu

239
CI bl II lmanillo ma morl II pokrltl. Frlkeljl 7.3 Sullnje potoplJlne opitnlh u rlmor drll II u proltoriJI nl ternperlturi od 200 :!:20e. laplrlvlnll laprlOllo IluOIJno zlVldlvlnll Itrlnlm mlterlJlml, Iud II opltnlm Irlkel)I'

f.lkcljl

peall potlplnjl

POIII perlodl potepll'l)1 frlkel)1 IIlzvedllz rlstverl I oltlvlll dl II 00ld1 prlbilino 16 mlnutl, I zltlm II IIIVI)1 U Iulnlcu. Frlkel)1 selUll do IlIlne mise nltlmperlturi od 1100e 6 do 7 h. Stlpen lulen)1 adr... "ule II vegenj.m u Intervillmi od 2 do 4 h bez hllc:lenjl. Olulenl frlkel)1 II utim hledl do t.mperllur. IspitlvlnJI I pooove potlpeju u rlatvor nllrilum-lulflll, 7.4 Bro) elklull Jedln elklul obuhvltl pOllpen)., oo"'.nl' I lulen).. NllzmanlOno potlpenj. dok se, zlvllOO ad prlmenl, ne poltigne odgovlrljuel bro) eiklull. I aulenl. ",Ii II IVI dotl.

7.6

Odnldivlnje ",bltke ml" POll. ze",letke pollednleg eikluSl korpe II Irlkeijlml .. IIIVI U vetu poludu kroz ko)u legeoo strull YOdl Zl Ispirlnle Zl. ",eme od 24 h. Vrerne Ilpirlnji mole se Ikrltitl Ilplrlnjem u toploj vodl do sooe. FrlkelJI je olloboc:lene od nltrilum-aulflte kad .. posl. odld..lnjl trlkei)a u d.stiliSlnoj vodl, u vremenu od 16 min (zlp,ernine veda dva puta Vlee ad upremlne Irlkel)e) ne mole doklutl p,llulnoll lultl'.. Sldrlel luilita u vodl doklzuj. II tlko 110 .. mill deo ved. stlvl U Itlklenu .pruVltu, dada pw klpi razrac:lanahlorovodonlOn. kiselinel rallver barl)um-hlorldl. Vodl u .pruvlti mo,a oltatl blatra. Posil prln)a, svake opitnl frlkel)a .. autl do stlln.'ml.. nl t.mperalurl od 110°C, hledl I pro..java na Iltlma II odr"'ivanjl gubitka mise dltl u tlbeli 3.

Tab.la 3 Opltne Irakeifa mm Sito za adr"'ivan)1 gubitkl ma.. mm 1,0 2fJ 4,0

Izned Izned Izned Izned Izned Izned izned

2,Odo 4,0 do 8,0 do 6,0 do 1'.2do 16,0 do 16,0 do 22,4 do

4,0 8,0 16,0 11,2 16,0 31,6 22.4 31 f>

8,0

Izmerl .. mall frakel)1 pollt potlpanjl (m2) nl Iitu II odrl"lvlnJI gubltke ml... Rezllkl u mill frlkellt pr.1 polll potlp.njl predlllvill gubitl~ m2 t. ~I" '(m, R.zulllt .. dlJI u procentlml u odoolU nl mlSU IUV.IrakelJ. prl poteplnll 1m,),

-

7.6

IzrlOunlvlnje rezultetl Gublllk II od."'uj. za !vlku opltnu f,akellu.

Gubltlkm...u%. gdl)l:

rT}J .-m2

m.

'100

m, - maSl opltne frlkelJ. pre pot.pln)I, m2 ,- mall opltne trlkel). posle'n-clkluSl pollpenJI.

.!1

0
Izveltaj
Izveltlj

8

-

-

Ispltlvlnju IVlkog uzorkl morl dilldr!i Ilidetl: ° oznlku uzorkl, ozneku opltne trlkclJl, brol clkluu Inl, gubltlk me.. opitlll tr8kclje, u %, poIIbnl ZIpI!lnjl nl uzorku i nI opitno} trlkel}i kojl bi mogll uticlti nl tlenOlt odredivlnje.

Vezi II drugim IIlnderdime

JUS l.JII.OI0 - lebor~oriilkl

lite. Nlzivne mere otvore

Ne-

AopoobHe"'" IIkrewtjeteu kulturuSA-Ie br.413-81/74-02001 4.111874.'"pIeee.

-

ne--

IoIftlll;8_nl_u.-",

-.....

DK 891.52:820.1 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OIAVUNON nlNENON ad 1982'()&-O7

..241
Kemeni e t OOREOIVANJE ZAPREMINSKE MASE . UPIJANJA VODE Pr8Vilnlk br/50~241/1

JUS B.B8.031
1911.

od 1982-03-3Y: Slutbenilist SFRJ, br. 24/82.

CrurhtKI~te.

OetermiMr/on of perfic/e den.;ry end wer., eb~rion

godlne I JUS 8.88.03' iz '962. O"e/ ,renderd /e n81teo _/zl/om ,r.nderd. JUS U.M8.02' Iz '969. godine I u IIcltKIu/e .. prtKIloz/m. ".nd.rd. MlI4un.rodn. orl/8niZ8ci/e Z' ,r.nd.rdlz8Cl/u 150/0156783 Iz '980. godlne.

1

Predmet

standarde zepremlnlu mlitnih I krupnlh frekelle 8gregllte I

Ovlm stend8rdom se utvr4uje I18Cinodr84lunje upljenje vode. Sltll8 frekelje .e.te

sedr!e zrne menle od 4 mm, e krupne frekelle zrne vea od 4 mm.

2
2.1

Dtlfinicije
Zep,..,.lnlu ne. m... egregeta

- me..

zrne egre.te

I.. otvorenlm

I utvor.nlm

poreme)

jedlnlce

zepreml.

2.2 3

u'plj8nje va.- - kollClne vode kole prodlre u'otvorene pore egregete prl etmOlfe"kom prltllku.

Princip
Uzorek egr8118teOIUlen do stelne me.. meri .. I odr84uje zepremill8 pom~u plknomlltre 111 hldrostetlC. kev.. Ze odr84lvenJe zepremlne uzoreke litnlh 'rakel)e korlltl .. metode plknometrom, e ze krupne frekel)e metode hldroltetlCu vege.

4

Aplrlti i pribor
Oplt8 opreme

4.1

- ve. upecitete 5 kg 18 teCnottu merenje od 0,1 %, u potepenje uzoreu u vodu, - pOIude - pOIude ze IUlenje uzoreke, - lito 18 otvorlme od 2 mm,
IUlnlce,

- krpe u lulenje povrtlne zrne krupnih frekelje, lteplC, - luklenl - Cele, kupeltl ulup od metele, preCnlke 4 em ne vrhu I 9 em prl dnu, viline 7 em, .. otvorenlm - doom,
Inor toplog vezduhe u lulenle povrllne Iltnlh Irekelje,

vrham I

II ~d8nJe

SAVEZNI ZAVOO ZA nANDNUJUAOJU

. I

242 - lipk8 ZI nabijanja, ma.. 340:1: 15 g, krutnog pra..k8 praenika 25:1: 1 mm, - tarmomatar. Oprame za lapltivanje matodom hldrOltatJek8 yage

4.2

4.3

korpe od tleanl mrata .. dr'kom i oNorima od 2 mm, Iud za potapanje korpe u yodu, prlbor za Y"lanl" korpl ZI tal Yage.

Oprema za lapltlyanje metodom plknomltra

-

plknometer zapramina 50

yeta od zapraminl uzork8 CnaIliei JI data lama Jldnog od tlpova pikno"

matra) .

4

~-

3

Na Ilielle: 1 doni! dao plkoomltra 2 naltavak 3 brulani dao 4 oznak8 k8l1braei/1

-

1

--

--....

Plknometer 6

Uzimenje

uzor.ka

5.1 6.2 6.3

Iz dobro Izmllanog materijala eltvrtanllm .. pr!prami potrabna kollelna uzoraka. Kod Ilpltivanla Iltnlh !rakelfa potrabno jl za pojldlnetno ilpltlyanje nalmanll 500 g malerijala. Za lapitlvanJa krupnlh !rakella pOlrobna kollelna za po/ldlnaeno IlpltlvanJI, Izra!ana u gramlnll; Izraeunaya.. tako da.. prlenik najyotlg zrna, Izra!on u mm, mooti II 100.

6
6.1

Pripreme

uzorka

Pr/prema Iltnlh 'rakel" agregata Potrobna kolleina uzorka olu.i II do IlIlna mas. prl I.mperaluri od 106:1: 5 °e. Zatim .. Ulorlk Illyi u pagodan Iud, prlllj. vodom IUlorak mora biti 5 em pod vodomjl oillvi da Itoli na lobnoj tlmperaturi u

,243
vodl najmanja 24 tasa. Vazdu!nl mahuritl Ie Istaruju malan/em ill trelenlem. Posle nalmanle 24 tasa od. dekantira Ie voda. Uzorak sa razlltra na ravnu povr!lnu i izlah blagol strull toplog vazduhe. Radl ravno. mernog sulanja mora sa tasto melatl. Postupak melanla traje Ive dok .. agregat ne prlbllfl stanlu luve povr!lne. To sa ltanje proverava metod om Ilobodnag ollpanja. Sitan egregat 58 slobodno naspe u kupasti kalup sa viline od 5 em od gornle povr!lne zarubllene kupe; povrllna kupe sa nablje sa 25 udara metalne IIpke I kalup vartlkalno podlgne. Ako uzorak )01 nl)e povrllnlklluv, kupa od Iitnog agregota 18drhee Ivol oblik I sulenje 58 mora nastavitl uz stalno melanie, a Ilpltlvanje kupom ponavliatl u testlm razmaelma Ive dok sa kupa polle uklanj~nja kalupa ne potne slegad. To pokazuie da je sltnl agregat postlgao povr!. !inskl suvo stanje. Ako se kupe Ilegne vet pri prvom Ilpltlvenlu, to znatl de je uzorak luvlla osulan. U tom Ilutalu uzorak sa navlafl, potpuno se Izma'" I ostavl da sto)1 u pokrlvenom ludu ill zatvorenol PVC.vretlel prlblifno 30 minuta. Sulanje I Ispltivanje kupom sa zatim ponove. 6.2 Prlprema krupnlh trakella egregata Potrebna kolitlna uzorka osuli Ie do stalne ma.. na temperaturl od 105 t 5°C. Uzorak sa odseje na do. nlem situ nazlvne trakelle kolu Ispltulemo, opere 18 vodom od preha I litnlh testlca, potopl u vodu I ostavl da stojl na sobnol temperaturl najmanle 24 tesa. Zet.im se uzorak Izvadl Iz vodl I osull povrllna zma. Vldljivi tilm vode sa povrlinl nne uklenla sa brisanjlm vile pute krpom. Viti komadl brllu .. po. jedinatno. Povrllna uzorka lull sa tako, da nl dO<!edo suvllnog Isparavanja I uZ,orak nl sme dotl dlrekt. no pod utlcaj suntevi sVltiostl ill nekog drugog dlrektnag Izvora toplote.

7 7.1
7.1.1

Odredivanje

zapreminlke

maID

MI~oda piknomltrom OdreillvanJI voda moraju 18 Izvodl u proltorlji stalnl tlmperature sa dozvoljlnlm odstupanjem t 1°C. Uzorek, pribor I

Imati tlmperaturu prostorijl.. vog piknometra (M I)' Zatim Ie piknometar Iz plknomatra vazdulnih I prespe u plknometar Posle odstranjivanja (M,). sa vodom. vlzdulnih

Odre"lvenjl sa Izvodl tako Ito .. prethodno izmer; ml.. suo napunl vodom do oznaka I Izmlri masa (M,). Polovlna voda kolltlne vodom zasitenog povrllnski IUv.Qg uzorka (M.,I

se odllj~. Izmeri Ie masa pagodne

Uzorak se dodele postepeno, mehurica, piknometar

mela III trese, da bl II Ipretllo

lId,hvanJa

mehurita na zrniml. Ie dopuni vodom do oznak., obrile i izmeri mlsa

7.1.2

Z.preminska masa zrna izra~unav. Ie prIma obrascu: I,

.

t/

If,

M M,+,f.'-M, "'( -~.V . V"'(vode

gde ja: g/em), "'( - Zlpremlnska masa zrne agregata sa o!Vorenlm I ZI!Vorenlm porama, u M, masa suvag uzo,ka agregOta za poJedinatno Ilpltlvanle, u g. zapremina zrna agregata mise MI, u emJ. V

-

MI

masa pnznog

SUyog piknometra,

U U,

g, M'l - ml.. piknometr. n.punlenog vOdom,u i.A, - masa plknometra sa uzorkom I vodom, u g, "'(vode - zapreminska masa vOde, u g/em3.

.

T8mperilUri proltorll- I tlmper.tur. vade I,mer..

termometrom.

244
RIldN tllbela u belaJanja IlzratuNvanja razultllta Ispltlnnia datil ja u prilogu A. Zavllnolt zepramlnlka ma.. voda od tamperatura data ja u Iladatol tllbell.

Temperatura °c
16 16 17 16 19 20

-yvoda, g/an3
0,99912 0,99697 0,99602 0,99862 0,99843 0,99623

Tamperatura,

°c
21 22 23 24 25 26

-yvoda, g/cm3 .
0,99802 0,99720 0,99767 0,99732 0,99707 0,99681

Razultatl Ispltivanja Izrahvalu .. u kg/m3 zaokrugllanlm na 10 kg/m3 keo aradnjll vrlldnolt naJmanla
dva peralalne
.

IspltlvanJa.

7.2

Metoda hid_leu
M... uzorke, vazdulnl

vega
prama t. 6.2, izmarl .. na vazOOhu IMp,l. Uzorak III dizanjam Ispultanjam korpe u vodu I odradl ..mvl ma.. u korpu, uzorka oditrane u vodIIM.).

pripramlJanog vode.

mehurk!1 malanlam

Izrnari .. I temperatura

7.2.1

IzratunavanJa
Zapraminlka ma.. zrne izratunava .. prama obrascu:

M

-y.V:
gela ja: M. - ma.. Drugllimboll vodoll) zalitanog objalnJanl1U

.

v

. 1M,
-y vode uzorka,

M.)

povrlinlkllUvog razultata

u vodl, u g. data Ie u prilOVU 8.

u t. 1.1.1 I 8.1. IlpitlvanJa

Tabela za belaJanja

IlzratunllVanja

8

Odredivanje

upijanja vOOe

POila odradlvanJa upramlna uzorka, pomotu plknometre III hldroltatltka vega, oOidenl uzorek II rezal' tra u pogodan IUd, lUll u IUlnici do ItIIlne ma.. na tempereturi od 106 :!:6°C. Uzorak .. ohilldi I Izmarl me.. (M,).

8.1

Izra6unllVanja Upijllnja vode u procentima ma.. izretunave .. proma obralCu:

U.~
gela Ie: Mp,
U

M -M M

.

XI00

M,

- upljllnie voda, u"

-

- me.. uzorka Mp, olUlanog do Italna ma.., u g.

me.. vodom zuitenog povriinlki IUvog uzorka, u g, m_,

.245
Rezultetl .. deju kao srednje yrednost nejmenje dye perelelne Ispltiyenje ne Istom uzorku, Zlokrugljene ne 0,1 % me... Tebele ze beldenje I Izre~uneYenje rezultete dete IU u prilozlme A I B.

VOle 58 druglm ltenderdime JUS B.BO.ool Prlrodni ZI potrebe kemen. Uzlmenje uzoreke kemene, prlrodnlh I droblflnlh kemlnlh eVlgete

gr8118YlnentYe

246

N

.!!.
"u
u..

e

N

E a . 0
I I

.!!.
'u ~:! LL

0 .!!! lit -

8 cd £II cD III :J ., :t 1! .. 'a C e .. E f a. 1; . E 0 c: ~ 'Q. E 0 1 E :! 8. ! If 8' c . E ~ ~ ».. 'co . '&: ::J

't"il

I
I

"

IS

'S .~ 'i!.

I

~I

I

...

::J ~II(J
.~

c

::E:i l:i

~iiI

::E

.

::E" I I::E" ,~ >~
::E

-~\)Ii'
I:

:

-! r- ~::E"I>
+ ! ~I ;.

.
r-

0

Iii

~-II

:J

>

I
i
I

,~

i .,

c

.. E

..

..

en

01

en

en

~#

:Ii
E

1

i

1

........

E '" ........

" ! ~~I
I

.jE

i

~1

N

i ! .I
..
>'

::J

.Ii ~:> a ic
~::! :>

I

.

. .w: ...
C

E

~"
E

"c:

:I
iI

.

::E

.
'-

r
i~c 8. !..

8.
II
III

b

e Q.

'f ~,.. E o

.. u
8' :>

'8 '.. :> =1i
'c

8

E
u c: 0 "C

IS

.
C

.g
! I 0« .t

2 .
N

C .:./.

.
. c

8' c:

'''
'8

'5.

Q. :>

a

E 0 '8 ,.. ~B ::E

8' ~C N t! 0. :I .. ::E

b u "

;
.

:=

C .a :J

.!. ~8' '5. :J
:J

2 ~:J
-=

8 C ..¥ C ..¥ 'Q. 'a. :I ... E ... :I 0 ::E ::E 'tJ

&' U ~~'8 :> '8 :> c 81 N ::J :! ~'c :X 0 .~ '5. ::E " :>l :J

s

'0 .JII:

:x to
E

:J C " 'E . is. r::!

2

C 'E . is. r::!

:~ ~ e Q ~ i! .. & E .. I-

0; '8 :> t! ;! all & E . I-

..1

247

N ,~

'u .¥ f u.

N

Q

~ .. .1 -i

B
CD III III

.1.
I,L.

'II ~e

!S ..,
::J 'E ..
"0 C

~.
G

.. ¥
t
:!:! ." :c .J ~
:!

e .. 'S ... c E ~:> ~ .- 2 ::J .~
2 .H 0
!~

.
N

~:e

..

.

.

8

~I ~.I. ;>Ii ~G. ..~ ''" ~: f:' . .~.
:;) >

.

i'1>
.

~~,..
rJ.:.'" .:;;::

I
f

:!
'2

.~

E

at

eft

101

en

.
III

~~""
""

E

Ii

.......

6
at

.... E ....... .~

i' 8' c ~

~.c :J
'0 ...

::J

i:>
II

!:

~E II .¥ ... c ~E
! Q. .. ,.,
U

. . . .
!! c !!.

g:
-

2 .= !i

0-

C

....

'
.a
E

N 2 :I ':J
8'
">

.=

a :>

81
.¥ co Ii:
0

~':a
0 Q,

.~

If! >

c ~c: "ii..

R

2 :w
::' Q. :I :I '0'

'c

j

'e

'U 'iN

8' C C . 8'
N

~co

~j ::::l
co .:JI.

'0 01 0

"

.
.. .¥ (;
.U

E ...

~.¥ U
"0 0

III ct

i

~'g :> III

0

E

j

0

s

!i

> c:
co

III

~co

~.~ ).:
10 '0

:x

'g > c ~.~
'6, :;)

N

c ~'E u a.

.

E

.

III

. :~ 0 .. ~.'8 Q. :>
'f

::::I

.:
'E

a a

f

~r::J

h

.. u ... ...

ii

N.,,-

""."""l\opubIltllog

kullVNSA SrbIja1>., 41~~1174-02 011 111.14. ... plato. po... noplOfMl

~_nl-

u .._I...¥u

-

"-'oil

248

-.-

-_0."'4

,

~._...__.__._._---

Ukupno stranA JUS 8.88.033 1993.

3

JUGOS1.oVENSKI STANDARD

KAMF.'NI AGREGAT Odredlvanje drob1jlvostl u cilindru

Of'j l'taDdani j. objIY1jl!ll1l .S11dbmo8 11,1:11 SRJ", br. 72/'3, lI.lner.9l Illlllregllte

- Deterttrl1llltinn

or CMUfhl/hfl Ity by cmnpraR.doD

In cyJ .lndar

PREDGOVOR Ovaj Ovaj 1 standard st6ndllrd PRXDMIIT m"torln orlrn,tlvnnjll ntpornmltl kamenog IIgregsts prems je uu<!i1a Kom!"'IJII na5tAo .Ie revl?iJom ?II "'tlln<!.1r<!p. j? obl1l5ti "'tlln<!lIr<!n .fUR 1I.t1R.030 klJmene. i? 1959.

godine.

Ovim 5tanc1srdom 50 utvr<1njll drobljenju (drobljivollt).

2

VE7..\ SA DRUGIMSTANDARDTKA

Odredbe 5Landarda na kojll 511 ovnj "t.I1r,<lnrrl pO?!VII !"'tovremeno vaze i kao odredbe ovog standards. Nsvedena i?c1anjll 'VII7.! 111 11 vn~me objavj,j ivsnja ovog standarda, "'" nnjnovijll a kada, so on primenjujll, korist" liP !?dllnja navedenih standarda.
,

JUS B.BO.00l:1984,Prirodni kamPn JUS B. B3.100: 1983, Kameni agr..gllt

-

faIt
3 DEFINICIJA 11 IImislll .

-

-

U?!mllnjp.

Frllkeionbllni

lI?oraka

kameni

kamena

agregat

i kamenih

za beton

agregata

i as-

Osnovnt

u510vi

kva1tteta

Drob1jivost drobljenju.
4

ovog

stancllJrc1n

.In mp.rn otpornosti

kamenog

agregate

prema

UZlMANJE UZOIWU. kemenog egreglltll JUS B;80.001. ?/I .(splt./vnn.!". pn nvom ..tllnrlllrdu u?imsju'se prems stan-

Uzorei dardu

5 5.1
5.2
vim

OPREMA HidrlJulicka
prirlJsta Celicni
dnom i

mogucnoscu

presa 511 kojnm ~o?p 5" sile od ) tio 2 kNf'" (unl1traiin.ln
~emllt",k!

pn~t;r.;
,

.

~ptpr~r.pnjll

od nlljmllnje

400

kN 5

eilJndnr
poklopeem.

m..rn:
prlkll?

prpr.nik
eillnrlrll

150 I11III,vtstna
dllt kg i sa jP. ns sliei

150 mm) sa

odvoji-

1.

5.3

Vsga sa mogucnoscu

m~rp.njn mns~ primenj'mll

rlo

10,0

tscnoscu od t 0,1 g. 8.83.100.

5.4. Laboratorijakasitl!

1\ stAndnrauJUS

Deskrlptori: kamenl ~greqat. drobljivo.t.

~~~OO.rwJrMiv.nja ri:'nhljivn.ti

Ilbdanjn

..----..--SAVF.7.Nf

.._0

?AVon

?A STANnARDI?AClJU

h-

IUS

8.88.033:1993

.

.._..__..---,,,,,,P"j" '" r.11 nil IOS :I: SOC.

249

5.5 5.6

Urpdaj

?oR s"iipr..:<>

/1/(."glltll

"II m"f,"

LRboratorijskR

"robiliclI. ~I"rp. II mm

"
0

0

~

! ~
I

I
!

C/llnda,
/"

~.
6
PRTPRKKA U7.0RK~.

:f
511kll 1

y
10'i t
lI?o1'ka

U:r.mEl IIEI 117.,,,:ak premll t. 4 1 O!lll!'! '..' ,p",!,p'Ilt.l1rl ohllldi na sobnl: tl!mperatllru. Od oVlllco rripTf'ml.lenl1lt frB~~ije ~rAm8 t8beli

SOC do staine
sej8njem

malle i

1.

"I!I izdvoje

;:.11 ispitJ.vanje

potrebno

.Ie pdTp.mftl

1'.1'"

HnC'l R kit mlltpd.lllll1. 11"'1'f!!\I mm

.abeIII

1
O"",,"n! 117.0rlll<

I
I

N8:r.ivn8
frakcijll

l'7.C'I'IIk pol'l
C'lpt.....r...n.l"

e

V..1ir.lnn'"t."","

..1111

I

donje
4/8 4

,.ornj"
R

1 2 4

8/16
16/32

8
1/\

.

1/\ 31.S

Frakcije agreglltll krnpnijo jll b; tab..l", 1. UkaJlko osnovnim frllkdjllmll.

0" "A

11>/32 h.plI.HI"

i ",Iro".. "I' ...",I"rrnk,:I.I",

<lro"ll ("om nil .IE\dnu od 1\7.0'111\ IOn """lllvljll

frakcipromn

2

250
7
POSTUPAK

~_.-

JU~

8.88.033:1993

--

~.

o"t."r.."..n.!" oit 400 kN. 0<1 400 kN, "i I ;n<1l1r R.e rIIstereti. Uzorak so 'vadi iz cilindrll. pro .I" IIn nrIJt""'lIrll.1I1~..m ..:ltu promo tllbeli masa ostatka uzorka nil tom sitn. Kada se postign'" optp.recenje
8 PRORACUN

Izmeri lie mllllll cUin<1rll IOn <1nf'm, II r.i Ifnrlnr 20 mm !IIpod gornje ivi~f\. Mnt..rf.i"l r.fllnrlrll h:meri se masa c!Undra 1111n?orknlll, "(;11 fnfinr recuje brzinom od I do 2 kN/R it,..

.", rlnnm nil""" lie lI?orllk do visin.. f?rllvnll lie i poklop! poklopcem. lOP. Rtnvf .f?medll ploce prese i opte-

1 i izmor!

Drobljivost

IIzorka

iZTIICIJnllVII

"",

po fnrmnl;:

n= gd..
D

'"

- "'1
",

,

100

III - masa IIzorka II cilindrIJ pr.. npt 1111 maslI ostatka uzorka nil

-

je:
drobljivost, II procentimn mn ,

-

""..n.!n,
..it"

11 jtrllmfmll,
pn",l.. opterecenjll, II gramima.

oflRn"'"rn.l""p.m vr"<ino~t

Rezultat

se'dllje

kilo IIrertnjll

or! r!VII fllpftivnnja,

1iJI1IRJIn\'1I . aisljMja

~.ap:I Say i lavr.! 7.1Rhllflardiucijl lInoqrad Ninict:am:va 7.:1 hlt.lra Rpmll'itP. 5rbijp. br. 413-:1013/92od 24.07.1992. ne plata se pom na proaet 7.abronjP.Mprf'lll.°llJ"!Yanj..bvn vno!.n I18Mfavlllljll

-

3

UDK 691.52:620.1

JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM PIUMENOM od 1984.12.21 Prevllnlk br. 50-19142/1 od 1983,12.27; Slutbeni Kllmenl egregel ODREDIVANJE VLAZNOSTI

J UH B.BH.03S
19111. lI.t SFRJ. br. 49/84.

--"--

251

Nilturlllllnd

cnJlhlld 1If/I/reg1l11l MoiuufI conrenl

-

Ovllj ,rendNd

III nIIUIIO reviziom

mndlrdl

JUS 8.88.035

Iz 7962. godinl.

1

Predmet standard a Oylm lIanderdom .. utvrcSuJeneeln odrecSlyenJeyllfnoltl ke nog egrege",.

2 2.1 2.2 2.3
2.4

Deflnlcljo
SUYegregelVodozlli~ zrAl (sllke 31.

zrne egreget. kaJe AI ..dr!l yodu nl ne povrtlnl nl u poreme (sllke 11.
povriln.kl MlYegtlglt

- egrlglt

koll Ime otvorene pore nepunlene yodom lsuyu poyrllnu

Vlden egreget - egrlglt kojl Ime Yodom nepunJ""e otvor.ne pore, e povrllne zrne ObeYIJ."" Je slojem vade (sllke 41. 'Vezduhom o..l8n egreget ne Yodom (sllke 21.

-

egreget kojl Ime suvu povrtinu zrne e otvorene pore su dellml<'!noIspun/...

a
:,: ::., °: .:
.,.°..",

,';"

POM

/.

.0"""

«\.

';'

d
,'''',

.;,.;,., ..',,~
'.::.:.,.

: :",

~ --Zmo
:..

Slike 1

Slika 2

gVOdaU

~'M

Slika 3

a
. .' '. ':

..' ; '..

."'. . ,; ',,: ,..': ';,

Povriinski sloj vade

Slika 4

II il~anj~__l

SAVEZM ZAVOD:zA STANOAa[\\Z'\~_.l ,--

252
3 3.1

Odrediv8nj8 Prlncip

vle1nosti

Vllfnost klmlnog Igrogltl odre"ujl .. IUlenJlm uzorkl do stllno ml... 3.2 ApirlUI prlbor

.
3.3

- IUd Zl sulenle, Iopltica,
- vlgI.
Konelnl uzorkl

- grejnl ploC!l (no gls iii elektrienel

ZI Ispltivlnje korlst; ..:

ill elektrienl sulnice,

ZI I.pltivln)e

Konelnl uzorkl ZI pojedlnlfno ispltivlnje (u grlmlml' odre4uje .. teko !to .. vellelne nojveteg zrne frekelje, Izrefene u millmetrlme, pomnoll .. 200.

3.4

POstupek Posude ze SUlenje .. Izmerl, u posudl .. odmerl uzorek I zetlm osull do stelne me... Sufi .. ne grejnoj ploel uz .tllno melenje. Ako .. sull u elektrleooJ sulnlel, ne temperllturl od 105 t 6°C, melenle nlje potrebno, semo je Vreme sulenle dule. Osulonl uzorek .. ohledl no IObnUtempereturu Ilzmerl.

3,6

Izrei!unevenje rezul. Vlelnost uzorkl u procentlml ml" Izrleunlve.. po pbrllCU:

u. gde;e:

IM.-M,) M,- Mp X 100

M,
Mp

U - villoost suvog uzorke u procentlrne me., MI me.. posude Ivlalnog uzorka, u gremlme,

-

- me.. posudeIsuvoguzorke,u gremlme,
me.. posude, u gremlme.

Veze .. drug 1m stenderdime JUS B.BB.031

-

Kemenl .eget.

Odre4ivenje

zepremlnske

me.. zrne I upljen;e

vode

N. oanovu millj'nil Republltkog 18kr8t8rij... Z8kulturu SR Srbll. b,. 413-81/1~2 A..mpl Severn; zavod 18 n8nd8rdiz8C'iu od 4.11 1974. M pllt.. porn ne prOmel

- Beagr"

DK 891.&2:820.1 JUGOSLOVENSKI STANDARD
SA OBA VIlHON

.253
Klmlnl ODREOIVANJE METODOM 1.Iait SITNIH CESTICA SEJANJA KOLICINE MOKROO

JUS B.B8.036
1981.

PRIMEHON
od 19B2'()B.()7

Prevllnlk br. 60-6241/1

od 1982-03.30; Siulbenlllit SFRJ, br. 24/82.

Crush.d ewre,.te.

Determinetion of fine pertlcle' with the wet ,'..,e enelysis

Ovll/ stenderrlle

nllteo

rtlVlzljom .tenderrle

JUS 8.88.036

/z '962.

(IOdine.

1

Predmet

standarda ukupnl kollCln. Iltnlh C..tlCI m.nJlh od 0,09

Ovlm stlndl,dom .. utV~ull postuplk Zl od'l"lvlnJI mm I 0,063 mm u I.ogatu metodom mokroo ")In)a.

2

Princlp
Uzo,ak olulln do Italnl ml.. mlrl .. Iltlvl)a u garnlturu Iita I H)I nIlUVO,I zatlm II oltlcl na Iitu IIplraJu vodom. Oltocl II lull do Itllnl m_, mer. IlzrlCunlvl)u kuinulltlvnl prolazl kroz Ilt~.

3

Aparati

I pribDr

Za Ilpitlven)1 potrebna)e Iledet. oprema: pOludl za sulln)e uzoraka,

- sulnlca, voga kaplclteta
-

- IOpltlce,

do 6 ka II tICnoltu.ni...en)1 od 0,01 ~,

- podloJcl za Ilta, poklopcem, I otvorlma IledeClh vellClna, u - Italek lito preCnika 250 mm; viline 100 mm, .. dnom ~ mm: 1,0;0,26;0,125;0,090;10,063

4

Priprema

uzorka

Uzorak za Ilpitlvan)e uzlma.. cetvrtan)em premauandardu JUS B.BO.001, Ma.. uzorka za po).dinacno Ilpitivln). IIvlll od v.llelnl n.)vltlg zrnl. Prlblllni kollclnl u .Imlml Izrleuna II teko, dl .. precnlk

na)vltla.zrna, Izrll.n u mm,mnoll.. 100.
5
Postupak

.
.. .'

Uzorak oaulln do Italne ma.., natemper.turl od 105:t 6°C, odval. IIllipl na"ltavlj.nu aarnlturu IIta post.vlJenu u poaudu. Na)pre II lI)e nauvo, I zatlm oltatak na poJedlnaCnlm Iltlm. Ispl,. vodom lVe dok kroz lit. ne poCne d. teC. limo Cista vod.. Suspenzlja n')lltnl)ih ClltlCl I vod. od Ilpl,.n). ..kupl)l)u II za adr."ivan). eestlce man)ih ad 0,1)63 mm m.todom areomltrl..n)a po st.nd.rdu JUS U.B1.01SIIi po And'e8Senov~'~.et?ctl, po Itandardu JUS B.8S.086.

Ikcllllje

I

SAVUNI ZAVODZA STANDAIUIUM1JU

I

254
Kldlll Vodl ocedi, IltllI
:150C. Olleel ne poJ.dlnlm Iltlmlll Itlvljllu III podlol8k vdu IlzrlCunllu

I lUll do Itllne mill

u lulnlel nl temperlturl od 105:1

kumulltlvnl prollzl kroz poledlnlCnl Ihe.

- 6

Rezultlt

IspltlvinJI

R.zultltlll d'iu keo arednll vrednolt nlJmlnJe dvelu plrllelno IzvO'lenlh Ilpltlvlnll III Inom uzorku. Radnl tlbela Zl beltfenJe IlzraCunavanl' rezultatl dltl j. u prllogu. Nipomelll: Sho otvorl 1,0 mm Ilutl kao lito ZI rllteretlv.nJe. U rldu IIlltnlm frakellaml potrebna Je oblCno kompletna garnlturllltl,l kod krupnlh frlkeljl -veIlCln. zrna preko 4 mm, dovollno I. upotrebiti IltllI otvorlma vellClne 1,0 mm; 0,09 mm I 0,063 mm.

V.Z.II druglm n.nderdlme JUS B.BO.001 - Prlrodnl kemen. Uzlmlnle uzorlke kemml, prlrodnlh I drobiJenlh klmenlh Igregate ZI potrebe grad.vlnlrstvl JUS B.BB.OB6- Kalellum.kerbonltlll punili. Prlrodnl keleIJum.kerbonlt. Odredlvanl' grlnulometrlJ. Ikog IllteVI po Andre811novoJ m.todl JUS U.B1.01B - GeomehenlCklllphlvlnJa. Odredlvlnle grlnulometrlllkog"Mltavl

.255

~0
,5
N

0

> :; :J ii

c:

'a ! e A..

~~II

j

oS E
E 0

I

'c '[

.., '" E

'8 'f II

.
I

'i!

. c: . E

'i o(,J

.;.c .. .. 0

~ :;)~j

. i!E ,~

~N

+
N

I
,
.

~N +

N

C)

+

N

+

9

cd

ii: D.

~ CIO
CD cD en :;) N

1!

-, ::I

j

e
C'II

i. ~

E :~ .. c

..

~S
E '., ... .
E E E E 0 E E E E E E
0

.
2

'GI

T
.I! 0 E

'c-

u .

= 0
E ...
E

'~
0 E E E E

8'

IE
,W

~
.!!!. 'u .!!' ~c

-E

E

IQ
0

~g 8 0 0

..
'eo

~E E § g
q
o'

8U .I:. :~

.. =

..

.I:. 's

~..
I! 0.

!2 15 ~

. c

:~ ~~..

.. 'Ii .I:.

'c .. .~ 12 0

~~:§
12

'f

..

i(3
N. 0""""

. 'c

!

::I 8'
N

'8
'8

~a
I
~iii

S

i
£
kultUN SR Srblj. 11"_nll_" $

.!!. c ..
E 8

1
2
,t
«8

0 N

'8
C

~:J

.!!. c

e a
j
iii

.

'il tU

j

s

'il
tU

II

million;. R-'>IH!kOllMkrot.rijot...

br, 41:J.~1/74-02 0<14,111974. no ploto M por.. no promot "nzoc:iju

-

Beogrod

256
JUGOSLOVl!NSICI STANDARD SA OBAVEZNOM PlUMl!NOM od 1882.(),7-211 Pravllnlk br. &0-&823/1 od 188Z.04-C)8;SIuI"nl UItSFRJ. br. 211/82.

Uk!'pno

Itrlnt

2

Prlrodnll drobllttnl kamenl tl ODREOIVANJE SADRtAJA GRUDVI GLiNE

JUS 8.88.038

'''2

r.,ltIf/ of ""tural and erulh8d rock .",,.,.,a

OIl8/.,andard la "".t8O IW/zljom .,.nd8rda JUS B.BB.038/z '962. f/Odl"". Predmet ltIInd8rde

Ovlm Itandlrdom II utvr(luje poltupek za odrldlvanje IIdrhje grudvl glint u prlrodnlm I drobljenlm klmenlm Igr...atlma.

2

Opr8l11l Z8 Ispitinnje Za ovo Iapltlvanje slulilledeta oprema:
0,1 g;

-

VIgI kapaciteta

6,0

kg. OlltljiVOltl

-

- lita velltlnt otvora JUS l.J8.010;
lulnlca;

posude takve vellc~lnt I obllka da omogutavaju

rezutlranJe

uzorka

po dnu u tankom

Iloju;

1,00 mm, 2,00 mm, 4,00 mm, 8,0 mm, 18,0 mm I 31,S mm prema ltandardu

- lupe; - porculanlkl tarlonlk;
- pinceta.
3 3.1 3.2
3.3 3.4 Uzimanje i pripr8l11l uzoraka

Uzorek je osnovna trakeija. mldutrakeija i melavlna za ltabillzac:lju. Da bI II Ipretllo razbljanje grudvl glint, uzorci II uzimaju pelljlvo tetvrtanjem Iz dobro Izmelanog materljele. Uzorcl II pre Ispltlvanja moraju osulitl na tlmperaturl od 11oOc :t SoC.

~

Kolltlna Ivake trakel,. mora .. prlpremlti za dva odrldlvenJe, Me.. uzorke Iveke trekelJe mora bltl pr. Ilede60J ta"lI.

Frakeija mm

Kollelna uzorka za jedno odredivanje 9 4,00 8,00 16,0 31,5 100 1000 2000 3000 6000

Izned Izned Izned Izned

1.00 do 4.00 do 8,0 do 16,0 do 31,5

IIlzdanje

SAV1!2M ZAVOD ZA STANDARDIZACUU

Strano 2 JUS B.B8.038

257

4

Ispitivanja

ukupne

koli~ine grudvi gline

Prema t. 3.4 Izmerl II masa prpnmllane frakel]e 1m) rezutre II u ledoom Iiolu po dnu sude I IlIIita u pogledu sedrtlja grudvi gline. Ukollko povrline dna luda ne omoglJljava raultlranja ealokupna kollelne uzorka u ]ednom Ilo)u. razastlran)a celokupna kolleina uzorka la mora Izvrlltl u vile rezastlran)a manJlh kolleina kola omogutuju potpuno vlzuelno Olmatranje. Sadrfa] grudvi gline utvrc:lu]esa vlzuelno, koristati. po potrebi. lupu.

Po izdvajanjugrudvlglineutvrdu)eII masazlOstalogdala frakel]eIm,l. 6
Izra~un8v8"je rezultata
II II

Procenat sadrfa)a grudvl gllna u po)edlnlm frakellama Izraeuna..
~m obrascu:

taenoteu od 0.1 % prema llede-

L"'. - m
gde Ie: L

m-m.

'100

- sedrtl] grudvl gline. u "'. man frakcij., u g, mI masa trakeile polle Izdva]anJa grudvl gline. u g. Procenat ledrfa)a grudvl gline u ukupnom uzorku Izraeunava II prama zaltupljanoltl po)edlnlh hakelja u ukupnom uzorku.

m

-

Veza sa druglm ltandardlma JUS L.J9.010

-

Laboratorijska sita. Nazivna mere otvora

He 0--

mlljenla Rapubllekog oakratarljata ZI kultUN SR Srblje br. 413-81/74-02

od 4.111874. na pI_.

PO"" no pro.....

it_pa _nl

.-

laatandardlzaciju - ~ad

258 -

-.
STANDARD Klmenl Igrlglt PRIBLI!NO OOREDIVANJE ZAOADENOSTI OROANSKIM MATERIJAMA KoIorlmetrlJlkI metodl

Ukupno

stranl 2

JUGOSLOVENSICI SA OBAVUNOM PRIMENOM ocI1982-GS.o7

JUS 8.88.039
1982. SFRJ, br. 24/82.

Prlvllnlk lit. 50-5241/1

od 1982.03-30; Slufbenllllt

Crushed 8l/flTeptll.

Olltllrminlltion

of orf/llnic impuritill$.

Colorimlltric

mllthod

OVIIJ$tllndllrd nll$llIo JII rniz/Jom

$tllndllrdll JUS 8.88.039/z

1959.l/od/nll.

1

Predmet

standsrda ze prlbilino odredlyenle prllultYI IkodlllYlh orgllnlklh Illtollk8

OYlm ltondlrdom Ie utVrdule poltuplk
1.1

klmlnom egrl.9ltu yellelnezrnl do 8 mm, rldl ocene dl II)1potrebno dll). Ilpltlvln). pro dlvlnjl 0-

dobren)1 ze upotrebu.

2

Uitimanje uzorka Uzorlk II uzlml ne nleln odreden 1.1 Itlndlrdu JUS B.BO.001. Uzorlk ne trebe lutltl pre IspltlYlnJI.

3 3.1

Pripramanje

rastvora

standardnaboje

t ita uporedenjej

Rutyor ltond.rdne bo;e Zl uporedenJe se sprlYljl nl toj naeln Ita II kollelnl ad 97,5 em! restVore 30 g/I natrlJum.hidrqkslda (NeOHVJ doda 2,5 em! rutvora 20 gli tanlnske klsellne. R.ltVor taninlke klllilne dobll' se. klda II 10. em3 alkohola (96%11 2 9 tonlnlka kililina u prlhu dodaju n. 90 em! yode. Oya maloylna lipl II 1.1bezbojnu bocu od 350 em! zlpremlne, zleepl Ie I dobro promuekl. Grlle boee I ltoklenl zepuloe trebe dobra obrlsetlI Ilko podmezetl do II ne bl lIeplli. Zetim se boee ostlyl 23 else da ItQll. Pro",uekl se dobra, ostoYi101Jedan eas dl Itolll neposredno polle toga upotrebi za upor"'enle. S obzlrom na to da bol' OyograstVor. nile postollna, on II more prlprlmltl Zlsvaku lerlJu IspltlYlnjl.

3.2

R"tvor stllne stendlrdne bole za \lpor"'"nl" mob II dobltl reltvlrenJem 9 9 hemlllki elatog flrl.hlo. rid. (FICI,6H,OJ 11 9 homlJlkl elstog kobelt.hlorlde (CoCl,6H,OI 1.1100 em! yode kolol je pre togo dodeto 1:3hloroyodonleno klsellnl (HCtJ. Aka Ie ovel reltvor hormltlekl zetVoron 1.1 stlklenoj boel, bo)a mu mofe ostetl nepro",ln"", neogrenJelno du90.

4

Postupak
Blzbo)na ltoklena boca od 350 em!, InlbdeYon. brulenlm Itaklenlm zapuloeem (magu II upotrobiti I gumonl zopulaei ill perafinisenl zapulaei od pluteJ sa dye podeonl crte nl grlieu na 130 1200 em!, puni .. do podeono erte: 130 em! uzorkom Igreglltl koilio Ilpltu)l.

-

1I Ako.. '01.

h,mll.kl elt! notrlJum./1ldroktld n, mof' nlblvltl, mob..

upotrebltl oblen, (I,govlekl'

klm,nl

JOdo lbo.

IIlzdonJe

I

SA VEZM.ZAVOD

ZA STANDAIUJIZAaRJ

I

Str.no 2 JUS 8.88.039

259

Rastvor 30 gll n8lrilum.hldroklldl (NaOHI u yodl dodlll 18 IVI dok zaprlmlnl Igrlgall I tlenonl po. III mutklnJI nl IZI\osl200 cm3. 80ca Sl zaeepl I dobro promutka (oko 1 mlnutll ostayl dl stoll 24 elsa u umrleenoJ prostorljl. Grllt bace I staklenl zipulae treba dobro obrlsatllilko podmazatl dl se nl bl slepili. Posle IIljlnll 24 eaSI bojl biltrl teenoltl Iznld Igregatl uporellull 18 18 rlnvorom Itlndlrdnl bol. u uporellenll sprlYlllnom preml t. 3. Ako Ie boJI rlltvorl tamnlJI ad rlltvorl stilldlrdni boll za upore. lIenje, smetrl II dl upotrebillyost IQreQlII zbog zagallenoltl orglnlklm mlterlJlml lumnllYI. Pogod. 'I nOlt egregetl U Iprayljlnl' mllt.rl I betonl mora 18 tldl pre upotr.be IIpltltl po It.ndardu JUS 8.88.040.

V.U sa druglm lIanderdlme JUS 8.80.001 - Prlrodnl kam.n. Uzlmenje uzoraka kamene, prlrodnlh I drobljenlh kemenlh Igr.gate Zl potrebe gralleylnlrstvl . JUS 8.88.040 - Prlrodnl I droblJ.nl klmenl Igrlgat. IlptllYlnl' Igreglll zigallinog organsklm miterlll' m.

N. 0-

milljonj. Ropubllekog IIk'lterlj.t... kulturu SR

5<blj. br. 4t3-81/7~2

od 4.111974.

n. piKe

II po,..

no pro';"lt

S;tampa S8Yeznl U¥Od 18 1t8ndardlleclju

- 88C)9r8d

260
JVGOSLOVENSKf STANDARD SA 08AVElNOM PRIMENOM od 1982.08.07 Pravilnik br. 50-5241/1
I Crushed aggregata ior concrata and mortar. Examination of IIggragata with organic Impuritias

Ukupno strana 2 Kamenl agragat .. beton I malter ISPITIVANJE AGREGATA ZAGADENOG ORGANSKIM MATERIJAMA od 1982.03.30;Slulbenllist

JUS B.B8.040
1981.
SFRJ, br. 24/82.

.:
Ovaj standard ja nastao ravizijom standarda JUS 8.88.040 iz 1950. godina.

1

Predmet

standarda
II utvrduJa postupak matodom
pogodnosti

Ovlm sllndardom kolorlmatrllskom
radl ocena njagova

Ispltlvanja
maltara

kamanog agragata vell/!Ine zrna do 8 mm 18 kojl je utvrdano da ja zagadan organsklm materlJama, a
I batona.

po standardu JUS B.BB.039

za sprevljanja

2

Princip
Savojna I prltlsna /!vntota epruveta Izredanlh od maltera Ispitlvanog agregata uporeduju II sa savojnom I prltlsnom /!vrstotom epruvata uredanlh od IIt?g prathodno I.prenog agregata.

3 3.1 3.2

Priprema

agregata

za uporedenje

Agregat Za Izradu epruveta za uporedenje dobija Sa na taj na/!In Ito II jedan deo agregata kojl II Ispituje Isplra rastvorom 30 g/I natrijum-hidroksida Ispranlagragat dovaljno prover I II kolorlmatrljskom proveravanja (NaOH), a zatim dobro Ispera vodom. matodom u pogladu zagadenostl. Smetre II da la Isplranja

ako se prlllkom standerdne

u boel za Ispltlvanja
U protlvnom

(JUS B.B8.039) doblja bo)a te/!nostl svetllja
18 naltavl)a Ive dok la ne Ispunl

od rastvore

bola za uporedan~.

Ilplrenja

taj u..

lav.

4 4.1 4.1.1
4.1.2

Postupak
Malter za Izradu apruveta
Materijal trebl. za malter 1 odnosl melanja moraju u svakom pogledu biti Ito pribli!nijl onim u redovnoj upo.

U laboratorljl II agregat pre upotrebe more ru/!no III u pogodnoj melallel potpuno Izmelatl nasuvo. da 18 postlgna Ito vata jednolikost. Prillkom spravljanla maltere svl saStavnl delovl (agregat, cement, vodel
moraju da Imaju temperaturu od 20 t 2°C.

4.1.3

Melanje maltere vrll se ru/!no III u maloj melollel tako da IIlzbegna gubltak vode. Cemant I egregat pret. hodno II melo)u nasuva dok II ne post;gna jadnollka boja. Potom II dodaje voda I melonje ne sme da
trale manja od 2 mlnuta.

4.2

Kalupl Za Izredu epruvata upotrebljavaju se prizmatl/!nl kalupl dimenzija 16 em X 4 em X 4 em, prema stan-

dardu JUS B.ca.022.

".1 izdanja

SAVElNI ZAVODZA STANOAIWIZAaJU

SIren.

2 JUS 8.88.040

261

4.3

Izredl epruvell ZI sVlko Ispillvlnje morl se Izredld nllmlnJe po Jednl serlJI od 3 epruvete od mllterl Ispillvenog egr.. gatl I Jednl seriJI od 3 Ipruvete od egregltl pr!premljenog preml t. 3. Nlein aprevl)lnJI mllterl marl bltllstl za obe serlj..

4.4

lapilivanle epruvell Ispltlvenle epruvet. prlt!skom vrllse prame stadnerdu JUS B.C8.022. Epruvete se Ispltuju posl. 7 I posle 28 dene od dena Izrede.

6

Ocona upotrablJlvolt1

agr8gata

Ako IIvolne I prltlsne evntoee epruvete Izre"enlh od neoprenog egregete nlsu mlnje od 85 evrstol!a epruvete Izre"enih od egregete prlpremllenog preme t. 3, Ondl 18 !spltlvlnl egreget mole upotrebltl ZI " Izrldu betone I meltere.

Vezl 18druglm stenderdlme JUS B.B8.039

-

Prlrodnl I drobljenl kemenl egreget. Prlblilno odre"lvlnje zege"enostl orgensklm mete. rljeme. Kolorlmetrllske metoda

JUS B.C8.022 - Cement. !spltlvenJe evntol!a ceme'"te

N. otnOYV mltljenl. Republitkoo ..1cr.t8rlj.1818 kulturu SR SrtJijebr. 413-81/74-02 J..mPII S8¥elnl ,wod n nand8rdlucllu

oct 4.11 1874. n. plKI..

po,., na prom"

-

B8ogr8CI

262
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OIAVEZNOM PIUMEIIOM ad 1884.12.21 Komenl egrltlet

Ukupno streno 5

HEMIJSKO ISPITIVANJE AGREGATA
BETON I MALTERE

ZA

JUS 8.138.042
1984.

Prlvllnlk br.IiO-18142/1

od 1883'12.27;Slulbenllllt

SFRJ. br. 48/84.

Notu,%nd

crushed Igg,eglt..

Chemic%ne/ysis

of oggrrlf/ltes fo,

coneretlts Ind morto,.

Ovllj stlllldord nlSteo 'e

rev/zijom stondordo JUS 8.88.042/z

'96'.

godine.

1

Predmet standarda
Ovlm stlndardom egragltu II utvrc:luju metode ze odrec:llvenje ledrfejlltltnlh Slseojlkl hlorldl. lulfltl IlUlfJdl u

Zl beton I mlltlr.

2 2.1 2.2 2.3 2.4

Optte odredbe
Kod hlorldl. tit pozltlvan. IUllltl rlstvorqivlh u Igrltlltu u vodJ IlUlfJdl. Inlllze. odrec:luje II limo kVlntlutlvno. prethodno II Izvrli kventltltlvnl enellze. Ako je rnul.

Izvrle II I kVlntltltlvne

Ukupnl sedrfej IUmporl

PrilUltvo organskih humusnih mltlrljl Ispltuje II preme nlndlrdu JUS B.B8.039.
Ukupna kollelnl orglnsklh mlterljl odrec:luje II preme Itlndardu JUS U.B1.024.

3

Priprema uzorka Uutl uzorlk II eetvrtenjem smlnjl nl mlSu od lednog kg , dobljenl uzorek II u sulnici osuSInl temperlturlod 105 :I:S'C. Zml uzorkl II drobe uko dlle mlkslm.ln. velieIn. zrn. 2 mm. Kolleln. zdroblle. nag uzork. eetvrUnjem II smlnjl nl prlblilno 200 g.. Zltlm II smonjuJe I proseje kroz litO 0.09 mm.

4
4.1

Pribor za ispitivanja
Zo kVllltltlvnu

onellzu:
uzorkl.

-

posudo

ZI IUlonje

- liborotorljski droblll" IIImetllnllYln n tuekom. - 10borltorljskl mlln. - lito otvor. 2 mm. - eole zlpremlne 250 mi. - menzuro zlpremlne 100 mi. - stokleno eprwete zepremlne 160 mm X 16 mm, elektronsko IUlRlcl. litO Olvoro 0.09 mm. grejollco. elektrlCnl liboritorilsko eksJk8tor. Vegl. SllnO Itoklo.

-

mllo lopetici.

II Izdlnje

I

SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1

I

Sir

2 JUS 8.88.0042

263

-

4.2

'..ak, kapallce

- ltaklenl"ltaplel. - porculanlk.lonClel, - flltrlr-paplr.
Za kyantltatlvnu anallzu:

Ollft, prlbora nevld8nog u t. 4.1 upotrobl/..I .. I:

-

pc do I000"C, - IaboratorlJskl poIeano kupltllo, - yodono kupatllo, gorlonlk, - gasnl trl ROllI, - ltalak.. - trlkot od Iamota, - flltrlr-paplr ..odnjllustlne (bola trlka'.
klettl ZI IonCteo,

preclzna analltlCu y.,

- flltrlr-paplr nely. gustlne'(pl..1 triU/, - lakmus-paplr (lndlkltor/. - IonCh!1 od plltlne .. poklopclm,
ladlco II mlrln/I,

- Cole IIpremlne 400 ml, - konusnl boce po ErlonmlJlru zapremlne 250 ml, - bocl Itrcaijkl, - I';'o'k ZI kvantltatlvnu anallzu, . - blrltl.
- pipota.
Reagens! i rastvorl Za odr"'lvanJI ladriaJI hlorlda, Iulflta Ilulfida po. ovlm motodaml upotribi/ovi/u .. Ilodoeo hemlklllJI Clltoee ,,pro aniIVII" I dlltilisani Vodl.

6

&.1 &.1.1 &.1.2
&.1.3 &.1.4 &.1.&, &.1.8 &.2

Za iCvolltatlv!manollzu:
Standardnl rastvor ..Ibro-nltrata elAINO,'

. ,0.1 mol/I.
(m/ml rlltvor: rlstvorl. 10 I borQum-hlorld-dlhldrltl u

BarlJum-hlorld-dlhldrlt (BIC', 2 H,O/10"
90 I vodo I rastvor prcimlla.

.

HlorovodonlCnl kl..llnl (HCII, zapremlnlke ma. prlblltno 1,11111/ml,oko 38 .%-tnl(m/ml rlstvor. HlorovodnlCna klsollnl, rastvor 1+1: u /Idnu zapremlnu vodo poll/lvo II dodl, uz mllan)I, 1 zapromlnl hloroYodonlCne kl~lIne zapremlnlko ma.. 1,191/ml (t. 4.1.3'. Olovo (Ill-acotat Pb(CH,COO/,. DIstlll..n. voda.

ZI kv.ntltatlvnu an.llzu: Ollm rl.nl.. pod
~

5.1 potrlbnlsu /01:

&.2.1 5.2.2

Kllijum-dlhromat (K,Cr,07/' Kalljum~lhromat, 10 ".tnl (m/ml rastvor: rastvorl solO I kalijum-dlhromatl u 90 IIVodl I rastvor promole. ' Srebro-nltrat AINO,. BlrQum-hlorld-dlhldrlt (BICI, . 2 H,O/.

5.2.3 &.2.4

264
5.2.5 5.2.6 5.2.7
5.2.6

JUS 0.08.04791,

3

Natrllum-karbonat Kllllum-hiont

bezvodnl. (KCIOJ)'

HlorovodonU!na klsellnl, rastvor 1+20: u dvedeset zapremlna vode p8flllvo se dodl, uz melanll, jednl zepreminl hlorovodonlene klsellne zapremlnskl mase prlbillno 1,19 g/mllt. 5.1.31. Borne vodl, zaslo!enrlstvor broml (Brl u Vodl (oko 1 ml broml u 100 ml vodel.

6

Kvolitativna

analiza

U e.u se Izmerl 5 9 usltnjenog uzorka, doda se 100 ml vode, pokrlle satnlm staklom I kuva jedan SIt. Topaorestvor II profl/trlre kroz flltrlr-paplr nllveo!e gustine u edu I pustl dl.. ohledl. 6.1 Hlorlellr_orljlvl u vodl

U epruvetu .. prellje 3 do 4 mt fIItrlta I dodl nekollko klpl rlstvorl srebro-nltntl It. 5.1.11. Po)evi nilmlnle kollelne zlmu~enla III tllogl srebro-hromlta doklz Ie prlaustvl hlorldl. Rezultlt Ie negltlvln Iko filtrlt po dodatku rlstvorl srebro-nltratl (t. 5.1.11 ostane blstlr. Z.mu~enle II posmltrl nl podlozl erne boll.

6.2

Sulfltl rlstvorlllYl u vodl U epruvetu se prell)e 3 do 4 ml tIItrltl, dodl se kep rutvorl hlorovodonlene klllllneit. 5.1.411 nekollko kepi rastvorl blrljum-hlorld-<llhldrltl It. 5.1.2). Poilvi belog zemuo!enll IIItllogl berljum-sulfltl doklz Ie prl..stvl ..Ifltl. ostlnl blst... Re~ult8t Inlllze jl negltlvln Iko flltrat po dodltku rastvorl blrllul1'l-hlorld-<llhldrltl

6.3

Sulfldl U poreulanskl lonei~ iii malu ealu stavl se 2 9 usitn;enog uzorka I prellje koncentrlsanom hlorovodonlenom klsellnom, (t. 5.1.3). Nastanak sumpor-Vodonlkl se utvrdule IIIkada II filtrlr-Plplr nltopl;en riS' tvorom olovo (III-icetata (t. 5.1.51 drlllznad sudl' obo/l crveno IIIkedl II osetl neprll"tan mlrls na pokvarenllall. Prlsustvo sumpor-vodonlka Ie znlk dl uzorlk sedrllsulflde.

7 7.1 7.1.1

Kvantitativna

analiza

Ralelnjavlnjl uz~rka Sestolcl restvorlflvl u v0 d I

Zllednu anallzu (hlorlda ill sulfau rastvorlflvlh uvodillzmerl se u e.u 5g uzorkasl tleno~u od 0,0001 g, dodl 100 ml destilisane vode I kuvi u pokrivenol ealiledan sat. Rastvor se filtrfra kroz filtrlr-paplr srednle gustine. Ostatak u eali I na filtru Isperl se vru~om Vodom.

7.1.2 7.1.2.1 7.1.2.1.1 7.1.2.1.2

Sestolcl

koll

nlsu

rastvorllivl

u vodl

Uzorei karbonata ZI Inalizu ukupne kolieine sulfata Izmerl 58 u ealu 1 g uzorkl sa tlenol~u od 0,0001 9 I ovldi vodom. Dodl se 25 ml hlorovodoniene klsellne (t. 5.1.3) I uparl nl pelelnom kupltilu do suva. Kid se ohladl, ovldl 51 hlorovodonlenom klsellnom (t. 5.1.31 I ponovo uplrl do SUVI.Zltlm se suvl o.tlt.k .ull Jedln SIt u sulnlel nl temperlturl od 130°C. Po.le sulen;1 ostltlk se ohlldl, dodl 5 ml hlorovodonlene kllOli. ne It. 5.1.3) 1100 ml vru~e vode. Flltrlrl se kroz flltrlr-Plplr srednll gustine. DVI putl se I.pere vru~im rlstvorom hlorovodoniene kiseline It. 5.2.11 I zatim ;01 vru~om vodom. Uzorel .lIikata ZI poledlnlenu Inlllzu uzorakl slilkata III onlh ko;1 nlau sl..lm rastvorlllvi u hlorovodonlenoj klsellnl, izmerl 58 u lonei~ od platina 1 g uzorka sa taeno~u od 0,0001 g. Do polovinl lonei~a doda 58 bezvodnl

7.1.2.2

Siron. 4 JUS 8.88.042

265

natrljum.karbonlt (t. 5.2.51. Sldr!aJ 18 brl!ljlvo promdl I prekrlle 101Itdnom kellkom nltrllum.klrbo. nltl. Lonele .. pokrlle poklopeem I zagrevl punlm plamenom gorlonlkl. U poeetku grele .. II Itrlna, dl bl .. mill Iitoplll, I zltlm 101 prlbll!no 30 mln odozdo. Lonele .. ohladl I zatlm .. II poklopcem prine.. u ellu zapremlne 400 ml, koJe ledr!lloo ml vode. POlle rlmlrlnJllonele I poklopac.. In Ide Iz rlltv9rll dobro Isperu vodom. Delje .. radl po pOslupku opilinom u t. 7.1.2.1.2.

7.2 7.2.1

Odre/llvlnll Odre(llvlnje> IIdr!111 hlorldl

FlltrltU prlpremllenom po postupku oplslnom U t. 7.1.1, Ilkupllenom u konusnol bacl po Erltnmlleru (Erlenmayerl, doda 18 1 ml rutvorl kilijum-dihromita (t. 5.2.21 I tltrllt Itlndlrdnlm rlstvorom .eb-

ro-oltrltl (t. 5.1.11do prellzl !utt bojt u tlmnllu nilinsu.
Sedr!11 hlorldt,lzrt!en u procentlml ml.., Izrleunivi .. po obrlscu:

>

>

"CI.
gde Je:
mo
>

V X 0,0035457 X 100 mo

-

zapramlnl stlndlrdnog rutvorl srebro-oltratl utroltnl Zl tltracllu, u mllllltrlml, V maSt hlorldl koll odgovarl 1 mlltlndlrdnog rlmorl srtbrCHIltrltt tteno C(AgNOsl 0,0035457

-

masa uzorkl,

u grlmlml,

-

. 0,1 mol/l, u gramlml. IIdr!111 sulfatl

.

7.2.2 7.2.2.1

Odrt(llvlnlt

Odredlvanlt sadr!111 sulfltl rutvorlllvlh u vodl Flltrlt prlpramllen po postUpku oplsanom u t. 7.1.1 zlkl..11 sa 1 ml hlorovodonlene kisallnt (t. 6.1.31. Flltrlt sa zagreJe do kijuelnJI, dodl 10 ml rlmorl blrljum.hlorldl (t. 6.1.211 oslavl nl top 10mdl It II.. gne ttlog (naJmlnjt 6 hi. Zltlm It'tllog 'IItrlrl kroz 'IItrlr.paplr nllve6e gustlnt. Tllog .. Isplrl vrelom vodom do negatlvne relkelje nl hlorlde. Flltrlt sa ttlogom prenelt It U Izmertnl poreullnskllonele, spill I hrl nl temperltUrl od 900"c do stll. ne ml". Lonelc!It ohladl U tkslkltoru Ilzmtrl Sl taenoleu od 0,0001 g. Sadrhlsulfltt rutvorlllvlh Uvodl, Izn!en klo 50s u procentlml ml.., Izrleunavl sa praml ObrISCU:

.

.

"SOs .
gelele: mo - mill uzorka, u grlmlml, m,sa larenag barljurn-sul'ltt, m

m X 0,343 X 100

. mo

-

U grlmlml.

7.2.2.2

Odredlvtnit sadrlajl ukupnlh sulfltl Anlllzi filtrltt prlpremlfenag po postUpku oplslnom u t. 7.1.2.1 Zl klrbonltna uzorke, IIIpo pOltUpku opilinom U t. 7.1.2,2 Zl uzorkt koll sadr!e slllkltt, vrll.. po postupku opilinom u t. 7.2.2.1, s tlm Ito sa ne dodljt 1 ml hlorovodonlent kl..llnt (t. 5.1.31, Sadrlal ukupnlh sulfatl, Izrl!en klO 50s u procentlml ml.. (rimorlllvlh YIlt po ObrISCU: u vodll klltllnlmll, Izrleun.

"50s. gdele:
mo

m X 0,343 X 100 mo

-

mlsa uzorkl,

u grlmlml,

m

masa hrenag barljum-sulfatt, u gramlml.

266

JUS 8.88.042

Sir

&

7.2.3 7.2.3.1

Od,e"lvlnll
Od.."lvlnle IId,ltle Izme,l

Ild,llll
ukupnog

ukupnog

lumporl
uzo,clme g, dodo 80 ml b,omn. vod. (t. 5.2.8), dob,o Izmalo

lumpo..

u ke,bonltnlm 0,0001

U

ellu

18

1 9 uzo,ko 12 h.

II taenoltu

I ostavl Daile Hllnom.
Sld,ltJ

da stoll nalmanle po postupclma

II ,ldl

oplsanlm

u t. 7.1.2.1.2

I t. 7.2.2.1,

bez

ZlkllllJevanla

hlo,ovodonlenom

kl.

ukupnog

sumpo..

(sulfidl,

Ilifetl

,utvo,lllvl

u

vodl,

sulfld

..rtvo,lllvl

u

klltllnama)

Iz..!tn

keo

SO. u p,ocentlma

ma_,

Iz,aeunava II po obrascu:

ukupnog almpo.. (lutl.nkao SO.I "
gde Ie:

.

m X

0,343

X 100

.mo

mo m 0,3430

-

mall mall

uzo,ka,

u g,amlml, u gremlml, BaSO.

ba,ljum-sutfata, fakto,

-

ze pre,aeunevanj. ukupnOjllumpore vrll II po

u SO..
uzo,clma

7.2.3.2

Od,,,,lvanje RaJt!lnltVanjl bonatu Analiza IIlInom, Sadrltj doda

sad,ltle uzo,ka

u Illikatnim portupku (t. opillnom 6.2.81

u t. 7.1.2.2,

II tom

,ezllkom

Ito H

natrllum.ko,-

jol 0,5 9 kalljum-hloratl postupku

u p,ahu. u ,. 7.2.2.1,
lamo bez zeklllilavlnji hlorovodonlenom kl.

flltl'lta vrll II po

opillnom

ukupnog

almpora,

Iz,tlln

kao

SO.

u p,ocentlma

ma_,

Iz,aeunava

sa po

obrescu:

m X 0,343 X 10 mo
gd. Je: mo

m 7,2,4

mall UZO,kl,u g,amlml, u gramlma, - mallba,ljum-sulfata,

-

0,343

-

flkto, ze pr"leuntVlnleBISO. IIdrela)e
II po obrascu:

u SO"

IzraeunlVan)e
Sld,laI allflda Izrteunava

lulfldl

A
gde Ie:

.

(B -CI

X 0,4004

A
B C

-

sulfldl sumporl
ukupnl almpo, ukupnlallfet

-

Iz,alen keo SO.' u procentlme, Iz,tlen klo SO., u procentlma, Izrden kao SO., u p,ocentlma.

VUI .. dNghn stendl,dlme

..\.IS

B.B8.039 - Klmenl
1.024

egregat.

P,lblilno

od,"'lvarie

zlg"'enold

o,glnsklm

malerljeml.

Kolo,lme-

trljskl metoda JUS U.B

-

Glomehlnleke

Isplttvlnll.

Od,"'lvan)e

sId,lall

segorlJlvlh

I orgensklh

meter

lie

de

N. a.now

mill'.nJ.

Republ.ekog

Mkr.url)8t.

Z8 kulturu SR SrblJe br. 413-81/74-02 Z8voc:t 1t.nd8rdizecIJu

od ".111974.

n. pl.e...

porn n8 prom81

At.mP8 SevlJnl

I'

- Beogr.d

DK 69\.2.001.4 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBA VEZNOM PRIMENOM od 28. X 1978. hplllvDnje prlmdnol kDmen. ISPlTlV AWE PRJROfJNOG I DIlOBLJENOG AGREGATA MA~INOM ..LOS ANGELES"

267

.JUS B.B8.045
1978.

-

Pravlbtik br. 12-10631/1

ad 8. VI 1978; Slufbenl U.I SFRJ, br. 52/78.

Testing of natural rock.

Testing of fIIltural and crushed

aggregate rock by machine

..Los Angeles"

1

Predmet

standard a

1

I
~
c:

I ;::t 'I;' g

Ovim slandardom se ulvrduje poSlupak za isplivanje mdinom ,,Los Angeles", kojl omogu~uje zbirno merenje olpornosli prema drobljenju udareima I habanju usled medusobnog Irenja zrna Igregala. Primenjuje se na prlrodne I drobljene agregale kojl se korlsle za Izradu podloga I habaju~eg sloja puievi.

~
j
11 11

2
2.1

Oprema 13 ispitivanje ..Lo. Angeles" maJina Ma!ina ..Los Angeles" u svojim bilnim karaklerislikama odgovara naerlu pred'lavljenom na sl. 1. Sastojl se od Supljel ~ell~nog eUindra Zllvorenog sa oba kraja, ~ijl je unulralnji pre~nik 711 nun :I:I nun, I unUlralnja du!ina 508 nun :I:I nun. CHindar je monliran na dye kralke osovine pri~vr~ene za krajeve eOindra, ali tako da ne ulaze u njega i to na takav na~in dl se eilindar mote okrelali oko $Voje horizontalne ose. ' Cilindar Ima otvor ZI ubaelvanje uzorkl Zl Ispilivanje. OVlj otvor se dobro Zllvlrl zapllvenlm pokiopeem koji ne propuSta pralinu I kojl oblikom morl dl odl!1 konlinultet unutralnje ellindrlene povdlne. Celi~na pre~aga, koja se mote skinutll koja Ilr~i 89 mm + 2 nun radijalno u eillndar, a protele se celom njegovom dufutom, monlirana je du! jedne izvodniee unutralnje poVrliJ)eeilindra. Pre~aga je debljine 25 nun, ad ~elika otpornog prema habanju I u~vr~enl zavrtnjima 81 druglm prikladnim sredstvima, tako da bude evnta I kruta. Polotaj pre~age je takav da odstojanje od pre~age do otvora, mereno po oblmu eUindra u praveu rotaelje, ne bude manje od 127 em, kako bl se u toku Ispitivanja spre~ilo padanje agregata I eeli~nih lopti na pokiopae. Altemalimo, pre~aga mote bill ad valjanog ugaonika pogodno monlirano!! sa unutralnje strane poklopea, all sarno ako je pravae obrtanja takav da Ie agregat I eellene lopte u ellindru hvataju spoUnom s!r&nom ugaonlka. Pogonskl motor mlSlne 'mora da pokre~e eilindar ravnomemom brzinom od 30 do 33 obrta u minutu.

.. 0

c: ~ I/) !!. IJ .e

.g 0 II

~
E
'g

,
:I

.&

.2 !:
:II .... c:

j

."i ~

c.
I!
eo!!

2.2

Kugle ad \ivenog gvo!da Kugle su od livenog

ill ~e\ika 'ta habaju~e

punjenje

mall"'-. 47 mm I svaka mase lunedu mase 5.000 :I:25 g. 390 I 445 g. Za

gvoMa

iii ~elika pre~nika

pribli1no

Ispitlvanje je neophodno 2.3 Sita I releta

Imati na raspolaganju

12 kugli ukupne

l

Zapripremu uzoraka za ispilivanje neophodna so sita ili releta sIede~ih otvora:

- aita (tklvo od flee):
2.4 2.5

1.6; 2,5; 5; 8; 10; 12,5; 20; 25;40',sOmm.

-' Teteta(okruglabuiCnarupe); 2; 3,15; 6,3; 10; 12,5; 16;25; 31,5; 50; 63 nlln. Vaga
Precizna vaga za merenje mase do 10 kg sa ta~nol~u ~Itanja od I g. Komora za suJenje Komora za sulenje za temperaluro od 105 do II0oC, termorelulltor za lutomallko odrlDvanje temperalura. zapremine 0,1

-

0,2 m' heba da Ima

I lzeSanje

SAVEZNllA VOD lA STANDARDIlACIJU

268

e e
.~

""-

::s

. :~.

:: ..

r
I I ;; ~ 5;:

=-

-::..."::..:=..

-=I

I I I I I I I===~.

I I I I I I I I j -=--="' ..

.269

3

Uzorak za ispitivanje Uzorak za ispitivanje sastoji se od opranog, a potom lu!enog agregata na temperaturl ad 105 do 110°C do stalne mase. Po granulometrljskom sastavu uzorak mora da odgovara jednoj od gradacija navedenih u tabeli I, prl ~emu Ie vodl ra~una da takva gradaelja bude Ita pn'blltnlja aradaeijl koja Ie prlmenjuje 18 neku odre4enu svrhu.

Tabela 1 Veli~ina otvora na situ, mm Mogu~e gradaeije uzorka za ispitivanje VeU~ina otvora re!eta, mm Granulometrijski Prolazi Ostaje Pro lazi Ostaje A 40 63 50 B masa, g sastav uzorka C D EO

SO

1 250 :I:25
i 250:1: 25

-

-

-

5 000 :I:SO
5 000 :I:25

40
25

25
20

50
31,S

31,S
25

;! 500:1:10 2 500:1:10

-

-

-

20 12,5

12,5 10

25 16

16 12,5

1250:1: 10 1250:1: 10

-

10
8
5

8
5
2,5

12,5
10
6,3

10
6,3
3,15

5000:1: 10

5 000 :I:10

2500:1: 10 2 500 :I:10

-

-

10000

-

5 000:1: 10

5000:1: 10 5 000 :I:10

:1:75

oj GradaelJa E odgovua sranulaclJI ,,2" po ASTM C 535-69.

4 4.1

Postupak

za ispitivanje

Habaju~e punjene mdine Zajedno sa uzorkom za ispitivanje u malinu Ie stavlja i odre4eni broj kugli od Hvenog gvot4a ili felika koje fine habaju~c punjcnjc ",a!lnc. Broj kngll, odnoillo ukupna ",asa habaJu~el! punjcnja r.a poJcdl. ne gradacije uzorka za ispitivanje, specificiran je u tabeli 2. Tabela 2 Granulometrijski sasiav uzorka za ispitivanje A B C D E

Habaju~e punje~je Broj kugH 12 11 8 6 12 Ukupn~ te~ina male punJenJa, u g 5 000 :I:25 4584 :I:25 3 330 :I:20 2500:1: IS 5 000 :I:25

270
4.2
Trajanje Ispltivanja

Trajanje Ispitivanja odredeno je brojem okretaja ma.!ine. Za granuIacije A, B, e i D maSina !reba da se okrene 500 puta, a za granulaciju E 1000 puta. 4.3
Vllilenje uzorka Posle Ispitivanja cilindra, Da bl Ie olaklalo posle IspltivaJlja materijal skldanje se vadi Iz maJine sloja praline zalepljene I sabira u plitku posudu koja se postavlja ispod otvora

vode~i ra~una da ne dode do gubitka

praSine agregata. na zldove cllindra, preporu~uje Ie lagano udaranje.

4.4

Prosejavlllie posle Ispltivanja I merenje Izvadeni Ispitani materijal se prethodno prosejava na rektu sa otvorima ve~lm od 2 mm, na primer na rdetu od 6,3 mm. Potom Ie Iltnljl deo prosejava na rektu sa otvorima od 2 mm, odnosno IItU sa otvorima od 1,6 mm. Oltaa posle prosejavanja na oba reSeta sjedinjuju se i peru u prildadnoj posudl. Posle ocedlvanja posuda se 18 opranlm ostatRom materijala Itavlja u komoru za luknje i na temperaturl od 105 do 110 °e lull do stalne mase. Osukni ostitak posle Ispitivanja meri se do najblileg grama.

5

Proracun
Koeficljent "Los Angeles" definlsan je slede~bn odnosom Izruenlm u %:

mo-m.
LA. mo

x \00

.

sclojo: mo mJ LA

-

masa uzorka koeficljont

pre Ispltlvanja, "Los Angeles".

u g, 2 min, odnoSno'siiu 1,6 rJI{II, u g,

-

masa ostatkauzorka

na rek!i1od

N. osnov.u milljenj. R~publl~ko. wlc.r~tasijata u kuhwu SR Srbije br. 413.81 Stamp. S."unt

!74~2

01.14. II 1914. . Ik'o...d.

nC'plata se porn

ft. pro me I

11\'0..1 III ".and.udILilI.:UU

GRAf>EVINSKO TLO

UDK 624.131.

2

273
GeomehaniCka ispitfvanja OPsTA KLASIFIKACI.lA TLA

JUGOSLOVENSKI STANDARD sa primenom
ad 1991).11.30

.l U S U.Bl.OOl 1990.

Pravllnlk br. 06/01-93/186 . CReed clsss:if.tcst.tou

cId 1990-0&08; Slutbenilist SFRJ. br. 60/90
I

T

of

so.tls

foe

eugineering

purposes

1 PREDMET

STANDARD! opsta klasifikaeijn sastava, graniee
tIe.

Ovim stsndardom se utvrduje odredivanju granulometrijskog
kao i Da terenskoj

tla, bazirana na .leboratorijskom tflcflnja i indoksll' plasticnosti,

identifikaeiji

2 opm
Sva tla klasifieirana su u 15 grupa prema tabeli 1. Svaka grupa tla oznacena je oznakom od dV8 slova. Prvo naziv tla a drugo oznacava neku bitnll osobinll toga tla, se. U semoj klasifikl1eionoj tl1boll iznoti 911 postllpei kao i kriterijumi za laboratorijsku idp.ntifikecijlJ. slovo predstavlja glavni koja ga blize kl1rskteritnrensko idnntifikncijo,

3 OZNAItE G S M C
Pt

81junak, - pesak, - prasina, ali ako se ovo slovo stavl'kao drugo
neplasticnih u sljunku glina, ali ako se ovo slovo stavi keo drugo plasticnih cestiea u sljunku ili pesku, troset i drugs izrazito organaka tin, ili plssticnih cestiea

uz G ili
i pesku,

5,
5,

oznacava
oznscava

priIYle~"
ptillle~"

uz

G Hi

0

- tla sa organskim
-

primesama,

W' - dobro granulisano tIe, P - slabo granulisano tIe,

L - niska plasticnost, I[ - visoka plasticnost. Napomena: Oznake predstavljaju pocotnn Alova nngleAkih nazivA kerakteristicnih osobina II pOlllollu granlliomlltrijskoll cnost!.
4 KLASIFIKACIJA Prethodno se odredi proeenat
tIn krupno

glavnJh
"AS lava

vrnta

tin

i

i plllati-

cestica

sitnijih

"rl 0.075

mm.

4.1 Klaaifikneijn

granulaeijn

4.1.1 Ako tlo sl1dr!i vUe nozrnim.
frakeiji cestiee (vece od

od 50 ,. cnsllca krllpni.lth 1I zavisnosti
zrna

od 0,075

mm, amalra da

an kIUP-

Krupnozrnatia dele se na sljunak 1 pesak,
0,075 mm) preovladuju

od toga
vile

a ili manja
iIi,

se odnosi odreduju iz dijagrama granll)ometrijskog vima, vizuelnim posmatranjem uzorka tla.

AnAtava

11 u krupnoj od 2 mm. Ovi 11 terenskim uslo-

I

izdanje

SAVEZNI ZAVOD

ZA STANTJARDIZAClJU

'274
4.1.2 Ako je manje od 5 % cestiea reduju se koefieijent uniformnosti jednacinlllla: proslo Cu kroz sito velieine otvors Ce' 0,075 koji mm, eu oddati

i kop.fleijent

zrnavosti

C

u

-D60

DID

(1)

Ce
&de su:
DID' D30' D60
-

=

P.30
.

(2)

DID' D60
veHeine eestiea koje odgovanjn 10. 30 i 60 OX;prolazu ne granu-

l08etrijekoj liniji e~etava tla.
4.1.3 eve Grupe grupe C GV i SV iljunkovite iljunak i C ili peskovitn za pessk i tIn kojs imsju koefieijent uniforCe izmedu 1

obubvataju

mnosti

i 3.
4.1.4

u

>

4

za

u

>

6

koeftcijent

zrnavosti

Grupe

GP

i

SP

Dve grupe obubvataju iljunkovite ili iz t. 4.1.3. Ovde preovladuje jedna IDedukrupnoee nedostaju.

peskovitn krupnoca

tIn koje ne zadovoljaveju iN raspon krupnoee, dok

zebteve pojedine

4.1.5

Grupe GK i SIt iH peskovite tla koja sadrze viie

cestiea sitnozrnog tla (sitnijib od 0,075 mm). Indeks plasticnosti i graniea tecenja fine frskcije D < D,S mm toga tla presecoju se ispod "A" Hnije na dijagramu plallticnonti tI f imnju indekll plalltienosti manji ad 4. Granulacijo nije od znaeoja, ps u ovu grnJ'ln mogu doci i dobro i slabo gronulisani materijali. Neki od peskove i sljunkovs u ovoj grupi mogu ssdrzati prirodna eementna veziva ad kreenjaka i oks ids gvoida, ps ce mesavins imoti izvesnu cvrstoeu u suvom stanju. Fina frakcijo mote biti i od prasine i komonog brasna (gnusa) malo plostienosti ili boz plollticnolltl. n kom IIlucnju en b1.ti tlnz CVrlltoee u suvom stanju.
4.1.6 Grupe GC i se

Ove grupe obuhvataju sljunkovita manje ad SO %) primesa plasticnih

od 12 % (a

Dve grupe obuhvatsju
manje
Indeks

Bljunkovita
plasticnih
groniea i

ili

peskovltn
fine frnkcfjo

tIn
n

kojo
tIn
< 0,5

sndr?p.
mm

viiiI'
od

od 12 % (a
0,075 no mm). iznad

od SO %)

primesa

eesticn

"itno7.rnog

(IIitnljih

plasticnosti

teeenjo

prellocnju

eitnozrne frskcije (vezivo) ima viiie eije u pogledu granulometrijskog SSlltSVS. gline. a indeks plasticnosti je veei od 7.

cnost

"A" linije

na dijagramu

plasticnosti.

Grsnulllelja

nije

od znacaja,

pORto plastitIn lIogo vorijalie uglsvllom od

uticlljs no poneiianje Finn frllkcija IISlItoji

4.1.7

Hoiovite tIe
koji sadrze i oznacavaju izmedu 5 i 12 % primela se dvojnim oznakama. ns finih primer frakeija ..GW

Sljunkovi i peskovi IjaJu lIIeaovita tIa

itd. fine
Ip . cnosti.

Isto tako, u pogledu plastienih osobills frakcije padnu u irafirsni deo dijsgrsmn
4 do pa 7). je Njihove i tu nnina fine frskeije imaju dvojnih upotreba

GC, tla 8P cije 8M primellS, meiovits' su ona plSllticllosti (iznsd osobine i prssillS i glilla "A" male 11nije plasti- sa
ns primer SM -.SC, GM - GC.

-

predstav-

-

oZllska.

2

275
4.2 Klasifikacija tla sitoe granulacije

4.2.1 Ako zrnim .

tlo

sadrii

vise

od

SO \ cesticR

sitniJih

od

0,075

mm,

smatro

oe sitno-

Klosifikacija na prasine ili gline, niske ili visoke plasticnosti, kao i korakter sitnozrnih primesa kado ih ima u sljunku i pesku, vrsi oe na osnovu Aterbergovih plosticno(Atterberg) granica tecenJa plosticnosti wp' No dijagram WL i granica tzv. sti (dat u tabeli 1) nanosi se ns apscisu gronico tecenjo wL 0 no ordinotu pa se klasifikocija vrsi nsosnovu poloiojo noindeks plastienosti Ip W wp' U terenskim uslovimo klanetih vrednosti u odnosu n1. tzv. "A" liniju diJagrema.

=

sifikacija

u

pogledu

plasticnih

osobina

vrAi

Art pomocu

prostih

renske identifikacije. 4.2.2 Grupe HI. i MIl
Podela izme4u ML i MH grupa ustonrivljena Tlo u je ovoj no gronici su i tecenJo peskovite

.

opito

motodom

te-

obe
sti

vrste
i kao

leZe
ML,

!spod
osim

"A"
tzv.

linije. neorganske liskunskih

grupi les

wL = presine,

50, pri cemu
preSinose klssiu

glinoviti

peskovi,

prosine, i

kameno tala,

brosno. koja

Cesce obicno

fikuju MH grupu.

dijotomojskih

spadoju

4.2.3

Grupe

CL i CB

Ove gmpe obuhvatoju preteino neorgonske gline. Podela izme4u CL i CH grupo je no plosgranici tecenjo W = SO, pri cemu obe vrste leze iznod "A" linije dijograma ticnosti. Gline n~ske plosticnosti, koje se klosifikuju koo CL, obicno ou tzv. posne gline, prasinaste gline ili peskovite glfne. Visokoplosticne gline oe klosifikuju kao CR. linije so I = 4 Tla kojo po~u u srefiran deo dijogremo plasticnosti (iznad "A" do 7) predstovljaju mesovito tla izme4u prdine i gline niske plasticnostl', po

iziskuju upotrebu dvojnih oznoko (HI
4.2.4 Grupe OL i OR

-

CL).

Tlo ma.

u

ovoj

grupi izme4u

se OL

karakteriiu i OH je

primesomo onologno koo

orgonskih kod ML

moterijo i MH.

u

prosinoma

i

glino-

Podelo

4.2.5

trupa

Pt se klosifikuju zo izrazito upotrebu organsko u tlo kojs su vrlo stiiljivo Tipicno tlo i su se imoju ovde ce-

U

ovu

grupu

nepozeljne

karakteriotike

grodevlnorske

svrhe.

treset

i drugs

izrozito

orgonnko

tlo

so visokoorgonskom

teksturom.

U n.limo

sto nolaze delovi lisco, trove, gronJn i rlrllg~ vlaknoBte bilJne moteri.lo.

J

276
.. ..aB i i = '0,-"" c .. ~ E is.!iS ;t ' ~:-: CLS ::r 1-Af..;..2.:: .!!~ ;'i~ ~ 'I E
.:I

:;: : " M .a.

~:2

- i
'i :;

i
:II

::r

]
1\

i i
~

:: ~.a E .~'lr ~~ .~ '_C.iI!-! 1::!: ::~ Cl :~ i i ~.!.",>'~Ea I"~~

!

:!1i..a'c

.

6';',1:

... J ~ Jf .;1

Ii ]..
ae ~i Q, .. _Do
=

..

!
'c ;;

j
.. Of

~ ~ ! i= ;= C Q i ..:!- !t:!I . .~ ,.l u ~
nq8Qodn nf8,.,.,.z.foll

. .

!

::r

Q

I . Ii].. : °l -1
'1 E .~-

. .

.

';'I!C

~j
ZOI

iii ';: ~ c:

-+ ..J ~

~

i ~1

I!~

~~

~ ci

~~ f ~ ~~ .e~ .:~ .(~ V ~ ! ~ ::-c c;c
UU

': .~ a._" ;.}.. e i a~;= : c e.::-!':!-

.

t.t: r!-i! 1.:=

.'11

I ¥

po,,", 'dS'MS'd!> 'M!) "9 :!'&.Ie;MPII18W8Jd .,,-'" ...p,
po q~Ulwt afl:nt8JJ \t\G11 cumcud
.;eIIPIo)fIIJAauo'ru&l8

".lQqwt. 4IU OIP :~: .:~~6;".:~~i:O::

9 !! ! C I .!

..;! ii~.!.

. ~,~

5j

ii ~~ U "'a
N

d

.

.!. 'E ~

.

Q. S ~. .5

i

~ i" ~1 ge

a.,l;

~ W'fI8CI

~(=,:,;:~ po OUlII8Z lwue
llUl:OJd

~.;.

...U"'

'IW8IOeftP 8o"IIJAlwolnUl"! ~wod In II~l'JOq'1 nil III" flJ8JlalU 1,ftU80'0actuo1l IIp,,IJ. 1fI:ll'tUPU'PI

..,.

:,-: .
I; ~ Z 'D".w.

8

~

..

. _0.
~
d

1,0. I .,-'

:I" .d cH -&

:
I f1l0U;lll1td

::
l,.tI)UI

; !,.~ ~~ Lv

:ii~ ia!

..

fi c..

H g;rf~1u ii '1I-!"'-I
.&

Hhl=~~ ,IL! I i."... ~~'i:ii ! o.s..a. ~> E ~~nu:;F= U-2 ~; II'!:! 1" -I:a 1~1~ 1-.:' ;!ic .J!..&! lI!e;:S
:0..;... "II 'A

jj,~!.!-i: {I .;t'I!.~i-'!i~2a.:i~~::0"1I. 0 0 0 ! ~. ~ ..- i'i! -.;" E -::.. " ~~~I~~ll'~~~ui!~l~l~jl~~!i~

jh;l~ I.rie~1!.;U Eo1!Ui5':c:H~E;_j!~..
;.j! i !:J ~ =~ -e ~~;

H;i!i,i.;oq j!-zi;:oj J"!c'j ~.~i~-. -'~ S ... HEE .! .. ~~ Ir~ "~ e .~ c e~ .s j J-.c :X1."O f'!fc&- wI ~ ..irf:H! ".!i; {:i;ji iii~' j .g.°-i&g o:~HH.!1
' 11 ~

.. .~ E =: i E'~ ...

g 2~.ac~ .a..... -11; . ~u ..

f- I i ~i :!; ~i1 ~ -3 ~~.,.. ::!
0

.:::.

~.j ! i ~~ ~
E .; j
.; 0

~

IJ,C"''' i ."aa...:~.~ 2 ~ 0."-'" ~ . 2~ ." '!.~1i - .g.g ~ ~.~i!~fl~i~I~~~!~8Ii!]! "
3:
r::

ii i ~.ac 2a.
0 0

~

8,'.

;~. E~

~ .. t"i "i"o21 .~.~~ "'!iI e - S E-..(ii!1.b -:~ JiH1~:; ~ '" .sii 1: ~Blg~ I~ 1~ .D!g- iu lt~:g~ ~~ tit~ES"~~.-l ~~ "~. j!i~ 0 ; '!I.~;: ... ~.i.a !.acig£21c~i~ 0.: 15,w ... 0 82 0-""'; o.aci!£~~8 i~ "" l!! ~! .t i5... z :g:E i: JJ ,;;! ...a.~ ..9 .&: .: ~

ill 0 ~

t
a

i~
..

! .

.

.. .. !!j
E

i ~j R ::_ H ~si ... .a E=-i !- E ..J :E
.11.£

"'fi-

f ~
20-

j
~

:f H
! c
..
==

~~ ~
!. a

fH
~=,! . .-"I
.. i"

ci "it 21

EE!~ ",z;
='tI

i ~.... -j! E~ ..J 0 ::t
I

0

:! i! c ~ ill
!

i!i :i! Coal .j.!.j

.:

!~.i
"Q.'''' 0 .g t~:

..J-::OU

i. .00.
H. lit
:t ~
:il :II

3t 0

c:

,.

-i c ~ ~
~.¥

"

~

g

3t '"

!

!;!

.J u

r ~u

-;: <:)

i! i :;
0 I

K
i

. .

i g

.. 2 .0

i oX

Q!I. 0'" in It
'IAII. 'U!~IIQ)t IU

1~ U II1II-= .'= ~j 1:.. iJ

:,t

i
:~
G

e ..g2 .'-. t§-!.. -It'"' . N e'S ~eA'; I.wit! .i!~ '"''''' !J!! 'i 5::1 r 1-:-~~ (Oihi CJI :!A c. DI'-"" ~~!t'~1 5'...- 2 Ui: Kg a.i z.: I!.! ~.:Ia.-!&.S 2EE..!.~

HhH :I I;: N

..::!i-

! .- 1';1 h

~f.~ -81:"'2 '!.;! j\ [ a

- Ha

Z~'c&':

0

Z=A"'!o

o~.. 5 <.II! -':8 i'- 0 i 1 ,;,,1.'.= a.
§
0; Ilu.~.a

. '.'~.. I 02 0 ~0 -'DI -i.a. .."IiI 0- .Sso >! ;.5 .5;'=11.'" 2~'i.; 1I.51!.'2.o ,-~ . -. '5' .. & ::J Q.'!~~_a.5':'C. 0'-" .-"Q.'I eO. ~. ';I ::B~o-=~!~ " ",!" 0 01..§. lB.ou

ia

.

6

e:.

iA

CIO

;-! i'~i 8 3, C DoE!' ..
'00
..

.!
! ~ i3

j ...

1U1~ 1""J8'" IU1IUZ) tI1\1zeIlOI'I.UZ)1!1:»)fIJI t'''','I''OI lfO)t Jlql ..w \tlu\l1 OWlI IUlI.lwnlW .8W" IIIIIQI "111 ~"J 1IIQ 8WIJd II )fIttld .".unln 1":;J IJd" "lun11$ ~ntd po at,uON:III' ww po IflUlfJ WwO'l: O't I' II:)""" t.tIUGN'I"Ogpo8lV' ~ 09 po ..t" '11:»"'''. \tIUdN'I :It'Nnn$ >lVS3d (WW po 9£0'0 ow>" 09 PO..", OPPOI) ~","' V'.l VNYZONdnY>I

'''~

'IU'~'l 3NI1!)

Og po wofu.w WO~IU'JtI I 3NI$YYd

po WO:;>IA WO:JIUIJ(I .. I 3NI$YYd

"

3NI1!>

0 " i

'Ww 9LO'O

po ~lfU8W IUJZ %os po IliA I"'pat) V'.l'VNYZON.l.IS

o(J

~ 0 i

i

Ha OBnOVU 81Ujenja

Republ1ckog sekretarljata za kulturu SR Srbije br,413-81174-02 0114,11 1974, ne plata se parez na pro.et ~ta8pa Savezn! zavod za standardlzaciju - Beograd

4

UDK

624.131.2'

277
Geomehani~ka KLASIFlKACIJA TLA ispitivan1a TLA I AGREGATA

JUGOSLOVENSKI STANDARD

JUS
U.Bl.OO2

I MESAVINE ZA PUTEVE

1992.

Ovaj standard objavljon jo u Slutbanom IIstu SRJ. br. 6/92 Classification Testinq of soils construction purposes

-

of

soil

and

soil-aqgregate

mixtures

for

hiahwav

PREDGOVOR

Ova1 radove

standard

1e

uradila tlo.

Komisi ia

Saveznog

za"oda

za

standardhaci

iu

za

zeml iane

i qradevinske

l
1 PREDMET
standardom ked se utvrdu1e klasifikaci1a i izaradn1e tla puteva. i melavine tla i aaregata ko1i se Ovim primeniuiu pro1ektovania

2

PODRU~JE

PR~mNE

Klasifikaciia

;:.";' 7Nom standardu

ie data za prakticnu

primenu ked proiektova:',la i na te::.al.:.
pri Za Ip saskohe-

izqradnie putt'" ~ obuhvata one vrste tla koie se naiceilC:epoiavl1u1u
Klasifikaciiom tavlian1u zione indeks ocene su uzete u obzir sve trakciie tla materiiala a ne Wt' samo indeks koie sitne se koriste

0 qradevinskim ukliu~ene

osobinama

frakciie.

materiiale GI.

su aranica

te~en;a

plasticnosti

i arupni

3

KLASIFlKACIJA

Klasitikaciia

po ovom standardu

obuhvata

sedam

arupa.

od ko1ih su do 1'.7' od 1'.1

poiedine qrupe podel1ene

na podgrupe

(vidi tabelu 1).
granica plaotH:nooti,

Deskriptori

...

I

klnsifikaci1a

tla.

qranica

tecen1a,

arupni

indeks

Izdan1e I izdanie

na

SAVEZNI

ZAVOD

ZA

STANDARDIZACIJU

sh

iedleu

278
Klasifikovanie n1a
6a

se izvodi

korii6eniem sleva
Za br!e te~en1a

tabe1e dok

1. Sa dobiientm se uporedivan1em
qrupe kohezionih p1asti~nosti

rezu1tatima ne pronade

ispitivaodqovaraiu(A4 na do A7)

po1azi
qrupa i1i se 1).

se u tabe1i
podqrupa. odnos qraniee

nadesno,

odredivan1e WI i

rnateri1a1a Ip dat

koristi (slika Za

indeksa

diiaqrarnu

k1asifikovanie qranieu indeks te~en1a

materiia1a WI' Ip'

potrebno

1e

odrediti,

p1asti~nosti

- qrupni

indeks

GI.

70

60

50 _0. 'ji; 0 c
tit. .)t ~!

V
/
/

V

v

1,0

.

y
A7-6

~,

Y

Q.

~1'0

30 ~20 A6 A2-6 10

1/

7

/

/
A,
AZ-4
0

/
A2-?
I

A7-S

AS A?-S 1,0 50 60 70 80 90 100

0

10

20

30

Gran;"" t.~.nja. W,

Slika 1 - Diiaqrarn za klasifikaeiiu ~ A4 ~ A7

kohezionih rnateriia1a

2

279

r-i

.~ ., .a 0 ~~GI c: 0

I .,....-1 U"t '" r-t r-...-t

,.... .0:

~'" I I ,.... .0:C' 0<

\0

\D
M

""'.-t oqo.-t .,...... e e O~ ~"'" )< c: ro..-I
c: c

0

~...-t
e \0 t"1 c: ',-4

c:

N )<

ta e

ItI r-i 4J

t:I
..-1

a..,

.o:

\0

'j .a';;: ..-1 ::I toO > 0"8 0

\0 .-t )<

e

Ii S

> 0 c: ..-4 ~r-i t.:)
IV r-i 4J

.~.b

....t<# .,.. t7 I 1.0 t\ OM

0<

'"
oqo

\D
M C

., ..... aloe '" 0 fU 0 ..

'M 5
\D M C;

.-t0 oqo 1""'4 c: )< ,004
e
00 ..,I""'4 )< )C

N

.-t )(

~~ra ., en
C) )C, c: '" '.-4 JCI)

.,.. cu 'V..en GI I"j...-t c:

c:

a.

2! rei
..... UI

":

.. >'M ~->O

..-1 e r-I N
u') M

III e e '"
.....t.....

e "'

.. '"

0 ~'0
tC 'r"' c::

.0:

)C e '"

oq'...-t c: c: -.-I.,-t 5 e )C
01""'4 oqoM )< c:

eLl c:

a.

I ("'II ..::

\0

II') M )C

", S

..... ~4J ..-4 > 0

." CU
.. UJ 0

Q :J
'0 0

0<

N
U"t

e
U")

~",.... e Ei

j

CUUl

N .0: I
N ..::

I

"' )C

,

.....o

c: .,.. .... 00>( -.-I U) r-i .... '" QJ

-

<11:1'''''' c )C

.... 0

a.

'r-" c:o

~.... e
00 oqo.-t )C )C

.-;~ .,..j'M
dP

.,.., 0

III 1'0

<qo I

U1 ,., x

~en ",0>( c .... I(/) c: '" ::I

~'004

rn to: L" 0 ~.b
r-4 tij.ri

rei ~.~ e 5 I

ra''''' ~r-i ::l4Hn

M "::

.-40 U"tr-t
C )C .,..

'r- N '.-t ",..j'" .. 0 ., M CL e '" GI .,-4 c: .u.rot co ..... c:r-t

c: Ii '" .0 ..... .o:
1""'1 ..:: U")N
)C

G.I In C .,... '" "'0(> '.-I......rt :z a..,

0

.... .~ Q, ~a.

,," ,"

..., .. .0 0 I '0
0 '0

oU")
)C

I ::s .,.. \0 )< 0

'" 10 .ri rl

c:

,..j.>(

td

e e '"

KIJ c: '"

8

fJJKJ
~.a

'" . en GI

ra rl ..::

001.0

.

IJ")M.-4 )C )( )(

2

"" ..........
.go>( 0
10.1

IG rJ III
S e E

C '" ::I t)

or

OJ

.e > -IJ '" tn
OJ "" t7

e

OJ en

0

'r'" '.-4 t)

:oJ .~ UJ II) or.ri N ... 0

QJU"I a. 'r.,.{ N oqo ~H U .>(0 -1'4 .-q,J OJ O:J: UI 0 14-~4J " ..... I'd C ~en 'r- IU C'.-I ..., N .1"4 ., 0>0 en

..

.. '"
..c: ..... c: IN OJ '> G.lr-i 4J '" OJ en'''' 1-1''''' ...

~.... ~.,... ...-t IV ~.,
fA 0 CL N ro r-i .,

"'
OJ

1""'1 ,..j '" .8 ~

.~

.... VI OJ

e O'M r-i N-Il'IU"I .., N r-~O =' ~.... m

~.b

jj

.~.b:!~ ... ,,"
0>(

en 0>( GI ..,

QJ..... ., AS"'"

0

.. ~~"'MOO ~---

'" ~.~1J a. .u OJ :I ~" e " or- len CL ~...'8 ~0 '''' 'M t.:) :z 0 '" u O'M ""

~c: '.-4 .... C:

QJ4J 'U I(IJ OJ Ii

> GI

c: GI U 0

3

280
4
MATERIJALI

4.1

Grupa

Al

Obuhvata
peska Ova

dobro

qranu1isane i1i
takode

meAavine malo

drobine

i11

111unka, materiiala.
pesak,

krupnoq

peskil,

finoq

i neplasti~noq
qrupa obuhvata

plasti~noq
Al1unak,

zeml1anoq
krupan

drobine,

~ulkanski

pepeo

i

sI1~-

no.
Sve i pomenute vrste tla odlikuiu se dobrom nosivoA6u, vel~kim unutra!in1im treniem

kohezi1om, malom
so. vodom i

visinom

kapilarnoq
nisu oset11ive

pen1ania,
na Atetno

mala

1m ie promena
mraza.

zaprem1ne

u

dodiru

uqlavnom

deistvo

4.1.1

Podqrupa A1-a

Ova

qrupa

sadrti

tla finoq

ko1a

se pretefno

sastoie

od

drobine

sa

ili

bez

dobro

qranu-

lisanoq

veziva

materiiala.

4.1.2

Podqrupa A1-b

Gbuhvata materi 1ale ko1i se pretei!no sasto1e
qranuliso.l1OQ vezivnoq materiiala.

od krupnoq

peska

sa

i11

be:z: dobro

4.2

Grupa

AJ

Tipi~an ski pesak

predstavnik bez

ove

qrupe

;e

finozrni

obalski i1i

pesak

ili

fini

solski koli~inom

pustinincpla-

pra!iinastih Isto taka

i qlinovitih obuhvata koli~inama

~estica meAavine krupnoq bez ne

sa vrlo

malom

sti~nih finoq

pra!iina. peska se

ispranih peska

naslaqajs1abo i !il1unka. bez !itetne

qranulisal10q

sa oqrani~enim velikim Ne

Odliku1e i1i

unutrasn1im bubri, ie aka ne kao

tren1em, skuplia podloqa se,

kohezi ie, Airi se.

kapilllrnosti optere-

elasti~nosti. to~kava, ie

Nestabilan rasPOdel1eno

ie pod

6eniem Poqodan

odlifan

za

ravnomerno

optere6enie. vibracionim

za postel1icu ako ie stepen

ie potpuno

zatvoren. CU > 5.

Zbi1an1e

ie moqu~e

sredstvima,

nera~nomernosti

4.J

Grupa A2

Obuhvata iala sve

velike Al

varijacije i AJ ka1i

zrnastih

materijala,

koji

BU u gran1cama qrupe kroz A4 site do

lzmedu A7' veli~ine

materiObuhvata otvo-

qrupe

i praAinasto-qlinovitih sadrfe do 35 , frakciia

materi koie

iala

materiiale

prolaze

4

281
ra 1a vecu 0,075 finih rom, a ko1i eeBtica se ne moau vece 1ma klasifikovati u arupu Al ili A3 zboa Tlo vecea 1e sadrtaim."}

ili

plastienosti tlo arupe Al.

poroznost

neaO

Ito

i11 iz Slabo

oba razloaa. 1e vezano.

loUie,

4.3.1

Podarupa

A2-4

!

A2-5
, frakci 1a koie

Obuhvata1u prolaze kroz

razlieite sito

zrnaste velieine

IllAteri1ale otvora 0,075

ko1i rom ideo

sadr!e

na1vileiko1e

35 prolaze kroz sito

frakci1a

veli!:ine Obuhvataiu

otvora

0,425

II1II1, ko1e kao Ita su

ima1u 111unak Al'

karakteristike i krupan fini

arupa pesak sa

A4

i

AS

(praline). sa indeksom neplas-

materi1ale veeim neaO

pralinom

plastienosti tiene praline

neao

kod

arupe A3.

zatim

pesak

sa vecim

procentom

u arupi

4.3.2

Podarupa

A2-6

!

A2-7

Obuhvata1u od cai plastiene indeksa

sli!:ne materi1ale aline, ko1a ima veeea

opisane

pod

A2-4

i

Barno Ito A2-S' A6 i A7'

BU

fine

frakciie

Priblitno ko1e

r.birni utikroz sito

plaBtienosti

karakteristike arupa , i procenta od 10

fra~ci~a;;.,;,::,-",:

pro laze

, odr~ava se u veli!:ine otvora 0,075 rom veeea od.1S

indeksu od 0 do 4.

4.4 ,~1\4

Tipiean teriial, otvora ke ili 1e ;e od

predstavnik koii 0,075 111unka 1 do B. obieno

ove ima

rom. Takode ko;e Ova1 pod

arupe ie neplastiean ili sredn1eplastiean pralinasti ma, ili vile frakci1a koie prolaze kroz sito velieine 75 , pesobuhvata melavine finopralinastoQ meteriiala sa 64 na sa situ veeim od velieine procentom stabilnosti otvora 0,075 rom. Grupni indeks Podlotan t1. aubi

se zadrtavaiu indeks opada mraza.

krupnoa pri

mate111ala. kravl1en1u,

izdizan1u pri

de1stvom

Gubi

tvrstocu Tlo 1e

poveeaniu u

vlatnosti.
SUVQ,

ima
sred-

stisl1ivo, aorn1u

mokrom

stan1u

vrlo trenie znatnu

male

nosivosti.

Ako

1e

tlo mala do

!:vrstu n1a.

povrlinu.

Unutraln1e i ima

1e promenl1ivo, kapilarnost.

kohezi1a

Materiial

1e neelastiean

4.5 ~A5
Materi1al di1atome1ske pokazuie porastom ie sli!:an materiialima zeml1e ili mikalista teeenia. iz arupe i mote Grupni A4' biti indeks samo Ito obi!:no eak od ima karakteristike 1e i BUV, raste ~to sa

ellistiean, se krece

i kad 1 do 12

visoke aranice

aranica teeenia

i opadaniem

procenta 1e se

frakci1a za tanke zboa

krupnoa elastiene

materi1ala. kolovoze,

Opasan ier se

ie na mrazu brzo

i slabe pod

nosivosti. optereeeniem.

Nepoaodan Telko

deform!le

zbiia

elastienosti.

5

282
4.6
Grupa A6

Tipi!!an 75 \ ili ko, koii veliku 1 do ova

prestavnik
viAe qrupa nn

ove arupe
koie

ie plasti!!an al1noviti
kroz sito veli!!ine tla

materiial,
otvora 64 ove Grupni uti!!u

koH

obi!!no ima
mm. ili lato ta-

frakciia obuhvata 8itu

prolaze

0,075 , peska arupe indeks poraBt U

i meAavine veli!!ine

finoalinovitoq 0,075 mm.

i do

Aliunka, imaiu od

oeteiu

otvora

Materiiali stania. zaiedno

obiena se

promenu 16. Na i

zapremine

izmedu

mokroa

i SUVOq indeksa

krete

parast

vrednosti opadan1e Sa malo1

arupnoq

indeksa zbi1enom 1e

plasstan1u kad se

ti!!noBti materi1al uqradu1e ze. Ima

eventualno

frakci1e pri1emom vode

krupnoq qubi

materiiala. !!vrstotu,

ie dobro,nosiv. pri malo relativno unutra!!n1e

upotrebliiv

vla!nosti. i vel1ku laqano

Nepoaodan kohezi iu

1e za tanke pri maloi a pri i suAe

i elasti!!ne Badr!ini rastereten1u na terenu

kolovoNi1e

trenie nastaiu

vode.

elasti!!an. vrlo
ku1e

Deformaci1e elasti!!no
zapremine.

pri

optereeeniu, vla1nosti

nastaie prouzro-

neznatno
promenu

izdizanie.

Paveeanie

4.7

Grupa A7 sli!!an ie materi1alu
karakteristi!!nu za

Tipi!!an materi1al
ku aranicu te!!en~a

opisanam rod arupom A6' same Ato ima vi soarupu ie AS i mote biti elasti!!an pri izvesnim

vla!no8tima,te!lko
deks Be kre!!e od 1

se
do

zbi 1a
20.

i pod,lotan
qranice

vel1,ko1
te!!eniai

promeni
indeks~

zapremine.
plasticnosti

Grupni
i

in-

Porast

opada-

n1.

procenta

frakci 1a

krupnoa

materi1ala zeml1e.

izaziva se 1e

1u

pcm~t.;m1e

arupnoq

indeksa. pri Ne-

Sadrti,liskun optereten1u po!e11an 1e

i di1atome1ske i rastereten1u. za poste11icu.

Deformi!!e zapremine

i e1..,':<,".:-:0 i brzo Atetni1a neao kod

reaquie A6'

Promena

qrupe

4.7.1

Podqrupa A7-S

Obuhvata tecen1a.

one Moqu

materi1ale biti 1ako

sredniih elasticni

indeksa

p1aati!!nosti znatno1

u odnosu promeni

na

n1ihove

qranice

i podlo!ni

zapremine.

4.7.2
Obuhvata

Podqrupa

A7-6

one

materi1a1e

ko1i

ima1u su

ve1ike

indekse ve1ikim

p1asti!!noBti promenama

u odnosu zapremine.

na niiho-

ve oranice

te!!en1a.

Podlo!ni

izvanredno

'Ha 08110VU . JUijenja 6

Zabranjeno prettanpavanje (sve vrste ulnotavanjal Republitkoq .ekretar!jata za kulturu 51 Srblje br.413-81174-02 cd 4.11 1m. , . $taapa Savezn! zayccl za .tandardizaclju Beoqrad

-

ne plata Ie porez na prOJet

UDK 624.131.

38

283
TBRENSKA GeomehaDiCka IspitivanJa mENTIFIltACIJA UZORAKA TLA JUS U.81.003 1990.

JUGOSLOVENSKI STANDARD

sa pri8enoaa
"~1!19().11'30

Pnwilnik br. 06/01-93/186
Slte ldeutiflcstlaa

ad 1~8;
of solI

SlufbenlUIt SFRJ. br. 50/90
ss.ples

1 PREDtfKT

STANDARDA

Ovim standardom se utvrduje klasifikacije uzoraka. 2 VEZA

nacin

terenske

I.dp.ntifikacije

uzorBka.

tla

radi

lakse

SA DRUGIK STANDARDIKA

JUS U.Bl.OOl

- Geomehanicka

ispitivanja.
UZORAKA TLA

Op~tn klasifikocija

tla

3 TERENSKA IDENTIFIltACI.JA

pojedinih zrna po vizllolnoj oconi, 8 Tlo se identifikuje prema preteznom "dolu pogledu procentllalnog soorzaja prema nacelima datim u standardu JUS lJ. D\. OilI " zrna odredene velicine. Tlu se daju uz opis simboli koje odreduje standard JUS U.BI,OOI. Hogu se primeniti i dvojni simboli ukoliko je tio n~ granici izmedu dye razlicite klasifikacione .grupe (mesana tla). 3.1 Identifikacija krupnozmog tIa

Vrsi se jednostavnim opitima koji se izvode sa vrlo malo opreme. Krupnozrno tlo razlikuju se golim okom od sitnozrnog. Organsko tlo karakterisu tamna boja i neprijatnn miris.

, lupa i hlorovodoniena Vrsi se vizuelno i sredstvime keo sto BU cekie. metar, selina. Suv uzorak materijala razsstre se na ravnu povr~{nu i utvrduje: gfanulacija, velicina zrna, oblik zrna, sadriaj CaC03' tvrdoea zrna, stepen zahvaeenosti raspadanjem.

ki-

-

3.1.1

Granu10metrijski

sastav vlz\ielno ill ako se 11 menzuru ili 1 poale nekoliko potnsa osmatra za 30 do 60 s, praSina za 15 do nekoliko CBSOVB ill danB osim ako ne nastupi flo-

Granulometrijski sastav nsjlakse se odreduj.. caSu sa vodora stavi manja kollcina materijalo brzina talozenja cestica. PesIk se iRtaloZi

60 min, a talozenje

gline traje

kulacija ce~tica. Procentualno ucesee pojedinih frakcija odreduje se merenjem visina iataloienog materijala i utvrduje da li je granulacija dobra (vellcina zrna se kontinualno smanjuje), slaba ili jednolicna (velicina 70mBse skorane menja).
3.1.2 Velicina zrna

Velicina

zrna

odreduje

se merenjem

prosecnog

precnika

zrna.

I

izdanje

SAVEZNI ZAVOD 7.ASTAHJJARDIZAClJU

284
3.1.3 ObI:Utzrna
Oblik zrna odreduje 8e okom i lupom. Oblik zrna moie biti: lopta8t, kocka8t, plocollt, IjUSp8St, valjknst, klinast i
iglieast sa ostrim, poluzaobljenim
3.1.4 Sadriaj caC03 (CaC03) kiselinom pribliino (HCl). rr~mn se odreduje jneinJ J kapanjem trnjonjll po 8uma, uzorku ceni so

i zaobljenim ivicama.

Sadrzaj 20 %-tnom

kalcijum-karbonata hlorovodonienom

pribliino sadriaj CaCo,:
-

nema iuma

tapod do do % 2 4

1 % % %

(m/m). (m/m), (m/m).

,... 1 - iumi alabo "i kratko """'" - iumi jako i kratko .......... 2 - iUIDi jako i dugo 5 """""" 3.1.5 TvrdoCa
Tvrdo~a znate ae proocenjuje lzrazava pomo~u se po udara Mosovoj

(m/m).

cekica skali.

i

poranja

nozem

ili

zrnom

minerala

po-

tvrdo~e,

3.1.6

Stepeu

zahvacenoati

raapadanjem
ceni se na osnovu promene boje i lakoce kojom se

Stepen zahvacenosti pojedina zrna mogu
3.2 Identif:Utacija

raspadanjem zdrobiti.
aitDozrnog tla

Ova ne

identifikacija mogu raspoznavati gline i

terenskim golim sitnog peska.

opitima okom, U a ovu

raspoznavanja narocito svrhu kada koriste

je se se

znatno tlo

teza, sastoji opiti:

jer od

se

eestice

komponenata

prai, ine

slede~i

- opit - opit - opit
-

tresenja, plastienosti, ocene konziatentnog

stanja,

-

opit auva opit opit

sjajo,' evrstoca, kiselinom, miris6 i boje.

3.2.1

Opit treiienja

.
u naizmenicnom dodavanjem vode
noiem drugom pri ili rukom. skupljanju

Opit treienja uzorka. Uzorak
Povrsina i nekoliko tressnja brzo uzorka puta i

sastoji se se pripremi
se se zagladi udari

tresenjll na da bune make
Dlnn ruke

dlanu rozastrtog vlaznog konzistencijo, ali nelep-

ljiv, Na dlanu ruke formira se uzorak poluloptastog
spohtlom. PojavljJvnnje sake ili se J Vrlo

oblika,
vode na

preenika
povrsini je od

oko 3 cm.
pokrece uzorka us-

lie horiv.ontnlno

led .&ini

nestajanje

II ?avisnosti

preovladujucih

komponenti od sitnog
da

a moze
pojavljuje

biti

brzo

ili

sporo

voda
?naei

ne pojavljuje.
da se uzorak

Ako uz

se na

povr-

voda

(povrsina

sjajna),

pretezno

sastoji

peska
je

i praSine.
prasinasta uzorka

Sporija
odlika je

pojavn
glina.

nestnJnnje
spora

vode
pojava

manju
ili

sjajnost
njeno izo-

ukazuju stajanje.Da

glavna

komponenta.

vode

povrsini

3.2.2

Opit

plastieuoati

Plastiene osobine odreduju se

na

frakciji

materJJa1n

8e

zrnima

sitnijim od

0,5 mm, jer krupnija zrna ne utieu na plasticnost pa ih treba ukloniti posta otezavaju opit. Mate5ijal 8e proseje kroz 8ito velicine otvora 0,5 mm, a zatim se izdvoji 7 do 8 em i zamesi vodom dok ne postane jednoobrazne konzistencije staklarskog kita. Potom so uzorek valja na ravnoj povrsini ili medu d18novima dok se ne naeini valjak debljine oko 3 mm, pa ponovo skupi u grudvlI i valja. Ovaj postupak se ponav-

2

285
lja ave dotl~ dok valjak te debljine usled gubitka vode ne postane toliko krt ds
,

se lomi. Na ovaj na~in postignuta
na slede~i na~in: a) Matorijal visoko pla!lti~noRti

je gronies plsRti~nosti,
prnovlodlljll mosne

koja se interpretira
poznoje so po tome

(gde

ItUno)

ito so dobijoju tvrdi vslj~i~i od 3 mm, ns grsnie! plasti~nosti. Ako se skupe u grudvu (loptieu), ona se pod pritiskom palco ne drobi vec samo deformiie bez pukotina. b) Srodnje plastiean materijal (posne gUno) raspozl!aje se po srodnje tvrdim valjcima od 3 mm grudva i pritisne c) MaterijaU niske na granici plastienosti. Kado ao kod ovakvih paleem, na njoj se pojsvJjuju pukotine. plastienosti (u kojima su glavne komponente uzoraka praiina formira i fini

pesak) identifikuje se po valjku od 3 mm ns granici plastienosti, koji se mora oprezno valjati jer se lako lomi. Materijal se obieno ne moze ponovo oblikovati u grudvu. Ako je to i moguce, ona se pod pritiskom lako razdrobi, d) Materijali bez plastienosti (fini peskovi ili fin! peskovi sa malo primesa) ne mogu se uvaljati u valjak od 3 I11III.
3.2.3 Opit ocene konzisteotnog ataoja

Ns

bazi ~vrsto

mogu~nosti konzistentno

valjanja stanje

materijalo
-

pri se
-

prirodnoj voljati,

vlaznosti,oconjuje

se:

.
-

ne

moze

teiko gnjeeivo konzistentno lako gnjecivo konzistentno zitko konzistentno stanje.
Opit ajaja

stanje stanje

valja se do valjeica debljine 3 valje se 11 valjeice tsnje od 3 mm,

I11III,

3.2.4

lzvodi Tla ~na

se

na

taj

na~in

ito

se

prirodno izrazito

vlozon, sjsjnu

uzorak zssecenu

zosoee

oitrim

nozem. srednje plssti-

velike manje

plasticnosti sjajnu, dok kod

imaju

povriinu, sjaja.

praiinastih

i peskovitih

nema

3.2.5

Opit

cvratoee

u

aUV08

atonju

Vrsi stom vati 3.2.6

se na auvom plasticnostL prema Opit ostrini

uzorku lomeci gs i mrvec! prstima. Suva cvrstoca Velika suva evrstocs je karskteristicna za

raste sa poravisokoplastiene

gline. PraS!nasta

i peskovita Ua
cestica. Sitan

imaju malu
pessk

RUVU

evrstocu, aU
dok prasina

se mogu razUko.

je ostar,

nije.

ki~elin08 pribliino odredivenje 'kaJcijum-karbonata(CaCO 20 'X-tne hlorovodon!ene 'kiReI ino, ko'ja se
t. 3.1.4.

Ugla~om pomocu
ocenjuje

sluii za razblazene
se prema

po~aps

) u tlu. Vrsi po uzorku,

se a

3.2.7

Opit

miriaa

i

boja

Znacajan Tamns sustvo Ovsj itaj bojs

je i

za

utvrdivsnje

prisustvo ostor orgsnskih oseca na miris svezem

OrgnnSkih rospsdnutp. u nvnk uzorku,

motertjo orgsnske tlu. On ge

u

sitllozrnom materije

tlu. ukazuje no se primoze

specificsn kolicine najbolje tIs i

znatne miris poreklo se

msterijnle

postepeno

gu~i,

ali

zagrevanjem

pojscati.

Pri

sondiranju
primess.

trebs

navesti

i boju

uzorka

kao

nsgove-

priauatvo

3.3

Obrazac

0

terenskoj

identifikaciji

Podsci

dobijeni

terenskom

identifikscijom

u?ornko

tla

unose

ee

u

sledeci

obrozac:

3

286

.. 8-

.. '[

-"- .......----.~ en

j
a x..
='i

B

if
.. i
.:=

-

11
....

.:;:: :::m

H c

~a

~~..
:g ...,
~AoI

~:~ .Ie

a
....

u

....

I

+.I

~.= ...
fU ... ra ~'i

U ...

~.!i :;

.::;:::... .t.:'
.e
u g..

H
....

1 ..
c

;

....

oCI)

!

>-

1$

:i

.81;

.;;

~G
:13" .= .. ra c: -.

l~

.:
8'

~1

~.

lIa osnovu

11tljenja

Republ1tkog sekretarljata

za kulturu

SR Srbije

br.m-SII74-02

$tallp3 SavIni ZlVed za shndardhactju

. Beoqrad

ed 4.11 1974. ne placa se porez Da prOllet

4

DK 614.131.36 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVElHOM PRIMENOM od 198(H)2.21 Geomehanitka UZIMANJE lIpitlYanja TLA UZORAKA

"

287

JUS U.B1.010
1979.

Pnvilnik br. 31-14005/1 ad 1980-08.30;SlufbeniIl8tSFRJ,br. 65/79.
Telrl,. of JOIls. Sampllnl

Ovlj Irllnd4n1 Ie 11111"0revlzl/Om

Irllnd4n111 JUS U.Bl.0Ul

Iz 1968. godine.

I
j
JI

1

l'I'edmet stand.eta Ovaj standard utvrduje naein uzimanja uzoraka lIa koji slute za ispilivanJe fiziekih I mehaniekih osobina lIa u geomehanlekoj laboralorlj!.

'1! 1 :s 2

Vrste uzoraJr.. Prema naeinu uzimanja uzoraka. priboru kojim Ia uzimaju. naeinu no koji III vade. spremaju i manlpulilu. posloje dye vrste uzorakl:

i 5

!
f II
,.
2.1

r

-

poremeteni uzorci. neporemeteni uzorcl.

I I .

Poremeteni uzorci sa vade odgovllajutim llatom lz iIOndatnih jama. 111ilkopa. sondatnlm alatom iz bulotina UI na drup naein. Uzorci Ireba da sadrte IVesastavne delove materlalilia u prirodnoj Rumeri. ali u poremetenoj strukturi. teksturi III zapremlnl. Poremeteni uzorel koherentnoa lIa m08u sa vadili i spremali s prirodnom v1aaom. Neporometani uzorclse vadeilOndltnim cilindrima posebnog obllka. na naeln kojim sa Ita manje menja prirodno stanje lIa. kao Ita je: struktura, tekstura. zapremina. prirodna vlagl.

2.2

. t I.
a

;Ii 'i .II 8

3 3.1

Vell(!ina uzoraJr.. Koli/Hnl materijala poremetenih uzorakl mora sa odredlti programom ilpilivanjl. Kolleina matedjala zavisl od vrste mlterijlla, obiml i vrste polrebnih ispitivanjl. Say matedjal lzvlden Iz IOndatnih bulolina trebl saeuvati u odgovllajutim sanduclma. Preenlk 1 dutlna neporemetenih uzorakl zavila od konzlstcncijc i evrstote koherenlnog Ii. I od zbijeoosll nckohercntnog tla. Najmanjl preenik neporcmetenih uzoraka lIa melte konzlstencijc je 7Q mm, . za tlo eVllte konzisteneije do J 2S mm. Dutina eUindrl za uzimanje uzoraka !znosl najmanje

i

I !

3.2

300 mm.
Progrunom ispitivanja odredic!e se pieenik i velleina uzoraka u IIkviru raspona pAldvi4t11ih standardom.

4 4.1

Zapisnik 0 IOndiranju Za svaku IOndu mora sa voditt zaplsnlk .. sledetlm opiUm podaelma: svrha IOndlranja. - vrstalOnde. - broj IOnde. -

-

opls mesta IOnde.

IIIzdanje

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

'I'

288

.~

:

odstojanje

od slalnih laeaka

IlItlca

lerena,

- .kota stalne prlkljuene laeke,

4.2

kota lerena, izvoilae IOndlranja, datum IOndiranja, opil nap:aw za IOIIdiranje, Ime I prezlme kontrolnog organa prllOndlranju, optle napomene.

-

Prilikom uzlmanja uj.,:>rakaiz slojeva Ila, u zapisnik Ie unose, u skladu I progrunom, lledetl podacl:

- dubina gornje I donje povrtlne Iloja, - deblj InasloJa, - nazlv lloja po klallflkaeljl, - geolollli nuiv Iloja, - Yrlle I koUeine primesa, I boja uzorka, - konzlstenlno Ilanje zem'itnog malerijall, - pojava podzemoe vod~ i vreme, . - nivo podze_e vode I mme;
- vremenske prilike II vreme IOndirlnja, Iedol broj I oznakl Izvadenib uzorakl lla, - skica slojeva eele bulotine.

-

5 S.I S.2

. Uzimanje

. poremetenih uzoraka

Poreme~enl uzorel uzlmaju se iz IOndatne jame, lIseka, potkopa, sondatne bulotine iii samog objekta izradenog od lIa. ZI uzlmanje porem~enib uzoraka s1utlllede~i pribor:

-

- ruena iii mehanlekagarnltura za sondatno butenje, - pogodnl kdikl za uzorke kojl sadrto vodu, - klsetiranl sanduk od drvela ill druaog materijala, ill metalne posude za amdlaj uzoraka ill Yre~e, - Iial I pribor za zakivanje pokloplca na sanduku ili drugi pogodln materijal Zl zalvaranje sanduka, .
odnosno metllnih posuda.

rueni allt,

S.3

Poremeteni uzorei iz sondltne jame, zaseka potkopi ill objekll uzlmaju se iz svakog sloja III. Prethodno se mesto u jaml oelstl I porlml, pa Ie prlklldnlm alatom Ilkopa I uzme potreboa koJieina lIa prema t.3.1. Uzorak se grubo obrldl i lIavl preml vrstl lIa u kasete sand,ukl. Sanduk Ie zatvorl da se ne mda materijal u kasetaml prilikom trlnsportl..NI IInduku se Ispiluju s1ede~1 podael:

S.4

- broj uzorakl,

dubina pojedinih slojeva lIa, dllum uzimanj. Uzorakl. POltupak je Istl i Zl uzlmanje uzoraka iz zaseka potkopa ill objekll. NI 1111 nleln Ie Ipemlju jezgre i poreme~enl uzorcl iz sondatnib bulotina. . Porem~enl uzorei Zl odredlvanje prirodne vlage mllerijall stlvljlju Ie U mace od nepropustljlw plastiene folije koje se evnto vow, pri '.etmu \rebl illilnuti auvill'n vazduh, I smestili ih u dobro zalvorene mel~e III pillliene poaude. Iz IOndltnih bulotinl uzorak Ie Uzirnl IOndatnlm svrdlom, lko u sondl neml vode, I ako u sondl Ima vode,onda Ie uzorak uzlml pogodnom metllnom katikom ill pogodnom pumpom'koje omogua.ju da Ie izvade sve frakege mllerijlla. Prl IIlvljanju ovako Izvadenih uzorakl u sanduke ill posude Iz t. S.3, treba ooedltl vodu lako da Ie ne izgub~ litn~ frakeije, I cIlijl pollupak je 1111 kao u t. S.3.

S.S

.289
5.6 Prilikom uzimanja uzoraka u zapisniku se moraju navesti svi podaei 0 sandi i sloju prema l. 4.2. kall i brojevi uzoraka, koji se moraju slagall soznakama na sanduehna,odnosno posudama. Opremgeni uzorei prema t. 5.3 i 7.apisnik Sagu se odmah po uzimanju u laburaloriju na i~pi1ivan)e. odnosno euvaju se na odgovarajllte zdlitenom mestu.

5.7

6 6.1

Cilindri i pribor za uzimanje

neporemecenih

uzoraka

Za uzlmanje nepOftmetenlh IImraka 110Iz .'nda"nlh jam a lI.eka, 1.8ocka,p<llk<lpo1,1.. .llIle lIIelallil po pravilu utiskuju u 110.Izuzelno eDindri se uIIskuju u 110nabijanjem, SlOIreba poscbno eHindri koji "" zabelet.iti u zapisniku 0 sondiranju. Melalni cUindri za materijale lesko 8njct Ive I evrste konzlstencije Imojll unulralnjl pretnlk od R9 du 125 10m. Sastoje Ie od nol.8. dvodelnog eHiodra i od kap< za lltiskivanje u ilo s olvorom 7.a ispl1~lanjc vuduha. Za not cilindra dutille do 30 em 7.aollren pod u810m od 45° vati sledeti odnos C:

6.1.1

C=

Dv' - Du'
()

,

<0.15

u

Cu

=

Du

-

()N

:>0,005

1>",

8deje: Dv - spotiaSnjl preenik nol.8.lImm, Du - . unulraSnjl pre~nik cHlndra,u mm, DN - preenlk seelva nola, u 10m. Za not dlindra dll"inc preko SOem, zaoltren pod ugk'm od 60", val.l ,Iedeti ",Inos: C~0.10 Cu:> 0,15

Kapa I /lot spajaju sc na cilindar zavojima I utvl1tuju kljutem. 6.1.2 Melalnl eill/ldri za malerljale lako do Iesku gnje~ive kon/.islencijc imaju unulral/ljl I"ct/lik od iO nlll1ili yeti I dn1-lnll,to 30 em. Sasloje.. od nota, eilindra s navojhn. na kra.icvinll,1 otl kal'c I.a IIlIsklvalli" II il.. s olvorom za ispultanje va7.duha Not eilindra zaollIen je pod oglom od 60°. Odnosi pret/lika i7.I. !J.I. I 17.nose: C<O.IO Cu :>0,12

Kapa I 1101. spajaju se s cilindrom zavojima i u~vrltuju kljlltc'm. Cilindar iml I dve kapc <1,1 gliOlC metalnom membra nom za hermelitko zatvaranje uzorka ih metalne kape s odguvarajuoom l.aplivkom.
6.2 Neporemetenl

izvadeni, pritvrlteni obujmicom u sredlni i hermeli~ki zalvoreni gumenim ih mclain un"kapama '"i plasti~nom Irakom na oba kraj.. ILUlelno, uzorci ICskognje~ive i tvrs.le konli~leuci.ie mogll ua Icrcuu 'e izraditiizdvodelnogcilindra,bandatirati 2 pula gu.om i svaklput uronlli IIparafill. Na drugi sloj gv.e prltvrsti se' elikela s brojem !IOnde. du!>inom i rednim brnjem IImrka II 7.apisniku. Zalim Ie uzurak pakuje i tuva kako je opisano \I f. 71J i 7.10.
Programom posebllim 'Iueaju ispitivanja jednodelnim moze So: pre<lvidel1 vaden.ie neporemetenih cilindrima la"kih liol,,'., iti s eilindrima "polleblje/log llzoraka lako glljetive kunl.istencije se u lakvom s s klipom. Uz I.apisnik

uzorei

euvajll

se i olpremaju

u lalmralori)1I

po pravilu u ",clalnom

cilimlru

koje",

6.3

mora prilotili

opis i skica s <limen/.lla",a

cilindra.

290.
7
7.1 7.2 Ulimanje neporcmeeenih uzoraka

Neporemeeeni lI70rei velallog lIa uzim.ju se iz somlatne jame. zaseka. potkopa. sondatne bulotine ili :.lInog uhjekl.. l'ril1m Imalerljal koji .h.1.; 7.. 117imanjenepm.mecenih u70rak.: melalni eilirjd.. iz 1.6.1.1 iii b.1.2 5 pril1oroll'. - presa 1.3IIli~kiv:mie dlndra u I~J. IIInablJa~ s vodUkom. . lIol.C\'j za se("enJc tla uko l~ililldrai la ravllanjculorakil. - prlbol za lopljenje parafln.. .. parafin i gala la oblaganje uzorka,

7.3

sanduei iIi .nelalne

kulije 7.a pakovanjp.

i Iransporlulorak..

Nepore",e.:eni U7.orei iz !KIndatnih j.m.. zaseka. polkopa i iz objekala izradenih od lIa uzimaju se uliskiv.lliem ~",dal.nog eilindr. Ul poslepcno opkopavanje m'lerijala oko cilindra do njegovog no1.a. ako konzistenelj. II. ne dOl.voljava neposredno uliskivanje. 1'0!lo je ..ndatna jama Iskopan.. da ne bi do!lo do promena u prirodnoj sadrtini vode, Ireba Uo pre u7eti uzo.ke lIa. Neposredno pre uzimanja uzoraka Ireba sa dna ..ndatne jame skinuli 20 do 30 em malerljala. poravnali donju povr!inu i odmah ulisnuli iIi labili eilindar. Ako ulorei ul.imaju 5 bocnih slrana jame, Ireba neposredno pre ulimanja uzoraka prokopali prosek '" 40 do 60 em od boene .Ir.~e i poravn.ti donju povr!inu I odm.h otisnuli eillndar. (,lIimlar dubin. p,nl.vili na 110 I ulisnuli pre.nm. 'zozelno, .ko se eihndar l.abija spceijalnim mehanickim nabljacem. udarei Ireba da slede I1rzojedan .. drugim. l'rllikom labijanja eilindra Ireba obratitl pat-nju da ne dode do njegovog okrelanj. oko venikalne ose. da eilindar im~ slablo isli pravae krelanja Ida se ne napuni v~ od I om od unlllra,nje povrSine kape. Po!to se cllind.r napnnl malerijalom treba ga pot kopati i odrelali notem. Kad je uzoral: Il.v.den. dvodclni cilindar se prilegne obujmicom. skino se nut i kapa. drlm, work. koji slrSe odreto sc I I.aglade. Zalim se popusti obujmira i ozorak se obradi kako )1'opisano III. h.2. U1.orcl uzeli jednodelnim eilindrom zalvanjo se kaparna premo I. u.1.2 J olpremaju se u laboraloriju u eilindru.

7.4

7.5

Il koherentnih malerijala lelko gnjecive i cvrste konlisleneije vade se blok.uzorei dimenzija do .'0 X JO X .'n elll pallilvilll opkop"vanjem. ".d .ie 117.orakobraden IIUgornioj I na bocnim sironallla. gornja slrana se prchle vrlldm I,arafinnm i preko ulorka se navuce okvir drvenng samlllka dllnenl.').

.rrekn

uzorka. poveean '.iI uko 1 em sa svake Slrone. Zalim Ie nalije pal ann u proslor izmedu okvir. I nlork.. i
gO! n.ie povriine ul..urka dn ruba sandllka, posle ~el!a se vijdmo pricv"rl poklnpac sanduka. Tada se

uzorak oprel..no polkop.. \,od",1.e se bala ul.nrka I sa ..ndukom se prevrne na go,,~u povr!inu. Tada se donja povriina uwrka pora,"a. preliie do ruba sanduka vrueim parafinom i vijeima pricvrstl dno pre n.'8° Ito se paraCin ohladi. Sanduk se obeleti oznakom uzorka I slavi u hladan zaltieen proslor do olpreme u laborolOliju. 7.6 Neporemeteni umrei uzimaju se il. sondalnih bn..tin. utiskivanjcm cilindla iz l.b.I.1 16.1.2. I.avi,"o nd konzisteneije malerijala. Pre spuit"nja cllindra u bn!"linll Ireba sa njenog dna Ilk1011 II, sav usiln)elll malerijal tako da eilindar nalegn, na neporemeeeni matenjal lIa. Postnpak sa UZOleimaistovetan je opisu III. 7.4.1avlsno od lip. eilindra i ko"'.islenol)e Ila. Svi podac! 0 ulimanju uZl".ka Il mnd.lnih bniolilla upisuju se u zapisnik 0 IOndir.nju. Nepmemeeeni uzorel vlal.n"8 peskovHog Iia mogu u,imali i1.sondatnih jam. u k"jlmn nema vode. '" uliskivanjem eilindra na nadn opisan u t. 7.4. Iii ob",zivanjem bloka kako je opisano u I. 7.5.
Sv,' uzorke laboratorlju. Ireba upaknvali oprelllo i so lid no n sanduke sa strugollnom ili drvenom vullOm i olpremili u

7.7. 7.N
7.<1

291
Upakovane uzorke treba prilikom utovara i istovara fuvati od udaraca I potresa. 7.10 Uzorke treba fuvati od mraza i drtati u vlatnim prostorijarnl. Uwrke kojl su konzervirani parafinom treba Ito pre Ispitlti, odnosno fuvati do ispltivanja u prostofU zllieenom vlagom. Uzorci moraju biti tlko izvldenl dl Ie iz njih mOlu dobitillboratorijske probe onol obima koji odlovarl aparalima u kojirnl ee materljal biti Ispitlvan, 1110 Ie odreduje prosramom Islrltlvlnjl u akladu a ovtm slandardom.

Na 0810'" mllljenJa RopubUtkoa ..k...arijll.

.. kulturu SR Srb'. br. 41 3-81/7Hn

SI.mp. S...znI:z.",d .. SllIIdardluciju qeo.rld

-

od 4. U 1974. no plot. .. porn 118..omtl

292.
JUGOSLOVENSICI STANDARD SA OIAVEZNOM 'IUMINOM 04 1980.02-21 GeomehmiC!ka ODREDIVANJE ilPitiY8nja UZORAKA TLA VLA2NOSTI

Ukupno

Ilral1a 2

JUS U.B1.012
1979.

Plaridt

br. 31-14005/1

od 1979430:

SI1db8IIiat SFRJ, br. 6S /79.

TtSt/"I

of 1011.. Detn-mlnlltion

of 1011molstu~

content

..
OWlj Itarida'ni Ie lIastao mizijom Itandanla JUS U.B1.01 Z iz 1968. godine.

i
,&. .~

1

Predmet

standa'cIa
utvrduje

:
naC!1n odredlymja 1.Ia kojl, sukni ylatnostl uzorka mue Ila. nalOS .C, ne menjaju noje flzlC!ke olObine.

OV8j atandard Primenjuje

I .
j
18 18

Ie Z8 malerljale

do ltalne

2

Def"micija
Vldnoat je odnol izmedu male vade u uzorku I mase lUyog uzorka odtedene prema I. S.I,lzraten procenlima i oznaC!ayase 18W. u

I
3 Namena
Vlatnol1 Ilutl za ocenu konzillencije tla Illepena zasl~enoltl lIa vodom, I kao podlaBa ZI odreitlyanje drugih olObina lIa.

f II
;II 'I .II /I

i .
. f 1
.

I

..

Oprcma

I malerijal

Za odtedlvanJe vlatnoatl sluti slede~a opreml:

- Petrijeve posudlce,
tehnlC!ka VIp I taC!nol~u 0,01 g , lulionik I tcrmoreau!aloOrom oaetljlvosti:l: 0,50'C ZI temperature od 100 do 110 .C,

5
5.1

e ksikator I kllcijum.h1oridom.

Nac'!in odrediY~a Uzorak viitOOB mlterijala III U koUClnlod SOdo IOOg,lIavl Ie u Izmerenu PetrlJevu poludlcu, mile W, Potom Ie sa posudice posudlca Ie poldopi I izmori umrak zajedno 18 poklopljenom posudlcom, mase W" j sklne poklopac IIlvl pod poludicu, zatim se ave stavl u sullonik I suli III 10S.C to,S.C najma"e 24h 01do slalne mile. PosudJca s poldopcem izvadi se iz IUSionika, pokl opl , stlvi u eksikator. chlldi i Izmeri masa W.. VlatnOlt uzorka iuaC!unavale po IledeCem obrascu:

I

w.W,-W,

W. -W

XlOO

0 Izd8nje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDlZAOJU

-

SI.lnll JUS U.B1.011 ,

293

sdeje:
w

-

v1atnost u % masa Petrijeve masa posudlce mua posudlce posudlce u S. I s vla!nim uzorkom u S. uS.

W
W,

-

s poldopcem s poldopcem

W2-

I sa suvim uzorkom

5.2

VlI2.nost uzorkl odre4uje .

nl OInoYIJdVI Ispltlvlnjl. I klo rezullit Ie uziml proletnl

vrednOlt.

Vla1nost Ila Izratlva18 u % od suve mile I Izratlva 18 brojem I jednim decimalnim mestom. Dozvoljenl razlika Izme4u dva Ispitivanja Istog homogenltiranog uzorka tla je 0,5 %. Ukoliko to nije slutlj, opit 18 ponavlja dok 18ne doblju dVI rezultlta u dozvoljenim sranlcaml.

5.3

Vlatnostpeskovltog

materijall odre4uje Ie tako<le preml t. 5.1, same Ita masa uzorka Iznosl 500 S'

posudice su vefes klpaclteta, I tatnost vase mora bill 0,1 g.

NI 0810,," mIJljenJI Repubtitk",

sekrelarijat...

kull"u

SR Srbije br. 413... !74{)1 oil 4.11 1974... U ltandlld.ICijU . Beo,.td

plata II perea na promat

Slamp. S.~ZlII.lvod

Ukupno

strana 6

294
JUGOSLOVENSKI STANDARD Geomehani~ka ispitivan1a ODREDIVANJE ZAPRro1INSKE .~SE MATERIJALA TLA SA PORAMA METODOM SA CILINDROM POZNATE ZAP~IINE

JUS U.81.013 1992.

Ovai stan~~rd obiavlien ie u Sluibenoll'

listu SRJ, br. 6/92

TestinQ of soils drive-cylinder method

Determination

of

density of

soil in

place

by

the

PREDGOVOR

Ova1 dila

standard Qa

1e

nastao

revizi10m zavoda

standarda za

JUS

U.8l.0l6

iF. 1968. r.a zeml1ane

Qodine, radove

a urai Qra-

1e Komisi1a
tlo.

SaveznOQ

standardir.aci1u

devinsko

1 PREDMET
ovim porama standarcom "in-situ", se utvrdu1e metodom na~in odredivan1a poznate zapreminske zapremine. mase materiiala tla sa

sa c:ilindrom

2

PODRU~JE

PRIMENE

Vredl;::>st zapreminske oslon1enih vrsta mated na tlo,

mase za

materi

1ala

tla

sa

porama padina pd

sluti. za prora~u;. i ob1ekata

kOllstrukci 1a od raznih 11

prora~un i bo

stabilnosti 'vrednost

izradenih i

1ala

tla

pomo~na

klasifikac:i 11

ident1fikac1

tla.
Metoda utisne
posle

ni is kao
vaden1a

primsnl11va i za tla sa

za

vrlo

tvrd03

tla

u

ko1a ne

c:Uindar mOQU da

ns se

moto zadrte

lako

da

80

niskom

uzorka.

.

plasti~noA~u .

ko1a

u c:ilindru

Deskriptori ispitivan1a,

I

zapreminska metoda pomo~u

masa

tla

Sa

porama,

metoda

ispitivan1a,

Qeomehani~ka

cilindra

poznate

zapremine

Izdanie I izdanie

na

SAVEZNI

ZAVOD

ZA

STANDARDIZACIJU

sh

1eziku

JUS

U.B1.013.1992

295
STANDARDlMA

3

VEZA

SA DRUGIM

Odredbe ovoa

standarda

na

koie

se ovai izdania koriste

standard su va!i1a se nainoviia

poziva u vreme

istovremeno obiav1iivania navedenih

va!e

i kao ovoq

odredbe

standarda. se on

Navedena

standarda.

a kada

primeniuie,

izdania

standarda.

JUS U.B1.010.1979. JUS U.B1.012.1979,

Geomeha~ifka Geomehanifka

ispitivania ispRtivan1a

- Uzimanie uzoraka t1a - Odredivan1e v1a!nosti uzoraka

t1a

4

DEFINICIJA

Zapreminska zapremini koio1

masa

materi 1a1a

tla

sa

porama

1e .odnos

nieqove

mase

prema

nieqovoi Bredine ~

sa porama

i lupl1inama.

pri

utvrdeno1

temperaturi

i vla!nosti

Be odredu1e.

5
5.1

APARATI

I PRlBOR

Metalni zida

cilinar ciUndra takav

Bpol1n1ea ie da

prefnika

5Q do da

~4q

mm

i vi.ine

50 do

150

mm.

De

1 iina

tar.o odredena deformaci 1a tla

c.jr..:,~ izmedu

spol1aln1ea .utiskivan1em

i unutra§n;.,' cilindra bu,:

prefnika
Ato mania.

bude

prouzrokovana

Debl1ina bude od

zida 0,10

odreduie do 0.15.

8e

koeficiientom

utica1a

debl1ine

ci1indra

Cp

ko1i

mora

Ii

D2

d~

d2

C P

"de 1e.
Cp - koeficiient utica;a prefnik prefnik debliine ci1indra, ci1indra. ci1indra, u rnilimetrima. u mi1imetrima.

D
d

- lPOl1atn1i - unutraln1i

5.2

Mal

i

za

utiskivanie

cilindra.

Bastoii

se

od

"lave.

pokretnoq

nabi

iafa,

VO(~,'

ce nabiiafa

i rufice.

pcema

slici

1.

5.3

Lopata

za

vadenie

,cilindra

iz

t1a.

5.4

No!,

za obradu

uzorka.

5.5

Drveni

fek1~.

za izbi1an1e

uzorka

tla

iz

cilindra.

2'

JUS.U.Bl.013.l992

296
5.6
Tehnieka vaaa, sa moautnoltu merenia mase od naimanie 1,0 ka sa taenoltu od

1,0 a. 5.7 5.B
6
Sulniea, za odrtavanie temperature od 105 °c

!

5 °C.

Metalna

kutiia

sa poklopeem,

ve11e1ne

prema

velie!ni

uzorka.

PO STUPAK

6.1
Pre

Kalibrac1ia

cillndra

poeetka

ispitivania sa

odredi od

se

masa

svakoa

c1lindra,

sa

taenoiltu

od

1,0 "

i

nieaova Masa nika se

zapremina odreduie

taenoiltu na

0,15

em3. mereniem visinei unutrailniea se prema pree-

moreniem

vaai sa

a zapremina od

eilindra

u eetiri

taeke

taenoiltu

O,Olcmiizraeunava

obraseu:

V

c

a

d2 ". H s s

ade ie.

v e ds H s 6.2

zapremina

eilindra, .u kubnim eentimetrima,

srednii unuta;;nii precnik cilincira, u centimctrima,
srednia visinaei11ndra, u eentimetrima.

Pr1prema

tcrena

Pri11kom
uzorak,

uzimania
mora da se

uzorka
odstran1

prema

standardu

JUS

U.B1.0l0.
od oko 2

na
do 5

terenu
em 1

ade
tako

se

uzima

povrAinski

sloi

oeiiltena

povrAina Ve11e1na od oko

poravna. povrs1ne 20 do 30 ob11ka em. kvadrata, koja mors da ee oeist1. trebs da ima etrnnlcu

6.3

Uzimanie

uzorka

Na

pr1premlienu postavi se

pod1oqu, mal;

na

povrilinu

terena

stavi

se

eilindar nalete

sa oltrom na

ivieom

i

na nieaa Cilindar q1avu

za .utiskivanie.tako u tlo dok dizaniem se eilindar sa

da alava

malia

e1lindar. aa biti da pad a na

utiskuie Za vreme

pokretnoa pobiia eilindrom.

nab1iaea vodiea

1 puitaiut1 mora

ma1ia. malia

nabiiaea

vertikalna sve dok

a alava alava Nakon di 1z

u sta1nom ne prodre

kontaktu u tlo 2 do

C1lindar

se utiskuie

u tlo

malia

3 em. sema1i 1z terena za utiskivanie mora se voditi a cilindar racuna da lopatom se ne vapore-

zavr§enoa terena.

utiskivania pri vadeniu

uklania e1lindra

3

JUS

U.Bl.013.l992

297
meti materi1al u tla n1emu oko se a to 8e posti!e tla oko
.

1ednovremenilll ispod cilindra.

ialtopavan1em Posle

cilindra

aa

uzorkolll, dela ir. tla podloqu rak
.ne

cilindra

i dela materi1al obrade uzorak
atena, u

vaden1a se stavi da

cilindra na ravnu

odstrani i no!em

preostali

cilindra.

Cilindar vodeci tla
strane aoatava

za obra~u

uzorka

kra1evi

cilindra od

.

racuna

ae uzoi
c1-

ne olteti.
sme da n118 uzorak sadrti pun se

Zadovol1ava1uci
vefe i11 mora delove alto

.

1e sastavl1en
i11 n110 druqe

sa IIIesta ispitivan1a
I IIIaterl1ale. kao oko1ni Ako

koren1e uzorku

11ndar 1a1,

mator11al

iatoq

mato~1-

odbaciti.

Ako

se

c1lindar

iskrivi

il1

na

ko11

druq1

nacin

olteU

dok

ae

utisku1e

u

tlo,

uzorak Ukoliko

se IIIora odbac1ti. posto1e koia mala au udubl1en1a morala biti lIa povrlinama uklon1ena pri uzorka (eventualno povrline usled vefih zrna

mst6ri1ala ae iSpUniti

ravn1an1u

uzorka),

moraiu

lIIateriialom

ko1i

1e ostao

od prethodnoq

ravnian1a

povrline.

6.4
Uzorak

Odredivan1e

zapreminske

mase

lIIateri1ala

t1a

sa

porama

u

vlatnom

stan1u

u vla!nom

staniu

izmeri

se za1edno

sa

ci1indrom

sa tacnolcu

od

1,0

o.

Oduzimatl1em

poZ"',1t~ ,:.ase

cilindra dobiia se masa v1atnoq uzorka W. u vlalnom stan1u iz'racunava se pl.c:na

Zapreminska obrascu:

mas.' n,~ ""ri iala tla sa porama

w
., v

v
sa poraroa u v1atnom stan;u, u qramima PO

ode ie.
"v kubnom centimetru, vlatnoq uzorka, u qramima, zap~eminska mas a materi1ala t1a

w V
6.5

-

masa

- zapremina

vlatnoo

uzorka

(cilindra).'u

k~bnim

centimetrima.

Odredivan1e

zapreminske

mase

materiia1a

t1a

sa ~rama

u suvom

staniu

Vlatan ms t. Tako

uzorak 5.8

izbi;e

se

iz cilindra zatvori. transportuie od oko

drvenim

cekicem

i stavi

u meta1nu

kutiiu

pre-

i hermeticki uzorak uzima

pripreml1eni sredine
JUS U.Bl.012.

se 100

do q

laboratoriie tla i odredi

qde

se

uzorak

vadi

i iz stan-

nieoo"e
dardu

uzorak

sadrzai

vod.. prema

4

278
Klasifikovania nia polazi sa izvodi sa u tabeli ili sa podgrupa. koriAeeniem sleva nadesno, tabela dok 1. Sa dobiienlm sa uporedivaniem Qrupe kohezionih plasti~nosti rezultatima na pronade ispitivaodQovara1u(A4 do A7) na di1aQramu

ea grupa koristi

Za br!a

odredivanie WI

materiiala Ip dat

odnos

graniee

te~en1a
.

i indeksa

(slika 1).
Za klasifikovan1a - qranieu - indeks - Qrupni materi1ala te~en1a

potrebno

1e odreditil

WI' plasti~nosti indeks
GI.

Ip'

70

/ /
-

60

50 _a. 'u 0 c ~fa Q.
WI.

/
\

/

1,0

-... t_I
A7-6

~,

7

/

i"

30

~1

A,
20 A2-6 10 /AH

/
/

V

/
A,
A~_,

A7-S

As A2-5 1,0 50
W,

0

0

10

20

30

60

70

80

90

100

Granica t.~.nja.

Slika

1 - Di1aQram

za

klasifikaeiiu

kohezionih

materiiala

~

A4 .!!£ A7

2

JUS

U.Bl.013.1992

298
zapxeminalca obxaacu. masa matexl1ala tla sa poxama u SUVOll stan1u lExal!unavA ae pxema

100 W
')' d (lOO+w I.V

qde

1e..

')'d - sapxemln81ca masa matexl1ala
nOli centll11etru,

tla sa porama u 8UVOll 8tan1u, U qr~.1ma po kub-

W
w

- masa

vla!nOQ

UEOXIta,

u Qr81111lllA, na 8uvi usorakl, U procentiaa,

- vla!nost
zapxemina

uEorka
cilindxa,

(u odnosu
u

v

kubn1m

centimetriDla.

5

JUS

U.81.01311992

299

011 odlJOlllrll

(j)
~--.
:

011 odlJOlllrll

3

~
;~'

:
.

=,

~-~
011 odlJOlllfll 2

lr(h

'

. ~y~:;;~~~-@/

~'

~-~~-~-@

---IC--"
I
I I ...j.:..c..:~ c.. J

. ~ -~ .

.

VocSlcanabijaea

.::'-

/~ ~

.

Ruelca malja CD
Glaya nabllaea @

(

-.f
~<' @
,

)
~

Cllindar za uzimanje

uz""aka

~~.=-~
..1 ~

-I
\.

... , ,'.'

{~l""
.'. .
,

...'. .

/
"
'

""'*-~ --,-r
I ,'rT',-, .""'"

- ~-~
.'

]
-, ,.

. "-,~ I

t, , ~,\: @ . ,ij.. . ~
~.

'. '.\ j;

""+>:

._ ; ;) ~

eV
pOkrctnoQ nabiiafa

GIDV. pnkrntnno nablJaC. @

Pokretnl

nabljae

@

I

Slika

1

-

Sematski i yodice

prikar.

Qlave

malia,

nabiiafa

i rufice

malia

Zabranjeno pre!ta~paYanje
Ha osnovu IIUjenja Republl~koq sekretarljata za kulturu

(sye vrste u~no2avanja) br.413-81/H-02 ad 4.11 Beoqrad Sta~pa Sayeznl zavod za standardlzaclju SR Srblje

-

1974. ne plaCa se porez na pronet

6

390

. Jl:G05LO'\E~Sh.1 STANDARD SA OBAVEZNOM rRIMENOM Od',988.1G-15 Gaomehanleka ODREOIVANJE MATERIJALA I.pltlvanja MASE TLA BEZ PORA

Ukupno

strana 8

ZAPREMINSKE

J L' S U.D 1.014
1988.
.

Pl'8Vilnlkbr. 07/04-~3/85

od '988.03-24; SluilMnllllt SFRJ, br. 42/88.

rasti",

o( lOila. tN/'lfr, fna/ion. o( danliry

Ovaj

standard

je nastao

revizijom

standarda

JUS

U.B1.014

iz 1968.

godi-

ne.
Napomene vez.ne. u ovom standardu imaju a..o informativni karakter i niau oba-

.'1

PllEDKET STANDARDA

Ovim jala

standardom tla bez

se

utvrduje

nacin

odredivanja

zapreminske

maae

materi-

pora.

2

PODRU~JE

PR1KENE

Zapreminska odredivanju takode la

masa

materijala i

tla

bez

pora

aluli

kao

pomocna

vrednost

pri a

poroznosti

granulometrijskog saBtava tla

sastava (priBuBtvo

arometrisanjem, organBkih materija-

i za ocenu

mineralnog

iteskih Kod

minerala). materijala organskih po koji sadrze visok procenat masa lako raBtvorljivih tla bez vred-

Napomena:

ili

sastojaka ovom

zapreminska moze

ma.terijala

pora dobijena

standardu

odBtupati

od stvarne

nOBti.
3

VEZA

SA

DRUG 1M STANDARDIMA

JUS
JUS

U.B1.UI0
L.J9.010

-

Geomehanicka
Laboratorijska

ispitivanja.
sita. Nazivne

Uzimanje
mere

uzoraka
otvora

tla

-

4

DEF1NICIJA

Zapreminska

maBa

materijala

tla i

bez

pora

je

odnos

njegove

mase

prema

njegovoj
vlaznoBti

zapremini
sredine

bez pora
u kojoj

suplj!na,

pri urvrdenoj

temperatur!

!

se odreduje.

II

izdanj e
I

SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

'Stnn82

JUS U.st .ot4

301

,S

APARATI

I

PRIBO~

S.l

P1knometar koj1 tra 1ma 1 na

zsprem1ne podu!n1 cepu.

SO do

100

em3,

sa bruienim mora 1mat1

Irlom oznaku

1 ataklen1m na telu

cepom

provrt.

P1knometar

p1knome-

S.2

Vala

8 mOlu~nol~u

odre41vanja

maae

najmanje

100

I 1 tacnol~u

od 0,001

I.

S.3

Suin1ea

a mo8u~noi~u

8uienja

na

temperatur1

do

110

!

S °e.

S.4

Vodeno

kupat110

a

808u~noi~u za uzorka.

odr!avanja

atalne

temperature

20

!

0,2

°e

1 vazduinoa

komOrom

S.S
S.6

Vakuum-pumpa

8 -8U~nol~u

odrlavanja

vakuuma

od najmanje

2,66t

44 kPa.

Grajna

ploca

11i

paicano

kupatilo

aa krupnozrnia

kvaren1m

peako.

u 810-

ju od '3 ca.

S.7

Azbaatna

mre!1ea

mara

is em :Itis em.

S.8
S.9
S.lO S.11 S.12 S.13

Boca

Ba

prBkalieom.

Limana po~uda ZB aulenje matarijala

tla:

LaboratorijBko

Bito

prema

Btandardu

JUS

L.J9.010

otvora

okaea

SOO ~.

POBuda

sa

tuckom

za

drobljenje

mater1jala.

Poreulanska

posuda

0 12 em.

Termometar da Be mot.

Ba

skalom

od

0 do

SO

0

e

1 podelom

od

1

0

C,

takvog

precn1ka

stav1t1

u p1knomatar.

S.14 S.lS S.16 5.17

P1peta.

S1gnaln1

sat.

Dest110vana

voda

(dem1neral1z1rana

voda).

Keroz1n.

302

JUS U H 1.014

S."'... 3

5.18

Bezvodni

(dehidrovani)

silika

gel

sa

bojenim

indikatorom.

5.19

Vakuum-eksikator

najmanjeg

pre~nika

od

200

mm.

5.20

"
Ma11 levak.

5.21

Fi1trir-pap~r.

6

POSTUPAK

6.1

Priprema

uzorka

Uzme

se,

zavisno JUS stavi

od

vrate

materijala ae oausi

tla,

od

100

do na

300g

uzorka do

prema Htalus it-

atandardu ne mase, njen

U.B1.010. u metalnu mora sipa

Uzorak posudu kroz

u susnici usitni"u okaca i stavi

110 : 5 °c Celokupni Tako

i tuckom sito

prah. 500 #m.

materijal

proci

otvora posudu

usitnjeu traja-"" "-

ni materijal n~u

se u porculanskd da se ohladi.

u eksikator

od najmanje

30 min

6.2

Kalibraci1a

piknometra

Piknometar

mora

biti

cist.

suv

i izmeren piknometra

na

temperaturi (m1) mora

od biti

+ 20 °c zabelezena. + 20 °c

sa

tacnoscu od 0,001 g. ~lasa praznog
Zatim, zatvori nome tar meri mu se pikn01l!etar tako napuni

destilovanom ~ode iza4e da 0,001 kroz bude g.

vodom

temperature provrt

i

~epom se

da visak

poduzni sa

u cepu. suv sa

Piki izdes-

izbrise sa

filtrir-papirom ta~noscu biti od

spoljne punog

strane piknometra

se masa vodom Umesto pomoena

~~sa

tilovanom Napomena:

(m4) mora

zabelezena. vode Sto moze je npr. se upotrebiti i druga pogodna

destilovane te~nost kao

kerozin.

6.3 6.3.1

Postupak

ispitivan1a

na

temperaturi

od + 20

°c

Odredivanje uzorka:
Usitnjeni kolicini P1knometar tila oko i ohladeni od 20 do

mas

e

P i k nom

e t r a

1

suvog

materijal

se pomoeu vise od se

levka

sipa

u suv

piknometar

u

50 g ~li'ne

1/3 zapremine u vazdusnoj °C.

piknometra. komori vodenog kupa-

sa uzorkom 1 h, na

termos!atira od

temperaturi

20 ~ 0,2

.,,_..

JUIu..,.IIt"

,

303

Nakon ka

taraoatatiranja ta~noicu

izmari od-O.OO1

ae ma.a

piknometra

(Ia ~apom)

i auvog

uzor-

(a2) aa

g. z a 0 a tal 0 .
vazduha i z

:6.3.2

Odatran uzorka
Odatranjivanje

jivan

ja

6.3.2.1

poaocu

vakuuma

Piknoaetar vine od evoje

aa

uzorkom

nalije i dr!i

Ba

deBtilovanom (bez

vodom lilike

do

priblizno pod

polo-

zapramine

u ekeikatoru

.ela)

vakuumom

2.666

44 kPa

najaanje

1 h.
mora ae voditi da bi ra~una ea apra~ilo Braina Po iateku da izlazenje izbacivanje mehurica uzorka mehuaitiz pod

Tokoa
r~ca nih

operacije vazduha ~est1ca

vakuumtranja ne bude grl1c

iz uzoika tla ltroz

burno

piknoaetra. vakuu~.

izlaz.nja 1 h drzanja

uzorka'reguliie vakuuaom

Be veli~inom

potpritisak

ae postepeno

aaanjuje

na normalu.

6.3.2.2

OdBtranjivanje

pomocu

kuvanja

Ako

se odstranjivanje piknometra da Ba

vazduha uzorkom

iz uzorka

vrii

kuvanjem vodom.i

DS

grejnoj

ploei. (renali-

izmedu ioa)

i destilovanom mrezica.

grejnog

tela

~ora

Be pOBtavi voda kuvanja sprecilo

azbeBtna

U piknometar njegova

Ba uzorkom zapremine. ne bude tla

je Be deBtilovana Tokom no grlic Uzorak tla. Posle kuvanj a da operacije bi Be

do pr~blizno mora

polovine racuna

Be voditi

da kljueanje

burkroz

izbadvanje

sitnih

eestica

materijala

piknometra. se kuva 15 min za peskovita tla. odnosno 60 min za gl1novita

ostavi

se

piknometar

aa

uzorkom

da

se

ohladi

na

sobnu

temperaturu.

6.3.3

0 d r e 4 i'van ide

j e

mas 0 m

e

p i k nom

e t r a

s a

u z 0 r k 0 m

s t i 1 0 van

v 0 d 0 m

Piknometar tako da samo

se

dopuni jedna kap

destilovanom teenos~t

vodom izade kroz

i

pazljivo poduzni

zatveri provrt na Be u

cepem,i cepu. vazduinoj

to

Piknometar komori
Naken na

sa

uzorkom

i destilovanom ed 20

vodom

termoatatira
°e. je izasae krez

eko

1 h na

temperaturi
v~sak

~

0.2

'termostatiranja izbrise se

teenesti

keji

pedu~ni

provrt

cepu

filtrir-papirem.

304

JUS U.BI.o148m.. 5

Tako

pr1premljen, vodom C.

sa izmer1

Bpoljne se 1

8trane odred1

8UV IDU

p1knoaetar se me.a

8S (m2)

uzorkom sa

1 dest1od

lovanom 0,001

ta1:noicu

6.4

Pr1kazivanje

rezultata

Zapram1nska

ma8a

bez

pora

1zra1:unava

ae

po

obraacu:

,p

(m2 - m1)
(m4 m1)-(m3--2)

.

'. Pv

gde

j

e :

p
-

zapram1nska maaa masa masa maaa prazno& piknometra p1knometra piknomatra

masa

bez

pora. u

u

gramima

po

kubnom

cent1metru.

m1 m2 m3 m4 Pv

-

piknometra, i sa sa masa suvog uzorkom

gram1ma. u gramima. vodom. u gramima. po kubnom u gram1ma.

materijala. i

destilovanom vodo~. vode. u

dastilova~om

zapreminska centimetru.

dest110vane

gram1ma

Zapreminska zultat . uzima

masa

bez

pora

odre4uje

se

na

najmanje

dva

uzorka.

Kao

re-

ae arednja

vrednoat

od dva

odre41vanja.

I
Dozvoljena razl1ka 1zme4~.dva odre4ivanja je 0.02 g/cm3.

Ukoliko u

to

n1ja

slu1:aj. granicama.

opit

8e

ponavlja

dok

8e

ne

dobiju

dva

razultata

dozvoljan1m

Napomena:

Rezultat1

1apit1vanja

unose

8e

u

sledec1

obrazac.

Strono8 JUS

U.81.014

305

Obrazac

za up181vanje

podataka

1 1zracunavanje

zaprem1nske

mase

bez

po-

ra.
Grad111iite Objekat Operator
Opls zemljanog mater1jala je uzet uzorak

Isp1t1vanje. Buiiot1na br.

br:'
..-.~ '"

Datum

..

-..

Dub1na

sa

koje

Upotrebljena

pomoena

tecnost l
:n

Broj Broj Mesa Mesa
Mesa vodom

1sp1tlvanja p1knometra praznog p1knometra (m1)'
uzorka

u

g
u g

p1knometra
p1knometra (m3)' u g

1 BuVOg
sa

(m2)'

uzorltom

1 destilov~nom

Masa piknometra (in u g 4)' Mesa uzorka

sa

dest110vanom

vodom

(m2-m1)' u

u g

g

Masa

vode

(m3-m2)'

Zaprem1na

uzorka (m4-m1)-(m3-m2)'
masa

u ml

Zapreminska

mater1jala

tla bez 3

pora p (m4-1)-(m3-2)
Srednja vrednost p', u g/cm

(m2-m1)
.
.

p ,u v

g/cm

3

1SPIT1VANJENA DRUG 1M TEMPERATURAHA

Uko11ko peratur1

iz od

b1lo +20

koj1h .oC,mora

razloga se

n1je

moglo korektura

da

se po

1sp1t1vanje obrascu:

vrii1

na

tem-

vrii1t1

P20

°c

-

~

.

Pt

gde je: p 20 °c

- zaprem1nska + 20 °c,

masa u gram1ma

mater1jala po kubnom

tla

bez

pora

na

temperatur1

centimetru,

J

..~-

----

JUS U.B1.014

Suon.

7

K v 'p t
Vrednost1

- koef1c1jent - zapreminska red1vanja, koef1cijenta

za pretvaranje, masa mater1jala tla bez pora na temperatur1 od-

u aram1ma

pO kubnom date

eent1metru. suu tabell.

za pretvaranje

Temperatura

Zaprem1nska

masa

Koefic1j

ent

za

°c

K

vode 3 a/em
0,9996774
0,999 596 0

pretvaranje

Kv

10 11 12 13
14 15 16 17 18

283 284 285 286
281 288 289 290 291
292"

1,0015 1,0014 1,0013
1,001 2 1,001 0
1 ,000 9

0,9994989
0,999 3~6 5

0,9992604, 0,9991209 0,9998968 0,9988018 0,998 6244
,0, 99!L 4~4 7.

1,000 7 1,0006 1.000 4 l,O()O,2

19 ,
20

293

0,998

234 3 3

1,000 0
',0,9998

21
22

294 295

q~ 998023

0,991801

9

23 24 25 26
21 28 29 30

296 291 298 299
300 301 302 303

0,9975102,
0,9913286 0,9970110
0,996 0,996 815 6 545 1

0,0006 0,9993 0,9991 0,9989
0,998 6 0,998 3 0,998 0
0,
.

0,9962652
0,995 9761

997

7

0,995 618 0

0,997

Stron.8 JUS U.B1 014

307

8

PRECIZ}JQST

8.1

Ponovli1vost

Dva tla

rezultata aa iatom g/cm3.

t)zn1h oprsmom,

isp1tivaca, ematraju

dobijena

na

uzorcima ako s.

ietog

materijala za vii.

.. n.pouzdanim

rnzlikuju

od 0,03

8.2

Uporedivoat

Dva
.tla

razultata
smatraju

dobijena
s.

u dve

laboratorije
ako ae razlikuju

na'uzorcima
za vile od

i.tog
0,04

materijala

3
nepouzdanim g/cm
.

Napomena: Dozvoljena
vost) odnos.

od.tupanja
,s. samo za

ispitivanja
rad sa istom

(ponovljivoat
pomo~nom

i uporedi-

tecnoi~u.

osnoyu miJljenja "'"

Republitkog

sek,etarijat. $ump8

ra kulturu Savezni

SR Srbij,. br. ~1 J-8 1 /74.02 -

ad 4. II 197~. ne ploca se pore;: na prom!t

UYod 13 It.~ "uSard:l...:iiu

aeov,ad

Ukupno

strana

7

308
JUGOSLOVENSKI STANDARD

Geomehanieka ispitivania ODREDIVAlIJE ZAPREMINSKE MASE ~~TERIJALA TLA SA PORAMA METOOOM KALIBRISANOG PESKA

JUS
U.Bl.01S

1992.

Onl

standlrd

ObjlVljen

je u Sluibenom

IIstu SRJ.

br. 6/92

Testinq

of

soils

- Determination

of

density

of

soil

in

place

by

the

sond-cone

method

PREDGOVOR

ovai dila

standard as

ie nastao

rev1ciiom cavoda

standarda ca

JUS

U.B1.016 za

ic

1968.

Qodine, radove

a urai ara-

ie Komisiia
tlo.

Savecnoa

standardizaci;u

cemliane

devins!co

1 PREDKET
Ovim porama standardom "in-situ., se utvrduie metodom naein odredivania peska. zapreminske mase materiiala tla sa

kalibrisanoa

2

PODRUCJE

PRIMENE

Vrednost oslonienih

capreminske na tlo, za

mase

materiiala

tla

sa

por.'.''- ..luii padina i

ca

prorafun izradenih

konstrukci;a od racnih

proraeun

stabilnosti

obiekata

vrsta

mated

1ala

tla

i

kao

pomoena

vrednost

!cod klasifikaci

1e

i

identifikaci;e

tla.
Metoda ni1e primenl1iva ca tla koia sadrie zrna veea od 63 Mm.

3

VEZA

SA DRUGIM

STANDARDlMA

Odredbe ovoq

standarda

na

ko1e

se

ovai

8tandard su va!ila

pozi~a u vreme

l8tovremeno obiavl1lvan1a

vaie

i kao

odredbe

standarda.

Navedena

lzdania

ovoa

standarda,

Deskriptoril lspitivania,

zapreminska metoda pomoeu

masa

tla

sa

porama, peska

metoda

ispitivania,

qeomehanieka

kalibisanoq

I

izdan1e

SAVEZNI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

Izdan1e na sh 1edku

JUS

U.Bl.105,1992

309
a kada JUS JUS Be on primen1u1e, kor1Bte se na1nov11a 1sp1t1van1a 1sp1t1van1a 1zdan1a - Uz1man18 - Odred1van1e naveden1h uzoraka standarda. tla uzorka tla U.Bl.01O,1979, U.Bl.012,1979, Geomehan16ka Geomehan16ka

vainosti

4

DEFINICIJA

Z8premin8ka zapremin1 kD101

masa

materi1ala

tla

sa. porama pr1

1e

odnos

n1eQ9ve

mase

prema

n1eQovo1 8rodine u

8a porama

1 lupl11nama,

utvrdeno1

temperatur1

i vlaino8ti

se odredu1e.

5
5.1

APARATI

I PRIBOR

Aparatura 4 L.i

za odredivan1e odvo1ivOQ 12,7 posudu
1.

zaprem1nske pribo~a

ma8e., sasto1i kD1i se sasto1i sa

.e od od

staklenoQ c1lindri6noQ delom levka

suda

~ap-

remine

pomo6nOQ mm, na malOQ

ventila

sa otvorom van1e
1u,

pre6nika staklenu
slioi

metalnOQ kra1u

levka i velikOQ

o1a6an1m metalnOQ

za pri6vrl61na druQom kra-

na

1e~'om

prema

2

JUS

U.B1.01S,1992

310
11ere U DIll

Gum.,.'

prsttlfl

M",.n; Iw.k (mll/i)

.,...

!
165.1 . 171.5 Postoljup.f8lJrtI

_J:~
30'.&
I

!\

S lika

1

5.2 Tehni/:ka 1,0 cr.

vacra,sa

mOQufnolfv

merenia

mase

od

naimanie

10 ka

sa

tal:no!lfu

od

5.3

Tehnil:ka

vaqa,

sa mocrufnoifu

merenia

mase od naimanie

500 cr sa tal:noifu

od

0,1 cr.
5.4

Sulniea,

za odrtavanie za kopan1e

temperature tla. tla.

od 105 °c ! Soc.

5.5 5.6

Ha1i piiuk, Hala lopatiea,

za kopanie

3

JUS

U.Bl.105.1992

311
materl1ala mera 25 em x 25 em.

5.7 5.8 5.9

Pleh,

za sulen1e

Kutl1a,

za ~uvan1e

kallbrlsanOQ

peska.

Termometar

od

0 do

50 °C,

sa

ta~noleu

od

1 °C.

5.10 Metalna !tutl1a sa poklopcem, ko1l se hermetl~k!
1a1& tla.

.. zatvara, za ~uvan1e materl-

6

KALIBRISANI

PESAX

Xallbrlsanl kroz slto

pesak vell~ine

1e avak! otvora

elst 2 mm

1 auv a oata1e

pesak na

6i1a situ

zrna vell~ine

nlsu

ve~ana

1 ko1l mm.

prolazi

otvora

0,71

7

KALIBRACIJA

7.1

Xalibraci1a

aparature

Odrediv3n1e na, ednosno

zapremine kAda

staklene

posude

odredu1e za

se

keda

1e opre~ posudu. masa

potpu~o

'~~ntira-

1e metalni prazna

levak

pri~vr.een

staklenu n1ena

- Izmeri'se - postavi - Napuni - Zatvorl - IZGeri - Ova1

potpuno

aperatura

1 zabeleli ventil. ne

(Gl"

se aparatura S8 aparatura S8 ventil se masa

uspravno s vadom

1 otvori dok S8 ova

Po1avl

na otvoru

ventila.

i odstreni

vitak

vade. i izn~ri aredn1a temperatura vrednost. se pomofu sledeeeq o~ascal vade.

aperature se ponovi POSUd8

i vade dva puta

(G2'

postupak

i u~me

- zapremina

ataklene

aparature

izra~unava

v.
ade 1e.

(G2 - Gl'

.

K

v

- zapremina staklane posude aparature,
aparature prazne i vade, u aramima, u aramima, za temperaturu

u ltubni.. oentimetrima,

G2 - ..sa Gl - masa K

aparature, redukcl1e 1.

- koefici1ent pre.. tabel1

na

ko101

1e radena

kalibraci1a,

..

312
Tabsla 1 - Xoefici1ent redukci1e.x za zapreminu vede pri odredenim temperaturama

JUS U.Bl.015.1992

Temperatura °c 12

Xoefici1ent redukci1e K
1,000 1,000 1,001 1,001 1,001 1,002 1,002 l,OOJ l,OOJ 48 7J OJ J8 77 21 68 20 75 J5

14 16 18 20 22 24 26 28 JO
J2

.

1,004

1,004
.

91

7.2

Odredivan1e

zapreminske

mase

ka1ibrisanoq

peska

- Stavi ni

se prazna suvim

aparatura peskom.

uspravno

na

ravnu

povriinu,

zatvori

ventil

i napu-

1evak

- Otvori S8 ventil i pun! ~p"...tura p8sko¥' odrlava1ul:! levak stalno dopola pun peskom. - Kada 1e aparatura.puna peskom, brzo .se zatvor! ventil
1 odstran1 zaostalJ.

pesak.
- Izmeri - Izra~una se masa aparature peska sa peskom (GJ)'

se masa

pomol:u obrasca.

G - GJ

- G1

qde 1e.

G

- masa

peska

u nasutom u Qram1ma,

stan1u

ko1a

u potpunost!

ispun1ava

staklenu

posudu

aparature,. GJ - masa G1 - masa Zapreminska

aparature prazne

1 peska,

u Qram1ma, u oramima. u' nasutom stan1u h'ra~unava se prema obrascu.

aparature,

masa

kalibrisanoQ

peSka

.
,.

kp

-v

G

ode 1e.
Ykp - zaprem1nska
centimetru,

masa

ka11br1sanoQ

peska

u nasutom

stan1u,

u Qramima

pO

kubnom

G

-

masa re, u

peska

u

nasut()m

stan1u

ko1a

potpuno

ispun1ava

staklellu

pOsudu

aparatu-

Qramima, staklene posude aparature, u kubnim centimetrima.

v

-

zapremina

5

JUS

U.B1.10511992

313
mase ka1ibrisanoq peska saostaloa u levku

7.3

Odredivanie

-

Napuniena atoii aa

aperatura levkom prema

aa

peakom kao

is t. 7.2 atavl ked ave merenia dok
aa ma.a

ae

na

!!i8tu

ravnu

podloau

da

dole

na

terenu. lati!!e lz ataklene poaude.

- Otovrl
Zatvori Is

ae ventll
ae venti1 maaa

1 drll
i iz-ri

otvoren

peaak

aparatura dobiia ae

zaoata1i18 peaka koii

pealr.ola oataie

(1.0.).
u,levku

raz1ike

(G.-C3)

(Gs'.

8
6.1

POSTUPAIC

Priprema

terena

prl11kDm

usimania sloi

uzorka cd oko

na

terenu

prema

atandardu oI!Ueena da

JUS

U.B1.010

mora

.e odatrani-

ti povrlinski Ve11~lna od oko 20

2 do

5 ell 1 tako koja

~vrlina

poravnati. treba da 1.. stran1cu

povrl1ne do 30

ob11ka"kvadrata, ca.

mora

ae 0~1st1.

8.2

Ispltlvanie

.

Na

poravna'tu teren. na

povrlinu

poatavi

se

poato1ie

aperature

tako

da

potpWlO

na1ele

na

-

Krol'l otvor

postoliu

aperature

lskDpa

se

rupa

preenlkaiednaltoq

preeniku

otvora na postoliu a dublne 10 do 20 CIII. lCad kapan1a rupe mora se vaditi ra!!una da S8 ne ;'.:-r:::I8tl tlo oko rupee Haianania saprellllnarupe u zavls"ostl nC
aranu10metrli,'; Sav to iskopani cd materiiala se odreduie ,-,astava materiial ne se lsqubi tla data ie u tabeli u masa 2. posudu (G6)' tla sa poraana u suvam .tavcdeei raeuna da se nei~

petliivo i odmah

stavlia iZllleri masa

U

Ukoliko

zapreminska

materiiala iskDpanoa

niu,

odredi

se

odmah

v1atnost

materi

ida

prema

standardu

JUS U.B1.012.
savisnosti ad aranulometriiskoq koll!!lne materiia1a sastava prema tla za odredivanie vlalnosti potrebno

ie usetl

sledeee

tabeli

2.

Tabela 2
Naivel:a vellelna zrna materliala 11ft Naimania sapremina Naianania kolieina materiiala za odredivanie v1alnosti

rupe em3

q

5 11,2 31,5 63

700 1 400 2 100 2 800

100 250 500 1 000

6

314
- Na pestolie preko iskopane rupe postavi da ee rupa se aparatura peskom, Nakon - Izmeri NAPOHENA diti otvori punien1a ventil rupe i sa~eka sa peekom i oetali do napuni peekom.

JUS U.Bl.01S.199;

napuniena

kalibrisan~

zatvori pesak

ee venti~. 1 zabeleli masa (G7)' mora kod se odreispitiva-

se aparatura - Ukoliko Bapreminska

u nio1 vlalnosti

dode maea

promene

kalibrieanOCl koia

peska, 1e bila

nasutOCl

peeka

sa vlalnolOu

n1a. 9

IZRACUNAVANJE

9.1

Zapreminaka

,maea materiiala

tla

sa

porama

u vlalnom

staniu

izraeunava

Be pc

obraecul

'Ykp 'tv
G]

.

G6
- GS

- G7

ode 1e.
'Yv - zapremineka
kubnom

IDalia materi1ala
t

tla

ea

porama

u

vlalnom

staniu,

u

oramima

pc

cent~:7'~-:, :.,

'Ykp - zapremineka
centimetru,

maea

kalibrisanoq

pe~ka

u

nasutom

etan1u,

u

oramima

po

kubna:

G6 G] G7 GS 9.2

- masa - masa - masa
masa

iskopanOCl aperature aparature
pesJca ko1a

materiiala i i peaka,

kame

ee

odreduie

zapreminska

masa,

u oramima,

u oramima, pesJca posle
levku,. u

Baostaloq
ostane u

ispitivania,

u oram1ma,

oramima.

ZapremineJca

maea

materi1ala

tla.u

suvom

stan1u

odreduie

se po obrascu.

100
,.

d
ode 1e. 'Yd - zapreminska masa materiiala
nom ~ centimetru, materi1ala maea (u odnosu

-

.

100+ w

'tv

tla sa porama u suvom etaniu, u oramima,

po kub.

vlatnoat zapreminsJca kubnom

na tla

suvi sa

uzorak), u

u vlatnom

procentima, etaniu, u oramima po

'tv -

materiiala

porama

centimetru.

II. OIIICMI Iltljenj.'Republlt.1w9

ZabranJebo preltalpav.nje (lVen.b _by.nj.) IIkretarlj.ta II nltura sa Srblje br.f13-81174-0Z od 4.111974. ne ph~. II porez n. pr_t CtallpllSaveznl zavod Zl ltand.rdlz.clju Beoqrad

.

.

315
.JIJGOSLCVENSKI

ST,41,DAklJ

.

Geom~~anlcka ispitivnoja O!JREDIVANJI:: ZAPRI::Mlt>SKE b.SI:: ~!ATERI.I'\LA !LA SA PORAMA M~TCVCM PGhO(U GUXEKOG BALC~A

JUS U.Bl.016

1992.

Ovaj standard objavljan Je u Slulbenom lirtu SRJ, br. 6/92

Testing of soils
method

- Deterldr:Gtit;n of

---Lh'lIsityof soil In piacO! by rubbar-balloon

PREDGOVOR

Cvaj dila

standard ga je

je

nastao

revizijoc:

sC"nc"raG za

JI;S li.il1.U10 za

iz

19611.

gGcir.E'. radove

E urai gra-

KOD:iEj.~;, 1:c,.,...:mo~ zavada

standarc1iz..c;i.ju

zemljane

devinskc

tIc.

FF.l::DhET

uvilli porama

stan?ardolli "in-situ".

se

'ut"rd,..je 'metodoa:

,nacin potr.c~u

odrecHvanja zaprea:lnske "umE-n°f! balona.

{mas,; ulinerijala

tla

sa

2

PODAU~JE

PRIMENE

Vrednost osltnjenih vrsta tla.

zapreminske na materijala tlo. tla za

mase

a:a .:,rijala

tla

sa

porl!Jr.,a slu~i padina kod

za prcracun

konstrukcija

proracun i kao

stabilnosti pOlllccna'vrecinost

i objekata klasifikac1j

izradenih cd rsznih (: i identifikac1je

Metoda za vrlo re ill

se prlmO!njuje
mckana tla gde zapremina

kod kompaktnih cupe u tlu'~e

ili

prilieno

vezs~ihtala.
konstantnA.

a nije primenljiva

koja bi se deformisala

us~ed pritiaka

gumene membrane aparstu-

mofe da ost~ne

Deskriptori: Ispltivanja.

zapreminaka metoda poa:o~u

masa

tla

sa balona

porama.

m..toda

ispitivanja. geomehanicka

gumenog

1 izdanj e

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

Izdanj e na sh j eziku

.316:
3 VE~ SA DllUGIH STANDAllDIHA

odredbe

standarda

na koje

se ovaj

standard

poziva

istovremeno

vaie

i kao odredbe

ovol standarda. Wavedena bdanja a kada ae on.pr1menjuje, koriste JUS U.Bl.OlO:1979, JUS U.Bl.012:1979, JUS U.Bl.038:1968, JUS U.Bl.042:1969, Geoaehanil:ka G.OIIehanil:ka Geomehanil:ka de GeOllehanil:ka nosivo&ti 4 DElINIClJ!

su va!lla u vreme objavlji,ianja a8 najaovija izdanja navedenih i.pitivanja
iapitivanja - Uzi8aoje

ovol standarda, standarda.

ispitivanja ispitivanja

uzora~~ tla . vlalnoati uzorka tla opt18alnol sadrlaja vo- Odredivanj.
.

- Odredivanje

-

Odre4ivanje

kalifornijakog

indekaa

Zapreminaka lIi..a materijala tIa sa pora... j. odnca njelove mase prella njegovoj zapre8ini sa porama i iupljinama, pri utvrdenoj temperaturi i vlalnosti ar.dine u kojoj se odreduj..
5 APARATI 1 PRIBOR

5.1

Kalibrisana po&uda.

Kal1br1sana
ticnom

po&uda za ddauje
(¥umeni balon)

tefr.QsU,
za

lIa re1aUvno
zapremine

tankoll,
iskopalle

savit1jiv(.m
ispiene

i
rupe

l<1aa-

meabrano..

merenje

pod spona hko-

ualovilla
Ij~~njim tel'no&t panu rupu

kojll odrlodu~e ova metoda
inatrullentoll u posud1. i blilu mera za merenje

(slika
priti8k~

1).
ili

Aparr.tuIa
delimicnol

mora biti snabdllvena
vakuuma koji de]uje

~1sa i velil:ina
okolinu biti rupe snabdevena

opreme moraju za vrllce izvodenja indikaeorom za

biU takve ogleda. odredivanje

da ne Q~fcrn.Hu prO&cfie

AparEtura

zEpre~fr.e

ispitne
Savitljiva rupu Ijive oa1gura bez

rupe sa tacnoscu od oko 7 cm3
membrana nabiranja mora 1ii biti savijanja dovoljna ispitne kada da

.
da POtPUfiQ

mora biti takve velil:ine i oblika
se naduvava 006J

iapuni ispitnu
Jacina savitda E~

u ispitnu
pritisak

rupu.

membrane pot puna

podnes. rupe.

koji

je dovoljan

iapunjenost

5.:.! Tehnicka

vaga

s.

mogucncstu

merenja

mase od najmanje

20 kg,

sa lLcno6cu

od

],0 a.
Su~nica, aa odrzavanje temperature od ]05 °c ! 5 °e.

5.3

2

317
5.4
5.5
Hali piJuk, za kopaLj~
tla.

Mala

lopatica,

za

kopaoJe

rura.

5.6

I'h,h

za

susanjOll

maceriJ.la,

L'U'I; ~S

em "

25

CII.

hermet1ck1 z.tv.r~ za cuvanje mater1ja5.7 Metalna kutije sa. poklepcem, koja 5011
la tla uZ~Oi iE ~up~.

5.S
5.1~

Qe, 'l'umo8l"tar .::d 0 do 50

sa

tacnosc!u

cd

1 °e

~n

r.:flrl:h~. C"ILPOllutuu

vade.

~ala

cetklc..

6 KALUiACIJA
'.

6.1

Kal1brac1ja

1nd1kctcIa

zapre&1ne

Tacnost 1ndikator.
DIOru bit! takya da

a.premine pri mt!rOllnJu zapr~~1Le kGlitrisanih' posud~
obezbedi da ove zupr,,~1:..! budu odeeden. .& tacn"bC:"

i11 kalupu
cd
J. 7..

l:a:i.1bracione posud. 111 kalupi moraj.. dimenzionalno raju bid razlic1c1h zilprllminakako

aimulirati ispitha rupe 1 mo-

b1 opsel! ino1ikatcra l:apn!lr.il\OII pokr io opseg

zapremina

predv!l!enih ispitnih 1 kaliforn1jski indaks
iBpitnih rupa.

rupa.

Kalupi

:;:a

obican

l'roktorov mcgl1 biti

ogled koriSce-

(JUS 1:.81.038)

ncsivol!d

(.:US U.Bl.042)

ni za simulaeiju

6.2

Kalibraeiona

oprema

StaY1 nost

se na

aparatura indikatoru sa aparatura

na

ra~\u

1 glatku

horizontalnu

povr61nu

i ceita

pocetna

yreo1-

zaprem1ne. ne jec\nl1 cd balon kalibrac10nih ispuni na ovaj da posuo1a i ocicli zapremina posudu. zapremine. bit1 do Pritisak Ocita sc na ino1i-

Prenesll katoru curi

zapremine poyec!ava se

kada Bve

gumeni dok nema

kalibraeionu indikatoru prit1sakmofe

u aparai zepise Obicno je se

promena

pr1t1Bak. potrebno ukup~i Razlika

U zav1sLosti da se aparatura

001 aparature optereci

35 kPa.

nil bi

010610 do nj~~c&'i7.dizanja.

Zabelezi

iznos izmedu

dodaco~

optere~enja. i krajnjeg izrazena druge ocitavanja na 1ndikacoru zapremine je zapremi-

po~etnog posude za

na kalibracione Postupak NAPOKENA se

u em3. posude. 1li izlaz kalup od materijala poito koj1 gumena je nepropustan maze '\)01-

ponovi j~

kaiibracione posuda

- Ako

kalibrac10na je unutar

za vazduh, "zarobiti"

potrebno vazduh

obezbeo1it1

za vazo1uh, ita bi

membrana pogre6no

kalibracione

pOBuo1e

prouzrokovalo

3

318
re4ivanje zapremine. za izlaz da Zbog

to&.1je potrebno
vazduha. malo

izbusiti pri dnu kalibraeione
pocetka i ispumpa bilo kog bi merenja mch

posubiod-

ce n.ale rupe ti potrebno

zaostalog balun

Fre

lie gumeni

napumpu

kako

se membrana

lepila od poaude sa
Kud t..renskih tiv blci u ugleda okol1nL

tacnc~cu.

dodoitllO
rupe

opterecenje

aparature
da

ce

povecRti

".:"Lelll"\..
Ovaj

ns

I,e-

poduprtc moIe

i imati tendencije
poscolja aparature.

E,E< c!E:fc.rn,1se.

prit1:>olk

IoIUlUlIj"h

upctrebolr.

i'OSTIiPAl' 7.1 Pr1prema

Prilikom

uzimanja

uzoraka mora biti

prema poravnata.

standardu

JliS

Ii. Bl.G10

na

terenu

gd~

s"

uzirca

uzorak povrsina

1.2 7.2.1
teci

lsp1tivanje

Poscavi se aparatura na
ua illdik.1toru
ns. t"cnotit postupku.

mestu

gde

co! BE: kopati

ispicua

rupa i pustavi pc" posudi
bilo

l!etno 0<:itevanje

zapremine

pdred.mo

na kalibraeionoJ
kC'je je

kori~-

isti pr1tisak

1 1sto dodatoo

opterecenjc

prtmenjello

u kalibracionom
7.2., Posle

,..' ':'.:;ih

C'l!itavanja

obeleze

Sol obrisi

aparacure

na terenu.

7.2.3 ns 1sco

Ako

je

aparacura za vreme

ka11brisana vrienja opica.

sa postoljem

aparature,

cne

se ~cra

postavit1

mestc

7.2.4 Skloni mesta. Kod kopanja

se

aparatura

sa mesta ispitiven1-

1 iskopa rupa u eentru

obelezenog

ispitnecIJpe mora Sol vcditi

met!. Say iskopaui ..aterijal (G). pa se nakon t,>ga stavi standardu l!ina tia date uzorka za odredivanje 1.

oko iviee rupe ne poceSol izmeri sa tal!noscu cd 5 g i odredi mu se masa u posudu iz t. S.8 i odredi njE:govtJ vldnost pr"ma najmanja kolis£etava u zavisnosti od granulometrijskog

ral!una

da se tlo

JUS U.B1.012. Najmanja zapremina 1sp1tne rupe i potrebr.e vla!nosti su u tabeli

4

319
Tabela1
Najveea velicina zrna materijala
.

Najmanja zapremina iBpitne rupe

Najmanja kolieina materijala za odredivanje

!DID

em 1 2 2 3
ispitna gde su rupa oeitane

3

vldnost1

g

5 11,2 22,4 31,5 63
7.2.5 ono Kada isto je

700 400 1m> 800 800
iskopana, poeetne stavi S8

100 250 500 1 000 1 500
aparatura 1 napumpa prako i8kopana rupe na u

mesto

vrednoati

elaetiena

membrana

rupi.
Dodatno kod opteraeenje opreme i pritisak teenosti u aparaturi moraju biti isti kao 1

kalibraeije.

7.2.6 na na

.Nakon

opisanog

postupka

uduvevanja

gumenog

balona

u rupu

oeila

se zapremi-

indikatoru

zapremine. I i pocetnog

7.2.7 rupe

Razlika (V).

izmedu

ovog

oeitavanja

oeitavanja

je

z~pre&ina

ispitne

8
8.1

IZP.AtUNAVANJE

Zapreminska

masa

materijala

tla

sa

porama

u vIaznom

stanju

itracuneva

se po

obraseu:

1'Y v . V
glle 'Yv -

Q

je:
zapreminska kubnom masa materijala tle sa porua u vlaznom stanju, u grui...a pu

eentimetru, iskopanog prirodno vlaznog materijala kome se odre4uje zapreminska ma-

G

- masa sa,

u gramima, 1spitne rupe, u kubnim eentimetrima.

V

- zapremina

5

320 8.2 Zaprea:1nska
Easa Dtl1ter1jala tla u .uvoa. at..uju 100 100+ w izraC!unava ae po obrascul

'd
ice j e :
'11

.

. 'v
u i:C..C:1n:II, p" kub-

- zapulra1ullk.. 8all.. U...tOil'1jl1!1\tla .a pouma u auvom at/lnju,
ncant1mOlcru,

w - vlalr.c.t.~acar1jala (u odnosu na suv1 uzurak), u procenc1ma, zaprem1naka maaa materijl1!a tla sa pora.. u vlalnom scar.ju, U sr6101mapo 'v kubn~~ cent1metru.

-

Iflltrum.,t za meranje prlthka
~

KalibriAna P08U/a
IndikatrJl'

z.,.,.",lna
T~nOlt

!--

~=

- - -- -

POItoIje ~

\

.....-...-

SaIIldjiva mambrana (gum.,i balon! MfI4uprOltor koji mora biti ispun;.n ulled primenjenog pritislca

saka 1

OIQOYU IUljenja
6

Zabranjeno preltalpavanje (IYI vnte uMOhvanje) RepublltllocJtlkretarljlta u kulturu SR Srbtje br.U3-81174-02 ad 4.11 1914. ne plata ce poru na pronet
Stenpl Savunt uYod u ltandardlzactju

-

Beograd

321
JUGOSLOVENSKI STANDARD ODREDIVANJE SA PORAKA Geomehanieka ispitivan1a ZAPREKINSKE KASE KATERIJALA TLA KETODOK POTAPANJA UZORKA U VODU

JUS
U.Bl.017

1992.

Oval. standard Testinq of

objavljen soils

Ie u Sluibenom

IIltu SRJ. br. 6/92

-

Determination

of

density

of

Boil

immersinq

in vater

method

PREDGOVOR

Ova1 la qa

Btandard

1e nastao

revizi10m zavoda

Btandarda za

JUS

U.Bl.016 za

i~ 1968. zeml1ane

qodine radove

a uradii qrade-

1e KomiBi1a
tlo.

Saveznoq

standardizaci1u

vinsko

1 PREDKET
Ovim porama standardom metodom Be utvrdu1e naein odredivan1a zaprem~nBke mase materi1ala tla sa

potapan1a

uzorka

u vodu.

2

PODRU~E

PlUMENE

Vrednost oBlon1enih vrsta

zapreminske na tlo,

~s.

materi1ala

tla

sa porama padina kod

sluli

za proraeun

konstrukci1a od raznih 1e

za proraeun tla i kao

stabilnosti vrednost

i ob1ekata klasifikaci

izradenih 1e

materi1ala

pomoena

i ident1fikaci

tla.
Metoda uzorak NAPOMENA da na ka, 1e primenl1iva Btabilnoq kod kompaktnih ili dobro vezanih tala qde 1e moquee dobiti

oblika. 1e da 1e uzorak u obliku nekoq cilindra druqoq taenost do~vol1ava ili kocke, pod zavisi ali Be opit da mole 1eduzor-

-

Polel1no

izvede mera treba

zadovol1ava1uee ni1e mnoqo mania

i na uzorku ad druqe uzorak

oblika, opita

uelovom od

dve'Kako ko1i

mera

upotrebiti

na1veei

kapacitet

vaqe.

De.kriptoril ispitivan1a,

zaprellinska metoda

masa

tla uzorka

Ba

porama,

metoda

ispit~van1a,

qeomehanieka

potapan1a

u vodu

I bdan1e

SAwiNI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

Izdan1e na sh 1edku

.._h ' n

._~.,

--

322
3 VEZA SA DRUGIH STANDARDIMA

Odredba ovoq

.tandarda

na

ko1a

.a ova1 izdan1a kori.ta

.tandard su sa valila na1novi1a

poziva u vreme

i.tovremeno ob1avl1ivan1a naved.nih

vale

i kao

odredbe

.tandarda.

Navadena

ovoa

standarda,

a keda JUS

.e on primen1u1.,

izdan1a

.tandarda. uzorka t1a

U.Sl.012.1979,

Geomahanieka

i8pitivan1a

- Odredivan1e

v1a!n08ti

4

DBFINICIJA

Zapr..in8ka
ko101

...a

.apr..ini .a per..a

..tari1a1a t1a .a per..a 1e odnoa n1aaove ma.a prema nieaovoi i lup11inama, pri uiVrdano1 tamperaturi i vla!nosti sradina u

.a odradu1a.

. 5 APARATI', PlUBOR I HATBlUJAL
5.1
Tehnieka auenoleu vaaa, sa moauel!9.!eu merenia mase do naimanie od 0,1 a. 1 000 a, kao i sa mo-

hidro8tatienoa

marenia,

8a taenoleu

5.2
-

pribor ralo posuda za

za

top1ienia

parafina. parafina, parafina u koiu aa mota potpuno petopiti uzorak.

qra1ania za top1ien1a

5.3

Cilindriena

metalna

peauda

.a

sifon.kom

cavi

prama

.lici

1.

2

. ~

323
Ker. u aD

Cilindrit". m.,.". powdJ

VodOfllJp,apustlJll

sPoj

Sifansk.l:..,

~
~

~

l

GumMO

1:''''0

VodOflflp,opust1ln

spoj

.'50

~
5.4
Parafin.

6

POSTUPl\K

6.1 ne

Uzorak naimanie

tla mere

u prirodno 100 mm

vla!nom

staniu prkvcu,

obradi masu od

a. taka 100 do

da 400

u svakom

ima g,

Ita prema

glade vrsti

povrlimate-

riiala. 6.2
0,1 Uzorak q. se izmeri uzorak taeke na vazduhu se oblo!i kliu~ania. debliine vodeei od i odredi parafinom Uzorak oko da .. mu se masa G, u gramima, u parafin sa ta~nofeu na od temse na

Izmereni ispod

uranianiem .matra

istoplien

peraturi niemu

obaviienim uzorka

parafinom mora

kada

stvori

skrama

1 mm. ae

Parafinisanie

biti ne

izvrleno obrazu1u

naro~ito vazdulni

pa!liivo mehurovi.

ra~una

u dubokim

lupliinama

u uzorku

6.2.1
sa Gl'

Nakon

hladenia

parafinisani od

uzorak 0,1 g.

se

izmeri

na vazduhu

i odredi

mu

8e.ma-

u graaima,

aa taenoleu

3

324Odr.divanie oi G2 aa zapremine ta~nolfu uzorka od vrli 0,1 o. ae prema obrascu. ae mereniem parafiniaanoq uzorka na hidrostati~koi va-

Zapremina

ir.ra~unava

m Vu . Vp - --. ~p ode ie.
Vu Vp at 7p G Gl G2 - zapremina - zapremina prirodno vlatnoo uzorka,

(Gl - G) (G2 - G11 1p

u kubnim

centimetrima,

parafinisanoo obloo8, parafina

uzorka,

u kubnim

centimetrima,

- lllaaa parafinske - zapreminska - ~aa - masa - masa prirodno .a.a

u or_illla, . 0,89 0/cm3, na vazduhu, u oramima,

vlatnoo

uzorka

merena

parafinisanoo parafiniaanoo

uzorka uzorka

merena merena

na vazduhu, u vodi

u oramima, merenje) , u gram1ma.

(hidr~tati~ko

6.2.2

Ukoliko cevi

se

zapremina slici

uzorka

odreduie

pornofu

cilindri~ne

.metalne

posude

sa

aifonakom

prema

1, poatupak

i. elede~il

6.2.2.1
bude iznad

Hetalni
aifonake

cilindar
cevi.

stavi

ae

na

ravnu

podloou

i napuni

vodom

tako

da

nivo

6.2.2.2
nosti.

Popusti

ae..tipalike

na

ourneno1

c~vi

izlaza

sifona

i iapuati

vi.ak

te~-

6.2.2.3

Nakon

iaticania

ta~noati

Itipa~ika

ae

steone.

6.2.2.4 6.2.2.5
deo rova uzorka

posuda

za priie.

tefnosti

izmeri

Be sa

tafnol~u

od

0,1

0 i pOBtavi

ispod

iepua'" aifona.

Parafiniaani ne bude uzorka.

uzorak iznad

mora

biti

patliivo Obavezno

potoplien proveriti

u vodu. da nema

tako

da

niiedan mehu-

.

nivoa

aifona.

vazdulnih

iapod

6.2.2.6
duo

Pusti

ae Itipalika

na

ispusnoi

cevi

tako

da voda

iati~e

u priiemnu

poau-

6.2.2.7

Nakon

iaticania

vilka

tefnoati

Itipalika

se ateone.

4

325

6.2.2.8 6.2.2.9

Pri1emna

posudai

te~nost

u n101

izmere

se sa

ta~noleu

ad

0,1

Q.

Zapremina

istisnute

te~nosti

izra~unava

ae

po

obraaeul

v-ode 1e.

m2 - m1

1w
po kubnom eentimGtru,

v m2 m1

zapremina

istisnute

te~nosti,

U oramima

- masa - masa

istisnute pri1emne

te~nosti posude,

i pri1emne u orarnima, u aramima po

posude,

u qramima,

1w - zapreminska Ova zapremina

masa istisnute

vode,

kubnom 1e

eentimetru sa zapreminom

. 1,0

o/em3. uzorka,

te~nosti

identi~na

parafinskoo

V a V p.

7

IZRA~UNAVANJE

7.1

Zapreminska

masa

materiiala

tla

sa

porama

u vlafnom

stan1u

izracunava

se po

obraseu:

G
,,'Y
IZ-

VU

Qde ie:
1v

-

zapreminska kubnom

masa

materi 1ala

tla

sa

porarna

u

v1a!nom

staniu,

u

oramima

po

eentimetru, prirodno vlafnoo uzorka merena uzorka na vazduhu, odredena u oramima, t. 6.2.1, u kubnim centi-

G Vu

masa

- zapremina metrima.

prirodno

v1afnoo

prema

7.2

Zapreminska

masa

materiiala

tla

u suvom

staniu

izra~unavase

po obrascu:

100 'Yda~.'Y"

ode ie:
1d - zapreminska masa materi1aIa
nom eentimetru,

tla sa porama U suvom stan1u,

u aramima po kub-

w

-

vIatnost
uzorak),

materiiala
u proeentima,

odtedena

prema

standardu

JUS

U.Bl.012

(u odnosu

na

suvi

1v

-

zapreminska
kubnom

lIIasa materi

1ala

tla

sa

porama

u

vIa !nom

staniu,

u

oramima

po

centimetru.

Zabranjeno preUa~pavanje

(sve vrste UJlno1avanja)

Ha oanovu ~Uljenja Repub)j~kOCj sekretarljata za kulluru SRSrblje br.413-81174-02 0114.11 1974.ne plA~. se pore! n. pronet
Sta~pa Savezn! uvod za standardlzac!ju

- Beogr.d

5

326
JUCOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM
PRI\4I.>;OM od 1980-01-30

Ukupno Itrana II
Geom«;hanleka ispithanja SASf A VA

ODREDIV ANJE GRANULOMETRIJSKOG

JUS U.B 1.018
1980. SFRJ, br. 29/80.

Plavilnik br. 31-8468/1
Testing of soils. D~tt!l'mtJation

od 1980-05~8;Slutbenllist
of particle size distribution

o.aj stam:lll1d Ie IIIlItao revlzi/om

stfllldarda JUS U.B 1.018 iz 1968. godine.

Predmet

standarda

Ovim standardom Ie utvr4uje naein za odre4ivanje sranulometrijskos sutava tla.

2

Definicija
Pod sranulometrijsklm sutavom lIa podrazumeva Ie prikaz mall pojedinlh ftakcija materlJala zrnastU,1 kololdnih eestlca,lumnih u prooentlma ukupne mase uzorka tla.

3

Namena
Poznavanje fizlekih sranuiometrijskos sastava sluti za klasifikaciju lIa. i identiHkaciju tla, kao i za indlrelctnu ooenu I mchanleklh karakterlstika

4

Velieina

uzorka

za ~pitivllnje

Za odre4lvanje granuiometrijskog sastava tla potrebno je, u zavlsnosti od vellfine najvefih una, uzeti kollfinu materijala prema tabell I.

TabetaI
Dimenzije otvora okaca sila na kojem pri sejanju ostaje 10 % Ispl- Masa materijala potrebnog za ispltivanje tivane mase s najvefim prefnikom zma mm 100 50 20 10 5 2 !!a 50 35 2 0,5 0,2 0,1

Za odre4ivanje

sltnozrnih

t kotoldnih

eesllca eljaje

velleina zma manja od 0,063 mm uzlma Ie najmanJe

2OOg.

U Izdanje

SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU

Slr.n.2

JUS U.BI.OI8
/l1f'S I I 3(H(I)/3S

327
~~SI~H\~
111.1.1,1.1,1.

2""''''''' 11.1.1.1.1.1.11"I.

§
a
Iii Ii 11111111'1 ""1""1

8 0
' 111'1'1

t
I I '

5I~:i!~ JI I I. I
~m""~I~I~'I~'~'~'
.

~..r
I

1I

I~'~' ~~

~MH

i"

s a
",<01'00'"
' III'I'IIIII'I~

a
'"'..."'~

""""1

a

,.»' 'IU:. n
'I 1'111 'I ,.

"

'

"'~

Ift~

'1'111'\"'"1""1

1'11111111111' "'1""1

""

"C'

111'1'1'111'1'\"'"

",~

§
0
II II

6
0
1l1I1I1I1'1I1I1I1I11I.11II~ ' I 11111111111 i 1 II II 1IIIIIIIIIIIIIIIIInllj

,.,. "'.. 10 '" ""'.011

Will n ..a"
,.,.
I 1

c:I
I 11111\\1111111111111111111111111111111\

... 11ft 10 ""'~OI

1'111'111

C'II

...

'0 "lIDo.

'"'...

'"

foUl).'

It ..I"

~

.,

,i

..
"

I'

'I"

~ ~ ~,,," ~ ~ =:~~=:~:;~ ., , ""1''''1''''1'''1'''''''''1''''1'''''''''1'' I' 'I'" I'"\""I'-'~.1:-1 I' "I"" I' '" 1""1 ~

.(

, ~

" 1ft,

~ ,
\

.J "'\ \
\ \ I

~ F'oo.
~ Q WI C'O

.
i
()

"'~\

'-> ~\-J!:!'J COOl

z!

~ 0 F' .C(J~a'~ " 'g-~~":::Je.~.

.;.=1i~E;o-8 N

? ". ~- ~;tr ~ u!
I

?~6

~ ~ ~ ,,~a
.!!'!.s'Q
~ ~

.:1..'" :tt~~2~2 tlllllllllllllllllllllill

III to

II
.""..

1111111111111111111111111
.. !!.:: ~ ::!:: ~ ~!:: ~~~

i :;.~E'%~'C'.!:I ~ E" : C'O ~ s ~ e~ £
'NSSftl"iil()o(,):;-.~

g

: ~.5~~
I t:. ., I I '0

&I .~

... &.-

ti ~~

.

co J °E'

F' 0 "oo

'

2~~

'u 'u .5 .~ ~ ~ .~ §.&]~~"8

&..~

~ Ia 3:~'~
I I :z:: f-4

~

1.1 :lit. 0 I

~

~ .
I1J '<i

'I.

"'t'1

~ -,

~~

..IH

!
I
I. -

OlOlfO

os
'

;::0

I~

I~

'-'-1

. I :t

~ ~
j:5

I
11111111111111111111111111111111111

"E' " ~
0

!.~~!!§!3

I
~

'3 ca c ';J .;:

§
.,

~ ]
., 2 Ji ..
CIIII

ON

;u
0

~
1

'0 ::I

~., 2-':1 ... 'f' ~~ :... E
::s 0

~

~>I",11: I I ~~ ...10 i
~

~~ ~

,I

:; -I'"
'+

!,,~~

:c

-

:a Ii. :i :; .~ oo..1 ~ .§ Ii. .. c:
'J> :.I Ii. 8 I I I 1
I 51

E S~ 0 .. .5

~
u

::: ...>"-0

III "

.

.

4

(I 'y) "I .. .. Ii ~ ~ III iii : I11I1'11,..11I..lllIdlllllll~:!.pIL I I I 1 I I I I 'II !!!:! ~ '8 UI' n,,"H"

J.

328
5 5.1
Pribor ta ispitivanje

JUS U.Bl.OI8 Stnn.

3

Za odre~ivanje granulometrijsk.og sastava metodom prosejavanja potreban je slede~i pribor:

-

-

- limeni sud kapaciteta od 10 /, -, lopatiea za va~enje materijaJa,

garniture sita prema standard!! JUS LJ9.010 sa otvorima slede~ih veUtina: 0,063; 0,100; 0,140; 0,200; 0,315; 0,500; 0,71; 1.00; 1,40; 2,00; 5,00; 10,00; 20,00; 63,00 i 100,0 mm, s poklopeem i posudom na dnu, aparat za vibriranje, vaga kapaeiteta do 10 kg sa tatno~u otitavanja od 0,5 g, vaga kapaciteta do 2 kg sa tatno~u d'titavanja od 0,01 g, .u!nJea. termostatom za odrlavanje kon.tantne temperature od + 105 do + 110 0 C, eksikator, plitki limeni sud kapaeiteta od 25/.

-

tinlja za su!enje uzorka,

5.2

6elitna tetka, ' 6etka za ti!~enje sita, - natrijum-heksametafosfat; - gumene cevi unutrdnjeg pretnika od oko 6 mm. I . Za odre~ivanje granulometrijskog sastava metodom areometrisanja potreban je slede~1pribor:

-

areometar sa skalom za merenje gustine od 0,990 do 1,030 g/em3 s nomogramom (videli sliku 1), dv~ graduisane menzure pretnlka od oko 6 em I zapremine od 1000 ml, -: elektritna me!aliea sa sudom za me!anje zapremu\e od 250 mI, - mrelasto sito velitine od 0,20 mm, - termometar s rasponom merenja od 0 do + 50 DCStatno~u otitavanja od 0,5 Dc. - preeizna vaga s tatno!~u otltavanja od 0,01 g, - suWea s termostatom za odrlavanje temperature od oko + 60 0 C,

-

sekundomer. - sal (budilnlk), - boca s prskalicom kapaciteta od 1000 m1,

-

stakleni

levak za sito,

-

stakleni !tapi~ z~ mebnjc (duline od 150 mm i pretnika od 5 mm), plaslitna boea za destilisanu vodu zapremine od 5 " Petrijeva posudica, kupatilo sa konstantnom temperaturam, reagensi: - vodeno staklo (Na.SiO.) koncentraelje 40 Be ill rastvor natrljum-heksametafosfata (33 g natrijum-heksametafosfata + 7 g natrijum-karbonatJt na llitar destilisane vode); obnavlja se jedanput mese.6no, - vodonik-superoksld (20 %-tnl rastvor).

5.3

Za odreilivanje granulometrijskog sastava metod om pipetiranja potreban je slede~i pribor:

-

-

plpeta s ostalim priborom, kao !to je prikazano na sUkama 2 i 3, dvc gradul.ane .taklenc ecvi za sedlmcntaelju (prctnlka od 50 mm I dullnc od 350 mm), zaprem~le od oko 500 ml, sa gumenim tepovima na krajevima, devet staklenih botica poznate mase (dozvoljena gre!ka 0,001 g), pretnlka 25 mm, visine 50 mm, sa staklenim tepovima, kupatilo s konstantnom temperaturom od + 25 °C:I: 0,1 °c, za staklene botiee, posuda u kojoj se mote izme!ati 20 g tla i 150 ml vode, mretasto sito S otvorima od 0,20 mm, vaga s tatno!~u otitavanja od 0,001 g, su!5oniea s tennostatom za odrlavanje temperature od oko + 60 ° C,

-

-

Stran.4

JUS U.Bl.OI8

329
zapremine od 250 ml,

- elektritna me~/jca sa sudom za m~nje boca sa prskalioom, -' sat (budilnik),

-

- sekWldomer, - cilindar za m~nje zapremine od 100 ml, pipeta zapremine od 25 ml,

-

-

stakleni levak, sud za destilisanu vodu zapremine od 5 /, stakleni Map (dunne od 150 mm i pretnika od 5 mm, sgumenim nastavkom), reagensi: - rastvor od 33 g natrijum-heksametafosfata i 7 g natrijum-karbonata

u I / destilisane

vode;rastvorse obnavljajedanputmesetno;
- vodonik.superoksid (20 %-tni rastvor).

.

~

c

C
LI'I

Slika 2

330

JUS U.BI.018 Sir

5

~

10

6
'7

11

8 12

S1ika3

Na slid 3 je: proSirenJe sa ventilom 7.apremlne od 150 ml J i:1 3 - izlazna cev za usisavanje 4 - sigumo SIlOprofue nje 5 trouJazni Yentil 6 - ispusna ceveica pipeta za uzorak 7 8 sedimentaciona epruveta 9 graduisana skala 10 uevrstivae II pomoena ploea 12 - kupola sa konstantnom temperaturom

-

-

Sirana 6 JUS U.BI.018

331

6

Priprcmanjc uzorka
Uzorsk lis uzcl u kolie!n! prcma labell I suti so u sulnlel na lemperalurl od + 10S.C 1.8nekoherenln. lIa, odnosno od + 6O'C za koherenlna 11.. Ukoliko uzorak sadrti koherentne materijale, mora so say materljal koji oSlaje na situ sa volifinom okaca od 20 mm ueelk.li tieanom felkom, kako bi so sitne etstice tla odvojile od krupnijih. Koherenlni materijali moraju so usitnlti u avanu na podlozi od tvrde gume gumenim etkicem (videti sliku 4) Hinekim drugim priborom kojl osigurava da osnovne strukturne festiee tla ne budu razorene.

30

150

----.---

.. "

c

._C).

""

.

min15
Slika4

7

Odredivanje

granulometrijskog

sastava

7.1 7.1.1

Metoda mokrog sejanja Po stupak Uzorak lIa odabran prema labeli I, osulen i pripremljen za ispltivanje, iuneri Ie I prlbelctl njegova mass (m.). Odmeren. mass se slavi na silo olvora od 20 mm I proseje, prl etmu ae sva zrna ileetkaju tieanom eetkom. Prilikom eetkanja ne sme doti do narubvanja osnovne strukture festica materijala koji so lapltuje. Zrna koja su ostala na situ (20 mm) seju so kroz odgovarajuCa veca sita I ostatak na aitima Ie men I zabeletl (Il1o). . Ako je kroz slto prall!, vile od 2 kg malerljala, lronja Ie oko 2 kg f Izmerl (ms). Ako je pak krOl silo (20 mm) prollo manje od 2 kg, nmavlja Ie prethodni postupak sve dok Ie no ukupi dovoljno matorijala. Zatim so oko 2 kg materijala stavlja u mold sud I prekrlje destiUaanom vodom, Na litar vode dodaje so 2 g natrljum-heksametafosfata I mela najmanje I h. Materijal so zatim ispira krOl slta sa otvorima od 2 do 0,063 mm, pri femu treba pauti da na situ (0,71) istovremeno ne sme bltl vile od ISO g. Ispiranje so vrli svo dok krOl situ (0,063) no pOfne tecl fiata voda. Sve Ito ostane na sllima stavlja so u sud za Isparavanje I sull na + 105 'c. Suvi uzorel Ie leju',c oatacl na situ izmere. Sejanje mora trajati najmanje 10 min. Ako krOl alto (0,71) prode vile od ISO g, ta masa so lunerl (rn.) i od nje so odmerl od 100 do I SO g (ms), a zatim Ie nastavlja sojanje. Oslalak na SVakompojedinom situ merl so sa tafnoleu od 0,1 %.

332
7.1.2
Prora~un

JUS U.DI.OIR S.ran. 7

Za deo materijala ~ija su zrna ve~a od otvora na situ od 20 mm Izmerena masa na svakom pojedinom situ se ra~una kao procenat ukupne mast m.. mo (50 mm) X 100. No primer, ostotak mOSC na situ (50 mm) Imosi: m, Frakeija od 20 do 0,71 mm ra~una se kao «0 je prikalJlno u slede~em prlmeru. Ost.tak na situ (10 mm) iznosi: mo (10,0 mm)X m) m. X m. X 100.

Za frakciju ~ija su zrna manja od 0,71 mm ra~una se prema Izrazu datom u slede~em primeru. Ostatak na situ (0,31~ mm) Iwosl: mo (0,315 mm) X m, X m, m, X m. X ms X 100.

Zbir svih parcijalnih masa ne sme se razlikovati od ukupne m8SC(m,) za vile od I %.

7.2 7.2.1

. Metoda suvog sejanja Po stupak Uzorak tla nekoherentnog materijala, koji po oceni ispitiva~a ne sadrll u sebl koherentnog materljala, osu§cnl prlpremljen za ogled izmeri se I pribelel.! njcgova masa (m.). Masa uzorka se postavlja na garnittlru slta slol.enU, po vell~lnl olvora od najve~eg dOllajmanjeg i pro!Cja. va u aparalu za vibriranje najmanje 10 min. Ostatak na svakom pojedlnom situ (mo) Izmerl se f la~noJCu od 0,1 %,

7.2.2

Prora~un Masa ostatka na svakom pojedinom situ ra~una se kao procenat ukupne rnase, npr. mo (20,0 mm)
oSl,atak na silu (20 mm) iznosi: ml

X 100.

7.3 7.3.1

Metoda areometrisanja Postupak lzdvoji so 80 g pripremJjenog uzorka, stavi u ~a!u, prellje sa 150 ml vodonik-perokslda I mela nekoliko minula. Ako se radi 0 organskim tellma, vodonik-peroksid se dodaje do potpune oksidacije. Tako potopljen uzorak se ostavi prekoho~i, a zatlm prokuva I ostavi da se suti (+ 60 °C). OsuSeni os~a!~ se merl. Pripremljeni uzorak se slede~eg dana proseje kroz sito (0,10 mm) uz dodavanje deslilisane vode i antikoagulalora od 1,0 do 3,0 ml i meb melalicom 15 do 20 min. Posle mdanja suspenzija se sipa u menzuru I doda destilisana vada do 1000 m!. Odmah posle toga, a najkasnije posle 30 min, mora se po~eti sa areometrisanjem. Neposredno pre po~etka areometrisanja suspenzija u menzuri se mora intenzivno mu~kati rukama !Ii u okretaljcL Ako se m~ka rukama, menzura sa suspenzijom uzlma so tako da se' dlanom jedne ruke ill gumenlm ~epom potpuno zatvor! otvor menzure, a drugom rukom uhvati dno. Menzura se mora u toku 1 min 20 puta okrenuti za 180 0 C. Posle toga menzura se patljivo postavi na ItO. 0 Ako so mu~ka u okretaljcl, menzura se u toku 1 min mora okrenuti u bubnju za 360 najmanje 10 put.. Menzura se patlj!vo i brzo skine sa okretaljke, stavi so na sto i obavi prvo ~itanje najkasnije 30 s posle

zaustavljanja Okretaljke.. f
U trenutku kada se menzura stavi na sto (pr!1ikom mu~kanja rukama) ill kad se (pri1ikom m~kanja u okretaljci) pusti se urad sekundomer, a zatlm areometar suspenziju. Prvo ~itanje na areometru izvrli se po mogu~nosti posle 15 s, a najkasnije ne vade~i ar..::metar, izvrfi ~Itanje posle I i 2 min. Odmah pos1e tog. areometar 'so stavi u drugu menzuru sa ~istom vodom. Prethodne ponove se jo! jedanput. zaustavi okretaljk. polagano zaroni u posle 30 s, a zatim, operacije u t. 7.3.1

Strana 8 IUS U.Bl.OI8

333

Na oko 4.5 min od po~etka aroometrisanja aroometar Ie ponovo lagano slav! u suspenzl)u IuS. mln izvr~i slede~e ~itanje. Isti postupak Ie ponavlja posle 15 min, 45 min, 2 h, 5 hi 24 h od po~etka areometriranja. U toku aroometrisanja mora Ie merltl I temperatura suspenzije. Prvo merenje temperature izvrSi.. posle 15 min 011 potctka arcometrisanja I otltana temperatura Ie usvaja za sva preihodna titanja na areumctru. Temperatura Ie merl I pri svakum daljcm ~itanju areumelra.

7.3.2 7.3.2.1

Korekclje

~Itanja

na

areometru

Korekcija usled meniska Potto se ~itanje na arcometru yeti na gornjoj lviel meniska, svako titanje mora Ie Ispraviti za visinu menlska. Velitlna kurekelje usled menlska je lazIlka Izmedu tltanJa nl gornJoj Ivlcll don)oJ !,ovrllnl meniska. Korekeija Ie odreduje titanjem u menzuri 011 1 000 ml u kojoj Ie nalazl destilisana voila. Korekeija usled meniska dodaje se uvek titanju na areomeleu I stalna je uJedan odredeni aroometar.

7.3.2.2

Baldarenje areometra Arcametar mora pokazivati vrednost 1 000 kad Ie stavi u destilisanu vodu na temperalurl na kojoj je baldaren, obi~no na + 20°C, tto je oznateno na Ireometeu. UkoUko 10 nije slutaj, ulv"luje Ie korekcija areometra i dadaje se ~itanju kada je titanje prilikom proveravanja la~nosll baMarenja manje 00 I 000, OOnosno oduzima, kada je titanje ve~e od I 000.

7.3.2.3

Korekcija usled antikoagulatora Velitina korekcije usled antikoagulatora je rwika koja Ie pokate na skaJi areome~ra i to pri tltanju u tistoj destilisanoj vodi I titanju u destiJisanoj vodi kojoj je dodan antikoagulator, pri Isloj temperaluri vode. Korekeija usted anlikoagulatora oduzima Ie od tltanja za vreme odredivanja. Ako Ie u laboraloriji upolrehljava slalno isll anlikoagnlator, Isle koneenlraclje I ilte koJitine, pomenula korekclja je konslanlna. Korekeija usled antikoagulatora linearno je zavisna od kolitlne antikoagulatora koJa se stavlja u suspenziju.

7.3.2.4

Korekeija usled temperature suspenzije Budue da se odredivanje obitno vrti na temperaturi rwititoj od temperature baldarenja arcometra, mora Ie izvrtiti odgovaraju~a korekcija. Korekeija Ie dobija iz dijagrama koji Ie konstruite na OSIIOW baldarenja areomelra. Velitina korekcije za rwitite temperature metavine uzima se u obzir pri proratunu pretnika zma pomo~u nomogram a koji se prilat.e uz areomelar.

7.3.2.5

Izratunayanje Procenat i pretnik zma odrcduje 50 na osnow Stoksovog lIkona, obitno pomo~u nomograma, uz prethodno uvodenje u ratun svih korekeij.. nave~enih u t. 7.3.2. Prilikom titanja gustine suspenzije, u formular 50 upisuju druga, trtea I tetvrta deeimala. Na primer Wanje od 23,S odgovara titanju na skaJi areometra od 1,0235.

7.4 7.4.1 7.4.\.1

Metoda pipetiranja Postupak Kalibriranje pipete (slika 3) Pipeta Ie temeljno' otisti I osu~i, a zatim se vr!kom uroni u destilisanu vodu. Ventil 2 se zatvori, a 5 olvori. Pomocu gumene cevi utvr~ene na Izlazu 3 voda Ie usisa u plpetu dok Ie ne digne iznad ventiJa 5. Ventil 5 Ie zatvori, a pipeta Ie izvute iz destilisane vode. Viiak vode iznad ventiJa ispusti Ie na izlaz 6. Posle toga Ie voda Iz pipe.te Ispuni u gradultanu menzuru Ilzmerl zapremlna sa la~no~u od 0,05 1111. Postupak Ie ponovi Irl pula i uzme Ie prosetna vrednost zapremine.

7.4.\.2

Obrada uzorka g Iz uzorka osu§enog i pripremljenog za Ispitivanje izdvoji Ie 12 do 40 g tla (13 g za gline, a 40 za prah). Masa se stavi u konusni sud zapremine od 650 mi. doda IC SOml destilisane vode I kuva dok se zapremina suspenzije ne smanji na 40 mt Posle hladenja doda Ie 75 ml vodonik-peroksida, sud se

334

JUS U.BJ.018 Strlno 9

prelerlje staklenim poklopcem I ostavi da stojl preko noei. Zatim se zapremina suspenzlje kuvanjem reducira na SOml I palljlvo prebaci u posudu za centrifugiranje (masa se priUkom premeltanja ne sme pro""t!). Dollje SOdo 200 m) destilisane vode. sve se zaCepl I cenlrlfugira oko 15 mln sa 2 000 olerelaja u mlnutu. Zatim Ie suspenzijaosuti u sulnici (+ 60 DC), a suvl ostatak Ie izmerl (m). Suvom uzorku se lada doda 100 ml vode, a zalim 25 ml natrljum-heksamelafosfata i Snamo Irese
najmanje 4 h.

Suspenzija se zatim slavlja na silo (0.063) i ispira sa 150 ml vode. Doblvena suspenzlja se pomocu staklene cevi prebaci u graduisanu cev (500 ml) za sedimentaciju, doda 25 ml natrljum-heksametafosfata i deslilisana voda do 500 ml I sa malerljalom koji oslane nl lilu postupa se bo pri mokrorn scjanju (t. 7.1), a deo koji prode leroz sito slavlja se u graduisanu posudu. Graduisana posuda se zalbn zaCepi gumenim Cepom i ostavl da stojl u kupalilu dok se tern peritura sUlpenzije ne izjednaCi s onom u kupalilu. Zalim Ie posuda prolrese i ponovo III vi u kupalilo I Iidl ae polerene sekundomer. Polorn se palljlvo uklone gumeni Cepovi. ) Pipeta sa zalvoreqirn ventilorn 5 se vertikalno IInosi U suspenziju do 100 t mm ispod povr!!ne. Ovo se mora obavlli oko 15 s pre roka za merenjc, pri Cernu u suspellzljl ne Ime doe I do lurbulelldje. Za nierellje je pollebno oko 10 s. Ventil 5 so zallm olvari i suspenzija uvuCe u plpetu lako da se plpela ispunl lve do ventila 5. Zatim se ) DC), a suvl oslalak sadrtaj eprovele islrese u posudu za suScnje i Ispere deltilisanom vodom, suli (+ 05 izmeri. Postupak se ponovi Iri pula u vremenu koje je dato u labeli 2 i na taj naCln so doblju trl mise (rnl, m, i m,).

Tabela 2 Zapre minska masa praha i gline 2,50 2,55 2,60 2,65 2,70 2,75 2,80 2,85 2,90 2,95 3,00 3,05 3,10 3,15 3,20 Vreme posle kojeg III mori I uzorak min 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 s 30 20 10 5 0 50 40 35 30 25 20 15 10 5 0 min 50 49 47 46 44 43 42 41 40 39 38 37 36 35 34 II uzorak I 30 0 30 0 30 30 0 0 0 0 0 0 0 0 30 min 7 7 7 6 6 6 6 6 6 5 5 5 5 5 5 III uzorak I 35 21 7 54 42 30 20 10 0 50 41 33 25 18 10

U toku ispltivanja so ispunl Izmedu otvaranjem Ispltivanja

mala koUCina suspenzlje ventila 5,!to uzorka vodom.

mote

so uvuel u pro!irenje sigumosnog

se po,tif.e spajanjem

protirenja

4 iznad otvora ventila 5. Taj vi!ak (6), a (4) I Ispusne cevClce natrijum-heksametafosfa-

posle toga Ispere destilisanom

m, do m, potrebno Izmeriti (m.).

je izvrllti ispitivanje

luspenzije

ta, uzorak osuliti I IIIvl ostatak

Sir...

10 JUS U.BI.018

335
~
tJ
<:>

<:>

'"

<:> CIQ

<:> to...

<:> 10

<:>

<:>

<:> '"

<:>

'"

"

'"

2

<:>

100'0

.~ (5

l 00'0

c:: " ....... III 'tJ oS :;; '''I 1:1 --. 1-- -

'1- ..:, +..:I'::,~.""

~'Tul +E,
90'Q

~Q:.. ...

III

.1- 1-- -

I--

::.1 ~1=1

--

-

c:: 1:1 g. ... .:,,;
"c:: .....
°Wi

.l
...

.

I0'0

0'0

SO'O 90'0 1"0

.-

E
lV
S ,'0

E
1:1 c::
VI ..a ~ tI]

... &t .
III III

.:,,; :~ tJ {i

-

;;; 4c S'O 'c:
JY

c: 1:1 ~::I

.:,,;

...

9i'O Q: " I
SI l f

,
S
4c 1:1 ---

~~.

II SI 91 Ol Sl Of

I 01

_.

'...

-_u -

-

.--

0' OS 09
01.

J

8! 001

p pO !5.(UDW OUJZ lou.:xJJd

336
7.4.2 Prora~un
Kruta masa u suspenziji odreduje se iz izraza:

JUS U,DI.OI8Stranlll

WI iIi W2 Hi Ws iIi w..

=

m, ili m2 ili ms iIi m.
Vp

X 5(10g

gdeje:
WI W2 Ws

-

- masa ~rste
-

w. Vp

masa ~vrste materije iz I uzorka, malerije iz II uzarka, masa ~vrste materije iz III uzorka, masa ~vrste materije iz suspenzije natrijum.!Jeksametafosfata, zapremina kalibrisane pipete.

Procenat pojedinih frakcija ra~una se na sledeci na~in: WI -W2 X 100, za frakcije od 0,02 mm do 0,006 mm = m
za frakcije od 0,006 mm do 0,002 mm = W:J za rrakcijc manje od 0,002 mm m ---;-X

---;W..

W2 -w)
X 100,

100.

Zbir svih masa ne sme se razlikovati od masem za vile od 1 %.

8

Prikaz rezuItata Rczultati analizc granulomctrijskog sastava prikazuju se na polulogaritamskom dijagramu (vidi ,liku 5) u kojcm se na apsclsu nanosi pre~nlk zma, a na ordinatu mue pojedlnih rrakclja ISJ'ltlvanog uzorka u procentbna.

Na omoYU milljonjl Rep"huekOS ..kret;uijltazl

k"lt"," SR 5rh,o hr. 413-8\ f74~2 ad 4, D 1974, no plata .. por.. na promot Stamp. SIVtZoni Zlwodu standardizaciju Beopad

-

UDK 624.131.431.5:001..

I

337 Geomehanicka ispitivanja ODREI>IVAN.TE ZAPREMINSKE MASE MATERIJALA TLA SA PORAMA (NUKI.F.ARNA M.ETODA) JUS U.Bl.019 1992.

JUGOSr.OVENSKI STANDARD

Ovaj standard objavljen je u Sluzbenom listu SRJ, br. 6/92

Testing or ..;oi1.~
(Shallow depth)

-

n"t"nninnt

ion

or

d"n.~ Uy

or

.~oi I in

plnc"

hy

nrlcl"nr

",,,thods

SAnR"AJ Strana 1 2 3 4 5
~

Predme t Podnlej" primone Ve70a sa drugim stanoard ima De fin Ie: 1.1a """"""""""""""""""""""""""""""'" Pri nc ip
a. ~;~~~;~:~ ~

, ,.., ,

1 1 I. 2 2

: : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :¥
", , , 1. 6 7

II Me toon A , 9 Me lodn II 10 Melodn r; """""""""""""""""""""""""""""""'" I'Iu:nC()V()I(
Ovaj stanoard .Ie uradila tlo. Komisija Saveznog zavoda

za

standardi7o~ciju

za

zemljane

radove

i grad~v{nsko

1 PREDm:T
t~;m ~landRrdom se utvrdoje nafln odredivanja zapreminske masE runtc'ljAl.a tla sa

por.3mn "in-situ" nuklearnim metodamA. U ovom standArGU,zavlsno od gp.ometr.ijeizvodenja opita, date so sledece m..tode: - metoda A metoda rasipanja zraeenja "nA7oad, - metoda ~ metoda direktnog prola7oA 7orAfp.nja, r; - metoda mp.renja zrafp.njA prcko sloja va7od"ha. - metoda

-

2 PODRUGJE

PRIHF.NF.

~fetodn 51,,7.1 7.a brzo odrecll'lnnJo.7.npromfnske masp tIn n11 ltr.1I mpstn. Prfmonlj!va .Ie 70n hr7.11 kontrol" zhJj..nostJ podtin, pOJedlnIh slojevn nasIpa, posteljir.e i tamponn, 7.a utvrdh'anje optimnlnag IIcJnkn v:11jkn, J7.nA.1R7.enjp. optimnlnA dAhljinp. sloja 11 zavisnostl od vrstp. i sastav.a mntedj.ala kao i .7oa odrp.cllvnnjo opti.mAlne-raclannlne energlJp. 7.bIJnnJn. U ouam ~tandnrdu oplsann su mntodo zn ispitnn dob. IjJne ad 50 do 300 mm U 7.Buisnosti ad gp.omntrlJe i7.vodenJn l~pltivsnja. 3 VF.7.A ~A IJRUCIH ~TANTJhRDIMA
p07.!.vn 11 vreme

Odredhe standards na koJe se ovnJ standllrd ovog standarda. Navadans izdanja su vazila Dcskrjpl:ori: z"pre.in,k. m~sa tla sa ['Jra.a. oelorla jspiUnnja,

istovremeno
objavlJivanja ispitivanja.

vaze i kso odrodb~
ovog standards,

geo.ehanitka

nlJklearna Ispltivanja

I

i7odanje"

SAVE7.HI

ZAVOn

7.A STANnARDI7.ACIJU

I7odonjo na sh jezJlm

338
a kada
JUS

se on primenjuje,

koriste

se qajnovija

izdanja

navedenih

standarda.

U.Bl.013:J992,

JUS

U.Bl.015:l992,

mase mateGeomehanicka i~pitivanja rijala tla sa porama metodom sa cilindrom poznate zapremine Odredivanje zapreminske mase mateGeomehanicka ispitivanja rijala tla sa porama metodom kalibrisanog peska Geomehanicka
rijala

Odredivanje

zapreminske

JUS

U.Bl.016:1992.

i~pitivnnje
metodom

-

Odredivanjo
gumenog

zapreminske
balona

maso mato-

sa porama

pomoeu

4

DEFINICIJA

Zapreminska masa materijala
zapremini kojoj se

tla sa porama
pri

.Ie odnos

njegove

m8~e prema njegovoj
i vlaznosti sredine u

sa

porama

i 5uplj, inama

utvrdenoj

temperaturi

odred1ljo.

5

PRINCIP

Metode po ovom standardu

zasnovane>

0;:11

na

upotrebi

opreme

S8

i,,-vorom gama-zrace-

nja. Zapremin~ka masa materijala koji 50 l~pJ~uje odreduje se postavljenjem izvora gama-zraka i detektora gama-zraka ne, u ili uz materijal koji se ispituje. Ove razlike u ge>ometriji postavljanja sparature kod ispitivanja date su kod metoda rasipanja zracenja lInazad. direktnog prolll7oa zracenja ili merenja zracenja prako sloja vszduhB., Intenjlitet dJrektnog radJooktivTlog ?racenja .Ie delimicno 7.8visan od gustine materijnla koji se> fspft1lje. Oeitani intenzitet zracenja 5e prevodi u ve!icfnu zspremin5ke mAse u vlsznom stanju preko kalibracione krive. Zapreminske mase odre>dene ovim metodama
nislI

uvek

prose>CllA

unuter

opsega

merenja.

opTnmom kojn koristt f?vor,f:1mn-7orBconja UPOir:OIlRN.1F. - 1I1I100vnn.ln ,,-n opnTAtoTn lIkoUko nl".. prndu7octo ~vo mnn. ;'.:Jf,~itn.
6 KA.LIBRACIJA

mo7.0 bitt

opasno

6.1 Crtnnjc

knlibrncfono

krlvo
na o~novu
od rn~1

KnlihreclonnkTJVO ~c dobJjaju
cenja posle prolnzn kroz "vnki

mcrrnjn broja Jm~IIRn
mntprljnln poznnto

Tadlonktlvnog
znprnmJn~ko

zrnmnsn.

Icftlh

brojn JmpulAa od odgovarsjllcih p07.natlh kdva se> crts kao ZIIvf"nn"t mnAn. 13roj impul..n rnrHonktivnog zrncnnja zn pojed.!n..znpremln"kn mnsu morn dn hlldeodreden kso srnon.llJ vTedno"t ocl nnjmanje i',..ti.ri merns ped.o,ln od kojfh "vlJkl trnjn nn.lmlJnjel min. tlf'I,)lI.rn<1n prlmrlljnn zn .101>1jnI1Jn knllhrnZnprrmfn"ko mnOllrp."!\,lJnJn 7.nprf'mln"." mlJ"". clono krlvp. morlJ lIe pr.lmp.nft! i I'd so matadjn!n IIpotr..bljnnlhZl) .Izrnon k.,\ihTM:lo"" krl'l!) morAJII b.ltf op"..&n daloIfntp.djlJtI ko yeceg nllg" ~to .10 ?Aprpminskn mMn matp.rI.lAln kojl "P. l"p.ltlljP. upotrebl,\IInt zn kllHbrAc::!onnkr!vlI morn.lu Imati nnlformnll zapTrm!""kll mnsll. Kalfbracionn zapremin"klh 6.1.1 KAlihTRc:lon" krf\'e mogn blti I?Ta~"np nn ""novII: ,,1.1:

6.1.1.1

13lokovn poznAte zaprpmln"ke mn"p'.
koji lIe "mntrRjn pogQclnim zn blokov"

Matedja1J

- granit. - elllminljllm, - krccnjak, magnezfjum.
kreda,

ZA direktnl prolaz
6.1.1.
poznate

-

zrllcenjn

tolerancfjAmlJ mllrA dntim n

t. 9.1.4.
zhij<!nom

po metodi

B rllpn morajn

bili.

hlli'ene

u blokovima

Sll

2 Po"",la
zaprnminske

nnpllnjpn:!h
mAS".

zr.ml.1om II!
JUS U.IH.015

AgTn&atom pomni'Anfm "a
i JlJR U.B1.0t6 sluze kao

z"mljom

6.1.1.3 racija

~Ietocle prems JUS U.B1.0J3, za Ispitivanje na ternnn.

kompa-

2

339
NAPOHENA
-

Upotreba blokova

ima prednost.

jer su oni trajni i stalne zapreminske
dovoljno veliki oko se upotrebe

mase. dnne

Blokovi menjaju

i pripremljene posude sa materijalom moraju biti o!itavnnja broja Im~llsa ill odnos broja impulsa

vecL

Mere

(duhlnn) koristi.

blokova treba da bndn pribllZno: 300 mm S!rina, 350 mm vis Ina i 550 mm dn?lna. Ove mere su dovoljne ?-a opremn koja se soda
Zn i7.rsdu kalibror.ionc I podataka krive, prema metodi A dovoljnn je du-

bina od najmanje 150 mm.
6.2
Podaci

PToveTllvanje
za

?-a klllibrndonu
krivu ?-n novonabavljenu
dll bude

kr.ivu
opremu moraju biti provereni.

kalibrllr.ionu

Kalibrar.iona kriva mora takode rntinskih ispitivanjn posumnja
va mora biti takode proverenll

proverena ako se iz bilo kog ra?-loga kod II tn!nost reznltata. Za metodu A kalibraciona kriza materijllie koji su o!ito raz1i!iti od materijala

1.1 prethodnim ispitivanj imn i koj i mogn ImAti razli!iti herdjski sastav. Ka1ibraelone krive moraju biti proverene i1i na biokovima iz t. 6.1.1.1 ili na prethodno pripremljenim posudnmn lz t. 6.1.1.2. Ka1ibrar.lone krive mogn biti prov..rene i nn terenn uporadnjuci zapreminske mase
zbijenog

masama

tia ili glinovitog agregata dobljene nnklenrnom metodom sa zapreminskim uzoraks uzetih sa Is tog mests, odredeni.h prems metodama opisanim 1.1 stan-

dordima JUS (I.BI.013, JUS U.Bl.015 I .!US U.BI.Ot6. Zhog roz11ka i rasipanja rezu1tatn svoj.f'tvenlh JspJ.tlvanjlmn 1.Irnc1..I11.m IIn tnrl1l1n, pmltnpnk nporncHvl1njl1 pro. se!nih zaprem.lnskih masa odrec1<"nih prem" nnved,,"im standardima sa zoprpmlnskim masama odredenim nuklearnom metodom na istom mestu je'manje pogodan od postupka koji koristi blokove Hi pripremljene posude.

6.3 Korekclj a p,odatoka

?-o

koUbraclonu

kdvl1

6.3.1 Kada su za proveuvanje kalibrac!one krive upotreb1jene krive zavlsnosti broja impulsa od poznato zaprominske mORa opiRone u.t. 6.1, ~obijone romo~u blokova ili ranlja pripremljenih posuda, i ako tAcke ne podnu na prethodno nacrtanu krivu, koriguje 5e prvobitn4 kalibrAciona kriva prema novodobijenim tackamo. 6.3.2 Kadn so zn provorovanje kallbracione krive upotrebJjene metoda en cllindrima poznat.e z8premlne ill metoda kAlIbri5Anog peska ill Ol"todl1 pomocu gllmonog bolona, potrebno je prosek od ispitivRnja 58 nojmanje 10 mesto uporediti sa jednlm lspltivanjem nuklearnom metodom. Posturak korekciJe podntnka zn knllb,r.adonn krivu je Blndcci:
6.3.2.1 IIko zRrremlnskA mR511 svnkoR meteoR urn,lenlh no teronu no odstnpn rosporedenn ravnomerno so obe strnno cione krive. uporednoR f5.T>f.tivonja ')drrlltcM jednom od ?on v!.A11 od :I: 0,0.5 g/r.m , n orlstnpnnjn IIn krlve, ne morn se vr~itl korekeiJIl kollbra-

6.3.2.2 Ako .Ie7.npremlnsko mnsn odrr~l1nl1 Jednom od metodn urll~rnih no torenu viAa nnk tearnom meto(lom a pr05ecno vroonost od odgovnrajucA zop1jemlnsk" mns" odr..,1eno nadmo"uje 0,03 g/em , mora se kodgovati svako sleder.e odredivonJe nuklearnom metodom dodavanjem proseene razlikn. 6.3.2.3 Ako jo zopremlnskn milan odrcdona jodnom od motodn uradnnlh nn tornnu manja od odgovaraJuce zapreminske mORe od~edene nukJearnom metodom a prosocnB vrednost se razlikujl za vise od 0,03 g/em J mora 5e korigovati 5vako sledece odredivanJe noklearnom metodom oduzimanjem prosor.ne razllke. 6.3.2.4 Prosecna odstupanja dobijena prems t. 6.3.2.2 i t. 6.3.2.3 mogu biti ~potreblj"nA Z4 korekciju kalfbracione krlve. Ovako korigovano kalibraciona kriva bice psralelna sa originalnom kalibrncionom krlvom. Korekcija podataka za kalibrar.ionu krivu je veoms zno!ajna i mo~e biti NAPOtlENA poverena 58010 Heima koja imajo potrebno znanje i70 te oblasti.

-

3

340' 7 PRECIZNOST

7.1 Oprema
preciznosti

koja se koristi prema iz ovog standarda.

zahtevima

ove metode

mora zadovoljiti

zahteve

7.2 Preciznost sistema se odrednje Iz nagibn knllhrnclone krlve vijacije intenzltete zracenja Izralonog u Impulsima po minutu:

i standardne

de-

P<ii
gde je:

S
podeljenog zapreminskom

a

(1)

P
a
S

-

-

preciznost, standardna devijacija, u impulsima po minutu, nagib krive, kao razlika broja impulse u minuti u kilogramima po kubnom metru.

masom

7.3 Odredivanje nagiba kalibracione krive vr~i'se kod tacke 1,76 g/cm3 racunBto u gramima.po kubnom centimetru za jeden minut. Odredivanje stAndardne devijAcije vr~i se zn ]0 ponovljenih ocitavnnjn od kojih svako traje nejmanj~ I min (instrument ne smA dn se pomera poale prvog ojitnvanja) merenlh na materijalu koji ime zjpreminsku masu od 1,76 ~ 0,06 g/cm . Preciznost ne sme biti manje od 0,02 g/cm

.
l~A7.An

6 METODA A
Po ovoj dolazi

-

METOnA

RASJrANJA

7.RACF.NJA

metod i zracenj e se eml tllj e 11 mat('r ij III kro7. snm\! :; j.. S')VU povd Inu tako da do povratnog rns!pAnja jednog rlclA gAma-7.rnka ugJev::om zbog Komptonovog (Compton) efekta koji se rcglstruje (d('tektuje) pomo~u Gajger-Mllerovlh (Gnlger-Muller) cev!.

8.1 8.1.1 8.1.2 8.1.3 urcdej vAnje
dj Aj

Aparat! Izvor D"t"ktor

i prIbor gamA-7.rac"njA morA bit! 7.Atvoren bilo u kapsulu kog a kApsula tipa. zapeca~ene.

gllmll-zrnc"n.111

mo?e biti

odgovAraju~eg

Ur"daj za octtllvlln.1o 7.rllc"njn morn hiti odgovarajn~i instrument. Ohicno, ze ocitnvanjn se SAStOj! 00 visok~nnponskog !zvorA potrehnog ZA rcgistroj pomo~nih i nlskonnponskog 17.vorn zn nnpnjnnJe urcdnjn za oftitnvanjo urna.

8. }.I, Ku~l~t" nparnta - .I.:>.\'or gamn-?rncnnjn, ,1"I:"ktor gnmn-?rnc""ja, l1r",1nj 7,n ocUAvAnj" ! l1r",'n.1 ?n sllaho"vanje I'1l"rgljom ,"orajll hltl sm"~t"nf kllcl~ta evr" ste konstrllkdjn kojnlh "tit I 00 vlngn I pra~lnn. NAPOMENA - l7ovor gnmn-zracenja, rlI'tnktar za rl'glstrovanjl'. IIrndAj za oeltnvanjp I ure,!aj 7.a snnhopvnnjP I'np.rgljom mogll bit! sml'~tnnl. oovoj".no 111 znjedno ! objedlnjl'ni ~a "IIkll'arnlm Instrnm"ntom 7.a nrlrp,Uvanjn vln7.IIolltl.

8.2

Fotn1on zn znpremlnllku manu
mntpr!ja1 ras!pnnja poznate zrncenjA

(referentn! red~vanja

svnk I Instrnment mora b.lti f;nabol'vI'n p.tnlonom 7.nprpminske mase) u cllju provernvanja apreme 1 00UnA7.aO, on hi Sf> IIsl.nnovili uslov!. ZII ponovljivollt. ploen, ravnjac iT!. mesto orug! odgovaraispitfvanja do

-

8.3 Urcdaj 7.n prlpr"mll jl1~i alAt.!. 70R ravnanjn zahtevane glatkosti.

ler,,"n - rnVlln melnlna mog" hitl I1potr('h1.i"n1dA

se !7.ravnA

4

_341
8.4 Prlprr.ma 8.4.1 Pod~~avanje opreme prema
dana lIpotTebe 8.4.2 Oprema mora da se stabilhuje
etalonn

kao i kada se u re7.u1tat

mora biti uradeno mer'!nja slImnja.

na pocetku

avakol

radno,

prema IIputstvu merenja

prolzvodaclI. od po nsjmanje 1 mln aa eta 10-

8.4.3 Urade se najmRnje cetir! pnnovljena nom. To je standardno proveravanje.

8.4.4 Aka je pro~ek ad cetirl ponovljena merenja van grsnica podrucje jednllcine (2), ponovi se proven premo t. 8.4.1. Aka sledeca proven zedovoljJ j"dnsCinu (2), opreme se moze 5motrat! prikladnom za ispitivanje. Ako sledeea proven) ne zadovoljl jednacinu (2), kalihracija mora bJti proverena prema t. 6.2. Aka provera podatnka za kalibrncionu krlvu pokllzp. ,Ia nema 7.nacajne promene u knllbracionoj krivoj, mora se ustanoviti novl broj 7.a etalon, No. Ako provera pokaze da ima 7.nacajnlh promena u kalibracionoj krivoj, ponovi se ka. libracija irultrumonta. Vrednost 7.a oeltavanje kod prover" f.n~trnm"ntn odredn.le "P. po ohra~cu:
Ns

= No

~ 1,96

4RO

(2)

gde je: Ns vrednost 7.S ocitavanje kod provere lnstrumenta prethodno lIstllnovljenlh oeitavanja No - vrf)dnost lJenih ocitnvenJa).

-

na et810nll
no etalonu

premo (prosek

t. ad

8.4.3, 10 ponov-

8.5 Postupa.lt 8.5.1 Izabere 150 mm lIdaljon 8.5.2 PrJproms se mesto gd.. ee llredaj od bilo kod vertlkslnog mesta ?n ispltivanje u 'podciji objekta. . 70a ispitivanje biti najmanje

8.5.2.1 Uklonl se svoki labov i poremeep.nl d~o ~~~~rijala kao I svakl drugl moterljal. kojl smeta da se povrslna moterijala J7oi~zi ispitivanju. NAPOtlENA Kosina terenl1 mora da bude uzeta u obzir kod odredivanja dubine nli. . kojll ee instrument da bude postavljen.

-

8.5.2.2 Pripremi se hori7.ontalnn povr~ins dovoljne velicine d8 se stavi n,ent, vodeci ncuna ds povrSJ.na hude ravnn kako bi se obezbedio najbolji i7.me,}n Instrumenta i matf'rijllh koji so;! isp.itllje.

instrukontakt

8.5.2.3 ~I"dnprostor bm~dn instr~lm"nt,<J J matedjat/!. n.. sm.. hlti veei od 3 mm. Za ispunn lIdnbljenja U tlu koristl pra~ina ili finl pMllk. "I! prirodnn Povd in8 mesta ?oo ispJ.t.ivan.ln IT.rllVlla 5e pomocu krutn plneA i 11 drugim pogodnim alatom. NAPOtlF.NA - Namestanje instruments nil povrSinu matedj..l/!. koji se ispituje je v~omn bitno zbog uspesnog odrp',livenja ?lIpreminske mRsn. Optimaln! uslovi 1\11 potpun kontnkt bmedu Jnstrumentn 1 nJ/lterlJIlIa koji 11.9 ispJ.t.lJje. Ovo nije mngue'! postlel u "vIm slucaJnv.fmn,A 7.11 poprAvku povnUn<I l<orJRti II~ pnsok ill slican mlltnrijal kads je ispuna potrebna rll.di korektlJre povr!in8. Debljina ispune ne bi trebalo dn je veca od 3 mm' a ukupna povrSJnll. koja jo popravlj<!na ispllnom ne bi smeIa do preIazi 10 ~ od povdino dllft instrumenta. Ds bi III! zodovoljili ovi uslovi moze bit! potrebno da S8 instrument nokoliko puta preme. . st!.

5

342

8.5.3
8.5.3.1
8.5.3.2 se izbogli Odredivnnje

Postavi
Svi drugi uticaji

se

instrument
rodlonktJvnJ na merenjo.

na mesto
i7ovori

ispitivnnja.
mornju se dr7.ati dalje od instrumenta da bi

8.5.3.3
8.5.3.4 ~!erenje

Stabilizuje
Uradi kod se

se
jedno

instrument
i]i mora vi~e d8

u zavisnosti
ocitavonjo.

od

zahteva

merenja.

ocitavanja

traje

najmanje

1 min.

8.5.3.5 Koristeci mesta zapreminska

kalibracione krive koje mas a u vlaznom stanju.

su prethodno

utvrdene

odredi

se nn

licu

9 METODA B
9.1 Aparati

- METODA
i pribor

DIREKTNOG PROIA?A 1.RACENJA

Oprema z& metodu direktnog prolaza zracenjs talji konstrukcije mogu biti razlici,tI, ali njeni uz dodatak sledecih:

s8~toji 7.ahtevi

se iz

iz t.

delov& ciji tacn! de8.1 moraju bit! ispu-

9.1.1 SODdn. izvor gnma-7oraka iH detektor sme!iteni /lU u lIondn kojn so stnvlja u prethodno prlpremljenu bu!iotinu u matnrijn\ koji /Ie ispituje. Sonde trobn da budu oznacene sn prirastom od 50 mm zo ogl('de 50, ispitnlm dubJnamo od 50 mm do 300 ~m. Sonde moraju d& budu tako napravljene da kod rucnog rukovanja ~a o7onacene

zel ;"'-:0 dubine

drzanje

bude

bezbedno

11 po7oiciji

prema dubin!.

700 r"glstrovanje, uredoj zo Ku.:Jiitn npoTot11re - i7ovor gnma-7oraka. ur"d6j i uredaj 70asnabdevanje energijom moraju biti. sme~teni u kuciiite cvrste konstrukcije koje ih ~titi od vlage i pra~Jne. 9.1. 2
ocitavanje 9.1. 3
PrJpromn
buiiotine

-

prJpremn

bn!iotina

jl' uob1cajena

prJprema

terena

nn me-

stu ispitivanja.

9.1.4

Urodnj 7.0 57:1:'l\du buiiotinn - svrdlo.1Ii.klIn za Jzradl1 husotins moraju
lsti ili malo ve.:i od sonde aU ne za viSe od 3 mm od precnlkll

imaju precnlk de. 9.2 PrJproml\
9.2.1 dana

dn son-

Podeiinvnnje oprt'me promn "t,qlonn mo!'1J .bl t! kno i knell! se 11rezultat merenja snmnjn.

nrllc1l>.no na pocotku

sV/lkog

rnclnog

9.2.2
9.2.3

Opremn morl! da se s tnh11170nje proma
Urado

npntl< tvu
morl'njn

prol zvodAcn.
od po

koji

dnje

prol7.vod/lc

5e nlljmnnje crtirl SA sondom

ponov\jl'no

kno

!ito

orlr",tujl'

pro.lzvodoc.

najmnnje \ mln nn rtAlonn proTo .It'. IOtnn,IArdno

veravanje.

9.2.4
9.3

Dalji
Poatupok.

tok

prJpreme

opreme odvija na isti nacin kao u t. 8.4.

POlOtnpnk . 9.3.1 t. 8.5.2.

zn prfprl'mn

ml'sln

!5plt.fI'nn.ln

l70vndl

!OI" kilo iOto IOtOJ!

n t.

".5.1

I.

6

343
9.3.1.1 Na pripremljenom mestu ze ispitivenje, preme t. 9;3.1 uradi se buiotine upravno ne teren vodeci racuna da budu zedovoljeni us lovi iz t.9. 1. 3. Buiotina mora de bude tekve dubine i revnosti de stev1jenje sonde u bulotinu ne prouzrokuje naginjanje instruments. 9.4 Odredivanje se instrument i izvuce sonda u polozej koj i se zahteve dubinom bpi-

9.4.1 Nagne tivanja.
9.4.2 Stavi

se

sonda

u

busotinu.

9.4.3
9.4.4

Postavi
Pa?ljivo

se
se

instrument
gurne

i okrene
u

oko
smeru

Ronde
tako

tamo-amo.
da sonda bude \I direktnom dc-diru

instrument
.

sa zidovima 9.4.5 Svi se izbegli

busotine. drugi radioaktivni izvori morajll . njihovi utiesji na merenjR. se dr~ati dslje od inatrumnnts da bi

9.4.6 Stabilizuje se instrument \I zevisnosti
9.4.7 tlerenje Ursdi kod se jedno ili vise de ocitavanje. lreJe najmenJo

ad zohtnva merenje.

ocitavanja

mora

1 min.

9.4.8 meste

Koristeci zapreminska

kalibrecione krive koje moso Ii V).~ om ,stanju.

su

pr~thodno

utvrdene

odredi

se

na

lieu

10 HF.TOOA C - METODA HF.~F.HJAZRACF.NJA PREKO SJDJA VAZOUTIA
.10.1 Aparati i pribor

Oprema

za

ova

ispitivenje

ista

je

keo

i

u

t.

8.2

i

t.

9.1.

10.1.1

Stalnk

Stolsk omogllcava da so stalno odr?ovn optimalni Rloj va?dllha iMad mntAdjalo koji se iRpituje i instrumenta. Stalak moril biti tako pro.lektoi/l1O (napravljen) da obezbedllje optimalnu visinu instrllmenta kao i da ne pokriva donju povrs!.nu instru~enta. Na sliei I prika?an je jedan tip stalka. .

J

'~
SHke I
NAPOMKNA
primpn! ne pokrive
-

-~
jed!n! koji zadovnljava.
villinu sloja

Stalak
bilo donju

prikazan
koji stalek povrSinll

lie slici
koj!

I nije

Mole
vazduha

de
i

se
koji

obezhedlljo

optimalnu

inRtrnmente.

10.1. 2 Kalibraciona
za svak! instrument

kdva
koji so

i optimaln/l visina s]ojll vazdnha
upotrebljava i moraju biti r.esto

moreju biti
proveravane.

odredene

7

34~, .
';IO.2,Odre4ivanJo Zn odredivenj" opti~aInog optime1nog RIoja eloja va7~uha v~zduh8 post';Jlek jo sledocH:

10.2.1 Kori5te St! tri ili vise mRterijaln ne kojima se vriiodredivenje. Ovi materijdi mosu biti ili blokovl (t. 6.1.1.1) ill pripnmljt!M posudo (t. 6.1.1.2) 11 i povrUnnr.biJnnos t Iii ili ngreSl\tll pomnilnnos sa ?oemljom (t. 6.1. 1. 3). ZnJlrominska m85a matedjalR na izebranim povriinoma mora bit! razlicitIJ ., okvlrll OJlIIIISR u kome se nalezi zapreminsks mnso'msterijsla koji Cft biti ispitan. I

10.2.2 Polozi stor bmedu

5e instrument donj"

nn mlleto koJe

se

ispituje.

blokove koj! IIUnamesteni na kujnJe
povdineinstrumenta 10.2.3 Urade se dva'jednomJnutna . nje oCitavanje.

ivict! instrllmentIJ

J povdino ocitevanja broja

Instrument se osloni nR tllko dll ne ?ook1enjeju prokojase bpituje. impuille u .inlltii odredi sloj IIred-

10.2.4 Dodaju se dodstni blokov! Hi ponovo izvrse dva. dodatna'jednom!nutne

1If! lIemo poveee ocitllvanja.

vuduini

Zll 6,3 mID i

10.2.5 Nastavi se sa pov~canjem sloja vozduhe ?oa 6,3 mm i vrse dodatna ocitevanja IImnnjuJII broj imzo avaki tako dobljllnisloj Vllzrtllha promn t. 10.2., ftV" dok "" pulsa sa povecanjem visino. 10.2.6 U koordinlltni IIpscisu viaina sloja tacaka"Visina sloja sistem sde je nn ordfnlltu nllne..en broj b'p"lsa 11minuti a na vazduha. u mil Imetrima, lIr.rta sekriva na oSnovu dobij'tn.lh vezduha odreduje se na 6snovu makeimuma krivo. dat u.t. 10.2.2 do t. 10.2.6 zapreminskih masa i zabel.Joi za dv" ili vise povrs!ns makeimum eloja vazduhll zs

10.2.7 Ponov! se postupek sa materijellme razllcitih svaki mnterija1.

10.2.8 Odredi SIS prosecna visina sloja vazduhn za sve povriine. Ovako odredena . visina sloja vazduha zovc- ~~ optimalnom visinom sloja vazduha. Ove optimalnn visina sIoja vezduha kQrts' '. :'e ze od::edivanje kelibrecione krive Z8 OV\\ m.toliu klto
i za sve mlSCenja zepremillskih mas a ovom metodom.

10.3 Priprema 10.3.1 Podesavanje opreme preme etalonu mora bit! urodeno nog dana kao i keda se u rezultat morenje fmmnjlt. 10.3.2 Oprame mora da se stabilizuje na pocetku 8vakog red-

premll UP\\t5tVU probvodaca. merenja od po najmanje kao' u t. I min 8a etelo-

10.3.3 Urado S8 nejmanje cetiei ponovljena nom. To je stendardno proveravr.nje. 10.3.4 Dalji tok pripreme opreme odviJs

so nn isti nec!n

8.4.

10.4 Postupek Postupak Zll pdpremu mesta ispitivanjaizvodi s.e keo ito je opisano u t. 8.5.1 i

t. 8.5.2.
10.5 Odredivanjo 10.5.1 Poetavi se instrument na mesto illpitivanja. so dezati dalje od instrumenta da bi

10.5.2 5vi drugi radioektivni i7.vori moreju sa izbegli njlhov! uticaji na merenje.

8

:14 c

10.5.3
10.5.4 tlo koje

Stabi1izuje
Uradi se se

se
jedno

instrument
ili viSe

u zavisnosti
ocitavanja sa

od

zahteva

merenja.
koj i trajati je pr-iljub1j(!" '.(]

instrumentom mora

ispituje.

Merenje

kod

svakog

ocitavanja

najmanje

1 I'1J[I.

10.5.5 Postavi se sta1ak mesto na kome je izvrseno
10.5.6 Na nja kso i tako u t. postavljen 10.5.4.

sa doteranom optimalnom visinom ocitavanje prema t. 10.5.4.
sta1ak postavi se instrument i

aloja

vazduha

na

is'"

uradi

isti

broj

ocitl1V'I'

j

10.5.7
brojem

Odredi
impulsa

se
u

odnos
mlnuti

dobijen
prems t.

deljenjem
10.~.4.

broja

impulsa

u minuti

prema

t.

10.5

10.5.8

Odredi

se

zaprerninska

masa

u

v1aznom

stanju

"in-sito"

primenom

preth,,'I..)

pripremljene kalibrscione krive. deljenjem broja impulsa u minuti dobij~' NAPOMENA - Ovsj odnos moze biti odreden nog prema metodi A brojem impullos u minuti dobijenim proma metodi C ili obn.," to. Za bilo koji odnoB morsju se koristiti odgovsrojuce kalibracione krive.

Na osnoyu miUjenja

.

Rppuhlitkog

Zabranjeno prettampavanje (sve yule umnotavanja) sekrelarijala za kulturu SRSrhije br. 413-81114-02 od 4.11 1914.. ne plata se porez na pror,ol ttampa Savunl lIvod za slandardtzaclju Be<>grad .

-

9

346'
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA DEUMICNO OBAVEZNOM PRIMENOM od 1980'()7-3O Pravilnik br. 31-8468/1 od 1980-05-08; Slulbeniliat SFRJ,

Ukupno

atranD 10

Geomellanleka iapitivanja ODREDfY ANJE KONZISTENClJE TLA Aterbe'love granlee

JUS U.Bl.020
1980.
br. 29/80.

Testing of soils. Determimtion

of A tterberg

Jim ill

Ovai standard Ie nastao revizi/oll!

standarda

JUS U.Bl.020

iz 1 968. godine.

Predrnet

stnodarda
Ie utvrduje natin za odredivanje graniea Iwnzisteneije tla poznatih kao Alerbergove

1.1
1.2

Ovlm

standardom graniee.

(Allerberg> Aterbergove

graniee su: granlee

tetenja,

granice

plasUtnosti

I graniee

skupljanja.

2

Defmicije
Granica teeenja (wL> sadrtaj vode u kohereotnom tlu, prikazan kao procenal mase polpuno .lIvog tla, pri kojem sllno7.rnl malerijal ill kololdl tla pre laze Iz plnstltnog u tekute konzislellhmslanje. Granica plasllenosti (w p> sadrtaj vode u Iloherelltnom tlu. prikazan kao procellal mase polpullo suvog tla, pri kojem sitnozrni malerijal ill koloidi lIa prelaze iz plasUellog u polutvrslo konzlstcnlno slanje. Granica akupljanja (w.> sadr1aj vode u k\lherenlnOiii1lu, prlkazan kao procenal mase polpuno suvog tla, prl kojem sitnozrni materijal ili koloidi lIa prelaze Iz polutvrstog u tvnto konzistentno stanje, odnosno u stanje u kojem pri daljem gubitku vode usled sulenja uzorak lIa ne menja svoju zapremblu.

-

-

-

3

Narnena
Rezullati odrellivanja Alerbergovlh granie. korisle Ie za klaslflkaclju sitnozrnog I kololdnog koherenlnog
lIa, oeenu konzistentnog stanja i kao p~motnl podatak prl ocenl
druglh

flziekih

I mehanltklh

svojslava

lIa. 4

Velicina

uzorka

tla za ispitivanje

Za odredlvanje Alerbergov!h grallica polrehna kolleina malerijala II. data je u t.belil. Tabala 1 Vnla Iia po grupama Odredivanje graniee Gline I praline 500 g 50g 500g Gllnovltl ill pralina.1I pcsak lki 100 g 800g Glinovill iii prRlinasli Iljunak 2 kk 200g 1,5 kg

Odredivanje graniee teeenja Odredlvanje granlee plastieno.Ii Odredivanje graniee skupljanja

n izdanJe

SA VEZNl

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

StrAnn 2JUS U.III.020

347
granica tecenja, WL (Liquid limit)

5
5.1

Odredivanje

Pribor za ispitivanje Osnovni pribor, varijan.la I - Kazagrandeov (Casagrande) aparat eiJe su mere prlkazuno no sllel 1: sud mora bltlluadon od moslngo I poliran sa unutrun]e strano, 0 podloga na ko]u sud pado mora bill Izradena od tvrde gumo Iii obo,lilo;

-

noi za pravljenje ilebovo eije su mere prikazon. na slid 2; mcrae visine pada roelice. laboratorijski statieki penetrometar, koji Ie sasloji od !iljka u obliku slo!ca visine od 35 10m I vr!nog ugla koji it,nosi 30 :t I.; Iiljak je Izraden od nClUajuteg telika, 0 povrlin. moro blli glo!ko Ispolir.na; masa !iljka s vodicom mora iznositi 80,00 :to 0,05 g: !iljllk jCJI.tvrlten pomotu urcdaja za koeenje na nosaeu slalka lako da njego.o osovina sa b.7.0m st.lka eini ugao od 90.: pomocu automatskog ill mehaniekog uredaJa za koeenje omogutu]e Ie !iljku da slobodno pada; duhlna prodiranja IIIJka meri Ie konlparalorom; metalni sud s unulraSnjim preenikom od 55 mill i duhine od 40 mm, eije su ivice parolelne s bazom; melalna ploeica debljine od 1,75 :1:0,1 mm'sa rupieom preenikh od 1,5 :1:0,02 10m za konlrolu Isprllvnosli IlIjkll; ullsnul u rupl~u Ilijak se moro ollCIIIIpovlae.nj.m dlano po 1,loelel.

Osnovni pribor, varijanta II

-

Pomotni pribor ravna staklena ploea mera 500 nlm X 500 nlln X 10 nlll1;
nola (palele), duline oltrlce od 200 nllll -' 2 pljosnala

~tirlne

od 30111111;

- plitki sud pr.enika od 1SOmm;

-

pribor za ispilivanje sadrtaja vlatnosti prema standardu JUS U.B 1-012:

:- boea za deslilisanu vodu kapaeilela od II; hermetieki zalvoren rezervoar od nerdajueeg malerijala; - metalni lenjlr; silo sa otvorom okaea ad 0,5 mm.

-

-

27 0.5

V') a~ "40,

~
....

"
V') Q. '!-,

~
/50 1.30

Slika 1

! H~
T~''''

JUS U.D 1.020 StIRn. 3

t.:;) ~ ,~ 1-,

~
50 a!O,2S

"" 52.

~
' ,

25

L~J

~!~ ~fL
Slika 2

5.2

Pripn-.mo uzorko Odredivanje granica te~enja moZe se ohaviti na osu!enim i sltno usill!jenim uzorcima, kao i na uzorcima u njihovom prirod'JOm slanju. Org:lI1ska tla polrebno je ispil;voti lskljuelvo u prirodnoll1 slonju. V slu~oJu da Ie su!cnje provodi u su!nicl, lemperalura su!cnju ne sme preelt 60°C. Ako se ispitiV8nje ve!i n8 osu!enhll uzorcill1a, u slobodnom prosto~u iii u lulnlet, uzord SOmora]u usitn;. Ii u avanu na podlozi od lvede gume gumenim eeki~em (videti sllku 3) iii lIeklm drughn priborom kojim sc osnovne strukturne ~stice ne~e razoriU.

30

150

C> ~ 'Q

.-C>.

C'I f1

min 15 SlikaJ
Iz uzorka tla izdvoje se zena koJa ne prolaze kroz sito (D,S mm). Procenat mase materijala kojl ne prolazi keoz sito unosi se u zapisnik. Vzorku od 200 g dodaje se 15 do 20 m! deslillsane vode I posle mehnja od 5 do 20 minuta (z., malerijal ve~e plastl~lIosli du1.e vreme) Ilovljo Ie II herll1etl~ki 1.alvoren rezervoar. Clinoviti materijali ostoju u rezervooru najmonje 24 h ~ime se osigurava izjednaeenosl sadrtaja vode u tlu u celom uzorku. Posle 24 h uzorak se mora mehti od to do 40 minula. Zatim se uzorku dodaje poslepeno J do 3 ml destilisane vode I mes. dok se ne postigne uljeno konzistentno stanje tla za Ispilivanje. Ako se radl sa Kazagrandeovhn 8paratom, prvim Ispillv8njem se posUte konzistentno starJje ko. je odgovara broju od 15 udaraca. Pd upolrebi laboratorijskog staliekog penelrometra prvO lspitivanje poei. nje s uzorkom lIa eije konzislentno stanje odgovara dubini prodlranja liijka od 15 mm.

5.3 5.3.1

Ispit;vallje Kazagrandeov;m aporatom Princip odredivanja

Na uzorku koherenlnog tla odredi se sadrlaj vode prl kojem se tleb napravljen specijalnlm nolem u materijalu spremlj~noll1 u sudu KazagnilJdeovog '-apnrata zatvori na dutini od 12 do 13 mm posle 25 pad ova suda s visine od 10 m:n na elasti~nu podlogu (sUka 4).

Sllann 4 JUS U.81.020

349

~
0) Uzorak tla pre pada/lja Slika 4 5.3.2 Na~ln odredivanja

~
b)
Uzorak tla posle padanja

Pribor pro ispllivanja mora bili pOIpUno ~Ist I suv, a sud mora slobodno padali i ne Sme Imali mogu~nost horizonlalnog pomeranja. PrJpremljella masa lIzorka tla se pomo~u pljosnalog nola unese u sud uparata, tako du lIa sredllli suds uzorak bude debljine od 1,0 em. l.ltm se prortlisanimlIolem lIrde }Jen lIpr"vno dllo slida I uprayno na OSOVlllll oko koje rotlra slid. ""uSled,h"banja po~le dllgotrajne ullOtrebe prollrl, lIolse Sirlnllleba u unu Iznos! 2,0 nlln. Kada so vrh nolo

izbaelljeIz upotrebe

.

Okretanjem ru~iee hrzillom od 2 okrelaja u sekundu registruje se broj padallja suda u trellutku kada so lleb zalvorio lIa dll1.ini.od 12 do 13 nlill. Iz zOlle gde se lleb zatvorio uzme se 20 do 30 g ma50 ispillvallog malerljala i odredi sadrtaj vode

(standard JUS u.n 1.012).

.

Ukoliko lIolem nije mogu~e urezali lleb, ulvrduje se u zapisniku d. Ispitivano tlo lIije plasli~no. Ako uzorak, umeslo d. te~e pri ispilivanju, kllzi po dnu slid., Ispitiv'lIje se pon.vij.. AIm 50 i pri pOllovljenOm ispitivanju javlja ista pojava, u zapisnik so unosi napoinella da nije mogu~e ispitati granieu teeellja. .

5.3.3 5.3.3.1

Prikaz.iv.nje Metode sa tri ta~ke

rezultata

POSlupak opisan u t. 5.3.2 ponavlj. se 3 do 5 pula. Rezult.ti se uno5O u dij"gram u ~ijel11koordillatllo'11sistemu se na .pseisu n.nosi u logarltamskoj podeli broj ud.rae. sud., a ordlnatu s.drl.j vode u proeenlim. u lilleaenoj razmeri. Spajalljem ta~aka dobija 50 prava linij", Presek"'prave linije so ordinatom kojti odgovara "roju od 25 udaraea daje s.drlaj vode II procenlima koji odgovar. granici te~enja (wL)' Broj udaraea suua mora da bude iZl11edu15 i 35. Nulno je da najmanje 3 ta~ke 1ele na istoj pravoj s tim da odstupanje od pravea mole bili :I:1 % sadrlaja vode.

5.3.3.2

Priblillla meloda s jednol11 ta~kom' Uzorak tla pripremi se tako do primi konzistelltno slanje koje odgovara broju udaraca suda II rasponu od 20 do 30. Izvode 50 dva Ispilivanja s uzorkom tla iSlog sadrlaja vode. Ukoliko 50 Iz dva Ispilivallja oe dobije isli broj udaraca, dobije so isti broj udaraea, pripremanje uzorka so ponavUa. Granica tc~ellja se odredllje lako !Io sc sadr!aj vode u proeenlima za dobivcni broj udaraea pOl11l1o!i odgovarajuciOl korekcionil11 faklorom kojije dat u tabeli 2:
WL

=W .kr

* Odredbe l 5.3.3.2 ni,u aba",,_ne

350

JUS 1).81.020 Slro"D

5

Tabela 2

Broj udaraca 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Faklor (kr) 0,974 0,979 0,985 0,990 0,995 1,000 1,005 1,009 1,014 1,018 1,022

Ova mctoda jc manje taena, ali vrlo brza i mok se korislili u slueajevlma kada nlsu potrehnl tneni pudacl. ~ 120 % ne Ne preporueuje se da se korlsti ova meloda za tla s visokom granicom leeenja, a 110sa WL mote se ispitati ovom metodom.

5.4 5.4.1

hpitivanje laboratorijskim statiekim penetrometrom Prlncip odre4ivanja

Na uzorku tla odredi se sadr!aj vode pri kojem konus penelrometra taCno odre4enih dimenzija i mase (vldi 1.5.1, varijanta II) u vrem~skom trojanju od 5:t I sekund prodrc u u7.orak LIa do dubinc od 2Omm. 5.4.2 NaCln odrellivonja

Uzorak lIa pripremljen l1a naCin oplsan.1J t. 5.2 stavl se u metalnu posudu I Izravna povrSina melaillim Jenjirom. P~I ugradnji u uzorku ne smeju ostati mehuri~i vazduha. KOllus pcnelrometra, koji 50 prethodno mora dobro oCisliti i osuSiti, spusli so do povrSil1e lIa i zokoCI tako da vrh konusa utone u 110 do dubine od 0,1 mm. Laganlm pomlcanjem posude vrh konusa ~e ostavljali jedva prime tan trag na povrSini lia. Konus se lad a patljivo osloba4a I puSta da tone u lio za vreme od 5 :t I sekund IlBdo se zukoCI. Dubina prodlranja konusa je razllka Izme4u poCetnog palot.aja i polO1.ojoposle 5 :t I sekund prodlronj.. Razllka se oCitava s taCnoltu od 0,1 mm pOInO~U komparalora. . g lia I u njemu se U dnu konusnog udubljenja nastalog u uzorku lia pei prodiranj\! liljka uzlma so oko 20 odredi sadr!aj vode u procentima. Na pripremljenom uzorku istog sadr!aja vode vrle 50 dva Ispillvanja 1ako je razlika: a) manja od 0,5 mm, ispltivanje zadovoljava. b) izme4u 0,5 i 1,0 mm, polrebno je IzvrSill1 tre~e ispilivanje, c) w~a od 1,0 mm, mora se pelpremiti novi uzorak I ponovltl ispitivanje. Ispitivanje se vrll na 4 uzorka s razllCltlm sadr!qjem vode, Konzistentno stanjo IspltlvanUI uzoraka mOrl od. govaratl dubini prodleanja konusa od 15 do 25 nlln.

5.4.3

Prlkazivanje

rezultata

Rezultali Ispllivanja 50 unose u dljagram, u kojem se u koordll1otnom slstemu u lIncarnlm merama nD apsdsu nanose vrednosti dubine prodirDnja konusa penetrometra, a nD ordinatu sadr!aj vode za odgovor.ju~u dubblu prodlronja.

Rlrnlln 6 JIIR lJ.III.020

351

Kroz dobivene 4 lacke povlaci se prava linija cijl presck sa ordinatom koja odgovara dublnl prodiranja konusa penetrometra od 20 mm odreduje sadr1.aj vode u procentima kojl je ujedno I granlea tecenja (wL)' Ispitivanje zadovoijava ako najmanje trl tacke lelo nl istoj pravoj IIniji sa odstuplnjem od :t 1 sadrtaJa vo'" de u odnosu na tu pravu. .

6 6.1

Odredivanje

granice

plasticnosti,

w p (Plastic

limit)

Princip odredivanja Na .uzorku koherenlnog tia odreduje se sadr1.aj vode pri kojem valjak precnlka od 3 mm dobijen vaijanjcmna nacln prika7.an u l. 6.3 pocinje d. dohij. pukotinlee.

6.2

Pribor za ispitivaoje
Za odrec1ivanJe graniee plasticnosli tla polrehan je slede~1 prihor.

-

-

ravna staklena ploca, mera 500 mm X 500 nllll X 10 nlln, 2 pljosnala nota dutine od 200 mm I Cirineod 30 nllll, plilka posud. precnika od I SO mm,

oprelilaza odredlv"njesudr1..j.vode u lIu,
melalna tiea precolka od 3 mml vodom (oko dutine II). od 10 em, boea s destilisanom

6.3

Nacin odreilivanja

.Uzorak od oko

g pripremi se kao Clo je navedeno u l. 5.2. Od (nlpremljene mase gnjecenjem se SO formira kugla, koja so valjanjem na staklenoj ploci ohUkuje u valjak precnika od oka 6 mm. Pr1tiskuju~i valjak Istom jaclnom pomo~u diana ruke valjak se roUra napred -nalragS do 10 pula (za gl1ne vlsoke plasUcnosli 10 do IS puta) dok ne posligne precnlk od 3 mm. Kada se na valjku pojave pukotinlee, odrec1uje se sadrtaj vode. Ako so pukoliniee ne pojave, uzorak so nanovo gnjeci u loptu I ponavlja se postupak sve do Irenulka pojave pukoUniea. Ispilan\ sadrtaj vode je graniea plaslicnosU (w p). Dehijlna valjka kOntroUee se uporec1enjem sa metal nom tieom precnika od 3 mm. Prikazivanje rezultata Granica plaslicnosli ispiluje so na najnHulje ~~a uzorka, a. kao rezultat uzlma so prosek. Dozvoljena razllka izmeilu pojedinaenih rezu1tata ne sme da prelazl vrednost od 1%. U protivnom, ponavlja se poslupak pripreme uzorka i ispitivanje.

6.4

7 7.1

lndeksi

plasticnosti,
.' ~'.

konzistencije

i tecenja
.

Indeks plastienosti je razlika izmcdu vlatnosti na graniei tceenja (wL)
Ip=WL-Wp

j

na granie! plasticnosti (w p):

7.2

Indeks konzistenelje je odnos jzmcdu razli~e vlatnosti prl granlellecenja Indeksa plastienosti: I=WL-Wo c Ip

(wL) Illrirodne vlatnoltl (wo) I

7.3

Indeks lceenja je odnos jzmcc1u razUke prirodne vlatnosti (wo) i vlatnosti uzorka na granici plastlenOltl (wp) j razlike vlatnosti tla pri graniei tecenja wI i granici plasticnosti: IL = Wo - wp wL - wp

352
t

JUS U.Dl.020 Slronl 7

8

Klasifikacija

koherentnog

tla po Aterbergovim

granicama

plasticnosti

Vrednosli vl.lnosli koje odgovarujll granicl leeenja (wL) nano,", oe n" "psclsn. a vrednoollindeko. plaslienosli nanosc se na ordinalu u dijagramu plasllfnosli, kojl je prlkuan na slid 5. Taeka preseka svojim mcstom definisate polol.aj ispilivanag lia n klasifikacionom sistemu. U slueaju da je mcsto taeke na granienoj liniji zona, odnosno na udaljenosll od I % od granienih lin1ja, lio se tad a derinl!c kao granieni slufaj (npr. glln. Irednje do visoke plaslifnosli) I prikuuje Ie limbolima u obliku razlomka (npr. CI/CIl).

70 60
50 ..t;
III

W"SO ~I
I

W ,,35
I
I

I

§ 40
I/)

I

~I
I
I

I

Q. ~30
'"

I I

~20 10 0

"tJ
c::
......

Tla bez kohezijeo

I

MH
(OH)
.

CL

I
I

I

/'11

I

(~I) ~1i

.1-.

10

20 30

1.0 50

60 70 80 granica tecenja

--...

90 100

Silk. 5

Na slicije: CL - anorganskaglina niske plastifnosti
CI CII ML(OL) MI(OI) MIl(OH)-

-

-

anorganskn gllna sred nje plnstlfnosll
IInorganskn glinn vlsoke ploslienooU

prnllna niske plastifnosli (orgnnske gllne nlske pl.sllenostl) prallna srednje plastienosti (organske gllne srednje plallienostl) pralina visoke plastienosti (organske gllne visoke ploslienostl)

9 9.1

Odredivanje

granice skupljanja,

Ws

Princip odreilivanja Uzorak kojl je prlpremljen kao Ita je prikazano u t. 5.2 stavlja so u kon7.Istenlno Itnn]e koJe odgovar. granici teeenja (wL) u poscban kalup I osuli. 11. Izmerenlh masa vlatnog I suvag uzorka t\a i. odgovarajutih zapremina raeuna se granka skupljanja.

Sir... 8 J~ U.D1.020

3153

9.2

Pribor Z8 ispitivn'lie Granla skupljanja odrcduje Ie sledeflm priborom: a) Z8 metodu mere'lia volumetrijskOl skupljanja (videti sliku 6):

- posuda Z8 lutenje preenika od 1SOmm,
krufnl poreulansld Iud I ravnim dnom preenlka od SO nun I dubule od 12 nun, lulniea I termostatom, sa konstantnom temperaturom od oko + 60 . C, eelleni lenjlr dutJne od 1SOmm, slaldena ella preenika od 60 mm I villne od 30 mm, elja je 80rnja Ivlca paralelna II dnom, stlklena ploea I tri metalna valjeita, kao Ito je prlkaZlino na lliel, graduilana meRZlUaod 2S mil mOluatoftu oeltavanja od 0,2 mi. boca I destililanom vodom. vaga I 010tlj~vo~u od 0,1 g, staldenl eala puna 1Ite,

-

- silikonsk. mast; b) ZIImetodu merenja linearnog IteZllnjl: od maingl (videti sliku 7). - kalup - pljolnlti tupl not, du,Jne oltrice od 100 nun i lirlne od 20 mm, - poludl ZIIIUlcnje preenika od 1SOmm.
-

sulnlea s termostltom. s konstantnom temperaturom od oko + 60 . C, preeizni mcrae dutinc I taenolfu oeitavanja od 0,2 mm,

- boca I deslilisanom vodom.
p;},::::: :;;::;8 ~::~i.>..,..g
b)

sllikonska mast,

f1.0

t
bj

ei
~ l.. :1/,

DZ,".

'14m",

--:-

aJ

, "~~-t~
.....

1

3

SJika6

Na lliei je: 1 - posuda za isparavanje ~ 1SOmm 2 istimutl tiva 3 tiva

4 - suvi uzorak tia a) - tio pre skupljanja
-

tJo posle skupljanja

354

JUS U.Bl.010 Sill.. 9

LL

~1==dJ
c:> "
1'0

I~-:"?'~
6

Slika 7

9.3

,

Pripremauzoraka
9ko 150 g materijala se osuSi i usitni kao 110je oplsano u t. 5.2, a zatlm Ie proseje kroz slto I otvorom okaca preenlka od 0,5 mm. Tako prosejanom malerljalu Ie doda dellililana voda dok uzorak ne pOllalle konnstentan, pri eemu vlatoost uzorka odgovara granlel teeenja (wI;) IIIje malo veea.

9.4 9.4.1

Metoda merenja volumetrijskog skupljanja 'Pollupak Pripremljenl uzorak slavlja se poslepeno u porculanski sud koj! se prelhodno premn2.e tankim filrnolll sUikonske masU. Mali de!ovl uzorkn stnvljnju Ie u .redinuluda Iinganim udornnjem luda 0 podlogu, koja je prekrivena fillrir'papirom, pulta Ie da uzorak teee do Ivlce suda. Tim postupkorn i.kljueuje se moguenost zaostajanja mehurlea vazduha u uzorku. Takav po.tupak so ponavlja dok se .ud ne Ispun\" uzorkom, a zallm Ie ,eellenim lenjirom zagladl gomja povrllna uzorka I poravnn I gornjolO Ivlcom suda. Rubovlluda 50 lada obrilu mokrom, pa IUV<):n krpolll';-Napunjenilud Ie Izmerl (m I)' Zallm .e uzorak .n sudom lull na + 60 °c do kon.lanlne ma50 I merl (ma). Olulcnl uzorak Ie pa21jlvo uklon!1 prazan sud izmerl (m.). Prazan sud Ie zatim napunl2ivom I pomoeu menzure odredl zapremlna vl~2nog uzorka (V). Zallm se sud sa 2ivom slavi u posudu za sulenje, u tivu Ie oprezno Ilav! osulenl uzorak I priUsne slaklenom ploeoll1 s Irl metalnavaljelea, ~ao 110Je prlkazano na Ilicl. Znpremlna Isllsnule tlve merl se
pomGeu menzure i odredl zapremlna suvog uzorka
(V d)'

9.4.2

Proraeun
Granica &kupljanja se raeuna Iz izraza:

w. s

w-

V-Vd
'!lid

X 100

gde je: W - vlatoost tIa, V - zapremina vlatoog tIa,. Vd- zapremina suvog Ila, md .. ma - m. - masa suvog lIa.
Vlatnost tIa raeuna se iz,izraza:

w=
gdeje: m" ml - mo - masa vlatoog tIa.

m - md md

X 100

Strana 10 JUS U.Bl.020

355

9.5
9.5.1
.

Metoda merenja lineamog skupljanja Postupak Prlpremljeni uzorak stavlja 50 u kalup poznate zapremlne (sllka 7) ko]l]e pr~thodno premnan filmom silikonske masti na Isli natin kao Ito]e oplsano u t. 9.4.1. Zatim se kalup s uzorkom lull do konstantne mase I meri dutina uzorka poste SUlen]a. Ukollko Ie uzorak prl suJen]u lavl]e, mere se na]monja I naJvcto dulina I uzima Ie arltmelitka sredina.

9.5.2

Proratun Uneamo skupl]anje Ie luatava procentima potetne dutine uzorka I'fci sulenja I doblja se Iz izraza:

L. =(I Zatim Ie koriltenjem izraza:

dullna suvog uzorka ) potetna dullna uzorka X 100

poznate vrednosti lineamog skupljanja odredl zapremina suvog uzorka (Vd) Iz

L.= 100 j(J
Granien skupljanjn se posle togn odredl I zapreminski

- Vd 100 + 100
koo Ito]e koeflegent

-)
u t. 9.4.2.

pokazano skupljanja

9.6

Koefleijent Koefieljent

skupljanja skupl]anja

9.6.1

je odnos mase (md) I zopremlne

SIiVog tia:

R-- Vd
9.6.2
Zapreminski koefleijent skupljanja odreauje se Izrazom:

md

,V.=(wo -w.). gdeje:
w0 prirodnn vln?nost 110.

R

HI o,"oyv millie.ia

Repuhlieko.

..kre'ariiall Slamp.

.. kuliUlU SR SrhUe hr. 413-81/14.02
SaYnnl

ad 4. U 1974..e

plaet .. por.. na prome'

uvod

ZI nandud(z.ciju

- Deo&l'Id

356
JUOOSLOVEliSKI STA.."IDARD

. -.

,

. -,

.....-.

Ukupno strona

1

Gf!OmC!Mntcka is:pitivanjn tla ODRF.f)!VAN.TF. GRUPNOG INDF.KSA TLA
, ----11"Sla!bcaoa I lib! SRJ"."". 7'l/t3. 1

.JUS U.Bl.021 1993.

OIaj .tadarel

je objlYlj.

Tost:Lng DE _lIs

- Dnt"r-/nlltln"

"r IlrnflP Intlnx or Rol1 .

PREDGOVOR

Ovaj standllrd je UrBdna cSevinskog .tlll,
I nimMET 1 POnRul'~TF.

Komlll'jll?on

"tlln.IIlTIip. I~ ohlllllti

~ellijanih

redova

i gra-

PRIXF.;,,"F.

Ovim stnndardom Grupni lIesavine
2

utvrduje

Sf< nncin

i",rJlCllnllvnn.la knn pomnenll

"rupnog indeksil
vr..<1nollt kod

tla. klasifikacije tIa i

indeks tla

tlll II" upotrp.bljn\'JI i agregata. ZII putI'V".

DEFINICTJA

Grupni indeks j~ funkcija ko1icln!> mnt~rljJlIII kojl rrola~1 vora 0,074 !MI, grani.clI tect'njll f Innp\(1I1I 1'IIIIIticnnlltL 3 IZRA~AVAN3E

kroz

sito volicine ot-

Grupn:!. i.ndeks tla

r,'''mn "1"d'l.:oj "''' GI E 0,28 + 0,005/1 C . O,Olh rI koefic:!..Ip.ntl cfj!> "'"

izracunavlI

.I",dnsC1ni:

ado au a, b, rid

~rp<1nnstl

k~l\~u u 81l1de~im granicam8:

b

- 35 = = 0 .. x - 15 b .. 40
a .. x a 40
0
C C

8

.. 0

.. 0

c .. WI
d d

d

=0 = IP = 20

..

21i

-

1.0

- 10
procen~t
g~4nica indeks

ZG X < 35 ZII 35 < x < 75 Zo1 x :> 75 za x < 15 701115 < II: < 3~ 7./1 X ~ 35 70/1W -: 40 "I. 1 70a 40 ~ < F., . ~n ~ ZII WI> 60 -; 7.8 IP < 10 ': za 10 ~ < rp < 30 '\'. 7.8 IP > 30 '\'. frakcijp.
tecenja. p1asticnosti.

gde je: x

kojl

I'r~ln",1

krnz Rlto

vA1ic{nQ

otvor.n

0,074

mm,

w-

I~ -

Grupni inr\...kR 5<1 Zl!Iokr.llltl,illj"
DesJooljltorl: g~;lpn! I bdllJl jo'

I'"~ rol1.ihl i7.i r...n hrn.l. II.', r.P<".h~nit~a i'pjtiYa~Ja

:n~p.:(S.gr~r,ic~ 1.'t.r.J~. I.!"~r. rl~~t :,~,'~'i,

...

~"VF.7.Nr 7.IIVcm 7.1\ !;TI\NnARnT7.Ac:r.JU

-----

-" ...--...--, ..-...-..-

357
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVBZNOM PIUMBNOM od I.VII.I"" Gcomchanicka ispiliY~nJa ODREDlVANJE PROMENE ZAPREMINE

JUS
TLA

U. Bl.OZZ
m.i"l.
S"JU 10/1"1.

RelenJe hr. 18.1449/1 od 5.111.1961; SI.lbeni lid

Tes/ing of soils. De/ermina/ioll

of soil volu/lle efrange

t

!

1

Predmet standarda

..

.,.

Ovaj Ilandard

propisujc naein odredivanjo

promene zaprcmine

malerijala

II..

i
'2

2 2.!
2.2

Definicije
Promena zaprernine je odnos razlike zapremine vlalno, I IUVO, uzorka rrerna masi ~Uvn!!uzorka u inlervalu od granice skupljanja do granice ZRliecnosli. Graniea skupljanjaje kada se osu~i. onaj sadrlaj vode, pri kome malerijall!a prcslajc do smanjuje IVO)" "'I,:cmiou preslaje da povccava svoju zal'leminu

~
~
:I

i>
> 0 ;1 0

:I

2.3

Granica zasicenosli je onaj saddaj vode, pri kome malerijailia pri dodavanju vode.

I
. :J
i
"" .. C' f .a

3 3.1 3.2

Namena
Rezullal odredivanja brana i dr.). slul; za occnu pogodnosli molerijala lIa ZI1izradu ohjckala (n"sil"l. rczllllale 7.8-m~l "'n"janih ,iale lIa

Odredivanje promene zapremine po ovom slandardu ne daje pouzdane sa vcCim proccnlom sagorljivih saslojaka prema JUS U.B1.024.

~

I
I
~

4
4.1

Princip odredivanja
Granica skupljjlnja odreduje se n~ uzorku geornclrijski prnvilnog oblik" vUltu"jemI 'II"CP
rcmine rre i pOlle IUlcnjR. Graniea ZRsieenosli odredllje se neposredno posrnal.rnnjem ili posredno,
"'" 7,01"

4.2

7.Avi..,o 0.1 grulli.., leeenja.

'3

i!
'CI 0
Q

5

5

Oprema
Zn odredivnnje promene zRpremine slu'.i sledeca °rrema: premu.)US U.81'o12; - oprema ZR odredivnnje vlll!nosii 1111

. ~

-

. I I l
3

E

-

cilindar sa isliskivaeem, prcCnika 2 do S em i visine 4 do 10 em; mikromelar sa podeljcima od 0,01 mm; posuda za pripremu malerijala, zapremine oko 1 I; lopalica za mc1anje malerijala; boca-prskalica.

6
.6.1

Nafin odrcdivanja
Granic~ skupljanja Malcrijal Ua se pripremi lako dn bude pribli1no ispod granice msieenosli i cilindar napll!'i. Prilikom punjenja cilindra Ireb:. obralili pal,nju da ne ostanu proslori ispunjcni vazduho, n, Polor. se uzorak izvadi iz: cilindra iSliskivaeem, slavi u petrijevu P05UU, iz:vaga i osu~i do k"ust~ntnc mase (mn). Zalim se Ilavi u eksikalor da se ohladi. Odrcdi Ie zapremina uzorka pre i pOlle'lulen)a (V i V 0)' najbolje pomoeu mikromelrn, mcrenjem pre~nikl1 u dva prl1vca na lrl mellA (gore, dnle i u IOredini) i merenjem visine na pet mesla (Celiri ivicc unakrst i u Iredini).
V'kupno .uanl )

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

I

1. obnoYi V.I970.

358

.
6.2
'

Granlea zasleenostl M'alerijal tlasepriprema na isll na~in kao za odredivanjegranieele~enja i valjanja prema JUS U.BI.020, slavi u staklenu posudu i poravnaJlornja povr~lna. Na ovu povrlinu se pusti da kaplje voda i posmatra se da Ii je materijal upija. Kada posle padn kapi vode povrllna ostane sjajna, uzorak je zasicen i on se izvaga (m.). Potom se uzorak osuli i odredl saddaj vode, odnosno graniea zasil!enosti (w.). Granica zasll!enosti odreduje se indireklno za razne mnlerijale pomoeu dijagrama, odnosno obrazaea koji dnju grnnieu zasicen05li zavisno od graniee te~cnja.

7 7.1

Izrai!unavanje rezultata
Gnnlea Apsolutnl skup'janj. sadr!aj vode (w.) na granici skupljanja, u %. izra~unava se po sledeeem obraseu:

w.-w.-~_Y

mn

100

gde je: w. = al'5olutlli sadrlaj vode pri kojoj se spravlja uzorak. u %; V .~ zapremina vininog uzorka, u em"; Vo = zapremina suv°l! uzorka, U em~: mo = masa suvog uzorka. u g.

7.2
'

Gnnlea

za.lecno.1i

Apsoluilli sadr!:.j vode w, na granici zasiccnosli u (:. izra~unaYase po sledeeem obrascu: w" ~.-/~m'!.. IOO~

m.

gde je: mo = mnsa suvog uzorka. u g. m. = masa zaslcenog uzorka, u g: 7.3
I)romena zapremine Promena zapre".ine se izrn~unava po sledccem obraseu: 6 V" v.=-~! V gde je: V = zapremillll vllllnog ulOrkll, u em); V 0 .: zllprcminn suvog uzorkll, u em). 100

Promcna 7.uprcminc m(\"c sc odrcdili i7. dijugrama (vidi sliku) koji se dohijll kadB se nB ordinaillu . osu lIallesc grnnicll skupljlllljU II %, 7.lIlim nallc,se IIgllO koji l>rcdstBvljll pravue promcnc zaprcminc, i dllije se 1111 (\nlillllill IlIIIICS..io~ IIrllllicR 7.lIsiccllns.i II ~:.. Nil IIp,dsllnl nsi Ilnhljo ." IllIjvcce 1'1V, ",1"","(\ lllIJVCCII promena zaprcmllle. Oolllie promello l.8pre. millc dobijuju sc 111\ al'SCisi. kada sc kao ordlnala lIallese apsolutni sadrlaj vodc u %, illja se gornja ta~kll nallll.i 1111 prRveu promcllc zuprcmine. UglI(\ « se . "lIhlllIlVU il. slcdcceg obrusea:
elg«=-m(t V.

- -

.

gde je: mn = !nasa ~UV()g u7.orku, u g; V 0 = zaprcmilla suvog ulorka, u em'. Apsolulni sadrl.aj vodc (w.) se izra~ullavn iz sledcccg obrasea:

w.~w.+
gde w. V Vo mo je: :

V-V. 100 mo
u %:

al'5olulni sadri.aj vodc nu gralliei skupljallja. "" zaprcmina vldnog uzorka, -u em3; = em); = zapremina suvog uzorka, u masa suvog uzarka, u g. '""

359

:.:

Orllll/clI ZII

~

r
6'1..~'1OD

Pro-

Ztl rom/". ffWU AV

8 8.1

Odrec1ivanje Uneamog skupljanja uzorka
Iz odrec1ivanja promene zapremine mole Ie iua~unati .

obrucu:

.

I veli~na linearno,

Ikupljanja

po Iledct!em

1... I
,de je:

100 -[ - ~ cot,", (w.-w.)+

.

100

]

100

cot,
w. 8.2

(w. - w.) najva promena zapremine, A V, U %: "' apaolutni sadrfaj vode na ,raniei zasi"nolti, u %: w. - apaolutni..a~j vode na ,raniel Ikupljanja,U %.
Lineamo Ikupljanje mote Ie odrediti direktnim merenjem dullne uzarka u zasi.;cnom I luvom JlanJu, na OInovueep 10mole iua~unati velieina Ikupljanja uzo~!tapo jednoj dimenzlji Iz Iledct!e, ohrulCa: Ah 1 .100 h. ,de je:

-

-

'Ah - h.-ho. u nun; h. - du!ina uzorka u zasi"nom stanju, u 81m; ho - dlifinauzorkau luvom llanju. u 81m.

9

Broj odre4ivanja
Promena zapremine odrec1uje Ie najmanje na dva uzorka. a !tao rezullat urima 5e prosek. Dozvoljena razlika izmec1u pojedinih rezultata sma izoOliti 2%. Ukoliko to nijc Iluuj, opit 10 ponavlja dok. Ie ne dobiju dva rezullata u dozvoljenoj craniel. Napomena Po ovom standardu mole Ie odrediti promena znpremino I na naporemct!enim uzorcillla, prl ~cmu 10 u eilindar u,rac1uje prirodno vlaton materijal na naein naveden u ta~. 6.1.

Veza sa dru,im JUS U.B1.012 JUS U. B 1.020 -

standardima Odrec1ivanje vlafnosti tla Ocfrec1ivanje sranica tcecnja i nljanja tla

Stampa: aeoar.dale!

...aftOId HVocI

-

IIeopad

360
JUGOSLOVENSIU S'fANDARD SA PRIMENOM od I.VI(.196R. Geomehanifk. i'pilivanJ. OREDIVANJE SADR1.AJA SAGORLJIVIH ORGANSKIH MATERIJA TLA
Rd,nJ. br. 18-1449/1 od 5-111-1968, Sldb,oJ

DK

624.131.

3

I

JUS U. BI. 024
111-1968.
lilt SFJU br. 10/1968.

TC$lillg of $oils. Delerminalion of the (','mbu.lliblt

,

ami organIc ntaller "anlelll of a $oil

! ~ III
1

1

Prcdmct standarda
Ovaj standard propisuje nafin odredivanja s",1r~3Ja ,'a.gorljivih i organskih materija tin.

t ~
i ,§

2

it
~ 3

c::

Definicija Sadrzaj sagorljivlh i orgllr.skih materija je odnos mase organskih sastojaka prema ukupnoj masi ~vrslih saslojaka Ila. N all1ena
Rezultat odredivanja 51",; pri oceni hulilel" tla prema nje~ovim ri1.ikalnim i mehanifkim osobinulIIR.

~ JIC

!! >
0 WI 0 tel :t

4

Metode

ndredivallja

c
0 'U 0 N ~ 0

v

~

-- metoda larenjem ne. lemperalur; od 700 . do goo.c, Za odredivanje sndrZaja organskih materijn primenjuje - lUetoda mesanjem sa vodoniksuperoksidom.
5
5.\

Za odredivanje slIdrzine sagorljivih maleriju primenjuje se: se:

Metoda brcnjem
Princip odrel1i"l\ja lz uzorka till odstranjujll se sugorljive muterije iarenjcm na tempcraluri od 700" do 800 .C.

I; g ;

~
::I

5.2

Oprema ovo odredivanje sluli sledeclI oprema: Z" .- unalilitka vaga: - susnica sa mogucnoscu odrlavanja stalne temperature

::: ~
;J ...

na 50'C; oko 30 em);

-- eksikat"r;

~
E Q. :::: ...

>.- vulrostulni porcelanski IOIl~ic. prc6nika 30 do 50 mm i zapremine elcklri~l1a pce za !arenje do 1100 "C;

5.3 5.31

kldta za hvat'lI1je loplih predmeta.

Nafin odredi vanja Uwrak od 10 do 20 g oSllScn do konstanlne maSe nil temperalu" .,.! 50 .C, stavi 8e u lon~ic i izvaga (mo). Lonfic sa lIzorkom se zatim stavi u vec zagrejanu C za !arenje i fari na tem. peratur; od 700 do 800 .C do kOllstantne mase. larenje traje pribtiZno f'" 20 do 30 minuta. Posle zavr~enog Zarenja, lonfic sa uzorkom se ohladi u eksikatoru i zatim izvaga (m). Moze se iariti na bilo kakvom izvoru toplote propisane temperature.

,.

~
&:

r: " 0. = e

.

5.32

Izra~unnvanje Sadruj sagorljivih

rezultata mu(erija u procentima

izra~unava se po sledeeem obrascu:

OD~
gde je:

100 mo

mo = masa lIzorka sa lonficem pre larenja. u g, m - masa uzorka sa lonficem posle larenja, u g.
Ukupno luana 2 JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU 2. obnovn X -1971.

I

I

Slrona 2 JUS ti. 0 I. 024

361
.

5.4

OpRg prlmene

Metbdu iarenjem ne treba primenjivati za materijale Iin koji pokazuju reakeiju 1111 HCL i smJr1.e sulfate i hidratizirane alumosilikate, jer oni fnrenjem gube den svoje mase.

6 6.1

Metoda sa vodoniksuperoksidom
Prlnelp odrecllnnJa Jz uzorka tla odstranjuju se organske materije potapanjem

oksida. 6.2
Oprema I m.terijal Za ovo odredivanje

.

uzorka u razredenu t~nost vodoniksuper-

slu!i sledec!a oprema i mnterijal:

6.3 6.31

analitifka vaga; su~nica sa mogucno§tu odrhvanja temperature od SO' do 110 ~C: eksikator; fda od vatrostalnog stakla, zapremine 1000 em) i prefnika oko 14 em: kldta za hvatanje toplih predmeta: stakleni ~tapic za mdanje; vodeno ili peRanokupaiilo;

litar vodoniksuperoksida (HaOa), razredenog destilisanom vodom u odnosu I : 3.

. Uzorak

N.~in odre41vanja

od oko 100 g malerijala lIa, osu~en do konstKntne mase na lemperRtur! od ~O .C, stavi se II slaklenu fa!u i izvaga (mu), U fa~u sa uzorkom stavl se 2,00 do 400 cm) ruredenog vodonikluperoksid a u odnosu 1 : 3 i to pri vecem sadrfiiju organskih materija manje, a pri manjem sadrhju vl~c.. Posle toga, fasa sa suspenzijom stavi se u kupatilo temperature pribli!no 60 'C, gde se vrli rc:akeija. Uzorku sa vecom kolifinom organskih sastojaka reagens se dodaje nekoliko puta, I to po 100 em.' u intervallma od jednog sata. Reagens se dodaje SVedok se reakeija ne zavrli. Reakeijll je l.aVr~cna kada preslane izlafenje mehurica Iz uzorka. Posle zavrlene reakcije, fala sa suspenzijom se izvadi iz kupatila, nalluni destilisanom vodom, dobr.. izmda staklenim Itapicem. ostavi aa se staloli, i izdvojena voda odstrani. Ispiranjc treba ponovi!i nekoliko puta. Posle ispiranja. i!a" sa uzorkom se stavi U,sulnieu da se lull na temperaturl od 105 'C i posle zavrlenog sulenja Izvaga (m). I z r a i! una van j ere z u II a t a Sa.Jrfaj organskih malerija izrafunava se po obraseu navedenom mase posle farenja uzmc masa posle sUlenja. u tai!ei 5.32, samo 110 se umesto

6.32

6.33

Polio materijailia mofe da sadrfi razne 'proccnte 'Organskih sastojaka, preporufuje se da se sadr!aj organskih malerija odredi na veeem broju uzoraka, I na osnovu toga usvoji prosefna vrcdnosl. Opseg prlmene ~eloda 511vodoniksuperoksidom daje dobre rezullate za materijale I!a sa. humusom i koloidnlm organskim materijalom. Ogranifeno se mofe upotrebljavali za malerijale sa neraspndnulim biljnim ostaeima (korenje, grane, lilCe, ltd.).

6.4

Stampa: 8801r8daJd .r.,aek1 u¥Od

-

r.cI

362
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOIII rRlMRNOM 04 I-VII-t9". Geomehani~ka Ispitlunja ODREDIVANJE SADR2AJA KARBONATA TLA

DK

614.131."

I

JUS U.81.026
111-I 968. br. 10/1968.

ReleD).

br.

18-1449/1 04 5-111-1968; Slulbenl

Ust 8FRJ

Testing of soils. Determinatioll of the. carbonate of contenl of a soil

1 ~
II

1

Prcdmct standarda
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja sadrlaja karbonata tla.

:. u
= ~ i
~

2

Definicija
Pod sadrlajem karbonata podrazumeva se oanos mase kalcijumkarbonata \lzorku materijala tla, prema ukupnoj .uvoj masi \lzorka. (CacP), sadrtanog u

=

j
.. 0 ~
=

3

Namcna
Rezultat odredivanja sluti za ocenu postojanosti tla prcma izlutivanju i z.'\ potrcbc obogn~en.ia tla karbonatima. Sadrtaj karbonata se odredujc istovremeno sa odredivanjem sndrlaja sagorljivih i organskih sastojaka larenjem, prema JUS U.BI.024.

e
.,

i ~

>

4

Princip

odrediYanja
sonom kisclinom (IlCL).

~ .0 ~
E ~ >
.!j "1 :s 0 E =

Uzorak materijala tin se U zatvorenom prostoru izme!a sa razblaIcnom pri lomu se meri koli~jna razvijenog ugljendioksida.

5

Oprema

i matcrijal

;;
III

~
::I
II

Za odredivanje sluIi slede~a oprema i materijal: Sajblerov (Scheibler) kalcimetar, prika2;an na slici; .-: analiti~ka vaga;. od 10S. do 110 .C; - su!nica sa mogu~no!~u odrlavanja temperature . barometar; termometar za merenje sobne temperature; mreZasto sito, otvora okaca O,S mm; sona kiselina (HCL), razblalena u destilisanoj vodi u zapreminskom

-

-

-

odnosu

I.: 3.

"5

~
u ... A

6

Nn~il\

odrcl1ivllnjn

=
~

.
;

~
~

~

Materijal tla mase 100 g usitni se, proseje kroz sito otvora okaca O,S mm, osu!i na temperaturi od 10S.C do konst~ntne masc i obladi na sobnu temperaturu. Potom se uzlTie uzorak do 5,0 g (m) i stavi u staklenu bo~icu (poz. I). U bo~icu se stavi i epruveta sa razbla!cnom sonom kiselinum. Pri otvorenom ventilu na gor~jem kraju graduisane cevi (poz. 3), pre stavljanja ~epa na bo~icu, treba izjedna~iti nivoe vode u cevima (poz. 3 i 4) dizanjem ili spu!tanjem ccvi (poz. 4) sve dok nivo vode u ovoj cevi ne dode na nulu. Staklenu bo~ieu, u kojoj se nalaze uzorak i son a kiselina, trebn zatvoriti gumenim ~epom i izvrnuti tako da se kiselina razlije po uzorku. Pri tome se, radi uspe!nije reakcije, bo~ica lo!~e trese. U b~icu se ubaci ccv i oslobodeni ugljendioksid (COv prolazi kroz ccv (poz. 2) i poeinje da pot iskuje vodu u graduisanoj cevi (poz. 3), a preko nje i vodu u cevi (poz. 4). Proces trnje dok se rcakcija ne zavr!i, odnosno dok nivo vode u graduisanoj cevi ne stagnira. Posle mvr!ene hemijske reakcijc', pritiske vodenih stubova u ccvimn (paz. 3 i 4) treba ilJedna~iti spu!lanjem ccvi (poz. 4), I na grnduisanoj ccvi (poz. 3) oeitali mpreminu oslobodenog ugljel1dioksida (V), kad su nivoi vode u ccvima (poz. 3 i 4) izjedna~eni.

n

Ukupno .gaDa :I

JUGOSLOVEN8K1

ZA VOD ZA 5TANDARDIZACUU

I

\. obnovR. V -1970.

Strana 2 JUS U: 81. 026

363
u 'c.

Odmah
Zapremina

poslc toga na baron1C!fU ~c n~ila I,ritisak 111m Itg. a IlLIh:rm(,nHe(ru (cmrcr.l(ura
V se odrcdujc n" ectiri IIzorku. a k"" rC/lllla! sc IIlim" prosck.

3 -2

--i::===. "'7 lzracunavanjc rczultata
(CaCO)). 11~'.:.. izracunava sc po slcdcecln obrascu:

Sadrzaj kalcijumkarbonata,

k. .

V.n

nlo

gd. je: . V = zapremina ugljendioksida. 11em3: dobivena vrednost I em3 CO2 prcracuna se u CaCO), u %; n = koefic:jcnti cijc 5U vrcdnosti za otlrcdcnc priliskc i tcmpcrature date u tabelama I. 2 i 3; masa suvug uzol'ka, \I g. "'o~' T"bcla I Tcmpcratura .C 13 14 ---------.---.--. _n"'___--714 71 H 715 i 716 I 717 i 713 . 0.3941 0.394(, O.3'T52 0.39511 .O.39f>4 I 0.39r.~. ..' I 0,3959 0.3954 0.3931 0.3937 0.3942 0.3948 0,3913 0.3919 0.3930 0.3935 0.3907 ... 0.~924 . .---.--- .0.3906.. 0,39 I..2 0,31184 0.3890 0.3895' ..... 0;3901 0,3860 0.31165 0,3871 . 0,3877 0.3882 0.311S0 Hg. nllll
I

VIcdnosli n ---_.

I-:~~"
0.3924 0,3914 0,3891 0.3867 0.3843 0,3838 0.3813 0,3789 0.3782 0.3752 0,3726 0.3719 0.3693 0,3667 0,3659 0.3930 0.3920 0,3896 0.3849 0,3849 0.3843 0,3819

I

i

712 0.3932 0,3929

15

-0.3936

---17
18

16

,-_.. 0,3925' 0,3902 0.3818 0,3854

0.3854,

--

19 20 21 22 23 24 25 26 27

O,379'!:., 0.3849 0.3788 0.3824

0.31130 .. 0.3835 .0.3811 0.3805 0.3799

~3758 0.3800 -~.~~~!. 0,3732 _~.372~- 0,3743 0,3736 0,3725 0.3763 0.3709 0,3698 0.3737 0,3683 0,3672 0.3730 0.3664 0,3704 0.3675

0.31165 0.3871 'OjS410.:i846 .-..--.- "." .... 0.3822 . .0.3816 .-. _~~?S.II~. 0.3~!~. 0.3~0~.. 0,3774 0.3779 0.3785 O~37S3--'OS759 0.3748 ..... . ".-' 0.374(, 0.3752 0.3741 O,372S 0.3720 0.3715 0.3(.88 0.3699 0.3694 0,3680 0,3686 0.3691 0.3860

~:387-7 0~~8~X 0.3852 ....- . 0,3827 .. .0.3857 .-.-.-0.3833 ......-

I

0.3821 ....__.._. 0.3826 .- .. -"'" 0~J.79~ :~,37.9~0.3764-...-...--0.3770 -_... 0.3757 ".-. 0.3734 0.3704. 0.3696 0.)763 0.3736 0,3610 0,3702

364
Tn&clll 2
... Temperalura "C 13 14 Vrcdnn,li n Hg. mm I 0.3~97 0.3987
,

JUS U. .I.Olb-Slran. J

-m-""-i2O!7-ilI""m-723 0.3975 0.3965 0.3917 0.3893 0.3893 0,3880 0.3981 0.3947 0.3923 0.3899 0.3893 0 J868 ,,0:32~6 JO.3~?20.3958 10.3958 0.3929 0}?04'J 0.3899 0,3874 0.3934 0.3~io 0.3904 0.3880

726 I m 724 i 725 0.4003 ,,~.4.~~). ~:~O!.~.. 0.4020 9." 0.3993 0.3999 0.4004 0,4010
.
1

.

"--

15=
16 17

0.3941 0.3947 ~O}952l?:?9~8 0.3963 0.3969 0,3975- -Oj~i8~ 0.3984
I

0.3940 0.3915 0.3910 0.3885

0.3945 0.3921

0.3951 0.3926

0.3956 0.3932

0.3962 Oj~38 0.3932 0.3907

._-~

19

20 21 -E-.23 24
25

0.391 5 _~~?~I.. ~.?9~~ 0.3891 0,3896 0,3902 . -,. .-.

,,~.~8~~ 0.3844 0,3~38 0,3831 0.3832. 0.3807 0.3801 0.3791. 0.3775~}77.5.0.3768 0.3768
,

0.3849 0.3843 0,3812 0.3186 0,32?9.
0.3152
0.3726 0.3718

2.?~~ 0.3848 0,3818 0.3791 0.3784-'
0.3758
0.3131 0.3723

0.3860 0.~~5~ 0.3823 0.3197 0.319~'
0..3163
0.3137
1

0,3866 0,3871 0.3877 .~?~~9 0.?S.6~ 'o.mo 0,3829 0,3834 0.383\1 0.3802 0.3808 0.3813 0.3795 0.3~O,1 0.3806
0.37~9.
0,3142

0.3882 0.3876 0.3845 10.38/9

i0.3812
' I

0.3774
0.3741
1

0.3779
O,37:1~.

O.378~
0.3758

26
21

~:3742
0.3715

,~:~7_4~" 0.3115
"

Tabela 3 Temperatura
VrcdnOSli Hg:-,!,_~ n ".

.C
13

---'''-'-'--'- "
,

-.------..-.'

728 0.4026

129 0.4031

730 0.4038

I 731 I 0.4042

14 15 16 ---r7-

-18-_1.2
~".-

0.4015 0,4021 0.4027 0.3994 -0.3999(),'4005-0.3967 0.3973 0.3979 0.3943 -0:3949 0,39540.3938 0.3943- 0.39490.3~13--~= ::'-:o.[€ix.=. =-~;~9i4. :" '
-~~~___~~~9~ --~}~~Y..
,'
1

0.~i132'O.403~- 0.4044 i'O.404'!., 0.4(155
0~4010 O.3nO O.J960 0.3954 0.4016' 0.402210.4027 10.4033 0.3990 - 0.3995 0.4001 10.4006 0.3965 I O~3~71 O.;\'J7(): O.JIJH2 O.~,)60 I O.39()5 O.3'}71 (}.~97(;

132 0.404~

,

733 0.4054;

734 0.4059

-".--.....-.-.

735 1 0.4065

I
1

!

0.~'1~9. ~(1'.~'13~ 0.39411. O.~')4f, 0.3')04; 0.~91U 0.391~ 0.3'J21
:

: 0 ~'151
11..1'.121>

...:..2!_-- ._C?:.?_8~___~~~!~- ~.::'~?2..- O.J1<98 O.?-903
-~_.
23

(U9IN
°.31<71< 1.,

~8..?~,..
0.6824

_.£:..3856__,_.~.3~61,_.- 0.31<87 ,: 0.~872
0.3830 0.3835 0.3833

24-

0.3817

0.3822 0:3828-

25 --u-

0}790-"
- 0.3164

0.3796

0.3806' 0.3839 ,1>.384410.3851\10.3855 0.3180'0.3812 i ojim ! 0.3823 0.3828 0.3769 !()3774 -- 0.3772 0:3"785 I 0.i790 ; 0.3796 0.3801

0.31146 " 0.3R51

! (I..1X~:3 ! O.Jxx') _ i (U862 I O.3X57
'

i 1/1..1<11-1:O.1'i20

I

0.380\-

1

1

Vez:I sa drugim
/

st:llldardima

JUS U.OL024 -

odrcdivanjc sadrZaja sagorljivih i organskih malerij:l tla

<.
Stamp.: Deoer,adakl lurltkl zavod

-

Tleo,rad

UDK 624.13~.41

:004.1
,. .~. ~..

..~._'

...--.--------

365
JUS U.B1.027 1993.

J'UOOSLOVEi'iSKI S'i'A."'ffiARD

GeomehanickA ic;pitivanja t1a ODRF.DIVAN.TF. UKUPNOr. SADR7.AJA SULFATA U TLU --

~.. '-"--Ovaj standard je objavljPJI U "Slu1bcoo8 I islu"'-'-' SRJ". br. 72/')3. Tost:.iDg of soil...
PREDGOVOR Ovaj I't6ndard JII urllrlilll devinllkog t 11.. 1 Knmi~i.i~ ?.1 ~1:I\r,rI~rrl,. 17. nhlM;ti zpmljllnih

.-..-..----- Dcter..innt ion or I hn {"tn1
. '" -_. .-.-.

.'m1phRtn content

'..----

of ...oil

radovs

i gra-

PRRlJrtf.T I i'ODROCJf. PR TMi':NF.

(}vim standardOfo1 RC utvntnj" nllc'.in ,.,.in.,tl,..;"j" 1"IIrlr7.II.l11 suHata 11 prirodnom tlu, ukljuclIjuci SVP. prironnl' snlfnt" l""m ?lIn"m~rijivih ,,1"<:lIjeva. Dobijeni rezultati daju saarr-aj slIlf.8ta vrpmA ,,?imlln.i.1 ,,?nrkll, pniito sadr7.nj sulfata u tlu sa "e " vT.ameno:n, 7.lIl.'isno or! godiiinjPK rI,.,hll , "r"mr>nl"klh "I'lova, menja. 2 REAGF.NSI
moraju d;:. tmaju anaJiHi'.ki k\'lIlitpt.

Re6gansi

2.1

Er.riju;r,-hJorid..

rast'IOT. kO'H:t>ntr.1r:ij<! ;0 g/T.. 'JprlnoM IItrn
k:l,;n1:1n... h1nrov,.,rlnn'r:nt> kl"'.d.inp. (811!':tine 1.1/1 g/mL) 11

~astvori

s" 50 g barijum-hlot"lrln'n

rle,r;tilovane

vorle.

2.2

Rr.7.o1..zeull hloTovooonicnn

Razbla7.i !'c 100 mL konr:p.ntrovllnp jednom litT.11 dp.stilovane voria.

2.3

Rll7.b18?en:l.

rRstvor

Rmonijt.lkn. (;:!II"t Itl"
kon'~nntr:1r.i

Ra7.b1azi 2.4

sp. ~OO mI. Amonljllka
rn:;;tvor

0,"'/1
it"

p./mT.) 11 .I",inom
1)(1 fI.;r..

11trl1

rlestJ.l.)Vane

VOG".

S,noT.o-nitrl1t"

Rastvn"i

se

D,S' g l"rphro-nitr.1!':'!

II Hi mT. <1""t;ln",~n"

y"rl<L

2.5 nr<'1C1nn vodn.
Pc.mesa 2.6 3 3.1. s" .., ..T, b-comn sa (pI nvi). 500 mT. ,I""t i 1oy"".. \'0';...

T.niunu:o;-papir

APARLlTJ I PRTBOR :'\l1snica 110 mog1lcnoiicu VAglI sa (lnr?:'!\'nn.!n tpn'p",'nt.II"" oel 7; or; do 80 °c.

3.2

AnaUtir.ka

t.1r:no"CII

o'1f",tiv:.njn
,

mlll"p. 00 O.OOl
."_M '

g.

lJcsuipt.orl: r.~drt.~1 SIJlf~t~ II t.ill. q~n'~~~!,'~~ irp" iv~"j~. "7.nl'~~t.!~. rrirO'ir.n t.lo
,.-

I b:dnn.1n

SAnr.Nl

7.AVnn 7.1. STMmARnT7.ACTJU

----.--..-..-.-.

... -..-----..------

,,~613 '3.3. Merni '.sa,staklenim 3.4, ciIindaT od !'tllkIII bruRenimcepom/'" boce zaprl'mine .(ml'n7.nrn)., ." ,. prni'.nlk" "

, '.-j . prihli?nn ?r. mm ' ,vI"1ne50 mm,

,pve konusnl'

500 mTo,':"n

"tnld"'nfm

poklnpr:em.

3.5'

100 ~m. j 3.6Porculanski loncie 7.11zlIrenje. pr...<':nikll ~5 mm v!"ine 40 mm. pnrr:nll1n,,'d ]oneic 7.,11 filtriranje. NAPOMENA - Ume&to ovoga mo?e dn"l! 'upnt:r"hl 3.7
3./1

Stakleni

levak

7.a fUt"Cirlln.;",

pr"r.nikn

Pee 70a zarenjA,
Eksikator, Filtrir-pllp;r

sa mogueno!<r.u "''''7.''''nojll
250 mm "II "lllkn~"lom. tekstn1'p. ("II plnvnm otvnrn

tl'mp"rlltnr.p.

od 800°C.

precnika fine sitll

3.9

trllknm). vl'.1icln,;2

p1'pcnlkll mm i

~10 Mm. 425 IJIII sa priJemnim

3.10 Laboratorijska posudama.

kvadrlltn!h

3.11' 3.12
3',13

Tarionik

sa tuckom.' ili
Sipke, boca crevo,

. dobra
du?"'"

Vakuum-aparat,
DVA staklene Plasticna Gumeno

filtllr"kll
150,rlo

rumpA.
200 mm i pr('celkll vodu. ~ rlo 5 Mm.

3.11.
3.15, 4

(Atrcaljkll), 7.a spajllnj..

7.11 rll'''111nvn~u Vllknnm-pnmpl'.

I hor:p. 7.11 flltriTllnje.

POS'IUPAX"

/..1

Pripreml1

u?.orka

tIll

osu~jl ".. u "nAn Ie f do kon"'tAntnf'l mAsn aIi pnr' Lovom Uzorllk tlll koj i !'s is;>itllje da temperaturll ne prela:d, 80°C i no ll1n;. Tnko pdpr..mljan l1zor'ak i7omorJ, se sa tscnoscu od 0,1 ~ njegove prvobitnp. mll"p'; 7.lIoe]I'?-1. mA"8 (m ). ,,111 fntl'. noh1 Ik11 gfp",; ,)bi .'kristalnu vodu ako NAPOMENA- Msterijal koji "add1. , 'se za~rl'.,a iznad odret1ene tE'mp"TAtllr""
'

,

NAkon merenjll \lzorak se proseje k1'o7. "ito nrl 2 ",m, II "vi kTlIpniji delovi osim kamena zdrobe se da bi pro~Ii kroz Altn. nil "ftn nrl 2 mm (kRmlm) ne sadrzi NAPOMENA - Smatra lOP.na materljAlknjl ""I A"'"
gipsa Ovo je II vecini I'lllcajeva tllt:no. nll Iowp"n>! t.l>! mol'u rill AarlrZp. grudvice "veee od :z mm i u oVllkvi.m !lIul:~j"vlmn Alp" t.rl'hll rul:nn f7.rlvojH.i. i:l:drobiti ds knjA je, profile kroz sito. bi, proho kroz sito od 2mm i poml'F.lltf "II frllkr:!jom
sulfate. ,''', '

,Materijal

koji

je pr05so

kroz

sjtn 17.mpr!

".,!'III

tncn"Ar.n

'mase i dobijena

masa zabeIe7.i,(m2)"

orln,1\ '

njegove

ukupne

Materijal koji je proiso kroz sito orl 2 mm "mllnjujp. ,bije proseeni, uzorsk mase,od oko'100 g. Ovako pripremljeni materijlll ,cine otvora 425 ~.
,Cd ovako
"oko'10. g.

"I! c<Jtv1'tllnjem rllI,hi proho

dolt se ne dokroz

i7.rlrr>hl "P. n tArir.nfku
{;o" V," ntI.\"m

sito veli-,
0<1

priprE'.mljenog'mlltp.r1jllll1 ,
' '

.

,Ot. f7r1V!",II

117.01'llk 7.11 ispitivanje

2

...

0._"

...~

h..

,p

-..

R

R.'

367

Nakon ovaKO sprovedenr-:; po~t"pkn m:nrnk "'.. ",tRvi 11.",takhnu posudl1 za merenje i su~ina temperaturi izme~ll 75 'c i RO 'c. lJzornk "'.. ",matra 5uvim kada .Ie razlika uzastopnih merenja, u intervlll11 t)rI 4 h, mnnJA orl 0,1 % prvobitne ma"e \lv-orka. NAPOMENA Obicno .Ie dovoljM :01l~I'"J" on 12 h.

-

4.2 Pripreml1

ekstrakta se iz sl/sniee.
ponovo pr.. izmeri. i posi.

Posuda za merenje sa osu~..nim 117.orkom Zll i:op!.tivAnj.. i?vadi II eksikatoru i izmeri sa tacno"clI on 0,001 g. .
Oko 2 g uzorka pren.."'.. 1;" 11 hocn nn 500 mT. (I.. .masa.p°!ludp. :1.4) .! pORuda

ohladi

Masa uzorkll :lzracunll uzi~anja uzoraka,

se k.10 rn?1 fkn

:;.' uzorkom

(m:!)

NAPOMENA.-Kolicina uzorkll 7.11i~pit.i nl1j... Mvi..i 0,1 .."od:ajA se birR tako d,-, prfh1fii:n" "'8 dohij" tRIo)!. f,~rqllm-"lIlfRt.R
Preko pazeti

..uHAta. Masa uzorka mll5110,2 g.

IIzorka u boei nalij.. "'... 200 m~ rllzhln!"",, hlorovorlonicn.. kiseline (t. 2.2), de se meterij81 ne prn~lp" pn~to jr r,,"kc:ij" ~Irna. Boca se poklop! satnim satnog stakle (t. 2.5) isstaklom i sadrzaj polako kllVn 4 rlo 5 min. nonjR "trR"R pere s.. 1] .bocu. \I kojoj 5" kll"" 11>:"rn1<. i rlo<ln :I mT. hromn.. vode (t. 2.5) u vreme dok 50 s'-'drzaj kuva. nodRje rAzhln7.p"I raRtvor IImonijeka (t. 2.3) (naj. "''' I'°lllko

bolje iz birete) dok tecnost nl'7."m!rl"" nn IImn"ijllk.
Tako dobl.jena suspem:ija

u drugll konusnu nakon zavr~etka
prvu me~a boeu. dok U tu 5e ceo

filtrfr" R" nrlmnh nnkon k11vllnja kro? gllst fUtrJ.r-papir'" hocR 11 kojoj .Ie bila suspenzija boeu od 500 mT.. Kllrln oeedi '"'' po?ljivo izvadi iz levka i stavi filtrirllnja, fjltri~-pRpir "e
boeu doda nn

u

a

I;e 20 mT. rll7.hl"?(\n,, hlorovodonicne vi""
ki~...linp. 'Ilko je

kiseline

(t. 2.2) i ili .Ie

NAPOMZNA

- Potrebno

talog

rastvori.

.Ie dodati

dorlato vise amonijaka

sadrzaj oksida visok.

Uzme se filtrir-papir i ispira vodom rlok se n.. i7.gllhi 7.uta boja. do kljucanja boee a filtrir-papir se bact. SAor?Aj hoc" "'P. 7."gr"j" zeni rastvor amonijaka (t. 2.1) kilo ~to .Ie rll"ije ob.ia~njeno. kojoJ RI') n/llllzi. filtrat Hltrira kro? gU5t filtrir-papir 11 nOC:11 .
riranjr.. "

IspIra
i od doda

se

bned

razbla-

Saddaj
prvog

boee
HIt-

se

4.3 4.3.1
blago

Odredivanje EkstT.akt
kisell')

se i~pituj.. reskeije.

1.11<ml1~ -pApi rom

f oorlAje

hlorovorlon

iena

kiselina

do

Tako dobijeni -hlorida Ct. da ne kljllca, Ostavi Ukoliko izmedu
do

ek",trAkt kl1VII ~" d" k 1.in<':nnJn II? d"o"\,,,"J.. 2.1) kllp ;>0 kAp 117. "Inlno m"~nnJ". R"~tvor i pokrlven nAJm.oni" 1 II. 0.1 s.. ~tR107.i. A potom ondll nekollko

25 mT. rllstvora ",p morA or?Atf

barijumtopao, AU

se

sl1~penzi.ia

kllpi

bArijum-hlorida. dok zagreva sulfet ali ne

talozenje nije
dva dodavanja
klJucanja

potpl1no, rlnrlA ~" .101< rARtvora barijl1m-hlorida "P. prp'",tRnnriA ",n tRlo?i. Rastvor se ponovo
1 h.

tacke

i to nIIjmnnJn

4.3.2 Talog barijum-sulfntn morl1 niti pR?lJivo prp.""t na prethodno iiaren meren pore1l1anski lone ie za f i.l t,.; rllnj". Talog moze biti pRii:lj ivo pr"n'!t nil orlgovarajuti filtrir-papir NAPOMF.NA

i izu sta-

. klenom levku

-

radi

filtrirl1njA.

.

cilt..ir'p'iJlr

g'lstine

lIh~tmpn N'J 5\1.

h

--

-. 3

368

-~-_. ._.~-_..._._-_..-

'Ispiranje taloga vrsi SI! nl!kol iko putn "r..r,om rl"l<t i lo\';mnm voelom dok u voeli ne bude blorida, ito se proverlivII j'lr"l<t"..I<nm 7.1II1\'H,..nO!'ltI prfr1nr111vRnj\l rRlltvora srebro-nitrata (t. Z.4). Inn,;ir. 7.11 fi Itrlrnnj8, talog S8 suii na porc..lll""ki na ln~ or, 1'10 110 or, oko ~o min. a 7.at!m se temperatura postepeno povecava do 800°C i 1111toj l..mp..rnt\lr! r1r?i nlljm/lnje 15 min. "..lflltll, II ne postoji elektricna NAPOHENA - Ukoliko je potrl'ono or7.n nr1r"~ivRnj.. pec za zarenje, loneic mo7.(\ 1'111!';(, ,,11;;1 11 !'I11;;nicf nil temper/lturi 105 'c do I h). U ovom slucaju su 110 'c do prest/lnka gubltkll mllSA (obl,;no j" r1ovoljno 4.3.2.1 elektrienoj Ako S8 uptorebljllva peci za zarenje

rezultati manje tacn!.

'

Nakon auienjll i zorenja porcull1nllki Innr.Cr. 7.n flltrlrRnj8 se oh1~di u ekaikatoru iz razlike mase (m4) II"! ,17.rll,;unava i izmeri sa tacnoscu ad 0,001 g. HR"" tlllogn
palmde 4.3.2.2 Z/l zarenje Ako se sa talogom i mll"n prn7.n" po"ur1n 7,R zlIrC'!nje, kro7. flltrfr-pllpir, flltrlr-paplr i talog se Atave 10nr.ic,7.11 7.lIr..n.lC'! i pnlRg/lno ,;use i 7.lIre. I Ako se upotrebljava elektricn/l pAC 7.11 7.Rr..njA. lonr.lc 7.11 7.IIrenje sa filtrir-papii postepeno zagreva do rom i talogom sobne temperature Atlld "I! .. pl'C 7.11 7.lIrp.njn 800 'c. Aka se upotrebljava neki drugl plRmo:onik, Hltrlr-pllpir i tIIlog Rt/lVe se u ]oncic za zarenje i polAko o!'H,iie 17.0111'1 mlllng plllmAnII. .vor1..ci rar.una da Sa filtrir-papir ne 7.apali.
Z/lrenje ad oko 15 min je dovoljno.

talog

u prethodno i7.aren

filtrira i izml'rl'n

vodonicne kiseline, zatlm ,;a nl!Ko1iko
zarenjem cd 15 min dovede do konstRntnp.

n..kollkn kllpi koncentrovane hloroSadrzaj u loncicu se posle hla~enjll OVIA7.! kRpl "" koncnntrovRnl! lIumporne kiReline, pa,
mAI<".

hllldi.

30 mln

u 8ksiklltor\l

i meri.

NAPOHENA

tokom zarenja nesto barijum-sulfatamoze do pr..d"! \1 ",,1 fir1 r1"j"tvom "g1jp.nikll iz filtrir-papira. Dodavanjem nekoliko kllp.i "Joro""r1n"if.n.. ki"pl inn prp.vodp. se sulfidi u hloride, tlllo~ narijllm-fl1Jlfllta. Viiak a daljim tretmanom S\1mpornom kl"..];nnrn r1nhiJ"
- Obrado kiselinama

po,,]..

zRr..njR

.I" potrennll

poiito

kiseline se odstranju~ft ~arenjpm. .ovo m07.e dl! sa ?8npmari 'I ",'clni prAktlf.nih ~Ia!;a taloga ?lIranje. (1114) 54 tacnoAcu (11'10,001

''''I

!;lUr.II.lPVA, ,." i7. pnvecllne mn5ft 10ncica 70a

~ i7.rnr...nR"1I

s

I7.RAtuM1..VANJR

SlIdrzaj sulfAta rac\1nllt (kilo izracunava se prema obrascu: .

fi03)

II n':nnvnn..

l17.nrkll

t.III,

i7.rll7.en

\I procentima,

503

=

34.3

.

--ml . III)
kro7. "Ito

"'2,

. 1114

gde je:

1. .. -2 III 3 . .. 4

masa uzorka pre prosejavllnjn. masa materijala kojipro.1e
masa upotrebljenog

u grllmlmo.
ad 2 mm, 11 grllmlllla,
tIll. u .!trRmimll.

-

materijllln

Rlasa taloga

posle

zarenjR,

u grnrnlmn.

,.11 tnf.nn-'r.1I nfl 0,01 5adrzaj sulfata se predstavljR nbrlll"'"'' nd o,;novne 'vog materijllla tla. . NAPOKENA - U slucajpvima gde je IIIIr1r"IIJ ,."lflll.lI \'pr.1 nd 0.'> , holje je di opit odredivanja 5adr?ajn ,,"Hnt n rn"tvr,,'1; i viII II, '!ndi.

,

mase

su.

da se ura-

.- '. 4

.....----..
6 IZVF.~TAJ

369

0 ISPTTTVANJ~ 0 il'pitivanju mora dA imn 1'1..,lp.r.i UkllpAn I'lIdr7.sj l'adr7.Aj: 1'1Ilfllta Grnd i li/ltll:
I

Izvestaj

Izvrsilac

ogleda:

Ohj..kat: 111I~(>tinA hr.: tla:

Datum
Opis materijala

Broj uzorka:
Dubina Masa sa koje je uzorka u7.orak g je pro~ln kro7. r.ito U7.pt:

(m1)' u koja

Masa materijala 2 mm (m2), u g Masa konusne boee

.i I'uvog

tIll.

11 jI,

Masa konusne

boee,

u g materijaln tIs ('"3)'," p~sle posle & 7.87.a-

Masa upotrebljenog

Masa loncica za zarenje i ol'tAtks renja (prvo merenje) , U g
I
i

L-renja

Masa lane ice za zarnnje i ostntka (drugo mcrenje) ,u g
Mass loncica za zarenje, u <'I

f-Masa ostatkr. U g Masa ostatka (m4)' u
.;;

~osle posle

zarenja

(prvo

m..rp.nje),
j-

7.6r"njA (drllg~

",,,rpnje)
mn-

Proeenat
terija1u 34,3

sulfata
tIll '"2 m4 ,

(kao 15°3) 11 OS""\',,"m

m1 . m3

.

\1 '%.

lIa 0S00V1I Bii;ljonja

KiTIistarst.va

~talllpa Savr.rni 7.Avnd 7.a r.t.andardi7.acijo - 1Iooqrad r.a knlt.crn Rr.l'uhlilto ~rhijo hr. 413-:\113/97. od 7.4.01.1997.. 7.ahranjel1O I'r...t ~'p;rvanir. (f,\,r. VI'S!./! m>nn'avanjal

DC plaCa se porez Da pTOllet

----

- ......--..--

5

UlrVpno ",rana 5

370
,

.

:

jUGOSLOVENSKI STANDARD SA PRIMBNOM u4 1-1.19711.

Geomeh.nl~ka Isplliy.njl ISI'ITIVANJE DIREKTNOG SMICANJA

TL~

JUS U. Bl. 028
VII-1969.
111& SFlU br. 19/1"9.

Keleu,I. br. 11-3877/1od 15-VI-19"; Blalberl

Tesling

;/

solls.,~Irt:Qrlng lesllng

1 ,l
<I

,

Prcdmct!itandard::
Ovaj Mandar,l propisujc IllIe;1\ iSl'ilivanja din:lanup; smieanja tla kojc slufi za odred.ivanje smieajne cvrM"\~ tla

a 0; ~ !i
'0 C

2

:'llIIII1CII~
Sl:l1io:ajll:L eHsI"c!a Iia .Iul.i kao kri!erij odredivanja . i slllhiln."li prirodnih padina tll,

it
.. ...

j
= .8

.

slabllnos.i

i nosivosti objeklla .

od materijilia I\a

~
'

3

Princip Ispitivanja
Uzorei tla ol'lereeuju se pritiskom. a zatim horizonlalnom silom koja izaziva direktno lmie&l\ie po sredini uzorka, pri eemu $C mere otp'ori uzorka prema tom smicanju.

I.
..

i:I
..

.
~

4'

Aparati. oprema i pribor
Za odredivalve smical\ia sluf.t" sledcc!i Uf':lTali. '''I'rco;:, , I'ri\1",',

i 1)
,f

;

4.1 4,11
,

AplrnOi Vr5l0: aparala Primcnjuju se ,'hieno sledec!i Ilparali 7.a direkln" 'lIIk:ulje: ...,... aparal u ""me so uzomk podvrg:wa dcjsl vu silc "dredene velieine, a regislruju se dcfl.rmacijc uzorka u praveu smieanja: ..,,, uparnl u komo se izazivn deformlleija u7.l.rkILodrO:llo:no: voU!'!ine, a re,lisLruju so silo koje hU im'1.val.: Ie defllTmaeijo:. Apllral..1 silllma odredene ,'elieinc Ovuj IIparnl.l'rikazan je nil sl. 1 i sastoji sood: - ncp..kr~ln..g mclalnog poslolja (poz. I); - 11IIjmunje Iri mclalne kutije kvadralnog i1iokruglog preseka !'!ljeslranicc. odnosno prc~Dik. il1laju veli~inu SOili 100 mm. a koje so sastoje od donjcg okvira (poz. 2) prievr~og vijeima za poMolje. i s"rnjcg pokrclnog okvira (poz. 3) preko koga dcluje Imiea,jna sila p. u visini sredine uzorka

: ; ~,

a
18

1

a j ::

4.!2

i
;
A

='

I
~
E :I 11

(1'1'7..4):,
najl1\anjc Iri mclalna poklopcn (poz. S) prcku kojih IIcluje pritisak p. po II\'C k:unciiepll;~e (po7.,.6) ~:t ~vaku kUliju izmcdu kojih ~c slal'lja uzurnk; urO:llaju 7.a iluzivllnje prilisnc ~ile p i smieajne .nc p. udglwnrajucc vcli!'!inc; kl'I1\(\.\I":IIIII"I1 za mCI'cn.;everlikalnih dcformaeijn 11'1(17,7)i kl'n11,oralllra za ,,'.!renjc hUliwJllalnih ° ,I<:!'.'rmacija (poz. 8). nc i\ P II I' a t ~ n° tI 0:for m ad jam a \) d r c II OJ "e I i ~ i n e
'

. i
f 4~; 3 \

6: 4.2

.

Apnral jc bli~unupamlu
el~klrOm(\l..ra,

I'" slla se rcgisLruje dinamC\l1\clrom (mernim a sl1\ieujnu

lae, 4,12, s:uno ~I" ~csmic:JjnndeCu,mucija Kunstanlno povecava 1")111'" /'
l1rSlenom).

Oprcma

~-

PrimcnjllJc .0 sle"cea I'prema:
oprel:m z:t odredivanjc vlnfnosli prema JUS U.Bl.OI2. l'prcrna za odrediyal\ie zapreminske Idine prema JUS U.bl.OI6.

I izdanJe

JUGOSLOVENSKJ

ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

1. nhnllv n 1\ ,:'\111,

StraDa 2 IUS U. !ii. 028

371

':0'.:

Slika

I

4.3

Prfl?or Primenjuje se s!Ctkci -rriL.'l':
-

--

-

!abloD za obra(hv~"je ".:.~ ka§ika za.lipan.k uVlrk:1; u;, kn: no~ za ravn>inje
posuda

. . k 1 '1 _A"':".G.1Of,U1.or a II' po$u d 11za pflprem anJe porem~nog

y

.

uzorka;

!uk sa Dalegnulo/':\ ~i.;()." Z.l.<'Z>;je uzo,ka;
za su!<;n.i,. !;~,,~~;'ij~.I!\ tin, zapremino oko I I;

- bc.o;a-prcka1ic1. ...<la1"'o1jo: materijala tla; .- vag.. oda"vlIJ'aju;<~& kaJldcit~ta. sa ta~no!cu od t g. ... .-. -

5

Priprema i ugradivauje ":~~I'alm
Uzorci nokohercnwog i kohorl1l1h\"B \J~ priplomnju U7.ora'LDuekoherenlnog tla so i ugraduju nil razlicito nacine.

S.l S.lI

Prlprema

I ugr.dlvanje

U najmanje trl k\ltije 1.1\smic3.nje. ciji su gomji I donji delovi (pol.. 2 I 3) pricvr!ceni utika~ima jedan za drugi, stavl so donja ko.mena plocil (POl.. 6), pa se iz pOludo, koja jo prothodno izvagana zajedno sa materijalom tla, sipa matorijal isu!on Da vazduhu. Matorijal se slpa do potrebne visino koja, u zavisnosti od vrsto materijala tla, iznosi do 30 mm. Gomjn povr!ina I'lISutog matcrijala paf.ljivo Ie izrn,vna lIoum. DOllj.. kamcna ploi!a j" od J,epOr07JIOg matcrijala, ako so ispitivanjc vrli bcz: drellirnnja uz:orka. Ako se ispituje sa drenlranjem uzorka, ploe.. mora biti od paroznog matcrijala. Za ispitivanje .uzorka u zbijenom St81\iU ",aterijal tla sc zbiJo u kutiji pribliil10 do one zbijdlosti . pri kojoj Ie feli smicati u7-Grak. li'd'slo ugradivanja uzorka u svaku kutiju izvllga se posuda sa matoriJalom koji jc preostao. prvobitne Dinse i sada dobijeno mase prodstavlja mnsu uzorka koji jo ugraden u kutiju. lzmed se debljina uzorka u kllti.ii, pa se stavi poklopac ploeom. (pOl.. S) sa ugradonom Razlika

S.12 . S.13 S.14

gornjom kamenom

Potom se pricvrste komparatori (pOl.. 7 i 8) za rogi51rovanje vertikalnih i horizonlalnih deformacija i o~itaju po~tne vr.cdnosli nn komparatorima. Zatim so prcko metalnih pokJopaca (pOl.. S) uzorci opterete odredcnim pritiskom koji iZl10si prema vrsli matcrijala tla: za prvu kutiju O,S; za drugu 1,0; 1.&treeu 2,0 i 1.&eetvrtu 3,0 kp/cm2, ili za prvu kuliju 1,0; za drugu 2,O;za trceu 3,0 i i!etvrtu 4,0 kp/cm2. Ta optere&:nja se ostave da deJuju do vertikalno konsoJidacijc \1zorka, koja se postife kada sloganjo za 24 sata iznosi 0,02 mill. Polt\m Heuklonc utika~i koji riksiraju gornji den kutije za donji i gornji '" od donjcg okretanjcm vijaka koji so odupiru deo kutije so odvoji donji deo kutijo. Nalc2no povrlino gornjcg i donjcg deja kUlijc ~c prothodno nama!u vazclinom da bi " so iskljuCilo treDjc. Sada jc uzorak pripremljen za ispitivanjo.

372
5.2 , ",-5.:!f\
'---" '

J1JS 1J.BI. 07J Str."" 3

Priprcma I ugradlvanJc uzoraka kohcrenmol

tla.

Uzarak od noporemol!onol matorljnla, Odmnh poslo vndonjn uzorka iz omota U komo je /!uvan, izrelu so nal.jmar\io 3 komada lIa, ne~to vel!a pd prost ora u kutijama za smicanje. Pomol!u spccijalnog uredaja Hi pa!ljivo ru~no iseku se uzorei veli61no koja ta/!no odlovara prostora U kutijllmll i slave se u kutije. Od preostalog materijala treba uzcti dVIl uzorka za odredivaJ\je vlamosti tla. veli6ini

5.22

Uzorak od por.cmel!enog pa zbijenog materijala Zbijeni uzorak, dobijen sa lerena, ili zbijen I obraden u laboratorijl 50' i stavlja u kutije kao II tn6. 5.21.

po odredenom

pOSlUpku, Ise/!e

5.23

p kutiju pribillno nn Uzornk od poremel!O'nog matO'rljala. IIgrlldO'n grllniei te6enja Potre-bnu koli~inu matcrijalll treba usltniti i dugim IlIe~anjem sa vodom dovesti pribli!no U stanje konzisteneijO' bllzu granico tcl!eJ\ja kojn sO' kontromo u KlIsligrandeovom aparalu. Materijlll so posle toga unosl u kulijo za smieanje do pOlrehl\o visine. Od preoslalog matorijala treba uzeti 'dvn ulorkll Zll odredivanjo vldnosll.

.

5.24

Po Izvl~enom ugmdivanju uzarka prema ta6. 5.21, odno~no 5.22 iIi 5.23, dalji poslupak je isti kan u la/!. 5.13 I 5.14. 1'Ime jc uzorak pripremljen za ispitivanje. Za kamenO' p]o~ u kulijama'va!i ono ~to je re~no ;) tal!. 5.11. Pri ugradivanju uwrka na graniei te~nja, treba voditi ra~una da 50' prltisci predvid~ni u ta~. 5.14 ost\'aruju postepcnim p,wO'l!nvllnjcm. dn mnterijal no hi iscuria iz kutije.

,6, 6.1 6.11

Ispitivanjc

smicanja

Ispltlvoujo IlIIlcanJn neknhcrcnlnlh lIIaterljoln Pre po~tkn smicanja pripremljcllog uzor~a treb" rr~vcriti da Ii su delovi kutijc odvojcni. Z"tim sc postcpeno povccava. Pri .tom sc o~itavaju silo p. kao i 'na gornji dco kutijc delu.1e sHom p. koja 50' ,.clicine horizontalno i \'crtikalnc doformacijc uzork" \I toku traja!.'ja'isriti,'anjil. Pri ispitivanju araratom sa kontrolom ~ilo odredene veli6no, horizontalne dol'ormacijo so citaju rred svako povecanjo silc ))" sve do lom:l uzorkll, o:-dnosnu do lrcnutka kad" komparator (sl. I, poz. 8) ne pokaie naglo povcClinjo deformacijc. Sila P.. kojll 17.itosiod 1/20 do 1/40 odsile kojll izazi\'n pritisko premu lac. S.I.t, r.wecnvll5e u jolinnkim vremen~kim ra7.macima - sVllkog minuta, II u zavisnosti ud vrstc matt.rij:ifll tla i njcl!°v~ konzistcncije. Posle izvr~nog smiellnja uzme 50' sa gornje .. . i donjc stranc uzorkn pu jednn uwrak za odrcdi\'anja

6.12

vlatnost;.

6.13"

Pri ispitivllnju aparatom u kome se i1.aziva derurmacija ddrcdenc velicinO', smicajl\U silu u pn'a dva minuta treba ~itllti svakih IS sekundi, a d!Llje.pri svakom povec!al\ju hori1.ontalne derormacije za po 1 mm. SmiclIJ\je troba produziti dok horizontalna 'dcformacija nO'dostigne oko 15% duline uzorka. ukoliko no nastupi ranije. Smieanja 50'vr~o br7.inom od oko 0,5 do 1,0 mm u minlili. Pos)e izvr§enog smicanjn uzmo 5C sn gon\io i doJ\jo strnne uzorkn po jedan \lzorak zn odrO'divnnjc vlatnosti. Ispilivanje kohcrcntnih rnaterljala Op.te odredbo U zavisnosti od nacina ugradivanjll uzorka, smieanje mole da se ispita na prirodno neporemocenim uzorcima, poromel!enim pa zbijenim uzorcima, iii uzorcima koji su ugradeni na granici tcl!enja. Ispitivanje uzoraka od noporemecO'nog materijala i od poremO'l!enog pli zbijenog materijala mo!o 50' vr~iti sa dreJ\irnJ\jom ili bez dreniranja uzorka. Ispilivn.\io uzoraka ugrndO'nih na granici teceJ\ja vdi 5e samo sa drenirnnjO'm. Ako se uzorak ispituje sa dreniranjem, uzorak troba da .Jefi-u vodi. lspitivanje di'oniranjn uzorka ad neporemO'l!enol matorijala. Ispitivanje bez

6.2 6.21

6.22
6.22\ 6.222 6.~3.
.6.231

Ako 50' ispiluje aparatom u ta6. 6.12.

511dejstvom sile odrO'dol\e velicine, postupak je isti kao ~to j~ navedono

Ako so ispitujo nparatom u kome se iznziva dcrormncijn odrcdcne vclicine, postupak je isti kao ~to je navedono u ta6. 6.13, s.tim ~to brzina smicaJ\jn trcha da iznosi 0,02 do 0,16 mm u minuti. . I () to' r i j a I a. 1 s p i I i van j 0' 5 a Is pit i van j e u z 0 r k a 0 d n cpo r c m 0 c e n sma dreniranjem uzorka. .
Ako 5e uzorak ispituje aparatom sa dO'j;tvom sile odredO'no vcli~inc, postupnk

u tac. 6.12.

.

je isti kao Ito jo na vedem'

StraDa 4 JUS \J. BJ. 028

373

6.232

Ako se ispituje aparatom u kome se i1.nzivlI deformllcijn odredena velifine, postupnk je isti kao Ito je navedeno u taf. 6.13, ali brzina smiennja mora da iznosi oko S mikrometara (mikrolla) u minuti, tako da ispitivanje traje oko dVli duml. Citalljn ne treua vr~itl tako ~csto kao u ta~. 6. J3 nego znatno

rede. 6.24
6.2S Ispitivanje uzornka od pnrcmecenog Ovi uzorei se ispituju na isti nafin kan u tnf. 6.n, Ispitivanje uzoraka ugradenih Postupak je isti kao u tal!. 6.23. na pa zbijenog odnosno 6.23. graniei tefenja materijala

7 7.1 7.2

PrikaziYanje rezultaln .
Rczullat ispitivanja prikl\Luje se nR dijl\gramu deformaeija i dijagramu Imieanja. Dijagram deformacija prikal.uje 7.avi"w~'. ir.lnlliu deformacije i Imieajnog napona. Dijagram dtlorma. cijn dobija se, ako se nn ap~ci~\I nnnosc ,,"'ifine hori7.ontalne deformaeije A L, u mm, koje Ie fitnju na komparatoru, a na ordinali odl!",'"rllj"ci r.micRj"i napon! T, u kp/eml, koji se i7.rafunuvl\ju iz smielijne sile Po po obrnscu T',''''
preseka g<le je A = povrlina Za svaki vertikalni pritisak uzu..~" \I kUliji,

A

U r~12.

7.3

crla ~ po jedan ,Iijagr:"'!\ ,I<:forrnacija. I' Dijagram Imicanja prikuluj~ 1:11;,;o\"si i/.lnCltu vcrlikulr/ol! pritllka p,l odgovarajuce Imicajne fvrltoce T..ax. Ovaj dijagram Ie dobijc uk" S,' 'HI al'~eisu nanose velifine vertikalnog pritiskap, U kp/em2, a za'ordinatu odgovamjuce smicaj,\~ "\'"I(I('e Tm... \I kp/em2, koje se odreduju iz dijagrama deformaeija prema ta/5. 7.4. Jedan primer dijagrama .defnm1:1(.ija prikazan je nl\ 51. 2, IUI kojoj kriva I prikazuje derormacije koherentnog zbijenog u%orkn, a k ri"a 2 defqrmacije nekohercntnog uzorka. Dco krive I od 0 (\0 A u kome je ~l11icajni napon proporcionalan deformaeiji naziva se zonom elasti/5nih deformacija, a deo (1clA do n. II komc sinicajni napon raste sporije od deformacija, naziva se ZOllom plastil!nih defl.rmacijl\. Napon II tnl!ki 1J {'rcdstavlja smieujnu I!vrstocu Tmu. Tal!ka C u kojoj kriva prelui u horizontalu oznu~ava grunieu te/5enja. Dco krive od B do C je zona td~enja, a deo il.l ta/5ke C zona klizanja materijaill. Deo krive'2 od 0 do A je zona ela.tict;ih deformacija, 0& A do B-jezona plastil!nih Qeformacija, a deo iza B je zona klizanja. Tacka B jc mcka l1ajvcceg napona i jednovremeno ta~ka loma. Napon . u tll:/5ku B prcdstavlja smicajnu /5vrstocu T..",.
~o

7.4

or

~

:!-

B q~
I-- - ,-:,/0.6 /
o,~

~..--

'-e

.c:

./
'I / j
0 , 2 3 ~ ~ 6 1 ~ 9 W 0 ~ U u .i L rnrn Slib 2

q2 0

/, If'

7.S

Primeri dijagrama smicanja prikal.ani su na sJikama 3 i 4; i to na s/. 3 dijagrama za koherental materijal, a na sl. 4 za nekoherentni matcrijl\l. Kada ta/5ke A, B, C, D Icfc na pravoj liniji kao Ito j. na Iii kama 3 i 4, ZIUI/5ida je ispitivanje pravilno izvrleno. Ako to nije Ilul!aj, znal!l da ilpitivanje rU,je pravilno i treba ga ponoviti, odl1osn(> ponavljati dok sC.ne dob~u tal!ko u pravoj liniji.

374
,,3 ~ .. -~2 )3 Q. ~2

JUS U. BJ. 028 SIr.n. $

Pkptcm"
Slika 3 7.6
Slika 4

P/<p/cm'
.1

,

Iz dijngrama smicanja dabija se uga" unutr~njeg lrenja materijola 'II kaa u80a kcji z:lklap" prava . A, B, C, D sa harizontalam. Jz dijagrama za kaherentn; materijal dabija se, sem taga, jat i velieina kahezije mlllcrijal.. c, u kp/em2, kaju predstavlja adseeak na ardinatnaj as; ad 0 do. preseka sa linijam A, D, C, D, :1 Inkad~ kahezijski napan u kp/em2 kaJi se dd'ija bo adsceak na apleis! o.d 0 do. preseka sa linijalll A, D, a" .

C, D, ili se izraeunava po. abraseu a,
Za nekaherentne

tg'P materij:1lc kahezija i kahezijski napan imoju vrednosl O.

-~

.

Veza sa drugim standardima JUS U.B1.012 JUS U.B1.016 Odrcdivanje vlafnasti tla Odredivanjc zapreminskc t,"ine 110

.

Stamp.: Beoll'ad.1C1 lraf1ekA aavod

-

Beolnd

!:>K 624.131. 4

375
Geomebanl~ka IspitluuJa ISPITIV ANJE SMlCANJA U TRIAKSIJALNOM APARATU

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA PRIMJ!NOM oil t.i.t!l71.

JUS U. Bl. 029
X-I970.

ReleDJe br. 18-5011/1 oil ll-IX.I1170; SlaibeDI lilt 8FIU br. 43/11170. Testing of soils. Soil shearing test by triaxial apparatus

i
:I

1

Predmct standarda
Ovaj standard propisuje na~in ispitivanja direktnog smicanja tla pomo6u triaksijalnog aparala.

I
I
II

2

Namena
Smicajna ~vrstoca tla sluti kao kriterijum za odredivanje od tla, kao i stabilnosti prirodnih padina tla. stabilnosti i nosivosti objekata iloradenih

j
II

3

Princlp ispitivanja
Uzorak sc Ibvi u celiju triaksijalnog aparata, eelija se gornjim poklopeem hermeli~ki zalvori, opteret; konstantnim svestranim pritiskom bo~no i odologo do konsolidaeije uloorka, a POIOnt se uloorak preko

klipa odologo optp.reCujevertikalnom silom do loma.

.

f 11
...

U loku opita pod ralonim uslovimn regiotruju se: naponi, deformacije ul.orkn, prolllena 7"p,elllil1e. promena pritiska porne vode i na ~.novu dobivenill analiza Ie iua~unava smicajna ~v'stoca.

i
i

.0

4 4.1

Aparati,
Triaksljalni

oprema
aparat

i pribor

g

I
I
:I

a

I
::I

i

:I

I
j

i ~

l

Triaksijalni aparat (51. I) sc sastoji od sedam urcdaja. Uredaj I se sastoji od eelije (51. I, pOl.. I) koja ima eilindar od pleksiglasa ili drugog pogodnog nta. terijala. Cilindar sc postavlja na donji metalni poklopac (POl.. 2) koji jc vijeima vez.an za postolje (poz.. 3). Donji poklopae je ksnalima povezan sa svim ostalim urcdajima i ima postolje z.a poslavIjanje uzorka .<1'97...4). Na cilindar se postavlja gornji mctalni poklopae (pOI.. 5) koji se vijcima (pOI.. 6) povezuje za donji poklopac.Poslavljanjem gumenog zaptivaQ izmedu cilindra i donjeg i gornjeg poklopca, eclija se hermeti~ki z.atvara. Cclije su konstruisane za prHiske od 10 do IS atmosfera. Veli~ina eclije zavisi od veli~ine uzorka. Celija .Ie konstruisana tako da se uzorak m07.e preko uredaja II izlofili svestranom konstantnom pritisku. Sa gornje slrane uzorak se pogodnim uredajem optere6uje vertikalnom silom preko klipa (POl.. 7), koji prolazi kroz olvor na sr.Jin; gornjeg poklopca i 10 lako da je otvor zaptiven. Vertikalne sile se mere dinamometrom (poz.. 8), a vertikalne derorm...jc 'se mere komparatorom (pOI.. 9). Na gornjem poklopcu eelije nalazi se ventil loaispuJtanje vazduha iz eelh.lluda 6e eelija puni te~no~cu pod pritiskom, a takode i mala ccv~ica za ubacivanje male koliCine \llja za bolje zaplivanje olvora kroz. koji prolazi klip (poz. 7). UredaI II slufi za svestrano opterecenje konstantnim silama po bokovima uzorka i odozgo. Urcdaj sc sastoji od rezervoara delimi~no ispunjenog te~no~cu (51. I, pOl.. 10), a delimi~no vazduhom. II. donjeg dela rezervoara vodi eev koja se priklju~uje na donji poklopac eelije i punjenjem Celijc le~no~cu pod pritiskom slvilra odredeni sveslrani pritisak na uzorak u ecliji. Te~osl u rezcrvoaru se stavlja pod pritisak kompresorom ili na drugi pogodan na~in. Na rezcrvoaru jc postavljena cev (poz. II) koja pokazuje nivo vodc u rez.ervoaru. Uredaji III i IV slufe za merenje konstantnih prilisaka u celiji i sasloje se od metalnog manomelra (pOl,. 12) za merenje vecihprilisaka, malog rez.ervoara za vodu (POl.. 13), kontrolnog cilindra (pOl,. 14) z.a izravnavanje pritisaka, zivinog manometra (POl.. IS i 16) za mcrenje manjih prilisaka. Uredaj V slufi za mercnje promene zapremine uzorka i sastoji se od zivinog kompenzacionog manometra (POl,. 17) za registrovanje promene zapreminc uzorka sa la~olcu 0,01 %.
Uredaj VI shdi za merenje priliska u porama uzorks i sastoji se od indikatora (pOl,. 19) za merenja velikih pritisaka. konlrolnog cilindra (poz.. 20) i zivinog z.a merenjc .malih pritisaka. (pOI.. 18), manometra manomelra (POl,. :'1)

1 IzWonJo I

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDlZACUU I

ih~r~

376

Uredaj VII slu!i za meren}e k~lil!ine vode koja je iSlekla iz uzorka u loku opila i sastoji se od dye birete (poz. 22 i 23) koje su povezane za perforirane plol!e, donju i gomju, poslavljene ispod i iznad uzorka. Voda se meri kada se uzorak ispituje sa dreniranjem uzorka. U slul!aju da se opit vrli bez dreniranja, onda se ispod i iznad IIzorka stave neperforirane plol!e i veu sa biretama se ventilima a i h zatvore.

,.

IV,

VI.
VII.

~

25

1
10 Slika I

4.2

Oprema Primenjuje se sledetB oprema: vldnosti tla prema JUS U.BI.012; zaprcminske tellne prema JUS U.BI.OI6; oplimaloe sadr1ine vode po Proktoru (Proctor)

-

oprema za odredivanje oprcma za odrcdivanje oprema za odredivanje

prema JUS U.B\.038.

4.3

Prlbor

I ostali ure4ajl

-

Primcojufu se sledeC!1pribor i urcdaji: uredaj za obradu cilindril!nih uzora~a, cilindar (sl. 2, poz. I) za stavljanje gumene membrane za vakuum-pumpu, - vakuum-pumpa, -'- dvodelni cilindar koji sluli, za finu obradu uzorka: eilindar za rasklapanje za uzorke od peaklj, (poz. ~) na uzorke i prikljul!ak (poz. 3)

~

nol za ravnanje uzprka,

-

kdika za sipanje uzorka, dye birete od po 10 i 100 em3,

- filtrir-papir, - mikrometarza merenjedimenzijauzorka,.

. 377

.

PRE(;NIK

VZ:OR.K,Ir

4
:::;';':'0';':: ..." '. .~...' -. ;'~

. ::,:.:. :' '.:. . .~ .. ..

",~

:

.

UZoR/o.K., .
,"

1

"0

.'
,:.f,". -,",', ",',:

. .
'"

Slika 2

5 5.1

Priprcma i ugradivanjc uzoraka
Broj i Telicina uzoraka Priprcmnju se nnjmnnje Iri uzorkn cilindricnog oblikn, precnikn 38 ili 100 mm, n vi.ine 76 iti 200 mm respcktivno, Uzorci kohercntnog i nekohcrcnlnog lIa pripremaju se i ugraduju nn razlicite nacine.

5.2 5.21

Prlprema I ugradivanje u,-orka kobcrcntnog tIa Neporemeecni uzorak kohcrenlnog lla uzima SOoCilindromsn tankim zidom. Po iSliskivanju i1.rilindra uzorak se rino obradi na odrcdcne dimenzije prema tac. 5.1. Posle obrade uzorak se stnvi na postolje nn donjem poklopcu ~clije (~I. I, poz. 2), nn koje je pretbodno stavljena pcrrorimna Hi nepcrJorirana ploca, u zavisnosli od loga do Ii se uzornk ispiluje sa dreniranjem ili bez njegn. Potom se na gornju stranu uzorka postavi pcrrorirana Hi nepcrrorirana ploca, a preko nje ""elalna ploca, preko koje sc pomoCu klipa (poz. 7) oplere~uje uzorak. Polom sc na u1.orak navuce gumena membrana koja se gumenim prstenovima pricvrsli za gornju metalnu plocu, a Jole za postolje na kome je poslavljen uzorak. Gumena membrana izoluje uzorak od tecnosti u ecliji. Potom se poslavi gornji melalni poklopac celije (poz. 5) koji se vijcima (poz. 6) pricvrsti za donji poklopac. Po§lo su izmedu cilindra ~elije i donjeg i gornjcg poklopca postavljeni gumeni prslenovi, 10 je 6elija hermeticki zalvorena. Ve§lacki zbijeni ulOrak koherentnog tla se pripremi u kalupu i sabije prema JUS U.81.038. U ovaj uzorak se ulisne cilindar sa lankim 7.idom, Dalji postupak je isH kao u lac. 5.21. Priprcma i ugradivanjc uzorka nckohercnlnog tIa

5.22 5.3

-

Uzorak nekoherentnog lla se ugrnduje u cilindnr koji je poslavljen na postolj.. na donjem poklopcu ~elije preko porozne ploce. U cilindar (sl. 2, pOZ. 1) sa unutrdnje slrane se pre ugradivanja uzorka poslavi gumena membrana (poz. 2) koja se savije sa gornje i donje slrane prcko ivice cilindra i prij cvrsli gumenim prslcno"mn (poz. 4). Polol11 se u citindnr sipa uzornk do odrcdenc visine na u7.orak stavi gornja perrorirana ploca, n preko nje metnlnll plocn no. koju deluje klip. Polom se uzornk izlo!i malom vakuumu tako da se zadr!i oblik ugradenog uzorka. Zatim se ukloni cilindar, gumena membrana se pricvrsti gumenim prsterloyima za poslolje na donjcm poklopcu i za gornju melalnu ploj!u, Cilindar ~elije sUivi se na donji poklopac, a nn gornju stranu cilindra ~elije PPslavi se gornji poklopac i ve!e vijcima (sl. I, poz. 6) za donji poklvpac. Uzorak je pripremljen za ispilivanje. Ovi uzorci se na dva na<!ina ugrnduju u gumenu membran.. ..oj~ ~e flalazi u cilindru, i to: uzorak suvog nekoherenlnog lIa se sipa u gumenu membranu,.a ulim se pu§la voda odozdo na gore jz birete (sl. I, poz, 22) do se uzorak zasili vodom; me§avina ne!t°l1erenlnog lIa i vode ugraduje se \l membranu U1:Inkn vibriranje da bi se posli,l, ve~ zbijenost uzorka. .

378
5.4 Kada jc uzorak ugraden proma ta~.5.2I 5.3, ;?mere £e'dimeI17.ije i masa uzorka kojl1 se dohijl1 kl1da Se od ukupl1e koli~ine pr'ipremljenog lIa odhije ostntuk lIn po ugradiv:ll1ju u u7.orak. Od ovog ostatka uzme se uzorak za ispitivanja vlaznosti lIa prema JUS U.B1.012.
.~O

T

1
I

6,0

~ Q. ... 50 ~'
-0 b c: ~.O

'1 Y / f- I- -/" ~-

t-

-

3

-

14 13 12 11 10 9 8 76,/6) 6 5 ~ 3 2 1 20 0

.-

.

& C) c::

J.O
2.0

~~~- f- --_._. -

~ ~
~

~1"-:'
--

L

I.U
0 5

-- --- -15

10

d.formaciJ, Stika 3

-'.

6
6.1

NaCin ispitivanja Op§te odredbe
Za kompletan opit potrebno je ispitati najmanje 3 pril'remljena uwrka i to: pry; sa svestranim pritiskom u celij; sa <13=1,0 kpfem2, drugl sa (1)=2,0 kpfem2 i trcci sa (1)=4.0 kpfcm2. Ovaj s,"estrani pritisak je konstantan do konsolidaeijc uzorka I daljc, za vrcme cclog oplta. Potom sc spusti kill' na gornju plo~u na uzorku i preko uredaja uwrak se optcrccuje vertikalnom silom koja sc povecava tako da se uzorak konslantnom brzlnom derormi~e od I do 2 mikrona u minuli do loma kada sc registruje slla loma F i ugao koji zahvata ramn smical1ja uzmb Sa hor;zontalom. U toku opita registruju se: svestrani konslanlni i vcrtikalni prill,cl, dcforl1laeije 1I7.0,ka, porni pritise; ako je opit bez dreniranja, ill promena zapreminc ako je opit sa drcnlranjem u7.orka. Opit traje sve do lomn uzorka, odnosno dok mzllka glavnih napona <11'-<13l1e po~ne da opada ill ne postane konstantna. Posle opita izmeri se suva masa U7.orka i odredi zapremina prema JUS U.D1.016. Na uzorak deluju sledeci naponi: <11= najveci glavni napon od vertikalne sile registrovane pri lomu koji se dobija kada se sila loma podeli sa gornjom povr~inom uzorka I doda sveslruni kon£tnnlni pritlsnk koji "cluje u ccliji "3 prcko klipn: i l1a gornju povr~inu 'uzorkn preko plo~ nn koju delujc I vertiknlna sila "'"' --FfA +<1J; <13= nnjmanji glavni napon, tj. svestmni konstantni pritisak \I celiji od 1,10; 2,0; 4,0 kpfcrn2; T = smi~\lci napon u kpfern2 koji deluje \I pravell smicanja uzorka, a i7.ra~ullal'lI sc iz sledeccg obmsca: u1-a)~jn 2 Q' 2 ' gde je ex\lgao koji zahvata pravae srni~uceg napona (ravan srnicanjll) sa horizontnlom. 1'-

6.2
6.21

Vrste Irlaksijalnlb Ispllivanja Prema na~inu ispitlvanja postoje tri postupka. i bez konsolidncije uzorka

Postupak bez dreniranja Ovaj postupak moze biti:

a) Sa neporemeeenim i poremecenirn koherentnim manjim uzorcima, pre~nika d=38 mOl, zasiCcl1im vodom i bez merenjn pritlska u porama; b) Sa ve~ta~ki zbijenim vecim uzorc;ma, pre~nika d= 100 mm, nezasicenlm vodorn i sa merenjem pritiska u porama. U toku ovm poshipaka uzorak se ne drenira i brzo srni~er pri ~mu se registruju: derormacije uzorka koje treba dn iznose od 0,5 do 1,0% od visine uzorka u minllti, vertikalna sila do loma, promene zaprernini:. u slu~ju pod a) ili pornl pritisci \I slu~ju pod b).

379
6.22 Po stupak

bez dreniranja

i

sa

konsolidaeijom

uzorka

Ovaj postupak moze biti: a) Sa nekoherentnim manjim uzorcima zasieenim vodom, sa konsolidaeijom. Konso1idacija uzoraka je zavr~ena kada se na manometru (51. I, poz. 19) ne pokazuje nikakvo poveeanje 1:'ri.,-. tiska u poram:i. b) Sa koherenlnim zasicenim manjim uzorcima sa konsolidacijom i merenjem pritiska u pornma. Konsolidacija uzorka je zavr~ena kada se prelhodno nivo vode u bireli (poz. 20) dovede na podesnu visinu i potom se posle izvesnog vremena konstatuje da nivo vode preslane da se penje u bireti. c) Sa koherentnim de:imitno zasicenim vecim uzorcima sa konsolidacijom uzorka kao pod b); mere se promene zapreminc i porni pritisci. U toku ovih poslupaka uzorak se nc drenira i izlaze se svestranom konstantnom prilisku do konsolidacije. Uzorak se potom iziaze vertikalnoj sili do 10ma i regislruje: sila loma, dcformacije uzorka. porni prilisci i promene zapremine. 6.23 Po stupak sa dreniranjem

i konsolidacijom

uzorka

Ovaj postupak moie bili: a) Sa nckoherentnim zasieenim manjim uzorkom koji se konsoliduje prema taco 6.22-a). b) Sa koherentnim manjim uzorkom koji se konscliduje prenm tat. 6.22-b). c) Sa koherentnim dclimicno zasicenim vecim uzorkom koji se konsoliduje prema ta~. 6.22-c). U toku ovih postupaka uzorak se drenira i konsoliduje, a registruju se: verlikalna sila loma. deformacije u7.orka. promene zapremine i porni pritisci. 6.24 Na osnovu svih navedenih postnpaka navedene u tac. 6.1. I>rikazi valljc Registrovani - dijagram - dijagram dijagrami dijagram rczultata ispilivanja prikazuju se na sledecim dijagramima: razlike napona aI-a), odnosa napona "tI,,). pornoI', pritiska i 7.apremine u odnosu na deformaciju (Mohr) krugova napona sa obvojnicom. dobiveni se rewllali analiziraju i dohiju vrednosli koje su

7 7.1

7.2

rezultati promene promene promene Morovih

uw, ka,

Dijagram promene fD7.\ike glavnih napona a\-,,) prikazan je na sl. 3, p07.. I. On se dObija kada ,,), se na npseisu nanlSse procenti defonnacije llzorka, a na ordinalu nlzlike gluvnih na!,,,na <11"' Ovaj dijagram sIuzi da se lak~e odredi tatka 10ma u slu~aju mek~ih ptasticnih matcrijala Ila. Dijagram promene odnosa glavnih napona prikazan je na sl. 3. pOl. 2. On se dnhija kada se na aps~isu nanose procenti deformaeije u7.orka, a na ordinatu vrednosli odllosl\ glavlli" nll)1ona <1da). Dijagrami promene pornog priliska i promene zapremine prikazani su na sl. .1 i 5. Olli se ']I,bijnju kada sc na apscisu nanase vrcdnosli proccnala dcformacijc, a na ordinalu na 51.4 sc nanus\" ':r.:dnosti pornih prilisaka u kpfcm2 7.a <1)--=2,0kpfcm2, a na ordinatu s1. 5 se nanose vrcdn",ti !"olllene zapremille '::.'!. u %, za isli napoli (1)',,2 kpfcm2. V "4

7.3 7.4

~
.~

2,5 2,0 .~ 1,5 ~ 1,0 .~ +0,5 0,0 <f 0,5

~

za OJ: 2,00 kpfcml

::

-

-5 10"'
df'formaci)t -I.

i~

I~~'~~ i~}'o~t~..L~tjj 1,0

ct "

5

1C}"' --'5

dr(ormoclj- 'f,
5

20

Slikll 4 7.5

Stika

Dijagr:lln Morovih krugova napona prikazall je na s1. 6. On se dohija kada se na npscisu nanose j najmanji i najveci glavni ~aponi (aJ i "')1 (") i al)z i konslrui~u Morovi krup,ovi 7.a svaki par nl\pona, a na ordinalu se nanose smicajne ~vrstoce T=,:,:,-<11 sin. 20: u kpfcm2. Oko centra svakog 2 kruga opise se ugao 2", i iz cenlra se povuk u druge strane uglova 20: do preseka sa krulnom linijom: Kada se o\'e ta~ke spnje dobije se prava kao tangenta krugova koja sa horizontalom lahvala ugao trenja <;>, a kada se povu~ do preseka sa ordinatom. odse~ak (c) predstavlja vrednost kohezije tla. Tangenta, odnosno obvojnica Morovih krugova predstavlja dijagram smicajnih ~vrstoca tIa. Ona se moie ilra~unali i po obrascu T=c+a rang <p;gde je a napon na apscisi.

380

...

I I:->

~ ~

e

d/fplcm'

SUka 6

1.6

Ordinate i apscise svih dijagrama su u lil1earnoj razmeri. Dijagrami prema sl. 2, 3 i 4 prcdstav!jaju promene glavnih napona, pomlh pritisaka i promene zapremine u zavisnosti od derormacije uzorka.

Vcza an drugim atandardima JUS JUS JUS JUS U.B\.OI2 U.B\.016 U.Bl.038 U.Bl.028 Odrcdivanjc vla!nosti tla Odredivanje zapreminske teline tla Odredivanje optimalne sadrline vode po Proktoru Ispitivanjc dircktnog amicanja tla

8tampa: BeoIt'8dlk1 .raf1C!k1uvod -

8eO.r..

381
JUGOSLOVENSKI S:l'ANDAltU sA OBAVBZNOM I'RIMKNOM od l-VII.1968.
G~()m~hAnl~kll ODREDlVANJE PRlTISNE l.plllvanJa CVRSTOCE.TLA

JUS U.81.030
1111 SFRJ br. 10/1968.

""

111-1968.

-

..

RoionJo

br. 18.1449/1 od '.111.1968;

Siulbeni

Tes/ing of soils. De/erlll/nation of cOlI/pressive s/rengh/ of a soil

."a &

...

2
:s

1

Predmetstandarda
Ovaj standard propiluje na~in odredivanja pritisne ~vrstoCe koherentnih jalnoj kompresiji i slobodnon'l bo~nom lirenju. materijala tla pri jednoaksi.

i
~

2

Namena
Rezu1tat ovog odredivanja se primenjuje za izra~unavanJe stabilnosti i nosivosti koherentnih malerijala tla srednje i visoke plasti~nosti, kao i za utvrdivanje osetljivosti glinovitih materijala !la.

i

f t
.; j

3

Princip odredivanja Uzorak cilindri~nog oblika izlale so dejstvu P,?stepenog povet!lnja aksijalnog pritiska do 10ma.
Oprema Za ovo ispilivanje slufi sledee.. oprema: Uredaji za obradu uzoraka su: melalni ram sa dvema horizonlalno ugradenim plo~icama, pre~nika 3S do 40 mOl, koje se mogu obrtali oko syoje ose I visinski pomerali od 70 do 80 mOl, za obradu laporovltih uzoraka;

4 4.1

i g

i
t
:s

-

metalni

cHindri,

pr~nika

35 do 40 0101, visine 70 do 80 0101, (odnos

visine

i pr~nika

iznosi

I : 2)

a
4.2 1
::s

-

sa priborom za istiskivanje uzorka 'iz cilindra, za ~br~~~linovitih uzoraka,; cHindar od Iri delaza vadenje uzorka iz Ila, .prema JUS M.BI.016, pr~nika visine 70 do 80 0101,sa uredajem za i~tiskivanje uzorka iz cHindra; .

od J5 do 40 0101 i

nof za rezanje i ravnanje uzorka.

Apar.1I Aparati za postepeno povecayanje jednoaksijalnog pritiska sa uredajem za merenje ili registroYanje sile i deformacije uzorka su: aparat sa polugom, gde so oplereeenje v'rli u elapama, a defonnacija so oi!ilava 'na kompar.toru; aparal sa perom, gde se optereeenje poveeava konlinualno. laganim nalezanjem pera; deform.cije i sila so aulomatski upisuju na dija8ramu i na njemu so obi~no jasno vidi la~ka lorna, a sila loma se odreduje pomoeu prozirne maske koja se stavi preko dijagrama. - hidrauli~na ili vazdulna presa sa dinamometrom, na kojoj so tlefonnacija pQveCava kontinualno. a sile so registruju na dinamomelru.

i

-

-

a

f
f
5 5.1
.

Nafin

odrcdivanja

Obradeni uzorak stayi se u aparat prema la~. 4.2 tako da bude sasvim pnlJubljen uz gornju i donju.

povdinu. ploi!a aparata preko ~ojjh se uzorak. optereeuje'

Opterecenje se polako poyecava do loma uzorka i registruje .ila lorna, uz stalnu kontrolu deformacija i otpora.koje prufa uzorak (ukoliko aparat nije konstruisan tako da Ie te Yeli~ine automatski regl. struju). Silu Ireba poveeavati priblifno tolikom brzinom da ispitivanje traje oko 10 minuta.
UJr;upno .tr.n. J

I

JUGOSLOVENSIU

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

I

1. obnovl V .1970.

382
Pritisna ~vrstoCa se izra~unava po ,Iedecem F obrascu:

G'-A
gde je:
<Jp

( -1\ )
1 hm

F A h
hm

= sila loma, u p; - povr~ina uzorka pre loma, u cm2.
-

pritisna ~vrstoCa, u p/em7;

-

po~etna visina uzorka, u em:

srednja visina sleganja . uzorka, u em. izra~unati ugao

5.2

Iz nagiba pukotina na slomljenom uzorku mole se, u nekim slu~ajevima, priblilno unutra~njeg trenja tla ('I') prema obrascu: '1'=2..-90'

gde je .. ugao nagiba pukotina, odnosl1o ugao izmedu nrelomne povr~ine i ravni uprovne na smer dclovanjo sile. Na taj no6n se mole priblilno odrediti ugoo unutra~njeg trenja samo za potpuno raYne prelomnc povr~ine. Za lomovc testerastog oblika ovaj se na~in 110mole primeniti, jer daje potpuno pogrdne rezultate.

Veza sa drugim standardima JUS M.Bl.016 Odredivanje zapreminske teline tla

StAmp.1 DOOlradillki.raflakJ zavod

-

Beograd

UDK

624.131.381:004.1

,383
Geomehanicko. Ispltlvanja ODREDIVANJE OTPORA TLA METODOM STATIcKOG PENETRACIONOG SONDIRANJA JUS U.Bl.031 1989.

JUGOSLOVENSKI STANDARD sa primenom
ad 1009.04.27

Pravilnik Test:iug

br. 07.93/220

ad 1988.12.13;

Sluibeni

list SFRJ. br 6/89

of

soil.

Cone

penet:rat:iou

t:est:

(CPT)

Napomene 1 PREDHET
1.1 ein (L)

U ovom standardu
STM;;;JARDA

imaju informat:ivni

karakter

i neobavezne

suo

Ovim standardom, metodom statiekog penetracionog sondiranja, ispitivanja otpora tla, koji karakterisu otpor prodoru konusa ili specifieno (fs) trenje po omotaeu cevi. se primenjuje u tlu izgradenom

utvrduje se na(R), integralno

1.2 Ispitivanje po ovom standardu nekoherentnih materijala. 2 PODRUGJE Vrednosti dobijene PRlHENE STANDARDA konusa, koriste
odnosno

od koherentnih

i

otpora prodoru ovim standardom,
homogenosti

ukupne i specifiene sile se za dobijanje podataka
heterogenos~i tla,

trenja po u cilju:

omotaeu

cevi,

-

utvrdivanja

identifikacije tla, ocone zbijenosti, odnosno konzistencije prirodnog ill procene parametara evrstoce i doformabilnosti tla, procone volieine slaganja tla, procene nosivosti sipova.

nasutog

tla,

3 OPREHA
3.1 tlo
4

Opremu eini sa konstantnom

statieki penetrometar brzi~om, po pravilu

sa mogucnoscu utiskivanja od 2 cm/s, sa priborom.

konusa

i cevi

u

PRIDOR

4.1
4.1.1

Konusi
Konus, preenika baze

~ = 35,7

moo, sa uglom

vrha

konusa

e

= 60

.

Konus, sa frikcionim rukavcem, preenika baze ~ = 35,7 moo, sa uglom vrha konus a e = 60.. Frikcioni rukavac je spoljasnjeg preenika ~ = 35,7 moo, povrSine omotaea 150 cm2 i smesten neposredno iznad konusa. 4.1.2

4.2
D2

Geliene
= 16,0

cevi,

spC'ljasnjeg preenika
1 = 1000 moo.

moo, duzine
Cevi

D1

= 32
cevi,

do

36

moo, unutrasnjeg

preenika

Kad se meri
D1

integralno
preenika

trenje
manjeg

po omotaeu
od 36

spoljni
biti

preenik
bar

cevi more biti
10000000 ad ko-

nusa.
4.3
1

= 36

moo.

moo moraju

uda1jene

Vretena
1,0 m.
izdllIlje

(Sipke)

,

kruznog

popreenog

preseka,

preenika

15, a mm duzine

=
I

SAVEZNI

ZAVOD

ZA STANDARDIZAClJU

384
Napomena: gistraeiju Ukoliko se koristi podataka, vretena obuhvata rukavca penetrometar sa se ne koriste. ugradenom opremom za automatsku re-

4.4 Merni sistem nusa, frikcionog 4.5 Pribor

same merne uredaje i sistem i cevi do mesta registraeije. reaktivne sile: balast ili

prenosa

informacija

od ko-

za postizanje Dodatna i element.

sidro

(ankeri)

Napomena:

(neobavezna)

oprema:

-

inklinometar pijezometarski

5 POSIUPAK Opit se izvodi "in situ". Sila eionog opita dostize maksimalnu utiskivanja vrednost, koja je potrebna za zavisno od I kapaeiteta da ima osiguranu sila postize se naeina: izvdenje penetrapogonskog sistesila i usidre-

ma i reaktivne si1e.
Pogonski sistem mora biti postavljen tako sipki,kao i stabilnost uredaja. Reaktivna njem ili b4lastom. Opit statieke penetracije izvodi se na dva a) kontinuirano (simultano) ispitivanje:

vertikalnost odgovarajucim

svi elementi penetrometra (konus, frikcioni vremeno (istom brzinom), b) sukeesivno Cne simultano) ispitivanje. Konus se zidovima. utiskuje u tlo preko vretena koje

rukavci

cevi)

utiskuju

se u tlo

isto-

slobodno

klizi

kroz

cevi

sa

debljim

Cevi se nastavljaju u radu jedna na drugu pomocu navoja. ~ipke su dugaeke po jedan metar i slobodno nalezu jedna na drugu. Velieina primenjene sile pri utiskivanju, bilo samo konusa, bilo frikcionog rukavea, bilo konusa i cevi zajedno, registruje se pomocu merne komore uz eventualni sistem za automat sku registraeiju. Pomocu vretena koje prolazi bez trenja kroz cevi potiskuje se konus ispred cevi, dok za to vreme cevi miruju u terenu. Pri ovoj operaciji registruje se sila. utiskivanja konusa preko koje se izraeunava otpornost tla pri prodiranju konusa~ R. U sledecoj fazi ispitivanja konus privremeno miruje, a vrsi se potiskivanje cevi sve dok se no postigno kontak~ sa bazom konuss. Nakon ove operaeije vrsi se dalje potiskivanje cevi i konusa zajedno, pri cemu se registruje ukupna sila. Kada se od ove ukupne sile odbije vrednost sile utiskivanja konusa dobijena u prethodnoj fazi, dobije se ukupna sila trenja po omotaeu eevi, L. Brzina utiskivanja dno, konstantna je 6 PRIltAZ Rezultati tke mora cen eeli REZULTATA ispitivanja biti naveden profil. tla statiekim penetrometrom prikazuju se graficki. liltem merenja ukoliko rnerenjima nije kontinuirano Uz podaobuhvasamo konusa i frikeionog rukavea, i,Po pravilu,iznosi 2 t 0,5 em/so kao i konusa i cevi zaje-

o.novu

a1tljenja

Republlckog

.ekretarljata Stupa

za kulturu SR Srblje br .413-81/H-OZ Savezni mad za standardlzaclju

-

ad 4.11 19H.
Beograd

ne pla~a se porez na proset

2

DK 624. 131.3

385
Geomehani~k8 l.plllvaoJa ODREDIVANJE STISLJIVOSTI TLA

JUGOSLOVENSKI STANDARD 8A PRIMENOM od I-I-Ino.

JUS U. BI. 032
YII-INt.
11111 8F1L1 .r. U/INt.

Rei_oj.

br. 18-3817/1 od 15-YI.I"'.

81-.

Testing of soils. Determination of compression ,olu

'tI

£
2
:I

1

Prcdmet

standarda
lircnjcm.

III

Ovaj slandard propisuj" 1U\~illodredivllflia sli~ljivosti tla sa sprei!cnim ~im

ii'
'tI

~ ~

2

Namena
Odrcdivanje sliWjivosli tla sluti da se odrcdi karakteristika sli~ljivolti tla pri razliC!itim Itupnjevima optereCenja i u raznim vremenskim intervalima. Na osnOVtl sti~ljivosti i dij~grama vremenskog toka konsolidacijc prcdvida lie velil!ina i vrcmcnskl lok slcganja objeknln nn terenu.

.: ~
1 .. 0
-= C tJ >

3

Princip

odrct1ivanja

~
~
tI A

Uzorak cilindri!!nog oblika ugraduje se u aparat za sti~ljivo.t cdomclar (oedomeler), optcrctujc lie ramim stupnjevima opterce.nja i prali promena zaprclUinc uzorka pri Ivakom stupnju optcrc6:nja u raznim vremenskim inlcrvalima.

~
~

4 4.1

Oprema i pribor
Oprema Edomelar (51. I) koji sal!injavaju slede~i delovi: melalni cilindnr (poz. 1) u kome se nalazi uzorak (poz. 2); metalna celija (poz. 3) u koju se slavlja eiJindar la uzorkom; gornja i donjn poroma plo!!a (poz. 4) knjc omogl1.:avaju ravnomcmo uzoraka;

~
~

1
=' == %J

-

=

-

.

oplcrcCcnjo I vla!cl\Jc

-

melalna plo!!a(poz. 5), koja nnleIc nn gornjll poroznu ploifu, prcko kojo 10 optorctujo uzorak;

uredaj zn i7.aziynnjc verlikilinog oplcr.-tenjn nil 0,5 do 24 kp/em2, u zayl,no,1i od yrato tlL Oprema za odrediyanje vlaf.nosli!ln prema JUS U.DI.012.

i1

B

t
~

a
j

.
s

4

5

> .& JI

l

Slika 1

I I%daaJ.
I

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

2. ubnuvu. IX -197~.

386

:

4.2

-

-

Prlbor Sckunuomcr; dcrlcktomctnr houa 10 mm za mercnjc vertikalnih deformacija, sa prcciznol~u merenj. 1/100 mm; noz prstenastog oblika za vadenjc uzoraka; noz za obradu uzornka; mikrome!ar za merenje visine \\Zorka, sa prccizno~u mcrcnja 1/100 mm.

5 S.I
S.2

Ugradivanje uzoraka u edometar
Slilljivost tla odrcdujc se oa ncporcm~enim ugradcl\im sa vlalnol~u na granici te~nja. uzorcima, vclta~ki zbijenim uzorcimo, iIi uzorcima

U lavisnosli od vrste tla, uzorei su pre~nika od 7 do 10 em i visine od 2 do 4 em. Ncporcmcceni ili vclla~ki zbijeni uzorak se ugradujc uliskivanjem melalnog eilindra u v~i neporemecl'ni ili ve~la~ki 7.bijeni u7.orak. Po izvrlcnom Uliskivanju eilindra gorrya i donja povrlina uzorka se obrauc noicm i cilindar se smesti u celiju izmeuu dye porozne plo~. Potom 5e ~Iija 5tBvija u uredaj za opterecivanje. Uzorak sa vlaznoscu nn gn",ici t~enja ugradujc se na sledeci na~in: Pripremljen porem~enj iZlnc~n ~c hUOI"gcno sa vodnrn enko dn rnalcrijul ill11\vl"'11051 na grunici lctcnja. ))ulom priprcmljeni u7.orak sipa direktno u eilindar. koji je prcthodno slllvijen u ~eliju preko donje ploce. Po ,avrsenom punjcnju eilindra poslavlja se gornja porozna plo~a i ~elija se slavlja za optcrcccuje. malerijal Ie nvnkn porome u uredaj

S,3

6 6.1

Postupak odrcdivanja
Knda jc u7.orak sa cilindrom slavljen u ~cliju i OVIIposlilvljena u uredaj 111ortcre~enje. rullu se voda

UlIzorak kro'zslavilluza uovod vode iz ccvi \I kojoj sc VtHlnudd:uvu \I vi,.ini gurnj~ povrAiuc \11.orku.
PolI'm se u70rak opterccujc poslupno sledeCim (1pt~rOCcnjima: 0,25; 0,50; 1,00; 2.0(); 4,IXJ; 8.00; 12,00kp/em~ i daljc dl' naive.:e!', oplere~ell.iaIia koie se otckuje pod objektom. I'd svakom slupnju oplcrCCl'I\J:"~. II Ircl1ulku lIal1o~enja oplcrcccnja 1)\1~lasc \I rad sckundomcr. 1I vrcl11clIskim intervalima: 5 ; IS i 30 seku,,,li, 1 ; 2: 5; 15 i 45 mill\lla; 2; 5 i 24 sala i !,otom svukih daljih 24 suta sve do konsolidacijc \110rl\:\ l'ita ~l~n;t dcrlckloll1c(ru udgovarajucc slegnnje uzorka. Smatfa se da je poslignuta kon~'Jlidacija a~\} je skgalljl.: \l/orka t.\ h .< 0,02 nun :ta vreme l)d 24 saln. Po pO~lignlltt).i kOllsolidadji l-a jcdan siupanj oplcn:cenja prcluzi so na slcdeci slupanj optcn::c.enja i ponavlja ~c isli p"stupak ",'C 110prellvidenog Opl('n'~e"ja tin. rosh.~ za'll'~cnog i\piti\'HlijU sll'gunJu OplCICl,lcnjl'lIl,lI/tllUk sc ISlim pOShlJl~lJm rustelc~IIJ~ tlu h~ 1'iI.1 ulvrdilc cla\ticnc o~ohinc Ila. Po 7.a\'rsenOI11npicu pri potpunol11 raslcrcccllju \l/orak sc i:l.ViH.li iz cilindra i il.mcri, pntom M~()su~i i ponovo il'.lIlI:ri. Na taj IUI~ill~c ndrcdi sndrJ.aj volle. SCI1I108n. ndrctli se ~pccin~nn i lllprcmimd..u (.zina !'rcma'JUS U.BI.OI4. odn..sn.. JUS U.III.()16.

!'i,H;;)ltn'l

6.2

7 7.1

Prikazivanjc

rczultata

Rczuhali odrcdivanja prikazuju sc sledecim dijagramima: -- dijagranH)11l rclalivnog slcganja,

7.2

dijagralHnl1\

pi Uln~l1~ kocficijcnta

poroznosli, odnosno dijagrama promene koeficijenla poromosti,

oijagramom

\Tcl~cnskog toka sle)!allja do konsoJidaeije.
:dcga.nja.

Na 0SnOVtl dija~ral1la r':":.ltivnog izraia\'a :,~ modul ~,:i...lii\'(; .i:.

Dijagram rclativn..g', ,:ar,:a r.J,kazall jc na sl. 2. Dijagrara se dobija kada se na apseisu nanos. opterccenja cr II kp/em2. an'. urdi'I.'\I' relativna sleganja tJ, hlh za odgovarajuca opter~nja, gde je tJ, h slcganje uzorka pri posli(;nutoj kOtJ,olidaciji. u em, a h visina uzorka pre sleganja, u em. d,jagrama sc izracunava modul slilljivosti tla my u kp/em2, po obraseu: 1"1. tJ,cr n1,,=>Ll hlh gde je: tJ,cr=.priras(aj optcrccenja, u kp/em2; ~..!'"~ oogovarajuCi prirastaj rclativnog slegan.ia. h

387
..c::
'<11-<: 000 .~ ' c: b
0 "'"

.

~ 0,010

~0,030
0,°'°

~ 0,010

dc1
. 0

0,050 0,060

2 Slikn 2

J

,

5
6ltp/cm'

7.3

Dijagram promene koefieijenla porolno51i tin prikazan je na II. 3. Dijagram Ie dobijc kada Ie na apsci5U nanose vrednosli oplerecenja U kp/eml, a nn ordinatu odlovaraju~ vrednolti koeficijcnala poro7.nosti, Kocficijcnl poroznosli il.ra~unava se po obrascu

gde.je.: h=visina

h-h. 6. h. c~ .---.--.-h. h.
neoplereecnog ulorka, u mm;

h.=visij1a ulorkn bez pora, U mm, h.~":r!. h; Y. Y.=5pedfi~na teiina uzo~ka, y.=zapreminska letina uzorkn; 6. h.=veli~ina sleganja uzork&: pri opterecenju 6.17.. Iz dijagrama promene koeficijenta poroznosti dobija Ie modul Iti&ljivosli po obrascu 6.17 +0) m'''6~(1 gde je:

= prira!taj opterceenja, u kp/cm2; 6.e = odgovarajuca razlika koeficijenta 'porozno5Ii; e = kocficijenal porozn051i pre oplereeenja.
/:;.17

e- It-l'o
It"
120 1,15

'i:;

- 0,95 ~
0,65

1.1 ° "" 1,05 ~ .... 8. 1,00
I

..

~ 0,90
~ O.M °
2
Slika 3

3

,
ISI{p/em'

5

388
7.4
Dijagram vremenskog toka sleganja do konsolidacije prikazan je na sl. 4. Dijagram se dobija kada se na apscisu nanosc vremena konsolidacijc t, u minutima, u logaritamskoj podcli, a na ordinatu Ie nanose odgovaraju6: yrcdnosti sleganja u mm u linearnoj podeli. Za Ivaki ItUpanj optere6:nJa crta se pripadaju~i dijagram vremenskog toka koru.olidacije.

,

e e 0 / 2 J

5
6 7 0,/
/,0
/0 100 1000 10000 Vr,m. u m;nulima

Slika 4

7.S

-

Modul stilljivosti ilije konsta.ntan za jedan isti materijal !la, v~ jc promenljiv i raste la opter~enjem. l."loliko je yrcdnost my yea, utoliko je sti!ljivost manja i obratno. Uobii!ajena je sled~ klasifikacija tla prema veli6ni mv, i to: za mv = 0 do 20 kp/cm2 vanredno sti!liivo tlo; 21 do SO kp/cm2 vrlo stilljivo tlo; za m. slcdnje stilljivo tlo; za m.- SI do 100 kp/cm2

-

-

- za m.- za m. -

-

za m. = 101 do 400 kp/cm2
401 do 1000 kp/cm2
1001 kp/cm2

manjc stilijivoll1o;
malo stifljivo 110;
vrlo malo sti!ljivo

t10.

Veza sa drugim standardima JUS U.Bl.OI2 - Odredivanje vlaZnosti tla JUS U.Bl.OI6 -Odrcdivanjc zaprcminske tcline tla

Il.&mpa;

Beocracllk1

'ra11tkl

uvod

- aeo..-ad

DK. 624. 131. 3

389
GromrbanlEka IIp''hanJa OD&EDlVANJE KOEFICIJENTA VODOPROPUSTLJIVOSTI
B"aDJe br. 18.3877/1 oil 15.VI.INp; SlatbeRI 1..1 BFIU

JUGOSLOVENSKI STAN'DARD SA PIUlllENOM oil 1.[.1970.

JUS U. 81. 034
VII.IN'.
br. Z'/IN'.

Testing of salls. Detumlnatlon

of coefficient of permeability

£ J
:I

1

Predmet

stnndnrda
koericijenta vodopropuslljivosti lIu. tla, prora~una

Ovaj standard propisuje na~in odredivanja 2

Koericijent vodopropustljivosti primenjuje se za re~avanje problema konsolidaeije stabilnosti padina i kosina, za re~avanje dreniranja i prora~una riltera. Prlncip ispitivanja

I '0

3

~
'0 0 ,..

c:

.
4 4.1
4.2

Uzorak lIa izla'-e se pritisku vodenog stuba koji izaziva proticanje vode kroz uzorak. Izmeri Ie koli~ina protekle vode u odredenom vremenskom intervalu. Na ovaj na~in dobija se pro.c:6Ia brzina kretanja vode kroz uzorl\k.

0 ;I :.

~ :!' ~ ~ ..

Aparati,

oprema i pribor

Za odredivlll1jekoeficijen!n vodopropuslijivosU primenjuju 10 dvo vrsto apllnla:

-

aparat za merenje vodopropustljivosti sa konstanlnim pritiskom vode, aparat za merenje vodopropusUjivosti sa opadajucim priliskom vode.

. ~ .0
i
~
0

~

-

a :

Aparat sa konstantnim pritiskom vode prikazan je l1a slici 1 i sastoji sa od: metalnog cilindra (pOl.. J) koji ima donji poklqpae sa ugradenim fiIterQm od odgovaraju6cg mato. rjjala i sa dva ugradena metalna sita sa manjim i vec!imotvorom okaca, i gomji poklopac SAugradonim filterom bel. mctalnih :;ita; oba poklopca (pol.. 2) imaju po jedan prikljuM za dovod, odnosno odvod vode (POl.. 3);. - uredaja sa prelivom (pOl.. 4) za oddavanje kor.slal1tnog hidrauJi~nog pritiska; staklene menwre (pOl.. 5) odgovarajucih dimenzija; dva postolja (POl.. 6).

4.3

-

I
:8

a

Aparat sa opadajucim pritiskom vode prikazan je na slici 2 i sastoji se od: metalnog eilindra (pOl.. I) koji ima donji pcrforiranl poklopac iZlUldkoga su ugradena dva metalna sita sa manjim i vecim otvorima okaea, i gornji metalni koni~ni poklopac sa otvorom za cov za dovod vode u cilindar; graduisane covi od prozirnog materijala (pOl.. 2) odgovaraju6cg prec!nike; plitke posude sa prelivom (pOl.. 3) is~unjenc vodom u koju Ie Itevlje cilindar.

i
'!
ii

.

4

!
~ ;;

i..

.
II Q.

I

a :I

Slika I
I IzcIaDJo .n!GOSLOVENSKI

Slib ZA.VOD ZA. STANDARDIZA.CUU

2
2. obnuva IX -1972.

390
4.4
4.5

Selll IlIl\lI, pOlrebllu.ie upromll 1.11u<.lredivanje za odredivanje zapremmskc le1ine Iia prema

vln1l1ustll\a prema stnlldar<.lu standardu JUS U.81.016.

JUS

U.81.0121

01'1"011\11

Prlbor
.- Sck\l11l1oIHcr. _4< Icvak sa l:lt)ll~aCcm. graJ\liS8nC mcn7.urc I.aprcminc pribor 1.a deacraciju vodc. nol 7.3 obradu uzorka.

500 em) i 1000 em),

---

5 5.1

Postupak
OdredivAnjc sa konslanlnilll prili.korn vode

, prom.. Uzorak .se ugradi utiskivAnjem u cilindar (51. 1 poz. I) odgovarajuug prtenika d i dutine vrsti da, lako da se obezbedi 110 bolja veza malerijala 1ft zidovima eilindra. Oorl\ia I dOJlJa povrllnll uzorka se izravnaju sa ivicama ci1indra. Cilindar se slavi na donji poklopac i zajedno la l\iim Itavi 10 na postolje. U donji poklopac uklju6 se cev (poz. 3) uredaja poz. 4. Zalim 10 na cilindar stavi gornji poklopac na koji jc priklju~na cov za odvod vode i ispod kraja cevi stavi menzura (poz. 5). Tada 10 uredaj (poz. 4) ispuni vodom i ~ka dok iz cev;. za odvod ne po~no da kapljo voda u menzuru, Ita zna~i daje uzorak pOlpuno zasieen vodom. U 10m momenlu stavi se u dejstvo lekundomer. U odredc(Q) \I nim vrcmcnskim illlervalima, U zavisnosli od vrsle uzorka, meri se koli~ina proloklo vode mcnzuri (poz. 5). Koeficijenat vodopropustljivosti (k) u cm/s izra~unava 10 po obrascu:

k--A.t.H
gde Q I A t H

Q.,

\

-

je: koli~ina protekle VOGekroz uzorak, u em '; dutina uzorka, u em; povr~;na preseka uzorka, u cm2; vreme U kome je protekla koli6na vode Q, us; visina vodenog stuba od gornje povr~;ne uzorka do gornje povr~ine vodo u uredaju poz. 4, u em.

5.2

Odredivanje .a opadajutim prillskom vode Na cilindar se stavi donji poklopac. Cilindar \a uzorkom i donjim poklopccm ltavi so u neki ured,,; sa malim pritiskom vode odozdo i ostavi dok valla lie prode kroz u7.orak, odn05ll0 dok Ie no :r.aaill vollom. Potom se cilindar sa zasicenim uzorkorh stavi u posudu sa v",lom poz. 3, tako da donja povrlina uzorka bude u nivou gomje povrline vode u posudi. Na: ci1indal- se stavi gumeni praten (poz. 4), a preko njega se stavi gomji poklopac sa ugradenom graduisanom ccvi. Oba poklopca so vijcima pri~vrste za cilindar. Zalim se sipa deaerisana voda da ispuni koni~ni deo gornjeg poklopca I gradui. sam- cev tako da razlika nivoa vode u covi i u plitkoj posudi iznosi 70 do 100 em. Tada Ie stavi Ii dejstvo sekundomer i pro~ita visina vodcl1,og stuba (H,) u covi. Ka~a visina vodenog stuba u cevi dode na izabranu vrednost H2 sekundumer prethodno vreme. Kocridjcnt vuc.!oP,.o:'ustljivo".; ~k) u em/s i1.fnfunnVIL Ie po ohrnscu: k-2.3'~ log !:!J II, so zausta.'vl i pr<X!itA"

A,' t

gde jc: A - povr~ina unulra~njog preseka graduisane cevi, u cm2;
AI

-

I t H, H2

-

povr~ina

preseka

uzorka,

u cm2;

duzina uzorka, u em; vremenska razlika izmedu dva ~itanja. us; visina vodenog sluba u covi na po~etku merenja. \I em; visina vodenog stuba u cevi na kraj\l merenja, u em.

391
5.3 Korekcija koeficijenta za oestaodardnu temperaturu Ako je 'potrcbno da se u toku opita uzme u obzir i uticaj temperature vode na vizkozilel vode, ond4 koefieijenat voqopropustljivosti za slandardnu usvojenu temperaturu vode od 20 .C dobija Ie po 51edceem obraseu, a za razlieite radne temperature vode k20 .C-~kt "I)20.C gde jc: "I)t viskozitet vode na rndnoj lemperalud, "l)20.C vi.kozitet vode na slandardnoj lenlporaturi od 20 .C, kt vrednost koefieijenta vodopropustljivosti na rlldnoj temperaturi. Vrcdnosti viskoziteta vod~ za razno temperaluro date su u 11edceoj laboli:

-

Temperatura vode u .C tel'~ u glem'ls

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

ViSkOZi-I' 0,0138

0,0130 0,0123 0,0117 0,011110,0105

0,0100 0,0096 0,0091 0,0087 0,0083

0,008

Vcza sa drugim standardima JUS U.Bl.OI2 JUS U.Bl.OI6 Odredivanje vla!noSli tla Odrcdivanje zapreminske te!ine tla

.Iuapa:

BeolTad8JU P'a.ae&J uW'04 -

a.op..

392
JUGOSLOVENSKI STANDARD

DK 624.131.3

. SA OBAVEZNOM . PRIMENOM
od 1-1-1969-

Geomeh.nl~k. 'I.plth.nj. ODREDIVANJE VISINF. KAPILARNOG I>ENJANJA VODE U TLU
I ReJenJe br. 17-3884/1 od 10-VI-I96'; Shalbenl 1181 SFRJ

JUS U.BI.036
VI-I96'.
br- 15/1968.

Testi~g of soils. Delerminolioll of capillary heighl of waler in a soil

-

!

i
:::I :::1'

1

Predmet standarda
Ovaj slandard propisuje natin ocfre4ivanji\ visine kapilarnog kapilarnih .ila. penjanja vade u malerijalu lIa usled

~ 'I!
1 ~

2

Napomena
Ova odredivanje sluli za oeenu upolrebljivoSli efekla kapilarnih sila. malerijala lIa s oh7.irom na smrzavanje, i 7.a 'ocenu

i

3

Metode odredivanja
PrimenJuju se uglavnom .Iedece me lode :

i
>

= ..

-. -4 4.1

meloda pomoeu .Iaklene cevi,
meloda pomoeu. kapilarimelra.

~
., =...

. a

Metoda

pomocu staklcne

cevi
penjnnjn II ""'elkn;m

I>rlndp odr."lv.nJ.
U slnklenu cev se stavi 117.orak malerijala tin i posmalrn vi.inn knpilnrn"8 . vremenskim inlervalima, <lok se ne posligne konslnntna vi.ina penjonjo.

i

~
.. ::t 0 S

4.2

Opr.m. Za ovu

j' malerij.' melodu ,slll1-i .Iedeea oprema i malerijal:

::

§

~ :!
:::I

".3

:: i

~
:::I

slaklena cev dUl.ine 2 m, unulra~njeg 'pretnika od 2 do 3 em, sa podeocima od I em; plitka kvadratna limena iIi slitn:! posuda velitine slrana od 10 do 30 em i visine od 4 do 8 em; levak za .ipanje malerijala; posuJa od I I; larionik sa tuck om ;

- filtrir-papirili .vala.
Uzorak se prelhodno osu~i na vazduhu, dobro usilni i slavlja u slojevima od po 10 e.m u staklenu graduisanu cev tije je dno zatvoreno fillrir-papirom ili valom. Svaki sloj uzorka se nabija u eev laganim polresima do slalne zapremine.. Staklena cev zajedno sa uzorkom se slavi uspravno u limenu posudu lako da donji deo uzorka bude polopljen u vodu do visine od 0,5 do 1,0 em za vreme eelog odredivanja. Visio. kapilarnog penjanja (h) se izmeri, odnosno tila u vremenskim inlervalima od 5, 10, 20, 30 minula i J, 2, 4, 8, 16, 32, 64 ild. sali. Na graduisanoJ cevi se tilaju vi.ine h do kojih &Cu pojedinim vremenskim intervalima popela kapihuoa voda. Polom se oaertl!, dijagram, koji se dobija kada se na ordinatu nanose visine h, a na apscisu vreme osmatranj.. Za peskovita da odredivanje Iraje oko 16 sali, a za glinovita tla oko 64 sati.

i:

.

Nacin odre4ivanJ.

I

;;

AI

5' ~

1
5

e :I

. . Go
5.'

Metoda pomoeu kapilarimetra
Prioclp odre41vanj. i posmatra visina kapilarnog penjanja Nabijeni. uzorak sa metalnim eilindrom stavi se u kapilarimelar vode u odredenim vremenskim intervalima.

Ukupno .Iran. J

JUGOSLOVBNSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

I

1. obnova V -1910.

Sirana

2 JUS U. BI. 036

393

5.2

Oprema

-

Za ovaj opit sluti sledeca oprema: Bcskov (Deskow) kapilarimetar (vidi sliku), metalni cilindar za sipanje uzorka, kali~ice za s;panje uzorka, metalni tu~ak za nabijanje uzorka. Mere u em

~

-6
5.3
Na~ID odrectlvanja Uzorak osulen na 105 .C do konstantne mase sipa se kali~lcom u metalni cilindar (2140 mm i visine 40 mm koji je na iednom kraju zatvoren, a ~iia je masa i zapr~ifiiii. poznata. Uzorak se sipa u cilindar u slojevima i nabija tu~kom dok so cilindar nc ispuni uzorkom do gornje povrlinc. U staklenu cev Beskovog kapilarimetra (poz. 1) pri~vrlcenu na dasci (poz. 2) sipa se tiva do owako 0 na skali (poz: 3):Skala ima oznak~ od 0 do 30 pm'. Yoda iz staklene bocc (poz. 4) otvaranjem ventila na gumenoj cevi (poz. 5) pusti se da ispuni staklcnu cav do live, odnosno 0 na skali i dok se ne istisne vazduh iz staklene i gumene cevi, odnosno dok ne procuri vl'da na krak q:vi (poz. 6). Yentil (poz. 5) na gumenoj cevi se zatvori i kad voda prestanc da curi na kraju kraka cavi, kapilarimetar je priprcmIjen za odredivanje. Cilindar sa uzorkom stavi se na pokretno postolje (poz. 7) koje Je u vezi sa postoljem za optereeenje (poz. 8).

394

JUS u: 81. 036 SI.8II&

3

Postoljc (pOz. 8")se optereti tako .da se gornja povrlina suvog uzorka priljubi Da otvor kraka cevl (poz.6).. . U momentu dadlra poi!inje kapihlrno upijanje voile u uzorku. Osmatral\ic se vrli u istim intervalima kao u ta(!. 4.3. Uslcd upijuDja vode fiva se pcnje na sknli (poz. 3) i u momentu kada uzorak prestane da upija vodu oi!ita se visina ~ivi~og stuba h.. u em. Visina kapilarnog upijanja se iua(!unava po sledetcm obrascu h ;,!Ide je:

=

k.hl

= 26,4

X hi

-

= visina fivinog stuba,. u em. Ovaj opit daje dobrc rezultate za matcrijale tla (!ijaje zapreminska masa :> I ,SO.
hi

k = 26,4 konslantna kapilarimetra;

.

395
JUGOSL~VENSKI STANDARD 8A OBA VEZNOM PRllIlEr'OM
oil 1.1 I"~.

.,
I

Gcomcb.nli
"

l.pillY.nJ"

ODREDIVANJE OPTIMALNOG 'SADR1..AJA VODE
ReleaJe II.. 17-38114/1 oil 10.YI-I968; Sidbeal 11a& SFIU

JUS U. Bl. 038
YI-196L 1Ir. J5/IH8.

--Testing oFsr,. Determination opt/mal water cont,nt

1 i
::I 'ii' .!! 1! .

Predmd standard"
Ovaj ltandard propiluje oatin odrcdivanja oplimalnog sadrfaja vode u maledjalu lIa.

1

Dellnidja
Optimalni saddaj vode je onaj r.adrfaj vode u tlu, pri kome se u laboratoriji, pod odre.denim uslovinla (datim po Prokl()'u) i uz primenu sile zbijanja po jedinici zapremine od 60 11m3, poslife najveca zbijenost (najveea Z8r>reminska mala).

~

a

i
:s I
:s

3

NameDa
OdredivanJc siufi da Ie odredi saddaj vode, pri kome se zbijanjem lIa na leren\l pollife mnksilllainn zbijenosl, i da se odredi najveCa zapreminska masa (gultoaa) tla, koja Ie mole o&kivali ako se rad obavlja sa lim sadrfajem vade.

J
i1

i
.."

4

PrlJlcip odre4ivanja'
Zbijanjem uzaraka tla sa raznim saddajima vode, pod islim uslovima z:bijanja, merenjem zapreminske mase odreduje se postignula z:bijenost lIa.

c e
.c

..

i
1\

5 S.I

Oprema i pribor
Oprcmn za zbl)n\;' ~7.nrk.: eilindar ad mctala, unu".alnjeg flretnika 10,0 em i visine 11,68 em, sa odvojenim dnolll, kojc so pa polrebi ml'fe pritvrstili z:a eilindar; naslavak cilindra islog preCnih, a visine 8,0 em, koji se mofe pritvrstili na cilindar;

I a i
.!! :II

a
;J

S.2 S.3

iI u
:s

S

melalni eilindritni ru~ni malj, preC'1ika S,O em i Id.ine 2,50 kp, podelcn tako da so uzarak nabija padom malja sa visine ad 30,S em. . Umcsto ru~nog malja mo&: se koristili za nabijanje i mehanitki malj. Oprem. ZII odJ;e4IT8Dje "wostl tl. prem. JUS U.BI.OU

j
I

.-

a
. ;?
'"

I ~

I'rlbor mrcfnsto sito, olvora okaca 4,76 mm; posuda zn polivanje vodom; gumeni iIi gumom oblofeni tutak; - kdika za sipanje malerijala u cilindar; -. podcsan nof za obradu uz:orka; g; VO!!" do 10 kg 511ta~noJCu od 1 vrskalica Za vlafenje uzorka; velika plitka p;suda iapripremanje i su!enje uzorka.

-

6 6.1

--

-

Na/!in odredivanjn
Uzim:mje uzoraka Za odrcdivanje potrebno je oko 3. odnosno IS kg malerijala tla.lto za~isi oo.toga da Ii te SI:sabijanje vr!iti uvek sa istim uz:orkom iIi 5e za svako sabijanje uzima [Dovi uzorak.
Ukupno. .lrana J

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACUU

I. obnoya
V -1970.

396

6.2

Odredlnnje Izvaga se masa praznog eilindra zajedno sa pri~vr!eenim dnom, ali bcz naslavka, sa la~no!eu od 1 g (m).. --Uzme se uzorak od oko 3 kg, isu!en na vazduhu, usil~i se razbijanjem grudviea gumenim tu~kom i proseje kroz mref.aslo sito otvora okaea 4,76 mm. U eilindar sa pri~vr§Ceni~ dnom i naslavkom naspe se prvi sloj uzorka do visine od oko 7 em, ~j. oko jedne trecine eHindra sa nastavkom. Rul!nim maJjem ili odgovarajueim mehani~kim maljem nabije sc uzorak, pu!tajuci malj da slobodno pad a na uzorak sa visine od 30,5 em. Taj sloj se sabije sa 25 udaraea tako da sabijanje bude ravnomerno po eeloj povr!illi. To Se posli1.e pomielllljem eHindra ili mnlja posle sVllkog udaren, 7.lIvisno od nal!ina na koji se malj dile i pu!ta da slobodno pada. Posle'sabijanja prvog sloja, u eilindar Se sipa nova, pribli!no ista kolil!ina uzorka, pa se sabijanje nastavlja na isti nal!in. Isti postupak se ponavlja jo§ jedanput, tnko da posle sabijanja bude ispunjen eilindar ideo njegovog naslnvkn. Nastavak eHindra, prelhodno osloboden od cilindra, skida se pa!ljivim obrtanjem da bi se §to manje o§tetio zbijeni uzorak u eillndru. Materijal iznad gornje iviee eilindra skida se pazljivo notem, a gornja povdina uzorka se pdljiyo zanivna. CHindar treba dobro ,ol!istiti od nisutog materijala, a potom ga izvagati zajedno sa nabijenim uzorkom (01.) sa ta~no!eu od J g. Sa gornje povr!ine, iz sredine, i sa dnn uzorka sabijenog u eilindru uzme 8e potrebna koli~ina, stay; se u 3 Pelrijeve posudicc i odredi vlalnost prema JUS, U.BI.012. Rezullat je prosek od 3 dobijcne vrednosti (w). Cilindar se isprazni, lisitne se grudve uzorka, prskalieom za polivanje doda se jo§ toliko vode da njen sadrf.aj bude oko 3% veei od ranijeg. Pri tom treba materijal dobro izme!ati da bi se ujedna~ila njegova vlalnost. Kolil!ina vode koja treba da se doda, mole se pribli!no odmeriti vaganjem prskaliee sa vodom. Ovaj postupak treba ponoviti nekoliko puta, dodajuci uvek toliko vode da se sadrlaj vode poveeava za oko 3%. Postupak se ponavlja dok se jasno ne uofi da se povecanjem sadrf.aja vode po~ne dB smanjuje zapreminska masa. To se obi~no postize p<Jsle 5 do 6 dodavanja vode.

6.3 6.31

Prlkazlnnje Zapreminska

rezultata masa svedena na suvo stanje izra~unava Yd se po sledeeem obraseu:

-------V (I+~
m,-In

100

)
u g;

gde je: 01 - masa praznog eilindra, u g; mt masa vlalnog sabijenog uzorka so eilit!drom, zapremina eilindra, u em3; V sadrlaj vode, u %. w

-

-

6.32

Rezullat odredivanja prikazuje se grarifki kao u primeru na sliei gde je na apseisu nanet saddaj vode w u %, a na ordinatu zapreminska masa Yd u g/em3. SadrZaj vode koji odgovara maksimalnoj zapreminskoj masi je optimalni sadrf.aj vode WOpi dobija se iz naertanog dijagrama., Na slici je prikazan primer dijagrama za zapreminske mase Yd: 1,752; 1,834; 1,884; 1,879 i 1,830, g/em3 sa odgovarajueim sadrf.ajima vode w: 5,62; 8,50, 11,37, 15,00 i 17,12. Dobija se optimalni sadr!aj vode wo. = 13,00%. -

7 7.1

Ostale odredbe
Upotrebljava se i modifikovano odredivanje po Proktoru. koje se 'razlikuje od slandardnog sarno po lome !to je silo zbijanja zllnlno veea i iznosi 266 t/m3. Odredivanje jc no isH nll~in koo u ta~. 6, sarno !to se uzorak sabija u 5 slojeva i to maljem tcline 4,50 kp i visinom slobodnog pada malja od 46 em. Kada se odreduje Izv. kalifornijski indeks nosivosli, uobi~ajeno je da se optlmalni saddaj vode odreduje u vecim eilindrima, ~ije su dimenzije: prel!nik 15,2 em i visina 15,2 em. U tom slul!aju primenjuje Se postupak kao u tal!. 6, 5 tom razlikom §to se prilikom tih odredivanja uzorak sabija so po 3 X 55 udara _rnaljem leline 4,5 kp i visine pada 46 em.

-

397
2.300 /,0

2.2PO

0,9

"e ~ 0.

2./
I

0,8

:::
0,7

~ 2.000 " e .II Wt E/. 9-'
c:

i

'" /.eoo

i

/
V
w.,r.73,OO'lo I

V

0,6

ct

~

"
I

0,5

0,'
6

0

5

/0

/5
VOGIP w'lo

20

'25

JO

0.3 35

Sadr'1aJ
7.2

Postupak prema tai!. 6 prcdvida rad sa istim uzorkom koji se nekoliko puta sabija u kalupc sa raznim sadrfajima vode. Ukoliko se izvcsne fizii!ke i mebanii!ke osobine pri uzastopnom labijanju materijala menjaju, preporui!uje se da se labijaju uzorci la pojedinim laddajima vade uvek In navim materijalom, tj. da 50 pre poi!ctka odrcdivanja pripremi i izmda dovoljna kolii!ina materijala Z4 S do 6 pojedinai!nib odredivanja. ' Radi lakleg dobijanja temene tai!ke na dijagramu, treba imati u vidu da je optimalni sadr1.aj vade vcc!ine materijala nelto ilpod donje granice plaltii!nolti. Na olnovu togn Ie proc:enat vode mo1.e tako povcc!avati da se najvilc la S odredivanja ligurno dobije temena tai!ka koja ~ biti Jalno izrdena.

7.3

Yem In drugim standardima JUS U.DI.OI2 Odredivanje vlnlnolti tla

Ukupno

.t,.n.

2

398
JUGOSLOVENSKI STANDARD 8A ,ODAVEZNOM PBIMENOM oil 1.VU-l!169. ODREDlVANJE Geomeh'ni~ka 10plll.anJa EKVIVALENTA PESKOVlllll TLA

JUS U. Bt. 040
XlI-I96..

..

aeieDJe br. 18-6701/1 ocI7'XI-19A; Siulbeni

lid SFIU br. 50/1968.

Geollleclranical
,

tests.

Determination

of sand

soil equivalent

1 ...

1

Predmet standard.
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja ekvivalenta peskovitih Ila.

2

Definicija
Ekvivalent nekog peskovitog ~a je odnos zaprcminc peskovitih frakeija 'uzorka prema ukupnoj zapremini IIzorka, pod uslovom da so uzorak sastoji od materijala lIa koji je prolao kroz aito otvort\ okaca 4,76 Hi 5 mm.

,
a

t a
I !
1 II

3

Namena
Opit slu!i da Ie brzo utvrdi priaustvo i koli~ina glinovitih ~stiea pripremljenim peskovitim mcAavinamo. u prirodnom peskovitom tlu iIi

4

princip ..ada
Talotenjem ispitivanog lIa po postupku u ta~. 6 dobija se tra!eni zapreminaki odnos.

I
t
~

5
5.1

Oprcma I priprema rastvora
Oprema Za odrcdivanje sluti sledeb. oprema: - tri do pet graduisanih menZura od providnog materijala, unutralnjeg pr~nika 32 mm, visine oko 400 mm; podela na menzurama je'milimetarska, i to od postolja prema vrhu do visine od 380 mm, umcsto toga mogu postojati samo dve owake i to na 100 i 380 mm od dna; gornji kraj menzure zatvara se 7.apula~m; - sud 001 5 litnra sn znpuJn~em an dvn otvorn i sn cevimn IIsndenlm u olvorc znplllo~: u jednn olvor usnduje sO bnkorna cov koJol11ae dovodi vnzduh pod priliskol11 u Iud, n u drllgl otvor uan' j duline deno je eel' zn odvod vode zo pronje, unutralnjeg pre~nika oko 5 mm od gUl11eili plnatU!ne mnae; u spoljni kraj te eevi utaknuta je bnkarna cov zn pranje spoljnog pre~nika oko 6,00 mm oko 500 mm sa slavinom na gornjem kraju. a na donjem kroju p~nik covi so smanjuje no otvor 001 1 mm; eevi 001 gume Hi plasli~ne mase unutralnjeg pre~nika oko 5 mm; stezaljke za covi; stativ;

a

I
It

t
a

-

-

sud za dO<.ironje,

znpremine

90 ern);

I

-

melalna ravnja~; levak zapremine tarirani klip koji nn donjem krnjll menzije su takve
lenjir duZine

oko 200 em); se sastoji 001 metalnc lipke duge 460 mm, pre~:1ika 6 mm, koni~no proJirene nn pre~nik 25,4 mm; nn gornjclII krnju lipke nnlnzi p; Ie eililldrl~ni disk, ~ijc di. da ukupnu tdina lipke sa diskoll1 iznosi 1000
sa milimetarskom podeloll1;

500 mm,

-

~etka 7.8 pranje men7.urn; osum bo~ieu 001 125 em); sito otvara okaca 4,76 Hi 5 mm, sa dnam; sito otvora oknca 2 mm; sekundomer; posuda 001 pet litara.

I 11d..I.

-

JUaOsLovE'NBKI

ZA VOU 'LA R'fANUAIUnZACIJIJ

2, ObnOVI )("-1971.

Strnna 1 JUS U.BJ.040

399

r

5.2 5.21

Prlprcma r.stvor. Koneenl,.;annl rn.tvn. opl'llvljn 00 nn olcd,,~i nn~in: II dVIl litrn dellili'"lIe vnllc rnalvori .e 557 II knleiJumhlorida i ostavi da se ohladi i odle!i 12 sati, a zatim se kroz filtrir-papir riltrira. O\'oko sprovljenom rastvoru doda se najpre 2510 g glieerina i na kraju 57,S g 40%-n08 rnstvora formaldehida. Rastvor se dobro izmcSa i dopuni destilisanom vodom do 5 litara. Ovim rastvorom nnpuni se 5 bo~iea od po 125 em) koje se posle koriMe u laboratoriji i na gradili~tu. Rastvor za ispiranje se spravlja od koneentrisanog sndu od 5 lilara iuu(!i se 125 em3 koncenlrisanog vodomi dobro izmda. rastvora i deslilisane vode na sledeci na~in: u 1'0raslvora, posuda dopuni do 5 lilaru deslilisanom

5.22

6

Nacin odrcdivanja
Uzorak pcskovilog tla se proseje kroz silo od 4,76 ili 5 mm. Materijal se ucilju laUeg rawvajanja zrna mole navlditi. Ako se zapazi da' su krupnija zrna peska obavijena prdinom ili glinom koja oslaje nn njima i posle sejanja, materijal se proseje jo~ kroz ~ito olvora ok.aca 2 mm, pa se una koja ostanu na tom situ osuse, zatim islrljaju prslima da bi se prdina i glina odvojili, pa se ~isla una, prd;na i glina dodaju prosejanoj frakciJi. Menzura se napuni rastvorom za pranje do oznake 100 mOl od dna. Sud za doziranje od 90 em3 napun; se prosejanim maleriJalom, bez nabijanja, materijol izravna ravnjaMm i kroz levak pailjivo sipa u menzuru. Menzurom se lako udara po stolu da se sv; mehurici vazduha izdvoje i olak~ me~aoje. Potom se menzura ostavi l!,)Jninula da miruje, pa se zalvori zapu!ia~m j dobro izmucka. Muckanje se mehani~ki oDavlja na taj na~in, Ito se menzura pomoeu uredaja u horizontalnom polo'.aju energi(!no pokre6e levo-desno na du!ini od oko 20 em 90 puta za vremc od 30 sekundi. Posle muckanja menzura se stavi na slo, olvori, i u nju odmah uvu~ bakaroa eev za pranje do clna, Siavina cevi se otvori i menzllra iapira roalvorom zo pranJe, pri ~emu eev polagllno krll'.i uz IInulra.nji zid menzure. Knda se nivo I~nolti priblif.i oznoei 380 mm, ecv zn pmnje se izvlll~i J'C zatvarnjuci ,Invinu koJo se zntvori tck knd nivo te~nos,i budc lo~no nll 07.lln.

ci 380 mm.

Potom se' menzura oslavi da miruje 20 minuta na stolu ili ~vrstoj ravnoj i horizonlalnoj podlozi. U loku ovih 20 minnln fine frakeije se slnlole, lako da je njihov goroji nivo jasno vidljiv. Zalim se izmeri visina gorojeg nivoa stnloicnih finih frnkcija iznad dna menzure (h). Posle toga se larirani klip polnko spusti u menzuru na islaloT.ene peskovite krupnije frakeije do svojom telinom izravna gornjn povr~inu. Tada se o~ila visina iSlalolenih krupnijih frokeiJn (h,), direktnim merenjem visine donje po\'r~ine klipa na skali menzure iIi pomocu metalnog len.jira, mereei odstojanje od dnll menzure do dooje povrAine torironog klipa.

7

Izracunavanje

rezllitata
tla u
~~

Ekvivolent peskovilog

se iua~unava

p~ obraseu:

ES-~I..IOO h
gde je: h = visinll gornjel: nivoa stnloJ.cnih finih frakeija od dno 'menzure,Fu mm; h. = visina gornjcg nivoll sllliolenih krupnih frnkeija od dna m~nzure, U.I11I11.

8

Klasifikncija tla

-

.~ . - ekvivalel1ll1 1:S u tne. 6, klnRifikllcijn peskovitih lIa Je sledeca: Prcmn i7.rn~lInnloj veli~ini IIko je ,ES = 0 % 110 je ~isla glinn iIi koloidnc rrokclJe; ako jc ES = 100% tlo jc ~ist pesak koji ne sadrZi gline; ako je ES vece od 30% tlo je neplasti~no; ako jc ES mal1je od 20% 110 je plasti~no.

SI.mo.:

Deonadski

n.nek.1

I.Ivod.

-

Beo,ralt

400
JUOOSLOVENSKI STANDARD SA I'IUMBNOM Geomchani~ka Ispitlvuja ODREDIV ANJE KALIFORNIJSKOG NOSIVOS11 Bell IIr. 18-3877/1 ... :t5-V1-I"': INDEKSA

Ukupnu

!\trana 5

.. 1-1-lno.
81dbeal

JUS U. 81. 042 VII.I"'.
0.. 8FIU IIr. 29/1'69.

Testing of salls. De/ermina/Ion of Cal/foml4 bearing ratio of a sol/

J
I
.
1

I

Predmet standarda
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja kalifornijskog indeksa nosivosti !la.

z

DeriniclJa
Kalifornijski indeks nosivosti (California Bearing Ratio CBR vrednosl) predstavlja odnos izmeuu pritiska p potrebnol da Ie eilindrii!n: klip krulnol preseka povrline 19,4 em2 uti.ne u malcrijaltla do dubinc 2,54 mm brzinom 1,27 mm u minutu i onol standardnog pritiska p. koji jc polreban da Ie iiti klip istom brzinom utisnc do iste dubinc u jedan standardnl materijal (mchanii!ki sabijen tucanik).

-

3

Princlp oiIre4ivanja
Utiskivanjcm klipa u ispitivani matcrijal pod odredenim 'uslovima odreduje se pritisak p koji p,)deljen sa standardrtim priliskom p. daje CBR vrcdnost.

I
'"

,

4

Metode

odre4~vanja COR vrednosti:

.I
I

5
5.1'

Prhne'\iuju 10 uglavnom sledc:te motode odredivanja odredivanje u laboratoriji, odredivanje na tcrenu.

I
t . a

Odr~v8Dje

CBR vrednosti u laboratoriji

Namcaa Vrednosti CBR dobijcne Jaboratorijskim opitom sJulc za dimenzionisanjc kolovOUIc kunstrukc:ije putcva I acrodroma sa fIeksibilnim zastorom.
Oprcma Za ovo odredivanjc sluti sledeCaoprema: presa za utiskivuvo kapacitc" do SOOOkp snabdevena uredajem za merenje sile i dubine pro. dira'\ia klipa, - mctalni eilindar prei!nlka 1S,2 em, visino 17,8 em, sa prstcnastim naslavkom vislnc 5,08 em i prstcnastim nolem;

I .
a

5.2

-

I
'

-

-,

meta1na perforirana podlofna prilMstiti za eiJindar;

ploi!a (a) prc<!nika oko 2S em, .debljine oko 1,5 em koja se mole .

meta1na ploi!a (b) prei!nlka 14,9 em, dcbljine 5,8 em koja Ilufi kao umetak pri zbijanju u cilindru; i!elii!ni le'\iir du~nc oko 30 em, lirine oko 4 em, sa zaJiitnom ivieom l.a iuavnjavanjo uzorka; tri mctalne'prstcnasto ploi!e (e) spoljnog prei!nika 14,9 em, unutral'\ieg 2,26,4,53, i 9,06 kp; prci!nika 5,25 em, tc!inc dr&kom u

I

-

perforirana mesingana ploi!a (d) prei!nika 14,9 em, dcbljine 5 mm sa mesinganom aredini I sa vijkom za fCgulisanjo visino 0 koji so olwya pipak kompnratora; trono!ae la komparatorom sa podelom od 0,01 mm za merenJo bubrenJa uzorka; komparator sa podelom 0,01 mm za mcrc'\ic dubinc utiskivanja klipa u uzorak;

I ......

kIip Z&utiskivlllljeprei!nika 4,95 em i dutinc 20 em;
tchnii!ka vaaa za mercl\ic telinc do IS kp sa tUnollfu od 2 p;

filtrir-papir, prci!nika 15,2 em;

I

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU I

1. oDnO.1 X-19Tl.

Sirana Z JUS U. Bt. 042

401

5.3

sila olvora'okacn od 5 mm i 20 mm; - sckundomcr: ..- pO$uda za pOlapanja cilindra sa l'.zorkom' u vodu: t -: oprema za odredlval\ie oplimalnog sadr!aja vode prema JUS U.BI.038. Priprema uzoraka Lnboratorijske vrednosli CBR odreduju se na poremccenim i neporemecenim JUS U.B1.010. uzorcima, ulelim prema

5.31

('riprenlll poreme~enih lI~orRkn Malerijal se osu~i na valduhu. i.usitui gumenim luCkom. Osuseni i usillyeni mnlerijal p",scjc sc krOT silo olvora od 20 mOl. Ako SRVmalerijal prode kroz 10 silo dalji poslupnk se nllSlavljn sa tim male. rijnlom. Ako, medutim, malerijul sadrli i una VeeR od 20 min. sejal,iem se elimini!u zmn krupnijl\ 0<.1 20 mill i umesto Iyih se doda odgovarajuea koli~ina malerijala. veli~ille una izmcdu 5 i 20 mm, uzetog iz

drugog dela istog malerijaJa.

.

Zn laj mRlerijal odredi se optimRlni sudrfnj vode "rell1" JUS U. B1.038, R 5Cm loga odredi so sa<.lr7..aj vode u njemu. Polom se uzme 5,5 kg log malerijala i dobro izmda sa 011001koli6nom vode koja je polrebn:1 <.Iase dobije u7.0rnk sa o"limalnim saddajem vode. Matcrijal sa vOllom se tako izme!a da vlafllost bude IIjcdna~ena. Zatim se metalni cilindar izvaze, na nje8" se pri~vrsti prslenasli nastavak i metalna pcrforirana ploi!a (a). U cilindar se slavi metalnn plo~a (b). a preko nje fillrir-pnpir, pa se cilindar napuni pripremljenim rriatCrijalom. Polom se iz najni!cg sloja nmlerijaJa uzme .uzorak i na IIjemu proveri sadr!aj vode prema JUS U.BI.012. Ovnj sadr!aj se ne sme razlikovali od oplimaillog la manje ili vi~e od 1% od oplimalnog sadrlaja. Potom se materijal nabije odredenom energijom zbijallja u melailli cililldar "omoell malja promll JUS U.DI.038. Poslo ,nvrAcnog nabijnnjR naslnvnk cilindra so skino i povr~inn mllierijaill se izrn\-nn pomocu ~cli~nnl\ Icnjim an Ivicnon cilllldrn. Nn i1.mvna!u povr~inu slavi se fillrir-papir prei!nika 15,2 cm. Posle Ibga podlo!na pJofa (n) se skino, cilindar sa uzorka se okrene tako da donja povr~ina uzorka dode gore i iz cilindra se izvadi metalna ploi!a (b). Odmah zatim izvaZe se cilindar sa uzorkom i nllrir-papirom. Na cilindar sa uzorkom ponovo so pri~vrsli perforirann ,"elalnn podlo!na plofn (II). Na gornju povr~inu uzorka u cilindru preko rillrir-papira slavi Se mesingana pcrforirnna "Ioi!a sa dr§kom (d), a preko nje se postave metalne prstenasle plo(!c (c), ~ija ukupna telina treba da odgovara optereeenJu buduee kolovozne konslrukcije. Ako 10 oplereeenjo nije "oznato, ondu se uzomk odreduje sa pJoi!om (c) lelille 4,53 kp. Zalion se nn ivicu eilindra postavi tronoiac sa komparatorom ~iji pipak lreba da dodiruje i!conu povr~inll drAke mesingane pcrforirane ploi!c. Cilindar sa uzorkom i tronoAce," slnvi se u posudu sa vodom, a 1.ati," se kazaljka komparatorll slavi u nulli polo!aj. Cilindar mora biti polpuno potopljen tnko da voda Ulllli u uzorak sa donje i gomje slrane. Cilindar sa uzorkom ostavi se u vodi sve do tie dok uzorak nije polpuno zasieon i vi!e ne bubri, a nnjmnl\ie 4 dana. Za to vreme svakog dana se na komparaloru ~ila bubrenje uzorka. Posle toga cilindar sa uzorkom se izvadi iz vode i, pridriavaju~i i!vrsto metalne prslenasle ploi!e, prospe se vi!ak vode sa gornje povrAinc uzorka okrelanjem cilindrn i tako ostnvi da se cedi 15 minula. Metalne prslenaste ploi!e, mesingana perforirana ploQ i podJo!na melalnn perforirnna plo~a So uklone i izvagn se cilind..r sa uzorkom. Zatim se cilindar sa uzorkom stavi na podlo!nu plo~u, u polo!aj u kojem je bio za vreme bubrenja i skine fillrir-papir sa gornje povr!ine. Time je uzorak pripremljen za Uliskivanje. 5.32 5.321 Priprema neporemecenih uzofaka

Neporeme~en; uzorak uz;ma se iz sloja tla koji ce biti neposredno optereeen konstrukcijom kolovoza. Uzornk se uzima cili-ndrom u kome Cc se izvr~iti opi!. Pri tom se najpre slavlja na tlo prslenasti no! na koji se naslavlja cilindar i naslavnk. Cilindnr se presom utisno u tlo, a zalim se izvadi zajedno sa uzorkom. . Odmah posle vadel\ia cilindra treba skinuli naslavak cilindra i prstenasli no!. Uzorak treba grubo izravnnti sa ivicama cilindra.(!CIii!nim lenjirom i ceo uzorak sa cilindrom obllviti parafillskom ohlogom debljinc oko 2 mm, uviti u miulan '-ilav papir, ponovo ,Iararinirnlj 1 \lpnkoVnli u sanduk sa S!rU80linom rndi lransporlu. Pre opila u laboraloriji skine Se plfrnfinska obloga I uzorak sa 000 slmne rino juavnll. Tada jc cilindr.r sa uzorkom pripremljen zu utis~ival\ie. Neporeme~eni IIzorllk Zll ispilivnlye moZe se izvnditi i iz vclhl~ki zbijen08 malerijaln, no u 10m slu(!nju se prolhodno polupn \I vod\l nil isH na~in kilo poremeceni \lzornk. Postupak odredl.anja Na priprcmljeni uzorak u cilindru slavi se isli broj prMenaslih melalnih plo~1l kao pri natapa.yu vodom prema I.a~. 5.31.

5.322

5.4

402

JUS U. BI. 042 Slran.

3

Cilindar sa uzorkom postavi se eentrieno na krufnu pl~u uredaja za utiskivanje pa se poh\.k0 dife dok klip za utiskivanje ne dodime gornju povrlinu uzorka. Tada Ie kll7aljka kompnrnlorn, ~iji ~... f1ipnk oslnllj'l 111\ 8"lIIju Ivieu eUlIII!ra, doler. n. nulu. Opit po~inje utiskivanjem klipa u uzorak konstantnom brzinom utiskivanja od oko ! ,21 mm u minuti. Na patetku opita pusti se urad sekundomer i pritisak Ie prva dva minuta o~itava svakih . 30 selomdi, a zatim dalje svaki minut. Utis1tivllJ\ie se nastavlja do dubine od 2,S4 mm. Tada se pro~ita pritisak, pa so IItiskivanje nutavj do dublne S,08 mm, \IZ fitlll\lo prltish avakog minuta. milanl prhisel unose so II zapisnik 0 IspitivllJ\iu. Zatim so uzorak rasterell i eilindar sa uzorkom Izvadi iz uredaja za utiskivllJ\ie. Prstenaste metalne plate se izvade i odvoji se podlolna plo~. Sa vrha i dna u:wrka uzme so potrebna kolicina materijala .

i odredivlafnostpremaJUS U.BI.012.

6 6.1

Odrec1ivanje CBR vrednosti na terenu
Namena Pored ve6 navedene'namene prerpa tac. 5.1,odredivanje CBR vrednosti na terenu sluli jo! i za odrcdivanje nosivosti slojeva kolovozne konstrukeije i kao kontrolni opit za provernvllJ\ie vrednosti odredenih II Inboflitoriji prema tac. S.

6.2"

Broj potrebnih opita zavisi od prirode ispitivanog tla. Za svako izabrano mesto potrebno je izvr~iti najmanje tri opita na rastojnnju od oko 0,50 m. Od tri izvrlena opita uzima se za CBR vrcdnost aritmetina sredina dobijenih vrcdnosti. . Ukoliko se opit ponavlja prema tnc. 1.2 punnvljn se nn drugom mestu. Terenski opit mo!c se primeniti zn odredivnnje nosivosti pojcdinih .loJeva u kolovo1.lloj kon.trukciji, koji su izradeni od prirodnog ili nekim postupkom stabilizovanog tla, ukoliko ne aadrle una prcenika ve6cg od IS mm. Oprema Za ovo odredivanje sluu sledeea oprema:
SOOO

6.3

-

-

pres&. z&utiskivanje klipa sa urcdajima za merenje sile na klipu do

kp;

oslopac urcdaja za utiskivanje klipa, obicno natovaren kamion iIi alieno; klip' za utiskivanje, prelnika 4,95 em; nastavei razlicitih duuna, istog prcenika kao klip koji slufi za prilagodavanje
prstenasti oslonae na klipu na knji so oslanja pipak komparatora;

dufine klipa;

6.4

nosal' komparatora, In osloncima na rasponu oko I,S m i aa uredajem za fiksirnnje oslonaca;
komp",rator sa podelom 0,01 mm; tri metalne prstenaste ploCe (e) spoljnog precnika S,25 em, tefine 2,26, 4,52 i 9,06 kp; sekundomer; oprema za odredivanje vlafnosti prema JUS U.BI.012.

Na~la odre4iunja Mesto na kome ~ se jzvrliti opit treba da .Ie isplanirano horizontalno i za§ti~no od direktnog uticaja vlaf.cnja iIi isulivanja. Oko tog mesta treba da ima dovoljno prostora za opremu. Na mesto gde ~ so izvrliti utiskivanje klipa postave so prstcnaate ploCe da so na povdini tla iznzovc pritisnk koji odgovara sopstvenoj tefini budll~ kolovozne konatrukeije. Kroz otvor na pl~ma na tlo se spusti klip prese za utiskivanje koja ae donjim krajem oslanja na oslona.: koji je tako postavljen da njegovo tefilte leu priblifno u osi prcsc i Iclip optereti tako da povrlina tla ispod klipa bude optere6cna pritiskom od 1,0 kp/eml. Ovo .Ie optere6cnje potrebno da bl kIip dobro nalegao aa povrlinu tla. Zatim se pipak komparatora osloai na prstenasti oslooae na klipu i kazaljka komparatora stavl u nulti polo~. Kadaje zavrlena priprema, optere~nje klipa se postepeno povc6ava, da bi ae ostvru-iIo .\i,'govo utiskivllJ\ie u tlo na na~in opisan u tac. S.4. Posle zavrlenog utiakiv~a uzmo ae u:wrak .a dubine od oko 3 do S em, sa mesta gde je izvrlen opil i odrcdi so vlafnoat,

7 7.1

b.ra~avanje

remltata

Rczultati ispitivanja prikazuju se dijagramom prema al. I, koji so dobija kada so nl\ apscisu nanose optor~a IIlI.p/eml. ana ordinatll 810glll\la u mm. Pom06u dobijonih tKaka naerta 80 mva linija. Ova kriva mof.e biti konkavna slii!no krivoj 2 Da aliel ili konvelana,aliooo krivoj 3 na latoj aliel, U istidijagram ucrta ae jol i kriva 1 koja prikazuje odnoa izmcdu optctel!ollJa I dubine utiakiv~a, za ataudardni matcrijal i standardno optcre6cllJe, Za ovu krivu vale ii1edc6Ovrednosti

. SllWu.

..JUS tI. BJ. 042

403

utisklvanja, u mm: - dUbina 2,57,5,08,7,62, 10,16,12,70; P., u kpfcm2; - '. optereeenje 70 105 133 162 183 OpI.,..~'nJ' u Itpl.m' 70 80 90 700 "0

. v
t)

10 20

J()

4()

50

60

.e .~
=:

e

I'

¥ ,' ~~to-.... I\. ........ 1,25 ,\ '......

~

2' 2,~O

\

D Pn

\,Ft.. ,
"

! .:c
.!!

"

r-....

t

:5 3'

3,75

\\

"

....
""-

"

,

,50

\'

,\

5 .75

\\
Slika I

Da bi se izral!unao ind.ks eBR povure se u dijagramu horizontalna linija iz tal!ke koja predstavUa dubinu utiskivanja 2,54 mm. Ona presel!e krive 1 i 2 u tal!kama koje pokazuju opiereeenje pi;,.. Na osnovu tako dobijenih vrednosti izral!una se indeks eBR po obrascu:

.

eBR-.E...IOO% P. Vrednosti pip. izrafenc su u kpfcm2. Na isti nal!in odredi se i vrednost eBR za dubinu uliskivanja 5,08 mm.

7.2

Ako je vrednosl eBR za dubinu utiskivanja 5,08 mm jednaka iIi veta od vrednosti ZBdubinu utiski,'anja 2,54 mm, merodavna je vrcdnost za dubinu utiskivanja od 2,54 mm. Medutim, ako jc dobijona

eBR vrednost za dubinu utiskivanja od 5,08 mJ11manja od vrednosti za dubinu utiskivanja .xI
2,54 mm, opit treba obnoviti. Ako kontrolrii opit pokafe isti . rezullat, merodavna je eBR vredn,'sl koja odgovara dubini utiskivanja od 5,08 mm. .

7.3

Ako je kriva opteretenje-dubina uliskivanjn konvcksDa (kriva 3, al. I) potrebna jc korektura. Utu avrhu povlal!i se u prevojDoj tal!ki ove krive tangenta. Tal!ka preseka tangente sa ordinntnom osom uzima se kao nov koordinatni poretak, od koga se rafunaju dubine utiskivanja za 2,54 mm i 5,08 i za njih iznalaze opteretenja pip. iz kojih ae izral!unava eBR vrednost prema tal!. 7.1 i 7.2.

8

Odredivanje CBR vrednosti za nosece slojeve kolovomih konstrukcija za koje Je propisana zbijenost od 95%, od optimalne zbijenosti prema mudifikovanom Pr~ ktorovom opitu
modifikovanom

D&.bi se odredi!a eBR vrednost za slojeve I!ija zbijenost iznosi 95% od optimalne zbijenosti prema Proklorovom postupku prema JUS U.B1.038 postupa se na sledcti nal!in:

Po navedenom atandardu cdredi se kriva prikazana na sl. 2 leva strana, koja se dobija kada se aa apscisu nanosi upijanje vode u %~ ana ordinalu zapreminska tezina u suvom staoju u kpfcm3 i odredi optimalna zbijenost tal!. 1 na dijagramu. Potom se pripreme tri uzorbsa vlaZno!tu' koja je jednaka optimalnoj vlaZnosti. Prvi uzorak se zbija

sa 55 udaraca, drugi sa 2Sitre<!iaa prema tal!. 5 i izrafunaju~ptcll!insk.
i odgovarajutc vrednostit!ipt~J1I.ipsko

kriva prikazaoa na desnoJIW~y~~i sl. 2.

10 udaraca po sloju. Za ove uzorke odredi se eBR vrednost te!ine u suvom slanju. Nano!enjem eBR vrednosti na apscisu te!ino dobijaju se tal!ke .2, 3 i . 4 I!ijim apajanjem so dobija

404

JUS U. BI. 042 Strana S

Zatim se izra~una 95% ordinate ta~ke I i na loj visini povul!e horizontaJa koja seee krivu na desnoj strani slike u ta~ki 5 iz kojc se povu!!e vertikala na apscisu IIK\6. Vrednost od 0 do t~. 6 predstavlia trafcnu COR vrcdnolt.

1-- 7f+.
-v-,rI I

I.

"e

"'! :

l' - ~ 95~!1!!."C!~~t ~f!!!Sf/ I '-'t\~I'i I ._lI

:"

~-

I...

-I ;)
~

~
I

; V

5" I

-

I

I - -- -- ri 1

-. -

/

V

1
~
0

)/ J'
Slika 2 6 C8R vrMnosti

Upljan~ rod. ii %

Veza sa drugim standardima JUS U.B1.010 JUS U.B1.012 JUS U.n1.038 Uzimanje uzoraka Odredivanje vlnznosti lIa Odrcdivanje optimalnog sndrhjl1 vode po Proktoru

"'

Cl6It8?"'."" "".'111'-1 ..."" -

a.o.r.d

DK 624. 131. 3

405
Geomhanl~ka 18plllyanJa ODREDIVANJE PROIZVODA KOEFICIJENfA KAPILARNE VODOPROPUSTLJIVOSTI I NAJVECEG KAPILARNOG PENJANJA VODE U TLU

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA PRIMENOM od 1-1-I!I70.

JUS U. D1.044 VB.I,..

1IelenJe br. 18-3877/1 od 25-Vl-IHrI 81.lbeo1 lla& 8JPJU br. ./1,..
Dermlnalion of product of capillary permeability water he/gilt III a soil coefficient and ma"tmum capillary

Geomechanlcaltests.

! .. e 01
"

1

Predmet ~tandarda
Ovaj Slandard propisuje n:."i.. :>tlredivenje proizvoda nnjv~eg kapilamog pclijnnjn vode u lIu. koefieijenla kapilame votlopropuslljiv081i i

I 'g
i
~

2

DefiniciJa
Proizvod koefieijenln kapilaroe vodopropuslljivosli (k) i najvca.g kapilarnog pclijanja vode u tlu (b) je fizikalna konslanla tla za odredcno sianje zbijcnosti, leoja odreduje brzimi kapilaroog upijanja vode sitnozroih Ila.

i
to!

3

Namena
Rezultali ovog opila slule za oecn.. oselljivosli tin prema delovanju mraza.

i
>
II D

~ & ::I .,

4

Princip

odredivanja

~
5

Uzorak ~c pod odredenim uslovima dr,vede veZll sa vodom tako da se voda 10uzorku kllpilaroo penje. Vaganjem pre, za vremc i posle "pita (tdreduje se masa, odnosn6 zapremina lcapilarno upijene " vbde II znvisnosli nd "remena. Oprcma Za ovo odredivnnje slu!i sled~a oprema: eilindar unutra!njeg precnika 10,15 em, visine 27,5 em, sa podlo!nom ploeom i naslavkom - melalni koji se pricvr!Cuju na. eilindar; ..- melalni cilindnr \lnulrn!lijeg pre~.nika 15,2 em, visine 27,S em, 8a podln!nom plocom i mulavkom koji se pricvrlcuju IIn eililldnr; - po jedna melalna pcrforirana kruma Ploca za prednje eiliadre; - opremn prema slandardima: JUS U.BI.012; IUS U.B1.014; IUS U.BI.016; IUS U.B1.036 i IUS U.B1.038. - plilka levadratna posuda sa ravnim dnom, du!ine strane 25 em; sita olvora od '5 mm do 2q mm;
gumerci tehnicka lucak; vaga kapaeilela 25 kg, sa tacnolcu od 109.

~ g

~
j
g :; 8 fj
u C
JI

0

,
t

-

-

" ..
i" ..
II
1! jI,

Napomenn. Dimenzije eilindra tako su podolene da se malerijal 10cilindru mof.c sabijatl po standardnom i modifikovanom Proktorovom postupku i da kapilamo pcnjanje vode traje dOVOljDOdugo da bi so mogli dobili pOlrebni podad prema taco 7.

i

6 6.1

Priprema uzorka
Malerijal tla se osuli 10sU!lIici, zatim isitni gumenim tuckom i proscje kroz silo olvora 20 mm. Ako malerijal DC sadr!i zrna vcCa od 20 mm, upolrebi&l se onakav kakav je. Ako, me~ulim, sadr!! i zrna vcCa od 20 rom, sejanjem Co se eliminisati zrna krupnija od 20 rom, i umesto l\iih &I sc dodati odgovarajub. koli~ina materijala veliciue zma iUlledu 5 i 20 rom, uzclog iz drugog dela istog materi~ jail. Za opit je potrebno oko 6 kg materijala, ako sadr!i zmamanja od 5 mm, OdnOSDOoko 12 kg, ako sadr!i zrna do 20 mm. Materijal se navlaH tako da dobije optimalni saddaj vode pO Proktoru, prema IUS U.BI.038. Zatim se zbijo u eilindar manjeg prci!nika, ako sadr!i una maJ\ia od 5 rom, a 10cilindar vca.g proeaika akO sadrfi una od 5 do 20 rom.

6.2

I Izda.je

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDABDIZACUU

I

I. oboon

X-I"'I

406 '
j~ opumalni sadrtaj vode od.reden po slandardnum Pruklu",\ om [IlISlupk'u uzorak S~ 7hlja u A kC'> ivice eilindrl1 U c:ilindar u 7 slojeva dehljine po S em, s tim 1'.0 poslednji sloj Ireba da prede preko j to lako da 5e svuki nastavak eilindra. Uzorak sc'zbija maljem za standardni Proktorm' postupak sloj nabija sa po 15 udarac:a ako se radi sa eilindrom mllnjeg pre~nika. odnusno ~a [10 5S IIda",ca, ako se radi sa eilinJrom veCeg pretnika. 6.4 Aim je optimalni sadrtaj vode odreden po modiriknvanom Pruklornv'om pnslupku, tlzorak s. Ihoja u cilinJar u II slojeva &bljme po 2,5 em, slim 110 poslednji sloj !reba da pred. preko ivice .ili"<1,,, u na.'lavak cilindra. Uzorak se zbija maljem za moJirikovlUU Prol:lornv puslupak i 10 lako Ja se sva!.i sloj nanlJa sa po 25 udaraea. ako se radi sa cilindrom manjel! pr~nl!.a. odnosno sa po 55 udaraea. ako se ra<1i sa . eilinJrom ve~eg pre~nika. Posle znijaoja uzorka u c:ilindru. najedan ili drugi na~in, sJ.ine s~ prslenasli naslavak i ulI>rak pl'nll":! . sa gornjom ivieom eilindra. Zatirn se podlotna plot.. oJ\oj. ad eili"Jra i na mcsto nje ,Ia\l !.ruina perrorirana ploea. l'llonJar sa uzorkum i perroi-iranom plotum iz\aga v. i vla\; dn se o~u~i na 105 (' <10x"n'Ianlne mu,e. S"'."Je 'nti..: naJma:ljc 2-4~ala. a a~(' 'ioC radi ,a ~ltlh,\i1im matcrijah)ffi i I'" ,ha dn Iri dana. Ak..,~ lelt \I~ ""pita mah.:nJallla ~a ~\I'll'", pnruJnum Iii drugum \Iallh'!\~u. ",,,.1;1~ um~!th' p'I~lup~a op,.ano~ u la~J.ama 6.1 do b. ~ pnm."Juje jedan od ,1.<1e.:u d.a J1l,",upJ.a: a) Akn ,Ie duhijen ul..ura)( ncpurcm",-ccn. Plhla ~c OCI' ul.or~a uli~nc U l'lhno:H. :, II "!tliJ'~;I ".: \lIme: potrcbn&l kuh~IIHI 7:1 "Jredi,;anjc ~r\lr""1o:1.:nna pr~ma la~. 6.1 tpt1lrcbnt rlhh izhHra \tli~inc: j cilindra). la,im spc\.:tfitnc tcfine 'Yt £aprc:nHlb~\' It:zin\' \: \ lalnun1 'lanju 'f.,. k.ii..,i tiiprcnunske teline u ,uvum stanju "fa. b) Ak~, ICJ\,.\~ljcn poremeCen uzura.k. Jcdull d(:~1)~ upuuchl 101'Jdredlvul1JI.:krupnue... ana, specififnc lelin~ re. zapreminske le!.ine u vlatnom stanju rzv i zapr~mmske teline u'suvom 'Ianj" 1',. Drugi deo uzarka nanije se u eilindar primenjujuci postupak po la~. 6.51

6.S

6.6

7 7.1

Postupak

odredivanja

II koju ce l.illim sipu vmlu Cilinc.Jar sa osu~enim u7.orkom ~t' i7"aga. flU 'if .;'R'" 11po~ud\l 7n natupunje It~&!islrilic vreme r(l~clka ispilako da nivo vade bude za oktl I cn\ Ii',null ",' It JhIHAIIII: II/lIrku 'c I'" ",Iredenim Hemen.k,m IIlIc",,,lima na tllj natin 110 tivanja. Cilindar sa uzorkom se zaum vaga ,Ia se ocedi, Iillim se dcnj. se posle vadenja iz po~ude 101natapanje cilindnr" '''"Ill "ckohk" "."lIIlIk.. raj fI.\c;l\lpa~ ,t' pllHavlju \ ralt II fI'I,"tlu In nlt1I1raOI'" deo obriie fic;tom krrh"l1 I l/\"alLa. Po!\le' h'~U 'lie.' "th,,,,",, ,I.,~ \t! nal t!..rni/ll 1"'10'(11\1 He po;ave live dok vodn nc rrodrc thl lJ"rn.le fll1\'rlillc! .."'rk,,.

v.lafna m~ta, Tac\a
7;2 Vremenskl! Intervale

't.'

17vr~1 f",!\lcdnJc'

\l1ganl'"

I ,'pH

r,,,'knh1.

Yapiinl:\ Unhii'aieni inlrn'ah ..u: I, 2. 4. 1. 2~. -I') I .: '111:\. Iii nUI.I"'nil~11.' k'''1 Imal" hr1ft '-upi. ,. 11.1. ".111. , " Iw'n'1 I'\.'njanl\': ;15 I 3u 111111\11:1. a 131im I. 2. .t. -I. .'.

u kojima

~c \'r~t: "ap-:1nia Ireha

rn<le~ill

\'1''1:11 malerijala.

1Rko fiSt C;cdnhijc

5 do f)

ka u7ima t;e malrnJal Na kl ~1.lU uplta. rhhlt.. p"""Cti:lj..,!! \ avanla. I' 1",,1..\ iii'... \ "I'...' fHl\ la'cIII)1 d,:h, 117f\1 ",Ire. 13 odr,,:divanJ.' \Ia'no'\ti. pr,,'ma Jl;\ t'.BI.OI:!. a 11 "I'ni<' 1',,1"\In(' lIu\rkn 111m,,' 't.' mnl('niul/a dh'anjc l.afJrcmm~h' Ici.ine rrema JUS U,AI.Oll.. rn ,,,' I/la"\lOIi IlIrrrnUn1li"ku letinH U bllvnm ,rHniu ,Id,,,.d. Sf.:~lImtl \Iutnn~u, iI rrrl,"'IofI1\ 1111 ...,,je mUlcrijul nrkC\hC'rencan. J'C'1Ii1c I""r'rnll~ "pil" ..'\ko

da je zapremina oVlala nl'r,,'menjcna. 73 Ako se ispituic maleri;nl ." [lrirodnom ,II ,Irllgom nek..m lln'nC'>~clI fla eilindu' nar"n;en materi. jalom pr(ma la~. b.b .Hap;' so: bel ,u;.cnia a IlIlIm ,Iavi II "'honlll III I1nln"all;e i ll"I". \l' pnsllll''' prcma I"~. 7.1.

8
~.I

Rezultati ispltivanja
., RD.2likc i7n1t"tlu \TL'dnosli dobijcnih v:\gunjcm 11\'rcm,,'n..J.;im InIN\ alimn ph'mn 'n~. ! I \'rcdnu...ti dC'lhijnnicpre nnlapanja. rrcd!\tRv'jaju lnpremine knpiluI"I'" upq...nc \ "tI". \I "dp,wnrajlll'im vn'm..'nskim intervalimn. Na o~noVu lih vrcdnusti nacres se dijagram l:lrHl"min,,' vrcme. ~au ~tu.ic priL:a7ano na !dici, na taj nafin Ito sc na apscisu nnOt\c;ivrcmc L \I :\:1IIn\;l1111°i!Rrifnmd:nm merilu). a IUl0uli. natu zapreminr. upijene vade V u em (u arll:1\C1ifkHn1 mt.'fllul. Spu.ian.l,'m dt,hlicmh ul~n~n Irchu ,In la se.dobije prava linija koja prolazi kroz po~elilk koor"inll""'~ vj".l11l1ll1l1ija I I\a ,lie". I'.1.'<1l1lil11. vetinu vrsta ma1crijala tla 'c de~ava da usJed n,,"pr:l\'lIn'hli na rufelku kupilarnng upijania In IlIIijn ne nude prva, v~ da jc njen poutni deo kriv (linija 2 1\11. ,liei). Isto lako mole se de.ili da krajnje tane ne Icte na ""IV'oj linni nego ispod nje. Dn loga dnla7i kadn brzina knpilarn,'g pcnjanja nije jwnaka po ee!.'m p"'<okll u70rkll. Ink" dn se nil l!<Hnjui [I"vr~il1i uzork:\ flrV(Ipt'javc IYJccJina vlab1a meSl3. l!!Itart'ja\ a IHI'olajci la malcri.iak ~i.iujc hl/llHi ~ilpilallh)!l penjanja vrl... nlala. U I"m slutaju te krajn;e laU. ne Ir.ha u7im",i u "h7ir.

407

8.2

Ako je linija V...I pravlI (linija I nil sliei), J'",il\\lIl IT,ak5imalnc visine kapilarm'1! J":'njun.ia h. iuutunu\u vrcmenu t, na ('sno\'u "HJn'l~a ill'u}cn,'~ .icdm,~jlh'm: V. AI'2n.k.h'l

k.h ll)eficijenlll lupilarnc J'",puslljhllsli k i ~..: nn Ulinuyu 1.1'I1f~l11inc upi.icn~ yodc V. \I

il ~1'.iC sleltj "hrUlUC: l.h

Gr-2~'1
na ,\~1I cili.h.lra. n
io

I'de je:
V A .~. zapn:mina upijcnt: \ HC\(. u ,,'m~: p\)\'r~ina luC'sL'~a u/,'rka USrra\fhl ~u.:fi\:u.:nal l':Jcfil',jcnal mak)lIlIah\01 a('M1hllnc I'U(O/I"I)II. u cm~:

n
k h I

i' .

:.
\,.d"I'I,'pll'illil\,'~tI. \i:-iIiOl lal'ilanh,t: II "om ~OII: pcnjanja. U ':01 (27.:' ~m):

Yrcm~, u ~a(ima:

y, .. sp..-cifitnu l~!in" l>plllVUIII)I'OIaicrijulu. U lJ',cm-'; y. zapreminskutelll\lI ispilivanug malerijala, u kp/emJ; Vredousli za V i I ulimaju se za pruilvoljnu latku linije V-I Proizvod k.h dobija se u cm2/sal.

-

u dijugramu.

'"E u ::) ~

v.

12'

7

2S

'9

72 Q~..~ W :t

t u sallma
"",

R.3

Ako je linija \. I u ",,,m J'''<',-In"n, delu kriv:l (linija 2 na slici) I.eba J'rI\Yi deo Ie linijo produf.iii dok nt J'rr<e<'e ",diMII1I1 ,)~UHuH.. V. na slici). lJ 111mslu~nju se In III~ka u7imn knll koordinalni f""~ctak k,,,'rdinnIIH'~ ~i,t~ma. lakc>dn obrazae zn izr:l~ul\l1\'anjeJ'r"i7\'odu k.h glasi JIll I1snuvu lnrrl.'min... upij~nc \!lde V u \rcmcnu t. na osnovu odnu'lt i7ratcI1ng jcdnafinom:
v

-

A 1'2 (ri'-:-",-)

k. it":!

iz koje sledi obrazac: k'h-

.1.. (!A ) .-2(n-n.)t

1

gde je n. knericijenal apsolutne f'",n7.nn<li vJafOOI! mnterijala nn - y,-y". ('1'"., zRJ'rtminskR lelinl\ vlaf.nog malerijala). r.

408
9 Oeena rezultata
Ako jc vtcdnost proizvoda k.b veta ad 1 cm2/sat, tlo jc velo osctljivo prom': mrazu. Alto jo vrcdnost proizvoda k.b manja od 0,1 cm2/sat, tlo uopltc nije osctijivo prcma mrazu.

Ycza sa drugim standardima JUS JUS JUS JUS JUS U.Bl.OI2 U.Bl.OI4 U.Bl.OI6 U.Bl.036 U~Bl.038 -

-

gcomcbani~ka

ispitivanja

Odre4ivanjo vlafnosti tia Odre4ivanjc spccifii!ne tdino tia Odro4ivanje zaprominskc tclino tia Odrc4ivanjo visioc ltapilarnog pcnjanja vodo u tiu Odrc4ivanje optimalnog sadrfaja vode po Proktoru

1/

.'

a: ..oP.d.IIU

patllkl

a.v"

-

880p.4

:" ;t~ 641.131.3

409
Geomehanl~ka (splllvaaJa ODREDIV ANJJJ; MODULA STISWIVOSTI KRUtNE PLOCE"
nolenJo

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM od I-VIl-I'69.

METODOM

JUS U. Bl. 046
,

XII.1968.

be. 18-670111 od 7-XI-I968; Slu.bonl

IIli

SFIU

br. 5011968.

~Testing of salls. Determination of eomp,,'ssloll mod,tllls by eirelilar slab metlrod

l 2
'"
:I :l

1

. Prcdmct standarda
Ovajslandiud propisuje na~in odredivanja krufne plo~e. modula slilljivosti lIa i drugih nose~ih .Iojeva melodom

j
=

~
~

2

Dcfinicija
Modul sti~ljivosti je veli~ina koja izrazava meru sleganja (zbijanja) ispitivanog malerijnla pod dejslvom I'ritiska pod utvrdenim uslovima.

1
..

.
tt ;..

3

Na~ena
Modul sti~ljivosti, odreden po ovom standardu, slufi za oeenu nosivosti prirodaog ili naroeitim postupkom poboljlanog lIa (posteljiee), zatim za kontrolu kvaliteta sabijanja nose~ih slojeva puteva i aerodromskih pista, i najzad za proveravanje nosivosti gotovih puteva i aerodromskih pista (bez zastora).

r ~
.;
0 III ::I ...

a

CI

~ .0 § S
0 ~

4

Princip Modul stilljivosti odreduje se optere~ivanjem ispitivane podloge postepeno rastu~im pritiskom, posredslvom kruzne plore odredenih dimenzija, i posmatranjem time izazvunog sleganja lIa.

i!
~

5 5.1

Oprema
presa nnjmanje -,tri komparalora

Za ovo odredivanje sluzi sled~a oprema:
prilisne sile 5000 kp, sa urednjem zn merenje priliskn; (mernn sala) sa podru~jem merenja najmanje 10 mOl i podelom od 0,01 mm; stabilni drza~ komparatora ~iji su oslond udaljeni oko J,50 01 od plo~e zn optere~ivanje; ~cli~na kruzna ploea, pre~nika. 15,96 em i povr~ine 200 em1; ~eli~lIa kruzna plo~a precnika 29,86 em i povr!ine 700 ocml; oslonae prese pri opterc~ivanju plo~e (obi~no natovareni kamion Hi sli~no); sekundomer; libela;

a
~ t
::I u E ~ f ~

5.2

-

oprema za odredivanje vlatl10sti prema JUS U.B1.012.

;;

Q. e :I 11
=-

i .

Podela na manometru prese treba da je prilagodenn vnti ispilivane podlnge i primenjenom tipu prese. Nije dozvoljeno kori~~enje podru~ja na manometru koje je v~e od 2/3 maksimalnog Olanometarskog pritiska. Presa mora biti bazdarena.

6 6.1

Postupak Materijal na mestu no kome ~e se izvr~iti odredivanje trebo da i'ma prlblizno op,timalnu vlaznost, jer se u protivnqm dobijaju neta~ni rezultati. Zbog toga se pre po~etka iSl'itivanja odredi vlaznost ispitivane podloge. Povr~ina nn mestu ispitivanja treba da je isplnnirona i horizontalna i da je zaJti~ena od direktnog utieaja vlatenja Hi sulenja. Oko log mestn lreba da ima dovoljno prostora za opremu. Da bi se postigla ravnomerna podela pritiskn. tr~ba ukloniti delove (kamen~iCe) koji stree. a nastale ~upljine ispuniti gipsom ili sitnim pcskom koji treba sabiti. Za ispitivanje posteljiee. kao i donjih i gornjih nose~ih slojeva, upotreblj"va se kruzna ploea od 200 eml (d... 16 em), a za ispitivanje gotovog puta bez zastora, ili acrodromske piste bez zastora, upotrebIjava se kruzna ploe. od 700 cml (d... 30 em).
...

r.

6.2

1 I.don)e I

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD

ZA

STANDARDIZACIJU I

obnQVt XII' -,19'/1.

410
6.3 Na pripremljeno mesto postavi se kruma plo!!a i pomo~u libele proveri da Ii le!i horizontalno. Ako to nije slu!!aj, mora se povrlina ispod plol!e tako obraditi da plo!!a .zauzme horizontalan polofaj. Zatim se na plo!!u centri!!no postavi presa koja se gornjim krajem oslanja na oslonac kojl je tako postnvljen iznad prese da njegovo te!i!!e le!i pribli!no u osl prese. Zatim se postavi drta!! komparatora sa komparatorima, tako da. njegovi oslonci budu na odstojanju od oko 1,50 m od plol!e. Pipei komparatora osl~ne se na plo!!u u tri ta!!ke, pravilno rasporedene po pcriferiji plol!e. Plo!!a se najpre optereti sa 0,2 kp/cm2. To optere~enje se dr!i jedan minut i zatlm Ie plo!!a rasteretl. Posle toga komparatori se nameste na nulti polofaj i po!!ne ispitivanje. Prvo optere~enje iznosi 0,5 kp/cm2. tim; je ono ostvareno pusti se urad sekundomer i istovremeno 5e posmatra 51eganje plo!!e !!itanjem na komparatorima. Sleganje se !!ita posle I, 2, 3 lId. minula, Ive dok Ilegnnje ne bude manje od 0,05 mm u poslednja tri minuta, ako Ie ispituje pOlteljiea, odnolno u poslednja dva mlnuta ako se ispituje nose~i sloj. Posle toga se optere~enje stupnjevito pove~ava svakJ put za daljih 0,5 kp/cm2 ave. do kona!!nog optere~enja koje iznosi: 2,5 kp/cm2 za posteljicu, 4,5 kp/cm2 za nos~e slojeve is,S kp/em2 zagotov put, odnosno aerodromsku plstu bez zastora. Posle svakog pove~anja optere~enja bele!i Ie sleganje plol!e pOlle I, 2, 3 ltd. mlnuta, sve do stabilizacije, kao Ito je napred opisano. Svako sleganje dobijll se kao aritmeti!!ka sredina iz pokazivanja triju komparatora.

6.4

7
7.1

Ixrazavanje rezultata
Rczultat ispitivanja prikazuje se grafi!!ki, dijagramom u kome se na apseisu nanosi optere~enje plo~e p, u kp/em2, a na ordinatu sleganje podloge s, u mOl, i broj!!ano, izra~unavanjem modula slilJjivosti M. po obrascu

M.-A£.. d dS,
gdc jc: lip = razlika dva odredena optere~enja (u zavisnosti od namene ispitivanja), u kp/cm2, ds = odgovaraju~a razlika sleganja s, u em, ct = pre!!nik krufne plo~e, u em. 7.7. lJ dijngramu u kome je ucrtana linija optrrc~enje-sleganje (u daljem tekstu »linija p-s«) treba, osim tc linlje, ucrtati jol tri prave, kao 110 je prikazano na II. I u kojoj su te prave oznn!!ene brojevlmn I do 3. Te prave dele colo polje dijagrama na 4 zone I zbog toga se nazivaju granil!nim IInijama

Oplerec~n)~ u kplcm2 () 0.5 1,0 15

2,0

2,5

3,0

',0

0,5
1,-0 1,5 2,0

.? g,3,5 ~ VI ',0

2,5 E E30 .::J '

/.

Slika I

411

Zone se oznlltnvlIju Sa 1 do IV i pripadaju raznim slepenima noslvosll raznlh vClta podlosa, na sle. deei na~in: -

7.3

zona I, ispod linije J, pripada tlu (posleljici) neclovoljne nosivosli, zona II, izmedu linija I i 2, pripada tlu dovoljne nosivosti, . zona III, izmedu linija 2 i 3, pripada donjem noseeem sloju dovoljne nosivosti, zona IV, izn:.d lin;je 3, pripada gornjem noseeem sloju dovoljne nosivosll. Proma tome u kojoj zoni le!i ucrtana Hnija p s, cenl se da Ii nosivost Ispilivane pod lose odgovara namenjenoj svrsi.

-

Pri ispitivunju gotovog pula, odnosno oerodromske pisle, bez mslora, m uCrlovonJe linije p . treba, umesto dijagrama prema sl. I, koristiti dijagram prema sl. 2.

-

S

Oplerecenje v kplcm2 0 0,5 1,0 1,5

2,0

2,5

3,0 . 3,5

4,0

4,5

5,0

0.5

E E /,0 ::. .~ § /5 , 2' Vi 2,0 Sliko 2

B

A

Grani~na linija koja .Ie ucnana

u tom dijagramu deli polje dijagramo u zone A i B.

8 8.1

Ocena

rC1.ultata

Do bi se ocenilo da Ii ispitivono podlosa odgovara propisonim uslovima, slu'c sledeen dvn kllterijll: u) linij'a p - 5, nocrtana premo la~. 7;\, morn le!ati u odrcdenoj zoni dijagrama premll ta~. 7.2, b) izro~unala vrednost M, mora bili veeo Hi jednaka vrednosli propisunoj u odnosnom stnndllrdu
Zll i~pitivanu podlogu (ova se mo!e proveriti i grafi~kl oko Ie II dijagramn p

\li~ne la~ke koje odgovuroju ruzlicl AI'; liniju kojo Ie. tako doblJe ne sme imotl veei naail> od . odgovarajuee gruni~ne linije).

-.

s spo.lc dve gra-

8.2

U pogledu poloiaja linije p s u dijagramu va!i sledeee: Hnija p s posteljice mora a celini le!atl iznlld groni~ne linije I (u zoni /I iIi i7l1ad loga); IIko se vrednost M. ocenjuje grafi~ki, Hnija ~iji nagib se uporeduje so nagibom grnni~nc linijc I dol>ijo so spajanjem laeaka linije p-s za p i p = 1,5kpfcm2; ako .Ie nagib Ie linije monji iIi = 0,5 kpfcm2; jednak nagibu linije I, znaei da .Ie M.:>250 -- 11nija p- 5 donjcg noseeeg 510.10mora u celini Idali ;zn"d graniene linije 2 (u zoni III ili iznad loga); linija koja pokazuje vredn!>sl M. dobija se spojonjem laeoko zo p 1,5 i ~ 2,5 kpfcm2; = kpfcm2; I' akoje nagib Ie Hnije manji iIi jeclnak nagibu linije 2, zna~i da .Ie M.:> 400 - linija p - s gornjeg noseeeg sloja mora u celir.; le!ati iznod gmniene linije 3 (u zoni IV); linija koja pokazuje vrednosl M, dobija sc opet spnjnnjem toeoko zo 1,5 i p 2,5 kpfcll12;ako je I' njen nagib manji ili jednak nagibu linije 3, znaei do .Ie M.:> 1000 kpfcm2. =

-

-

-

-

8.3

Linija p - s golovog pula, odnosno aerodromske pisle, bez zastora mora u celini le!ati u zoni R dijagrama prema sl. 2. Linija koja pokazuje vrednosl M. dobija se spajanjem laeaka zo 2,5 j p= = =3,5 kpfcm2. Ako .Ie nagib te linije manji ili jednak nagibu grani~ne linije koja deliI' zonu A od zone B, znoei da .Ie M.:> 1000 kpfcm2.

412
8.4
Ako linija p - i Ispitiv4ne pod loge ne zadovolJava odgovar~ut!e ullovelz ta/!. 8.2 odnolno 8.3, mora Ie Ispitivana podloga poboljlavati podesnom obradom ill zamenitJ materijalom vet!e nOli. VOlt!.

Veza la drugim standardilna JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS U.E3.020i U.E4.010 U.E4.012:U.E4.014:U.E4.016 U.E4.018 U.E4.020' U.E9.020. Tehni~ki TehniCki TehniCki TehniCki uslovl uslovl uslovl uslovl za za za za luadu luadu Izradu !uadu betonskih kolovoza povrlinskih obrada zaltora bitumenskih I katranaklh makadama asfaltnih betona; betona po hladnom pOltupku

TehniCki ullovl za luadu katranlklh betona; Tehnii!kl uslovl za luadu asfaltnlh I katranlklh Tehnii!kl ullovl za Izradu IIvenlh alfalta

Klasii!ne I lavremene podloge za pUleve. Tehnlekl ullovl za luadu slendardl Iz oblasti puteva

-

I drugi

,.
It&rrlpa: Beoara4Ut1 .r.UC!k1 UYod ...,rad

AI... o~.'H.J

413
Geo_bJIDJ~ka ItpJd'uja ODREDIV ANJE OPTIMALNOG SADRWA VODE CEMENTOM STABILIZOVANOG TLA
.~

.JUGOSLOVENSKI STANDARD

..OBAVBZNOII
I'BDDNOII ... I.VD-1M.

JUS U.Bl.048
D-IHI.
I"'" N. "/IHI.

.oIeaje br. 1.-6701/1... '.XI-IHI,

II""""

1I8a

Testing of soils. Determination

of optimal water content of a sol/ stabilized by clment

I

1

'?redmet standard.
Ovaj standard propiluje na!!in odre4ival\ia optimalnol ladrfaja. vode c:emcnlom Itabillzovanol tla.

I
II 1

:1

DefiDicija
Optimalni sadrfaj vode c:ementom slabilizovanog tla je onaj sadrfaj vode koji, pod odre4cnlm ullovima, omogu~V8 hidrataciju cementa u melavini tla i cementa i postizal\ie maksimalne zbijenolti te melavine.

f

3

Namena
Opit Iluf.i 7.8 odre4ival\io nBjpo~uljnije melavine cemen.a puta iIi aerodroma, iua4ene od cemenlom. ltabilizovanog i tla pri iuadi Ila. koluvozno kons.rllkcijc

I
t
\I

4

. Zbijal\iem
Oprema
Za ovo

PriDcip rada
melaviDe materijala tla sa cemenlom pri raznim sadrfajima vode, a pod istim uslovima zbijal\ia, i merel\iem zapreminlke tef.ine odre4uje Ie postignuta zbijenolt mdavine.

i
5

I
II

odre4ivBl\io

11uf.i Iledc:l!a

oprema:

a
1
1:1

- olJrema prem I JUS U.BL038, -. Ihni!!keruovice.

6
6.1

Naan odre4ivanja
Prlprema IIZOrao

I

a

f

f

8. 8

Za odre4ival\ie je polrebno 15 o<lnosno 30 kg na vazduhu l)rosuJenog materijala tla, koji so razdeli na 5 uzoraka po 3 odDosno 6 kg. Veti!!ina uzorka 7.avisi od granulometrijskog saslava materijala tla. Svakom uzorku doda so voda tako da sadrfaj vode dva uzorka bude ispod prctposlavljcne optimalne vrednosti, jednog. uzorka priblimo ravna, a preostala dva iroad pretposlavljene optimalne vrednolli. ~azlika \1 sadrlaju vode svih pet uzoraka ne sme biti v~ od 3%. POjedineluzorke svaki posebno treba dobro izmelati sa vodom i ostaviti 24 sata II hermeti!!ki zalvorenim sudaYima da bi so vlamost izjedna!!iIa. Ukoliko se opit izvodi sa koherentnim materijalima, oni se morajll prilikom melal\ia isitniti tako da kroz sito otvora od 4,76 mm iI\ 5,0 mm prodo najmal\ie' 80";' materijala. Svakoni uzorku doda se potrebna koli!!ina cemenla I zme!a. Melal\ie 'so mora na. ltaviti sve dok so ne dobije ravnomerna boja. Na!!in melanja treba prilaaoditlmelal\iu pr.i iuadi mdavine na terenu. .Ukoliko so meJa rui!l.J, radnik treba da ima z,aJtilne rukavice prema JUS Z.BL024.

I 1IIIaa)e

'1 .lUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU

I

I

2. abRII.' X11-1971

414

6.2 ~YUIe 0ptima1nI ..d~ vode tla odreduje lei prema JUS U.BI.038.

Veza .. drugim ltandardima Gcomebanil!ka ispitivanja JUS U.BI.OI2 - OcIrediv&l\ie VldnOiti t1a JUS U.BI.OI6 - OcIredivuVe zapre.minsb ldiae JUS U.B1.038 - OcIredivanje optimalno, ladrfaja vode po ProktorU JUS Z.Bt.024 - Zaltitne rukavic:o od prirodae ill Iintet1t!ke sumo , ,

.~I --.1I4IId ..- ..- - ........

Dit 614. 131. 3

.
Geomehanlfk8 l.pltfYUja ISPITIV ANJE OTPORNOSTI CEMENTOM STABIUZOVANOG TLA PREMA MRAZU

415 JUS U. BI. 050
VII-I969. III. sn.r br. 29'196'.

I11GOSLOVENSKI STANDARD U I'IUIIDIOJl .. 1-1-1t'70.

.. 2S-V1.IHtI 8eIuJe 'r. 11.3871/1

TrsllnK o[ solis. Rrslsloner ermrnl slobl/1z1tI ;olls 10 [Trrllllg

I
I

I

Pretlmet itandarda
Ovaj IIUldard propilujc na~in ilpiliva..ja otporno.1i cemontom Ilabilizovano, 1111prema mrazlI.

z

Na"e118
l.pitivanJc Iluti za ocenu otpornostl cementoni liabillZDVanol Ua prema mrazu, odn05no za ollredival\ie minimalne potrebne kolil!lne cementa &Ii Izradu kolovozno kon.trukcije zahtevane ja~l"e

f
. I
3

otpome prema mruu.

'

PrlDeI, rada
Prime.vuju Ie Iledete dye melode: ,a) odreduje MI promena zapremine i JIIIbitak mase uzorka izlo!enoa uzaltopnom smrzavanju i kravljenju odredenim po.tupkom: b) odreduje Ie 'Iepen Imanjc~a prili.ne I!vnt~ uzorka Itlof.cnol uzastopnom IRlrzava'\iu I kravljc. . nju, iuwn indeklOm otpornolti,'

I

.i
I

4

Oprema

I
f . a

-

Za ovo ilpitivanje sluti sledcQ oprema: oprema prel1l8JUS U.BI.OI6, JUS U.BI.030 i JUS U.BI.038; hlad.vak la mOJIII~nol4!u poltizanja temperature nife od -20 .C; prosloru, dimenzija 60 em X

- termol-boca,

POIUda sa rottiljem i poklopc:om za l!uval\ie uzoraka

-

x 30 em x 20 em;

-

upijac!i papir; p!itka polUda la drlkom za prenotcnje

.

-

u vlafnom

uzoralta. velil!ine 15 em)( 1,5'em;

I
5

-

&Ijusno merilQ.sa tamol4!u 0,1 mm: hiaroskopni podmetal! /lJ 12 em od rtlea; zaltitne rukavice.

PrlpreD18 uzoraka
Na vuduhu Ie Ilull 6 do 9 1.;1materijaJ.tlal prollCljokroz litO olvora od 4,16 mm, ill 5,0 mm. Odrcdi Ie aadrfaj vodo u uzorku I dOCs. kolll!ini vode koli Jo potrebna dl 10 ,dobljo uzorlk II optl. malnim sadr~em vOtio prema JUS U.BI.038. Ptilikolll dodava.va vodo troba obrltltl palnju na Jlllbitak vode ulled dtde, 1IIOIanj1. Zbo, tOil Ie peskovitom matorijahi dod" 0,5%. I gllnl 2% vlte vode, ~ua u odnoau na muu IUVOI matorijaiL MatorijaJ la optlmaJnlm ladr~om vode oltavl so 1'0110tnoIu1Ja da Itojl 24 ..ta u bonnetltkl zatvorenoj poludi. Zatim 10 dodl odredena kolleina cementa. Cement Ie dom u odnOIU na muu luvol DlltorijaiL Matorijal la c:ernentom mel. Ie Ive dok SOlie poatlpe RvaOll101DI boJa. Trl\ial\io IlIaI!in IIIOIuJI pcjdoso Ie tako da odgovanVu mela.vu \IIOIav\no 118 toronu. Od tako prlprolllljcJle melAvlno Izrlde .e uzon:l u .tandardnom Proktorovom eillndru I nabijalu u .Iojovlproplaanolll oneraijom. POlio n.bij~1 Ivaleo. 110Ja uzoika, ,ornj. pomlnl pojedinoa nabljonol aIoJ. JIII8IOSOIzbruda brudallla dublno do oleo 3 mm, da bl Ie sa 11ed061111 .Iojem lto

I
II

I

boljo vezao.

,

Poslo zavrlcnol nabijal\ia uzorci ae pafljivo Iz\'ado Iz ciliDdr. I POIII~ uzorakl ltaVO u posudu sa roltiijem i poklopc:om.

plltke poaudo za preootcoje

t

. .....

r

nJOOSLOVBNSKI ZAVOD ZA STANDAltDIZACUU
I

I. obnoYl X. -1971.

.-

416
Sa jednom odredenom kolifinom cemenla polrebno je izradili dva uzorka: jedan za odredivanje promene zapremine, a drugi za odredivonje gubilko mase. Izra~una se zapremina V prvog uzorka, a vagal\iem ustanovi masa m drugog uzorka. Uzorci se fuvaju u vlafnom prosloru 7 dana.

6 6.1

Ispitivanje metodom odret1ivanja promene zapremine i mase Poslupak
Posle 7 dona Ictanja u vlatnom prosloru uzorci se izvadc. >Iave na higroskopne podmelafe i zajellJlo so njima stave u hlodnjak i izl01e smrra\'anju 16 sali na lemperaluri od -10 do -15 .C. Temperalura u tom inlen'alu hira se u 1-avisnlls.i lid Illga dll Ii je malerijal u kolovoznoj konstrukciji viKe ili mal\io izlll1.en sml'zavanju.Posle smrzavanja uwrci sa podme\a6mo izvade se iz hlodnjako i stave u prostor zasicen "Iagom do se olkrnve u loku od 8 sali, pri ~emu higroskopni podmelnfi mornju bili u dodiru sa "odom. Ovnj proces smrzavanja i kravljenja pl'edslavlju I ciklus. Jspitivnnje se sasloji iz 14 takvib ciklu>a. Posle svakog ciklusa uzorke Ireba okrenuli. Posle Ir«eg ciklusa uzorke Ireba delaljno pregledali i zabele1ili pojavu pukolinn, udubljenja, noprslina, raspadonja itd. Ako se poslo lest08 ciklma ustanovi da sadrfaj cementa nije doyoljan, Ij. nko se na uzorku pojave udubljenja i raspadanja Ileba obuslaviti ispilivanja tih uzoraka i izradili nove uzorke sa yoCom kolifinom cemenla. Ako se posle izvrknih 14 eiklusa okrnje somo ivice, uzorei zadovoljavaju. Po uvrlelku po.lednjcg ciklusa aha uzorka se'i1.vnde 11.prostora zas;Cenog vlagom, Nil jeduom uzorku 8e mere.\iem vb"o nn 4 mesla unakrsl i pretnika nn 3 mesla (gore, dole i na sred,in; uzorka) odredi 1.apremina VI, Na drugcim uzorku se vaaanjem uslanovi masa mi.

6.2

luai!unavanje

rezuUata zapremine i gubilkom V mase prema sledeeim obraseima:

Rezultat ispilivanja izratava se promenom

6.V-~'IOO

m-m. 6.m--.IOO m
gde su: 6.V - promena zapremine, u %: V zapremina uzorka pre ispilivanja, u cm'; zapremina uzorka posle ispitivanja, u cm.': VI 6.m - promena rnase, 'u %: m - maslI uLorka pre ispitivaoja. ml - masa ulorka posle ispilivanj" u g.

-

6.3

Ouna

olporoosti tla prema mrazu ako je mak.imalna promena zllpremine maf\ia ou ,;.,

Ccmenlom stllbilizovano 110 zadovoljava a sem loga ako gubitak mase nije veei od:

7 7.1

7:;-~ za
1411.

L"

glinovile malerijale, pcskovilo-Iljunkovile malerijale. metodom odredivanja smanjenja pritislle i!vrstoCe

Ispitivanjc
Poslup.k

I'ripremo so dva uzorkll premll laf. 5, nli no u Proklnf'lwim r.ililldrlinn, nogo u cilindrimn 1'1"'... JUS U.nI.030. Poslo zanlenng nllbljunjll uzorel 8e pc'.Ijlvo i,ll,nll 11.ciilndra pl\7.ccl dille no oAle'.,. 11zallm so znmofo II lefnl pararin, pa so zajedno .a pllf'lIrinskom ohlogom, kojn se na ojlma obrllZuje, izmere. Posle 10[1"!IOpanovo slavo u Icfni parann i osillve II njemu 7 dana. Posle loga roka Izvnde so iz pararina i p"'I1"" izntere. Uzorei n~ smeju izgubili vise od po 2 g: nko 10 nije slufllj, moraju se IIleli nov; u/.llf'ci knji Ireba tla zadovnlje nllvedeni uslov. POlom se pnrafin pll!ljivo ukloni sa uzoral:a

ua

ne ,';;Iele, pa se uzard pulOpc u ~ud sa vodlHo lemperalure 25+2 .C i oslave u njoj, Posle

"" 24 salll so jcJan uzorak izvadi iz vade, obri~c upijaCim papirolO, stavi u zapll~af od plule odgovara,iuCe lermo, ,'''co, "de vrpcom za zapu~ac lako Ja njegova [lornja povr~inll bude u ravnl s. gornjom pll\f'.inom I.:'pu~ea. Znpulaf su uwrkofl1 slavi sO na lernll'~ boclI u kojoj 50 n8101.ivoua lemperaIllre M "C. "olieina vode mMa bitllakva ,Ia donji kf'lIj ul.C'I'kllle~i (i em u voui. Termosboca sa uzorkom slll\'i u hlallnjak no lemperaluriod --Ie> do --15 'C I ,"I lid d:,le1i 16 5uli. Temperaillra 80 mOla s" konll'oli'lIli lermomelrom. Posle le!anja od 16 sali i/.\'lIdi se lennos bocn iz hladnjaka I uzorak iz lermns boce, pa se uzorak oslavi da se kravi 8 sali na lefOpl'raturi od 25 +2 .c. Ovaj proccs smrzavanja

417
i kravljenja predstavlja I ciklus. Taj postupak se ponavlja u 14 ciklusa. Poslo zadnjeg ciklusa uzorak se stavi na pogodno postolje da se drenira IS minutn, a 10 so u~ini I sa drugim (kontrolnim) uzorkom koji jc bio ostavljen u vodi I nije bio podvrgnut procesu smrzavanja I kravljenja. Potom so Da jedDom i drugom uzorkl! 04redi pritisna I!vrstoea prema JUS U.BI.030, slim da brzina deformir~a uzoru bude 12,1 mm u minuti i odredi pritisak p, odnosno PI prl kojima nastaje 10m uzoraka.

1.2

Izracuaayuje

rezultata prema mrazu, u procc:nlima, izra/!uDava so po sled~om obrascu:

Indeks otparnosti

R...e'IOO P.
gde je: p - pritisak pri kome nastajc 10m smrzavanog i kravljeDog uzorka, u kp{cm2;
PI

-

pritisak loma kontrolnog

uzorka, u kp{cm2.

1.3

0-

olpornostlIia premamrUII
110 otporno je proma mrazu kada indok8 otparnoati iznoai najm~o BOy'.

Cementom stabilizovano

Veza .. drugim slandardima JUS JUS JUS JUS JUS U.BI.OI2 U.BI.OI4 U.BI.OI6 U.BI.030 U.BI.03B Odredivanje Odredivanje Odredivanje Odredivanje Odredivanje vla!nosti tIa spccifi/!no tdino zapreminsko tdi~e pritisne I!vrsto&: \la optimalno sadrfine vode pa Proktoru

.'UDP8: .80pad81d pa.OlIr:I

- ........