P. 1
Skripta Bezbednost Saobracaja

Skripta Bezbednost Saobracaja

|Views: 1,965|Likes:
Published by Marija Petrovic
za kolokvijum
za kolokvijum

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Marija Petrovic on Mar 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial
List Price: $4.99 Buy Now

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
See more
See less

11/15/2013

$4.99

USD

pdf

text

original

1.

Saobraćajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ili saopštenja.
Saobraćajna delatnost je postala znaĉajna za ĉoveka, sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaĊe
kameno doba). Naime, tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaĉajne koliĉine
hrane, znaĉajnog broja ljudi, odnosno saopštenja. Pojavila se potreba za saobraćanjem - za
saobraćajnom delatnošću. Pojava saobraćajne delatnosti vezuje za mlaĊe kameno doba-neolit.
Pronalazak vatre je omogućio veću pokretljivost ljudi i nomadski ţivot i u hladnijim predelima. Pojava
zemljoradnje uvećala je potrebe za saobraćanjem. Uvećane su koliĉine dobara koje je trebalo prevesti.
Saobraćaj nije isto što i saobraćajna delatnost i moţe se definisati na razliĉite naĉine. Za naše potrebe
istaćićemo
nekoliko definicija saobraćaja.
Saobraćaj (1) je samostalna ljudska delatnost ĉiji je cilj promena poloţaja ljudi, stvari ili
saopštenja. Saobraćaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treće velike podele rada.
Izdvojio se iz trgovine.
Saobraćaj (2) je organizovano kretanje saobraćajnih jedinica saobraćajnim putevima.
Saobraćaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog ţivotnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija
i saobraćaj), ĉiji je cilj povezivanje ostalih funkcija, UZ ŠTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE.
Najznaĉajnije štetne posledice:
Iscrpljivanje prirodnih resursa
ZagaĊivanje okoline bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijama
Saobraćajne nezgode
Materijalne štete, troškovi, gubici
Socijalno zagaĊivanje meĊuljudkih odnosa.
Bezbednost saobraćaja je nauĉna disciplina koja se bavi izuĉavanjem štetnih posledica saobraćaja
i metodama njihovog smanjivanja.
Moţemo razlikovati dva pristupa, dva aspekta bez-bednosti saobraćaja: aktivna i pasivna bezbednost
saobraćaja.
Aktivna bezbednost saobraćaja odnosi se na spreĉavanje nastanka saobraćajnih nezgoda, tj.
smanjenje verovatnoće da se desi nezgoda. Merama aktivne bezbednosti saobraćaja postiţe se smanjenje
broja saobraćajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobraćaja se odnosi na smanjivanje štetnih
posledica saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile.


2.
Saobraćajni sistem se moţe podeliti na podsisteme, vidove i grane saobraćaja. Vidovi saobraćaja su
kopneni (suvozemni), vodni i vazdušni. Vidovi saobraćaja se dele na grane. U kopneni saobraćaj
spadaju drumski, ţelezniĉki i cev-ni saobraćaj. U vodni saobraćaj spadaju saobraćaj morima i okeanima
i saobraćaj rekama, jezerima i kanalima. U vazdušni saobraćaj spadaju saobraćaj u vazdušnom prostoru i
saobraćaj u kosmiĉkom prostoru.
Stari koncept saobraćaja pojedinaĉno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobraćaja. Savremeni
koncept polazi od ĉinjenice da je saobraćajni sistem jedinstven, a pojedine grane saobraćaja su
njegovi podsistemi.
Drumski saobraćaj je pravi transport „od vrata do vrata". Najĉešće Ne zahteva presedanje, već, u
kombinaciji sa pešaĉenjem, zadovoljava Potrebe za putovanjem; + drumski saobraćaj je vrlo elastiĉan
prevoz u pogledu puteva (vrlo razuĊe-na mreţa drumskih puteva), u pogledu vozila (vrlo raznovrsna
vozila u drumskom saobraćaju) i u pogledu korisnika (praktiĉno svaki ĉovek moţe biti korisnik kao
vozaĉ, biciklista, goniĉ stoke, pešak itd.); + drumski saobraćaj je prilagodljiv korisniku u pogledu
koliĉine prevoza, vremena polaska, mesta polaska, putanje, mesta dopreme, brzine kretanja itd.;
+ automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:

korisnik je i prevoznik,
automobil je uvek u blizini i na raspolaganju, jednostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga, zavidan
nivo udobnosti, obezbeĊuje odreĊeni nivo intimnosti i privatnosti, to je simbol uspešnosti (prestiţa),
zadovoljava sujetu, povećava pristupaĉnosti i mobilnost, te skraćuje ukupno vreme putovanja (od vrata
do vrata) itd.; + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobraćaja;
+ pogodan je za neplanirane prevoze, jer je jednostavna organizacija pojedinaĉnih prevoza;
- drumski prevoz je skuplji od šinskog i vodnog, jer troši više goriva i zah-teva angaţovanje više ljudi
(posada);
- drumski saobraćaj više zagaĊuje okolinu i traţi više površina (za parkiranje i za kretanje, za
odlaganje);
- drumski prevoz je sporiji od šinskog, jer su manje brzine kretanja,
20
ĉešća zadrţavanja, a putanje su
duţe;
- klima i vremenske prilike znatno utiĉu na odvijanje i bezbednost drumskog saobraćaja;
- veoma je sloţena organizacija drumskog saobraćaja, pa i poslova bezbed-nosti drumskog saobraćaja;
- konfiguracija terena znaĉajno utiĉe na troškove, prohodnost i bezbednost drumskog saobraćaja;
drumski saobraćaj je najopasniji saobraćaj (najmanje bezbedan).

Šinski prevoz
+ šinski prevoz je brz prevoz zato što su putevi kraći (blage krivine), a brzine kretanja vozila veće nego na
drumu,
+ manje zagaĊuje okolinu od drumskog saobraćaja (jer je elektrificiran i automatizovan),
+ jediniĉna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska, a posebno pri jednovremenom prevozu velikih
koliĉina tereta i velikog broja putnika na veća rastojanja,
21
+ priliĉno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove,
+ šinski prevoz je pouzdan i bezbedan,
22
+ prosta je organizacija šinskog saobraćaja i velike mogućnosti konteneri-
zacije, automatizacije i usavršavanja, + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobraćaja u
šinskom
prevozu,
23
- šinski prevoz je krut prevoz - nije elastiĉan u pogledu puteva (vozi se samo prugama), sredstava (šinama
se kreću samo standardizovane lokomotive i vagoni koji su vlasništvo drţave ili velikih preduzeća), niti
korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci), - nije prilagodljiv pojedinaĉnim potrebama korisnika,
već se pojedinaĉni korisnici prilagoĊavaju šinskom prevozu (vreme polaska, putevi, mesta stajanja,
ulazak/izlazak putnika itd.),
- zaustavljanja u stanicama uvećavaju troškove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja,
- skupi su prevozi malih koliĉina na mala rastojanja,
- skup je prevoz praznog vozila,
- nije prevoz od vrata do vrata, već se mora kombinovati sa drumskim saobraćajem,
- uspostavljanje šinskog prevoza i odrţavanje infrastrukture su skupi, pa se mogu opravdati samo
masovnim prevozima.

Vodni saobraćaj
+ vodni saobraćaj obezbeĊuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama;
27
+ vodni saobraćaj je pogodan za
vrlo masovne prevoze, jer se tada smanjuju
jediniĉni troškovi prevoza; + mali su troškovi uspostavljanja saobraćaja i ne zavise od duţine plovnog
puta (obiĉno se svode na troškove izgradnje luka i pristaništa); + vodni saobraćaj je pogodan za
primenu mehanizacije i kontejnera;
+ vodni saobraćaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobraćaja (integralni transport); +
pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobraćaj je bezbedan;
- vodni saobraćaj je spor,
28
jer otpori rastu sa kvadratom brzine;
- vodni saobraćaj je ograniĉen na prirodne plovne puteve (mora, reke, jeze-
ra) i skupe veštaĉke kanale;
- klima i vremenske prilike znatno utiĉu na odvijanje vodnog saobraćaja (led, magla, vetrovi, oluje,
vodostaj itd.);
- vodni saobraćaj nije pravi transport od vrata do vrata, već se najĉešće mora kombinovati sa ţelezniĉkim
i drumskim saobraćajem;
- skupi su prevozi malih koliĉina na mala rastojanja.



Vazdušni saobraćaj
+ najkraće vreme prevoza, a posebno na duţim relacijama omogućuju velike brzine (jer su mali otpori
kretanju) i kraći putevi; + mali su troškovi uspostavljanja vazdušnog saobraćaja (posebno na duţim
relacijama) i ne zavise od konfiguracije, prohodnosti terena, niti od duţine relacije;
- + letovi većih i teţih aviona su rentabilni samo pri većim brzinama; + avionski saobraćaj je jedan od
najbezbednijih grana saobraćaja;
31
- troškovi odrţavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu
provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teških tereta);
- vreme putovanja je duţe na kraćim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 - 2 sata potrebnih
za dolazak do aerodroma i pripremu za let;
- loš odnos bruto/neto mase, tako da prevoz mase vazduhoplova uvećava jediniĉne troškove prevoza po
toni neto mase;
- klima i loše vremenske prilike (magla, padavine, vetrovi, oluje) znatno utiĉu na pouzdanost (letovi se
otkazuju) i bezbednost leta;
- vazdušni saobraćaj nije pravi transport od vrata do vrata, već se mora kombinovati s drugim vidovima
prevoza, a posebno sa drumskim saobraćajem.


3.
U prvoj fazi (trajala do 1925. / 1935)
37
automobil je korišćen po analogiji sa konjskom zapregom,
a saobraćajne nezgode evidentirane i praćene kao vrsta kriviĉnog dogaĊaja. Ĉak ni u pravilima
saobraćaja nisu pravljene znaĉajnije razlike. Istraţivanja saobraćajnih nezgoda svodila su se na
pojedinaĉne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se, pre svega, na pitanje „ŠTA?"
Samo najteţe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviĉnog dogaĊaja (evidentiralo se samo ŠTA se do-
godilo). U teorijama saobraćajnih nezgoda prihvaćena je teorija sluĉaja,
38
koja je kasnije korigovana
teorijom zaraze.
39

Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriše masovna proizvodnja i nagli porast broja
motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1.000 stanovnika), a posebno u
razvijenim zemljama. Ovu fazu karakteriše i vrlo buran razvoj svih grana saobraćaja, izgradnja vrlo
skupih i kvalitetnih puteva. Automobili su predmet divljenja okoline. Ograniĉenja brzine od oko 20
km/h. ) sve više su zaostajala za tehniĉkim mogućnostima vozila i postajala su neodrţiva. Ovo dovodi
do pravog buma (porasta) broja saobraćajnih nezgoda u svetu, a posebno u razvijenim zemljama. Sve
više se problem bezbednosti saobraćaja priznaje kao znaĉajan društveni problem (a ne samo problem
pojedinca), ali se mogućnosti rešavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaĉi se nedostatkom veština ili
nepoštovanjem pravnih i moralnih normi). Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o
saobraćajnim nezgodama. Sve više paţnje se posvećuje struĉnoj analizi saobraćajne
nezgode, otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje „ZAŠTO?"
U trećoj fazi, koja zapoĉinje šezdesetih godina
47
(od 1965/70. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj
saobraćajnih potreba, porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1.000 stanovnika) i
dalji razvoj saobraćaja. Sve ozbiljnije se pokušava (i uspeva) upravljati saobraćajem na putevima. Kao
osnovna ideja upravljanja odreĊuje se smanjivanje - eliminisanje rizika iz saobraćajnog sistema. U
rešavanje saobraćajnih problema (pored projektanta puta, projektanta vozila i psihologa), sve više se
ukljuĉuju saobraćajni inţenjeri, struĉnjaci saobraćajne medicine i primenjene statistike i matematike.
Sve više paţnje posvećuje se zagaĊivanju ţivotne sredine. . U istraţivanjima se nameće cost/benefit
analiza s ciljem odgovora na pitanje „KAKO spreĉiti nezgode?"
U ĉetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1.000 stanovnika).
Saobraćaj i saobraćajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima, u saobraćajnoj
i ukupnoj razvojnoj politici društva. Struĉnjaci najraznovrsnijih profila (pored inţenjera, lekara i
psihologa, sve ĉešće su prisutni struĉnjaci primenjene tehnologije, sistemske analize, sociologije, teorije
komunikacija itd.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobraćaja. Kao konaĉni cilj definiše se
upravljanje ukupnim transportnim sistemom, tako da se ne ometa njegov razvoj, a da se poboljša
bezbednost saobraćaja. .). Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta, a automobil kao
potreba savremenog ĉoveka. Izloţenost riziku se povezuje sa nebezbednošću u saobraćaju.
56
U ovoj fazi
sve više se istiĉe i socijalno zagaĊivanje meĊuljudskih odnosa kao znaĉajna posledica saobraćajnih
nezgoda i ukupnog saobraćaja.

4.
Da bi se nekim sistemom uspešno upravljalo, neophodno je:
- poznavati postojeće stanje,
- definisati ţeljeno stanje i
- odabrati upravljaĉke mere kojima će se postojeće stanje pribliţiti ţeljenom.
Pri definisanju postojećeg stanja neophodno je uoĉiti i osnovne tendencije u razvoju pojave, kako bi se
mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. Dakle, postojeće stanje podrazumeva i prognozu razvoja
pojave na osnovu postojećeg stanja.
Pri definisanju ţeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. Vizije se definišu bez
vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer, vizija su bezbedni putevi, tehniĉki ispravna i
bezbedna vozila itd.). Ciljevi su precizniji, vremenski ograniĉeni i obiĉno definisani odreĊenim
vrednostima (na primer, da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%, da se u narednih 10
godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl.). Ţeljeno stanje u bez-bednosti saobraćaja
trebalo bi definisati za period od bar 5 godina, a u zavisnosti od postojećeg stanja, od dosadašnjih
rezultata u upravljanju, od opštih prilika u zemlji i raspoloţenja da se ulaţe u ovu oblast.
Do optimalnih upravljaĉkih mera moţemo doći na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize
strategija i programa bezbednosti saobraćaja u razvijenim zemljama, kao i efekata njihove primene u
nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraţivanja i iskustava.


5.
Zahvaljujući neprekidnim (i sve obimnijim) istraţivanjima u oblasti bez-bednosti saobraćaja, kao i
doslednom sprovoĊenju strategija bezbednosti saobraćaja, razvijene zemlje su uspele da promene trend
u razvoju broja saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica. Posle trenda neprekidnog porasta broja
nezgoda, od 1960. beleţe se prva znaĉajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima.
59
S druge
strane, nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u rešavanju problema bezbednosti
saobraćaja. Smrtnost u saobraćajnim nezgodama seli se „na jug", ka zemljama u razvoju, a zatim i ka
nerazvijenim. Krajem 20. veka u saobraćajnim nezgodama na „jugu planete" ginulo je preko 70% svih
poginulih u nezgodama, uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. Dok je u Etiopiji zabeleţeno 192
poginula na 10.000 vozila, u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1,9.
U najboljoj poziciji su one drţave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i
uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Danas je nivo bezbednosti sa obraćaja u ovim
drţavama znatno viši, uz nepromenjen trend razvoja saobraćaja. S druge strane, njihova velika prednost
je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem društvene organizacije koji garantuje zadrţavanje po-
zitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobraćaja.
Danas se razlikuju tri grupe drţava sa aspekta stanja bezbednosti saobraćaja:
- drţave koje nisu prihvatile da se moţe upravljati bezbednošću saobraćaja, niti su zapoĉele upravljanje,
- drţave koje, u naĉelu, prihvataju da se moţe upravljati stanjem bezbednosti
saobraćaja, ali nisu realizovale sistem upravljanja i
- drţave koje su prihvatile mogućnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje.


6.
Saobraćajno pravo se moţe definisati na razliĉite naĉine, u zavisnosti od ciljeva i potreba. Za naše
potrebe izloţićemo tri definicije saobraćajnog prava.
Saobraćajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuĉava optimalno regulisanje
saobraćaja u društvu.
Saobraćajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja re-guliše saobraćajne aktivnosti
u društvu.
Saobraćajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regu-lišu odnosi izmeĊu subjekata
u saobraćaju. Ovo je najkonkretnija, praktiĉna definicija saobraćajnog prava. Za praksu je znaĉajno
zaokruţiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglašeno i u celini ureĊuju odnose izmeĊu subjekata
u saobraćaju. Ovo je znaĉajno i za policiju, a naroĉito za saobraćajnu policiju, koja će se starati o
doslednom sprovoĊenju ovih normi. Prva pisana pravila saobraćaja nastala su iz obiĉaja i navika koje su
vremenom izgradili uĉesnici u saobraćaju.
1

MeĊunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. Vladine meĊunarodne organizacije
okupljaju predstavnike drţava ili vlada. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike
privrednika, agencija i drugih nevladinih organizacija.
Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaĉajnija vladina meĊunarodna
organizacija u oblasti svih vidova saobraćaja. Osnovan je 1947. u Ţenevi.
Međunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaĉajnijih mešovitih organizacija koja
radi na unapreĊenju preventive u saobraćaju na pute-vima.
Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na
realizaciji ciljeva UN u razliĉitim oblastima, pa i u oblasti bezbednosti saobraćaja.
Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meĊunarod-
na organizacija koja stalno usaglašava i donosi meĊunarodne standarde u razliĉi-
tim oblastima, pa i u oblasti saobraćaja
OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj. Okuplja predstavnike 30 drţava, a te-sno saraĊuje sa 70 drugih drţava. Bavi se
razliĉitim pitanjima ekonomskog razvoja, podstiĉe i inicira najznaĉajnije istraţivaĉke projekte, podrţava
razliĉite baze podataka,
4
meĊunarodnu razmenu znanja i podataka itd. Posebne grupe i komisije
Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 drţava.
6
Savet Evrope
raspravlja teme iz razliĉitih oblasti društvenog ţivota, pa i
Skupština EU je veoma znaĉajna institucija koja okuplja predstavnike drţava - ĉlanica EU
Međunarodno udruženje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike
najznaĉajnijih drumskih transportera i njihovih udruţenja.
) MeĊunarodna organizacija policije (INTERPOL), MeĊunarodna organizacija šefova policije (IFSO),
Svetska zdravstvena organizacija (WHO), MeĊunarodna federacija inţenjera i tehniĉara za motore i
motorna vozila (FISITA), MeĊunarodno udruţenje za nesreće i saobraćajnu medicinu (IAATM),
MeĊunarodni komitet za alkohol, droge i saobraćajnu bezbednost (ICADUS),
Prva pravila saobraćaja su se pojavila u 17. veku, u Rusiji. Druga zemlja koja je uspostavila svoja
pravila saobraćaja bila je SAD (1896). Zatim je Rusija, poĉetkom 20. veka inovirala i izmenila svoja
pravila.
7
Vrlo brzo je shvaćeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Zato je 1909. u
Parizu odrţana meĊunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva MeĊunarodna konvencija o
putovanju automobilima.





7.
Izvori saobraćajnog prava se mogu podeliti na meĊunarodne i unutrašnje izvore. Sa druge strane,
saobraćajno pravo prati obeleţja grana saobraćaja, pa se deli na: drumsko saobraćajno pravo, ţelezniĉko
saobraćajno pravo, pomorsko pravo, PTT pravo i vazduhoplovno pravo. Za naše potrebe najznaĉajnije je
drumsko saobraćajno pravo.
MeĊunarodni izvori saobraćajnog prava su: meĊunarodne konvencije (više nego kod drugih grana
prava), meĊunarodni protokoli, bilateralni i multilateralni sporazumi, rezolucije, direktive i preporuke,
meĊunarodni standardi, sporazumi transportera, ujednaĉeni uslovi rada, jednoznaĉno tumaĉenje
poslovnih klauzula itd. Kada se jednom prihvate, meĊunarodni izvori saobraćajnog prava postaju deo
unutrašnjeg prava. Ukoliko se neki unutrašnji izvor saobraćajnog prava razlikuje od
meĊunarodnog izvora, primenjivaće se odredbe meĊunarodnog izvora.
Unutrašnji izvori saobraćajnog prava su: ustav koji definiše drţavno ureĊenje i okvire normativnog
regulisanja saobraćaja, zakoni koji regulišu poslovne odnose u saobraćaju, zakoni koji regulišu
organizaciju saobraćaja, zakoni koji re-gulišu bezbednost saobraćaja, serija pravilnika, odluka i uredbi i
sl. podzakonskih akata na nivou drţave, normativni akti organa lokalne samouprave (gradske opštinske
odluke, uredbe i sl. akti), akti preduzeća, organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju
saobraćajne poslove u širem smislu).
Unutrašnji izvori saobraćajnog prava, prate i u potpunosti uvaţavaju meĊunarodne izvore koje je drţava
ratifikovala.
Istorijski gledano, najvaţniji meĊunarodni izvori drumkog saobraćajnog prava bili su:
- Međunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz, 11. oktobar 1909),
- Međunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona, 1921), -Međunarodna konvencija o
automobilskom saobraćaju (Pariz, 1926),
- Međunarodna konvencija o saobraćaju po drumovima i putevima (Pariz,
- 1926),
- -Konvencija o interameričkom regulisanju automobilskog saobraćaja (Vašington, 15. decembra 1943),
- Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Zeneva, 1949).

-Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910);
-Uredba po kojoj će se izrađivati norme po kojima će se graditi pojedine vrste puteva (1912);
- Naredba o javnom saobraćaju u Beogradu (1914);
- Naredba uprave grada Beograda o javnom saobraćaju (1924);
- Uredba o zaštiti javnih puteva i bezbednosti saobraćaja na njima (1929);
- Uredba o saobraćaju na javnim putevima (1950);
- Osnovni zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (1965);
- Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (1974); -Republiĉki / pokrajinski zakoni o
bezbednosti saobraćaja na putevima
koji su doneti na osnovu proširene nadleţnosti ovih društveno-politiĉkih zajednica posle donošenja
Ustava SFRJ od 1974. itd.
Kao predmet saobraćajnog prava mogu se definisati:
- poslovni odnosi u saobraćaju
- organizacija saobraćaja i
- bezbednost saobraćaja.

Kao najznaĉajniji subjekti saobraćajnog prava mogu se istaći:
- prevoznici - ĉije je karakteristiĉno obeleţje da obavljaju prevoţenje u svojstvu preduzeća (za prevoz) ili
kao graĊani uz naknadu,
- korisnici prevoza - u toj ulozi javljaju se graĊani, preduzeća, organi i dr. (putnici, pošiljaoci, primaoci),
- saobraćajno osoblje (vozaĉ, kondukter, stjuardese... ) - ĉije su duţnosti i prava regulisani saobraćajnim
upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobraćaja,
- treća lica - koja stupaju u pravne odnose povodom vršenja saobraćaja, kao fiziĉka i pravna lica, mada
nemaju direktnog udela u obavljanju saobraćaja (oštećeni u saobraćajnoj nezgodi koji nisu uĉestvovali u
saobraćaju i sl.),

subjekti koji vrše usluge u oblasti saobraćaja koje nisu prevoţenje u osnovnom smislu - nisu
saobraćajno osoblje, niti vrše prevoz, već oba-vljaju poslove saobraćaja u širem smislu (poslovi
špedicije, zastupništva, agencijski poslovi itd.),
- organi i organizacije ovlašćeni da upravljaju infrastrukturom - ovlašćeni zakonom da upravljaju
infrastrukturom - najĉešće putevima (npr. direkcija, javna preduzeća ili privredna društva...),
- preduzeća, privredna društva organizacije i organi sa odreĊenim javnim ovlašćenjima u saobraćaju
(preduzeća za tehniĉki pregled, auto-škole, osiguranja, preduzeća za odrţavanje puteva, zdravstvene
ustanove i sl.),
- drţavni organi - koji imaju zakonska ovlašćenja u vezi odvijanja saobraćaja, kontrole i upravljanja
saobraćajem, izdavanja isprava za saobraćaj, registracija vozila itd. (na primer, policija, organi za
saobraćaj itd.).


8.
Pruţanje usluga prevoza je posao zakljuĉen izmeĊu davaoca usluge (prevo-znika), koji je u obavezi da
izvrši prevoz i korisnika usluge, koji plaća odreĊenu naknadu za izvršenu uslugu. Prevoznik je duţan da
izvrši prevoz u skladu sa naĉelima dobrog privrednika, obavezama iz saobraćajnog prava, uzansama i
drugo.
24
Ugovori o saobraćajnim poslovima su sliĉni sa drugim graĊansko - pravnim ugovorima, uz
odreĊene osobenosti koje su svojstvene saobraćaju kao privrednoj grani.
Obaveze u prevozu se ureĊuju:
- zakonom;
25

- posebnim ugovorima stranaka i
- poslovnim obiĉajima.
Prevoz u drumskom saobraćaju se obavlja na osnovu Zakona oprevozu i Zakona o ugovorima o
prevozu u drumskom saobraćaju. Ovim zakonima ureĊeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti
prevoza putnika i stvari u drumskom saobraćaju.
Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobraćaju je konsesualan, odnosno zakljuĉen je kada se obe
strane sporazumeju o prevozu, relaciji i naknadi za pre-voz. Forma ugovora je razliĉita, zavisno od toga
da li je u pitanju linijski ili vanli-nijski prevoz.
U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuĉenim kupovinom karte, a izuzetno i samim
ulaskom u vozilo. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu, relaciji, ceni i
drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu.
Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrši relacijom, u vreme i na naĉin kako je
ugovoreno. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene, primereno vrsti i duţini
putovanja.
Prevozilac je duţan da preveze prtljag, i to: ruĉni prtljag (u putniĉkom prostoru) bez posebne
nadoknade, a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. Za primljeni prtljag prevozilac je duţan da
izda prtljaţnu kartu. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag, prevozilac je duţan da ga
ĉuva ili poveri trećem licu na ĉuvanje (o trošku putnika).
Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz - prevozninu (voznu kartu i prtljaţnu kartu). On ne
sme da narušava javni red i mir u toku prevoza, a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvršenju
obaveza prema drugim putnicima, niti da ometa druge putnike.
Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vraćanja prevoznine u
sluĉajevima kada je putnik oĉigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvršenje
obaveza prema drugim putnicima -ometa prevoz (nasilniĉko ponašanje, teško pijanstvo i sl.).
Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti, prevozilac moţe odbiti da ga prevozi, zbog zaštite drugih
putnika. MeĊutim, prevozilac moţe ugovoriti prevoz ovih putnika, tako što obez-bedi posebne uslove
zaštite, uz posebnu nadoknadu.
Putnik ima pravo da odustane od prevoza. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre
poĉetka putovanja), on ima pravo na povraćaj prevozni-ne. Prevozilac će, u ovom sluĉaju, zadrţati samo
administrativne i dr. troškove (do 10%). MeĊutim, ukoliko prevoz kasni, pa putnik zato odustane od
prevoza, onda će mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez mogućnosti zadrţavanja troškova).
U sluĉaju prekida putovanja, putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobraćajnim
sredstvom, povratak u mesto polaska ili povraćaj dela prevoznine.
9.
Štetni dogaĊaji koji mogu nastati u prevozu putnika su:
- štete usled smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza, dok se putnik
nalazio u vozilu, ulazio ili izlazio iz vozila;
- štete usled zakašnjenja ili prekida putovanja i
- štete nastale usled oštećenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz.
Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priĉinjenu štetu. Teret dokazivanja odgovornosti, u
skladu sa zakonom, pada na prevozioca. Ĉak i ako bi se, ugovorom, teret odgovornosti prebacio sa
prevozioca na putnika, takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo.
Za priĉinjenu štetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa
zakonom. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. Ukoliko dokaţe da štetu nije
prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaţnjom, naknada štete se plaća u zakonom propisanim iznosima.
U suprotnom, naknada moţe biti i veća, zavisno od stepena krivice prevozioca.
Prevozilac moţe da se oslobodi od obaveze naknade štete samo ako dokaţe da je ista
priĉinjena radnjom putnika ili usled više sile (radnjom koja se nije mogla izbeći ili otkloniti).
, zakonodavac je predvideo tri razliĉita sluĉaja odgovornosti pre-vozioca:
-po pravilu se primenjuje princip ograniĉene odgovornosti (prevozilac nadoknaĊuje iznose do zakonom
odreĊenih ograniĉenja),
- u sluĉajevima namere ili krajnje nepaţnje (dokazuje putnik), prevozilac nadoknaĊuje stvarne iznose
šteta koji mogu biti i veći od zakonom propisanih ograniĉenja i
- u sluĉaju dejstva više sile ili greške putnika (prevozilac dokazuje da nije imao mogućnosti da štetu
spreĉi ili smanji) prevozilac se moţe potpuno osloboditi odgovornosti.
Zašto su predviĊena ova tri sluĉaja naknada štete. Prebacujući odgovornost na prevozioca, zakonodavac
štiti putnika i bezbednost saobraćaja. Naime, prevo- zilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza.
Prevozilac ima najviše mo gućnosti da utiĉe na bezbednost prevoza. Zato se smatra da je on uvek kriv
(kriv je i kad nije kriv), osim kada on dokaţe suprotno. Ovako je onaj ko najviše utiĉe na prevoz i
najviše zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan.


10.
Ugovor o prevozu stvari zakljuĉuje se izmeĊu pošiljaoca i prevozioca. Ovaj ugovor je najĉešće
neformalan. To znaĉi da se ne saĉinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Najĉešće se, na osnovu
usmenog ugovora pošiljaoca i prevozio-ca, izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u
prevozu (zakljuĉnica, otpremnica i sliĉno).
MeĊutim, zakon je definisao i sluĉajeve kada se mora ili moţe zakljuĉiti poseban, formalni ugovor o
prevozu stvari - tovarni list. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri
prijemu stvari na prevoz. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na
prevoz. Zakljuĉenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca, kako bi se, u sluĉaju štetnog dogaĊaja
lakše regulisala naknada štete, a posebno kako bi dokazivao propuste pošiljaoca.
Obaveza prevozioca je da, ugovorenim ili najpovoljnijim putem, preveze i preda primaocu robu koju je
primio na prevoz. Obaveza pošiljaoca je da prevozi-ocu saopšti specifiĉna svojstva stvari koja su
znaĉajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu.
Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrši prevozilac. U ostalim sluĉajevima u principu utovar vrši
pošiljalac, a istovar primalac, ukoliko ugovorom nije drukĉije predviĊeno. Vreme trajanja utovara i
istovara je od znaĉaja kod raĉunanja vremena eventualnog zakašnjenja. Kada pošiljalac utovara robu,
onda je duţan da se pridrţava uputstava prevozioca u pogledu naĉina utovara, smeštaja tereta u vozilo i
dr.





11.
Tovarni list je isprava o zakljuĉenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u
drumskom saobraćaju. Dakle, izdavanjem tovarnog lista, prevozilac potvrĊuje da je ugovor zakljuĉen i
da je robu primio na prevoz. Tovar-ni list se zakljuĉuje u svim granama saobraćaja, osim u pomorskom,
gde se zakljuĉuje teretnica.
Tovarni list se zakljuĉuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca, drugi za pošiljaoca i treći
prati robu do primaoca. Forma tovarnog lista nije posebno propisana, ali se uglavnom koriste formulari
koje je preporuĉila MeĊunarodna organizacija drumskih vozara (IRU).
Tovarni list sadrţi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevo-zilac, podatke koje
popunjava pošiljac robe i dopunske podatke.
Zakon predviĊa kada se izdaje tovarni list, i to:
- u meĊunarodnom saobraćaju;
- kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviĊeno da se mogu prevoziti
samo pod posebnim uslovima;
- kod prevoza stvari sa specifiĉnim svojstvima, kada pošiljalac daje posebno uputstvo o ĉuvanju i
rukovanju stvarima, jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duţan
da zna za njih i
- uvek kada to zahteva prevozilac ili pošiljalac.
Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim pošiljalac (indosant- prenosilac), posebnom izjavom
(indosamentom), prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreĊena prava raspolaganja stvarima.
Dakle, zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. Prenosiv je
samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno pošiljalac i prevozilac.

12.
U prevozu stvari mogu nastati sledeći štetni dogaĊaji:
- gubitak stvari,
- delimiĉno ili potpuno oštećenje stvari i
- zakašnjenje u prevozu.
Sliĉno kao u prevozu putnika, iznosi nadoknada za štete u prevozu stvari su ograniĉeni zakonom. U
sluĉaju da je šteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaţnje prevozioca (što dokazuje
pošiljalac), prevozilac se ne moţe pozivati na zakonom ograniĉene iznose. Prevozilac moţe izbeći
odgovornost samo ako dokaţe da je šteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata
(pošiljalac ga nije upoznao sa specifiĉnim svojstvima) ili zbog više sile koju nije mogao predvideti, niti
izbeći. Dakle, ukoliko pošiljalac u tovar-ni list ne unese podatke o specifiĉnim svojstvima stvari ili
unese netaĉne podatke o stvarima koje se prevoze, sam snosi odgovornost u sluĉaju da ovo izazove
štetni dogaĊaj. O ovome odluĉuje sud, a teret dokazivanja je na prevoziocu.


13.
Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja.
1
To
je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se došlo primenom co
priznatih nauĉnih metoda istraţivanja, do odreĊenog istorijskog trenutka. Nauka je skup svih znanja o
odreĊenoj temi.
Danas postaju sve znaĉajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost.
Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve više grana i specijalizuje. Interdisciplinarnost
podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouĉavati svestrano: sa prirodnog, tehniĉkog i
društvenog stanovišta.
Razvoj saobraćaja, porast opštih znanja, a posebno porast znanja koja se odnose na saobraćaj
uslovio je izdvajanje posebne - saobraćajne nauke. Ona je nastala izdvajanjem, spajanjem i
meĊusobnim proţimanjem delova prirodnih, tehniĉkih i društvenih nauka.
Saobraćajna nauka (nauka o saobraćaju) predstavlja podsistem opšteg sistema nauka koji
sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobraćaju i u vezi sa saobraćajem. Mada je saobraćajna

nauka veoma mlada,
2
ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. Danas se u okviru saobraćajne
nauke izdvajaju nauĉne discipline: tehnologija transporta, planiranje saobraćaja, projektovanje
saobraćaja, organizacija prevoza, ekonomika saobraćaja, eksploatacija i odrţavanje saobraćajnih
sredstava, upravljanje saobraćajnim procesima, saobraćajna logistika, saobraćajna istorija, saobraćajna
geografija, saobraćajno pravo, saobraćajna psihologija, saobraćajna pedagogija, regulisanje saobraćaja,
teorija saobraćajnih tokova, javni gradski prevoz, bezbednost saobraćaja
Bezbednost saobraćaja je nauĉna disciplina koja izuĉava meĊuzavisnost izmeĊu saobraćajnog i
drugih procesa u društvu, sa jedne i štetnih po-sledica saobraćaja, s druge strane. Izuĉava i
pokušava otkriti zakonitosti nastanka štetnih posledica saobraćaja, s ciljem optimizacije
saobraćajnog procesa i smanjivanja štetnih posledica. Bezbednost saobraćaja pripada saobraćajnoj
nauci.

14.
U širem smislu, predmet bezbednosti saobraćaja su sve štetne posledice saobraćaja. Tu spadaju
saobraćajne nezgode sa svim lako merljivim posledica-ma, zauzimanje ţivotnog prostora, iscrpljivanje
prirodnih resursa i zagaĊivanje okoline (bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiĉu
iz saobraćaja), negativni psihološki uticaji saobraćaja na pojedinca, negativni socijalni uticaji
saobraćaja, socijalno zagaĊivanje sredine itd.
U uţem smislu, predmet bezbednosti saobraćaja vezuje se samo za saobraćajne nezgode ili još
preciznije za lako merljive posledice saobraćajnih nezgoda.
Opšti cilj bezbednosti saobraćaja je smanjivanje svih štetnih efekata uz neometano odvijanje
saobraćaja. Ako se suzi predmet bezbednosti saobraćaja, onda se i cilj moţe suziti na smanjivanje
broja i sveukupnih posledica saobraćajnih nezgoda.
Aktivna bezbednost saobraćaja je deo nauĉne discipline bezbednosti saobraćaja koji ima cilj da
spreĉava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobraćajnih nezgoda. Dakle, skup mera i
aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoće da se desi saobraćajna nezgoda pripada aktivnoj
bezbedno-sti saobraćaja.
Pasivna bezbednost saobraćaja ima cilj da smanji broj i teţinu posledi-ca saobraćajnih nezgoda
koje su se, već, dogodile.

15.
Metod (grĉki methodos ili lat. methodus - put i naĉin istraţivanja) je postupak kojim se postiţe unapred
postavljen cilj.
4
Metod je smišljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. Nauĉni metod se
moţe definisati kao sveu kupnost nauĉnih i tehniĉkih postupaka kojima se stiĉu ili sistematizuju
nova znanja o nekom predmetu istraţivanja.
5
U uţem smislu to je misaoni ili praktiĉni postupak koji
omogućuje da se doĊe do znanja o predmetu istraţivanja. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim
metodom, tj. naĉinom na koji ona predmet saznaje.
6
Mogu se razlikovati opšte i posebne nauĉne
metode. Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobraćaja ima svoje prednosti i nedostatke.
9

Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraţaja prednosti i nedstaci svakog od metoda.
Metodologija (grĉki methodos - put, logia - nauka, znanje) je deo logike koji se bavi prouĉavanjem
nauĉnih metoda. Metodologija definiše i opisuje metode spoznaje, izuĉava njihovu zasnovanost,
efikasnost, prednosti i nedostatke, vrednosti i oblasti primene.
U bezbednosti saobraćaja, primenjuje se metod merenja. Mere se razliĉite veliĉine. Kao jednostavna
merenja u bezbednosti saobraćaja moţemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda,
saobraćajni protok, broj nastra-dalih u nezgodama itd.) ili prava merenja (koliĉina pojedinih otrova u
izduvnim gasovima ili vazduhu, brzine kretanja vozila, širine puta, radijusi krivina itd.).
MeĊutim, posebnu paţnju zasluţuje merenje nivoa bezbednosti saobraćaja. Danas se koriste razliĉiti
metodi merenja bezbednosti saobraćaja, ali nema opšte-prihvaćenog metoda merenja. Pri tome se koriste
direktni i indirektni, apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobraćaja.
Statistiĉki metod je nezaobilazan metod u istraţivanjima bezbednosti saobraćaja i podrazumeva obradu
uzoraka. Saobraćajne nezgode, a posebno konflikti u saobraćaju su pogodne za primenu statistiĉkog
metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriĉkih obeleţja
kojima se mogu opisivati (broj nastradalih, broj nezgoda itd.). Primena statistiĉkog metoda, a posebno
taĉnost zakljuĉaka, zavise od naĉina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta.
Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobraćajnim
nezgodama kod kojih je vršen uviĊaj.
Dnevni policijski izveštaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaĊaja za sve saobraćajne
nezgode koje su prijavljene MUP-u.
Izveštaji iz zdravstvenih ustanova pruţaju kvalitetnije podatke o povredama uĉesnika u
saobraćajnim nezgodama.
Evidencije osiguranja pruţaju dobre podatke o lakšim saobraćajnim nezgodama koje su
raspravljala osiguranja (kada nije vršen uviĊaj, niti pokretan sudski postupak).
Anketa (lat. inlquastia, fr. enqueta) je nauĉni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti
pojedinaĉnih sluĉajeva. Pri tome se koriste sledeće tehnike: upitnik, intervju, skale procene i testovi.
Upitnik je sistem pitanja ĉija je valjanost za konkretno istraţivanje ranije utvrĊena. Pitanja u upitnicima
mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor), zatvorenog (ispitanici biraju jedan od
ponuĊenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meĊu ponuĊenim odgovorima ili daju
slobodan odgovor, ako im ni jedan ponuĊeni ne odgovara). Ako se na pitanja odgovara pismeno to su
upitnici, a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. Skale procene
podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer, na skali od 1 do 5).
Ma koliko bili znaĉajni objektivni uslovi stradanja u saobraćaju, subjektivni stavovi raznih subjekata,
ponašanje uĉesnika u saobraćaju, analiza saobraćajnih situacija i analiza saobraćajnih nezgoda, mogu se
ispravno vršiti samo na osnovu posmatranja. Nauĉno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju
bezbed-nosti u sluĉajevima kada nema dovoljno drugih informacija. Nauĉno posma-tranje mora biti
dobro osmišljeno i unapred isplanirano, sistematski i svrsishodno sprovedeno. Pre posmatranja znaĉajno
je odrediti vreme, mesto i naĉin posmatranja.
Za razliku od nauĉnog posmatranja gde posmatraĉ nikako ne utiĉe na razvoj pojave, kod
eksperimenta se veštaĉki - planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. Metod eksperimenta
omogućuje da se na neposredan naĉin doĊe do uzroĉno-poslediĉnih odnosa i veza.
Mada se ranije sa sumnjom gledalo na mogućnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobraćaja,
danas je to veoma znaĉajan i ĉesto nezaobilazan nauĉni metod u izuĉavanju bezbednosti saobraćaja.
Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima.
S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobraćaja, u istraţivanjima
je nezaobilazan metod poreĊenja - komparacije. UporeĊuju se pokazatelji bezbednosti
saobraćaja, ugroţenost, stavovi i ponašanje pojedinih kategorija stanovništva itd. UporeĊivanja se
vrše izmeĊu drţava (danas su nezaobilazna uporeĊivanja sa EU i zemljama OECD), izmeĊu
pojedinih regiona, izmeĊu pojedinih opština i konaĉno, izmeĊu pojedinih mikrolokacija.
Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. Ovde se uporeĊuje stanje na istom
prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera, u cilju sagledavanja efekata.
Ma koliko bilo znaĉajno analizirati reprezentativne uzorke, analizu odabranih primera nije moguće
zameniti drugim metodama. Na priumer, kada se izvrši tipizacija saobraćajnih nezgoda ili konflikata
u saobraćaju, neophodno je izizvršiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). Pri tome se
posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju, ko je i kako mogao izbeći saobraćajnu
nezgodu i ko je i kako doprineo veliĉini posledica.
Kod istraţivanja u bezbednosti saobraćaja, veliku pomoć mogu pruţiti eksperti, a posebno pri
izboru optimalnih kontramera. MeĊu ekspertima bi se morali naći posebno oni koji obraĊuju i
analiziraju saobraćajne nezgode (struĉnjaci iz policije, sudije, tuţioci i sudski veštaci), koji projektuju
saobraćajnice, objekte velike atrakcije i reţim saobraćaja. Na osnovu profesije, iskustva i drugih
obeleţ-ja eksperata trebalo bi vršiti ponderisanje njihovih odgovora. Eksperti mogu pomoći u
izboru optimalnih kontramera, a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraţivanja. Tada
će njihovi stavovi biti kvalitetniji.
Da bi predloţene kontramere bile prihvaćene, neophodno je u proces njihovog projektovanja
ukljuĉiti najširu javnost.
To se moţe postići konkursima, anketama, tribinama, javnim raspravama pre i posle sprovedenih
kontramera, otvorenim radio i TV emisijama, uĉestvovanjem istraţivaĉa na sastancima u lokalnoj
sredini, razgovorima itd.

16.

Prva nauĉna teorija koja je pokušala dati zakonitost broja nezgoda koje će imati pojedini vozaĉi
zasnivala se na statistici, odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoća. Puasonova raspodela
verovatnoća odnosi se na retke dogaĊaje.
23
Ova teorija polazi od vaţne pretpostavke da svi vozaĉi imaju jednaku šansu da imaju jednak broj
nezgoda, odnosno da su im iste šanse da uĉestvuju u nezgodama.
Da bi protumaĉili bitne razlike u broju nezgoda izmeĊu pojedinih vozaĉa, nauĉnici su unapredili teoriju
sluĉaja, tako što su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluĉajna i svi
imaju jednaku šansu da uĉestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca
prema saobraćaju. Neki vozaĉi postaju obazriviji i teško mogu imati drugu nezgodu (opada im šansa
da imaju drugu nezgodu), a neki (ĉešće) postaju opterećeni prvom nezgodom i u sliĉnim situacijama
neadekvatno reaguju, pa raste njihova šansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaĉa se, posle
prve nezgode, zarazi saobraćajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze.
Teorija sklonosti je prva nauĉna teorija koja je ponudila mogućnost da oceni bezbednost pojedinih
vozaĉa i pre nego što uĉestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliĉiti ljudi
razliĉito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziĉkih karakteristika. S druge
strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta - sklono je i ostalim
incidentima, pa i saobraćajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona
razliĉitim incidentima - sklona su i saobraćajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se
moţe meriti i saopštiti i pre prve saobraćajne nezgode.
Spell teorija polazi od pretpostavke da liĉnosti koje su sklone jednom incidentu - sklone su i
ostalim, pa su sklone i saobraćajnim nezgodama. MeĊutim, ova teorija, pored psihofiziĉkih osobina
liĉnosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da
odreĊeno lice moţe biti veoma sklono incidentima (i saobraćajnim nezgodama) u jednim, a veoma
bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noću, drugo lice
rano ujutro, a treće u sumrak, po kiši itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobraćajnim
nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaţava subjektivne karakteristike liĉnosti i objektivne karakte-
ristike situacije u kojoj lice vozi (uĉestvuje u saobraćaju).


17.
Merenje se moţe definisati kao uporeĊivanje nepoznate i poznate veliĉine iste vrste.
24
Kvalitetno
merenje znaĉajnih veliĉina je uslov za razvoj neke nauĉne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale
kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavršavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i
tehnike, merenja postaju sve preciznija, što omogućuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni
voa bezbednosti saobraćaja je vaţan preduslov za razvoj ove nauĉne discipline, ali i za uspeh praktiĉnih
mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobraćaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni
opšteprihvaćeni standardi i etaloni merenja.
25
Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna,
omogućavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna mer-enja, nego
nemati nikakva.
Merenje nivoa bezbednosti saobraćaja bi trebalo da omogući:
- opisivanje i ocenjivanje postojećeg stanja,
- definisanje ţeljenog stanja (vizija i ciljeva),
- merenje efekata kontramera i
- unapreĊivanje bezbednosti saobraćaja.
- Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobraćaja, ocenjuju: trenutno stanje bezbednosti
saobraćaja i uspostavljeni trend u bezbednosti saobraćaja.
Direktni pokazatelji se odnose na saobraćajne nezgode i njihove posledice, i to su:
- apsolutni pokazatelji o saobraćajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda),

- apsolutni pokazatelji o posledicama saobraćajnih nezgoda (broj i struktura povreĊenih, veliĉina
materijalne štete),
- relativni pokazatelji o saobraćajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preĊenu kolometraţu, u
odnosu na broj vozila i sl.),
- relativni pokazatelji o posledicama saobraćajnih nezgoda (broj nastra-dalih u odnosu na broj stanovnika,
u odnosu na preĊenu kilometraţu, u odnosu na broj vozila i sl.).
Najznaĉajniji apsolutni pokazatelji o saobraćajnim nezgodama su:
- ukupan broj saobraćajnih nezgoda,
- broj saobraćajnih nezgoda (samo) sa materijalnom štetom,
- broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima,
- broj saobraćajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama,
- broj saobraćajnih nezgoda sa teškim telesnim povredama,
- broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobraćajnih nezgoda.
Apsolutni pokazatelji o posledicama saobraćajnih nezgoda su:
- veliĉina materijalne štete,
- broj nastradalih,
- broj lakše povreĊenih,
- broj teţe povreĊenih i
- broj poginulih u saobraćajnim nezgodama.
Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobraćaja.


18.
Javni rizik predstavlja smrtnost (godišnji broj poginulih u saobraćajnim nezgodama) na 100.000
stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobraćajnoj nezgodi. Broj poginulih u
saobraćajnim nezgodama na 100.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovništva i posebno je
znaĉajan za uporeĊivanje razliĉitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti
Saobraćajni rizik pred stavlja smrtnost (godišnji broj poginulih u saobraćajnim nezgodama) na
10.000 registrovanih vozila. Saobraćajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.
Dinamiĉki saobraćajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preĊenih kilometara.
Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbed-nosti
saobraćaja. Dinamiĉki saobraćajni rizik se koristi i za uporeĊivanje rizika putovanja razliĉitim vidovima
saobraćaja.


19.
Praktiĉno pitanje: da li se moţe ocenjivati bezbed-nost saobraćaja i pre dogaĊanja prve
saobraćajne nezgode, odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. U
tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobraćaja.
Indirektni pokazatelji bezbednosti saobraćaja su:
- broj i teţina konflikata u saobraćaju (Traffic Conflict),
- pokazatelji o potencijalnim saobraćajnim konfliktima,
-
nivo izloţenosti saobraćaju (exposure to road traffic),

- razliĉita merila ponašanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobraćaja
(proseĉna brzina, stepen korišćenja pojaseva, broj pojedinih prekršaja i sl.),
- -merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr.
Bezbednost saobraćaja se moţe uspešno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne
podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreĊenih parametara. U ove metode spadaju:
- ekspertska i druge sliĉne metode struĉne procene stepena opasnosti,
- anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobraćaju itd.
- kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaštitnog sistema),
- analiza saobraćajnih zakona i njihove primene,
- analiza postojanja sistemskih saobraćajnih mera,
- analiza svesti graĊana o problemima bezbednosti saobraćaja i mogućnostima upravljanja itd.
20.
Analizirati stanje bezbednosti saobraćaja na nekom podruĉju ili na nekoj deonici puta je veoma znaĉajan
zadatak u bezbednosti saobraćaja. Naime, stalno analizirajući, uporeĊujući i ocenjujući stanje
bezbednosti saobraćaja ocenju-ju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreĊivanju bezbednosti sa-
obraćaja i smanjivanju stradanja u saobraćaju. Na osnovu toga se mogu struĉno projektovati i realizovati
buduće aktivnosti.
Analiza stanja bezbednosti saobraćaja na nekom podruĉju bi trebalo da obuhvati sledeće sadrţaje:
Uvod
Analiza karakteristika putne (uliĉne) mreţe
Analiza reţima (tehniĉkog regulisanja) saobraćaja i stanja signalizacije
Analiza karakteristika saobraćajnih tokova
Analiza vaţnih elemenata okoline (ambijenta)
Analiza karakteristika saobraćajnih tokova
Analiza vaţnih elemenata okoline (ambijenta)
Opšta analiza broja i strukture saobraćajnih nezgoda
Opšta analiza broja i strukture nastradalih u saobraćajnim nezgodama
Prostorna distribucija raspodela saobraćajnih nezgoda
Vremenska distribucija raspodele saobraćajnih nezgoda
Tipološka analiza saobraćajnih nezgoda
Analiza najĉešćih okolnosti nastanka saobraćajnih nezgoda i najznaĉajnijih propusta
Uporedna analiza sa referentnim podruĉjima
Analiza dosadašnjih mera i aktivnosti
Predlog budućih aktivnosti sa procenom troškova i oĉekivanih efekata


21.
William Haddon je pokušao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova
matrica.

22.
FAKTORI
BEZBEDNOSTI
SAOBRAĆAJA
PRE SN
(Pre - Crash)
ZA VREME SN
(Crash)
POSLE SN
(Post - Crash)
ĈOVEK (Human) obuka, sposobnosti,
stavovi, ponašanje, alkohol
...
obuka, psihofiziĉke
sposobnosti, upotreba
pojasa,
obuka u pruţanju
prve pomoći ...
VOZILO
(Vehicle)
tehniĉka ispravnost,
oprema vozila, pouzdanost
...
opremljenost vozila,
konstrukcija, masa,
vazdušni jastuci ...
zaštita od poţara,
konstrukcija ...
OKRUŢENJE
(Enviranment)
propisi, porodica, klima,
noć, kiša, zaštitni sistem,
kvalitet i odrţavanje puta,
samoobjašnjavajući putevi
...
ureĊenost okoline
puta, hortikultura,
barijere pored puta,
kolovozni zastor,
opraštajući putevi ...
oprema puta, brzo
zbrinjavanje
povreĊenih,
zdravstvena zaštita,
kvalitet uviĊaja ...

Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra, vrlo brzo se pokazalo praktiĉnijim da se iz faktora
okruţenje izdvoji put kao poseban faktor. Tako je nastala proširena Hedonova matrica.

FAKTORI
BEZBEDNOSTI
SAOBRAĆAJA
PRE SN ZA VREME SN POSLE SN
ĈOVEK obuka, sposobnosti,
stavovi, ponašanje ...
obuka, psihofiziĉke
sposobnosti
obuka u pruţanju
prve pomoći .....
VOZILO tehniĉka ispravnost,
oprema vozila,
pouzdanost ...
opremljenost vozila,
konstrukcija, masa ...
zaštita od poţara,
konstrukcija ...
PUT kvalitet puta,
održavanje puta,
samoobjašnjavajući
putevi ...
kolovozni zastor,
opraštajući putevi
oprema puta,
izmenljiva
signalizacija ...
OKRUŢENJE propisi, porodica,
klima, noć, kiša,
zaštitni sistem ...
barijere pored puta,
uredenost okoline
puta, hortikultura ...
brzo zbrinjavanje
povredenih,
zdravstvena zaštia,
kvalitet uvidaja ...

S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobraćaja, ima smisla korigovati
Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobraćaja.

FAKTORI BEZBEDNOSTI
SAOBRAĆAJA
UTICAJNI ELEMENTI - UTICAJI
AKTIVNA BEZBEDNOST
SAOBRAĆAJA
PASIVNA BEZBEDNOST
SAOBRAĆAJA
ĈOVEK obuka, sposobnosti, stavovi,
ponašanje ...
obuka u pruţanju prve
pomoći, psihofiziĉke
sposobnosti ....
VOZILO tehniĉka ispravnost, oprema
vozila, pouzdanost ...
opremljenost vozila, zaštita
od poţara, konstrukcija, masa
...
PUT kvalitet, puta, održavanje
puta, samoobjašnjavajući
putevi...
kolovozni zastor, opraštajući
putevi, oprema puta,
izmenljiva signalizacija ...
OKRUŢENJE propisi, porodica, klima,
zaštitni sistem, kvalitet
uviĊaja...
ureĊenost okoline puta,
hortikultura, zdravstvena
zaštita ...



22.
Ĉovek je najznaĉajniji faktor u konturi Ĉ-V-P-O. Mnogo je elemenata ĉove-ka koji na razliĉite naĉine
utiĉu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobraćaja. MeĊu ovim elementima posebno se istiĉu
sposobnosti, znanja, stavovi i ponašanje ĉo-veka.
- pol,
- znanje-obuka
- stavovi
- iskustvo (neiskusni vozaĉi (vozaĉi poĉetnici) sa vozaĉkim staţom do 5 godina, nedovoljno iskusni
vozaĉi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaĉkog staţa), -iskusni vozaĉi (od 11 - 15 godina nominalno
vozaĉkog staţa, zreli vozaĉi (od 16 - 20 godina),vrlo iskusni vozaĉi (21 - 25 godina) i nstari vozaĉi
(preko 25 godina poseduju vozaĉku dozvolu).
- Ponašanje (znaĉajno prekoraĉenje ograniĉenja brzine, nepoštovanje svetlosnih signala (prolazak na
crveno svetio), preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, nepoštovanje prvenstva prolaza,
nedrţanje bezbednog odstojanja izmeĊu vozila, nekorišćenje zaštitne opreme i prelazak kolovoza van
pešaĉkog prelaza.
- voţnja pod uticajem -umor
ostali elementi (standard, obrazovanje, socio-demografska obeleţja, uticaji droga i lekova, bolest,
ishrana, pušenje)


23.
Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila, a naroĉito: toĉak, ureĊaji za
upravljanje, ureĊaji za koĉenje, ureĊaji za spajanje vuĉnog i prikljuĉnog vozila, sedišta sa naslonima za
glavu, sigurnosni pojas, vazdušni jastuci, stanje tehniĉke ispravnosti vozila, masa vozila, duţina vozila,
konstrukcija vozila, kompaktnost i obezbeĊenost putniĉkog prostora, ostala oprema vozila (ABS, ARS i
dr.), branik, karoserija, dizajn i ureĊenost unutrašnjosti vozila, dizajn i ureĊenost spoljašnjosti vozila,
brave na vratima, vetrobransko i ostala stakla na vozilu, rezervoar za gorivo itd.
Masa vozila presudno utiĉe na posledice saobraćajne nezgode. Kod sudara dva vozila vozaĉ i
putnici u lakšem vozilu imaju veći rizik od povreda i smrti.
Savremena vozila se konstruišu tako da se što bezbednije apsorbuje velika koliĉina energije pri
sudaru. Duţa vozila i vozila sa bolom konstrukcijom štite vozaĉe i putnike od povreda, ĉak i pri snaţnim
sudarima.
Najznaĉajnija oprema vozila su:
- sigurnosni pojasevi,
- vazdušni jastuci,
- nasloni za glavu,
- ABS (Anti blokirajući sistem).

24.
Sa gledišta bezbednosti saobraćaja, putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije:
- brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila), ostali otvoreni (ruralne)
putevi i gradske ulice.
Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reţimu saobraćaja, strukturi uĉesnika u saobraćaju, brzini
kretanja, tehniĉko-tehnološkim karakteristikama, strukturi i uĉestalosti konflikata u saobraćaju itd.
Trasa puta veoma utiĉe na bezbednost saobraćaja, a posebno promene radi-jusi krivina i nagibi. U
krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veći nego na pravoj deonici, a na
krivinama sa 100 - 200 m, ovaj rizik je 4 do 8 puta veći.
73
MeĊutim, na rizik nezgode još znaĉajnije utiĉu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza.
Nezgode se koncentrišu na deonicama sa znatno oštrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac
Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta.
Ovo je logiĉno, jer svaka raskrsnica predstavlja veći broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu
realizovati u nezgodu. Rizik nezgode je veći u raskrsnicma sa više prilaza, sa intenzivnijim
saobraćajem (a posebno sa više vozila iz sporednih puteva) i većim brzinama ispred raskrsnica.
Na mokrom i prlavom kolovozu oteţano je upravlane i koĉene vozila. Posebno su opasne promena
stanje kolovoza. Najviše nezgoda se dogaĊa u vreme prvih kiša posle duţeg suvog perioda. Posle duţeg
perioda sa lošom podlogom, vozaĉi prilagoĊavaju svoje ponašanje i rizik nezgode opada. Zato se u
zimskim mesecima dogaĊa mani broj nezgoda. S druge strane, vozaĉi voze sporije, pa je i teţina ovih
nezgoda mana.
Pored puta se ĉesto nalaze razliĉite prepreke (stablo drveta, betonski i drugi stubovi, ĉvrsti objekti,
vegetacija i sl.) koji utiĉu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobraćaja. Ako ometaju preglednost, ove
prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Ĉeste prepreke zamaraju vozaĉe i skreću im paţnju, pa tako
mogu povećati rizik nastanka nezgode.
S druge strane, prepreke utiĉu i na pasivnu bezbednost saobraćaja. Ako se radi o ĉvrstim preprekama
(stabla drveta, stubovi, zidani objekti i sl.), pri silasku sa puta, vozila ĉesto udaraju u ove prepreke.
MeĊutim, prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teţinu nezgoda. Naime, danas se, kao mera za
smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mes-tima, analiziraju i postavljanje prepreka koje
smanjuju preglednost.
76
Ovako se vozaĉi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. Mada ovo
moţe povećati broj lakših nezgoda, ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteţim posledicama.
Geometrijski dizajn puta i stanje površina za pešake (bankina, bermi i sl.) najviše utiĉu na rizik od
saobraćajne nezgode na otvorenim putevima.
78
Iz-graĊenost i odrţavanje trotoara najviše utiĉu na rizik
stradanja u naseljima.


25.
Na bezbednost saobraćaja utiĉu brojni elementi koji se ne odnose na ĉove-ka, niti na vozilo, niti na put.
Ove elemente pripisujemo okolini. Najznaĉajnije uticaje na bezbednost saobraćaja imaju: standard
(pojedinca i društva), drţavno ureĊenje, organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobraćaja,
sistem obrazovanja i vaspitanja, zakoni i drugi propisi, doslednost kaţnjavanja, rad policije i sudstva,
stanje zdravstvene zaštite, stavovi o bezbednosti saobraćaja, koordinacija i kooperacija svih subjekata
bezbednosti saobraćaja, porodica, metrološ-ke prilike, saobraćajni i dr. uslovi, urbanistiĉko planirane
prostora, itd.
U vreme padavina (grad, kiša ili sneg) raste rizik od nezgode.
Uĉesnici u saobraćaju se privikavaju na loše vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. Posebno
opada rizik od nezgoda sa povreĊenim i poginulim. Naša istraţivanja (Lipovac, K, 1993) su potvrdila
ove stavove i pokazala da pojava grada najviše utiĉe na rizik nezgode, a posebno na rizik nezgoda
mladih i neiskusnih vozaĉa.
Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraju alkohola mladih, slab nadzor, i sl.
povećavaju rizik od uĉešća u ozbiljnim saobraćajnim prekršajima i nezgodama
POLICIJA-Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine
STANDARD-pojedinca
U V. Britaniji je utvrĊeno da je stopa poginulih u saobraćajnim nezgodama mnogo veća meĊu
stanovnicima siromašnih oblasati, nego u bogatim oblastima.
82
MeĊutim, povećanje prihoda, u
odreĊanom opsegu, povezano je sa kratkoroĉnim smanjivanjem rizika, ali izaziva povećavanje
dugoroĉno povećanje izloţenosti (motorizacije i mobilnosti), pa moţe negativno da utiĉe na rizik
nezgode.
Skrivene kamere koje prati odgovarajući publicitet (kampanje), imaju veće efekte na smanjivanje broja
prekoraĉenja brzine, broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere . S druge strane,
skrivene kamere dovode do ĉetvorostrukog povećanja realizovanih kazni.
ZAKON I RASNA PRIPADNOST
Primena primarnih zakona o pojasevima povećava upotrebu sigurnosnih po-jaseva, u poreĊenju sa
sekundarnim zakonima,
86
a posebno kod nekih rasa/etniĉkih.
Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode, a posebno noću (Vollrath, M. i dr. 2002).
89

MeĊutim, kod mladih vozaĉa, rizik od nezgode raste, ako je sa-putnik mlaĊa osoba, tinejdţer, a posebno
ako ova osoba nema vozaĉku dozvolu.


26.
Primena zakona ima razliĉite kratkoroĉne i dugoroĉne ciljeve koji se reali-zuju u tri faze:
1. faza: PROMENA PONAŠANJA ZBOG POLICIJE
To su trenutni efekti na terenu - na mestu i u vreme kontrole saobraćaja. Na
primer, vozaĉi će poštovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme
kada shvate da postoji policijska kontrola.
2. faza: PROMENA STAVOVA
To su kratkoroĉni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekršaj, a traju i posle
policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine)
na odreĊenom mestu, vozaĉi će poštovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u
vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moţe da doprinese automatska kontrole
saobraćaja.
3. faza: PROMENA MORALNIH - SOCIJALNIH NORMI
To su dugoroĉni efekti struĉno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na
shvatanje opasnosti od pojednih saobraćajnih prekršaja. Na primer, posle višegodišnje (ili
višedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih
kampanja koje struĉno objašnjavaju smisao prinude, većina vozaĉa prihvata da je nemoralno prolaziti na
crveno ili drastiĉno prekoraĉivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji ĉine taj prekršaj na bilo kojem
mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pri-dobija da pomogne i podrţi policiju u
otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekršaja.
U Evropi je u toku proces usaglašavanja propisa u bezbednosti saobraćaja. Posebno se prate i
usaglašavaju:
- usvajanje zakona,
- poštovanje zakona (naroĉito policijska praksa) i
- efikasnost sudova.


27.
Osnovni cilj primene propisa u saobraćaju je omogućavanje neometanog odvijanja saobraćaja uz stalno
smanjivanje rizika nastanka saobraćajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opšteprihvaćeni,
teško ih je ostvarivati u praksi. Naime, uĉesnici u saobraćaju marginalizuju znaĉaj rizika u saobraćaju.
Verovatnoća saobraćajnih nezgoda je mala sa gledišta pojedinca koji treba da promeni svoje ponašanje.
On redovno precenjuje znaĉaj svojih „odricanja" (smanjivanja brzine, poštovanja svetala na semaforu,
odricanja od alkohola, prelaska ulice na pešaĉkom prelazu i sl.) u odnosu na „dobiti" u bezbednosti sa-
obraćaja (statistiĉko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moţe bitno
promeniti ponašanje ljudi u saobraćaju.

S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona
korigujemo njegovo ponašanje u saobraćaju. Neophodno je da se poveća rizik zaustavljanja (R
zaust
),
odnosno kontrolisanja zaustavljenih uĉesnika u saobraćaju (Rk
ont
/
zaust
). Ako su ove kontrole struĉne, to
će uvećati i rizik otkrivanja saobraćajnih prekršaja (R
ot
k
r
/k
ont
). Povećan rizik otkrivanja unapreĊuje
ponašanje uĉesnika u saobraćaju. Kao rezultat ovakvog razmišljanja, u svetu se sve više prihvata metod
planiranih, sluĉajnih kontrola vozaĉa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaĉa i sl.) i vozila (npr. kontrola
teretnih vozila).
MeĊutim, razni propusti u sankcionisanju omogućavaju da jedan znatan broj prekršilaca ne bude
kaţnjen za prekršaje koje su uĉinili. Ovo će zavisiti od zakonskih rešenja, od kvaliteta rada policije,
sudova, ali i od mentaliteta, od društvenog okruţenja itd. Neophodno je stalno povećavati rizik
kaţnjavanja prekršilaca koji su otkriveni u prekršaju (Rk
a
ţ/
ot
k
r
).
Konaĉno, rizik kaţnjavanja (Rk
a
ţ) se dobija kao proizvod rizika (verovat-noće) zaustavljanja,
kontrole, otkrivanja i kaţnjavanja:
Na ponašanje u saobraćaju utiĉe i veliĉina kazne za pojedine prekršaje (Vk). Oĉekivana kazna
predstavlja srednju vrednost kazne (matematiĉko oĉekivanje kazne) koju „plaća" uĉesnik u
saobraćaju za neki prekršaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoće) kazne i vrednosti kazne:
Ovako dobijena oĉekivana vrednost kazne utiĉe na ponašanje uĉesnika u saobraćaju. Što je veća
oĉekivana vrednost kazne veća je i verovatnoća da uĉesnike u saobraćaju odvratimo od ĉinjenja
pojedinih prekršaja.


28.
Opšti rizik kontrole predstavlja rizik da će bilo koji uĉesnik u saobraćaju biti zaustavljen i
kontrolisan. Moţe se izraĉunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo
kilometara, vozaĉa, pešaka i sl. Sa povećavanjem broja kontrolisanih uĉesnika u saobraćaju, povećava
se obim rada saobraćajne policije, ometa se saobraćaj, opada rejting policije i to javnost sve teţe
prihvata. Opšti rizik ograniĉava društvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobraćajnih
zahteva.
Specifiĉan rizik kontrole je rizik (verovatnoća) da će poĉinilac prekršaja biti zaustavljen i
kontrolisan. Specifiĉan rizik kontrole se izraĉunava kao odnos broja kontrolisanih i ukupnog broja
prekršilaca. Sliĉno se moţe definisati i specifiĉan rizik kaţnjavanja (odnos broja kaţnjenih i ukupnog
broja pijanih vozaĉa u saobraćaju).
Specifiĉan rizik (posebno specifiĉan rizik kaţnjavanja) mnogo više utiĉe na ponašanje u
saobraćaju, a nema društvenih ograniĉenja za njegovo povećavanje (moţe ići i do 100%). Zato je
znaĉajno stalno povećavati specifiĉan rizik, ali tako da se ne prekoraĉi opšti rizik. To se moţe
postići samo vrlo struĉnim radom saobraćajne policije.


29.
Krajem prošlog veka shvaćena je razlika izmeĊu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i
kaţnjavanja.
Objektivni rizik se definiše kao odnos (koliĉnik) broja kontrolisanih (kaţnjenih) i broja uĉesnika (opšti
rizik) ili broja prekršilaca (specifiĉan rizik).
MeĊutim, ako uĉesnici u saobraćaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaţnjavanja, oni neće promeniti
ponašanje. Zato je neophodno što bolje informisati uĉesnike u saobraćaju. Tako se povećava njihov
subjektivni rizik, tj. osećaj da će biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekršaju i kaţnjeni.
Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uĉesnika u saobraćaju koji misle da će biti
zaustavljeni, odnosno kaţnjeni u prekršaju. Danas je opšte prihvaćeno da samo subjektivni rizik menja
ponašanje u saobraćaju, a objektivni rizici samo sluţe da odrţe i povećaju subjektivne osećaje rizika
kaţnjavanja.
Subjektivni osećaj rizika se moţe povećavati povećavanjem objektivnih rizika, dobro uoĉljivom
prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poštovanja semafora),
kampanjama u bezbednosti saobraćaja, informisanjem javnosti itd.

30.
Velika je uloga zakona u unapreĊenju bezbednosti saobraćaja na putevima. Ĉesto se ova uloga
pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poštovanju zakona, a nekad i samo
policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobraćaja (otkrivanje i sankcionisanje prekršaja). MeĊutim,
kada se pominje za-kon
1
(propisi), trebalo bi raspravljati o sledećim vaţnim poljima rada:
1)formiranje polaznih struĉnih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobraćaja,
2)usaglašavanje i verifikacija stavova, naĉela i principa u široj struĉnoj javnosti,
3)oblikovanje jasnih struĉnih stavova u zakone i druge propise,
4) promovisanje struĉnih stavova i zakonskih odredbi u politiĉkoj i najširoj javnosti,
5)donošenje zakona i drugih propisa,
6) realizacija najšire kampanje s ciljem unapreĊivanja stavova najšire javnosti da prihvati i podrţi
odredbe zakona,
7)sprovoĊenje zakona u praksi i
8)permanentno praćenje i unapreĊivanje propisa.
Mada se policija, prvenstveno, stara o poštovanju zakona u saobraćaju, veoma je znaĉajno da
aktivno uĉestvuje i u drugim poljima rada.
Da bi se u zakon ugradili napredni struĉni stavovi i savremena dostignuća, neophodno je da se
stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meĊunarodne organizacije
Struĉni stavovi se crpe iz nauĉnih dostignuća i praktiĉnih iskustava u svetu i u našim uslovima. Naime,
bezbednost saobraćaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meĊunarodnim razmerama. S
druge strane, pogrešni struĉni stavovi su se uvek plaćali povećanjem broja nezgoda i svih negativnih
posledica.
Brojni eksperimenti i zablude (pogrešni struĉni stavovi) su krvavo plaćeni, a posebno u
najrazvijenijim zemljama. Tako se uĉilo i danas se uĉi u bez-bednosti saobraćaja. Danas je period
prihvatanja novih znanja znatno kraći i za pojedine sisteme zaštite i pravila saobraćaja kreće se od 1 do
5 godina.

Neophodno da se, u fazi formiranja struĉnih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave što ĉvršći
kontakti sa najširom struĉnom javnošću. Ovim se promovišu i preispituju akumulirana struĉna znanja
i stavovi, kreiraju i koncent-rišu nova saznanja, a posebno naša iskustva u primeni zakona i sagledava
spremnost za promene. Na nauĉno-struĉnim skupovima se iznose i usaglašavaju struĉni stavovi i
angaţuje šira struĉna javnost da promoviše struĉne stavove.
Kada su usaglašeni struĉni stavovi koji će biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata
za bezbednost saobraćaja ukljuĉiti struĉnjake koji će pomoći u oblikovanju struĉnih stavova u pravne
norme. Jako je vaţno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno
okruţenje, a posebno probleme primene propisa u našoj zemlji uvaţavaju usaglašene struĉne stavove i
pravno okruţenje. Pravne norme moraju da se temelje na struĉnim stavovima, da budu u skladu
sa ostalim propisima, te da omoguće efikasno sprovoĊenje u našim uslovima.
Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da će najznaĉajniji struĉni stavovi biti
ispoštovani u zakonu i drugim propisima. Mada je politiĉka javnost dala poverenje struĉnim timovima
da pripremaju predlog zakona, neophodno je da se nova rešenja promovišu i zadobije podrška
najznaĉajnijeg dela politiĉke javnosti. Ako znaĉajan deo zakonodavnih tela ne podrţi zakon, on neće
biti izglasan.
Zakone donose zakonodavna tela. Ako je koordinirana priprema, onda bi razliĉiti politiĉki faktori
trebalo da prepoznaju svoj interes da podrţe napredna rešenja u novom zakonu i drugim propisima.
Tada je jednostavno i donošenje novih propisa.
Najšira javnost treba da prihvati i podrţi odredbe zakona. Zato je kampanja veoma vaţna faza koju
treba planirati i dobro organizovati. Ovde je vaţna uloga politiĉke, a posebno struĉne javnosti.
Pod sprovoĊenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaĉajnih aktivnosti: otkrivanje
saobraćajnih prekršaja na licu mesta, dokumentovanje i obrada prekršaja, pokretanje odgovarajućeg
postupka, sankcionisanje prekršaja i praćenje realizacije kazne
Da bi se zakon sprovodio, neophodna je jasna podrška struĉne, politiĉ-
ke i najšire javnosti. Ovo se obezbeĊuje u prethodnim fazama.
Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih rešenja. Paţljivo uvoĊenje i praćenje primene
novih zakona i drugih propisa mora biti struĉno voĊeno i stalno proveravano od strane nezavisnih
eksperata. Tako se obezbeĊuju nepristrasni struĉni stavovi o pojedinim zakonskim rešenjima i o zakonu
u celini.


31.
Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i prime-ne propisa u bezbednosti
saobraćaja u evropskim zemljama. U tom smislu je rea-lizovano opseţno istraţivanje
2
koje je obuhvatilo
evropski kontinent, a imalo je cilj da se analiziraju razliĉiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje
zakona, praćeje poštovanja zakona
3
(policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka
4
(sudska praksa).
Danas u Evropi postoji velika razliĉitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih
zakona. Ovo se tumaĉi razliĉitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene, razliĉitim
tradicijama, razlikama u ekonomskom i društvenom razvoju itd.
Da bi se ostvarili što bolji efekti u unapreĊivanju bezbednosti saobraćaja, neophodno je stalno
isticati prioritete delovanja. Dobro odabrani prioriteti obez-beĊuju veću efikasnost pri manjem
ulaganju, manje rasipanje energije, bolju podršku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih
subjekata, a posebno policije i dr. drţavnih organa. Pri odreĊivanju prioriteta u bezbednosti saobraćaja,
kao i pri sprovoĊenju zakona, trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi, konkretnih problema
bezbednosti saobraćaja u našoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaĉajniji problemi bezbednosti
saobraćaja) i od mogućnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera.
EU je marta 2000. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobraćaja na putevima.
10
U ovom
dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potrošaĉa na
nivou EU, (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog pešaka i biciklista, (3) upotreba
sigurnosnih pojaseva i deĉijih sedišta, (4) uvoĊenje limitatora brzine, (5) smanjivanje voţnje pod
uticajem alkohola, (6) upotreba svetala u toku dana, (7) konstrukcija opraštajućih puteva i okoline i
(8) menadžment crnim tačkama na putu. Za svaki od navedenih prioriteta predviĊeni su: akcije, polje
rada i glavne pretpostavke. Na osnovu toga procenjeni su: troškovi sprovoĊenja, potencijal smanjivanja
smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti.
Konaĉno, EU je, kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol, brzinu, upotrebu
sigurnosnih pojaseva i mlade vozaĉe.
11
U skladu sa evropskim tendencijama, a imajući u vidu stanje bezbednosti saobraćaja na našim
putevima, kao kljuĉne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu, alkohol, sigurnosne pojaseve (sisteme zaštite),
mlade vozaĉe i prolazak na crveno.
Danas se kao najznaĉajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuĉuju:
-uspostaviti evropska ograniĉenja brzine kretanja (posebno ograniĉenje u naselju na 50 km/h i
ograniĉenje u zonama smirenog saobraćaja na 30 km/h),
- na ostalim deonicama),
- predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet
vozaĉa).
- zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreĊenih kategorija vozila (teretna vozila,
autobusi i sl.),
- ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila,
- podrţati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oštre kazne (kod vozaĉa koji su uhvaćeni u
bezobzirnoj - brzoj voţnji),
- podrţati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureĊajima za me-renje i limitiranje brzina
(tahografi, pametne kartice, GIS, detektori brzine i sl.).
- zaoštriti sankcije za prekoraĉenja brzine, a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su
bolje ujednaĉene sa Evropom,
13
promenljive novĉane kazne koje izriĉe sudija za prekršaje, zabrane
upravljanja vozilom (za recidiviste), pa do oduzimanja vozaĉke dozvole i kazne zatvora.
- posebnu paţnju posvetiti bezobzirnoj voţnji velikom brzinom: prekoraĉenja veća od 30 i 50 km/h
bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruĊa i predvideti vrlo oštre i efikasne sankcije



Alkohol
Prema istraţivanjima u skandinavskim zemljama, rizik uĉešća u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko
160 puta veći za pijanog, nego za treznog vozaĉa. . Predlaţe se dalje pooštrava-nje kazni i
uvoĊenje efikasnih policijskih procedura. Pri tome se sve više uvode razliĉite procedure za lakša
pijanstva npr. do 1,2 promila
U našem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliĉite mehanizme koji će smanjiti voţnje pod
uticajem alkohola, a posebno:
- predvideti dugotrajne kampanje u vezi štetnosti alkohola za sve uĉesnike u saobraćaju, a posebno
za vozaĉe,
- predvideti sluĉajne kontrole u saobraćaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu.
15

- podrţati efikasniju primenu zakona na licu mesta, iskljuĉivanje svih pijanih vozaĉa iz saobraćaja,
a hapšenje teško pijanih vozaĉa (npr. preko 1,2 promila alkohola u krvi), uz mogućnost privremenog
oduzimanja kljuĉeva i vozila,
- privremenu zabranu upravljanja vozilom, zabranu upravljanja vozilom dok se vozaĉ ne podvrgne
posebnom lekarskom tretmanu, posebnim kursevima ili novom vozaĉkom ispitu,
- ponovno vraćanje vozaĉke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom), proverama
zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struĉnosti (ponovni ispit pred posebnom
komisijom).

v) Sigurnosni pojasevi
Na današnjem nivou razvoja, sigurnosni pojasevi su najznaĉajniji sistem zaštite za vozaĉa i putnike u
vozilu.
U Zakonu bi trebalo predvideti:
- obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sedištima u sve putniĉke automobile, kombi
vozila, laka i srednja teretna vozila, kao i u nove autobuse,
- obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediš-tima gde su ugraĊeni,
- posebno obavezati policiju i sve drţavne ĉinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve,
- podrţati sprovoĊenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojase-va, a posebno kampanja
koje će podrţavati policijske aktivnosti,
- prekršaj nekorišćenja pojaseva tretirati kao primarni prekršaj,
- predvideti periodiĉna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti.

g) Mladi vozaĉi
Mladi vozaĉi (posebno muškarci do 24 godine starosti) imaju najviši rizik uĉešća u saobraćajnim
nezgodama, a nezgode u kojima uĉestvuju su najteţe. Mada mladi vozaĉi u EU ĉine 3 do 5 % svih
vozaĉa u saobraćaju, njihov udeo meĊu vozaĉima uĉesnicima u nezgodama prelazi 30 %.
Da bi se unapredilo ponašanje novih, a posebno mladih vozaĉa, u Zakonu bi trebalo predvideti:
- oštrije sankcije za vozaĉe - poĉetnike,
- korišćenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaĉi poĉetnici (limiteri brzina,
alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuĉivanja motora i sl.),
- uvoĊenje stepenovanih vozaĉkih dozvola ili probnih vozaĉkih dozvola -uvoĊenje ograniĉenja za
vozaĉe - poĉetnike (zabrana voţnje u noćnim satima, obavezno prisustvo iskusnog vozaĉa, zabrana
voţnje mladih putnika i sl.),
- integrisane aktivnosti na unapreĊenju bezbednosti vozaĉa poĉetnika (usvajanje i primena zakona,
edukacija, kampanje, proces dobijanja vozaĉke dozvole, uslovi osiguranja, selektivna kontrola i nadzor
od strane roditelja i policije i sl.).

d) Nepoštovanje svetlosnih signala - semafora (prolazak na crveno)
Da bi se smanjio broj nepoštovanja semafora, neophodno je Zakonom:
- podrţati efikasan nadzor, otkrivanje i dokumentovanje ovih prekršaja, ukljuĉujući i video nadzor,
automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi,
- urediti efikasan nadzor, tako da prekršioci finansiraju nabavku i odrţavanje savremenih ureĊaja,
kao i njihovu eksploataciju,
- predvidi oštre sankcije za nepoštovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novĉane kazne,
oduzimanje vozaĉke dozvole do okonĉanja sudskog postupka, zabranu upravljanja, pa do kazne zatvora)
i njihovo efikasno i brzo sprovoĊenje,
- ponovno vraćanje vozaĉke dozvole usloviti doobukom - pohaĊanjem struĉnih seminara i
proverama zdravstvenog stanja.

32.
Члан 1.
Овим законом се уређују правила саобраћаја, понашање учесника у саобраћају на путу,
ограничења саобраћаја,саобраћајна сигнализација, знаци и наредбе којих се морају придржавати
учесници у саобраћају, услови које морају да испуњавају возачи за управљање возилима,
оспособљавање кандидата за возаче, полагање возачких испита, право на управљање возилима,
издавање возачких дозвола, издавање налепница за возила за особе са инвалидитетом, услови
које морају да испуњавају возила, технички прегледи, испитивање и регистрација возила,
посебне мере и овлашћења који се примењују у саобраћају на путу, као и друга питања која се
односе на безбедност саобраћаја на путевима (у даљем тексту: безбедност саобраћаја).
Овим законом уређују се основни услови које морају испуњавати путеви у погледу безбедности
саобраћаја.
Члан 2.
Контролу и непосредно регулисање саобраћаја на путевима врши Министарство унутрашњих
послова – Управа саобраћајне полиције и подручне полицијске управе.
Изузетно, контролу и непосредно регулисање саобраћаја војних возила на путевима могу да врше
и надлежни војни органи.
Непосредно регулисање саобраћаја у зони школе могу вршити школске саобраћајне патроле и
саобраћајне патроле грађана.
На делу пута на коме се изводе радови непосредно регулисање саобраћаја могу вршити лица
овлашћена овим законом.
Ближе прописе о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја на путевима
доноси министар
унутрашњих послова.
Ближе прописе о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја војних возила
на путевима доноси министар надлежан за послове одбране.
Ближе прописе о начину непосредног регулисања саобраћаја на путевима у зони школе доноси
министар унутрашњих послова уз прибављено мишљење министра надлежног за послове
образовања.
Ближе прописе о начину вршења непосредног регулисања саобраћаја на путевима на делу на
коме се изводе радови доноси министар надлежан за послове саобраћаја.

33.
Члан 3.
Сваки учесник у саобраћају дужан је да се понаша на начин којим неће ометати, угрозити или
повредити друге учеснике, као и да предузме све потребне мере ради избегавања или отклањања
опасних ситуација насталих понашањем других учесника у саобраћају, ако себе или другог тиме
не доводи у опасност.
Лицу које није способно или је ограничено способно за безбедно учешће у саобраћају, односно
лицу које се налази у ситуацији у којој му је потребна помоћ, учесник у саобраћају је дужан да
пружи помоћ, осим ако тиме себе излаже опасности.
Члан 4.
Свако правно лице и предузетник који обавља делатност производње, одржавања, стављања у
промет, поправљања или преправљања возила или уређаја, резервних делова и опреме за возила,
дужан је да те послове обавља на прописан начин и у складу са правилима струке у циљу
безбедног учествовања возила у
саобраћају.
Привредно друштво, друго правно лице или предузетник који пројектује, гради, реконструише,
одржава и управља путевима, дужно је да то чини на начин који омогућава безбедно одвијање
саобраћаја.
Правна лица и предузетници из става 1. овог члана могу обављати ове делатности ако добију
дозволу од министарства надлежног за трговину и услуге.
Члан 5.
Свако правно лице и предузетник који је власник, односно корисник возила, дужан је да
обезбеди:
1) да његова возила у саобраћају на путевима буду технички исправна и да испуњавају друге
прописане услове,
2) да возачи његових возила испуњавају прописане здравствене и друге услове зa безбедно
управљање возилима.
Свако физичко лице власник, односно корисник возила, дужан је да обезбеди да његова возила у
саобраћају нa путевима буду технички исправна.
Члан 6.
Одговорност за спровођење мера саобраћајног образовања и васпитања у циљу стицања знања,
вештина и навика неопходних за безбедно учешће у саобраћају, унапређивања и учвршћивања
позитивних ставова и понашања значајних за безбедно учешће у саобраћају имају: породица за
саобраћајно образовање и васпитање деце, органи и организације надлежни за бригу о деци за
доношење програма саобраћајног образовања и васпитања деце предшколског узраста и за
праћење реализације овог програма, органи и организације надлежни за послове образовања за
доношење програма саобраћајног образовања и васпитања у предшколским установама и за
праћење реализације овог програма, органи надлежни за унутрашње послове за реализацију дела
програма саобраћајног образовања и васпитања у предшколским установама, основним и
средњим школама на захтев ових установа, а посебно за рад школских саобраћајних патрола и
саобраћајних патрола грађана, органи надлежни за послове саобраћаја за унапређење
саобраћајног окружења у зонама школа и другим зонама са повећаним присуством рањивих
учесника у саобраћају и за унапређење понашања учесника у саобраћају у овим зонама, органи
надлежни за послове здравља за едукацију грађана о здравственим аспектима безбедног
понашања у саобраћају, Агенција за безбедност саобраћаја за анализу, праћење и унапређење
безбедности саобраћаја, органи локалне самоуправе за подршку у планирању и спровођењу свих
мера и активности саобраћајног образовања и васпитања на нивоу локалне самоуправе, као и за
предузимање посебних мера заштите рањивих учесника у саобраћају и заштите у одређеним
зонама, предшколске установе, основне и средње школе за реализацију програма саобраћајног
образовања и васпитања деце у оквиру својих надлежности, стручне и научне институције које се
баве безбедношћу саобраћаја за унапређењe научних основа система саобраћајног образовања и
васпитања, средства јавног информисања за информисање грађана у погледу безбедног
учествовања у саобраћају и обавештавању о последицама небезбедног понашања у саобраћају,
удружења и групе грађана које се баве безбедношћу саобраћаја, бригом о деци и омладини да у
складу са својим делокругом рада учествују у саобраћајном образовању и васпитању.
Наставни планови и програми у предшколским установама и основним и средњим школама
морају да садрже поглавља која се односе на безбедност деце и ученика у саобраћају. Ближе
прописе о садржају наставних планова и програма који се односе на безбедност деце и ученика у
саобраћају доноси министар надлежан за послове образовања.
Свако правно лице које врши оспособљавање кандидата за возаче дужно је да оспособљавање
спроводи на начин који обезбеђује да кандидат стекне теоријска и практична знања и вештине
које су потребне за самостално и безбедно управљање возилом, у саобраћају на путу.

34.
1. Тело за координацију безбедности саобраћаја на путевима
Члан 8.
У циљу остваривања сарадње и усклађеног обављања послова у функцији унапређења
безбедности саобраћаја на путевима, као и иницирања и праћења превентивних и других
активности у области безбедности саобраћаја на путевима, Влада образује Тело за координацију
послова безбедности саобраћаја на путевима (у даљем тексту: Тело за координацију), као
координационо тело Владе, у чији састав улазе министри надлежни за послове саобраћаја,
унутрашње послове, здравља, рада, правде, просвете и трговине и услуга.
Извршни орган јединице територијалне аутономије, односно јединице локалне самоуправе,
општинско веће, односно градско веће, може да оснује тело за координацију (комисија, савет и
сл.), ради усклађивања послова безбедности саобраћаја на путевима који су из делокруга
јединице територијалне аутономије, односно јединице
локалне самоуправе.
Актом Владе, односно надлежног извршног органа ближе се уређује организација и начин рада
Тела за координацију и образују се стручне радне групе за потребе Тела за координацију.
2. Агенција за безбедност саобраћаја
Члан 9.
Влада, на предлог министарства надлежног за послове саобраћаја, оснива Агенцију за безбедност
саобраћаја, као јавну агенцију (у даљем тексту: Агенција).
Агенција: анализира, прати и унапређује систем безбедности саобраћаја (развој и коришћење
јединствене базе података од значаја за безбедност саобраћаја),
ради на унапређењу безбедности возача и других учесника у саобраћају, као и на унапређењу
безбедности саобраћаја са становишта возила, обавља превентивно-промотивне активности у
сарадњи са центрима за промоцију здравља народа, односно
института за јавно здравље, основаних у складу са прописима којима се уређује здравствена
заштита и води кампање о безбедности саобраћаја, обезбеђује базу података о техничким
карактеристикама моторних и прикључних возила, који су од значаја за примену прописа о
безбедности саобраћаја на путевима, спроводи стручни испит, организује семинаре унапређења
знања и обавља проверу знања за предаваче теоријске наставе у обуци возача, организује
семинаре унапређења знања и обавља проверу знања за инструктора вожње и за професионалног
возача, спроводи стручни испит за испитивача, организује семинаре унапређења знања и обавља
провере знања за испитиваче на возачком испиту, организује обуку и организује и спроводи
стручни испит за возача туристичког воза, организује обуку и организује и спроводи стручни
испит за возача трамваја, организује обуку и организује и спроводи испит знања за возаче којима
је одузета возачка дозвола због несавесног управљања, спроводи стручни испит за контролора
техничког прегледа, организује семинаре унапређења знања и обавља провере знања за
контролора техничког прегледа, издаје дозволе (лиценце) и издаје уверења у складу са овим
законом, сарађује са регионалним и локалним телима за безбедност саобраћаја, издаје
периодичне анализе и публикације са подацима о саобраћају и саобраћајним незгодама,
организује и обезбеђује објављивање стручне литературе из области оспособљавања возача,
обавља послове у вези са применом дигиталних тахографа, обавља и друге задатке везане за
унапређење безбедности саобраћаја, утврђене овим законом и другим прописима.
Послове из става 2. овог члана Агенција врши као поверене послове.
За извршавање појединих послова, који се односе на организацију послова из става 2. овог члана,
Агенција може ангажовати правно лице које је материјално и стручно оспособљено да обавља те
послове.
Члан 10.
Агенција се финансира из:
цене услуга које плаћају корисници услуга и посебних накнада за обављање послова које врши
Агенција, донација, прилога и других бесповратних давања датих оснивачу или Агенцији,
осталих извора.
Висину цена и накнада из става 1. тачка 1) овог члана утврђује Влада на предлог Агенције, а по
прибављеном мишљењу министарства надлежног за саобраћај и за трговину и услуге.
Средства за оснивање и почетак рада Агенције обезбеђују се из буџета Републике Србије.
Сагласност на акт којим се утврђује висина плата и број запослених у Агенцији даје Влада.
Извршавање расхода Агенције не може се вршити уколико Влада није дала сагласност на
финансијски план.


35.
3. Стратегија безбедности саобраћаја
Члан 11.
Влада доноси Националну стратегију безбедности саобраћаја на путевима (у даљем тексту:
Национална стратегија).
Национална стратегија садржи најзначајнија обележја постојећег стања безбедности саобраћаја,
дугорочне и краткорочне циљеве, смернице, кључне области рада и рокове за доношење
одговарајућег Националног плана.
Националну стратегију предлаже Тело за координацију за период од најмање пет година, до краја
јуна у последњој години важења Националне стратегије.
Члан 12.
На основу Националне стратегије, на предлог Тела за координацију, Влада доноси Национални
план безбедности саобраћаја на путевима (у даљем тексту: Национални план), за период од
најмање једне године.
Национални план садржи нарочито: задатке, мере по приоритетима, одговорне субјекте, рокове и
финансијска средства у кључним областима рада.
Члан 13.
Скупштине јединица територијалне аутономије, односно јединица локалне самоуправе, доносе
стратегију и годишњи план безбедности саобраћаја на путевима на свом подручју у складу са
Националном стратегијом и Националним планом.

4. Праћење безбедности саобраћаја
Члан 14.
Влада подноси Народној скупштини извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима,
најмање двапут годишње.
Надлежни извршни орган јединице територијалне аутономије, односно јединице локалне
самоуправе, општинско веће, односно градско веће, подноси скупштини извештај о стању
безбедности саобраћаја на том подручју најмање двапут годишње.
Члан 15.
У циљу непрекидног праћења стања безбедности саобраћаја на путевима у Републици Србији,
Агенција предлаже систем јединствене основе евидентирања и праћења најзначајнијих обележја
безбедности саобраћаја.
Државни органи и други субјекти дужни су да Агенцији достављају прописане податке о
обележјима значајним за безбедност саобраћаја.
Члан 16.
Информације о обележјима безбедности саобраћаја из јединствене базе података из члана 9. став
2. тачка 1) овог закона су јавне и доступне свима под једнаким условима, осим оних чије
објављивање је законом забрањено.


36.
Члан 17.
Република, јединица територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих
права и дужности, обезбеђују средства за финансирање унапређења безбедности саобраћаја.
Извори средстава за унапређење безбедности саобраћаја су:
буџет Републике Србије, буџет јединице територијалне аутономије и буџет јединице локалне
самоуправе, наплаћене новчане казне за прекршаје предвиђене прописима о безбедности
саобраћаја на путевима, поклони или прилози покровитеља дати Републици, јединици
територијалне аутономије или јединици локалне самоуправе, остали приходи.
Члан 18.
Средства од новчаних казни из члана 17. став 2. тачка 2) овог закона, у висини од 70% припадају
буџету Републике, а у висини од 30% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој
територији је прекршај учињен. Од 70 % средстава која припадају буџету Републике, 75 % се
користи за опремање јединица саобраћајне полиције. Од 30% средстава која припадају буџету
јединице локалне самоуправе на чијој територијi је прекршај учињен, 50% средстава се користи
за поправљање саобраћајне инфраструктуре јединице локалне самоуправе на чијој територији је
прекршај учињен. Средства из става 1. овог члана користе се за финансирање унапређења
безбедности саобраћаја на путевима.
Члан 19.
Средства из члана 17. овог закона користе се за:
рад Тела за координацију,
унапређење саобраћајног васпитања и образовања,
превентивно-промотивне активности из области безбедности саобраћаја,
научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја,
техничко опремање јединица саобраћајне полиције које контролишу и регулишу саобраћај на
путевима и других
органа надлежних за послове безбедности саобраћаја.
Средства из члана 17. овог закона користе се према програму који доноси Влада, надлежни
извршни орган јединице територијалне аутономије, односно надлежни извршни орган јединице
локалне самоуправе, на предлог тела за координацију.


37.
Члан 41.
Насилничка вожња је поступање возача које је у грубој супротности са правилима саобраћаја,
односно, приликом које возач не показује обзир према безбедности осталих учесника у
саобраћају.
Под насилничком вожњом сматра се и:
када возач два или више пута прође светлосни саобраћајни знак када му је тим знаком забрањен
пролаз, ако између два узастопна проласка није прошло више од 10 минута, када возач изврши
претицање колоне возила при чему својим возилом прелази или сe креће по неиспрекиданој
уздужној линији која раздваја коловозне траке по смеровима кретања.


38.
Пешак не сме да се креће и задржава на коловозу, изузев у случајевима предвиђеним овим
законом, као ни да изненада ступи на коловоз.
Уколико се пешак креће по коловозу на путу ван насеља, мора да се креће што ближе левој
ивици коловоза у смеру кретања, на начин којим не омета или не спречава саобраћај возила.
Пешак који учествује у саобраћају у колицима за особе са инвалидитетом, или се вози на
котураљкама, скејтборду и слично, не сме да се придржава за возило у покрету.
На путу који нема тротоар или другу површину намењену за кретање пешака, пешаци могу
користити за кретање коловоз у ширини највише до једног метра, рачунајући од ивице коловоза.
Када се крећу коловозом пешаци су дужни да се крећу један за другим, осим лица које води дете
млађе од седам година старости.
Изузетно од става 2. овог члана, пешак може да се креће уз десну ивицу коловоза само када је
такво кретање за њега безбедније (непрегледна кривина, провалија, усек, одрон и сл.).
Пешак који гура ручна колица, бицикл, бицикл са мотором или мотоцикл, особе са
инвалидитетом које се крећу у инвалидским колицима, морају се кретати уз десну ивицу
коловоза у смеру кретања.
Члан 94.
На путу који има тротоар или другу површину намењену за кретање пешака, односно површину
поред коловоза погодну за кретање пешака, пешак је дужан да се креће тим површинама.
Ради обилажења неке препреке на тротоару, пешак је дужан да, пре ступања на коловоз, обрати
пажњу на удаљеност и брзину кретања возила које му се приближава и да се претходно увери да
ступањем на коловоз не угрожава безбедност саобраћаја.
Члан 95.
Колона пешака која се коловозом креће под контролом водича (организована колона пешака)
мора се кретати уз десну ивицу коловоза у смеру кретања.
Организована колона пешака не сме да онемогућава нормално одвијање саобраћаја нити да буде
дужа од 100 метара.
Уколико се коловозом креће више организованих колона пешака, одстојање између појединих
колона мора бити најмање 30 метара.
Члан 96.
Пешак је дужан да преко коловоза и бициклистичке стазе прелази пажљиво и најкраћим путем,
након што се увери да то може да учини на безбедан начин.
Приликом преласка преко коловоза пешак не сме да употребљава мобилни телефон нити да
користи слушалице на ушима.
На путу са пешачким прелазом или посебно изграђеним прелазом, односно пролазом за пешаке,
пешак је дужан да се при прелажењу пута креће тим прелазом, односно пролазом, ако они нису
од њега удаљени више од 100 метара.
Члан 97.
На пешачком прелазу, на коме је саобраћај пешака регулисан светлосним саобраћајним знацима,
пешак је дужан да поступа у складу са тим знацима.
На пешачком прелазу, на коме је саобраћај пешака регулисан знацима које даје полицијски
службеник, пешаци могу да прелазе коловоз само кад је датим знаком дозвољен прелаз.
На пешачком прелазу, на коме саобраћај није регулисан светлосним саобраћајним знацима ни
знацима које даје полицијски службеник, пешак је дужан да се пре ступања на пешачки прелаз,
претходно увери да може да пређе на безбедан начин, тако да ступањем на коловоз не угрожава
безбедност саобраћаја.
Члан 98.
Пешак не сме ступити ни кретати се по коловозу аутопута или мотопута.
Забрана из става 1. овог члана не важи за:
полицијског службеника током обављања службене дужности,
лице која обавља увиђај саобраћајне незгоде или учествује у увиђају,
радника који обавља радове,
лице које обавља послове на отклањању последица саобраћајне незгоде или неисправности на
возилу и терету,
лице које пружа хитну медицинску или прву помоћ,
инспектора за путеве током обављања службене дужности као и на раднике управе пута,
возача возила које је принудно заустављено.
Лица из става 2. овог члана и места на којима она предузимају радње морају бити обележена на
начин да се омогући безбедност свих учесника у саобраћају.
Члан 99.
Уколико је саобраћај на пешачком прелазу регулисан светлосним саобраћајним знаковима или
знаковима полицијског службеника, возач је дужан да своје возило заустави испред пешачког
прелаза када му је датим знаком забрањен пролаз, а ако му је на таквом прелазу датим знаком
дозвољен пролаз, возач је дужан да пропусти пешака који је већ ступио на пешачки прелаз или
показује намеру да ће ступити на пешачки прелаз док му је светлосним саобраћајним знаком или
знаком полицијског службеника прелаз био дозвољен.
Уколико се пешачки прелаз из става 1. овог члана налази на улазу на бочни пут, возач који
скреће на тај пут дужан је да скретање изврши на безбедан начин и да пропусти пешака који је
већ ступио или ступа на пешачки прелаз или показује намеру да ће ступити на пешачки прелаз, а
по потреби, заустави своје возило.
Уколико на пешачком прелазу саобраћај није регулисан уређајима за давање светлосних
саобраћајних знакова нити знацима полицијских службеника, возач је дужан да прилагоди
брзину возила тако да у свакој ситуацији коју види или има разлога да предвиди може безбедно
да заустави возило испред пешачког прелаза и пропусти пешака који је већ ступио или ступа на
пешачки прелаз или показује намеру да ће ступити на пешачки прелаз.
Возач који скреће на бочни пут на чијем улазу не постоји пешачки прелаз дужан је да пропусти
пешаке који су већ ступили или ступају на коловоз.
Уколико су у случају из ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана пешаци деца, немоћна лица, слепе особе које се
крећу уз употребу белог штапа и/или пса водича, особе са инвалидитетом које се крећу у
инвалидским колицима, или за кретање користе друга ортотичко - протетичка помагала, возач је
обавезан да заустави возило и да их пропусти.
Возач не сме возилом да пресеца организовану колону пешака која се креће по коловозу.


39.
Члан 106.
Возило под пратњом је возило коме је додељена пратња возила полиције, Безбедносно-
информативне агенције, Војске Србије, односно Војно-безбедносне агенције, када дају посебне
звучне и светлосне знаке. Као возило под пратњом сматра се и само возило полиције, Војске
Србије, Безбедносно-информативне агенције и Војно- безбедносне агенције, када даје посебне
звучне и светлосне знаке.
Посебни светлосни и звучни знаци возила под пратњом су црвено и плаво трепћуће светло која
се наизменично пале (у даљем тексту: црвено и плаво светло) и звучни знак променљиве
фреквенције (у даљем тексту: сирена).
Изузетно од става 1. овог члана, возило под пратњом сме давати само посебне светлосне знаке
без сирене, ако је омогућена довољна видљивост тог возила и безбедност учесника у саобраћају,
осим када се возило под пратњом креће брзином већом од дозвољене на том делу пута.
Ради боље видљивости, возило под пратњом може поред трепћућих светала давати и светлосни
знак упозорења из члана 60. овог закона.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова из ст. 1. и 2. овог члана, смеју се
уграђивати и постављати само на возилима из става 1. овог члана намењеним да врше пратњу.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова из ст. 1. и 2. овог члана, смеју се
употребљавати само на возилима из става 1. овог члана када та возила врше пратњу.
Возила под пратњом имају првенство пролаза у односу на сва друга возила, осим у односу на
возила која се крећу раскрсницом на којој је саобраћај регулисан светлосним саобраћајним
знаковима или знаковима полицијског службеника када им је тим знаковима забрањен пролаз и
на њих се не примењују одредбе овог закона о ограничењу брзине, о пропуштању пешака, о
забрани пресецања колоне пешака, о забрани претицања и обилажења возила, под условом да не
угрожавају безбедност других учесника у саобраћају.
Ближе одредбе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи и постављању и начину употребе
посебних знакова доноси министар надлежан за унутрашње послове.
Ближе прописе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи и постављању знакова на војна
возила доноси министар надлежан за послове одбране.
Члан 107.
Возач који на путу сусретне или га сустигне возило, односно возила под пратњом, дужан је да
пропусти та возила, да им омогући мимоилажење и претицање, односно обилажење и, по
потреби, да уклони возило са коловоза или да се заустави, као и да се придржава наредби које му
дају лица из пратње, односно да кретање настави тек пошто прођу сва возила под пратњом.
Пешаци не смеју да ступе на коловоз, односно дужни су да се склоне са коловоза да би
омогућили несметан пролаз возилима под пратњом.
У погледу међусобног права првенства пролаза возила из става 1. овог члана важе опште одредбе
овог закона о првенству пролаза.
26. Возила са првенством пролаза
Члан 108.
Возило са првенством пролаза је возило полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војске
Србије, Војно- безбедносне агенције, хитне медицинске помоћи, односно ватрогасне службе,
када дају посебне звучне и светлосне знаке.
Возила са првенством пролаза су и возила министарства надлежног за извршење заводских
санкција када превозе лица лишена слободе, када дају посебне звучне и светлосне знаке.
Посебни светлосни и звучни знаци возила са првенством пролаза су најмање једно плаво
трепћуће или ротационо светло (у даљем тексту: плаво светло) и звучни знак променљиве
фреквенције (у даљем тексту: сирена).
Изузетно од става 1. овог члана возило са првенством пролаза сме давати само посебне светлосне
знаке без сирене, ако је омогућена довољна видљивост тог возила и безбедност учесника у
саобраћају, осим када се возило са првенством пролаза креће брзином већом од дозвољене на том
делу пута и ако би употреба сирене онемогућила или омела успешно извршење службеног
задатка.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова смеју се уграђивати и постављати
само на возилима из ст. 1. и 2. овог члана.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова смеју се употребљавати само на
возилима из ст. 1. И 2. овог члана када је то неопходно за ефикасно и безбедно извршење
службене радње која не трпи одлагање.
Возила са првенством пролаза имају првенство пролаза у односу на сва друга возила, осим у
односу на возила под пратњом и возила која се крећу раскрсницом на којој је саобраћај
регулисан светлосним саобраћајним знацима или знацима полицијског службеника, када им је
тим знацима забрањен пролаз и на њих се не примењују одредбе овог закона о ограничењу
брзине, о пропуштању пешака, о забрани пресецања колоне пешака и о забрани претицања и
обилажења возила, под условом да не угрожавају безбедност других учесника у саобраћају.
Ближе одредбе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи и постављању и начину употребе
посебних знакова доноси министар унутрашњих послова.
Ближе прописе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи и постављању знакова на војна
возила доноси министар надлежан за послове одбране.
Члан 109.
Возач који на путу сусретне или га сустигне возило, односно возила са првенством пролаза,
дужан је да пропусти та возила, да им омогући мимоилажење и претицање, односно обилажење,
и по потреби да уклони возило са коловоза или се заустави, као и да се придржава наредби које
му дају лица из пратње, односно да кретање настави тек пошто ова возила прођу.
Када возило са првенством пролаза обезбеђује пролаз возилима која се крећу иза њега, остали
учесници у саобраћају имају обавезу поступања према тим возилима као према возилима са
првенством пролаза.
Лице које управља возилом са првенством пролаза дужно је да води рачуна о безбедности
осталих учесника у саобраћају.
Пешаци не смеју да ступе на коловоз, односно дужни су да се склоне са коловоза да би
омогућили несметан пролаз возилима са првенством пролаза.
У погледу међусобног права првенства пролаза возила из става 1. овог члана важе опште одредбе
овог закона о првенству пролаза.
Члан 110.
Када полицијско возило са првенством пролаза даје истовремено и светлосни знак упозорења из
члана 60. Овог закона, возач возила које се креће непосредно испред полицијског возила које даје
те знаке, мора одмах безбедно да заустави своје возило уз десну ивицу коловоза, а по могућности
ван коловоза.
Возач возила које се креће непосредно иза полицијског возила које даје посебне звучне и
светлосне знаке, дужан је да поступи по знацима и наредбама полицајца, односно да прати
полицијско возило до погодног места и да се безбедно заустави иза полицијског возила.



40.
27. Употреба жутог ротационог или трепћућег светла-40
Члан 111.
Возило које се употребљава приликом извођења радова, односно активности на путу, а нарочито
за градњу, одржавање путева, електричних, поштанских и других уређаја и инсталација, пружање
помоћи на путу, за одношење оштећених, неисправних и на недозвољеном месту паркираних
возила, као и за одржавање комуналног реда, мора да има укључено жуто ротационо или
трепћуће светло, док се ти радови, односно активности, обављају на коловозу или у близини
коловоза.
У саобраћају на путу, укључено жуто ротационо или трепћуће светло мора да има:
возило које прелази прописане димензије, односно возило на коме терет прекорачује дозвољене
димензије и возило које прати такав превоз када је то одређено у дозволи за ванредни превоз,
трактор ноћу, у условима смањене видљивости и када има прикључке за извођење радова на
најистуренијој тачки тих уређаја, радна машина ноћу и у условима смањене видљивости.
Жуто трепћуће или ротационо светло може да се употребљава на возилу као упозорење за
принудно заустављено возило, саобраћајну незгоду, приредбу на путу или другу препреку на
путу.
Возач који се сусретне са возилом на коме су укључена жута ротациона или трепћућа светла,
дужан је да повећа опрезност и прилагоди брзину и начин кретања свог возила.
Употреба жутог ротационог или трепћућег светла дозвољена је само у случајевима предвиђеним
овим законом.


41.
Спортске и друге приредбе на путу
Члан 123.
Забрањено је одржавање спортских или других приредби на путу.
Изузетно, спортска или друга приредба на путу се може одржати када територијално надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова изда дозволу за њено одржавање.
Уколико се приредба одржава на територији за коју су надлежне две или више организационих
јединица, дозволу издаје Министарство унутрашњих послова.
Уколико је приликом одржавања спортских или других приредби на путу потребно обуставити
саобраћај или извршити друге измене у режиму саобраћаја, дозвола се издаје уз претходну
сагласност министарства, односно органа јединица локалне самоуправе, надлежног за послове
саобраћаја.
Члан 124.
Дозвола за одржавање спортских и других приредби на путу може се издати организатору који
има својство правног лица са седиштем у Републици Србији.
Захтев за издавање дозволе подноси се најкасније 15 дана пре одржавања спортске или друге
приредбе на путу.
Захтев за издавање дозволе садржи: пословно име организатора приредбе, име и презиме
одговорног лица за безбедност приредбе, пут (релацију и место) на којем ће се приредба
одржати, време одржавања, са сатницом свих карактеристичних обележја приредбе и мере које
ће организатор предузети ради обезбеђења учесника приредбе и гледалаца, програм спортске или
друге приредбе, календар и правила такмичења (елаборат). Уз захтев се прилаже сагласност
управљача пута за одржавање приредбе на путу, примерак идентификационих ознака лица која
обезбеђују приредбу и ознаке возила која прате учеснике приредбе.
Министарство надлежно за унутрашње послове дужно је да у року од седам дана од пријема изда
решење по поднетом захтеву.
У дозволи којом се одобрава одржавање спортске или друге приредбе на путу одредиће се време
и место одржавања, мере које је потребно предузети ради безбедног одржавања приредбе и
трошкови који произилазе из њеног одржавања.
Организатор је дужан да спортску или другу приредбу на путу организује и спроведе безбедно,
на начин одређен у дозволи.
Трошкови државних органа, органа јединица локалне самоуправе и управљача пута, настали
услед одржавања спортске и друге приредбе, падају на терет правног лица које организује
приредбу.
Члан 125.
Организатор спортске или друге приредбе на путу обавезан је да, о мерама ограничења или
забране саобраћаја, обавести јавност путем средстава јавног информисања најкасније 48 сати пре
почетка приредбе.
Министарство унутрашњих послова може забранити, односно прекинути одржавање спортске
или друге приредбе на путу, када утврди да организатор није предузео мере одређене у дозволи
или ако то захтевају други разлози безбедности.
Решење о забрани, односно прекиду приредбе доноси се у скраћеном поступку или усмено,
сагласно одредбама Закона о општем управном поступку.
Члан 126.
Одредбе прописа којима се уређује јавно окупљање грађана и спречавање насиља на спортским
приредбама важе и за спортске и друге приредбе на путу, ако овим законом није другачије
одређено.
Члан 127.
Организатор не сме почети са одржавањем спортске или друге приредбе или активности на путу,
ако није предузео све мере обезбеђења одређене у дозволи.
Организатор је дужан да прекине одржавање спортске и друге приредбе на путу:
ако су угрожени учесници или гледаоци,
ако се у већој мери наруши јавни ред и мир,
ако се не спроводе мере безбедности одређене у дозволи,
ако то захтевају други разлози безбедности.
Уколико организатор не може да обезбеди посебне безбедносне мере у току приредбе, орган који
је издао дозволу може одредити потребан број полицијских службеника ради предузимања тих
мера. У наведеном случају трошкове предузимања тих мера сноси организатор приредбе.
Члан 128.
Такмичаре на приредби и учеснике других активности могу пратити само возила обележена
посебном ознаком, коју одређује организатор.
Уколико се приредба одржава на територији две или више организационих јединица
Министарства унутрашњих послова примерак ознаке из става 1. овог члана организатор
доставља тим организационим јединицама најкасније 48 сати пре почетка приредбе.
Члан 129.
Лица која обезбеђују приредбу и налазе се на путу или делу пута на којем се приредба одржава,
морају носити светлоодбојни прслук и идентификационе ознаке лица задужених за обезбеђење
приредбе.
Уколико се приредба одржава на територији две или више организационих јединица
Министарства унутрашњих послова примерак ознаке из става 1. овог члана организатор
доставља тим организационим јединицама најкасније 48 сати пре почетка приредбе.
Члан 130.
По завршетку спортске и друге приредбе или активности на путу, организатор је дужан да одмах,
а најкасније у року који је одређен дозволом:
уклони са пута саобраћајне знакове и друге ознаке, уређаје, предмете и објекте који су
постављени ради одржавања приредбе, односно обављања активности, постави на пут све
саобраћајне знакове и друге ознаке, предмете и објекте који су били уклоњени због
одржавања приредбе, односно обављања активности, поправи и доведе у првобитно стање пут и
објекте на путу ако су оштећени при одржавању приредбе, односно при обављању активности.
Уколико организатор не поступи на начин прописан у ставу 1. тач. 1), 2) и 3) овог члана,
управљач пута ће предузети одговарајуће мере да се о трошку организатора уклоне, односно
поставе саобраћајни знакови и друге ознаке, предмети и објекти на путу.
Трошкове уклањања и постављања саобраћајних знакова, предмета и објеката на путу, као и
трошкове поправке оштећења пута и објеката на путу који су настали одржавањем приредбе,
односно обављањем активности на путу, сноси организатор.



42.
Члан 156.
Путеви морају бити пројектовани, изграђени, реконструисани и одржавани тако да се саобраћај
на њима може одвијати несметано и безбедно и морају испуњавати прописане услове.
На пролазу државног пута кроз насеље мора бити изграђен тротоар.
Приликом опредељивања за изградњу новог или реконструкцију постојећег јавног пута,
управљач јавног пута мора обезбедити пројекат стратешке компаративне анализе утицаја тог
пута на безбедност саобраћаја на путној мрежи.
Управљач јавног пута мора обезбедити да се за пројекат јавног пута сачини пројекат ревизије
безбедности саобраћаја. Ревизија безбедности саобраћаја на путу представља независну и
систематску проверу пројеката пута са аспекта безбедности саобраћаја, за све фазе пројектовања
закључно са пуштањем у саобраћај.
Управљач јавног пута мора обезбедити независне пројекте провере безбедности саобраћаја на
путу и то: периодичне провере у периоду од пет година за све деонице државних путева, циљане
провере за најугоженије деонице државних путева и периодичне и циљане провере за остале
путеве према могућностима, односно потребама.
Редовну контролу јавног пута у експлоатацији са аспекта безбедности саобраћаја на путу врши
орган надлежан за послове саобраћаја – инспектор за јавне путеве. Управљач јавног пута мора
обезбедити да се, на основу налаза инспектора за јавне путеве, сачини пројекат којим се утврђују
мере за безбедно одвијање саобраћаја на путу.
Управљач пута дужан је да прати стање безбедности саобраћаја на путу, обезбеди независне
пројекте у циљу идентификације опасних места најмање једанпут годишње и независне пројекте
мапирања ризика на деоницама и идентификација најопаснијих деоница, обавља стручне анализе
високо ризичних деоница пута (црне тачке), сачини појединачан пројекат за санирање ризичних
деоница и опасних места и предузме мере за санирање високо ризичних деоница пута и опасних
места у складу са тим пројектом.
У случају саобраћајне незгоде са погинулим лицима, управљач јавног пута дужан је да на основу
независне оцене, у року од месец дана, утврди узрок, односно допринос јавног пута настанку,
односно последицама саобраћајне незгоде и предузме мере у циљу унапређења безбедности пута.
Управљач јавног пута дужан је да благовремено и тачно обавештава јавност о ограничењу и
забрани саобраћаја на јавним путевима, о ванредним условима и посебним мерама за саобраћај
на њима, као и о проходности јавних путева у зимском периоду и у случају елементарних
непогода или ванредних догађаја због којих је настао
прекид саобраћаја, односно због чега су знатно отежани услови саобраћаја.
Управљач јавног пута дужан је, истовремено са обавештавањем јавности, да информације из
става 8. овог члана достави субјекту који је, у складу са законом о поверавању јавних овлашћења,
добио овлашћење да грађанима даје обавештења о стању проходности јавних путева.
Управљач јавног пута дужан је да организује снимање саобраћаја и других величина
саобраћајног тока на јавним путевима и да резултате достави министарству, односно органу
територијалне аутономије, односно органу локалне самоуправе, надлежном за послове
саобраћаја, Министарству унутрашњих послова и Агенцији за безбедност саобраћаја. Начин и
вођење података прописује министар надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенције, а
подаци су јавни.
На јавном путу и на његовом заштитном појасу није дозвољено подизати споменике, постављати
крајпуташе и друге спомен-знакове, продавати производе, односно предузимати друге радње
којима се угрожава безбедност саобраћаја.
Ближе услове у погледу: стратешке компаративне анализе утицаја новог, односно
реконструисаног пута на безбедност саобраћаја на путној мрежи, ревизије безбедности
саобраћаја, провере безбедности пута, редовне провере пута у експлоатацији, праћења стања
безбедности саобраћаја, анализе високо ризичних деоница, анализе доприноса пута саобраћајној
незгоди са погинулим лицима, обавештавања, снимања саобраћаја и
других величина саобраћајног тока, услова које са аспекта безбедности саобраћаја морају да
испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута доноси министар надлежан за послове
саобраћаја.
Ближе услове које морају испуњавати тунели у погледу безбедности саобраћаја доноси министар
надлежан за послове саобраћаја.


43.
1. Опште одредбе
Члан 157.
Техничко регулисање саобраћаја на државним путевима обавља министарство надлежно за
послове саобраћаја, а на општинским путевима и улицама у насељима орган јединице локалне
самоуправе надлежан за послове саобраћаја.
На делу пута где долазе у додир државни и општински путеви, односно улице у насељу, орган
јединице локалне самоуправе је дужан да, приликом техничког регулисања саобраћаја из своје
надлежности, одлуку усклади са начином техничког регулисања саобраћаја на државном путу.
Члан 158.
Под техничким регулисањем саобраћаја подразумевају се све мере и акције којима се утврђује
режим саобраћаја у редовним условима и у условима радова на путу, а нарочито: усмеравање и
вођење саобраћаја, управљање брзинама у функцији густине саобраћајног тока, ограничење
брзине у функцији стања коловоза и временских услова, одређивање једносмерних путева и
улица, утврђивање путева и улица у којима се забрањује саобраћај или саобраћај одређене врсте
возила, ограничење брзине кретања за све или поједине категорије возила, одређивање простора
за паркирање и заустављање возила, снабдевање, усмеравање и преусмеравање корисника,
одређивање безбедног и ефикасног начина регулисања саобраћаја на раскрсницама, локација
аутобуских стајалишта, дозвољена осовинска оптерећења, ради заштите животне средине и
слично.
Саобраћајно-техничким мерама у насељу уређује се режим саобраћаја у редовним условима и у
току радова на путу, а нарочито: усмеравање транзитног, теретног, бициклистичког, пешачког
саобраћаја, утврђивање путева и улица намењених јавном превозу путника, начин коришћења
саобраћајних трака за возила јавног превоза путника, ограничење брзине за све или поједине
категорије возила, одређивање једносмерних улица, пешачких зона, зона успореног саобраћаја,
Зона „30“, зона школе, зона заштите животне средине, одређивање безбедног и ефикасног начина
регулисања саобраћаја на раскрсницама, одређивање простора за паркирање и заустављање
возила, снабдевање, усмеравање и преусмеравање корисника и слично.
За спровођење утврђеног режима саобраћаја мора се израдити саобраћајни пројекат и на путу
поставити саобраћајна сигнализација према пројекту. Надлежни орган из члана 157. став 1. овог
закона даје сагласност да је пројекат израђен у складу са утврђеним режимом саобраћаја.
Члан 159.
Управљач пута је обавезан да саобраћајни знак који означава насеље, постави на путу у
непосредној близини места где постоје изграђени редови, односно групе стамбених или
пословних објеката, на месту где је очекивано веће присуство пешака који остварују потребе у
том насељу.
Управљач пута је обавезан да саобраћајни знак који означава престанак насеља постави на путу у
непосредној близини места где престаје део пута на коме су испуњени услови из става 1. овог
члана.
Колски улаз у зграду, двориште или гаражу, мора бити обележен прописаном саобраћајном
сигнализацијом којима се означава забрана заустављања и паркирања на коловозу, односно
тротоару.


44.
Члан 167.
Лице које се затекне или наиђе на место саобраћајне незгоде у којој има повређених лица дужно
је да одмах обавести полицију и/или службу хитне медицинске помоћи и да у складу са својим
знањима, способностима и могућностима, пружи помоћ лицима повређеним у саобраћајној
незгоди и по потреби их превезе до најближе здравствене установе и да предузме све што је у
његовој моћи да спречи увећавање постојећих, односно настајање нових последица.
Члан 168.
Возач, односно други учесник саобраћајне незгоде у којој је неко лице задобило телесне повреде,
односно погинуло, или је настала велика материјална штета дужан је да:
заустави возило, искључи мотор, укључи све показиваче правца, постави сигурносни троугао на
безбедном растојању, обавести полицију и/или службу хитне помоћи и предузме друге
расположиве мере како би упозорио остале учеснике у саобраћају о постојању незгоде, упозори
сва лица да се склоне са коловоза да не би била повређена и да не би уништавала трагове незгоде,
обавести полицију и остане на месту незгоде до доласка полиције и завршетка увиђаја, укаже
помоћ повређенима, односно прву помоћ или медицинску помоћ у складу са својим знањима,
способностима и могућностима, да предузме све мере заштите које су у његовој моћи да се
спречи настајање нових и увећавање постојећих последица и повреда, да обезбеди трагове и
предмете незгоде, под условом да тиме не угрожава безбедност саобраћаја.
Уколико на месту саобраћајне незгоде из става 1. овог члана није присутан власник, односно
возач другог возила које је учествовало у саобраћајној незгоди, присутни возач учесник у
саобраћајној незгоди дужан је да одсутном лицу, односно власнику другог возила достави своје
име и презиме и адресу стана.
Изузетно, лице из става 1. овог члана може се удаљити са места незгоде ако му је неопходна
хитна медицинска помоћ или ради превожења повређеног до најближе здравствене установе.
У случају из става 3. овог члана лице је дужно да се врати на место незгоде чим буде у
могућности.
Члан 169.
Полиција је дужна да одмах по сазнању за незгоду са повређеним или погинулим лицима
обавести службу хитне медицинске помоћи и изађе на место незгоде.
Здравствена установа која је обавештена о саобраћајној незгоди из било ког извора или је
примила на лечење лице повређено у саобраћајној незгоди дужна је да о томе одмах обавести
надлежни орган унутрашњих послова.
Уколико лице повређено у саобраћајној незгоди премине од задобијених повреда или ако постоји
оправдана сумња да је код возача услед повреде дошло до смањења психичке или физичке
способности за управљање моторним возилом или трамвајем, здравствена установа дужна је да о
томе, без одлагања, обавести надлежни орган унутрашњих послова.
Члан 170.
Лице овлашћено законом дужно је да изађе на место саобраћајне незгоде са повређеним, односно
погинулим лицима или када је наступила велика материјална штета.
Лице из става 1. овог члана дужно је да поводом незгоде из става 1. овог члана сачини увиђајну
документацију (записник о увиђају, скица лица места, ситуациони план, фото-документација и
остали прилози).
Члан 171.
Полицијски службеник дужан је да изађе на место саобраћајне незгоде у којој је настала мања
материјална штета, ако то захтева један од учесника саобраћајне незгоде или лице које је
претрпело материјалну штету у тој незгоди и изврши увиђај.
Уколико бар један од учесника саобраћајне незгоде или лице које је претрпело материјалну
штету у тој незгоди из става 1. овог члана, непосредно након саобраћајне незгоде захтева вршење
увиђаја, остали учесници су дужни да остану на месту саобраћајне незгоде до завршетка увиђаја.
У случају из става 1. овог члана трошкове вршења увиђаја сноси осигуравајуће друштво код кога
је осигурано возило чији возач захтева вршење увиђаја.
Члан 172.
Возач односно учесник саобраћајне незгоде у којој је настала само мања материјална штета
дужан је да:
упозори остале учеснике у саобраћају о постојању возила и других препрека на путу, уколико их
сам не може уклонити, уклони возило и друге предмете са коловоза, ако онемогућавају или
угрожавају одвијање саобраћаја, односно ако прети опасност од нових саобраћајних незгода,
попуни Европски извештај о саобраћајној незгоди у случају када овлашћено лице не врши увиђај
саобраћајне незгоде, упозори сва лица да се склоне са коловоза да не би ометала саобраћај,
остави податке о себи и возилу возачу оштећеног возила или држаоцу друге оштећене ствари у
незгоди, односно полицији, предузме мере заштите које су у његовој моћи да се спречи настајање
нових и увећавање постојећих последица незгоде.
Ако учесник у саобраћајној незгоди у којој је настала само мања материјална штета на другом
возилу, због одсутности возача другог возила, није у могућности да пружи личне податке и
податке о осигурању возила, дужан је да о тој незгоди обавести надлежни орган унутрашњих
послова и да достави своје личне податке и податке о оштећеном возилу.
Члан 173.
Осигуравајућа друштва су дужна да воде евиденцију о саобраћајним незгодама за које је сачињен
Европски извештај о саобраћајној незгоди.
Податке из евиденције из става 1. овог члана правно лице које обавља послове осигурања дужно
је да месечно доставља Министарству унутрашњих послова и Агенцији за безбедност саобраћаја.
Осигуравајуће друштво приликом издавања полисе обавезног осигурања од аутоодговорности
осигуранику издаје и Европски извештај о саобраћајној незгоди.
Члан 174.
Лице које је учествовало у саобраћајној незгоди не сме узимати алкохолна пића и/или
психоактивне супстанце док се не изврши увиђај.
Овлашћено лице који врши увиђај саобраћајне незгоде у којој има погинулих, односно
повређених лица, одредиће да се непосредним учесницима саобраћајне незгоде узме крв или крв
и урин ради утврђивања количине алкохола у крви, односно присуства психоактивних супстанци
у организму.
Приликом вршења увиђаја саобраћајне незгоде у којој нема погинулих, односно повређених
лица, службено лице ће возаче који су учествовали у саобраћајној незгоди обавезно подвргнути
испитивању помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др).
Члан 175.
Уколико су на возилу које је учествовало у саобраћајној незгоди очигледно неисправни склопови
и уређаји возила битни за безбедно кретање возила, односно уколико возило није у возном стању,
овлашћено службено лице ће искључити возило из саобраћаја и одузети регистарске таблице.
Овлашћено службено лице ће возачу издати потврду о привремено одузетим регистарским
таблицама.
Искључење возила из саобраћаја траје док се надлежном органу не достави доказ да је возило
технички исправно.
Члан 176.
Орган који врши увиђај дужан је да приликом увиђаја, поред осталог, утврди податке о
идентитету лица која су била присутна када се догодила саобраћајна незгода, односно која имају
битна сазнања о саобраћајној незгоди.
Орган унутрашњих послова обавестиће породицу настрадалог учесника у саобраћајној незгоди о
саобраћајној незгоди и последицама.
Овлашћено лице које врши увиђај, дужно је да организује попис имовине која на месту догађаја
остане иза лица које је у саобраћајној незгоди погинуло или теже повређено и да исту обезбеди
до момента преузимања ствари.
Ствари и имовина из става 3. овог члана не смеју се користити нити се са њима може
располагати, до преузимања.
Члан 177.
Након обављеног увиђаја возач, односно власник возила, дужан је да возило, терет, ствари или
други материјал расут по путу, без одлагања уклони са коловоза.
Уколико возач, односно власник, не поступи на начин из става 1. овог члана, територијално
надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова наложиће управљачу пута
да о трошку власника, на сигурно место, уклони возило, терет, ствари или други расути
материјал са коловоза.
Управљач пута дужан је да без одлагања поступи по налогу из става 2. овог члана и обезбеди
проходност пута.


45.
Члан 178.
Моторним возилом, односно скупом возила може самостално да управља возач који испуњава
прописане услове и има возачку дозволу за управљање возилом оне категорије којим управља.
Држављанин земље чланице Европске уније који привремено борави у Републици Србији и
држављанин Републике Србије са привременим или сталним боравком на територији Европске
уније, сме на основу важеће возачке дозволе коју је издао надлежни орган земље чланице
Европске уније да управља моторним возилом на територији Републике Србије, у време њеног
важења.
Странац који привремено борави у Републици Србији или држављанин Републике Србије који
борави или пребива у иностранству па привремено дође у Републику Србију, може управљати
возилом на основу стране возачке дозволе, односно међународне возачке дозволе у време њеног
важења, под условом реципроцитета за време свог привременог боравка.
Странац коме је одобрено стално настањење у Републици Србији, особље дипломатских и
конзуларних представништава и мисија страних држава и представништава међународних
организација у Републици Србији, страних трговинских, саобраћајних, културних и других
представништава и страних дописништава и држављанин Републике Србије који се врати из
иностранства, односно дође у Републику Србију да у њој стално борави, може, на основу стране
возачке дозволе, да управља моторним возилом, односно скупом возила за време од шест месеци
од дана уласка у Републику Србију.
Изузетно од одредби ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана возач не сме да управља возилом у саобраћају на
путу:
кад му је одлуком надлежног органа забрањено управљање,
када је искључен из саобраћаја.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих пословa води
регистар о возачима којима су издате возачке дозволе.
Члан 179.
Возачка дозвола ће се издати лицу:
које испуњава старосне услове,
које испуњава здравствене услове,
које има пребивалиште или одобрен привремени боравак од најмање 6 месеци у Републици
Србији,
које је положило возачки испит за возача одређене категорије моторних возила, односно скупа
возила,
које је положило испит из прве помоћи,
коме није забрањено управљање моторним возилом, односно скупом возила.
Изузетно од одредби става 1. овог члана, возачка дозвола за управљање трактором и радном
машином (категорија F) и мотокултиватором (категорија М) ће се издати и без прилагања доказа
из става 1. тачка 5) овог члана.
Лицима из члана 178. ст. 3. и 4. овог закона ће се издати српска возачка дозвола на њихов захтев
без полагања возачког испита и испита из прве помоћи, на основу стране возачке дозволе (осим
привремених, пробних и сличних возачких дозвола) којој није истекао рок важења, под условима
из става 1. тач. 1), 2), 3) и 6) овог члана.
Од особља дипломатских и конзуларних представништава и мисија страних држава и
представништава међународних организација у Републици Србији, под условима реципроцитета,
неће се захтевати доказ из става 1. тачка 2) овог члана. Српска возачка дозвола не може се издати
на основу међународне возачке дозволе. На основу стране возачке дозволе из чијег се текста не
може закључити за коју категорију, односно врсту моторних возила је издата или да ли јој је
истекао рок важења, може се издати српска возачка дозвола само ако подносилац захтева
приложи исправу из које се види којим возилима може да управља, односно да јој није истекао
рок важења.
Ближе здравствене услове које морају да испуњавају возачи одређених категорија моторних
возила прописује министар надлежан за послове здравља.
2. Старосни услови за добијање возачке дозволе
Члан 180.
Возачку дозволу може добити лице које је навршило:
15 година за категорију M,
16 година за категорију F,
16 година за категорије АМ и А1,
18 година за категорију А2,
18 година за категорије B, В1 и BЕ,
18 година за категорије C1 и C1Е,
21 годину за категорије С, CЕ, D1, D1Е,
24 године за категорије D и DЕ,
24 године за категорију А, осим за лица која возачку дозволу за категорију А2 поседују најмање
две године.
Изузетно од одредби из става 1. овог члана ученик средње школе који се образује за занимање
возач моторних возила мора имати навршених 18 година живота за добијање возачке дозволе
категорије C и СЕ.
Изузетно од става 1. овог члана, возачку дозволу за категорију C може добити лице које наврши
18 година, а за категорију D лице које наврши 21 годину ако управља возилом које користе
возила ватрогасне службе и возила за очување јавног реда и мира, односно одбране.
Члан 181.
Возачку дозволу за категорије BЕ могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за
категорију B.
Возачку дозволу за категорије C1E могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу
за категорије C1.
Возачку дозволу за категорију CE могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за
категорије C.
Возачку дозволу за категорију D1E могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу
за категорије D1.
Возачку дозволу за категорију DE могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу
за категорије D.
Возачку дозволу за категорије С и С1 могу добити само они возачи који већ имају возачку
дозволу за категорије
B.
Возачку дозволу за категорију D могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за
категорије С
најмање две године.
Возачку дозволу за категорију D1 могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за
категорије С1
најмање две године.


46.
3. Пробна возачка дозвола
Члан 182.
Лицу које испуњава све услове за управљање возилом B категорије, а није навршило 18 година
живота издаће се пробна возачка дозвола кад наврши 17 година, са роком важења од једне
године.
Пробна возачка дозвола се може користи само у Републици Србији.
Возач који има пробну возачку дозволу B категорије не сме да започне и управља возилом без
надзора лица у возилу које има возачку дозволу B категорије у трајању од најмање пет година.
Возач који има пробну возачку дозволу не сме да управља моторним возилом у периоду од 23,00
до 5,00 сати, користи телефон и друга средства за комуникацију за време вожње.
Возач који има пробну возачку дозволу се не сме кретати брзином већом од 90% од брзине која
је дозвољена на делу пута којим се креће.
Лице које врши надзор дужно је да се стара да возач возилом управља на безбедан начин и у
складу са прописима.
Моторно возило, којим управља возач који има пробну возачку дозволу, мора бити означено
посебном ознаком "P“, која мора бити на видљивом месту са предње и задње стране возила.
Пробна возачка дозвола ће се издати и лицу које је навршило 18 година, које први пут стиче
право на управљање моторним возилима "B“ категорије. На ово лице примењују се одредбе
прописане у ст. 2, 4, 5. и 7. овог члана.
Пробна возачка дозвола за лица из става 8. овог члана издаје се са роком важења од једне године.
Министар надлежан за послове саобраћаја прописаће посебне услове о изгледу, техничким
карактеристикама и начину постављања посебне ознаке из става 9. овог члана.


4. Издавање возачке дозволе
Члан 183.
Возачку дозволу и пробну возачку дозволу, издаје територијално надлежна организациона
јединица Министарства унутрашњих послова на чијем подручју лице коме се издаје дозвола има
пребивалиште, а лицу које због запослења, студирања или других оправданих разлога борави ван
места пребивалишта дуже од три месеца, као и странцу коме је одобрен привремен боравак дужи
од три месеца, може издати надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова на чијем подручју лице има
боравиште.
Нико не може у исто време користити две возачке дозволе издате од стране две државе.
Возач не сме користити образац возачке дозволе чији је нестанак пријавио надлежном органу.
Министар унутрашњих послова ближе ће прописати поступак издавања, изглед, садржину,
карактеристике обрасца возачке дозволе и пробне возачке дозволе и начин вођења евиденција о
возачима којима су издате те дозволе.
Возач моторног возила који промени пребивалиште обавезан је да се, у року од 30 дана од дана
промене пребивалишта, пријави органу унутрашњих послова на територији на којој има ново
пребивалиште, ради уписа у евиденцију возача.
Члан 184.
Када управља моторним возилом, односно скупом возила возач мора имати код себе возачку,
односно пробну дозволу и дужан је да, на захтев овлашћеног лица, дозволу да на увид.
Возач је дужан да приликом управљања возилом на путу користи помагала која су уписана у
возачку, односно пробну дозволу.
Члан 185.
Возачка дозвола за управљање моторним возилима издаје се на рок од 10 година, а лицима
старијим од 65 година живота - на рок важења до највише пет година, према налазу и мишљењу
датом у уверењу о здравственој способности.
Лицима из става 1. овог члана која у време издавања возачке дозволе имају више од 55 година
живота возачка дозвола издаје се са роком важења до навршене 65. године живота.
Изузетно од ст.1. и 2. овог члана, возачка дозвола се може издати на краће време, на основу
налаза и мишљења у уверењу о здравственој способности за возача.
Лицима којима је истекао рок важења возачке дозволе издаће се нова возачка дозвола уз
прилагање фотографије не старије од шест месеци.
Лица којима је по лекарском налазу и мишљењу возачка дозвола издата на краћи рок од
прописаног у ставу 1. овог члана, као и лица старија од 65 година, прилажу и доказ о
здравственој способности.
У налазу и мишљењу датом у уверењу о здравственој способности за возача може се одредити да
је неопходно да возач користи одређена помагала приликом управљања возилом.
Надлежни орган ће обавезу коришћења помагала из става 6. овог члана уписати у возачку,
односно пробну возачку дозволу.
Члан 186.
Возачу коме је издата возачка дозвола за управљање моторним возилом издаће се на његов
захтев међународна возачка дозвола.
У међународну возачку дозволу мора бити уписано свако важеће ограничење и мера забране
управљања моторним возилом.
Међународна возачка дозвола издата у Републици Србији не сме се користити за управљање
моторним возилима на територији Републике Србије.
Међународну возачку дозволу издаје правно лице коме је то поверено на основу посебног закона.
Правно лице из става 4. овог члана дужно је да послове издавања међународних возачких
дозвола врши савесно и на прописан начин.
Ближе прописе о поступку и начину издавања и вођењу евиденција издатих међународних
возачких дозвола прописује министар унутрашњих послова.



47.
Члан 187.
Возач који је неспособан за безбедно управљање возилом, односно у толикој мери уморан,
односно болестан или је у таквом психичком стању да није способан да безбедно управља
возилом, не сме да управља возилом у саобраћају.
Возач не сме да управља возилом у саобраћају на путу нити да почне да управља возилом ако је
под дејством алкохола и /или психоактивних супстанци.
Под дејством алкохола је возач, односно лице за које се анализом одговарајућег узорка крви
утврди садржај алкохола већи од 0,30 mg/ml или ако је присуство алкохола у организму утврђено
одговарајућим средствима или апаратима за мерење алкохолисаности (алкометром и др.), што
одговара садржини алкохола у крви већој од 0,30 mg/ml.
Изузетно од одредби става 3. овог члана када учествује у саобраћају не сме да има у организму
психоактивних супстанци или алкохола или да показује знаке поремећаја, које су последица
конзумирања алкохола и/или психоактивних супстанци:
возач моторног возила које је регистровано за превоз више од осам лица, осим возача, односно
чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg,
возач моторног возила који обавља јавни превоз лица, односно ствари,
возач возила којим се превозе опасне материје, односно врши ванредни превоз,
возач возила категорије А1, А2, АМ и А,
инструктор вожње,
кандидат за возача током практичне обуке и полагања практичног дела возачког испита,
возач са пробном возачком дозволом,
лице које надзире возача са пробном возачком дозволом,
испитивач на практичном делу возачког испита,
возач возила са правом првенства пролаза и возач возила под пратњом.
Према утврђеном садржају алкохола у крви степени алкохолисаности возача, инструктора вожње
и кандидата за возача су :
до 0,30 mg/ml - блага алкохолисаност,
више од 0,30 mg/ml до 0,50 mg/ml - умерена алкохолисаност,
више од 0,50 mg/ml до 1,20 mg/ml - средња алкохолисаност,
више oд 1,20 mg/ml до 1,60 mg/ml - тешка алкохолисаност,
више од 1,60 mg/ml до 2,00 mg/ml - веома тешка алкохолисаност,
више од 2,00 mg/ml - потпуна алкохолисаност.
Под дејством психоактивних супстанци је лице за које се испитивањем помоћу одговарајућих
средстава и метода (тест за утврђивање присуства психоактивних супстанци и др.) утврди
присуство ових супстанци у организму.
Возач је неспособан за безбедно управљање возилом када се стручним прегледом утврди да је у
толикој мери уморан, болестан или је у таквом психофизичком стању да није способан да
безбедно управља возилом.
Сматраће се да возач управља возилом у саобраћају када је покренуо возило са места на путу.
Одредбе овог члана примењују се и на возаче трамваја.
6. Здравствени прегледи
Члан 188.
Здравствена способност за возача моторних возила, односно скупова возила, инструктора вожње
и возаче трамваја утврђује се лекарским прегледом који може да врши правно лице које
испуњава прописане услове и добије овлашћење министарства надлежног за послове здравља да
може обављати здравствене прегледе возача.
О здравственој способности за возача моторних возила, односно скупова возила, инструктора
вожње и трамваја, правно лице из става 1. овог члана издаје уверење.
Правно лице из става 1. овог члана које је приликом здравственог прегледа возача утврдило
здравствену неспособност дужно је да о томе обавести територијално надлежну организациону
јединицу Министарства унутрашњих послова на чијем подручју то лице има пребивалиште.
Здравствена установа из става 1. овог члана дужна је да здравствене прегледе возача врши
законито по правилима струке и на савестан начин.
Услове које правно лице из става 1. овог члана мора да испуњава у погледу кадрова, простора и
опреме, као и начин обављања здравственог прегледа, начин и поступак издавања уверења и
вођења евиденција о обављеним прегледима и издатим уверењима, прописује министар
надлежан за послове здравља.
Члан 189.
Возачи који управљају моторним возилом, односно скупом возила којима се обавља јавни
превоз, инструктори вожње, као и други возачи којима је управљање моторним возилима
основно занимање, морају се подвргнути здравственом прегледу ради утврђивања психофизичке
способности за возача у року који не може бити дужи од три године.
У лекарском уверењу о способности за возача из става 1. овог члана може се у налазу и
мишљењу одредити да се следећи преглед мора обавити у року који је краћи од три године.
Ако се на здравственом прегледу утврди да лице није психофизички способно за возача моторног
возила или скупа возила одређене категорије, односно инструктора вожње одређене категорије,
здравствена установа која је извршила преглед дужна је да о томе одмах, а најкасније у року од
15 дана, обавести територијално надлежну организациону јединицу Министарства унутрашњих
послова на чијем подручју лице има пребивалиште, односно орган који је издао дозволу
(лиценцу) за инструктора вожње.
Орган који води возача у евиденцији одузеће лицу из става 3. овог члана возачку дозволу за
управљање возилима, односно скуповима возила, одређене категорије.
Орган који је издао дозволу (лиценцу) за инструктора вожње, одузеће ту дозволу (лиценцу) лицу
из става 3. Овог члана.
Члан 190.
Привредна друштва, друга правна лица и предузетници који врше јавни превоз или превоз за
сопствене потребе дужни су да обезбеде да се њихови возачи, односно инструктори вожње
подвргну здравственом прегледу из члана 189. став 1. овог закона.
Привредна друштва, друга правна лица и предузетници из става 1. овог члана не смеју да дозволе
да возилом, односно скупом возила управља возач који се у прописаном року није подвргао
здравственом прегледу, односно за кога је на том прегледу утврђено да није способан за возача
одређене категорије.
Привредна друштва и друга правна лица из става 1. овог члана не смеју да дозволе да инструктор
вожње обавља практичну обуку, а у прописаном року се није подвргао здравственом прегледу,
односно, за кога је на том прегледу утврђено да није способан за инструктора вожње одређене
категорије.
Инструктор вожње који се у прописаном року није подвргао здравственом прегледу, односно за
кога је на том прегледу утврђено да није способан за инструктора вожње одређене категорије, не
сме обављати практичну обуку.
Возач из члана 189. става 1. овог закона који у том својству управља возилом чији власник,
односно корисник није правно лице, мора код себе имати лекарско уверење и пружити га на увид
овлашћеном лицу.
Трошкове здравственог прегледа возача сноси привредно друштво, друго правно лице или
предузетник код којег је возач запослен.
Члан 191.
На контролни здравствени преглед упутиће се возач, односно инструктор вожње за кога се
посумња да због психофизичких сметњи, односно недостатака, није у стању безбедно да управља
возилом.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова која води
возача у евиденцији, односно орган који је издао дозволу (лиценцу) за инструктора вожње,
упутиће на контролни здравствени преглед возача, односно инструктора вожње.
Захтев за упућивање на контролни здравствени преглед може поднети територијално надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова, инспектор за друмски саобраћај,
јавни тужилац, орган овлашћен за вођење прекршајног поступка, правно лице или предузетник
код кога је возач запослен, односно Агенција за безбедност саобраћаја.
Жалба на решење о упућивању на контролни здравствени преглед не одлаже извршење.
Решењем о упућивању на контролни здравствени преглед одредиће се здравствена установа која
ће извршити контролни здравствени преглед и утврдити рок за извршење контролног
здравственог прегледа.
Контролни здравствени преглед обавља овлашћена здравствена установа.
Члан 192.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова, односно
орган који је издао дозволу (лиценцу) за инструктора вожње, одузеће возачку дозволу односно
дозволу (лиценцу) за инструктора вожње, лицу које се не подвргне контролном здравственом
прегледу у одређеном року.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова, односно
орган који је издао дозволу (лиценцу) за инструктора вожње, одузеће возачку дозволу, односно
дозволу (лиценцу) за инструктора вожње лицу за кога се на контролном здравственом прегледу
утврди да је постао здравствено неспособан за возача одређене категорије возила.
Возачу, односно инструктору вожње који има право да управља возилима више категорија, а то
му право за поједине категорије буде одузето из разлога предвиђених у овом члану, издаће се
возачка дозвола, односно дозвола (лиценца) за инструктора вожње, за оне категорије за које то
право није одузето.
Члан 193.
Уколико се приликом прегледа или лечења особе која има возачку дозволу, основано посумња,
да је неспособна да управља свим возилима или возилима појединих категорија, здравствена
установа, односно други облици здравствене службе, односно изабрани лекар или други лекар
који је прегледао или лечио особу која има возачку дозволу, је дужан да о томе одмах писменим
путем обавести територијално надлежну организациону јединицу Министарства унутрашњих
послова на чијем подручју ово лице има пребивалиште, а најкасније у року од 15 дана.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова упутиће
лице из става 1. овог члана на контролни здравствени преглед.
Трошкове контролног здравственог прегледа на коме је утврђена психофизичка неспособност
сноси упућено лице, а трошкове контролног здравственог прегледа на коме је утврђена
способност, сноси орган, односно лице који је захтевало упућивање на преглед.
Члан 194.
Уколико постоје два или више лекарских налаза са опречним мишљењем о здравственој
способности возача, односно инструктора вожње, сматраће се да је возач, односно инструктор
вожње здравствено неспособан све до коначног налаза и мишљења другостепене лекарске
комисије коју образује министарство надлежно за послове здравља.
У случају из става 1. овог члана територијално надлежна организациона јединица Министарства
унутрашњих послова одузима возачу возачку дозволу, односно Агенција одузима инструктору
вожње дозволу (лиценцу), до коначне одлуке другостепене лекарске комисије.
Уколико постоје два или више лекарских налаза са различитим мишљењем о здравственој
способности возача, односно инструктора вожње, возачу, односно инструктору вожње, одузима
се постојећа возачка дозвола, односно дозвола (лиценца) и издаје возачка дозвола, односно
дозвола (лиценца), у складу са лекарским налазом у којем је исказан мањи степен здравствене
способности, до коначног налаза и мишљења другостепене лекарске комисије коју образује
министарство надлежно за послове здравља.
Одредбе става 3. овог члана сходно се примењују и на лице коме није издата возачка дозвола,
односно дозвола (лиценца), a које је надлежном органу поднело захтев за издавање исте.
Састав, начин рада и поступак пред другостепеном комисијом прописује министар
надлежан за послове здравља.


48.
Члан 195.
Возачка дозвола издаје се за управљање моторним возилима, односно скуповима возила
следећих категорија:
АМ - Мопеди, лаки трицикли или лаки четвороцикли,
A1 - Мотоцикли чија радна запремина мотора није већа 125 см3 и снаге мотора до 11 kW чији
однос снаге мотора и масе возила није већи од 0,1 kW/kg и тешки трицикли чија снага мотора не
прелази 15 kW,
А2 - Мотоцикли чија снага мотора није већа од 35kW и чији однос снаге мотора и масе возила
није већи од 0,2 kW/kg,
А - Мотоцикли и тешки трицикли чија снага мотора прелази 15 kW,
В1 - Тешки четвороцикли,
B - Моторна возила, осим возила категорије А, А1, А2, АМ, F и М, чија највећа дозвољена маса
није већа од 3.500kg и која немају више од осам места за седење не рачунајући седиште за возача,
BЕ - Скуп возила чије вучно возило припада категорији В, највећа дозвољена маса прикључног
возила је већа од 750 kg, а није већа од 3.500 kg,
C1- Моторна возила, осим возила категорије А, А1, А2, АМ, F, М, В, D и D1, чија је највећа
дозвољена маса већа од 3.500 kg, а није већа од 7.500 kg,
C1Е - Скуп возила чије вучно возило спада у категорију C1, а највећа дозвољена маса
прикључног возила прелази 750 kg и највећа дозвољена маса скупа не прелази 12.000 kg, као и
скуп возила чије вучно возило спада у категорију В, а највећа дозвољена маса прикључног возила
прелази 3.500 kg и највећа дозвољена маса скупа возила не прелази 12.000 kg,
C - Моторна возила, осим категорије А, А1, А2, АМ, F, М, В, D и D1, чија је највећа дозвољена
маса већа од 3.500 kg,
CЕ - Скуп возила чије вучно возило припада категорији C, а највећа дозвољена маса прикључног
возила је већа од 750 kg,
D1 - Моторна возила за превоз лица, која осим седишта за возача имају више од осам, а највише
16 седишта и чија максимална дужина не прелази осам метара,
D1E - Скуп возила чије вучно возило припада категорији D1, а највећа дозвољена маса
прикључног возила је већа од 750 kg,
D - Моторна возила за превоз лица, која осим седишта за возача имају више од осам седишта,
DЕ - Скуп возила чије вучно возило припада категорији D, а највећа дозвољена маса прикључног
возила је већа од 750 kg,
F - Трактори са или без прикључних возила и радне машине,
М - Мотокултиватор.
Возач возила категорије C1Е, CЕ, D1Е или DЕ може да управља скупом возила категорије BЕ.
Возач возила категорије CЕ може да управља скупом возила категорије DЕ, уколико има
категорију D.
Возач возила категорије CЕ може да управља скупом возила категорије C1Е, односно возач
категорије DЕ категоријом D1Е.
Возач возила В категорије има право да управља и лаким трициклима и лаким четвороциклима,
тешким трициклима чија снага мотора није већа од 15 kW и тешким четвороциклима, као и
тешким трициклима чија снага мотора је већа од 15 kW када напуни 21 годину.
Возач возила В1 категорије има право да управља и лаким трициклима, тешким трициклима чија
снага мотора није већа од 15 kW, лаким и тешким четвороциклима.
Трактором и радном машином може управљати само возач који има возачку дозволу за возила
категорије F.
Возач возила категорије А2 може да управља возилом категорије А1.
Возач возила категорије А, може да управља возилом категорије А1, А2 и АМ, возач возила
категорије C може да управља возилом C1 категорије, возач возила категорије B може да
управља возилом В1 категорије и возач возила категорије D може да управља возилом D1
категорије.
Возачи категорија В, С, С1, D и D1 могу да управљају тим возилима и када им је придодато
прикључно возило чија највећа дозвољена маса није већа од 750 kg.
Мотокултиватором може управљати возач који има возачку дозволу за управљање возилом било
које категорије.
Члан 196.
Лицима која су до дана ступања на снагу овог закона стекла право на управљање моторним
возилима, односно скуповима возила одређене категорије, тракторима, радним машинама,
мотокултиваторима, бициклима са мотором и трамвајима, на њихов захтев издаће се возачка
дозвола за управљање моторним возилом, односно скупом возила следећих категорија:
0) А категорије - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија А, А1, А2, F, АМ
и М,
0) В категорије - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија В, В1, ВЕ, F, АМ
и М,
0) С категорије - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија С, С1, В, В1, ВЕ,
F, АМ и М,
0) D категорије - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија D, D1 С, С1, В,
В1, ВЕ, F, АМ и М,
0) потврда о познавању саобраћајних прописа - F, М и АМ,
0) С, D и Е категорије - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија ВЕ, СЕ,
С1Е, DE и D1Е,
0) С и Е категорије - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија ВЕ, СЕ и С1Е,
0) В и Е категорије - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија ВЕ,
0) дозвола за возаче трактора - возачка дозвола за управљање моторним возилима категорија F,
М и АМ.


49.
Члан 197.
Возач је дужан да возилом у саобраћају управља савесно и на прописан начин.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова која
возача води у евиденцији одузеће возачку дозволу возачу који возилом не управља савесно и на
прописан начин.
Сматра се да возач не управља возилом савесно и на прописан начин ако је испуњен најмање
један од услова:
0) има 18 или више казнених поена,
0) уколико је правноснажном пресудом осуђен за кривично дело против безбедности јавног
саобраћаја, које за последицу има смрт лица,
0) уколико је више од једном у року од пет година правноснажно осуђен за кривично дело против
безбедности јавног саобраћаја, које за последицу има тешке телесне повреде другог лица,
0) уколико је више од једном у року од три године правноснажно осуђен за кривично дело
против безбедности јавног саобраћаја, које за последицу има телесне повреде другог лица или
имовинску штету.
Изузетно од одредби става 3. тачка 1) овог члана возач који има пробну возачку дозволу
сматраће се да не управља возилом савесно и на прописан начин ако има 9 или више казнених
поена.
Казнени поени који су возачу изречени за време поседовања пробне возачке дозволе важе и
након стицања возачке дозволе до њиховог брисања у складу са одредбама овог закона.
Жалба на решење из става 2. овог члана не одлаже извршење.
Орган надлежан за вођење прекршајног поступка (у даљем тексту: орган за прекршаје)
доносилац правноснажног решења којим се изричу казнени поени обавезан је да исто достави
подносиоцу захтева одмах, а најкасније у року од 15 дана.
Министар унутрашњих послова ближе ће прописати начин вођења евиденција о казненим
поенима возача и одузимању возачких дозвола.
Члан 198.
Возачу који изврши одређени прекршај из овог закона изричу се, одлуком којом је кажњен,
казнени поени у складу са овим законом.
Казнене поене евидентира територијално надлежна организациона јединица Министарства
унутрашњих послова која води возача у евиденцији на основу правноснажне одлуке о
кажњавању.
Казнени поени се бришу након истека 24 месеца од дана правноснажности одлуке о прекршају.
За време док се возач налази на издржавању казне затвора због учињених прекршаја из овог
закона, као и казне затвора због учињених кривичних дела наведених у члану 197. став 3. тач. 2),
3) и 4) овог закона, као и трајања изречене заштитне мере, односно мере безбедности забране
управљања моторним возилом, не тече предвиђени рок за брисање казнених поена из става 3.
овог члана.
Увид у евиденцију казнених поена имају само полицијски службеници који раде на пословима
одузимања возачке дозволе у случају из члана 197. овог закона.
На писани захтев возачу ће се, у року од највише седам дана, дати обавештење о стању броја
казнених поена које тај возач има у тренутку подношења захтева. Изузетно ови подаци се могу
дати родитељу, усвојиоцу, односно старатељу малолетника, као и органу социјалног старања.
Трошкове издавања обавештења сноси возач подносилац захтева.
Члан 199.
Лицу коме је одузета возачка дозвола из разлога што није савесно и на прописан начин
управљало возилом у саобраћају на путу може поново бити издата возачка дозвола, на његов
захтев:
0) ако је на посебном здравственом прегледу утврђено да је способан за возача одређених
категорија моторних возила, односно скупова возила,
0) ако је присуствовао обавезном семинару унапређења знања из безбедности саобраћаја,
0) ако је положио испит из области унапређења знања из безбедности саобраћаја,
0) ако је измирио обавезу плаћања изречене новчане казне за прекршаје због којих су му
изречени казнени
поени, односно ако је измирио обавезу плаћања изречене новчане казне за кривична дела због
којих му је одузета возачка дозвола, односно ако је издржао изречену казну затвора за наведене
прекршаје, односно кривична дела,
0) ако су извршене све мере забране управљања моторним возилом које су му изречене.
Лице из става 1. овог члана не може присуствовати семинару унапређења знања из безбедности
саобраћаја и полагати испит из провере знања из безбедности саобраћаја из става 1. тачка 3) овог
члана док не приложи доказ о здравственој способности из става 1. тачка 1) овог члана.
Лице из става 1. овог члана може присуствовати обавезном семинару унапређења знања из
безбедности саобраћаја и полагати испит из провере знања из безбедности саобраћаја из става 1.
тачка 3) овог члана када прође 90 дана од дана када је испунило услове из става 1. тач. 4) и 5)
овог члана.
Здравствене услове које мора да испуни возач у случају из става 1. тачка 1) овог члана, начин и
поступак обављања тих здравствених прегледа и вођење евиденције о тим здравственим
прегледима прописује министар надлежан за послове здравља.
Агенција организује и спроводи испит из области унапређења знања из безбедности саобраћаја,
издаје потврду о завршеном семинару и уверење о положеном испиту и води прописане
евиденције о обављаним семинарима и испитима. Агенција може, уз сагласност министарства
надлежног за саобраћај да овласти привредно друштво за организацију и спровођење семинара
унапређења знања из безбедности саобраћаја.
Наставни план и програм семинара унапређења знања из безбедности саобраћаја, начин њиховог
организовања и спровођења, садржај и начин обављања испита из области унапређења знања из
безбедности саобраћаја, садржај потврда и уверења, начин и поступак њиховог издавања, као и
начин вођења евиденција доноси Агенција уз сагласност Министарства унутрашњих послова и
министарства надлежног за послове саобраћаја.
Најмање један од испитивача из области унапређења знања из безбедности саобраћаја мора
испуњавати следеће услове:
0) да има завршен саобраћајни или правни факултет и најмање три године радног искуства у
области безбедности саобраћаја,
0) да има најмање пет година возачку дозволу за возила B категорије,
0) да у последње четири године није правноснажно осуђиван за кривична дела: тешка дела
против безбедности јавног саобраћаја, из групе против живота и тела, против службене
дужности, као и да се против њега не води истрага за ова кривична дела, односно није подигнута
оптужница за ова кривична дела.
Трошкове везане за испуњавање услова из става 1. тач. 1), 2) и 3) овог члана сноси возач.
Агенција послове из става 5. овог члана обавља као поверене.
Члан 200.
Возачима којима се возачка дозвола издаје након одузимања због несавесног и непрописног
начина управљања, преостали казнени поени бришу се из евиденције, а највећи дозвољени збир
казнених поена, након сваког поновног издавања возачке дозволе смањује за по три поена,
најниже до девет казнених поена.


50.
Члан 201.
Заштитну меру, односно меру безбедности извршава територијално надлежна организациона
јединица Министарства унутрашњих послова која води возача у евиденцији, односно на чијем
подручју има пребивалиште возач који није уписан у регистар возача.
Меру из става 1. овог члана изречену лицу које има страну возачку дозволу извршава
територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова на чијем је
подручју седиште органа, односно суда који је меру изрекао.
Члан 202.
Време трајања заштитне мере, односно мере безбедности забране управљања моторним возилом
тече од дана када је територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих
послова меру извршила.
Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у време трајања мере из става 1.
овог члана.
Заштитна мера, односно мера безбедности забране управљања моторним возилом сматра се
извршеном када територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих
послова, на основу правноснажне одлуке органа, односно суда који је меру изрекао, то возачу
саопшти у писаној форми и тај податак евидентира у
регистар возача, односно регистар страних возача којима је изречена заштитна мера, односно
мера безбедности.
Заштитна мера, односно мера безбедности почиње да тече од дана кад је возачу саопштена.
Изузетно, уколико постоје оправдани разлози, територијално надлежна организациона јединица
Министарства унутрашњих послова може, возачу коме је изречена заштитна мера забране
управљања моторним возилом у трајању од највише шест месеци, одредити да ова мера почне да
тече најкасније у року од 30 дана од дана када му је саопштена.
Министар унутрашњих послова прописаће начин и поступак извршења ових мера, вођење
евиденција, као и изглед обрасца којим се возач у писаној форми обавештава о времену трајања
изречене мере.
О извршеним мерама из овог члана за лица која имају страну возачку дозволу, Министарство
унутрашњих послова треба да, без одлагања, обавести државу чији је орган издао страну возачку
дозволу.


51.
Члан 206.
Оспособљавање кандидата за возаче је делатност од општег интереса која има за циљ да
кандидат за возача стекне теоријска и практична знања и вештине потребне за самостално и
безбедно управљање возилом у саобраћају на путу.
Оспособљавање кандидата за возаче се састоји од: теоријске обуке, практичне обуке у
управљању возилом и возачког испита.
Члан 207.
Оспособљавање кандидата за возаче, може да обавља само привредно друштво или средња
стручна школа у својој организационој јединици, који испуњавају прописане услове и који за то
добију дозволу.
Дозволом из става 1. овог члана може се одредити да се у правном лицу из става 1. овог члана
може обављати обука кандидата за возаче само појединих категорија возила.
Дозволу из става 1. овог члана издаје Министарство унутрашњих послова.
Уколико привредно друштво обавља друге делатности осим оспособљавања кандидата за возаче,
односно ту делатност обавља ван седишта, оснива огранак привредног друштва у којем се
искључиво обавља делатност оспособљавање кандидата за возаче, који се у складу са прописима
уписује у регистар привредних друштава.
Дозволу из става 1. овог члана не може добити правно лице над којим је отворен поступак
стечаја.
Уколико је правном лицу које врши оспособљавање кандидата за возаче, до датума подношења
захтева за издавање дозволе, одузимана дозвола више од два пута за последњих 10 година,
дозвола се неће издати.
Образовање лица за занимање возач моторног возила, као и ученика који се за возаче обучавају у
оквиру редовног наставног плана и програма, врше средње стручне школе по прописима које
доноси министар надлежан за образовање. Програм образовања ових лица мора обухватити
најмање садржај програма утврђеног у складу са овим законом.
Програм оспособљавања припадника министарства надлежног за послове одбране за возаче
моторних возила које се обавља у Војсци Србије мора обухватити најмање садржај програма
утврђеног у складу са овим законом.
Ближе прописе о васпитању и образовању војних лица за возаче моторних возила доноси
министар надлежан за послове одбране.
Министарство унутрашњих послова води регистар привредних друштава, односно њихових
огранака, односно средњих стручних школа, за које је издало дозволу. Регистар садржи најмање:
број уписа у регистар, пословно име привредног друштва, односно огранка, седиште привредног
друштва, односно огранка, категорије за које обавља обуку, датум издавања дозволе и датум
одузимања дозволе.
Министар надлежан за унутрашње послове доноси ближе прописе о начину вођења регистра из
става 9. Овог члана.
Члан 208.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона, односно огранак привредног друштва из члана
207. став 4. Овог закона, мора да има:
1) најмање једну прописно опремљену школску учионицу за теоријску обуку и полагање
возачких испита за најмање 10 кандидата, у власништву привредног друштва, односно средње
стручне школе или узету у закуп.
Учионица може бити закупљена само за потребе једног правног лица, односно огранка,
2) пословни простор за административне послове у власништву правног лица или узет у закуп.
Пословни простор може бити закупљен само за потребе једног правног лица, односно огранка,
3) прописана наставна средства и учила,
4) најмање три возила “B“ категорије и најмање по једно возило за остале категорије возила, за
које правно лице, односно огранак врши обуку кандидата за возаче, која су регистрована на
правно лице или су обезбеђена по основу лизинга. Уколико се не обавља обука кандидата за
возаче моторних возила “B“ категорије, правно лице мора имати укупно најмање три возила
одговарајућих категорија која су регистрована на правно лице или су обезбеђена по основу
лизинга,
5) уређени полигон за почетну практичну обуку возача, који омогућава извођење радњи са
возилом прописаних наставним програмом, у власништву правног лица или узет у закуп.
Члан 209.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона, односно огранак из члана 207. став 4. овог закона,
дужно је да има у радном односу, на одређено или неодређено време:
1) са пуним радним временом, најмање три инструктора вожње “B“ категорије и најмање једног
инструктора за сваку од категорија возила за које врши оспособљавање кандидата за возаче.
Уколико правно лице не врши оспособљавање кандидата за возаче моторних возила “B“
категорије мора имати укупно најмање три инструктора вожње одговарајућих категорија,
2) најмање једног предавача теоријске наставе,
3) најмање једног испитивача за сваку од категорија возила за које правно лице врши
оспособљавање.
Члан 210.
Министар унутрашњих послова доноси ближе прописе о условима које мора испуњавати правно
лице из члана 207. став 1. овог закона.
Правно лице дужно је да обезбеди испуњеност прописаних услова за обуку кандидата за возаче.
Правно лице ће привремено престати са теоријском обуком кандидата за возаче када престане да
испуњава услове:
1) из члана 208. став 1. тачка 1. или,
2) из члана 209. став 1. тачка 2. овог закона.
Правно лице ће привремено престати са практичном обуком кандидата за возаче одређене
категорије возила када престане да испуњава услове:
1) из члана 208. став 1. тачка 4. или,
2) из члана 208. став 1. тачка 5. или,
3) из члана 209. став 1. тачка 1. овог закона.
Правно лице ће привремено престати са организовањем и спровођењем возачког испита одређене
категорије возила када престане да испуњава услове:
1) из члана 208. став 1. тачка 1. или,
2) из члана 208. став 1. тачка 4. или,
3) из члана 208. став 1. тачка 5. или,
4) из члана 209. став 1. тачка 3. овог закона.
О привременом престанку са радом правно лице ће најкасније првог следећег радног дана
обавестити орган који врши надзор. За време привременог престанка са радом правно лице не
сме вршити оспособљавање кандидата у складу са одредбама овог члана.
Привремени престанак рада може трајати најдуже три месеца.
О завршетку привременог престанка рада, правно лице је дужно да обавести орган који врши
надзор најкасније један дан пре почетка наставка са радом.
Члан 211.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона, односно огранак из члана 207. став 4. овог закона
мора да води на прописан начин, тачно и уредно евиденције које чине:
1) регистар кандидата за возаче,
2) дневник теоријске наставе,
3) регистар о полагању возачког испита,
4) регистар издатих потврда о положеном теоријском делу испита,
5) регистар издатих уверења о положеном возачком испиту,
6) књиге практичне обуке инструктора вожње,
7) књижица обуке кандидата за возаче,
8) извештаји о обављеном оспособљавању кандидата за возаче.
Ближе прописе о садржају, начину вођења и роковима чувања евиденција из става 1. овог члана
донеће министар унутрашњих послова.
Члан 212.
Обука кандидата за возаче може се започети најраније 12 месеци пре него што кандидат за возача
испуни старосни услов из чл. 180. и 182. став 1. овог закона.
Кандидат не може започети нити вршити обуку и полагати возачки испит у време трајања
заштитне мере, односно мера безбедности забране управљања моторним возилом као ни за време
док му је возачка дозвола одузета због несавесности.
2. Теоријска обука
Члан 213.
Теоријска обука у управљању возилом се остварује по прописаном програму обуке.
Теоријска обука управљања возилом мора да има садржаје који ће омогућити да кандидат након
завршетка оспособљавања стекне потребна знања и вештине за самостално и безбедно
управљање возилом у саобраћају на путу.
Програм теоријске обуке кандидата за возаче доноси министар унутрашњих послова.

Члан 214.
Теоријска обука обухвата најмање следеће градиво:
1) правила саобраћаја и саобраћајна сигнализација – појам и значај правила саобраћаја, примена
правила, појам и значење саобраћајних знакова и знаци које дају овлашћена службена лица,
2) возач – значај и утицај возача на безбедност саобраћаја, особине и поступци возача који утичу
на безбедност саобраћаја, социолошки чиниоци који утичу на понашање возача, значај процена
саобраћајне ситуације и начин доношења одлука возача, оријентација возача у времену и
простору, психолошки чиниоци који утичу на процене, доношење и спровођење одлука возача у
току вожње, време реакције, пажња и умор возача, промене код возача које настају услед
коришћења алкохола и/или других психоактивних супстанци чија је употреба забрањена пре и за
време вожње,
3) пут – појам пута, карактеристике пута које су од значаја за безбедност саобраћаја, утицај
временских прилика на стање пута и безбедно одвијање саобраћаја и ноћни услови вожње,
4) возило – појам и особине возила које утичу на безбедно одвијање саобраћаја на путевима,
значај и утицај техничке исправности возила на безбедно одвијање саобраћаја, значај и утицај
оптерећења и начина оптерећења возила на безбедност саобраћаја, основни склопови и уређаји
возила и њихов утицај на безбедност саобраћаја на путу, најчешће неисправности возила и
могућности њиховог отклањања од стране возача расположивом опремом и средствима,
5) пасивна безбедност возила – појам и значај, утицај појединих делова и склопова возила на
пасивну безбедност и делови, склопови и уређаји возила чији је основни циљ обезбеђивање
пасивне безбедности,
6) остали учесници у саобраћају – појам и њихове особине које утичу на безбедно одвијање
саобраћаја, карактеристике понашања у саобраћају деце, старих лица, особа са посебним
потребама, пешака, бициклиста, мотоциклиста и других лица, појам, карактеристике и утицај
шинских возила на безбедно одвијање саобраћаја, могући утицај животиња на безбедно одвијање
саобраћаја на путу,
7) опште одредбе – прописи везани за право на управљање возилом у саобраћају на путу, право
учешћа возила у саобраћају на путу, време управљања возилом у саобраћају на путу и одмори
возача, поступак у случају саобраћајне незгоде и посебне мере безбедности,
8) мере предострожности приликом напуштања возила,
9) основи економичне вожње и утицај саобраћаја на стање животне средине и њено угрожавање,
10) опасности које настају услед непоштовања прописа из области безбедности саобраћаја,
могуће штетне последице непоштовања прописа и казнене мере за учиниоце повреда одредби и
прописа из области безбедности саобраћаја (казна затвора, новчана казна, мере безбедности и
заштитне мере),
11) теоријско објашњење радњи са возилом у саобраћају на путу и поступање возача у саобраћају
на путу – основне радње возилом: полазак, вожња унапред, вожња уназад, промена правца
кретања и заустављање возила, укључивање возила у саобраћај на путу, избор брзине кретања
возила у зависности од саобраћајне ситуације и услова пута и времена, скретање, обилажење,
мимоилажење, претицање, промена саобраћајне траке, полукружно окретање, заустављање и
нагло кочење, уступање права првенства пролаза, поступање возача при наиласку и пролазак
кроз раскрсницу на којој је саобраћај регулисан правилом десне стране, саобраћајним знаком,
светлосним саобраћајним знаком и знацима и наредбама које даје овлашћено лице, поступање
возача при наиласку на пешачки прелаз, прелаз пута преко железничке и трамвајске пруге и
вожња кроз тунел, поступање возача у условима падавина, смањене видљивости, у ноћним
условима и када се креће путем на којем се изводе радови.
Ближе прописе о начину спровођења теоријске обуке кандидата за возаче доноси министар
унутрашњих послова.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона дужно је да теоријску обуку кандидата за возаче
обавља на прописан начин.
3. Практична обука
Члан 215.
Практична обука обухвата овладавање вештинама у управљању возилом у саобраћају на путу, у
погледу:
1) провере и припреме возила за безбедно учествовање у саобраћају на путу,
2) употребе команди и уређаја возила,
3) извођењa прописаних радњи возилом на уређеном полигону,
4) извођењa радњи возилом у саобраћају на путу из члана 214. став 1. тачка 11) овог закона,
5) управљања возилом у саобраћају на путу у насељу, у условима слабог, средњег и јаког
интензитета саобраћаја,
6) управљања возилом у саобраћају на путу ван насеља, у условима слабог, средњег и јаког
интензитета саобраћаја,
7) управљања возилом на путу у насељу и ван насеља, у ноћним условима,
8) увежбавања радњи возилом и поступање возача у различитим саобраћајним ситуацијама,
9) развијања односа поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају, стицања
навике помагања другим учесницима у саобраћају и предузимања мера да не дође до саобраћајне
незгоде.
Ближе прописе о начину спровођења практичне обуке кандидата за возаче доноси министар
унутрашњих послова.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона дужно је да практичну обуку кандидата за возаче
обавља на прописан начин.
Члан 216.
Са практичном обуком кандидата за возаче може се отпочети тек након што кандидат за возача
положи теоријски део испита и добије потврду о положеном теоријском делу испита.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона не сме отпочети са практичном обуком кандидата
за возача који нема уверење о здравственој способности за категорију возила за коју се обучава,
односно отпочети или обављати практичну обуку ако је од издавања тог уверења протекло више
од једне године.
Члан 217.
Кандидат за возача који врши практични део обуке сме управљати возилом оне категорије за коју
се обучава само под надзором инструктора вожње.
Изузетно од става 1. овог члана кандидат за возача може управљати без надзора инструктора
вожње возилима категорије АМ, А1, А2, А, B1 и F, осим приликом обављања почетне практичне
обуке на уређеном полигону.


52.
Члан 221.
Предавач теоријске обуке мора да испуњава прописане услове и да има дозволу (лиценцу) за
предавача теоријске наставе.
Предавач теоријске обуке мора испуњавати следеће услове:
0) да има најмање вишу стручну спрему саобраћајне струке - смер друмски саобраћај или високу
стручну спрему друге струке и најмање пет година радног искуства у области безбедности
саобраћаја,
0) да има најмање три године возачку дозволу за возила В категорије,
0) да има положен стручни испит за предавача.
Дозволу (лиценцу) из става 1. овог члана издаје Агенција.
Дозвола (лиценца) за предавача теоријске обуке има рок важења пет година.
Дозвола (лиценца) из става 1. овог члана ће се обновити предавачу теоријске обуке ако је:
0) присуствовао обавезним семинарима унапређења знања,
0) положио испит провере знања.
Послове наведене у ставу 3. овог члана Агенција обавља као поверене.
Члан 222.
Програм за полагање стручног испита за предавача теоријске обуке обухвата садржаје из
области:
0) саобраћајне етике,
0) безбедности друмског саобраћаја,
0) прописа безбедности саобраћаја, обуке возача и полагања возачких испита,
0) теорије извођења радњи са возилом у саобраћају на путу,
0) методику извођења теоријске обуке.
Програм за полагање стручног испита за предавача теоријске обуке, програм обавезних семинара
унапређења знања, начин полагања стручног испита и полагања провере знања, роковима за
одржавање семинара и изглед и садржај обрасца дозволе (лиценце) ближе ће прописати министар
надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенције.
Агенција спроводи стручни испит, организује семинаре унапређења знања, обавља проверу
знања, прописује и води регистар издатих дозвола (лиценци) за предавача теоријске обуке.
Послове из става 3. овог члана Агенција обавља као поверене.
6. Инструктор вожње
Члан 223.
Инструктор вожње образује се у систему средњег образовања.
Испит за инструктора вожње може полагати возач који је навршио 21 годину живота и има
најмање три године возачку дозволу за возаче возила оне категорије за коју полаже испит за
инструктора вожње.
Ближе прописе о програму, условима и начину образовања и полагања испита за инструктора
вожње доноси министар надлежан за послове образовања.
Члан 224.
Практичну обуку може да обавља инструктор вожње који испуњава прописане услове и има
дозволу (лиценцу) за инструктора вожње.
Инструктор вожње мора испуњавати следеће услове:
0) да има положен испит за возача инструктора или стечену (јавну школску исправу) школску
диплому за инструктора вожње одговарајуће категорије,
0) да је здравствено способан,
0) да у последње четири године није правоснажно осуђиван за кривична дела: тешка дела против
безбедности јавног саобраћаја, из групе против живота и тела, против службене дужности, као и
да се против њега не води истрага за ова кривична дела, односно није подигнута оптужница за
ова кривична дела.
Дозволу (лиценцу) из става 1. овог члана издаје Агенција.
Дозвола (лиценца) за инструктора вожње има рок важења пет година.
Дозвола (лиценца) из става 1. овог члана ће се обновити инструктору вожње ако је:
0) присуствовао обавезним семинарима унапређења знања,
0) положио испит провере знања и
0) здравствено способан.
Дозвола за инструктора вожње одређене категорије важи само у време када и његова возачка
дозвола за ту категорију возила.
Уколико је инструктору вожње, до датума подношења захтева за издавање дозволе за
инструктора вожње, одузимана дозвола (лиценца) више од два пута за последњих 10 година,
дозвола се неће издати.
Послове из става 3. овог члана Агенција обавља као поверене.
Члан 225.
Агенција организује семинаре унапређења знања, обавља проверу знања, прописује и води
регистар издатих дозвола (лиценци) за инструктора вожње.
Програм обавезних семинара унапређења знања, начин полагања провере знања, рокове за
одржавање семинара и изглед и садржај обрасца дозволе (лиценце) ближе ће прописати министар
надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенције.
Послове из ст. 1. и 2. овог члана Агенција обавља као поверене.
Члан 226.
Инструктор вожње може практичну обуку обављати само са кандидатима за возаче који се
оспособљавају код правног лица из члана 207. став 1. овог закона у којем је он у радном односу,
у складу са одредбама члана 209. овог закона.
За време извођења практичног дела оспособљавања, инструктор вожње мора код себе имати
возачку дозволу (лиценцу) за инструктора вожње.
За време извођења практичног дела оспособљавања, инструктор вожње мора код себе имати
књигу практичне обуке инструктора вожње и књижицу обуке кандидата за возача и дужан их је
дати на увид овлашћеном службеном лицу Министарства унутрашњих послова.
Члан 227.
Инструктор вожње може имати највише осам сати практичне обуке кандидата за возаче у току
радног дана.
Инструктор вожње између два радна дана мора имати прекид у обављању своје делатности у
трајању од најмање 11 сати.
Инструктор вожње између часова практичне обуке мора имати одмор у трајању од најмање 10
минута, осим када са истим кандидатом за возача изводи два спојена часа, након чега мора имати
одмор у трајању од најмање 20 минута.
У току недеље инструктор вожње мора имати најмање један слободан дан.
Члан 228.
За време обављања практичне обуке у возилу могу се налазити само инструктор вожње, кандидат
за возача и лице које врши надзор.
За време практичне обуке кандидат за возача код себе мора имати и ставити на увид доказ о
здравственој способности за возача, потврду о положеном теоријском испиту, личну карту,
односно други документ са фотографијом уколико због старости не испуњава услов за издавање
личне карте.
Час практичне обуке не може почети док се инструктор вожње не увери да су испуњени услови
из ст. 1. и 2. Овог члана.


53.
Члан 232.
На возачком испиту се утврђује да ли је кандидат стекао теоријска и практична знања и вештине
потребне за самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу.
Возачки испит се спроводи на српском језику, односно језицима националних мањина у складу
са законом.
Возачки испит се састоји из две целине: теоријског испита и практичног испита.
Кандидат је положио возачки испит када положи теоријски испит и практични испит.
О положеном теоријском испиту правно лице из члана 207. став 1. овог закона издаје потврду,
најкасније у року од три дана од дана када је кандидат за возача положио теоријски испит.
Кандидату за возача који је положио возачки испит правно лице из члана 207. став 1. овог закона
издаје уверење у року од три дана од дана када је положио возачки испит.
Ближе услове о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита, вођењу
евиденција, роковима њиховог чувања и условима које мора да испуни возило на којем се врши
обука и обавља возачки испит, прописује министар унутрашњих послова.
Члан 233.
Теоријски испит се полаже путем теста чија испитна питања обухватају садржај програма из
члана 214. Овог закона.
Практични испит се полаже из управљања возилом на уређеном полигону и у саобраћају на
јавном путу и том приликом се утврђује да ли кандидат за возача има знања, вештину и
поступања у складу са одредбама члана 215. овог закона.
Члан 234.
Испитна питања за теоријски испит су јавна и одређује их Министарство унутрашњих послова.
Комбинација испитних питања садржана у тесту је службена тајна и одређује је Министарство
унутрашњих послова.
Члан 235.
Теоријском испиту може приступити кандидат за возача којем је издата потврда о завршеној
теоријској обуци за возача одређене категорије.
Практичном испиту може да приступи кандидат за возача:
0) који је здравствено способан за возача одређене категорије,
0) који испуњава старосни услов за стицање права управљања возилом одговарајуће категорије,
0) коме је издата потврда о положеном теоријском испиту при чему од дана полагања теоријског
испита не сме проћи више од једне године,
0) коме је издата потврда о завршеној практичној обуци одговарајуће категорије,
0) коме је издата потврда о положеном испиту из прве помоћи.
Кандидат за возача након завршене обуке подноси пријаву за полагање теоријског, односно
практичног испита.
Кандидат за возача уз пријаву мора да поднесе доказе о испуњености услова из ст. 1. и 2. овог
члана и члана 237. став 6. овог закона.
Испуњеност услова за полагање испита из ст. 1. и 2. овог члана утврђује правно лице које обавља
обуку возача.
Министарство унутрашњих послова поништиће теоријски испит или практични испит или
возачки испит, ако нису били испуњени услови за излазак кандидата на испит и то:
теоријски испит у року од једне године од дана положеног теоријског испита,
практични испит, ако нису били испуњени услови из става 2. тачка 1) или тачка 3) или тачка 4)
овог члана у року од једне године од дана положеног практичног испита,
возачки испит, ако нису били испуњени услови из става 2. тачка 2) овог члана у року до
навршених година прописаних за добијање возачке дозволе одговарајуће категорије.
Члан 236.
Возачки испит организује и спроводи правно лице из члана 207. став 1. овог закона.
Возачки испит се полаже пред испитном комисијом која се састоји од два члана, од којих је један
испитивач полицијски службеник, а други је испитивач из правног лица.
Испитивача полицијског службеника одређује надлежни старешина, у складу са одредбама члана
238. Овог закона, а испитивача из правног лица одговорно лице у правном лицу.
О полагању возачког испита испитна комисија сачињава записник у два примерка од којих се
један чува у правном лицу, а други код територијално надлежне организационе јединице
Министарства унутрашњих послова.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона је дужно да возачки испит организује и спроводи
на прописан начин.
Кандидат је положио возачки испит ако оба испитивача дају позитивну оцену на теоријском и
практичном испиту.
Члан 237.
Трошкове полагања возачког испита сноси кандидат за возача.
Цена полагања возачког испита се састоји из дела који кандидат плаћа правном лицу и дела који
кандидат плаћа Министарству унутрашњих послова ради подмирења трошкова учешћа
испитивача у испитној комисији.
Влада одређује најнижу цену за полагање возачког испита, односно делова цене из става 1. овог
члана на предлог Министарства унутрашњих послова, а по прибављеном мишљењу
министарства надлежног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити нижу цену за полагање возачког испита од цене одређене на
начин из става 3. овог члана.
У укупну цену полагања возачког испита укључено је и издавање потврде о положеном
теоријском испиту и уверења о положеном возачком испиту.
Кандидат за возача не може приступити полагању возачког испита док не измири обавезе према
Министарству унутрашњих послова из става 1. овог члана.
9. Испитивач
Члан 238.
Испитивач мора да испуњава прописане услове и има дозволу (лиценцу) за испитивача.
Испитивач мора испуњавати следеће услове:
0) да има дозволу (лиценцу) за инструктора вожње одговарајуће категорије,
0) да је навршио најмање 23 године живота,
0) да има најмање вишу стручну спрему саобраћајне струке - друмски саобраћај, односно високу
стручну спрему друге струке и најмање пет година радног искуства у области безбедности
саобраћаја, односно за лица која обављају ове послове на дан ступања на снагу овог закона да
имају најмање две године радног искуства на пословима инструктора вожње или испитивача,
0) да има положен стручни испит за испитивача,
0) да му за последње две године није изречена заштитна мера забране управљања возилом,
0) да у последње четири године није правоснажно осуђиван за кривична дела: тешка дела против
безбедности јавног саобраћаја, из групе против живота и тела, против службене дужности, као и
да се против њега не води истрага за ова кривична дела, односно није подигнута оптужница за
ова кривична дела.
На теоријском испиту испитивач мора имати лиценцу за испитивача B категорије, а на
практичном делу оне категорије возила за коју кандидат за возача полаже испит.
Дозволу (лиценцу) из става 1. овог члана издаје Агенција.
Дозвола (лиценца) за испитивача има рок важења пет година.
Дозвола (лиценца) из става 1. овог члана ће се обновити испитивачу ако је присуствовао
обавезним семинарима унапређења знања и положио испит провере знања.
Дозвола (лиценца) за испитивача одређене категорије важи само у време када и његова дозвола
(лиценца) за инструктора вожње, односно возачка дозвола те категорије.
Уколико је инструктору вожње, до датума подношења захтева за издавање дозволе за
инструктора вожње, одузимана дозвола (лиценца) више од два пута за последњих 10 година,
дозвола се неће издати.
Послове из става 4. овог члана Агенција обавља као поверене.
Члан 239.
Програм за полагање стручног испита за испитивача обухвата садржаје из области:
0) саобраћајне етике,
0) саобраћајне психологије,
0) педагогије и андрагогије,
0) безбедности друмског саобраћаја,
0) прописа о безбедности саобраћаја, обуке возача и полагања возачких испита,
0) возила,
0) теорије извођења радњи са возилом у саобраћају на путу.
Програм за полагање стручног испита за испитивача, програм обавезних семинара унапређења
знања, начин полагања стручног испита и полагања провере знања, роковима за одржавање
семинара и изглед и садржај обрасца дозволе (лиценце) ближе ће прописати министар надлежан
за послове саобраћаја на предлог Агенције.
Агенција спроводи стручни испит за испитивача, организује семинаре унапређења знања, обавља
проверу знања, прописује и води регистар издатих дозвола (лиценци) за испитивача.
Послове из става 3. овог члана Агенција обавља као поверене.
10. Саобраћајни услови за одржавање практичног дела испита
Члан 240.
Насељено место у којем се обавља полагање практичног испита мора испуњавати прописане
услове који омогућавају да испитна комисија може да утврди да ли кандидат има потребно знање
и вештину за самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу одговарајуће
категорије возила.
Ближе услове из става 1. овог члана и евиденцијама из става 4. овог члана прописује министар
унутрашњих послова на предлог Агенције.
Решење о испуњености услова доноси Министарство унутрашњих послова на предлог органа
јединице локалне самоуправе из члана 157. став 1. овог закона.
Евиденцију о местима која испуњавају прописане услове води Министарство унутрашњих
послова.


54.
Члан 241.
Обуку из прве помоћи и организовање и спровођење испита обавља Црвени крст Србије, односно
здравствена установа која испуњава прописане услове и која за то добије одговарајућу дозволу
(овлашћење).
Ближе услове које мора да испуњава правно лице из става 1. овог члана, у погледу просторија,
опреме и стручног кадра, као и програм обуке и начин организовања и спровођења испита и
издавања потврде о положеном испиту, садржају, изгледу, начину њеног издавања и вођењу
прописаних евиденција доноси министар надлежан за послове здравља.
Члан 242.
Обуку и испит из прве помоћи могу да обављају само лица која испуњавају прописане услове и
која за то добију одговарајућу дозволу (лиценцу) за предавача-испитивача коју издаје
министарство надлежно за послове здравља. Дозвола (лиценца) се издаје на период од пет
година.
Ближе услове које мора да испуњава предавач - испитивач, начин стицања дозволе (лиценце),
изглед и садржај дозволе (лиценце) предавача - испитивача, прописује министар надлежан за
послове здравља.
Правна лица из става 1. овог члана и предавачи – испитивачи из става 1. овог члана дужни су да
обуку и испит из прве помоћи обављају на прописан начин.


55.
Члан 243.
Возач који управља теретним возилом чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg, скупом
возила чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg или аутобусом не сме у току од 24 сата
управљати тим возилом дуже од девет сати.
Возач возила, односно скупа возила из става 1. овог члана мора након 4 сата и 30 минута
управљања возилом направити паузу (прекид управљања возилом ради одмора) у трајању од
најмање 45 минута.
Возач из става 1. овога члана може паузу из става 2. овог члана користити тако да направи више
пауза у трајању од по најмање 15 минута распоређених током вожње, с тим да време управљања
не сме бити дуже од 4 сата и 30 минута.
Укупно време управљања возилом не сме прећи 90 сати у раздобљу од две узастопне недеље.
Изузетно од ст. 1. 2 и 3. овога члана, возач аутобуса, тролејбуса и трамваја у јавном градском
превозу путника, сме управљати возилом најдуже осам сати, уз услов да на полазним
стајалиштима има прекид вожње од најмање пет минута.
Ближе прописе о трајању управљања војним возилима и одморима возача војних возила доноси
министар надлежан за послове одбране.
Члан 244.
Током свака 24 сата возач из члана 243. овог закона мора имати непрекидан одмор од најмање 11
сати.
Када се у управљању возилом из члана 243. став 1. овог закона смењују два возача и ако се у
возилу налази лежај који омогућује једном од њих одмор у лежећем положају, сваки возач мора
имати непрекидни одмор у трајању од осам сати током сваких 30 сати путовања.
Одмор из ст. 1. и 2. овог члана возач мора користити ван возила или у возилу када се оно не
креће.
Током недеље возач мора имати најмање један непрекидан одмор од најмање 45 сати.
Времена одмора и управљања возача моторних возила регистрованих у иностранству, као и
возача возила регистрованих у Републици Србији када обављају међународни превоз, као
примену система дигиталних тахографа уредиће Влада.
Ближе прописе о трајању, управљању и одморима возача доноси министар надлежан за послове
саобраћаја уз сагласност Министарства унутрашњих послова.
Члан 245.
Моторна возила која морају бити опремљена тахографом, морају имати исправан тахограф с
правилно уложеним прописаним носачем података (тахографски листић или други начин
памћења података) на којем су уписани прописани подаци.
Уређај из става 1. овог члана возила мора се користити на прописан начин.
Возач возила из става 1. овог члана мора код себе имати кључ тахографа и претходно коришћене
носаче података из тахографа свих возила којим је управљао у последњих шест дана, односно од
последњег недељног одмора, из којих су видљиве активности возача, односно возачку картицу у
случају дигиталног тахографа.
Привредно друштво, правно лице и предузетник дужни су да воде евиденцију о издатим и
искоришћеним носачима података на којима су уписани прописани подаци, да исте чува најмање
две године и да ове податке пруже на увид лицу које је у смислу овог закона овлашћено да врши
надзор.
Ближе прописе о начину употребе и коришћења уређаја из става 1. овог члана доноси министар
надлежан за послове саобраћаја.


56.
1. Опште одредбе
Члан 246.
Возило у саобраћају на путу мора да испуњава прописане техничке услове, техничке прописе и
да буде технички исправно.
Возило је технички исправно ако има исправне све прописане уређаје и опрему и ако задовољава
све техничке нормативе за возило.
Возила у саобраћају на путу не могу имати уређаје, склопове и опрему чија употреба може
угрозити, ометати или изазвати забуну другог учесника у саобраћају.
Возила не смеју на предњој страни да имају уређаје или материје које дају, односно одбијају
светлост црвене боје, а на задњој страни које дају, односно одбијају светлост беле боје, изузев
уређаја и материја предвиђених прописима из става 6. овог члана, као ни трепћуће светло које
није предвиђено одредбама овог закона.
На возилу се не смеју налазити нити користити уређаји који дају, односно одбијају светлост
видљиву учесницима у саобраћају у бојама које нису предвиђене прописима из става 6. овог
члана .
Министар надлежан за послове саобраћаја доноси ближе прописе о условима које морају да
испуњавају возила у саобраћају на путу у погледу димензија, техничких услова и уређаја,
склопова и опреме и техничких норматива.
У саобраћају на путу не сме да учествује превозно средство које овим законом није одређено као
возило.
Члан 247.
Власник, односно корисник возила дужан је да, на захтев полицијског службеника, да податке о
идентитету лица коме је дао возило на управљање, односно коришћење.
Физичко лице, власник, односно корисник возила не сме дати возило на управљање лицу које је
под дејством алкохола, односно психоактивних супстанци или је у толикој мери уморно, болесно
или је у таквом психофизичком стању да није способно да безбедно управља возилом, нема
возачку дозволу одговарајуће категорије или је рок важења возачке дозволе истекао.
Члан 248.
Возила регистрована у иностранству могу да учествују у саобраћају на територији Републике
Србије ако имају склопове, уређаје и опрему, прописане важећом међународном Конвенцијом о
саобраћају на путевима и ако су у исправном стању.
Возила из става 1. овог члана у погледу димензија, највеће дозвољене укупне масе и осовинског
оптерећења, морају испуњавати услове прописане за возила у Републици Србији.
Возила из става 1. овог члана морају бити осигурана у складу прописима Републике Србије о
обавезном осигурању возила.


57.
1. Опште одредбе
Члан 254.
Ради утврђивања техничке исправности моторних и прикључних возила врши се технички
преглед тих возила.
На техничком прегледу се утврђује да ли је моторно, односно прикључно возило технички
исправно и да ли испуњава друге техничке прописе и услове за учешће у саобраћају.
Технички прегледи возила из става 1. овог члана могу бити: редовни, ванредни и контролни.
Министар унутрашњих послова доноси прописе о техничком прегледу возила.
Члан 255.
Технички преглед возила је делатност од општег интереса, коју може да обавља само привредно
друштво које испуњава прописане услове и које за то добије овлашћење.
Уколико привредно друштво обавља друге делатности осим техничког прегледа возила, односно
ту делатност обавља ван седишта, оснива огранак привредног друштва у којем се искључиво
обавља делатност техничког прегледа возила, који се у складу са прописима уписује у регистар
привредних друштава.
Привредно друштво може технички преглед возила вршити у више грађевинских објеката, при
чему се за сваки објекат оснива посебан огранак и за сваки се мора добити овлашћење.
Овлашћење из става 1. овог члана издаје Министарство унутрашњих послова.
Овлашћење из става 1. овог члана се у зависности од техничких карактеристика објекта за
вршење техничког прегледа возила и уређаја и опреме којима располаже може дати за вршење
техничких прегледа само појединих врста возила.
Дозволу из става 1. овог члана не може добити правно лице над којим је отворен поступак
стечаја.
Уколико је привредном друштву које врши технички преглед возила, до датума подношења
захтева за добијање овлашћења, одузимано овлашћење више од два пута за последњих 10 година,
овлашћење се неће издати.
Министарство унутрашњих послова води регистар привредних друштава, односно њихових
огранака, за које је издало овлашћење. Регистар садржи најмање: број уписа у регистар -
идентификациона ознака, пословно име привредног друштва, односно огранка, седиште
привредног друштва, односно огранка, врсте возила чији технички преглед врши, датум
издавања дозволе и датум одузимања дозволе.
Министар унутрашњих послова доноси ближе прописе о начину вођења регистра из претходног
става.
Члан 256.
Министар унутрашњих послова доноси ближе прописе о условима које морају испуњавати
привредна друштва која врше технички преглед возила.
Привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа возила дужно је да обезбеди
испуњеност прописаних услова за вршење техничког прегледа моторних возила.
Привредно друштво ће привремено престати са вршењем техничког прегледа возила, када
престане да испуњава прописане услове за вршење техничког прегледа возила и о томе
најкасније првог следећег радног дана обавестити орган који врши надзор. За време привременог
престанка са радом овлашћено предузеће не сме вршити технички преглед возила.
Привремени престанак рада може трајати најдуже три месеца.
О завршетку привременог престанка рада, привредно друштво је дужно да обавести орган који
врши надзор најкасније један дан пре почетка наставка са радом.
Члан 257.
Привредно друштво за вршење техничког прегледа возила мора да испуњава прописане услове у
погледу:
грађевинског објекта са прилазним и излазним путевима, уређаја и опреме за вршење техничког
прегледа, стручног кадра.
Грађевински објекат из става 1. тачка 1) овог члана мора бити у власништву привредног друштва
које врши технички преглед или његово коришћење мора бити обезбеђено закљученим уговором
о закупу.
Члан 258.
Привредно друштво овлашћено да врши технички преглед возила дужно је да обезбеди да
уређаји и опрема помоћу којих се врши технички преглед возила буду увек у исправном стању.
Уређаји који се користе за вршење техничког прегледа возила, а представљају мерила, морају
испуњавати све услове одређене метролошким прописима.
Привредно друштво дужно је да одмах престане са радом у случају неисправности уређаја и
опреме помоћу којих се врши технички преглед возила или уколико престане да испуњава друге
прописане услове за вршење техничког прегледа возила и најкасније првог наредног радног дана
обавести орган који врши надзор. За време привременог престанка са радом овлашћено
предузеће не сме вршити технички преглед возила.
Привремени престанак рада може трајати најдуже три месеца.
О завршетку привременог престанка рада, привредно друштво је дужно да обавести орган који
врши надзор најкасније један дан пре почетка наставка са радом.
Члан 259.
Привредно друштво које је овлашћено за вршење техничког прегледа мора имати најмање два
контролора техничког прегледа.
Контролори техничког прегледа морају бити у радном односу на одређено или неодређено време
са пуним радним временом у привредном друштву из става 1. овог члана.
Члан 260.
У простору у којем се обавља технички преглед возила могу се вршити само послови везани за
технички преглед возила и утврђивање техничких карактеристика возила у складу са одредбама
овог закона.
Привредно друштво не сме обављати технички преглед возила која су регистрована на то
привредно друштво или их је оно узело у закуп или лизинг, или на којима је вршило оправку у
последњих 12 месеци.
Изузетно, технички преглед тролејбуса може вршити привредно друштво на које су тролејбуси
регистровани, односно које их је узело у закуп или лизинг.
Члан 261.
Привредно друштво технички преглед возила врши у радно време, које мора бити видно
истакнуто у објекту и мора бити претходно пријављено органу који врши надзор.
У току сваког радног дана радно време мора трајати најмање осам сати.
Привредно друштво мора обезбедити да се технички преглед возила може обавити током целог
радног времена.
Привредно друштво мора извршити технички преглед свих возила, осим возила из члана 260.
став 2. овог закона.
Изузетно, привредно друштво дужно је да по потреби на захтев Министарства унутрашњих
послова, ради ван свог радног времена.
Члан 262.
Технички преглед возила мора се вршити савесно, на прописан начин и у складу са правилима
струке.
Привредно друштво дужно је да обезбеди да се технички преглед возила врши савесно, на
прописан начин и у складу са правилима струке.
За технички исправна возила привредно друштво овлашћено за вршење техничких прегледа
возила оверава техничку исправност возила.
Привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа возила не сме оверити технички
преглед возила које није технички исправно.


58.
1. Опште одредбе
Члан 268.
За регистровано возило издаје се саобраћајна дозвола, регистарске таблице и регистрациона
налепница. У саобраћају на путу могу да учествују само моторна и прикључна возила за које је
издата саобраћајна дозвола, регистарске таблице и регистрациона налепница. Моторно и
прикључно возило не сме да учествује у саобраћају на путу након истека рока важења
регистрационе налепнице.
Изузетно од става 1. овог члана не морају се регистровати:
5) моторна и прикључна возила која су преправљена или поправљена, којима се обавља пробна
вожња ради испитивања или приказивања својства,
5) новопроизведена возила која се крећу од произвођача до складишта,
5) возила која се крећу од места преузимања као нерегистрована до места у коме ће бити
регистрована,
5) ради спровођења прописаног царинског поступка.
За возила из става 2. овог члана издају се таблице за привремено означавање и потврда о
њиховом коришћењу са роком важења најдуже 15 дана.
Упис у јединствени регистар возила, издавање саобраћајне дозволе, регистарских таблица и
регистрационе налепнице обавља територијално надлежна организациона јединица
Министарства унутрашњих послова, према месту пребивалишта, односно седишта власника
возила.
На возилу у саобраћају на путу, прописане регистарске таблице и регистрациона налепница
морају бити постављане на прописан начин.
Регистрациону налепницу може издавати и правно лице које је овлашћено за вршење техничког
прегледа возила и које добије овлашћење од Министарства унутрашњих послова за вршење тих
послова. Уколико је правном лицу, до датума подношења захтева за добијање овлашћења за
издавање регистрационих налепница, одузимано овлашћење за издавање регистрационих
налепница више од два пута за последњих 10 година, овлашћење се неће издати.
Регистрацију моторних, односно прикључних војних возила обавља министарство надлежно за
послове одбране и за регистрована возила издаје регистарске таблице.
Регистрациона налепница се издаје са роком важења од једне године.
Изузетно од одредби става 8. овог члана, на захтев власника или корисника, регистрациона
налепница се издаје на краћи временски период који не може бити краћи од једног месеца за:
3) возило од историјског значаја (олдтајмере) и
3) моторна или прикључна возила која нису првенствено намењена за учествовање у саобраћају.
Министар унутрашњих послова ближе одређује садржину и начин вођења јединственог регистра
возила, услове за упис возила у регистар, начин и услове за издавање саобраћајне дозволе,
регистарских таблица и регистрационе налепнице и садржај, изглед и техничке карактеристике
саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, начин постављања
регистарских таблица, регистрационе налепнице, а за возила Војске Србије министар надлежан
за послове одбране.
Кад управља возилом возач мора имати код себе саобраћајну дозволу и дужан је да је покаже на
захтев овлашћеног лица.
У саобраћају на путу не смеју учествовати возила која су искључена из саобраћаја у складу са
одредбама овог закона.
Ближе услове које мора да испуњава правно лице које издаје регистрационе налепнице прописује
министар унутрашњих послова.
Правно лице које издаје регистрационе налепнице дужно је да то ради савесно и на прописан
начин.
Члан 269.
Изузетно у саобраћају на путу може да учествује регистровано возило након истека рока важења
регистрационе налепнице, ради одласка на технички преглед, оправку, односно испитивање, ако
је означено таблицама за привремено означавање и ако му је издата потврда о њиховом
коришћењу.
Таблице за привремено означавање и потврду о њиховом коришћењу издаје територијално
надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова, односно правно лице које
добије овлашћење од територијално надлежне организационе јединице Министарства
унутрашњих послова. Ако је правном лицу, до датума подношења захтева за добијање
овлашћења за издавање таблица за привремено означавање и потврда о њиховом коришћењу,
одузимано то овлашћење више од два пута за последњих 10 година, овлашћење се неће издати.
Министар унутрашњих послова ближе одређује садржину и начин вођења евиденција о издатим
таблицама за привремено означавање и потврдама о њиховом коришћењу, начину и условима за
издавање, садржају, изгледу, техничким карактеристикама, начину постављања таблица за
привремено означавање и условима које мора да испуњава правно лице из става 2. овог члана.
Правно лице које издаје таблице за привремено означавање и потврде о њиховом коришћењу
дужно је да то ради на прописан начин.
Возач коме су издате регистарске таблице за привремено означавање и потврда о њиховом
коришћењу, мора означити, на прописан начин, возило тим таблицама и мора имати код себе
потврду коју је дужан да покаже на захтев овлашћеног лица, као и да се креће релацијом и у
време означено у потврди.
Члан 270.
Моторно, односно прикључно возило уписује се у јединствени регистар возила и издаје се
саобраћајна дозвола и регистарске таблице, на захтев власника ако су испуњени следећи услови:
6) да постоје докази о пореклу и власништву возила у писаној форми, као и измиреним
прописаним трошковима за регистрацију возила, као и пореске и царинске обавезе за то возило,
6) да је на тeхничкoм прегледу утврђено да је возило технички исправно, односно да је издато
уверење о испитивању појединачно произведеног или преправљеног возила којим се утврђује да
возило испуњава прописане услове.
За моторно и прикључно возило уписано у јединствен регистар возила издаје се, на захтев
власника, односно корисника возила, регистрациона налепница ако су испуњени следећи услови:
22) да је на тeхничкoм прегледу утврђено да је возило технички исправно, односно да је издато
уверење о испитивању појединачно произведеног или преправљеног возила којим се утврђује да
возило испуњава прописане услове,
22) да су приложени докази о обавезном осигурању возила,
22) да су измирени прописани трошкови за издавање регистрационе налепнице.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова неће
регистровати возило, односно издати регистрациону налепницу, уколико има сазнања да физичко
лице (осим предузетника), подносилац захтева за регистрацију, односно издавање регистрационе
налепнице, није измирило све новчане обавезе поводом учињених прекршаја, односно кривичних
дела прописаних овим законом, или поводом повреде одредаба локалних прописа везаних за
послове саобраћаја.
Правно лице које има овлашћење Министарства унутрашњих послова за издавање регистрационе
налепнице неће извршити издавање регистрационе налепнице, уколико има сазнања да физичко
лице (осим предузетника), подносилац захтева за регистрацију, односно издавање регистрационе
налепнице, није измирило све новчане обавезе поводом учињених прекршаја, односно кривичних
дела прописаних овим законом.
Члан 271.
Возило се региструје на име власника.
Ако је возило својина више лица, региструје се на име једног од власника, према њиховом
споразуму.
Ако је возило предмет уговора о финансијском лизингу, односно закупу, поред података о
власнику, у саобраћајну дозволу биће уписани и подаци о примаоцу лизинга односно закупцу.
Члан 272.
Моторна и прикључнa возила дипломатско-конзуларних представништава и мисија страних
држава и представништава мeђунaрoдних организација у Републици Србији и странаца који раде
у њима, могу да учeствуjу у саобраћају само ако су регистрована у Републици Србији.
Возила страних представништава у Републици Србији, и странаца који раде у њима, странаца
којима je издато одобрење за привремени боравак дужи од шест месеци или за стално нaстaњeњe
као и моторна и прикључнa возила држављана Републике Србије који се врате из иностранства у
циљу сталног настањења, могу да учeствуjу у саобраћају само ако су регистрована у Републици
Србији.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана ова возила могу учествовати у саобраћају иако су регистрована
у иностранству, а најдуже три месеца од дана уласка возила у Републику Србију. Рок за возила
која су власништво странаца којима je издато одобрење за привремени боравак дужи од шест
месеци или за стално нaстaњeњe, почиње тећи након добијања овог статуса.
Члан 273.
Возилом регистрованим у иностранству на путевима у Републици Србији, не могу управљати
лица која имају стално пребивалиште у Републици Србији.
Изузетно од става 1. овог члана, овим возилима могу управљати лица која имају стално
пребивалиште у Републици Србији, уколико имају одобрено привремено боравиште у
иностранству дo шест месеци као и њихови чланови уже породице или лица која управљају „rent
-а- car“ возилима.
Члан 274.
Власник, односно корисник регистрованог возила, ако у року од 30 дана од дана истека важења
регистрационе налепнице не поднесе захтев за издавање нове регистрационе налепнице, дужан je
да врати регистарске таблице органу који је исте издао.
Власник, односно корисник возила дужан je да у року од 15 дана одјави возило ако je уништено
или отписано или да пријави промену било ког податка који се уписује у саобраћајну дозволу.
Правно лице, предузетник, односно физичко лице које није власник возила, не сме у саобраћају
на путу користити возило које је предмет финансијског лизинга, односно закупа, пре него што се
податак о коришћењу не упише у саобраћајну дозволу у складу са одредбама члана 271. став 3.
овог закона.


59.
1. Опште одредбе
Члан 278.
Посебне мере и овлашћења предузимају се ради спречавања угрожавања безбедности учесника у
саобраћају, односно омогућавања одвијања саобраћаја.
Посебне мере, односно овлашћења из става 1. овог члана су:
7) искључење возача из саобраћаја,
7) задржавање возача,
7) упућивање возача на контролни лекарски преглед,
7) утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци код учесника у саобраћају,
7) заустављање, односно упућивање ради заустављања возила на безбедном месту или
укључивања на пут за ту врсту или категорију возила,
7) искључење возила из саобраћаја,
7) налагање мера ради отклањања, односно спречавања настанка опасности на путу,
7) снимање саобраћаја и учесника у саобраћају коришћењем одговарајућих средстава као и
документовање прекршаја и других деликта у саобраћају,
7) привремено одузимање предмета прекршаја,
7) одузимање обрасца стране возачке дозволе када возач поседује више од једне возачке дозволе,
7) упућивање на контролни технички преглед возила,
7) уклањање, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава
одвожење возила,
7) мерење осовинског оптерећења возила и укупне масе возила.
Мере и овлашћења из става 2. тач. 1), 4), 5), 6), 9), 10), 11) и 12) овог члана налаже и предузима
полицијски службеник приликом контроле саобраћаја, мере и овлашћења из става 2. тач. 2), 3), 7)
и 8) овог члана налаже и предузима територијално надлежна организациона јединица
Министарства унутрашњих послова или други орган овлашћен овим законом. Мере из става 2.
тачка 13) овог члана налажу и предузимају полицијски службеник приликом контроле
саобраћаја, односно овлашћено лице министарства надлежног за саобраћај.
Изузетно мере и овлашћења из става 2. тачка 12) овог члана могу се поверити овлашћеном
правном лицу или предузетнику којем је актом надлежног државног органа поверена делатност
организације функционисања, управљања и одржавања јавних паркиралишта.
Посебне мере и овлашћења из ове главе, које се односе на возача, сходно се примењују на
инструктора вожње, на лице које надзире возача са пробном возачком дозволом, кандидата за
возача и испитивача на практичноm делу возачког испита.
Министар унутрашњих послова ће прописати начин, поступак и средства спровођења као и
вођење обавезних евиденција о примени посебних мера и овлашћења.
Ближе прописе о посебним мерама безбедности војних учесника у саобраћају доноси министар
надлежан за послове одбране.
60.
Члан 297.
Привредно друштво или друго правно лице, односно државни орган и орган јединице локалне
самоуправе и предузетник који врши превоз у друмском саобраћају, дужно је да организује и
обавља контролу над испуњеношћу услова за учешће у саобраћају на путу њихових возила и
возача, а посебно условима у погледу времена управљања и одмора возача, као и услова
предвиђених другим прописима од којих зависи безбедност саобраћаја и води прописане
евиденције и обезбеди да ти услови буду испуњени.
Ближе прописе о садржају и начину вођења евиденција о испуњености услова за учешће у
саобраћају на путу возила и возача из става 1. овог члана, условима у погледу времена
управљања и одмора возача, као и услова предвиђених другим прописима од којих зависи
безбедност саобраћаја прописује министар унутрашњих послова.


61.
Члан 298.
У вршењу надзора надлежна министарства у оквиру свог делокруга предузимају и предлажу
мере за остваривање и заштиту јавног интереса, права и обавеза предузећа и других правних лица
и грађана у области безбедности саобраћаја на путевима, сарађују са другим државним органима
и органима јединица локалне самоуправе, међународним организацијама и органима других
држава, стручним организацијама у области саобраћаја на путевима, удружењима грађана и
грађанима и разматрају њихове иницијативе за решавање проблема у безбедности саобраћаја на
путевима.
Члан 299.
Надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона, обављају
министарство надлежно за саобраћај и Министарство унутрашњих послова, осим ако овим
законом није другачије одређено.
Члан 300.
Министарство надлежно за послове саобраћаја обавља надзор над спровођењем овог закона и
других прописа у вези: стања пута у погледу услова за безбедно одвијање саобраћаја, техничког
регулисања саобраћаја, управљања саобраћајем, безбедности пута у процесу пројектовања,
изградње, реконструкције и одржавања, поштовања прописа у вези дозвола за обављање послова
професионалног возача (СРС), обуке и полагања испита за стручно оспособљавање за обављање
послова возача као и други инспекцијски надзор поверен законом.
Члан 301.
У вршењу инспекцијског надзора овлашћено лице органа надлежног за послове саобраћаја је
дужно и овлашћено да:
7) забрани овлашћеном лицу, органу или организацији управљање саобраћајем које се изводи
противно закону и другим прописима, техничким нормативима и стандардима, нормама
квалитета и употребе материјала,
7) нареди отклањање недостатака у утврђеном року, ако утврди да се приликом производње и
употребе материјала при производњи, постављању и употреби саобраћајне сигнализације, не
примењују технички прописи, технички нормативи и стандарди и норме квалитета, а ако се у
утврђеном року недостаци не отклоне, забрани, односно обустави даљу употребу и постављање
саобраћајне сигнализације,
7) искључи из саобраћаја возача због непоштовања прописа у вези дозвола за обављање послова
професионалног возача (СРС),
7) врши контролу тахографа и да искључи из саобраћаја возача због непоштовања прописа
везаних за време трајања управљања возилом.
Министарство надлежно за послове саобраћаја може одузети дозволу за превоз привредном
друштву које не поштује прописе у вези дозвола за обављање послова професионалног возача
(СРС).


Члан 302.
Надзор над радом Агенције за безбедност саобраћаја обављају министарства надлежна за
саобраћај, здравље и просвету и Министарство унутрашњих послова, сходно свом делокругу.
Министарства из става 1. овог члана решавају по жалбама изјављеним на решења Агенције.
Члан 303.
Министарство надлежно за послове здравља обавља инспекцијски надзор над радом правних
лица која обављају обуку и испит из прве помоћи, овлашћених здравствених установа за вршење
здравствених прегледа возача, здравствених установа које врше анализу крви, урина и/или
других телесних материја у циљу утврђивања садржаја алкохола и /или психоактивних
супстанци у организму, у погледу законитости рада и аката, као и провере квалитета стручног
рада у складу са прописима којима се уређује здравствена заштита, односно обављају други
послови у складу са овим законом.
Уколико се приликом надзора над радом правног лица из става 1. овог члана утврди да је
престало да испуњава прописане услове, односно да наведене послове не обавља савесно и у
складу са законом, орган из става 1. овог члана може том правном лицу одузети дозволу.
Уколико се приликом надзора утврди да је предавач-испитивач из области обуке из прве помоћи
престао да испуњава прописане услове, односно да обуку и испит не спроводи савесно и на
прописан начин, орган из става 1. овог члана може том предавачу-испитивачу одузети дозволу.
Члан 304.
Министарство надлежно за трговину и услуге врши надзор у спровођењу овог закона у погледу
одредби које се односе на цену услуга и накнада које наплаћује Агенција и других накнада у вези
са овим законом.
Члан 305.
Надзор над одвијањем саобраћаја на путевима, непосредну контролу, регулисање саобраћаја и
предузимање посебних и других мера на успостављању безбедности саобраћаја, контролу
учесника и возила у саобраћају, контролу привремене саобраћајне сигнализације на месту где се
изводе радови или су настале препреке које угрожавају несметано и безбедно одвијање
саобраћаја, у погледу поштовања овог закона и прописа донетих на основу овог закона, по
правилу обавља Министарство унутрашњих послова.
Члан 306.
Полицијски службеник је дужан да пружи одговарајућу помоћ учесницима у саобраћају на путу у
складу са својим могућностима, датим условима и околностима и на начин којим неће угрозити
своју и безбедност других учесника у саобраћају.
Приликом контроле и регулисања саобраћаја, полицијски службеник има право да заустави
возило, да даје прописане знаке и да издаје наредбе учесницима у саобраћају и примењује
посебне мере и овлашћења прописана овим законом, на начин да не угрози безбедност
саобраћаја.
Приликом контроле, возач и путници не смеју да напусте возило осим ако им полицијски
службеник то не дозволи.
Возач сме да се укључи у саобраћај тек када му полицијски службеник то дозволи.
Члан 307.
Министарство унутрашњих послова обавља надзор над поштовањем прописа из области
оспособљавања кандидата за возаче.
Ако се у надзору утврди да правно лице не испуњава прописане услове територијално надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова, наложиће решењем отклањање
недостатака, одредити рок и привремено забранити обављање оспособљавања возача у складу са
одредбама којим је прописано да је правно лице дужно да само привремено прекине са радом
сходно одредбама члана 210. ст. 3, 4. и 5. овог закона.
Жалба на решење из става 2. овог члана не одлаже извршење.
Правно лице коме је привремено забрањен рад може наставити са радом тек када орган који је
донео решење изврши надзор и утврди да су недостаци отклоњени.
Уколико се утврди да у остављеном року нису испуњени прописани услови, орган који је издао
дозволу исту ће одузети.
Ако се у надзору утврди да правно лице које врши оспособљавање кандидата за возаче
оспособљавање не обавља на савестан и прописан начин, да се прописане евиденције не воде
тачно и на прописани начин или да се возачки испит не организује и не спроводи на савестан и
прописан начин, орган из става 1. овог члана може одузети дозволу.
Орган из става 1. овог члана одузеће дозволу правном лицу које обавља оспособљавање
кандидата за возаче ако оно обавести у писаном облику тај орган да је престало да обавља обуку
кандидата за возаче, или ако се приликом надзора утврди да оспособљавање кандидата за возаче
правно лице не обавља у трајању од најмање шест месеци непрекидно, или ако се приликом
надзора утврди да након истека привременог престанка са радом није испунило прописне услове.
Орган из става 1. овог члана одузеће дозволу правном лицу које врши оспособљавање кандидата
за возаче ако утврди да је над тим правним лицем отворен поступак стечаја.
Орган из става 1. овог члана може поништити возачки испит или његове поједине делове ако се
приликом надзора утврди да возачки испит, односно његови поједини делови нису спроведени
савесно и на прописан начин у мери да то битно утиче на одлуку испитне комисије, односно на
могућност да испитна комисија утврди да ли кандидат има потребно знање и вештину за
управљање возилом у саобраћају на путу.
Решење из става 9. овог члана може се донети у року од две године од дана полагања испита.
Изузетно, ово решење може бити донето и након истека наведеног рока, ако је полагање возачког
испита последица извршеног кривичног дела.
Решење из става 9. овог члана се може донети и на захтев кандидата за возача који мора бити
поднет најкасније 30 дана од дана полагања испита. У случају да се том приликом утврди да је
кандидат за возача положио возачки испит, а да испитна комисија то није утврдила, решењем ће
се наложити правном лицу да изда уверење, односно потврду.
Уколико орган из става 1. овог члана надзором утврди да инструктор вожње или испитивач
обављају своју делатност на непрописан или несавестан начин, доставиће предлог Агенцији за
одузимање лиценце, која може одузети лиценцу том инструктору или испитивачу.
Жалба изјављена против решења о одузимању дозволе (лиценце) из става 12. овог члана не
одлаже извршење решења.
Члан 308.
Надзор над радом привредног друштва овлашћеног за вршење техничког прегледа возила врши
Министарство унутрашњих послова.
Уколико се приликом надзора утврди да је привредно друштво престало да испуњава прописане
услове, да су уређаји и опрема помоћу којих се врши технички преглед возила неисправни или не
испуњавају друге прописане услове, или да се технички преглед возила не врши савесно и на
прописан начин, Министарство унутрашњих послова може одузети овлашћење за вршење
техничког прегледа возила.
Орган из става 1. овог члана одузеће дозволу привредном друштву овлашћеном за вршење
техничког прегледа возила, ако утврди да је над њим отворен поступак стечаја.
Министарство унутрашњих послова одузеће овлашћење за вршење техничког прегледа
привредном друштву овлашћеном за вршење техничког прегледа возила, ако буде обавештено у
писаном облику да је привредно друштво престало да обавља техничке прегледе возила, ако се
приликом надзора утврди да технички преглед возила привредно друштво не обавља у трајању
од три месеца непрекидно или да након истека привременог престанка са радом из чл. 256. и 258.
овог закона није испунило прописане услове.
Ако се приликом надзора утврди да контролор техничког прегледа врши технички преглед
возила на непрописан или несавестан начин, доставиће доказ о томе Агенцији која може одузети
лиценцу том контролору.
Жалба изјављена против решења о одузимању дозволе (лиценце) из става 5. овог члана не одлаже
извршење решења.
Члан 309.
Надзор над поштовањем прописа о безбедности саобраћаја у привредним друштвима, другим
правним лицима, државним органима, јединицама локалне самоуправе и од стране предузетника,
који обављају превоз у друмском саобраћају, обавља Министарство унутрашњих послова.
Приликом надзора над радом правних лица из става 1. овог члана непоштовање одредби овог
закона утврђује се увидом у прописане евиденције.
Члан 310.
Министарство унутрашњих послова врши надзор над спровођењем прописа о пробним вожњама,
издавању регистрационих налепница, издавању таблица за привремено означавање и утискивању
идентификационе ознаке возила.
Уколико се приликом надзора утврди да правно лице не обавља послове издавања
регистрационих налепница савесно и на прописан начин, Министарство унутрашњих послова
може одузети овлашћење.
Уколико се приликом надзора утврди да правно лице не обавља послове издавања таблица за
привремено означавање савесно и на прописан начин, Министарство унутрашњих послова може
одузети овлашћење.
Уколико се приликом надзора утврди да правно лице не обавља пробну вожњу на прописан
начин и у складу са одобрењем, Министарство унутрашњих послова може забранити даље
вршење пробне вожње.
Уколико се приликом надзора утврди да правно лице не обавља послове утискивања
идентификационих ознака возила на савестан и прописан начин, Министарство унутрашњих
послова може одузети овлашћење.
Министарство унутрашњих послова врши надзор над радом правног лица коме су поверени
послови издавања међународних возачких дозвола.
Члан 311.
Овлашћено лице које обавља надзор према одредбама овог закона саставиће записник о
извршеном надзору и примерак овог записника ће уручити правном лицу или органу,
предузетнику, односно физичком лицу код којих је извршен преглед.
Привредна друштва, друга правна лица, органи у којима се обавља надзор из става 1. овог члана,
као и предузетници дужни су да овлашћеном лицу омогуће вршење надзора, ставе на
располагање одговарајућу документацију и да дају све потребне податке, документацију и
обавештења.


62.
1. Посебне надлежности у прекршајном поступку
Члан 312.
За повреде одредби овог закона за чије спровођење је надлежно Министарство унутрашњих
послова, за које је одредбама о прекршајима предвиђена само новчана казна, а које учине правна
лица и предузетници, прекршајни поступак у првом степену се води пред органом државне
управе надлежним за спровођење овог закона.
Члан 313.
За прекршаје којима је овим законом предвиђена новчана казна у фиксном износу, наплатa те
казне ће се извршити тако што ће учинилац уплатити предвиђени износ на рачун прописан за
уплату јавних прихода у року од осам дана од дана издавања налога за плаћање.
Полицијски службеник ће учиниоцу прекршаја издати налог за плаћање те казне и обавештење
да ће се у случају да казна не буде плаћена у остављеном року, против њега покренути
прекршајни поступак пред органом државне управе надлежним за спровођење овог закона.
Члан 314.
Уколико се веродостојна исправа из члана 322. овог закона, користи за доказивање прекршаја за
који је прописана новчана казна у фиксном износу или је овај прекршај уочен и документован
непосредним опажањем полицијског службеника, односно другог лица које врши непосредно
регулисање саобраћаја, у складу са овим законом, а учинилац прекршаја није затечен на лицу
места, орган ће позвати власника, односно корисника возила да пружи податке о идентитету лица
које је управљало возилом, што је власник, односно корисник возила дужан да учини.
Након прикупљања података из става 1. овог члана, територијално надлежна организациона
јединица Министарства унутрашњих послова приступиће наплати казне на начин прописан у
члану 313. овог закона.
2. Посебне одредбе о одговорности за прекршаје
Члан 315.
Под условом реципроцитета, против возача који има пребивалиште у Републици Србији, а у
страној земљи учини саобраћајни прекршај по прописима те земље, покренуће се у Републици
Србији прекршајни поступак ако то захтева надлежни страни орган, а возач за исти прекршај
може бити кажњен по домаћим прописима ако за тај прекршај није био кажњен у земљи у којој је
прекршај учињен.
Члан 316.
Уколико је моторно, односно прикључно возило предмет уговора о финансијском лизингу,
закупу, односно пословно техничкој сарадњи, а тај податак је уписан у саобраћајну дозволу,
одредбе о прекршајној одговорности власника возила предвиђене овим законом, сходно се
примењују на лице које користи возило под наведеним основима.
Уколико податак о коришћењу финансијског лизинга, закупа, односно пословно техничкој
сарадњи није уписан у саобраћајну дозволу, у за то предвиђеним случајевима у складу са
одредбама овог закона, одговара физичко, односно правно лице које је уписано у саобраћајну
дозволу као власник, односно корисник возила.
Члан 317.
За повреде Европског споразума о раду посада на возилима која врше међународни транспорт
које су учинила домаћа физичка и правна лица у међународном превозу, ван територије
Републике Србије, наведена лица су одговорна као да су их учинила на територији Републике
Србије.
Члан 318.
Ако дете учини прекршај прописа о безбедности саобраћаја на путевима, казниће се новчаном
казном прописаном за учињени прекршај родитељ, усвојилац, односно старалац детета, као да је
сам учинио прекршај, уколико је прекршај учињен због пропуштања дужног надзора.
Уколико је за одређени прекршај предвиђено изрицање заштитне мере односно казнених поена,
родитељу, усвојиоцу, односно стараоцу неће се изрећи.
За прекршај предвиђен овим законом, који учини малолетник (лице које је навршило 14 година, а
није пунолетно) казниће се и његов родитељ, усвојилац, односно старалац уколико је учињени
прекршај последица пропуштања дужног надзора над малолетником, када су били у могућности
да такав надзор врше.
Уколико је за одређени прекршај предвиђено изрицање заштитне мере, односно казнених поена,
родитељу, усвојиоцу, односно стараоцу неће се изрећи.
Члан 319.
Инструктор вожње под чијим се надзором кандидат за возача обучава у управљању моторним
возилом у саобраћају на путу, односно лице које надзире возача који возилом управља на основу
пробне возачке дозволе, казниће се за прекршај који учини кандидат за возача, осим ако није био
у стању да спречи прекршај.
Уколико је за одређени прекршај предвиђено изрицање заштитне мере односно казнених поена,
инструктору вожње, односно лицу које надзире возача који возилом управља на основу пробне
возачке дозволе, неће се изрећи, осим у случају када је инструктор вожње, односно лице које
надзире возача са пробном дозволом под дејством алкохола и /или других психоактивних
супстанци.
Члан 320.
Уколико је уређајима за утврђивање прекршаја у саобраћају или непосредним опажањем
полицијског службеника, односно другог лица које врши непосредно регулисање саобраћаја у
складу са овим законом документован, односно уочен, неки од прекршаја предвиђених овим
законом, када возач тог возила није идентификован, власник, односно корисник возила је
одговоран што је омогућио да се његовим возилом учини прекршај.
Изузетно од одредби става 1. овог члана, у случају неовлашћене употребе тог возила, власник,
односно корисник возила неће одговарати.





63.
Najvaţniji pojavni oblik nebezbednosti su saobraćajne nezgode.
Fenomenologija je nauka o pojavama.
Fenomenologija saobraćajnih nezgoda izuĉava saobraćajne nezgode kao pojave (fenomen), bez
dubljeg izuĉavanja uzroka, sloţenih meĊusobnih odnosa koji su doveli do saobraćajne nezgode.
Fenomenologija posmatra saobraćajnu nezgodu kao „crnu kutiju". Ne izuĉavaju se, niti se shvataju
odnosi u sistemu ĉovek-vozilo-put-okruţenje (Ĉ-V-P-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti, odnosno
koji su izazvali nezgodu. Ne meri se karakter, niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode.
Fenomenologija posmatra i analizira statistiĉki uzorak saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile u
nekom prostoru i vremenu. Izuĉavaju se samo „spolja" vidljiva obeleţja nezgode.
Fenomenologija je veoma znaĉajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti, a posebno za
definisanje broja i strukture nezgoda, prostorne ras-podele nezgoda, vremenske raspodele nezgoda,
trenda u razvoju pojave, broja i strukture nastradalih. Oslanja se na statistiĉke i druge jednostavne
metode i zato je primerena policiji.
Fenomenologija je vrlo konkretna i omogućava shvatanje i rešavanje konkretnih problema u saobraćaju,
tj. otklanjanje izvora opasnosti.


64.
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobraćajnih nezgoda izuĉava uzroke saobraćajnih
nezgoda. Ona „otvara crnu kutiju" i prouĉava status saobraćajne nezgode. Izuĉava odnose u sistemu Ĉ-
V-P-O koji su doveli do saobraćajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreĉavanje rizika u konkretnom
prostoru i vremenu, već shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka
nezgode u bilo kom sliĉnom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija po-smatra nezgodu kao lanac
dogaĊaja i pokušava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaĊaja i koliko doprineo nastanku nezgode.
Saobraćajna nezgoda se moţe definisati kao „događaj u seriji događaja koji obično proizvodi smrt,
povredu ili imovinsku štetu" (Baker, Rivers idr.).
Serije dogaĊaja
Serije događaja mogu biti podeljene u dve kategorije
1. Serije događaja pre mesta nezgode. DogaĊaji koji vode do pozicije iz
koje je vozaĉ mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaĊaje pre puto-
vanja i dogaĊaje u toku putovanja (do taĉke moguće percepcije opasnosti).
Događaji pre putovanja. Generalno se ti dogaĊaji javljaju pre i ukljuĉujući situacije koje su postojale
pre nego što je putovanje zapoĉetoodnose na uĉesnike u nezgodi, a posebno na vozaĉa: sposobnosti
vozaĉa, obuka vozaĉa, iskustvo vozaĉa, psihomotorne karakteristike vozaĉa, inteligencija, navike,
zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, stres, depresiju ili preokupaciju,
neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kašnjenje, ţurba itd. MeĊutim, neki dogaĊaji pre
putovanja odnose se na vozilo: tehniĉka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala
Događaji u toku putovanja su dogaĊaji ili situacije koji se javljaju od poĉetka putovanja pa sve do tačke
moguće percepcije, ukljuĉuju faktore koji su u vezi sa vozaĉem, vozilom, .), putem, ili okolinom.
2. Serije događaja na licu mesta ukljuĉuje sve dogaĊaje koji su se desili po-
sle pozicije u kojoj je vozaĉ mogao da percipira opasnost, i to: dogaĊaje od per-
cepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta, dogaĊaje u toku nezgode, i posle nezgode.
Svaka saobraćajna jedinica (vozila ili pešaci) umešana u nezgodu ima svoje serije dogaĊaja. Sve serije
dogaĊaja moraju biti istraţene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i
shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda.


65.
Komitet UN za unutrašnji transport dao je (1956) sledeću preporuku definicije saobraćajne nezgode:
Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobraćaj ili koja je
zapoĉeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili više lica poginulo ili povreĊeno i u kojoj je uĉestvovalo
najmanje jedno vozilo u pokretu.
Prema preporuci UN obeleţja saobraćajne nezgode su:
mesto - mesto otvoreno za javni saobraćaj ili je zapoĉeta na takvom me-stu,
posledice - povreĊena ili poginula lica,
uĉesnici - vozilo (bilo koje) i
stanje uĉesnika nezgode - u pokretu.
Normativne definicije saobraćajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauĉne definicije.
Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima.
Normativne definicije su veoma znaĉajne, jer odreĊuju šta će se evidentirati, ko će i kako obraĊivati
ove dogaĊaje itd su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moţe menjati. Zato su
ove definicije ograniĉene u vremenu (vaţe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaţe samo u
granicama drţave).


66.
Saobraćajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uĉestvovalo najma-
nje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili više lica poginulo ili povreĊe-
no ili je izazvana metarijalna šteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti
saobraćaja na putevima, član 10, tačka 58).
Na primer, obeleţja saobraćajne nezgode u Srbiji su:
-mesto dogaĊaja („na putu"),
1
-uĉesnici („vozila"),
-stanje uĉesnika („u pokretu") i
-posledice („jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je izazvana materijalna šteta").
Put je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrši saobraćaj.
Javni put je površina od opšteg znaĉaja za saobraćaj koju svako moţe slobodno da koristi pod uslovima
odreĊenim zakonom i koju je nadleţan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju.
Nekategorisani put je površina koja se koristi za saobraćaj po ma kom osnovu i koja je dostupna većem
broju raznih korisnika (seoski, poljski i šumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, pros-
tori oko benzinskih pumpi, parkirališta i sl.).
Saobraćajna nezgoda je dogaĊaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobraćaj ili koji je zapoĉet na
takvom mestu, u kome je uĉestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili više lica
povreĊeno ili je nastala materijalna šteta. (Nauĉna definicija saobraćajne nezgode).


67.
Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobraćaja:
Opisni (deskriptivni) modeli,
Modeli predviĊanja (Analitiĉki makromodeli),
Modeli faktora rizika (analitiĉki mikromodeli),
Modeli koji prikazuju posledice saobraćajne nezgode i
Modeli koji se oslanjaju na praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja.
Opisni modeli
Opisni modeli pokušavaju da opišu stanje i probleme bezbednosti saobraćaja pomoću tri dimenzije:
izloţenost, rizik od nezgode i posledice nezgode.
Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski, bolniĉki i izveštaji
osiguravajućih kompanija. Svaki ima svoje prednosti i mane. Ni jedan nije potpun. Ovi izveštaji i podaci
se meĊusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati Prvi zadatak u bezbednosti saobraćaja je
opis trenutnog stanja i odreĊivanje znaĉaja problema. Obiĉno se prati broj nezgoda, povreĊenih i
poginulih lica u ovim nezgodama.
Merenje izloţenosti se vrši retko i nesistematiĉno. Postoji nekoliko naĉina da se izmeri izloţenost:
Brojanje saobraćaja (protok vozila), pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ), merenje lokalne
izloţenosti (na uzorku mesta), i indirektne procene izloţenosti (npr. potrošnja goriva)
. Broj i teţina konflikata u saobraćaju je odliĉna mera izloţenosti. Ovaj me-tod se zasniva na
definisanju nezgoda „za dlaku"(konflikata). Teţina konflikta se moţe odreĊivati kao vreme do sudara
(npr. manje od 0.5 sekundi je vrlo opasan -teški konflikt). Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu
prikupiti veoma brzo. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobraćajne nezgode
Indikatori bezbednosti u saobraćaju su drugi, ĉak indirektniji metod za opisivanje ili prouĉivanje
stanja bezbednosti saobraćaja. Oni obiĉno imaju veze sa ponašanjem korisnika drumskog saobraćaja. To
mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva, procenat i veliĉina prekoraĉenja brzine, stopa vozaĉa
koji voze pod uticajem alkohola itd.. Mana im je što im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta.
Rizik je odnos izmeĊu nezgoda i izloţenosti. Mere nezgoda i izloţenosti mogu se izraziti na mnogo
razliĉitih naĉina.
Dinamiĉki rizik (broj pog. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uĉešća u nezgodama (broj nezgoda na
100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda).
Pri projektovanju kontramera, uoĉavaju se tri pravca delovanja:
Optimizirati izloţenost saobraćaju, Smanjvati rizik nastanka saobraćajnih nezgoda, Smanjivati
posledice nezgoda. da bi ovakav pristup dao ţeljene rezultate trebalo bi rešiti veliki problem koji se tiĉe
kvaliteta evidentiranja i izveštavanja


68. Modeli predviĊanja (analitiĉki makromodeli)
Postoji bar šest faktora koji nezavisno utiĉu na uĉestalost nezgoda:
1) spoljašnji (npr. vremenske prilike),
2) društveno-ekonomski (nezaposlenost),
3) transportni (infrastruktura),
4) prikupljanje podataka (taĉnost izveštavanja o nezgodama),
5) ĉista sluĉajnost i
6) intervencija protivmerama.
Za eliminisanje efekata prva ĉetiri faktora moguće je koristiti mnogobrojne statistiĉke metode i
ekonometrijske modele. Pomoću ovih metoda ĉesto je moguće oceniti i efikasnost odreĊene
protivmere. Na njih se moţe gledati kao na za-
menu za kontrolisane eksperimente, koje je ĉesto veoma teško, pa i nemoguće izvesti. MeĊutim, treba
imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuĉaka.
Posebno je znaĉajna intervencija protivmerama. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopštili
zakljuĉci o dej-stvu pojedinih protivmera.
Saobraćajne nezgode su sluĉajni dogaĊaji i dešavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponašanja. Zato
se nikada ne moţe predvideti gde, kada i ko će izazvati nezgodu. MeĊutim, za analizu većeg uzorka ima
smisla koristiti statistiku i statistiĉke modele. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli
predviĊanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. MeĊutim, treba biti vrlo obazriv u smislu
uopštavanja rezultata. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod
maksimalne verodostojnosti.
Postoje dva naĉina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobraćajne nezgode:
- modeli predviĊanja (popreĉni presek/niz vremenskih intervala) i
- ocene efikasnosti (prouĉavanje pre/posle).
Oba modela imaju svoje prednosti i mane. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom
oba modela.


69. Modeli faktora rizika (analitiĉki mikmodeli)
Analitiĉki makromodeli objašnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoć
ekonometrijskih modela na opštem nivou. To bi se moglo okarakte-risati kao pristup „od vrha ka dnu".
Taj pristup bi se mogao nazvati „od dna ka vrhu". Njegova svrha je da razume i predvidi ponašanje
uĉesnika u saobraćaju, te da na osnovu tog ponašanja, u skladu sa stanjem vozila, puta i
okruţenja odredi rizik pojedinaĉnog uĉestvovanja u nezgodama. Mogu se razlikovati modeli koji se
odnose na ljudski faktor i tehniĉki modeli. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teţi za
istraţivanje, ali su mnogo vaţniji.
Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponašanja. Zasnivaju se na Razmunsenovom
hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeĊu grešaka zasnovanih na znanju, ponašanju i veštini.
Modeli riziĉnog ponašanja fokusiraju se na to kako uĉesnici u drumskom Saobraćaju procenjuju i kako
tretiraju subjektivni rizik. Ovi modeli se koriste kada uĉesnik u saobraćaju ima problem u opaţanju,
prihvatanju ili kontrolisanju rizika
Modeli tehniĉkog rizika prouĉavaju ponašanje uĉesnika u saobraćaju i rizike u specifiĉnim situacijama:
automobilski modeli bave se uĉešćem u nezgodi i vozaĉevim ponašanjem kao funkcijom karakteristika
jednog vozila, kao što su veliĉina, stabilnost, rad koĉnica;
infrastrukturni modeli bave se vozaĉevim ponašanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom
karakteristika puta (geometrija, širina, površina, raskrsnice, prepreke itd.).
modeli saobraćaja bave se ponašanjem vozaĉa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika
saobraćaja (obim, brzina i distribucija brzine, homogenost, distribucija praznina).


70. Modeli koji prikazuju posledice saobraćajne nezgode
Posledice koje nastaju posle saobraćajne nezgode mogu se razliĉito predstaviti. Precizno gledano,
posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobraćaja, a posebno materijalne posledice,
povrede i pogibije lica.
najznaĉajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moţe meriti preko ozbiljnosti
posledica za svakog povreĊenog (npr. AIS
2
- skraćena skala povreda) ili preko vremena provedenog u
bolnici ili na bolovanju. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na
jednu jedinicu - novac) kao štete, troškovi i gubici.
Postoje dva naĉina za prouĉavanje posledica saobraćajnih nezgoda:
korišćenjem statistiĉkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i
prouĉavanjem datog sluĉaja, eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou).
Mnogo je faktora koji utiĉu na posledice nezgode
tip i starost uĉesnika u saobraćajnoj nezgodi (lica i vozila),
-tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje, obilaţenje, voţnja unazad, skretanje itd.),
stepen prenosa koji odreĊuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna šteta a nekad
lakše povrede, ozbiljne povrede nastaju u trećoj, a najteţe povrede i smrtni ishod u ĉetvrtoj brzini),
masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila ĉije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veći za
vozaĉa lakšeg vozila),
konzumiranje droge i alkohola i
ostali faktori kao što su kvalitet puta, stanje pored puta, starost, model i tip motornog vozila, korišćenje
zaštitne opreme (pojaseva, kaciga i sl.).
Posledice saobraćajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: problem saobraćaja i bezbednosti saobraćaja,
zdravstveni problem, ekonomski problem itd.


71.
Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviĊaju, dobijamo razliĉite elemente uviĊajne
dokumentacije, i to:
1) zapisnik o uviĊaju saobraćajnih nezgoda,
2) fotodokumentaciju sa uviĊaja,
3) skicu lica mesta,
4) situacioni plan lica mesta i
5) ostale priloge.
Zapisnik o uviĊaju je procesno najznaĉajniji element uviĊajne dokumentacije. Mada u tehniĉkom smislu
ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta, zapisnik ima najveću procesnu vrednost, jer se jedino
pominje u zakonu.
27
Zapisnik o uviĊaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni, opisni i završni.
U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vršenje uviĊaja i najvaţnije podatke o:
nezgodi, organu i uviĊajnoj ekipi, mestu i vremenu uviĊaja (nezgode), naĉinu obezbeĊenja lica mesta,
meteorološkim prilikama, znaĉajnim radnjama koje su realizovane pre poĉetka uviĊaja i sl.
U opisnom delu bi trebalo što sveobuhvatnije opisati sve vaţne elemente zateĉenog stanja na licu
mesta, a posebno: opšti izgled lica mesta, naĊena vozila, lica, leševe i druge predmete i tragove na licu
mesta (opis, poloţaj, dimenzije i druga vaţna obeleţja), podatke o putu i vremenu, podatke o vozilima -
uĉesnicima nezgode, podatke o licima uĉesnicima nezgode (ukljuĉujući i podatke o putnicima u
vozilima), podatke o povredama uĉesnika u nezgodi, podatke o oštećenjima vozila i objekata,
primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje, skiciranje, izuzimanje, mulaţiranje itd.), preduzete
radnje na uviĊaju itd.
U završnom delu zapisnika o uviĊaju unose se podaci o naloţenim radnjama koje će uslediti posle
uviĊaja (vozilo upućeno na vanredni tehniĉki pregled, dat nalog za obdukciju leša i sl.), podaci o
vremenu završetka uviĊaja, ime, prezime i potpisi zapisniĉara i rukovodioca uviĊaja.
Verbalni metod ima niz prednosti, i to:
- ovaj metod se najlakše primenjuje na licu mesta,
- zapisnik ima najveću procesnu vrednost, jer se jedini pominje u Zakonu,
- jednostavno prikazuje niz opštih podataka (o nezgodi, o uĉesnicima, o svedocima, o meteorološkim
prilikama, o radnjama na uviĊaju, o mestu i vremenu, o radnjama pre i posle uviĊaja, o sastavu uviĊajne
ekipe itd.),
- zapisnik o uviĊaju razdvaja vaţno od nevaţnog,
- zapisnik o uviĊaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu
Najvaţniji nedostaci verbalnog metoda su:
- ovaj metod nije oĉigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima,
- verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuĉenosti i iskustva lica na uviĊaju,
- ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateĉenog stanja, a posebno
oštećenja vozila, raspored tragova i predmeta, izgled saobraćajne površine, geometriju raskrsnice,
elemente krivina,
-verbalni prikazi nepregledno saopštavaju male koliĉine informacija, te ih je nezgodno koristiti u delu
shvatanja situacije, meĊusobnog poloţaja tragova, geometrije saobraćajnice i sl.
Pri pisanju zapisnika o uviĊaju, posebnu paţnju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta
saobraćajne nezgode. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaţna obeleţja predmeta/traga, i to:
- vrstu i izgled traga,
- poreklo i naĉin nastanka traga,
- poloţaj traga,
- bitne veliĉine i druga obeleţja traga i
-detaljan opis izgleda i poloţaja karakteristiĉnih detalja na tragu. Zapisnik o uviĊaju se radi kod svakog
uviĊaja saobraćajnih nezgoda.
Sa gledišta bezbednosti saobraćaja trebalo bi pratiti pokazatelje:
ukupan broj saobraćajnih nezgoda,
broj evidentiranih saobraćajnih nezgoda,
broj nezgoda sa nastradalim (sa lakše, odnosno teţe povreĊenim) licima i
broj nezgoda sa materijalnom štetom (bez povreĊenih lica).
Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem, treba uoĉiti da postoje razliĉiti naĉini
da se opiše nivo povreda:
3
meĊunarodna klasifikacija bolesti (ICD),
4

skraćena skala povreda (AIS),
zbir ozbiljnosti povrede (ISS),
5

skala oštećenja pri povredama (IIS),
6

godine promenjenog kvaliteta ţivota (QALY)
7
itd.

U ekonomskom smislu, ĉine se pokušaji da se sve posledice nezgode svedu na:
troškove,gubitke i štete od saobraćajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode).
Modeli posledica saobraćajnih nazgoda mere znaĉaj pojedinih faktora koji utiĉu na veliĉinu
posledica nezgoda. Posebno se istiĉu uticaji:
naĉin uĉešća u saobraćaju (putnici u putniĉkom vozilu su ugroţeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u
autobusu ili tramvaju, pešaci su ugroţeniji od putnika, a biciklisti su najugroţeniji),
vrsta saobraćajne nezgode (ĉeoni sudari imaju najteţe posledice, a zatim obaranje pešaka, nezgode u
preticanju, obaranje bicikla i motocikla itd.),
vrsta puta (autoput, lokalni put) i stanje okruţenja puta (barijere pored puta, nasipi, useci i sl.),
brzine uĉesnika u nezgodi,
masa vozila,
starost povreĊenih lica itd.


71. Modeli koji se oslanjaju na praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja
pod indikatorima bezbednosti saobraćaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa
nastankom saobraćajne nezgode ili povrede. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobraćaja. Nisu
svi oni jednako znaĉajni. Znaĉaj indikatora se moţe oceniti na osnovu jaĉine veze sa dešavanjem
saobraćajne nezgode ili povrede, odnosno da li u velikoj meri doprinose saobraćajnoj nezgodi i da li se
na njih moţe uticati merama i programima bezbednosti saobraćaja.
Broj saobraćajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobraćaja:
broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluĉajnog kolebanja, što znaĉi da kratkoroĉne promene
zabeleţenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroĉno oĉekivanom broju,
izveštavanje o saobraćajnim nezgodama i povredama u zvaniĉnoj statistici nije kompletno. To znaĉi da
promene broja saobraćajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobraćajnih
nezgoda policiji i dr.
Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i broja nastradalih lica,
neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobraćajnih nezgoda. Ovde od koristi mogu biti
indikatori bezbednosti saobraćaja.
EU se zalaţe da sve drţave ĉlanice i kandidati prihvate i standardizuju praćenje indikatora
bezbednosti saobraćaja, a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja.
Svi indikatori bezbednosti saobraćaja mogu se svrstati u sledeće grupe:
indikatori koji se odnose na ponašanje uĉesnika u saobraćaju(procenti korišćenja sigurnosnih pojaseva,
zaštitnih kaciga, proporcija vozaĉa koji voze pod dejstvom alkohola, koji prekoraĉuju dozvoljeno
ograniĉenje brzine voţnje ili koji ne poštuju semafore)
indikatori koji se odnose na puteve,
indikatori koji se odnose na vozila,
indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreĊenih u nezgodama.
Praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja omogućava da se shvate i precizno definišu problemi
bezbednosti saobraćaja, ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobraćaja.


72.
Saobraćajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. Najznaĉajnije evidencije o
nezgodama vode:
policija- policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadrţi sve najznaĉajnije podatke o saobraćajnoj
nezgodi i njenim posledicama
zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leĉenje evidentiraju se svi podaci koji mogu
biti znaĉajni za shvatanje povrede, za leĉenje i analizu uzroka smrti i sl.
osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom štete, osiguranja evidentiraju
podatke koji su znaĉajni za isplatu štete. Posebno su znaĉajni podaci koji će posluţiti da se proceni
osnov za isplatu i visina štete.
sudstvo: u sudovima se vrlo struĉno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda, a posebno nezgode sa
nastradalim licima. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces, koji prati odgovarajuća dokumentacija.
putari: naša preduzeća za odrţavanje puteva, niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i
nadleţni organi za saobraćaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama, mada bi ove evidencije trebalo
da pomognu u definisa-nju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti.
nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaţniji redovni korisnik
podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara, policije i drugih drţavnih organa vršili analizu i
procenu bezbednosti puta. U našoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniše.
moţe se razlikovati nekoliko razliĉitih izveštaja i evidencija:
hitni izveštaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaĊu na lice mesta,
evidencija obeleţja nezgoda na statistiĉkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven
informacioni sistem MUP-a ,
evidencija nezgoda kod kojih saobraćajna policija vrši samo obezbeĊenje lica mesta, a uviĊaj vrše
lokalno nadleţni organi (izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, odnosno izveštaj o obezbeĊenju lica mesta),
dnevni izveštaji o kriviĉnim delima,
uviĊajna dokumentacija o saobraćajnoj nezgodi itd.


73.


74. Procesualistiĉke definicije uviĊaja- Ovo su najstarije i najĉešće definicije uviĊaja. One se
temelje na Zakonu o kriviĉnom postupku i prepriĉavaju njegove odredbe. Prema ovom pristupu, uviĊaj
predstavlja istraţnu, odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u
neposrednom ĉulnom opaţanju kakvih ĉinjenica vaţnih za razjašnjenje kriviĉnog dela, koje se
registruju u zapisniku o uviĊaju.
Kriminalistiĉke definicije uviĊaja- Kriminalistiĉke definicije su najĉešće implicitne, ali ima i
eksplicitnih definicija. Ove definicije prihvataju da je uviĊaj procesna radnja, da se temelji na ĉulnom
opaţanju, da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviĊaju jedini vaţan dokument sa uviĊaja. MeĊutim,
ovi autori istiĉu da je uviĊaj istovremeno i kriminalistiĉka radnja, istiĉu znaĉaj misaone aktivnosti
organa koji vrši uviĊaj i navode da su struĉni poslovi koji se vrše na uviĊaju vaţan deo.
uviĊaj saobraćajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona, opaţaju,
struĉno obraĊuju i u uviĊajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti, tragovi i druge
okolnosti znaĉajne za razjašnjenje saobraćajne nezgode.
- uviĊaj je sistem radnji, sprovodi se u skladu sa odredbama zakona, na uviĊaju se opaţa, na uviĊaju se
struĉno obraĊuju, registruje se i fiksira ono što je znaĉajno, uviĊaj se vezuje za saobraćajnu nezgodu, a
ne za kriviĉno delo.


75. Zakonski osnov za vršenje uviĊaja
Kriviĉni zakonik je definisao kriviĉno delo kao ono delo koje je zakonom predviĊeno kao kriviĉno
delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Kriviĉna dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja:
ugroţavanje javnog saobraćaja,
ugroţavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom,
ugroţavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja,
ugroţavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem,
otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva, -piratstvo,
nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem,
nepruţanje pomoći licu povreĊenom u saobraćajnoj nezgodi,
teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
ZoOBS je odredio i duţnosti vozaĉa uĉesnika u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja
materijalna šteta kao i duţnosti OUP-a u ovim sluĉajevima.

ZoBS je ponovio neke duţnosti u sluĉaju nezgoda sa obeleţjima kriviĉnog dela, ali je detaljnije
predvideo duţnosti u sluĉaju nezgoda sa obeleţjem prekršaja.



76.
UviĊaj saobraćajne nezgode treba da omogući: 1) analizu konkretne saobraćajne nezgode u cilju
zadovoljenja pojedinaĉnih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobraćaja u cilju shvatanja
postojećeg stanja i projekto-vanja optimalnih upravljaĉkih mera. UviĊaj saobraćajne nezgode je osnova
sudskog procesa i treba da omogući efikasan sudski proces. Sa druge strane, uviĊaj treba da omogući i
pravilno evidentiranje, odnosno praćenje stanja bezbednosti saobraćaja. Ova dva aspekta su vrlo
razliĉiti. Naime, u sudskom procesu se utvrĊuju okolnosti nastanka saobraćajne nezgode s ciljem
donošenja praviĉne presude ili rešenja o toj nezgodi. Posebno se vodi raĉuna da se presuda temelji samo
na ĉinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Ipak, brojne vaţne ĉinjenice u vezi uslova koji su
prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. A za analizu stanja
bezbednosti saobraćaja i za projektovanje kontramera, bilo bi znaĉajno znati i ove ĉinjenice.
Kvalitetno vršenje uviĊaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobraćajne nezgode.
Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrĊivanje svih vaţnih okolnosti nastanka nezgode, a posebno
propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica:
propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije,
propusta koji su u vezi sa mogućnošću izbegavanja nezgode i
propusta koji su u vezi sa veliĉinom posledica nezgode.
O nezgodi odluĉuje sud. Nezgoda se analizira tako što se analiziraju njene posledice. Da bi sud stekao
uvid u posledice nezgode, neophodno je da struĉna i objektivna (uviĊajna) ekipa, (što pre) ode na lice
mesta, da fiksira zateĉeno stanje i saĉini uviĊajnu dokumentaciju koju će dostaviti sudu. Sud će,
polazeći od uviĊa-jne dokumentacije, analizirati nezgodu i utvrditi sve vaţne ĉinjenice u vezi nastanka
nezgode.
Dakle, uviĊaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. Svako izolovano
posmatranje uviĊaja, a posebno pojeftinjenje uviĊaja (na raĉun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do
znaĉajnog poskupljenja sudskog procesa,
21
ĉini sudski proces neefikasnim, a konaĉne stavove (rešenja i
presude) nepreciznim, a nekad i pogrešnim. Kvalitetni uviĊaji saobraćajnih nezgoda, obezbeĊuju
shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode.


77.
MeĊu brojnim oblicima kriminaliteta saobraćajne nezgode se izdvajaju po: uĉestalosti, obimu posledica,
specifiĉnosti izvršioca,
specifiĉnosću i kompleksnošću struĉnih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu Saobraćajnu nezgodu
analizira i razmatra sud, odnosno sudija. Pri tome najveću struĉnu pomoć pruţa mu, po pravilu,
saobraćajno-tehniĉki veštak dela, specifiĉnim ciljevima uviĊaja i specifiĉnim struĉnim poslovima koji se
obavljaju na uviĊaju. UviĊajna ekipa ima osnovni zadatak da struĉno, objektivno i sveobuhvatno
„snimi" sve vaţne posledice saobraćajne nezgode, te da ih uspešno „prenese" onima koji će odluĉivati o
nezgodi (sud), tako da oni steknu utisak „kao da su bili na licu mesta". Pri tome se do vaţnih informacija
dolazi:
neposrednim, ĉulnim opaţanjem,
struĉnim znanjima i
izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka.
UviĊaji saobraćajnih nezgoda su najĉešći uviĊaji koje vrše OUP-i. Posledice saobraćajnih nezgoda
(merene brojem poginulih, brojem povreĊenih ili veliĉinom materijalne štete) prevazilaze posledice svih
ostalih dela.
U osnovi analize saobraćajne nezgode su saobraćajno-tehniĉki proraĉuni, na osnovu tragova nezgode.
Da bi ovi proraĉuni bili kvalitetni i pouzdani, lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se
veoma kvalitetno fiksirati na uviĊaju. Poseban znaĉaj imaju merenja na licu mesta, crtanje skica i
situacionih planova lica mesta saobraćajne nezgode.
izuzimanje tahografskih uloţaka i tahografa,
izuzimanje sijalica,
vanredni tehniĉki pregled vozila,
zdravstveni pregled lica - uĉesnika nezgode,
merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja,
merenje konkretne vidljivosti,
merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena),
merenje konkretne preglednosti i sl.
Sve su ovo veoma vaţne specifiĉnosti uviĊaja saobraćajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raĉuna
u praksi.

78.
Fiksirati lice mesta saobraćajne nezgode znaĉi trajno saĉuvati vaţna obe-leţja tog lica mesta, a radi
kasnije analize. Fiksiranje lica mesta saobraćajne nezgode je osnovni zadatak uviĊajne ekipe. Ovde se
javlja niz problema, meĊu kojima se istiĉu problemi u vezi sa koliĉinom informacija. Od uviĊajne ekipe
se oĉekuje da kvalitetno fiksira što veću koliĉinu informacija. Sa druge strane, velika koliĉina
informacija opterećuje uviĊaj. Od ekipe na uviĊaju se oĉekuje da naĊe pravu meru, tako da fiksira sve
što je vaţno, ali da se ne bavi detaljima koji su nevaţni i nepotrebno bi opterećivali uviĊaj i uviĊajnu
dokumentaciju.
Pri fiksiranju lica mesta saobraćajne nezgode koriste se sledeće metode:
metod izuzimanja,
metod fotografisanja i videosnimanja,
grafiĉki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i
verbalni metod.


79.
Fotodokumentacija je ureĊeni skup unapred odreĊenih grupa fotografija, koje sistematiĉno prikazuju
izgled najznaĉajnijih elemenata zateĉenog stanja. Obiĉno u fotodokumentaciju ulaze sledeće grupe
fotografija: širi (opšti) izgled lica mesta, bliţi izgled lica mesta, meĊusobni poloţaj predmeta i tragova
nezgode, izgled predmeta i tragova nezgode, izgled vozila i objekata (posebno oštećenja na njima),
izgled leševa (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima.
Fotografisanje je, posle izuzimanja, najobjektivniji i najoĉigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta
nezgode. Pri tome se objektivnost odnosi na sadrţaj fotografije, ali ne i na sadrţaj fotodokumentacije.
Fotografija je sveobuhvatna, tj. na njoj će se naći sve što je optiĉki vidljivo ispred objektiva, bez obzira
da li mi to smatramo vaţnim.
Fotografija jednostavno saopštava ogromnu koliĉinu informacija, a što je posebno vaţno pri fiksiranju
oštećenja vozila, opšteg izgleda lica mesta, nepravilnih tragova i predmeta i sl.
Razmerna fotografija pruţa mogućnost odreĊivanja vaţnih duţina na licu mesta. Stereofotogrametrija
i analitiĉka fotogrametrija omogućavaju crtanje situ-acionih planova na osnovu fotografija i odreĊivanje
dimenzija sa fotografije.
MeĊutim, fotografisanje ima i niz nedostataka.
U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiĉno (zahteva opremu, obuĉena lica i
vreme). MeĊutim, imajući u vidu ukupne štete, gubitke i troškove u vezi nezgode, a posebno troškove
sudskog procesa, ovo se ne moţe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja.
Sadrţaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuĉenosti i iskustva ekipe za uviĊaj. Naime,
subjektivno se bira šta će se snimiti i pod kojim uglom. Ovaj nedostatak se moţe prevazići samo dobrom
obuĉenošću ekipa za uviĊaj.
Fotografija je opterećena nizom nevaţnih detalja, pa se neki vaţni detalji ne mogu jasno uoĉiti. Ovaj
nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja.
Problem i opasnosti od fotomontaţe postali su posebno znaĉajni sa razvojem raĉunara. Ovaj nedostatak
se prevazilazi radom u sluţbenim prostorijama i ĉuvanjem negativa.
Zbog nabrojanih prednosti, fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri
svakom uviĊaju, a nedostatke prevazići. Velika je zabluda da zapisnik moţe zameniti
fotodokumentaciju. Niz vrlo vaţnih postupaka pri analizi nezgode ne moţe se korektno sprovesti bez
fotografija.
Danas se kod teških saobraćajnih nezgoda sve ĉešće koriste video kamere. U tom smislu policija je u
nekim mestima već tehniĉki opremljena i struĉno osposobljena. Ovo bi trebalo razlikovati od TV
snimanja, ĉiji je cilj senzacija ili infor-misanje o dogaĊaju, a ne i pruţanje dokaza za analizu dogaĊaja.
Primena video kamera ne iskljuĉuje i fotografisanje na licu mesta. Poseban znaĉaj imaju primena
digitalne fotografije, digitalnih video kamera i multimedijskih uviĊajnih dokumentacija.



80.
a) SKICA je jednostavan, slobodoruĉni, grafiĉki prikaz zateĉenog stanja na licu mesta. U skicu se
ucrtavaju svi vaţni elementi zateĉenog stanja, a zatim se kotira SVE ŠTA JE MERENO, i to onako
KAKO JE MERENO.
Skice se, po pravilu, izraĊuju na licu mesta saobraćajne nezgode, u vreme uviĊaja. Skica se crta kod
svakog uviĊaja saobraćajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu.
28
Skica ima velike prednosti u
odnosu na ostale elemente uviĊ-ajne dokumentacije:
- jednostavno i brzo se crta,
- razdvaja vaţno od nevaţnog,
- jednostavno prikazuje geometriju saobraćajne površine,
- jednostavno prikazuje meĊusobni poloţaj tragova, predmeta i saobraćajne površine,
- jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vršena na licu mesta,
- sa skice se vidi šta je mereno na licu mesta,
- sa skice se vidi kako su odreĊene veliĉine merene,
-jednostavno prikazuje razliĉite alternative itd. Skica ima i niz nedostataka:
- ne daje opšte podatke o saobraćajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviĊaju),
- nije verna, jer se crta slobodoruĉno, pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom),
- tehniĉki nivo skice je vrlo nizak,
ne prikazuje izgled lica mesta, izgled oštećenja vozila, izgled kolovoza i sl. (ovo prevazilazi
fotodokumentacija),
- skica nekad nije univerzalna, tj. nije jasna širem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i
izradom situacionih planova).
Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviĊajnu dokumentaciju.

81.
b) SITUACIONI PLAN- je CRTEŢ U RAZMERI koji tehniĉki korektno, verno prikazuje zateĉeno
stanje na licu mesta.
Ovi crteţi se rade u prostorijama, uz pomoć pribora za crtanje, a na osnovu skica i beleški sa lica mesta.
Na situacionom planu se kotiraju samo najvaţnije mere,
29
i to onako kako će biti korišćene u
analizi.
30
Dakle, na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje će biti korišćene za analizu
nezgode, ali ne i mere koje sluţe za crtanje crteţa u razmeri (crteţ je već nacrtan), niti mere koje
omogućavaju rekonstrukciju nezgode.
31
Posebno se vodi raĉuna da crteţ bude pregledan i prihvatljiv
tehniĉki neobrazovanim licima (sudijama, tuţiocima, advokatima, strankama i sl.). Ovakav crteţ ima
velike prednosti, i to:
- kvalitetno razdvaja vaţno od nevaţnog,
- crteţ je kvalitetan i prilagoĊen korisnicima,
- crteţ je rasterećen od svih kota koje nisu neophodne,
32

- zbog poštovanja razmere, crteţ verno (proporcionalno) prikazuje zateĉeno stanje,
- najjednostavnije prikazuje geometriju saobraćajnice i meĊusobni raspored svih tragova i predmeta
saobraćajne nezgode,
- vrlo jednostavno saopštava ogromnu koliĉinu informacija o saobraćajnoj situaciji, koje su vaţne za
analizu nezgode,
-jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaĊaja. Situacioni plan ima i niz nedostataka:
- crtanje ovih crteţa je sporo i sloţeno, pa se teško u praksi organizuje (pre-vazilazi se dobrom obukom,
dobrom organizacijom, a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove),
- ovi crteţi se crtaju posredno, na osnovu skice i beleški (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica
lica mesta),
- na crteţu nije sve kotirano, pa se ne zna šta je na licu mesta mereno, niti kako je šta mereno
(prevazilazi se skicom),
- situacioni plan ne daje niz opštih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviĊaju),
- situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom)
itd.
O znaĉaju situacionog plana najbolje govori ĉinjenica da se saobraćajno-tehniĉko veštaĉenje temelji i
najviše oslanja na situacioni plan.
S obzirom na prednosti i nedostatke moţe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova:
- skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviĊajnim dokumentacijama i
- situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleţjima kriviĉnog dela, a po mogućnosti i
kod ostalih nezgoda.
Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluĉajevima kada se ne crtaju situacioni planovi.

82.
Za naše potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naĉela koja bi trebalo poštovati pri izradi svake uviĊajne
dokumentacije,
34
i to:
1) naĉelo OBJEKTIVNOSTI
2) naĉelo USAGLAŠENOSTI
3) naĉelo SVEOBUHVATNOSTI
Prema ovom naĉelu osnovni sadrţaj svih elemenata uviĊajne dokumentacije su ĉinjenice, odnosno
objektivno utvrĊene stvari. Misli se na ono što je ov-lašćeno lice utvrdilo opaţanjem i/ili na osnovu
nesumnjivih struĉnih znanja. Sa druge strane, ako je znaĉajno da se u uviĊajnoj dokumentaciji registruje
i nešto što nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlašćenih lica), onda ovi subjektivni elementi
moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od ĉinjenica.
Ovo naĉelo se moţe rasĉlaniti na pojedinaĉnu usaglašenost i meĊusobnu usaglašenost. Pojedinaĉna
usaglašenost odnosi se na usaglašenost sadrţaja pojedinih delova uviĊajne dokumentacije (na primer,
suštinska i terminološka usa-glašenost svih sadrţaja zapisnika o uviĊaju). Prema naĉelu pojedinaĉne
usaglaše-nosti u okviru pojedinih sadrţaja dokumentacije (zapisnik, fotodokumentacija, si-tuacioni plan
i dr.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji
Ovo naĉelo se moţe dovesti u vezu sa prethodna dva, a podrazumeva da se u uviĊajnoj dokumentaciji
mora naći sve ono što sudu ili veštaku moţe biti od znaĉaja, a moglo se utvrditi na licu mesta
saobraćajne nezgode. Razlikujemo pojedinaĉnu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini.
Pojedinaĉna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviĊajne dokumentacije
(pojedinaĉno) obuhvati sve ono što se od njega oĉekuje.

83.
Prema ovom naĉelu osnovni sadrţaj svih elemenata uviĊajne dokumentacije su ĉinjenice, odnosno
objektivno utvrĊene stvari. Misli se na ono što je ov-lašćeno lice utvrdilo opaţanjem i/ili na osnovu
nesumnjivih struĉnih znanja. Sa druge strane, ako je znaĉajno da se u uviĊajnoj dokumentaciji registruje
i nešto što nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlašćenih lica), onda ovi subjektivni elementi
moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od ĉinjenica.
Dakle, ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrĊene ĉinjenice. Ako se ipak,
naĊu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. To je preduslov da sud, veštak i
drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobraćajne nezgode.
Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi ĉesto od velike pomoći, ali se mora naglasiti ĉiji
su to stavovi i razdvojiti ih od ĉinjenica. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od ĉinjenica, menja
se njihov tretman, tj. dobijaju teţinu ĉinjenica, a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih
ĉinjenica.
U praksi su vrlo ĉeste greške u vezi sa naĉelom objektivnosti. Najĉešća i najopasnija greška jeste
unošenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviĊaju:
- ĉinjenica koje je ekipa ĉulnim opaţanjem utvrdila
- stavova koje su ekipi preneli svedoci i uĉesnici nezgode
- stavova do kojih je ekipa došla zakljuĉivanjem, a na osnovu svojih sluĉajnih (sumnjivih) znanja i
saznanja na licu mesta.
35

Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliĉne greške mora se stalno imati u vidu da sadrţaj uviĊajne
dokumentacije sud, veštak i dr. prihvataju kao ĉinjenice, ukoliko nije drugaĉije naglašeno.

84.
Ovo naĉelo se moţe rasĉlaniti na pojedinaĉnu usaglašenost i meĊusobnu usaglašenost. Pojedinaĉna
usaglašenost odnosi se na usaglašenost sadrţaja pojedinih delova uviĊajne dokumentacije (na primer,
suštinska i terminološka usa-glašenost svih sadrţaja zapisnika o uviĊaju). Prema naĉelu pojedinaĉne
usaglaše-nosti u okviru pojedinih sadrţaja dokumentacije (zapisnik, fotodokumentacija, si-tuacioni plan
i dr.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji.
MeĊusobna usaglašenost odnosi se na usaglašenost izmeĊu delova uviĊaj-ne dokumentacije (na
primer, usaglašenost izmeĊu skice i zapisnika). Naĉelo meĊusobne usaglašenosti podrazumeva
suštinsku, ali i terminološku i svaku drugu usaglašenost (iste oznake tragova, ista orijentirna i fiksirna
taĉka, ista orijentirna prava itd.) razliĉitih delova uviĊajne dokumentacije.
Jedan od najznaĉajnijih suštinskih elementa usaglašenosti jeste usaglašenost mera u razliĉitim
sadrţajima (u zapisniku i u skici). U zapisniku o uviĊaju obavezno se unose sve vaţne mere na osnovu
kojih fiksiramo lice mesta. Ove mere moraju biti usaglašene sa merama u skici, u situacionom planu ili
na razmernoj fotografiji. Zato je vrlo praktiĉno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu
skicu i beleške sa lica mesta.
Nepoštovanje naĉela usaglašenosti najĉešće je izazvano nemarnošću, neznanjem ili nesavesnim radom.
Ovo oteţava ili onemogućuje korektnu analizu saobraćajne nezgode, a s druge strane skrnavi ugled
sluţbe koja vrši uviĊaj. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoštovanja ovog naĉela.
Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ĉlanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniĉko) pravljenje
delova dokumentacije. Zato bi svakom uviĊaju trebalo pristupiti savesno i struĉno, što bi nam
garantovalo pojedinaĉnu usaglašenost. Eventualne sluĉajne greške ili propuste morali bi otkloniti
ĉlanovi uviĊajne ekipe zajedno,
36
tako da konaĉna dokumentacija bude suštinski i terminološki
usaglaše-na, a ne da se naknadno (na zahtev suda) „usaglašava" ili proizvoljno prihvata jedan od dva
suprotna stava i sl.

85.
Ovo naĉelo se moţe dovesti u vezu sa prethodna dva, a podrazumeva da se u uviĊajnoj dokumentaciji
mora naći sve ono što sudu ili veštaku moţe biti od znaĉaja, a moglo se utvrditi na licu mesta
saobraćajne nezgode. Razlikujemo pojedinaĉnu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini.
Pojedinaĉna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviĊajne dokumentacije
(pojedinaĉno) obuhvati sve ono što se od njega oĉekuje. Na primer, zapisnik neće biti pojedinaĉno
sveobuhvatan, ako u njemu nema podataka o uĉesnicima, jer se to oĉekuje od zapisnika. Sa druge strane,
ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moţe biti pojedinaĉno sveobuhvatan, jer se od
zapisnika i ne oĉekuje da prikaţe šta je i kako mereno (ovo će prikazati skica lica mesta).
Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraĊeni svi
elementi uviĊajne dokumentacije), te da se u dokumentaciji nalazi sve što je znaĉajno za analizu
nezgode. Primera radi, ako u dokumentaciji nema skice, nije zadovoljeno naĉelo sveobuhvatnosti u
celini. Sliĉno je ako u, makar jednom elementu dokumentacije, nema podataka o putu i vremenu, ako
nema podataka o tome šta je i kako mereno, ako nije prikazan izgled lica mesta itd.
Zadovoljenje ovog naĉela zahteva struĉnost i iskustvo ĉlanova uviĊajne ekipe. Naţalost, vrlo su retke
uviĊajne dokumentacije koje bi zadovoljile naĉelo sve-obuhvatnosti. Zato je, u praksi, vrlo oteţana ili
ĉak onemogućena precizna i pouzdana analiza saobraćajne nezgode, a ne retko donose se i pogrešni
stavovi.
Naĉelo sveobuhvatnosti bi trebalo, u praksi, odreĊivati sastav uviĊajne ekipe, trajanje uviĊaja, broj
potrebnih fotografija, obim i sadrţaj zapisnika, razmeru i sadrţaj situacionog plana, vrstu i broj ostalih
priloga itd. Slobodno moţemo reći: što je uviĊajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi
te saobraćajne nezgode ili što uviĊaj traje kraće duţe traje sudski proces.





86.
Trasologija je nauka koja prouĉava tragove. Saobraćajna trasologija je deo trasologije koji se bavi
prouĉavanjem tragova saobraćajnih nezgoda, i to: naĉinom nastanka, metodama istraţivanja i obrade
ovih tragova, te mogućnostima analize saobraćajnih nezgoda na osnovu tragova. Šta je to trag
saobraćajne nezgode?
Pod tragovima saobraćajnih nezgoda, u najopštijem smislu, podrazumevaju se sve promene - posledice
te saobraćajne nezgode. Ovo je neprihvatljivo široka definicija, za potrebe jednog kursa o uviĊajima.
Naime, posledica nezgode je i promena raspoloţenja uĉesnika i sl.
Za naše potrebe je sasvim adekvatna uţa definicija traga saobraćajne nezgode:
Pod tragovima saobraćajne nezgode, podrazumevaju se sve promene ( posledice) na mestu saobraćajne
nezgode, koje se mogu registrovati - fiksirati.
Dakle, u svakoj saobraćajnoj nezgodi, nastaju vrlo razliĉite promene. Ove promene se odnose na vozilo
(oštećenja, promena poloţaja i druge promene na vozilu), na put i putne objekte (promena poloţaja,
objekta, oštećenja i druge promene na objektima i putu i drugim površinama), na lica i ţivotinje
(povrede, promene na odeći i obući, promene raspoloţenja itd.), kao i na okruţenje (promene
meĊuljudskih odnosa, promena ponašanja, promene ţivotnih ciljeva itd.). Sve nabrojane i druge
promene nastale su kao posledica saobraćajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda
dogodila. Ova zavisnost se koristi u istraţivanju saobraćajnih nezgoda. Suština analize saobraćajne
nezgode obiĉno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda, a na osnovu nastalih
promena (na osnovu analize tragova saobraćajne nezgode).
Konaĉno, u našoj praksi je prisutna jedna, vrlo opasna greška: pod tragovima saobraćajnih nezgoda
nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobraćajne nezgode na osnovu kojih
se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uĉestvovali u nezgodi). Ovo je vrlo opasna greška koja
dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaţnih tragova saobraćajne nezgode na osnovu kojih se ne moţe
vršiti nikakva identifikacija, ali su vrlo vaţni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. tragovi koĉenja,
povrede, tragovi zanošenja, klizanja itd.).


87.
Razliĉiti tragovi, u razliĉitim situacijama, imaju razliĉit znaĉaj. Znaĉaj traga je veći, ako se na osnovu
tog traga moţe pouzdanije i više zakljuĉiti o vaţnim elementima saobraćajne nezgode. Prema tome
šta se na osnovu traga moţe zakljuĉiti o nezgodi, razlikujemo kriminalistiĉki (kriminalistiĉko-tehniĉki) i
saobraćajni (saobraćajno-tehniĉki) znaĉaj tragova. IzmeĊu ova dva znaĉaja ne moţe se povući jasna
granica, već se oni meĊusobno prepliću. Ipak ćemo na ovom mestu, uslovno, razdvojiti i pojedinaĉno
objasniti ova dva aspekta znaĉaja tragova saobraćajne nezgode.
Kriminalistiĉki znaĉaj traga se odnosi na mogućnost da se na osnovu tog traga utvrdi šta se dogodilo i
ko je u tome uĉestvovao. Dakle, ovaj aspekt znaĉaja se odnosi na pitanja ŠTA? i KO?
Prvi korak na uviĊaju odnosi se na utvrĊivanje da li se radi o saobraćajnoj nezgodi ili nekom drugom
delu (npr. ubistvu) koje se pokušava prikriti saobraćajnom nezgodom. Tek kada se, na osnovu analize
tragova, struĉno i pouzdano utvrdi da se radi o saobraćajnoj nezgodi, moţemo nastaviti sa vršenjem
uviĊaja.
U sluĉajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uĉestvovalo u nezgodi, odnosno od kojeg vozila
ili lica potiĉe neki trag, vrši se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uĉestvovala u nezgodi.
U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrše se eliminacija i identifikacija.
Eliminacija je proces u toku koga, primenom proverenih nauĉnih metoda, utvrĊujemo da odreĊeno
vozilo/lice ili klasa vozila, odnosno lica nisu uĉestvovali u nezgodi. Ovaj proces je veoma vaţan i
nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu
uĉestvovala u nezgodi olakšava i usmerava dalje pretraţivanje i dokazivanje.
1
Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauĉnih metoda utvrĊujemo da je odreĊeno vozilo/lice
Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod
saobraćajnih nezgoda. Identifikacija se vrši na osnovu uklapanja sluĉajno nastalih (neponovljivih) linija,
površina i oblika na spornom i nespornom uzorku.
Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni:
- veće ljuspe boje sa vozila,
- komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca, komad ukrasne lajsne, komad razbijene
plastike sa pozicionih svetala i sliĉno),
- delovi odeće, obuće, vlakana i sliĉno.
uĉestvovalo u saobraćajnoj nezgodi. Ovo se najĉešće postiţe kriminalistiĉko-tehniĉkim veštaĉenjima.
Saobraćajni znaĉaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobraćajna nezgoda?).
Ma kako, u nekim situacijama, bio izraţen kriminalistiĉki znaĉaj, nikad se ne sme zaboravljati ni
saobraćajni znaĉaj tragova. Ovo je veoma znaĉajna specifiĉnost uviĊaja saobraćajnih nezgoda, o kojoj
se nekad ne vodi dovoljno raĉuna. Naime, nekad se na terenu (pri uviĊaju saobraćajnih nezgoda sa NN
uĉiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiĉkom znaĉaju (kako bi se otkrio uĉinilac nezgode), a
zanemarimo saobraćajni znaĉaj. Kad otkrijemo uĉinioca, nemamo valjane elemente za saobraćajno-
tehniĉku analizu nezgode. Naime, pogrešan je stav da se posao policije iskljuĉivo odnosi na traganje za
nepoznatim poĉiniocem, te da se njegovim otkrivanjem završava uloga policije. Otkriti nepoznatog
uĉesnika saobraćajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. Ma koliko on bio vaţan, moramo
imati u vidu da smo tek omogućili voĊenje sudskog procesa, ali za analizu nezgode i dokazivanje
njegove odgovornosti presudan je saobraćajni znaĉaj tragova. U supotnom, neće se moći korektno i
pouzdano analizirati nezgoda, pa ovakvi predmeti ostaju nerešeni, a pravi krivci nekaţnjeni. Ovo je
jedna od najznaĉajnijih specifiĉnosti uviĊaja saobraćajnih nezgoda, ali i jedna od najĉešćih grešaka na
terenu.
pooštriti sankcije, a posebno predvideti velike novĉane kazne, mogućnost hapšenja na licu mesta, kazne
zatvora.


88.
Sve tragove saobraćajnih nezgoda prema vrsti moţemo podeliti na:
- povrede lica i ţivotinja,
- oštećenja vozila, objekata i predmeta i
- ostali tragovi nezgoda.
Povrede lica su svakako najznaĉajnije posledice nezgoda. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica
(lakše ili teške) vrši se klasifikacija saobraćajnih nezgoda, ali i odreĊuje procedura njihove obrade
(uviĊaja) i sudskog procesa (kriviĉno delo razmatra sudsko veće, a prekršaj razmatra sudija za
prekršaje).
Oštećenja vozila, objekata i predmeta su sledeća znaĉajna posledica nezgode. Oštećenja mogu biti
posebno znaĉajna za odreĊivanje odgovornosti pojedinih uĉesnika nezgode, odnosno veliĉine stvarne
štete prouzrokovane saobraćajnom nezgodom. Osiguravajući zavodi su posebno zainteresovani za
kvalitetno doku-mentovanje ovih tragova. MeĊutim, oštećenja imaju i ogroman kriminalistiĉko-tehniĉki
i saobraćajno-tehniĉki znaĉaj.
Pored povreda i oštećenja u nezgodama nastaju i vrlo razliĉiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove
dve grupe, a veoma su vaţni za analizu nezgode. Ovde se, pre svega, misli na tragove kretanja vozila,
otpale materijale i delove, ostale tragove na saobraćajnim površinama i sliĉno.
Tragovi se, prema veliĉini, dele na: mikrotragove i makrotragove.
Makrotragovi su dovoljne veliĉine, tako da se mogu uoĉiti golim okom. Najĉešće se na licu mesta
saobraćajne nezgode zadovoljavamo obradom makro-tragova.
Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliĉine ne mogu uoĉiti golim okom. Zato se mesta na
kojima oĉekujemo mikrotragove, u sluĉaju potrebe, pretraţuju posebnim metodama i uz pomoć
posebnih pomagala.
Prema fazi u kojoj su tragovi nastali, tragovi saobraćajne nezgode se dele na:
- tragove nastale pre saobraćajne nezgode,
- tragove nastale u fazi nezgode i
- tragove nastale posle nezgode.
- Prema tome gde se tragovi nalaze, razlikujemo: tragove na kolovozu, tragove na površinama van
kolovoza, tragove na vozilima i objektima i tragove na licima i leševima.


89.
Za naše potrebe moţda je najznaĉajnija podela tragova prema saobraćajnoj situaciji na: tipiĉne i
netipiĉne tragove saobraćajne nezgode.
Tipiĉni su svi tragovi koji su karakteristiĉni za odreĊeni tip saobraćajne nezgode. Ĉlanovi uviĊajne
ekipe, a posebno rukovodioci uviĊaja, moraju biti struĉni da za svaku nezgodu odrede tipiĉne tragove.
Na primer, kod obaranja pešaka, nastaju sledeći tipiĉni tragovi:
- tipiĉni tragovi na vozilu: oštećenja prednjeg branika, oštećenja prednje ĉeone maske vozila, oštećenja
prednjeg poklopca sa ili bez otpalih lj-uspica boje, oštećenja vetrobranskog stakla, a pri velikim
brzinama i oštećenja krova vozila i delovi kose i krvi na ĉeonoj ivici krova, tragovi koĉenja na obodu
pneumatika itd.,
- tipiĉni tragovi na kolovozu: tragovi koĉenja iza toĉkova vozila, materijali i delovi otpali sa vozila
posle mesta sudara, trag Ċona obuće pešaka na mestu sudara, predmeti i delovi odeće i obuće pešaka
itd.,
- tipiĉni tragovi na odeći i obući pešaka: obrisi na Ċonu obuće koja je kontaktirala sa podlogom u
trenutku sudara, preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice, butne kosti i
karlice, pocepane pantalone u predelu potkolenice, preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leĊa (na
kaput, dţemper, majicu i sl.) itd.,
- tipiĉni tragovi na telu pešaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice, u predelu butne
kosti i karlice, krvni podlivi i serijski prelomi rebara, prelomi kostiju ruku, krvni podlivi i rane u vidu
rascepa na glavi, prelomi lobanje itd.
Trebalo bi napomenuti da se nalaţenje i istraţivanje opisanih tragova radi uporedo, tako da se stalno
traţe odgovarajući tragovi već naĊenim tragovima (parovi tragova).
Moţemo razlikovati tri vrste tipiĉnih tragova: pravi tipiĉni tragovi, laţni tipiĉni tragovi i tipiĉni
tragovi koji nedostaju.
U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom, znaĉajno je obratiti paţnju na tipiĉne tragove
koji se mogu naći:
- u vozilu, na mestu vozaĉa: oštećenja volana u vidu deformacija, oštećenja i lomljenje unutrašnjeg
ogledala, tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu, oštećenja i tragovi papilarnih linija na ruĉici
menjaĉa, oštećenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli, oštećenja kasete i delova ispred vozaĉa,
oštećenja, dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaĉa, oštećenja i tragovi vlakana odeće
na pojasu vozaĉa, tragove Ċona na podlozi - podmetaĉima ispod nogu vozaĉa, tragovi Ċona obuće
vozaĉa na papuĉicama koĉnice, „gasa" ili spojnice, obuća vozaĉa izmeĊu papuĉica itd.,
- na vozaĉu: krvni podliv u pravcu pruţanja pojasa, kruţni krvni podliv od volana, povrede glave i ĉela
od ogledala, povrede lobanje od udara u vetr-obransko staklo, prelomi potkolenice i povrede stopala od
papuĉica, prelomi kostiju šaka kojima je drţao volan ili ruĉicu menjaĉa, tragovi u vidu šara sa papuĉica
na Ċonu obuće itd.,
- u vozilu, na mestu suvozaĉa: oštećenja kasete i delova ispred suvozaĉa, oštećenja isturenih delova
vrata suvozaĉa (ruĉica za otvaranje stakla, ruĉica vrata, nasloni za ruke i sl.), oštećenja vetrobranskog
stakla ispred suvozaĉa (ĉešće nastaju nego kod vozaĉa), oštećenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaĉa,
- tragovi Ċona na podlozi sipod nogu suvozaĉa, tragovi krvi na mestu suvozaĉa itd.,
- na suvozaĉu: povrede ruku, prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica, povrede glave od udara u
ogledalo i u vetrobransko staklo, povrede skoĉnih zglobova nogu (uganuća i sl.), krvni podlivi i prelomi
rebara, krvni podlivi u pravcu pruţanja pojasa itd.,
Pravi tipiĉni tragovi su oni tragovi koji su tipiĉni za datu saobraćajnu nezgodu i potiĉu od te nezgode.
Laţni tipiĉni tragovi su tragovi koji su karakteristiĉni za odreĊeni tip nezgode, ali nisu nastali u
konkretnoj nezgodi. Ovi tragovi mogu nastati:
- pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobraćajnoj situaciji) ili
- posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Laţni tipiĉni tragovi mogu pogrešno
usmeriti rad na uviĊaju, a kasnije i u sudskom postupku.
Da bi se ovo izbeglo neophodno je, na licu:
- naći sve tragove,
- taĉno protumaĉiti sve tragove i
- pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuĉujući i laţne tragove). Posebno je vaţno kvalitetno
obraditi i laţne tipiĉne tragove, kako bi se kasnije
(u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiĉu od konkretne nezgode).
Tipiĉni tragovi koji nedostaju su tipiĉni tragovi za odreĊenu verziju saobraćajne nezgode koje na licu
mesta ne nalazimo, a koji bi morali ostati, ako je ova verzija taĉna. Nenalaţenje ovih tragova znaĉi: da
nismo detaljno pretraţili lice mesta, da su ovi tragovi uništeni ili da data verzija nije taĉna. Ovim
tragovima se mora posvetiti znaĉajna paţnja, kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumen-tovalo da ih
nema.
Netipiĉni su oni tragovi koje ne oĉekujemo za dati tip nezgode, a nalaze se na licu mesta.

Tragovi mogu biti: netipiĉni po vrsti, netipiĉni po poloţaju i netipiĉni po intenzitetu.
Postojanje ovih tragova ĉesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrĊuje druge alternative. Makoliko
se netipiĉni tragovi ne uklapali u našu misaonu rekonstrukciju dogaĊaja, trebalo bi ih korektno obraditi
na licu mesta. Ĉesto je analiza tipiĉnih i netipiĉnih tragova presudna za analizu nezgode.


90.
Sa aspekta merenja, sve tragove nezgode moţemo podeliti na: taĉkaste tragove, koncentrisane
tragove,
linijske tragove (pravolinijske, krivolinijske i kombinovane), površinske tragove i zapreminske
tragove.
Taĉkasti tragovi su svi tragovi saobraćajne nezgode ĉije su dimenzije nevaţne za analizu nezgode i ne
moraju da se mere na licu mesta. Najĉešće su ovo mali tragovi, ali postoje i veliki tragovi (predmeti)
saobraćajne nezgode ĉije su dimenzije nevaţne, pa će se obraĊivati kao taĉkasti tragovi (npr. lokva
teĉnosti ĉije dimenzije nisu vaţne, torba koja je ispala pešaku, akumulator itd.).
Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim površinama i ĉija je veliĉina
bitna.
Linijski tragovi su oni tragovi ĉija je jedna dimenzija (duţina) izraţena (bitno veća) u odnosu na drugu
(širinu).
Površinski tragovi su tragovi saobraćajne nezgode rasuti na većoj površini ĉiji poloţaj, oblik i pravac
pruţanja su vaţni (najĉešće pravac pruţanja ovih tragova pomaţe veštaku da utvrdi pravac kretanja
vozila neposredno pre sudara).
Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaĉajnu i treću dimenziju (dubinu ili visinu).


91.
Pronalaţenje tragova na licu mesta saobraćajne nezgode Gde se traţe i koji tragovi saobraćajne
nezgode?
Pronalaţenje tragova je, na prvi pogled, prvi korak u njihovoj obradi. MeĊutim, da bi se kvalitetno i
efikasno pronašli svi vaţni tragovi saobraćajne nezgode, neophodno je shvatiti saobraćajnu
situaciju, tj. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobraćajne nezgode.
Ko traţi tragove saobraćajne nezgode?
Tragove saobraćajne nezgode pronalazi i obraĊuje ĉlan uviĊajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen
za ovaj posao. To je najĉešće kriminalistiĉki tehniĉar ili saobraćajni policajac.
Kako bi trebalo obraĊivati odabrane - znaĉajne tragove?
Za kvalitetnu obradu tragova, trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaĉaj. Tragove bi trebalo
obraditi tako da se zadovolji njihov znaĉaj. Naime, za svaki trag bi trebalo znati koje vaţne informacije
pruţa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode, te ga obraditi na naĉin da se ove informacije i
kvalitetno prenesu.
Koje tragove bi trebalo traţiti i obraĊivati? Na licu mesta bi trebalo naći i analizirati sve tragove
saobraćajne nezgode. MeĊutim, u uviĊajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaĉajni
za analizu saobraćajne nezgode.
Znaĉaj izjava uĉesnika i oĉevidaca?
Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uĉesnika ili svedoka nezgode.
Na osnovu ĉega se traţe tragovi?
Tragovi se, prvenstveno, traţe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaĊaja, odnosno na osnovu
shvatanja saobraćajne situacije. Kada struĉno lice shvati šta se desilo, trebalo bi da taĉno zna gde i koje
tragove oĉekuje na licu mesta
ObezbeĊenje tragova podrazumeva spreĉavanje njihovog pomeranja, promene ili uništavanja. Posebno
je vaţno spreĉiti one promene koje bi umanjile znaĉaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim
analizama traga, pa i saobraćajne nezgode.
Postupak obezbeĊenja tragova od strane radnika policije?
Prvo bi trebalo spreĉiti nesluţbena lica (lica koja naiĊu ili se zateknu na mestu nezgode, uĉesnici
nezgode i sl.) da se nekontrolisano pribliţe tragovima i predmetima nezgode.
Do kada traje obezbeĊenje tragova?
ObezbeĊenje tragova i predmeta saobraćajne nezgoda traje dok se ne završi njihova obrada i analiza. Za
neke tragove ovo znaĉi do njihovog fotografisanja, za neke tragove do njihovog merenja i opisa u
zapisnik o uviĊaju.
ObezbeĊenje tragova i predmeta saobraćajne nezgode poĉinje odmah posle saobraćajne nezgode.
Naime, uĉesnici u nezgodi su duţni da obezbede lice mesta, a posebno da spreĉe nove saobraćajne
nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod
saobraćajnih nezgoda sa obeleţjima kriviĉnog dela.
3

U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruĉna sredstva u vidu ka-napa, papira (sa
natpisom) i drvenih kolaca. Posle ograniĉavanja lica mesta saobraćajne nezgode, struĉnjak za obradu
tragova dobro će markirati sve znaĉajne tragove kako bi ih ĉlanovi uviĊajne ekipe lako videli i ĉuvali. U
nekim sluĉajevima, kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaĊanja povreĊenih ili
zbog uspostavljanja saobraćaja), njih bi trebalo markirati pre pomeranja.
Šta raditi u sluĉaju propusta u obezbeĊenju?
Nisu retki sluĉajevi da se naprave i znaĉajni propusti u obezbeĊenju tragova i predmeta saobraćajne
nezgode. Mada bi trebalo smanjiti uĉestalost ovih propusta, znaĉajno je da se ovi propusti na
odgovarajući naĉin registruju. Struĉnjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniće svaki od
naĉinjenih propusta. U zavisnosti od konkretnih uslova, oni će svoj postupak u manjoj ili većoj meri pri-
lagoĊavati situaciji. Vrlo je opasno naĉinjene propuste kriti, jer se tako sud i veš-taci dovode u zabludu,
a nekad navode i na pogrešne zakljuĉke.


92.
Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova
i/ili predmeta na licu mesta.
Zašto se vrši markiranje? (U kojim situacijama se vrši markiranje?)
Markiranje se vrši da bi se neki deo zateĉenog stanja (predmet, trag ili detalj na njima) uĉinio
markantnim (dobro uoĉljivim). Ovo je vrlo vaţan postupak na licu mesta, a posebno u sledećim
situacijama:
1) ako preti opasnost da se trag uništi za vreme vršenja uviĊaja (na primer, vlaţan trag voţnje će se
isušiti i nestati),
2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre završetka uviĊaja (na primer, ĉesto se
pomeraju vozila, odnose se povreĊena lica, po-meraju se predmeti koji su pripadali povreĊenim i sl.),
3) ako preti opasnost da će se neki trag (predmet) sluĉajno pomeriti ili rasuti (na primer, sluĉajno se
mogu šutnuti delovi otpali sa vozila, rasuti zemlja, staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl.),
4) ako se markiranjem olakšava merenje tragova (na primer, merenje traga koĉenja je olakšano - ako se
kvalitetno odrede i markiraju poĉetak i završetak traga, merenje zone rasutih komadića vetrobranskog
stakla je lakše - ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl.),
5) ako oĉekujemo fotogrametrijsko korišćenje fotografija, da bi obezbedili što preciznije odreĊivanje
pojedinih taĉaka na tragu (proces digitalizacije),
6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paţnju na) vaţan trag predmet (na primer, ako se na
fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi, a mi ţelimo da istaknemo lokvu krvi),
ako preti opasnost da se neki trag ili vaţan detalj na tragu neće dobro videti na fotografiji
Markiranje se vrši tako što kredom, ciglom, crepom, kamenom ili na neki drugi naĉin iscrtavamo linije
pored vaţnih tragova i predmeta saobraćajne nezgode.
Najĉešće greške pri markiranju su:
- vaţni tragovi nisu markirani, pa se na fotografiji ne mogu precizno identi-fikovati,
- markirne linije zaklanjaju neke vaţne tragove nezgode,
- markirne linije ne prate pravac pruţanja traga, odnosno oblik zone traga.
Kad se vrši markiranje?
Markiranje se najĉešće vrši na licu mesta. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiĉno,
markiranje se moţe izvršiti i na fotografijama. Ovo se postiţe tako što lice koje je bilo na uviĊaju i
analiziralo tragove, na fotografiji paţljivo nalazi nemarkiran, vaţan trag i pored njega ucrtava liniju
kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tušem) ili strelicom upućuje na mali trag ili detalj na tragu.
Oznaĉavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajućih oznaka simbola svakom tragu
pojedinaĉno. Ove oznake mogu biti:
- brojĉane (numeriĉke) oznake
- slovne (alfabetske) oznake (
- kombinovane slovno-brojĉane (alfanumeriĉke) oznake U našoj praksi najĉešće se koriste brojĉane
oznake.
Oznaĉavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaĉajan postupak kojim se postiţu sledeći vaţni
efekti:
- olakšava se rad na uviĊaju,
- istiĉu se vaţni detalji na fotografijama,
- olakšava se kompletiranje uviĊajne dokumentacije,
- rasterećuju se svi elementi uviĊajne dokumentacije,
- povezuju se i usaglašavaju razliĉiti elementi uviĊajne dokumentacije,
- olakšava se korišćenje uviĊajne dokumentacije.
Kad i kako se vrši oznaĉavanje tragova?
Tragovi se, po pravilu, oznaĉavaju na licu mesta, a izuzetno i naknadno - na fotografijama. Na licu
mesta tragovi se oznaĉavaju tako što se pored vaţnog traga (predmeta) postavi odgovarajuća oznaka
Ukoliko nemamo odgovarajuće oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oštećene oznake),
jednostavno se mogu napraviti priruĉne oznake od kartona, plastike i sliĉnih materijala
Oznaĉavanje tragova se, po pravilu, vrši pre fotografisanja. Ove oznake se mogu pomerati pri
fotografisanju, tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove.
Pri odreĊivanju redosleda oznaka trebalo bi poštovati neku logiku. Obiĉno se, kod uviĊaja saobraćajnih
nezgoda, oznaĉava sledećim redosledom:
1) prve oznake se pridodaju vozilima,
2) sledeće oznake se pridodaju leševima ili povreĊenim,
3) oznaĉe se linijski tragovi,
4) oznaĉe se ostali postojeći tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu, vaţna oštećenja vozila, tragovi
na objektima i sliĉno),
5) oznaĉe se nepostojeći detalji (pravci kretanja vozila i pešaka, poloţaj vozila pre pomeranja, poloţaj
svedoka i sl.).
Koje su najĉešće greške u vezi oznaĉavanja tragova?
Na licu mesta se ĉesto prave greške, u vezi oznaĉavanja. Kao najĉešće i najznaĉajnije mogu se istaći
sledeće:
- uopšte se ne vrši oznaĉavanje na licu mesta,
- ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaĉavanje,
- vrši se delimiĉno oznaĉavanje (oznaĉavaju se samo neki tragovi),
- oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica, plan), a u drugim se ne navode
(zapisnik),
- oznake na licu mesta nisu usaglašene sa oznakama u dokumentaciji i
- nisu usaglešene oznake u razliĉitim elementima uviĊajne dokumentacije.

93.
Kao što je istaknuto osnovni cilj uviĊaja je struĉno i sveobuhvatno fiksiranje zateĉenog stanja, a
najvaţniji element zateĉenog stanja su tragovi i predmeti saobraćajne nezgode.
Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobraćajne nezgode su:
- izuzimanje (mulaţiranje - izlivanje),
- fotografisanje i videosnimanje,
- grafiĉki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i
- opisni (verbalni) metod.
- Dakle, pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviĊaju), snimiti (fotografisati izgled traga,
odnosno detalja na njemu), ucrtati, izmeriti i kotirati znaĉajne veliĉine (odrediti poloţaj i dimenzije
traga) i, po potrebi, izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaţirati trag. U zavisnosti od znaĉaja traga, veća
ili manja paţnja će se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga.


94.
Na licu mesta saobraćajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. MeĊutim, postoje i neki
tragovi koji su specifiĉni za uviĊaj saobraćajne nezgode, tj. koji se ne nalaze kod ostalih uviĊaja (tragovi
koĉenja, promene na tragu nastale pri sudaru, tahografski zapis itd).
Tragovi kretanja vozila su, svakako, najĉešći i najznaĉajniji tragovi koji se mogu naći na kolovozu i
drugim površinama.
Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali, tragovi kretanja mogu biti:
a) tragovi voţnje,
b) tragovi koĉenja,
c) tragovi zanošenja,
d) tragovi klizanja i
e) tragovi grebanja.
Ovi tragovi nastaju ako se toĉkovi okreću bez proklizavanja, tj. ako nisu forsirano koĉeni, niti ekstremno
ubrzavani. Tragovi voţnje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti.
Otisnuti tragovi voţnje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i ĉistom kolovozu
Utisnuti tragovi voţnje nastaju pri kretanju po mekim površinama (mekšim od pneumatika)
Saobraćajni znaĉaj tragova voţnje sastoji se u sledećem:
- samo postojanje traga voţnje ukazuje na naĉin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koĉeno, niti je
ekstremno ubrzavano),
- poloţaj traga voţnje odreĊuje putanju vozila i
- poloţaj i izgled traga voţnje odreĊuju smer kretanja vozila itd.
- odreĊivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i
- uporedne analize prljavština (materijala) na tragu voţnje i na pneumatiku.
Kriminalistiĉki znaĉaj tragova voţnje, dolaze do izraţaja pri traganju za
vozilom koje je uĉestvovalo u nezgodi. Tragovi voţnje omogućuju eliminaciju vozila koja nisu
uĉestvovala u nezgodi, i to na osnovu:
- odreĊivanja širine pneumatika,
- odreĊivanja razmaka izmeĊu toĉkova,
- odreĊivanja meĊuosovinskog razmaka,
- odreĊivanja tipa šara na pneumatiku,
- odreĊivanja tipa pneumatika i
- odreĊivanja obima pneumatika.
Nekad tragovi voţnje mogu omogućiti i identifikaciju vozila koje je uĉestvovalo u nezgodi, i to, pre
svega, na osnovu:
Tragovi zanošena nastaju kad boĉne sile koje deluju na vozilo premaše maksimalnu boĉnu silu prianana.
Pri tome se vozilo kreće boĉno i unapred (translatorno i rotaciono kretane) ili samo boĉno (rotaciono
kretane oko jedne fiksirane taĉke), za razliku od koĉena, kad se vozilo kreće unapred (samo transla-
torno). Do zanošena vozila dolazi:
- pri skretanju (na primer, u krivini ili raskrsnici), ako se vozilo kreće velikom brzinom (centrifugalna
sila dovodi do zanošenja);
- u pravcu pri nejednakom koĉenju na levim i desnim toĉkovima (razlika sila koĉena stvara momenat
koji izaziva zanošene) i
- pri dejstvu drugih boĉnih sila prilikom sudara, jakog boĉnog vetra i sliĉno.
Raspoznavanje tragova zanošenja je sasvim jednostavno:
- tragovi zanošena su vezani za zanošene vozila (zato će se ovi tragovi potraţiti u svim situacijama kad
je došlo do zanošena vozila),
- tragovi zanošena su uvek krivolinijski,
- tragovi zanošenja od razliĉitih toĉkova nikad se ne preklapaju,
- širina tragova zanošena se mena duţ tragova,
- ako je do zanošena došlo zbog sudara, onda poĉetak tragova zanošena precizno odreĊuje mesto
sudara;
- na osnovu poloţaja tragova zanošena, odreĊuje se poloţaj vozila u razliĉitim fazama zanošenja
(putanja vozila);
- na osnovu postojana tragova zanošena u krivini saobraćajno-tehniĉki veštak moţe pribliţno odrediti
najmanju brzinu vozila u krivini;
15

- na osnovu postojana tragova zanošena u pravcu pouzdano se moţe posumnjati u ispravnost koĉionih
ureĊaja.
- šare pneumatika na tragu su deformisane i pruţaju se ukoso ili popreĉno.
Znaĉaj tragova zanošenja je, u nekim situacijama, presudan za saobraćaj-
no-tehniĉku analizu nezgode i sastoji se u sledećem:
- postojane tragova zanošena ukazuje na naĉin kretana vozila:
- Obrada tragova zanošena je sliĉna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledećem:
- pronaći tragove zanošenja i utvrditi njihovo poreklo.
- otkriti i dokumentovati uzrok zanošenja:
- oznaĉiti i markirati svaki trag zanošenja (sliĉno tragovima koĉenja);
- legendom pojasniti oznake.
- fotografisati tragove zanošenja i vaţne detalje na ovim tragovima;
- skicirati tragove zanošenja.
- opisati tragove u zapisniku
- izmeriti tragove zanošenja


95.
Da bismo lakše razumeli nastajane i znaĉaj tragova koĉena, upoznaćemo se sa nekim elementima
procesa koĉena. Ma koliko vozaĉi ovaj proces doţivla-vaju kao trenutan, proces koĉenja traje po
nekoliko sekundi.
, ukupno vreme koĉenja moţemo razloţiti na:
- vreme reagovana vozaĉa (t
1
),
- vreme odziva koĉionog sistema (t
2
),
- vreme porasta usporena (t
3
) i
- vreme intenzivnog koĉena (t
k
).
Vreme reagovanja vozaĉa (ti) je vremenski period od trenutka stvarana opasne situacije (T
o
) do
trenutka dodirivana koĉnice (Ti).
Vreme odziva koĉionog sistema je period od dodirivana papuĉice koĉnice (Ti) do trenutka kad se
koĉenjem poĉine usporavati
6
okretanje toĉka (T2).
Vreme porasta usporena O3) je vreme od poĉetka usporavana vozila (T2) do trenutka kad usporene
dostigne najveću vrednost (T3).
Vreme intenzivnog koĉenja (tk) je period od ostvarivana najvećeg usporena - potpunog blokirana
toĉka (T3) do zaustavljanja vozila (T
z
)
Tragovi koĉena nastaju pri forsiranom koĉenu vozila. Naime, kad sila koĉena premaši graniĉnu silu
prianana pneumatika i podloge, dolazi do prokli-zavana pneumatika, odnosno do blokirana pneumatika.
Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu, zagreva se i topi. Na kolovozu ostaju
tragovi sagorele gume, a na obodu pneumatika izraţeno zacrnene i uzduţni tragovi-obrisi.
Trag koĉena predneg toĉka putniĉkog vozila (ili nenapumpanog pneumati-ka), po pravilu, ima izraţene
spojašnje ivice, a sredina traga je slabije zacrnjena ili ĉak neuoĉljiva. Trag koĉenja zadnjih toĉkova
putniĉkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraţenu sredinu traga, a ivice slabije izraţene ili
ĉak nevidjive.
Saobraćajni znaĉaj tragova koĉenja je ogroman i sastoji se u sledećem:
ako smo na licu mesta našli tragove koĉenja i utvrdili da potiĉu od datog vozila to znaĉi da je to vozilo
bilo forsirano koĉeno. MeĊutim, ako nismo našli tragove,
- koĉena to ne znaĉi da vozilo nije bilo koĉeno, pa ĉak ni da vozilo nije forsirano koĉeno,
9

- na osnovu poloţaja traga koĉenja lako se odreĊuje poloţaj vozila u svim trenucima posle zapoĉinana
koĉena (putana vozila),
- na osnovu duţine tragova koĉena saobraćajno-tehniĉki veštak moţe izraĉunati brzinu vozila
neposredno pre zapoĉinana koĉena i u svim pozicijama posle toga,
10

- na osnovu pruţana traga koĉena moţe se odrediti pravac kretana vozila i neposredno pre koĉena,
- na osnovu izgleda i meĊusobnog poloţaja tragova koĉena i drugih tragova i predmeta, moţe se na licu
mesta odrediti smer kretana vozila, i to:
- Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koĉena), onda se tragovi koĉena
nalaze iza vozila koje je koĉilo,
- Ako je vozilo pomereno, ali postoje tragovi koĉena levih i desnih toĉko-va (iste osovine), onda se smer
kretana moţe odrediti i na osnovu meĊusobnog poloţaja tragova koĉena. Poĉeci tragova koĉena levog i
desnog toĉka iste osovine nisu u istoj visini (već su smaknuti), a završeci tragova su u istoj visini. Ovaj
kriterijum ne mora biti valjan, ako vozilo nije stalo.
- Konaĉno smer kretana se moţe odrediti i na osnovu samo jednog traga koĉena. Na poĉetku traga
koĉena zacrnene je postepeno, a na završetku trag se oštro prekida. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko
vozilo nije stalo na kraju tragova koĉena. Naime, vreme otkoĉivana je kraće od vremena zakoĉivana.
Zato je duţina slabije zacrnenog traga u fazi otkoĉivana kraća od duţine traga iz faze zakoĉivana.
- ako se trag koĉena završava postepeno i smaknuti, onda je vozilo samo prikoĉeno, pa nastavilo voţnu,
- Na osnovu izgleda poĉetka traga koĉena, veštak moţe zakluĉiti kako je vozaĉ reagovao koĉenem
(naglo - refleksno ili leţerno - polako).
- Na osnovu izgleda i meĊusobnog poloţaja završetaka tragova koĉena, moţe se odrediti da li se vozilo
zaustavilo ili samo prikoĉilo (pa nastavilo kretane), i to:
- ako se tragovi koĉena završavaju oštro i u istoj visini (ravno), onda se vozilo koĉenem zaustavilo i
- na osnovu izgleda i meĊusobnog poloţaja tragova koĉena moţe se osnovano posumnati u ispravnost
sistema za koĉene,
11

- ako nema traga koĉena od nekog toĉka, posumnaćemo
12
da ovaj toĉak nije bio koĉen. Pri tome bi
trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneu-matika,
13

- ako neki trag koĉena poĉine znatno pre drugoga, posumnaćemo da toĉ-kovi ne koĉe jednovremeno i
- ako tragovi koĉena skreću i prelaze u tragove koĉena sa zanošenem, posumnaćemo da je razlika sila
koĉena na istoj osovini nedopušteno velika itd.
Tragovi koĉenja imaju i veliki kriminalistiĉki znaĉaj. Na osnovu detajne analize tragova koĉena moţe
se izvršiti eliminacija tipova vozila koja nisu uĉestvovala u nezgodi. S cijem eliminacije na osnovu
tragova koĉenja moţe se dovojno precizno odrediti:
- broj pneumatika na osovini,
- širina pneumatika,
- razmak izmeĊu toĉkova na istoj osovini,
- meĊuosovinski razmak i
- vrsta i raspored uzduţnih šara pneumatika.
Detajna analiza tragova koĉenja moţe pomoći identifikaciji vozila, i to na osnovu:
- individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oštećena šara pneumatika, ukleštenog
kamena u odgovarajuće šare pneumatika i sl.);
- komada gume koji su otpali u toku koĉena i
- analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koĉena. Da bi se zadovojio veliki znaĉaj
tragova koĉenja, na licu mesta trebalo bi:
- pronaći sve tragove koĉena na obodu pneumatika i na kolovozu;
- odrediti poreklo svakog traga koĉena;
- odrediti i markirati poĉetak svakog traga pojedinaĉno;
- odrediti i markirati završetak svakog traga pojedinaĉno;
- detajno pregledati svaki trag koĉenja i eventualno, naći karakteristiĉne, detaje (promene) na tragu, a
posebno one koji nastaju pri sudaru;
- markirati tragove koĉena (po potrebi);
- oznaĉiti svaki trag pojedinaĉno;
- legendom objasniti oznake;
- fotografije bi trebalo da prikaţu;
- skicirati tragove koĉena;
- izmeriti tragove koĉenja (odrediti poloţaj, duţinu i, po potrebi, širinu traga);
- u zapisniku o uviĊaju opisati izgled, poloţaj i veliĉine tragove koĉenja.
Kad pronaĊemo tragove koĉenja, trebalo bi ih detaljno analizirati kako bi na njima našli neke promene -
karakteristiĉne detalje. Najznaĉajniji su oni karakteristiĉni detalji koji su nastali u trenutku sudara ili
neposredno posle sudara, i to:
- kratki prekid (slablene) traga,
- nagle promene pravca pruţana traga,
- kratko zadeblane ili zacrnene traga,
- prelazak traga koĉena u trag zanošena i
- kombinacija prethodno navedenih detala.


96.
Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve ĉvrste podloge kreću jedna u odnosu na drugu.
Najznaĉajniji su tragovi grebana koji nastaju u sledećim situacijama:
- pri prevrtanu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa ĉvrstom podlogom,
- pri pucanu pneumatika, kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. Ovaj trag je praćen vijugavim
tragovima gume - masnicama, koji mestimiĉno prekidaju tragove grebana,
- pri snaţnim sudarima vozila, kad se doni delovi vozila deformišu, spuštaju i grebu po kolovozu,
- pri boĉnim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik ošteti ili tako de-formiše, da metalni delovi
toĉka dodirnu kolovoz, pri sudarima vozila, kad metalne površine jednog vozila grebu ĉvrste delove
drugog vozila,
- pri udaru metalnih delova vozila u ograde, iviĉnake, objekte i sliĉno.
U zoni tragova grebanja ĉesto se nalaze tragovi boje, tragovi zemlje i tragovi gume (kojima su obloţeni
metalni delovi vozila).
Znaĉaj tragova grebanja je veliki i sastoji se u sledećem:
- trag grebana na kolovozu ili drugim objektima odreĊuje naĉin kretana vozila (vozilo je iz nekog
razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki ĉvrst objekat),
- ako je grebane posledica sudara, onda poĉetak traga grebana odreĊuje poloţaj vozila u trenutku sudara,
- pravac pruţana traga grebana odreĊuje pravac kretana vozila,
- ako trag grebana potiĉe od naplatka toĉka, onda se pouzdano moţe odrediti da li je do pucana
pneumatika došlo pre sudara ili je pucane pneuma-tika posledica sudara.
- na osnovu uporedne analize parova tragova grebana utvrĊuje se koji de-lovi vozila su kontaktirali
pojedine delove drugog vozila, kolovoza ili prepreke. Tako se jednostavno odreĊuje mehanizam sudara,
odnosno mehanizam saobraćajne nezgode,
Tragovi grebana kod sudara u krivini odreĊuju poloţaj vozila u trenutku sudara, odnosno koje vozilo je i
koliko bilo prešlo na kolovoznu traku za suprotan smer.
Obrada tragova grebanja je sliĉna obradi ostalih linijskih tragova:
- pronaći tragove grebana na oĉekivanim mestima.
- otkriti poreklo tragova grebana –
- oznaĉiti i markirati tragove grebana;
- legendom taĉno objasniti poreklo svakog traga grebana (od koga vozila i od koga dela vozila potiĉe);
- fotografisati tragove grebana (u parovima);
- skicirati tragove grebana (crtaju se kao neisprekidane linije);
- izmeriti tragove grebana (odrediti poloţaj poĉetka i završetka traga);
- u zapisniku detalno opisati izgled, poloţaj, veliĉinu i poreklo tragova grebana.


97.
Ovi delovi i materijali otpadaju:
- pri kretanu pre sudara,
- pri sudaru,
- pri kretanu posle sudara,
- pri prevrtanu i
- pri zaustavlanu vozila.
Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz mani ili veći otpor vazduha.
Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi.
Nalaţenje i raspoznavane ovih tragova vrlo je prosto, a psoebno ako je lice mesta bilo struĉno
obezbeĊeno, a vozila se nisu pomerala posle nezgode.
Znaĉaj ovih tragova je višestruk:
- na osnovu poloţaja otpalih delova i materijala sa vozila saobraćajno-teh-niĉki veštak moţe pribliţno
odrediti mesto sudara i sudarne brzine
- na osnovu vrste i veliĉine tragova moţe se oceniti vrsta, lokacija i intenzitet oštećena vozila;
kod nezgoda sa NN vozilom, na osnovu postojana ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na
terenu (brza i jednostavna eliminacija). Na primer,
- na osnovu struĉno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila, krimina-listiĉko-tehniĉki veštak moţe
vršiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uĉestvovala u nezgodi.
Nalaţenje ovih tragova je jednostavnije, ako se prvo detaljno pregledaju vozila ili se pregled vozila i
kolovoza obavla uporedo.
Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta.
Ovi tragovi se oznaĉavaju pojedinaĉno ili grupno.
Markiranje ovih tragova trebalo bi vršiti u svakoj situaciji, jer su podloţni pomeranju i uništavanju.
Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. Nekad je
Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruĉno crtanje i kotiranje pribliţno u njihovom
obliku i dimenzijama.
Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliĉine i koncentracije.
U zapisniku o uviĊaju detaljno bi trebalo opisati vrstu, poreklo, izgled, poloţaj i veliĉinu ovih tragova.
Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila, obavezno se vrši, ako vozilo nije poznato ili je sporno
poreklo traga. Posebno je znaĉajno, izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za
identifikaciju NN-vozila.
Krajnji poloţaj vozila zavisi od mesta sudara, vrste sudara, brzine vozila u trenutku sudara, naĉina
kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. Zato će korektno fiksiranje krajnjeg poloţaja vozila
pomoći vešta-ku da pouzdano utvrdi mesto sudara, sudarnu brzinu, naĉin kretanja vozila posle sudara i
tako dalje.
Krajnji poloţaj predmeta koji su otpali sa vozila, koje je nosio pešak ili biciklista, u vezi je sa
mehanizmom sudara, mestom sudara, sudarnim brzinama, oblikom i teţinom predmeta i tako dalje.
Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloţaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaţne
okolnosti, pomoći ćemo veštaku da korektno analizira nezgodu, a posebno mehanizam sudara.
Krajnji poloţaj vozila, lica i predmeta fiksira se skiciranjem, odnosno odgovarajućim merenjima.


98.
Svaka drţava se brine o razliĉitim aspektima bezbednosti svojih graĊana. Ovde se posebno misli na
zaštitu ţivota, zdravlja ljudi i na zaštitu njihove imovine. S obzirom na to da se u saobraćaju dešava
najveći broj nasilnih smrti, najveći broj povreĊivanja ljudi i ogromne materijalne štete, troškovi i gubici,
umanjivanje ovih štetnih posledica je vaţan segment ukupne bezbednosti drţave.
U saobraćaju kao legalno dozvoljenoj de-latnosti više stradaju ljudi nego u svim ilegalnim
(nedozvoljenim) delatnosti-ma zajedno.
1
Zato je bezbednost saobraćaja u funkciji zaštite prava
graĊana, a posebno u funkciji zaštite prava na ţivot, prava na slobodu, prava na bezbednost i prava na
zdravu ţivotnu sredinu.
Najznaĉajniji elementi zaštitnog sistema su: skupštine (zakonodavni organi), drţavni organi (izvršni
organi vlasti), privredni subjekti, obrazovne institucije i odgovarajući sistem obrazovanja, struĉne
organizacije, politiĉke partije i organizacije, nevladine organizacije, pravosuĊe (organi sudske vlasti),
nauĉno-obrazov-ne ustanove, zdravstvene ustanove, meĊunarodne organizacije i institucije, osiguranja,
prirodni pomagaĉi i ostali subjekti.
Skupštine (republiĉka, pokrajinska, gradska i opštinska) ureĊuju normativ-no-pravni ambijent u kome
funkcioniše zaštitni sistem bezbednosti saobraćaja. Skupštine utvrĊuju koncept, donose strategiju
bezbednosti saobraćaja, utvrĊuju odgovornosti i obaveze izvršnih organa i drugih subjekata.
Izvršni organi (vlada, izvršni odbori gradova, gradsko veće, organi za saobraćaj, organi unutrašnjih
poslova, organi prosvete i obrazovanja, i sl.) realizuju mere iz svoje nadleţnosti. Posebno je znaĉajan
rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobraćaja, organizuje sve aktivnosti u
bezbednosti saobraćaja, priprema i predlaţe skupštini strategije bezbednosti saobraćaja, priprema i
donosi akcione planove za sprovoĊenje strategija, podstiĉe i pomaţe rad drugih subjekata i sl.
Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreĊivanju bezbednosti saobraćaja. Postoji direktno
zainteresovana privreda (proizvoĊaĉi vozila, prevo-znici, putari, tehniĉki pregledi vozila, autoškole i
sl.), ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih štetnih posledica saobraćaja.
Obrazovno-vaspitne ustanove (deĉije predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, više škole,
fakulteti, autoškole itd.) su jedan od najznaĉajnijih subjekata koji doprinosi unapreĊenju znanja, stavova,
veština i ponašanja uĉesnika u saobraćaju, ali i drugih subjekata.
Politiĉke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloţe i koncepte unapreĊivanja
bezbednosti saobraćaja za koje će se zalagati..
Nevladine organizacije su slobodna i ĉesto vrlo kritiĉki nastrojena udruţenja graĊana koji koriste
razliĉite naĉine da podstiĉu aktivnosti u pojedinim segmentima društvenog ţivota. Nevladine
organizacije treba da kritiĉki sagledavaju i javnosti saopšavaju drukĉije poglede na stanje bezbednosti
saobraćaja (od zvaniĉ-nih stavova), na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje, na propuste, na konkretne
probleme i mogućnosti njihovog rešavanja.
Struĉne organizacije i udruţenja okupljaju subjekte koji su vrlo zaintere-sovani za stanje bezbednosti
saobraćaja ili za pojedine segmente ove oblasti. Ove organizacije okupljaju struĉnu javnost i treba da
budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobraćaja.
PravosuĊe (sudije za prekršaje, sudovi, tuţilaštva, vaspitno-popravne ustanove), svojim efikasnim i
struĉnim radom, mogu doprineti unapreĊivanju zaštitnog mehanizma, a posebno iskorenjivanju
najopasnijih pojava u saobraćaju, me-njanju stavova i unapreĊivanju ponašanja u saobraćaju.
Zdravstvene ustanove pomaţu u selekciji vozaĉa, a posebno u stalnom praćenju zdravstvenog statusa
vozaĉa profesionalaca. Kroz redovno leĉenje, mogu se uoĉiti vozaĉi ĉije zdravlje je bitno oslabilo tako
da više ne mogu da voze itd. Sa druge strane, zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i
leĉenju povreĊenih u saobraćajnim nezgodama, mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima.
MeĊunarodne organizacije pomaţu u uporeĊivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju
bezbednošću saobraćaja. Preko ovih vladinih, mešovitih i nevladinih organizacija ujednaĉava se praksa,
prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreĊuje nacionalni zaštitni sistem. Posebno su
znaĉajne organizacije sa velikom politiĉkom teţinom (UN, EU i sl.), ali i meĊunarodne organizacije
koje okupljaju privrednike, struĉne asocijacije i sl.
Nauĉne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava, za razvoj domaćih znanja,
razvoj i testiranje modela bezbednosti saobraćaja, za neprekidno praćenje stanja bezbednosti saobraćaja,
za projektovanje mera i njihovo praćenje. Nauĉne organizacije moraju neprekidno odrţavati
komunikaciju sa svetom, ali i sa svim subjektima bezbednosti saobraćaja u zemlji.
Osiguranja su znaĉajan subjekt koji ima vaţne poluge uticaja na ponašanje uĉesnika u saobraćaju, a
posebno na vozaĉe. Doslednim sprovoĊenjem savreme-nih koncepata osiguranja i naknade štete,
osiguranja motivišu vozaĉe da unapreĊuju svoje ponašanje, a posebno da ne ĉine saobraćajne prekršaje
itd.
Treba uoĉiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobraćaja. Posebno su znaĉajne struĉna, politiĉka,
finansijska, medijska i najšira javnost.
Struĉna javnost treba da neprekidno obezbeĊuje struĉno i nepristrasno praćenje stanja bezbednosti
saobraćaja, da prati savremena nauĉna dostignuća, vrši transfer znanja i iskustava, razvija naša znanja i
praksu, odreĊuje vizije, ciljeve i naĉine upravljanja bezbednošću saobraćaja. Struĉna javnost ima veliku
odgovornost da stalno podstiĉe struĉne rasprave o bezbednosti saobraćaja, da unapreĊuje stavove i
razvija svest o znaĉaju bezbednosti saobraćaja.
Politiĉka javnost ima podršku graĊana koja je verifikovana na demokratskim izborima. Na osnovu
takve podrške, ova javnost najbolje predstavlja interese graĊana, najbolje moţe da izbalansira njihove
potrebe i utvrdi prioritete. Politiĉka javnost najbolje moţe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u
bezbednost saobraćaja sa ostalim društvenim potrebama. Sa druge strane, politiĉka javnost je nosilac i
pokrovitelj najvaţnijih aktivnosti u upravljanju bezbednošću saobraćaja. Struĉna javnost treba da
pomaţe politiĉkoj javnosti da donese adekvatne odluke.
Zainteresovana finansijska javnost, na osnovu stavova struĉne javnosti i podrške politiĉke javnosti,
obezbeĊuje ili unapreĊuje finansiranje poslova bez-bednosti saobraćaja. Struĉna javnost pomaţe
finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobraćaja, a s ciljem smanjivanja izdataka
i povećavanja profita..
Medijska javnost, na osnovu stavova struĉne javnosti, obezbeĊuje komunikacione kanale ka najširoj
javnosti, ali i ka politiĉkoj i drugim javnostima.
Konaĉno, najšira javnost, pod uticajem struĉnjaka, medija i delom politiĉkih i drugih lidera,
unapreĊuje svoju svest o znaĉaju teme, izgraĊuje ispravne stavove i shvata znaĉaj pojedinih aktivnosti.
Najšira javnost podrţava strategiju i plan koje donosi politiĉka javnost na osnovu struĉnih stavova.
Svrha policijskog rada se postiţe primenom mera zaštite bezbedno-sti i sprovoĊenjem preventivnih
aktivnosti, uz podršku jedinstvene baze podataka o vozilima, vozaĉima, saobraćajnim prekršajima i
saobraćajnim nezgodama. Najvaţnije usluge saobraćajne policije su:
- obezbeĊenje i poboljšanje protoka saobraćaja,
- obezbeĊenje poštovanja utvrĊenog reţima saobraćaja, otkrivanje i obrada delikata u saobraćaju i
saobraćajnih nezgoda,
- saobraćajno inţenjerstvo - podrška bazama podataka, analitiĉko praćenje, predviĊanje, planiranje i
uĉešće u organizovanju bezbednosne zaštite,
- podrška i doprinos optimalnoj obuĉenosti vozaĉa i unapreĊenju bezbed-nosnih svojstava vozila u
saobraćaju,
- podrška i uĉešće u sprovoĊenju programa prevencije bezbednosti saobraćaja i u ostvarivanju posebnih
programa zaštite riziĉnih grupa i ranjivih uĉesnika u saobraćaju,
- iniciranje i pomoć unapreĊenju administrativno-regulativnog ureĊenja bezbednosti saobraćaja, u
skladu sa evropskim standardima,
- podrška drugim organizacionim jedinicama MUP-a i
- upravljanje i stalno unapreĊivanje organizovanosti saobraćajne policije.
Najvaţniji korisnici usluga saobraćajne policije su: graĊani, uĉesnici u
saobraćaju, lokalna samouprava, drţavna administracija, nevladine i druge organizacije, struĉne
organizacije i institucije u oblasti saobraćaja, saobraćajna privre- da i industija vozila, institucije u
oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuće kompanije.
Zadaci saobraćajne policije su:
- saobraćajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobraćaja,
- otkrivanje delikata u saobraćaju i sprovoĊenje saobraćajno-policijskih procedura,
- policijsko obezbeĊivanje saobraćaja u posebnim prilikama,
- saobraćajno inţenjerstvo - analitiĉko praćenje, predviĊanje i podrška u organizovanju bezbednosne
zaštite,
- prevencija i unapreĊenje bezbednosti saobraćaja,
- praćenje sticanja prava uĉešća vozaĉa i bezbednosnih svojstava vozila u saobraćaju,
- iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreĊenje bezbedno-sti saobraćaja,
- posebni programi bezbednosne zaštite u saobraćaju,
- podrška bazama podataka o saobraćaju i saobraćajnim nezgodama,
- uĉešće u izvršavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i
-
organizacija i menadţment saobraćajno-policijskih poslova.



100. Послови безбедности саобраћаја у надлежности ОУП-а.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.


101.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Neposredna kontrola saobraćaja se odnosi na uĉesnike u saobraćaju, vozila i put. Osnovni zadaci
neposredne kontrole saobraćaja su: nadzor nad poštovanjem propisa (posebno nad poštovanjem reţima
saobraćaja), otkrivanje i dokumentovanje saobraćajnih prekršaja.
Najznaĉajnija je neposredna kontrola vozaĉa, ali moţe da obuhvati i pešake, putnike i druge uĉesnike u
saobraćaju. Neposredna kontrola vozaĉa u saobraćaju obuhvata:
1) kontrolu prava uĉešća vozaĉa u saobraćaju: identifikacija vozaĉa, pose-dovanje vaţeće vozaĉke
dozvole za odgovarajuću kategoriju, voţnja pre sticanja prava na upravljanje, poštovanje mera
bezbednosti i zaštitnih mera (voţnja za vreme zabrane upravljanja), poštovanje ograniĉenja (ko-rišćenje
obaveznih pomagala) itd.
2) kontrolu trenutnog psihofiziĉkog stanja vozaĉa: alkoholisanost, upotreba droga, lekova i dr.
psihoaktivnih materija, umor i bolest.
3) kontrolu ponašanja vozaĉa (poštovanja propisa) u saobraćaju.




102.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Neposredna kontrola saobraćaja se odnosi na uĉesnike u saobraćaju, vozila i put. Osnovni zadaci
neposredne kontrole saobraćaja su: nadzor nad poštovanjem propisa (posebno nad poštovanjem reţima
saobraćaja), otkrivanje i dokumentovanje saobraćajnih prekršaja.
Najznaĉajnija je neposredna kontrola vozaĉa, ali moţe da obuhvati i pešake, putnike i druge uĉesnike u
saobraćaju.
Neposredna kontrola vozila u saobraćaju obuhvata:
1) kontrolu prava uĉešća vozila u saobraćaju: identifikacija vozila, posedo-vanje vaţeće saobraćajne
dozvole, sravnjivanje podataka iz saobraćajne dozvole sa obeleţjima vozila itd.
2) kontrolu trenutnog stanja tehniĉke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno
funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola, kontrola primenom tehniĉkih sredstava na licu
mesta, odnosno upućivanje na vanredni tehniĉki pregled.
3) kontrolu tereta: poreklo, vlasništvo tereta, pravilan raspored tereta na vozilu, poštovanje ograniĉenja
u pogledu mase i drugih dimenzija.


103.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Neposredna kontrola saobraćaja se odnosi na uĉesnike u saobraćaju, vozila i put. Osnovni zadaci
neposredne kontrole saobraćaja su: nadzor nad poštovanjem propisa (posebno nad poštovanjem reţima
saobraćaja), otkrivanje i dokumentovanje saobraćajnih prekršaja.
Neposredna kontrola puta obuhvata:
1) kontrolu stanja putnih površina: kolovoza, trotoara, bankina, bermi itd. (udarne rupe na kolovozu,
odroni, prljavštine i druge prepreke koje ugroţavaju prohodnost i bezbednost saobraćaja),
2) kontrola saobraćajne signalizacije: postojanje predviĊenih saobraćajnih znakova, stanje i vidljivost
horizontalne i vertikalne signalizacije, funkci-onisanje semafora itd.
kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela, propusta za vodu, potpornih zidova, ograda,
smerokaza i dr.


104.
Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobraćaja, treba objasniti najvaţnija postupanja
saobraćajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobraćaja:
a)nadzor nad odvijanjem saobraćaja,
b)rutinska (sluĉajna) kontrola vozaĉa (uĉesnika u saobraćaju) vozila i puta,
c)opomena uĉesnika u saobraćaju,
d)novĉana kazna na licu mesta,
e)pokretanje prekršajnog postupka,
f) iskljuĉenje vozaĉa iz saobraćaja,
g)iskljuĉenje vozila iz saobraćaja,
h)otkrivanje i prijavljivanje privrednog prestupa i
i)otkrivane i prijavljivanje kriviĉnog dela.
a) Nadzor nad odvijanjem saobraćaja je najznaĉajniji posao saobraćajnog policajca i obavlja se
neprekidno. Na nadzor otpada najviše vremena u neposrednoj kontroli saobraćaja. Kvalitetan i struĉan
nadzor nad odvijanjem saobraćaja omogućuje struĉno sagledavanje svih problema u sprovoĊenju reţima
saobraćaja i uoĉavanje saobraćajnih prekršaja, Neposrednim prisustvom u saobraćaju, unifor-misani
policajac povećava stepen poštovanja propisa i uoĉava probleme odvijanja saobraćaja. Pravilan i struĉan
nadzor je osnova neposredne kontrole saobraćaja, jer omogućava uoĉavanje saobraćajnh prekršaja i
dalja postupanja. Nadzor nad odvijanjem saobraćaja moţe biti neposredan ili automatski - uz podršku
tehniĉkih ureĊaja za nadzor (video kamere, fotoaparati kojima se snimaju odreĊeni prekršaji i druge
okolnosti u saobraćaju). Mada se, u našim uslovima, nadzor nad odvijanjem saobraćaja vezuje za
policiju, ovaj nadzor mogu da vrše organi za saobraćaj, drugi drţavni organi, javni i privatni sektor,
graĊani i drugi subjekti.
b) Rutinska (sluĉajna) kontrola vozaĉa (uĉesnika u saobraćaju) vozila i puta. To je kontrola sluĉajno
odabranih vozaĉa, vozila ili deonica puta. Dakle, izbor se vrši pre nego što se uoĉi neki prekršaj. Danas
se razlikuju tri pristupa sluĉajnoj kontroli:
- potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobraćaj i nepotrebno umanjivala pravna
sigurnost graĊana (policajci mogu kontroli-sati samo kada su uoĉili prekršaj),
- rutinska kontrola se vrši masovno i niĉim nije ograniĉena: da bi se zahvatilo što više prekršaja
(posebno voţnja pod uticajem alkohola, voţnja pre sticanja prava i sl.), policajcima se daje pravo da
sami vrše izbor koga će kontrolisati i
- rutinska kontrola je ograniĉena i strogo kontrolisana: starešina odreĊuje uĉestalost, odnosno pravilo
sluĉajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobraćaja
5
(svako treće crveno vozilo,
svako peto teretno vozilo i sl.)
c) Opomena uĉesnika u saobraćaju se moţe izricati ako je lice uĉinilo grešku koja nije sankcionisana, ali
moţe biti opasna (npr. upotreba mobilnog telefona za vreme voţnje) ili je lice uĉinilo lakši saobraćajni
prekršaj za koji je predviĊena novĉana kazna na licu mesta i policajac, u skladu sa politikom OUPa
(koju definiše starešina), proceni da će se efekti postići i opomenom.
Novĉana kazna na licu mesta
6
se moţe izreći, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- lice je uĉinilo saobraćajni prekršaj za koji je zakonom predviĊeno kaţnjavanje na licu mesta,
- policajac je uoĉio prekršaj, odnosno moţe ga dokazati,
- lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)
8
i
- lice pristane da plati kaznu.
Kada je uĉinilac prekršaja lice mlaĊe od 16 godina, onda će se novĉanom kaznom propisanom za
uĉinjeni prekršaj kazniti roditelj, usvojilac, odnosno sta-ralac maloletnika, ako je prekršaj uĉinjen kao
posledica propusta duţnog staranja o maloletniku.
9
Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uĉesnika u
saobraćaju), izvršiti opštu kontrolu (vozaĉa i vozila), utvrditi da je lice uĉinilo saobraćajni prekršaj za
koji je zakonom predviĊena novĉana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novĉane
kazne na licu mesta, predoĉiti licu da je uĉinilo prekršaj, saopštiti predviĊenu kaznu i njegova prava (da
plati kaznu na licu mesta, da plati isti iznos u roku od 8 dana, da vodi prekršajni postupak pred
ovlašćenim licem u OUP-u, da uloţi ţalbu i vodi postupak pred sudijom za prekršaje), naplatiti novĉanu
kaznu u zakonom predviĊenom iznosu (ako lice pristane), popuniti Potvrdu o naplaćenoj novĉanoj kazni
i predati je uĉiniocu prekršaja i omogućiti bezbedno ukljuĉivanje u saobraćaj. Ako lice plati novĉanu
kaznu na licu mesta ili plati novĉanu kaznu u predviĊenom roku (8 dana), postupak je završen.
Zakon je predvideo i postupanje u sluĉaju neplaćanja kazne. Ako lice ne plati kaznu na licu mesta,
popunjava se Zapisnik,
11
licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novĉanu kaznu plati u roku 8 dana (na
raĉun) ili da doĊe u OUP radi voĊenja prekršajnog postupka. Na Pozivu se nalazi i obaveštenje da lice
moţe imati branioca, da se prekršajni postupak moţe okonĉati i bez njegovog uĉešća, kao i da će
Zapisnik posle isteka roka za plaćanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Nakon
saĉinjavanja Zapisnika policajac će omogućiti kon-trolisanom licu uvid u sadrţaj i davanje primedbi
koje će policajac što vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. Policajac će ponuditi kontrolisanom
licu da potpiše i uruĉiti mu Zapisnik. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik, policajac će Zapisnik
ostaviti ispod brisaĉa (ili na drugi naĉin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika.
Nakon završenog sluţbenog zadatka (posle patrolne sluţbe), policajac će starešini (ili licu koje starešina
ovlasti) predati Nalog za izvršenje sluţbenog za-datka
12
i Zapisnike o izvršenoj kontroli uĉesnika u
saobraćaju koje je saĉinio tokom smene.
13
Ako lice ne plati novĉanu kaznu u predviĊenom roku, organizaciona jedinica MUP-a ĉiji radnik je uoĉio
prekršaj podnosi SUP-u (sluţbenom licu odreĊenom za voĊenje prekršajnog postupka) Zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka (Zapisnik o izvršenoj kontroli uĉesnika u saobraćaju ima ulogu
Zahteva). Uz Zahtev se prilaţu izvodi iz sluţbenih evidencija i drugi dokazi.
14
Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, sluţbeno lice donosi Zakljuĉak
kojim se prekršajni postupak pokreće. Prekršajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi
sluţbeno lice u OUP-u i donosi Rešenje o prekršaju (odustajanje od postupka, prekid postupka,
odbacivanje Zah-teva ili kaţnjavanje), na koje lice moţe uloţiti Ţalbu. Ako se lice ne ţali, rešenje
postaje pravosnaţno i prekršilac je duţan da uplati novĉanu kaznu na raĉun. Ukoliko lice uloţi Ţalbu,
dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu - veću za prekršaje koji vodi postupak i donosi
rešenje u drugostepenom postupku.
Ako lice ne plati novĉanu kaznu u predviĊenom roku, niti se pojavi u OUP-u, pravosnaţno i izvršno
rešenje o izreĉenoj kazni i Beleška (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se
prvostepenom organu za prekršaje - su-diji za prekršaje (po mestu prebivališta prekršioca). Sudija za
prekršaje sprovodi postupak i donosi Rešenje za prinudno izvršenje (naplata novĉane kazne ili zame-na
zatvorom).
e) Prekršaji su povrede javnog poretka utvrĊene zakonom (saveznim ili republiĉkim) ili drugim
propisima (uredbe, odluke skupštine opštine, Skupštine grada Beograda i skupštine grada) za koje su
propisane prekršajne kazne i zaštitne mere.
15
U Zakonu o prekršajima dati su okviri za prekršajne kazne
i zaštitne mere, kao i za prekršajni postupak, a u zakonima o bezbednosti saobraćaja i drugim zakonima
precizno su opisani delikti i sankcije. Prekršajne sankcije su kazne (novĉana kazna i kazna zatvora),
opomena, zaštitne mere i vaspitne mere. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom, a novĉane
kazne i zaštitne mere (oduzimanje predmeta, zabrana vršenja odreĊenih delatnosti, zabrana pravnom licu
da vrši odreĊene delatnosti, zabrana odgovornom licu da vrši odreĊene poslove, zabrana upravljanja
vozilom na motorni pogon, obavezno leĉenje alkoholiĉara i narkomana i udaljenje stranaca sa drţavne
teritorije) zakonom ili uredbom. Prekršaji su propisani za pravna i fiziĉka lica.
Prekršajni postupak se pokreće, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- lice je uĉinilo saobraćajni prekršaj za koji je Zakonom predviĊeno voĊenje prekršajnog postupka kod
sudije za prekršaje,
- policajac je uoĉio ovaj prekršaj, odnosno OUP moţe dokazati prekršaj,
- lice je dovoljno staro da bude prekršajno odgovorno.
16

Pri tome policajac sprovodi sledeći postupak: bezbedno zaustavlja uĉesnika u saobraćaju (vozilo,
odnosno lice), vrši opštu kontrolu (vozila, tereta i vozaĉa), utvrĊuje da je lice uĉinilo prekršaj za koji je
Zakonom predviĊeno voĊenje prekršajnog postupka, saopštava licu da da je uĉinilo prekršaj, saopštava
predviĊeni postupak (kod sudije za prekršaje), zaprećenu kaznu i njegova prava, saĉinjava Zapisnik o
izvršenoj kontroli uĉesnika u saobraćaju - vozila, predoĉava licu, primenjuje zaštitne mere na licu mesta,
ako su predviĊene Zakonom (iskljuĉenje vozila ili vozaĉa iz saobraćaja, upućivanje na vanredni tehniĉki
pregled i sl.), izdaje odgovarajuću potvrdu i omogućuje bezbedno ukljuĉivanje u saobraćaj.
Policajac starešini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekršaju, o prekršiocu, o
ranijim kaznama, o znaĉaju prekršaja itd.). Starešina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost.
Starešina moţe doneti Zakljuĉak o ispravci Zapisnika o kontroli. OUP obraĊuje Zahtev za pokretanje
prekršajnog postupka i starešina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekršaje koji vodi prekršajni po-stupaki
donosi Rešenje. Kada Rešenje postane pravosnaţno i izvršno, sprovodi se izvršni postupak: ovo rešenje
se unosi u dosije vozaĉa, upisuju se mere u vozaĉku dozvolu, lice plaća izreĉenu kaznu, ide u zatvor, ide
na doobuku itd.
Uĉinilac prekršaja, odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloţe ţalbu na Rešenje. O ţalbi rešava
drugostepeni organ (veće za prekršaje).
f) Iskljuĉenje vozaĉa iz saobraćaja je posebna mera bezbednosti saobraćaja koja ima funkciju direktne
zaštite saobraćaja. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da
upravlja vozilom, i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje, ako upravlja vozilom
za vre-me trajanja izreĉene mere bezbednosti ili zaštitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom
vozila, ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaĉkoj dozvoli, odnosno ako je, s obzirom na
trenutno psiho-fiziĉko stanje (alkoholisan, umoran, pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova,
odnosno bolestan), vozaĉ, po Zakonu, nepodoban da upravlja vozilom. S obzirom na znaĉaj ovog
ovlašćenja, Zakonom je precizno definisan postupak iskljuĉenja vozaĉa iz saobraćaja:
17
bezbedno
zaustaviti vozilo, izvršiti opštu kontrolu vozila, vozaĉa i tereta, utvrditi da su se stekli uslovi za
iskljuĉenje vozaĉa iz saobraćaja, narediti vozaĉu da odmah prekine upravljati vozilom, uzeti podatke o
vozaĉu (podaci za prekršajnu prijavu), privremeno oduzeti vozaĉku dozvolu, izdati potvrdu o
oduzimanju vozaĉke dozvole i narediti vozaĉu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih
vozaĉa) i uveriti se da će vozaĉ da poštuje naredbu (pod pretnjom privoĊenja).
Vozaĉu se, u naznaĉenom roku (najviše 24 sata), vraća vozaĉka dozvola na mestu koje je navedeno u
potvrdi o oduzimanju vozaĉke dozvole. Ako lice, u roku tri dana, ne preuzme vozaĉku dozvolu, dozvola
se šalje u nadleţni OUP koji vodi vozaĉa u evidenciji (odlaţe se u dosije vozaĉa). Policajac kompletira
Prekršajnu prijavu i druge znaĉajne podneske (dokaz o prekršaju, dokaz o prekršiocu, izveštaj o ranijim
kaznama, dokumente o znaĉaju tog prekršaja za bezbednost saobraćaja). Starešina analizira osnovanost i
podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. OUP aktivno uĉestvuje u prekršajnom postupku
(kao stranka). Organ za prekršaje (sudija za prekršaje) donosi Rešenje o prekršaju. Uĉinilac prekršaja i
OUP imaju mogućnost Ţalbe. Pravosnaţno i izvršno Rešenje se ulaţe u dosije vozaĉa.
g) Iskljuĉenje vozila iz saobraćaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaštite
bezbednosti saobraćaja. U zavisnosti od razloga za isk- ljuĉenje vozila iz saobraćaja, Zakonom su
predviĊen naĉin iskljuĉenja: usmeno nareĊenje, pismeno nareĊenje, privremeno oduzimanje saobraćajne
dozvole, odnosno nareĊenje da vozaĉ skine i preda registarske tablice.
U sluĉajevima da policajac uoĉi: tehniĉku neispravnost vozila koja ugroţava i ometa druge uĉesnike u
saobraćaju, nepravilno razmešten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuće dozvole,
narediće vozaĉu da prekine saobraćaj i otkloni neipsravnost. Ukoliko vozaĉ ne otkloni neispravnost,
narediće vozaĉu da iskljuĉi vozilo iz saobraćaja i obezbedi ga na bezbednom mestu.
18
Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureĊaji za upravljanje, ureĊaji za zaustavljanje
ili ureĊaji za spajanje vuĉnog i prikljuĉnog vozila,

odnosno ako su u saobraćajnoj nezgodi oštećeni bitni
ureĊaji na vozilu, iskljuĉiće vozilo iz saobraćaja i uputiti ga na vanredni tehniĉki pregled.
Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duţe od 30 dana), da nema
propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meĊunarodnom konvencijom),
odnosno da su istekle probne tablice, iskljuĉiće vozilo iz saobraćaja tako što će oduzeti saobraćajnu
dozvolu, narediti vozaĉu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju
saobraćajne dozvole i registarskih tablica.
Ako policajac utvrdi da se vozilo kreće putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila, odnosno putem
koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voţnji, narediće da se vozilo iskljuĉi iz saobraćaja i o tome izdati
potvrdu vozaĉu.
U svim sluĉajevima kada policajac iskljuĉije vozilo iz saobraćaja, neophodno je da to uradi po Zakonom
predviĊenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo, izvrši opštu kontrolu vozila, vozaĉa i tereta, utvrdi
da su se stekli uslovi za iskljuĉenje vozila iz saobraćaja, naredi vozaĉu da prekine saobraćaj vozilom,
upiše sve podatke za prekršajnu prijavu, privremeno oduzme saobraćajnu dozvolu, odnosno naredi
skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuću potvrdu.
Treba naglasiti da je iskljuĉenje vozaĉa, odnosno iskljuĉenje vozila iz saobraćaja vrlo znaĉajno
ovlašćenje koje zadire u prava graĊana (sloboda kretanja, odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba
ga primenjivati vrlo obazrivo, uz strogo poštovanje Zakona. U praksi ima mnogo problema u primeni
ovih ov-lašćenja, a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon.
h) Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom i fi-nansijskom poslovanju koja je
prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teţe posledice i koja je propisom nadleţnog organa odreĊena
kao privredni prestup.
23
Privredni prestupi mogu biti odreĊeni zakonom i uredbama. Propis koji utvrĊuje
privredni prestup sadrţi obeleţja privrednog prestupa i kaznu. Za privredni pre- stup moţe biti
odgovorno domaće ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Za privredne prstupe
propisane su samo novĉane kazne i zaštitne mere (javno objavljivanje presude, oduzimanje predmeta,
zabrana pravnom licu da se bavi odreĊenom privrednom delatnošću i zabrana odgovornom licu da vrši
odreĊene duţnosti).
i) Kriviĉno delo je društveno opasno delo koje je zakonom odreĊeno kao kriviĉno delo i ĉija su obeleţja
odreĊena zakonom.
24
Biće kriviĉnog dela je skup posebnih elemenata (obeleţja) kriviĉnog dela.
Elementi bića kriviĉnog dela mogu biti objektivni: naĉin izvršenja (npr. drzak naĉin), sredstva izvršenja
(npr. opasno oruĊe - vozilo), vreme izvršenja (npr. vreme smanjene vidljivosti), mesto (npr. na
nepreglednom putu), liĉnom svojstvu (npr. vozaĉ motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat.
Za kriviĉna dela propisani su kazna zatvora, novĉana kazna i oduzimanje predmeta. Kriviĉni postupak
se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uĉesnik u saobraćaju uĉinio kriviĉno delo.
Najĉešće je reĉ o teškim saobraćajnim nezgodama sa obeleţjima kriviĉnih dela. Na osnovu dokaza,
OUP podnosi Kriviĉnu prijavu koju razmatra javni tuţilac i odluĉuje o pokretanju kriviĉnog postupka.
Sudsko veće sprovodi kriviĉni postupak i donosi presudu.


105.
Iskljuĉenje vozaĉa iz saobraćaja
Ĉlan 279.
Policijski sluţbenik će privremeno iskljuĉiti vozaĉa iz saobraćaja:
1) ako je zbog telesnog, odnosno duševnog stanja oĉigledno smanjena njegova sposobnost za
upravljanje vozilom (umor, bolest, povrede i sl.),
2) ako je pod dejstvom alkohola koje je nedozvoljeno ovim zakonom,
3) ako je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci,
4) ako odbije da se podvrgne ispitivanju, odnosno struĉnom pregledu,
5) ako vozaĉ zahteva analizu krvi, odnosno urina u smislu ovog zakona,
6) ako ne poštuje ograniĉenja koja su mu naloţena ili odreĊena,
7) ako prekoraĉi vreme dozvoljenog trajanja upravljanja vozilom u toku 24 sata,
8) ako se nasilniĉki ponaša u saobraćaju (nasilniĉka voţnja),
9) koji nema vozaĉku dozvolu za kategoriju vozila kojim upravlja, odnosno
ako upravlja vozilom nakon isteka roka vaţenja vozaĉke dozvole, odnosno probne dozvole,
10) koji koristi stranu vozaĉku dozvolu iz ĉijeg sadrţaja se ne moţe utvrditi da li vozaĉ ima pravo na
upravljanje tim vozilom,
11) koji upravlja vozilom za vreme trajanja zaštitne mere ili mere bezbednosti,
12) vozaĉ koji je zateĉen da upravlja vozilom u saobraćaju za vreme trajanja iskljuĉenja.
U sluĉajevima iskljuĉenja iz stava 1. taĉ. 1), 2), 3), 4), 5), 6) i 8) ovog ĉlana, iskljuĉenje traje 24 sata, a u
ostalim sluĉajevima dok traju razlozi zbog kojih je vozaĉ iskljuĉen. U sluĉaju iskljuĉenja vozaĉa iz stava
1. taĉka 7) ovog ĉlana iskljuĉenje traje dok ne prestanu razlozi, a najduţe 24 sata.
Izuzetno od odredbi stava 2. ovog ĉlana iskljuĉenje vozaĉa koji je blago, odnosno umereno alkoholisan
traje 12 sati.
Iskljuĉenje vozaĉa se sprovodi na osnovu naredbe ovlašćenog policijskog sluţbenika.


106.
UtvrĊivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci kod uĉesnika u saobraćaju
Ĉlan 280.
Radi utvrĊivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, policijski sluţbenik moţe
vozaĉa da podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr).
Policijski sluţbenik moţe radi utvrĊivanja prisustva alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci u
organizmu, da pešaka koji neposredno ugroţava bezbednost saobraćaja podvrgne ispitivanju pomoću
odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr).
Vozaĉ, odnosno pešak je duţan da bez odlaganja postupi po nalogu ovlašćenog lica i omogući vršenje
ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava iz st. 1 i 2. ovog ĉlana.
Ukoliko se iz oĉigledno opravdanih razloga ne moţe izvršiti ispitivanje propisano u st. 1. ili 2. ovog
ĉlana, policijski sluţbenik moţe lice da dovede radi struĉnog pregleda u odgovarajuću zdravstvenu
ustanovu. Uĉesnik u saobraćaju duţan je da se podvrgne takvom pregledu.
Uĉesnik u saobraćaju iz st. 1. i 2. ovog ĉlana, koji nakon izvršenog ispitivanja pomoću odgovarajućih
sredstava (alkometar, drogatest i dr.) osporava dobijene rezultate, moţe zahtevati da se izvrši analiza
krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija, u odgovarajućoj ustanovi, o sopstvenom trošku.
Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvrĊeni rezultati ispitivanja.
Bliţe propise u vezi naplate troškova ovog ĉlana, donosi Vlada na predlog ministarstva nadleţnog za
poslove zdravlja.
Ako je utvrĊivanjem sprovedenim prema odredbama ovog ĉlana utvrĊeno da je pod dejstvom alkohola
i/ili psihoaktivnih supstanci, troškove utvrĊivanja snosi uĉesnik u saobraćaju iz st. 1. i 2. ovog ĉlana.
Analizu krvi, urina i/ili drugih telesnih materija u cilju utvrĊivanja sadrţaja alkohola i/ili psihoaktivnih
supstanci u organizmu moţe vršiti samo zdravstvena ustanova koja dobije ovlašćenje za to od
ministarstva nadleţnog za zdravlje.
Zdravstvena ustanova iz stava 8. ovog ĉlana duţna je da analize krvi, odnosno krvi i urina ili drugih
telesnih materija vrši zakonito po pravilima struke i na savestan naĉin.
Ministar nadleţan za poslove zdravlja propisuje uslove koje u pogledu struĉnih kadrova, opreme i
drugih uslova moraju ispunjavati zdravstvene ustanove koje vrše analizu krvi, urina i/ili drugih telesnih
materija u cilju utvrĊivanja sadrţaja alkohola i/ili drugih psihoaktivnih supstanci u organizmu, koje su
zabranjene za upotrebu pre i za vreme voţnje, kao i naĉin uzimanja navedenih uzoraka, shodno
pravilima struke.
Ĉlan 281.
Struĉni pregled uĉesnika u saobraćaju u smislu ovog zakona, jeste pregled kojim se utvrĊuju znaci
poremećenosti u ponašanju koji mogu da prouzrokuju nebezbedno ponašanje u saobraćaju.
Na struĉnom pregledu struĉno lice moţe odrediti da se izvrši analiza telesnih materija, radi utvrĊivanja
prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.
Zdravstvena ustanova, odnosno laboratorija o rezultatima izvršene analize iz stava 2. ovog ĉlana mora
najkasnije u roku od tri dana od dana prijema uzorka dati pismeni nalaz.
O izvršenom struĉnom pregledu, zdravstvena ustanova je duţna, bez odlaganja, dati pismeni nalaz i
mišljenje policijskom sluţbeniku i licu nad kojim je vršen pregled.
Ako zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da u potpunosti izvrši analizu, struĉno obezbeĊene telesne
materije će se dostaviti sluţbenim putem najbliţoj ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno
laboratoriji gde se moţe izvršiti dalja analiza.
Ako je struĉnim pregledom sprovedenim prema odredbama ovog ĉlana utvrĊeno da pokazuje znake
poremećenosti u ponašanju koji mogu da prouzrokuju nebezbedno ponašanje u saobraćaju, troškove
pregleda snosi uĉesnik u saobraćaju.

107.
Zadrţavanje vozaĉa koji su iskljuĉeni zbog psihofiziĉkog stanja
Ĉlan 283.
Vozaĉ kod koga je utvrĊena teška, veoma teška ili potpuna alkoholisanost i/ili je pod dejstvom
psihoaktivnih supstanci, zadrţaće se po naredbi policijskog sluţbenika do otreţnjenja, a najduţe 12 sati.
Mera iz stava 1. ovog ĉlana moţe se primeniti na vozaĉa pod dejstvom alkohola kod koga je utvrĊena i
manja sadrţina alkohola u krvi ako izraţava nameru, odnosno ako postoji opasnost da će nastaviti sa
upravljanjem vozilom nakon što je iskljuĉen iz saobraćaja.
Zadrţavanje je obavezno i za vozaĉa koji odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola i/ili
drugih psihoaktivnih supstanci.
Bliţe propise o uslovima koje mora ispunjavati prostorija za zadrţavanje propisuje ministar nadleţan za
poslove zdravlja uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
108.
Zadrţavanje vozaĉa kod koga postoji namera za dalje ĉinjenje prekršaja i mere za obezbeĊenje
prisustva vozaĉa koji moţe izbeći odgovornost za prekršaj
Ĉlan 284.
Vozaĉ koji je zateĉen u ĉinjenju prekršaja i koji izraţava nameru za dalje ĉinjenje prekršaja, odnosno
koji je nastavio sa ĉinjenjem tog prekršaja, dovešće se nadleţnom organu za prekršaje.
Ako se dovoĊenje iz stava 1. ovog ĉlana ne moţe izvršiti odmah, teritorijalno nadleţna organizaciona
jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova će ovo lice zadrţati najduţe 24 sata.
U cilju osiguranja izvršenja kazne ili zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti, kao i obezbeĊenja
prisustva u prekršajnom postupku, za prekršaje predviĊene ovim zakonom, policijski sluţbenik moţe
licu koje nema prebivalište ili stalni boravak u Republici Srbiji, odnosno licu koje bi odlaskom u
inostranstvo na duţe vreme izbeglo odgovornost za prekršaj propisan ovim zakonom, privremeno
oduzeti putnu ili drugu ispravu za prelazak drţavne granice.
Zadrţavanje isprave iz stava 3. ovog ĉlana moţe trajati do prestanka razloga, a najduţe pet dana.


109.
Snimanje saobraćaja i uĉesnika u saobraćaju korišćenjem odgovarajućih sredstava
Ĉlan 286.
Organ nadleţan za poslove saobraćaja i organ nadleţan za poslove policije, imaju ovlašćenje za
snimanje saobraćaja, u svrhu dokumentovanja saobraćajnih prekršaja, ponašanja uĉesnika u saobraćaju,
praćenja bezbednosti i protoĉnosti saobraća.
Organ nadleţan za poslove saobraćaja moţe, uz prethodno pribavljenu saglasnost organa nadleţnog za
poslove policije, da ovlasti upravljaĉa puta, javno preduzeće i ustanovu za snimanje saobraćaja u svrhu
iz prethodnog stava.
U cilju otkrivanja i dokazivanja prekršaja policijski sluţbenici mogu koristiti vozila sa ili bez spoljnih
obeleţja policije, sa ugraĊenim ureĊajima za utvrĊivanje prekršaja u saobraćaju (vozilo - presretaĉ).
Na vozilo - presretaĉ se, dok vrši utvrĊivanje prekršaja i drugih delikata i njihovo dokumentovanje, ne
odnose odredbe ovog zakona o ograniĉenju brzine kretanja, pod uslovom da time ne ugroţava
bezbednost saobraćaja.
Vozilo - presretaĉ je vozilo sa prvenstvom prolaza kada daje propisane posebne svetlosne i zvuĉne
znake, najmanje jedno plavo trepćuće ili rotaciono svetlo i zvuĉni znak promenljive frekvencije.
Znakovi se daju nakon što prekršaj bude otkriven i dokumentovan u cilju zaustavljanja i daljeg
procesuiranja uĉinioca prekršaja, odnosno drugog delikta.
Bliţe propise o naĉinu upotrebe sredstava za snimanje i njihovim tehniĉkim karakteristikama propisuje
ministar nadleţan za poslove saobraćaja uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.


110.
Merenja osovinskog opterećenja, odnosno ukupne mase
Ĉlan 287.
Policijski sluţbenik koji posumnja u tehniĉku ispravnost vozila moţe uputiti vozilo na kontrolni tehniĉki
pregled.
Policijski sluţbenik odrediće gde će se kontrolni tehniĉki pregled izvršiti vodeći raĉuna o vrsti vozila i
ovlašćenju za vršenje tehniĉkog pregleda koje ima privredno društvo, a posebno o udaljenosti objekta za
vršenje tehniĉkog pregleda.
Vozaĉ je duţan da bez odlaganja postupi po nalogu ovlašćenog lica i omogući vršenje kontrolnog
tehniĉkog pregleda.
Policijski sluţbenik mora prisustvovati vršenju kontrolnog tehniĉkog pregleda, radi preduzimanja
odgovarajućih mera i radnji, u sluĉaju kada se na tom pregledu utvrdi da je vozilo tehniĉki neispravno.
Privredno društvo ovlašćeno za vršenje tehniĉkog pregleda vozila duţno je da o rezultatu kontrolnog
tehniĉkog pregleda, bez odlaganja, obavesti organ ĉiji je sluţbenik uputio vozilo na kontrolni tehniĉki
pregled.
Vozilo na kontrolni tehniĉki pregled moţe uputiti i ovlašćeno lice organa nadleţnog za poslove
saobraćaja.
Ĉlan 288.
Policijski sluţbenik koji posumnja da vozilo ne ispunjava propisane uslove u pogledu osovinskog
opterećenja i ukupne mase vozila izvršiće, odnosno narediće da se izvrše merenja ovih karakteristika
vozila.
Policijski sluţbenik odrediće gde će se merenje izvršiti, vodeći raĉuna o mernom opsegu ureĊaja za
merenje i oĉekivanih vrednosti merenja.
Vozaĉ je duţan da, bez odlaganja, postupi po nalogu ovlašćenog lica i omogući merenja.
Policijski sluţbenik mora prisustvovati merenju radi preduzimanja odgovarajućih mera i radnji, u
sluĉaju kada se merenjem utvrdi da vozilo ne ispunjava propisane uslove iz stava 1. ovog ĉlana.
Vozilo na merenje moţe uputiti i ovlašćeno lice organa nadleţnog za poslove saobraćaja.
Troškove merenja, u sluĉaju da je na merenju utvrĊeno da vozilo ne ispunjava propisane uslove iz stava
1. ovog ĉlana, snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila, a u sluĉaju da je na merenju utvrĊeno da vozilo
ispunjava uslove, organ ĉije je sluţbeno lice naloţilo merenje.


111. Iskljuĉenje vozila iz saobraćaja
Ĉlan 289.
Policijski sluţbenik će iskljuĉiti iz saobraćaja vozilo:
1) kod koga je tehniĉki neispravan ureĊaj za upravljanje ili ureĊaj za zaustavljanje, odnosno kod koga su
u tolikoj meri tehniĉki neispravni i drugi ureĊaji i oprema, da mogu ugroziti bezbednost saobraćaja i
ţivotnu sredinu,
2) koje ima nepropisno smešten, obeleţen ili priĉvršćen teret,
3) koje je opterećeno preko svoje nosivosti za više od 5%,
4) ako ne obavlja vanredni prevoz u skladu sa uslovima navedenim u odobrenju o vanrednom prevozu,
5) kojim se vrši probna voţnja suprotno uslovima datim u dozvoli,
6) koje se vuĉe na nepropisan naĉin,
7) koje ne ispunjava uslove u pogledu dimenzija, najveće dozvoljene ukupne mase ili osovinskog
opterećenja, odnosno koje sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije (duţina, širina i visina)
za pojedine vrste vozila, odnosno kada nema odgovarajuću posebnu dozvolu,
8) vozilo koje ima, suprotno odredbama ovog zakona, ugraĊene ureĊaje za davanje posebnih svetlosnih i
zvuĉnih znakova, a vozaĉ ureĊaje ne ukloni u roku kojim mu je to odreĊeno naredbom policijskog
sluţbenika,
9) koje nije upisano u jedinstveni registar vozila ili mu je istekao rok vaţenja registracione nalepnice,
odnosno potvrde o korišćenju tablica za privremeno oznaĉavanje,
10) koje je umesto registarskim tablicama oznaĉeno nepropisnim tablicama,
11) kojim se obavlja probna voţnja bez dozvole,
12) koje je registrovano u inostranstvu, a nije osigurano u skladu sa propisima Republike Srbije o
obaveznom osiguranju vozila,
13) koje nije podvrgnuto kontrolnom tehniĉkom pregledu na koji je upućen,
14) koje nije podvrgnuto merenju osovinskog opterećenja, odnosno ukupne mase na koje je upućeno,
15) koje je pojedinaĉno proizvedeno ili prepravljeno, a nije izvršeno ispitivanje i izdato uverenje o
ispitivanju,
16) koje je prethodno iskljuĉeno iz saobraćaja za vreme dok iskljuĉenje traje.
Troškove smeštaja putnika i obezbeĊenja vozila i tereta snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila koje je
iskljuĉeno iz saobraćaja.
Policijski sluţbenik iskljuĉiće iz saobraćaja prevozno sredstvo koje ovim zakonom nije odreĊeno kao
vozilo, a kreće se po putu.
Ĉlan 290.
Policijski sluţbenik će narediti vozaĉu koji se kreće na putu na kome kretanje te vrste vozila, odnosno
tom vozilu, nije dozvoljeno, da bez odlaganja najkraćim putem napusti taj put.
Vozaĉ mora postupati po naredbi iz stava 1. ovog ĉlana.
Ukoliko vozaĉ ne postupi po naredbi iz stava 2. ovog ĉlana, policijski sluţbenik iskljuĉiće vozilo iz
saobraćaja.
Ako vozilo ugroţava ili ometa bezbednost saobraćaja, odnosno kada se radi o preduzimanju izuzetno
hitnih mera radi obezbeĊenja javnog reda i mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti
za ţivot i zdravlje ljudi ili opasnosti za imovinu, odnosno ţivotnu sredinu, policijski sluţbenik će
preduzeti mere da se vozilo ukloni o trošku vlasnika, odnosno korisnika.
Ĉlan 291.
Policijski sluţbenik narediće vozaĉu koji se kreće po putu ili delu puta na kome je obavezna upotreba
zimske opreme, odnosno lanaca za sneg, a iste ne upotrebljava i time ugroţava ili moţe ugroziti
nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, da ih upotrebi.
Vozaĉ mora postupati po naredbi iz stava 1. ovog ĉlana.
Ukoliko vozaĉ ne postupi po naredbi iz stava 2. ovog ĉlana policijski sluţbenik iskljuĉiće vozilo iz
saobraćaja, odnosno, po mogućnosti, uputiće ga na put gde upotreba zimske opreme nije neophodna.
Ĉlan 292.
Iskljuĉivanje vozila, odnosno otklanjanje razloga za iskljuĉenje, obavlja se na mestu i na naĉin da se ne
ometa saobraćaj, odnosno ne ugroţava bezbednost saobraćaja.
Ukoliko je razlog za iskljuĉenje nastao na delu puta gde nije moguće ostvariti uslove iz stava 1. ovog
ĉlana, policijski sluţbenik će narediti vozaĉu da odveze vozilo do najbliţeg mesta gde je to moguće, pod
nadzorom policijskog sluţbenika.
Iskljuĉenje vozila traje do prestanka razloga za iskljuĉenje.
Kada je vozilo iskljuĉeno iz saobraćaja zbog tehniĉke neispravnosti utvrĊene na kontrolnom tehniĉkom
pregledu, vanredni tehniĉki pregled se po pravilu obavlja u privrednom društvu u kom je izvršen
kontrolni tehniĉki pregled. Izuzetno, teritorijalno nadleţna organizaciona jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova moţe dozvoliti da se vanredni tehniĉki pregled izvrši i u drugom privrednom
društvu ovlašćenom za vršenje tehniĉkog pregleda, kada je to zbog okolnosti sluĉaja celishodno,
odnosno opravdano.
Policijski sluţbenik koji iskljuĉi vozilo oduzeće registarske tablice, a vozaĉ je duţan da mu iste preda.
Policijski sluţbenik, uz pristanak vozaĉa, moţe skinuti registarske tablice.
Ukoliko vozaĉ ne izvrši naredbu iz stava 5. ovog ĉlana, policijski sluţbenik će vozaĉa dovesti
nadleţnom organu za prekršaje i angaţovati struĉno lice, da o trošku vozaĉa, skine registarske tablice.
Ukoliko se dovoĊenje iz stava 6. ovog ĉlana ne moţe izvršiti odmah, teritorijalno nadleţna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova će ovo lice zadrţati najduţe 24 sata.
Teritorijalno nadleţna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova duţna je da vodi
evidencije o vozilima iskljuĉenim iz saobraćaja i oduzetim registarskim tablicama.
Policijski sluţbenik koji je oduzeo registarske tablice zbog iskljuĉenja vozila, duţan je da vozaĉu izda
potvrdu o oduzimanju registarskih tablica.
Teritorijalno nadleţna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova ĉiji je policijski
sluţbenik oduzeo registarske tablice duţna je vratiti registarske tablice vlasniku, odnosno korisniku
vozila, kada utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je vozilo iskljuĉeno.
Ako vozaĉ, odnosno vlasnik vozila ne otkloni razloge i ne zahteva vraćanje registarskih tablica, organ
unutrašnjih poslova ĉiji je policijski sluţbenik oduzeo registarske tablice, nakon isteka roka od 30 dana
od dana isteka vaţenja registracione nalepnice, oduzete registarske tablice vratiće organu kod kojeg se
vozilo vodi u evidenciji.
Ukoliko iskljuĉeno vozilo ugroţava ili ometa bezbednost saobraćaja, odnosno kada se radi o
preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeĊenja javnog reda i bezbednosti ili radi otklanjanja
neposredne opasnosti za ţivot i zdravlje ljudi ili imovine, odnosno ţivotne sredine, a vozaĉ odbije ili
nije u mogućnosti da ukloni vozilo, policijski sluţbenik će preduzeti mere da se vozilo ukloni o trošku
vlasnika, odnosno korisnika.
Ĉlan 293.
Policijski sluţbenik moţe, za razumno vreme, a najduţe 30 minuta, privremeno da zabrani kretanje
vozila ili grupe vozila, iza kojih se, zbog spore voţnje, stvorila kolona vozila.
Vozaĉ iz stava 1. ovog ĉlana duţan je da postupi po naredbi policijskog sluţbenika iz stava 1. ovog
ĉlana.
Vozila iz stava 1. ovog ĉlana moraju biti zaustavljena na mestu gde ne ugroţavaju i ne ometaju
odvijanje saobraćaja na putu, a po pravilu van kolovoza.


112.
Otklanjanje, odnosno spreĉavanje nastanka opasnosti na putu
Ĉlan 294.
Kada se u kontroli saobraćaja utvrdi postojanje neposredne opasnosti po uĉesnike u saobraćaju, nadleţni
organ unutrašnjih poslova narediće upravljaĉu puta da preduzme mere za otklanjanje neposredne
opasnosti po uĉesnike u saobraćaju na putu, odmah po saznanju o postojanju takve opasnosti i o tome će
obavestiti organ nadleţan za nadzor nad stanjem puteva.
Organ koji vrši nadzor nad stanjem puteva duţan je da se stara da se otklone nastale opasnosti na putu u
skladu sa svojim nadleţnostima.
Upravljaĉ puta, duţan je da bez odlaganja postupi po naredbi iz stava 1. Ovog ĉlana i preduzme mere za
otklanjanje opasnosti, a ako nastalu opasnost nije moguće otkloniti u kratkom roku, da preduzme mere
da se spreĉi nastajanje opasnosti po uĉesnike u saobraćaju.
O preduzetim merama i izvršenim radnjama upravljaĉ puta duţan je da izvesti organ koji je naredbu
izdao.

113.
Privremeno oduzimanje predmeta, odnosno dokaza o uĉinjenom prekršaju
Ĉlan 295.
Policijski sluţbenik moţe u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, radi dokumentovanja i
dokazivanja prekršaja i drugih delikta, privremeno, a najduţe 24 sata, od uĉinioca prekršaja, odnosno
drugog delikta, oduzeti ispravu podobnu za dokazivanje protivpravnog ponašanja.
Oduzetu ispravu iz stava 1. ovog ĉlana teritorijalno nadleţna organizaciona jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova, nakon isteka roka iz stava 2. ovog ĉlana, bez odlaganja dostavlja pravnom, odnosno
fiziĉkom licu od koga je oduzeta isprava po propisima koji vaţe za liĉno dostavljanje.

114.
Uklanjanje nepropisno zaustavljenih, odnosno parkiranih vozila
Ĉlan 296.
Ukoliko policijski sluţbenik u kontroli saobraćaja zatekne vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno
odredbama ovog zakona, narediće vozaĉu, ukoliko je prisutan, da odmah ukloni vozilo, pod pretnjom
prinudnog izvršenja.
Ukoliko vozaĉ nije prisutan na licu mesta iz stava 1. ovog ĉlana policijski sluţbenik će doneti rešenje u
pisanoj formi kojim će naloţiti uklanjanje vozila u roku koji ne moţe biti kraći od tri minuta. Primerak
rešenja o nalaganju uklanjanja vozila postavlja se na vidno mesto vozila i time se smatra da je isto
uruĉeno vozaĉu.
Naknadno uklanjanje ili uništenje ovog rešenja ne utiĉe na valjanost njegove dostave.
Ukoliko policijski sluţbenik i nadleţni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video nadzora ili
foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, doneće
rešenje u elektronskoj formi kojim će naloţiti uklanjanje vozila u roku koji ne moţe biti kraći od tri
minuta. Rešenje se dostavlja licu koje obavlja uklanjanje vozila koje isto postavlja na vidno mesto
vozila i time se smatra da je isto uruĉeno vozaĉu.
Ukoliko vozaĉ, u roku odreĊenim rešenjem iz stava 2. ovog ĉlana, ne ukloni vozilo, policijski sluţbenik
će ukloniti vozilo na za to odreĊeno mesto, o trošku vozaĉa ili vlasnika, odnosno korisnika vozila.
Policijski sluţbenik, odnosno zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave nadleţan za poslove
saobraćaja, na naĉin predviĊen u prethodnim stavovima ovog ĉlana, postupiće i kada u kontroli
saobraćaja na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila zatekne
odbaĉeno vozilo.
Obavljanje poslova uklanjanja vozila iz stava 1. ovog ĉlana organ jedinice lokalne samouprave moţe
poveriti pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava propisane uslove za to.
Pravno lice, odnosno preduzetnik iz stava 5. ovog ĉlana su odgovorni za sve nastale štete od
zapoĉinjanja uklanjanja do preuzimanja vozila od strane vozaĉa ili vlasnika, odnosno korisnika vozila.
Uklanjanje vozila će se prekinuti ako se vozaĉ pojavi na licu mesta i prihvati da ukloni vozilo.
U sluĉaju iz stava 7. ovog ĉlana vozaĉ snosi troškove prethodno preduzetih radnji.
Bliţe propise o uslovima koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši uklanjanje vozila iz ovog ĉlana,
kao i o naĉinu uklanjanja i ĉuvanja vozila, propisanim evidencijama o uklonjenim vozilima i preduzetim
radnjama na uklanjanju donosi ministar nadleţan za poslove saobraćaja uz saglasnost Ministarstva
unutrašnjih poslova.
Vlada odreĊuje visinu naknade za uklanjanje vozila na predlog ministarstva nadleţnog za trgovinu i
usluge.
Lokalna samouprava ne moţe svojom odlukom da odredi veću visinu naknade za uklanjanje vozila nego
što je to propisano odlukom Vlade.
Lice koje vrši uklanjanje, odnosno premeštanje vozila ne sme odrediti veću visinu naknade za
uklanjanje vozila nego što je to propisano odlukom Vlade.


115.
Regulisanje saobraćaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobraćaja, a posebno
obezbeĊuje projektovanje, postavljanje i poštovanje reţima saobraćaja. Pri tome se pod reţimom
saobraćaja podrazumeva skup pravila, ograniĉenja i zabrana kojima se ureĊuje naĉin odvijanja
saobraćaja i naĉin ko-rišćenja saobraćajnih površina. Saobraćaj se reguliše opštim pravilima saobraćaja
koja su utvrĊena u meĊunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbedno-sti saobraćaja na
putevima, saobraćajnim znakovima i drugom opremom i ureĊajima koji omogućuju optimalno
korišćenje saobraćajnih površina (detektori, automatski brojaĉi, senzori, kamere, izmenljiva
signalizacija itd.). Opisano regulisa-nje saobraćaja vrši nadleţni organ za saobraćaj (republiĉko
ministarstvo za magistralne i regionalne puteve, a opštinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve).
Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobraćaja podrazumeva se propisno izdavanje
nareĊenja uĉesnicima u saobraćaju, od strane ovlašćenog lica, u skladu sa meĊunarodnim sporazumima,
zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uĉesnicima u saobraćaju daju ovlašćena
sluţbena lica). Neposredno (interventno) regulisanje saobraćaja se vrši poloţajem tela, zvuĉnim i
svetlosnim znacima i pokretima ruku. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlašćenog lica
(policajac, vojnik, školska saobraćajna patrola, saobraćajna patrola graĊana ili radnici preduzeća za
puteve), opravdan je termin „neposredno". Sa druge strane, ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno
(jer saobraćaj mora biti regulisan pravilima saobraćaja i tehniĉkim sredstvima, bez ovlašćenog lica, u
svim situacijama koje su predvidive), pa je opravdano koristiti obeleţje „interventno".
Kada se i zbog ĉega sprovodi interventno regulisanje saobraćaja? Najĉešće se interventno
regulisanje saobraćaja sprovodi u sledećim sluĉajevima:
- u raskrsnicama da bi se omogućilo bezbedno ukrštanje saobraćajnih tokova,
- da se omogući bezbedno ulivanje vozila u saobraćaj, da se omogući ili pospeši protoĉnost saobraćaja,
- da se omogući bezbedno kretanje odreĊenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom, opasni i
vangabaritni tereti i sl.),
- da se omogući kretanje ranjivih uĉesnika u saobraćaju (deca, stara lica, hendikepirana lica i sl.),
- da se obezbede odreĊene zone (zone škola, radovi na putu i sl.) i situacije (uviĊaj saobraćajne nezgode,
odrţavanje puta i sl.),
- da se omogući bezbedno odstupanje od reţima saobraćaja (kratko - dok postoje razlozi za odstupanje),
- da se omogući bezbedna promena reţima saobraćaja (u periodu uvoĊenja novog reţima dok ga uĉesnici
u saobraćaju ne prihvate),
- da se omogući bezbedna kontrola saobraćaja itd.

116.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Pod upravnim poslovima bezbednosti saobraćaja podrazumevaćemo one poslova koji se odnose na
sprovoĊenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke, odnosno po sluţbenoj duţnosti. Za naše
potrebe se mogu razlikovati sle-deće grupa upravnih poslova bezbednosti saobraćaja:
- upravni poslovi u oblasti vozila,
- upravni poslovi u oblasti vozaĉa,
- inspekcijsko tehniĉki upravni poslovi i
- ostali upravni poslovi.
Najznačajniji upravni poslovi u oblasti vozila su:
- prva registracija motornih i prikljuĉnih vozila i vozila na motorni pogon,
- produţenje vaţenja registracije vozila,
- promena vlasnika vozila,
- promena tehniĉkih podataka o vozilu,
- odjava vozila,
- zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka),
- registracija vozila sa drugih registracionih podruĉja,
- registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavništava,
- privremena registracija vozila (RP),
- izdavanje privremene registarske tablice (RPE),
- izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*,
- registracija vangabaritnih vozila,
- registracija motocikla,
- izdavanje treće tablice za lake prikolice,
- izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i šasije (PoUputstvuSupa),
- izdavanje naloga za ispitivanje vozila,
- izdavanje uverenja o vozilima,
- izdavanje duplikata saobraćajnih dozvola i
- upravni postupak poništenja registracije
Prva registracija motornih i prikljuĉnih vozila obuhvata sledeće poslove:
- provera svih pisanih podnesaka,
- provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila, vozila pod hipotekom i sl.),
- pridruţivanje registarske oznake vozilu,
- upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruĉni registar,
- popunjavanje obrasca saobraćajne dozvole,
- nošenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a,
- provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila
- formiranje dosijea vozila,
- izdavanje saobraćajne dozvole i
- izdavanje registarskih tablica.
Produţenje vaţenja registracije vozila je upravni postupak koji se reali-zuje svake godine za motorna
i prikljuĉna vozila. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuĉivo u poljoprivredi,
motokultivatori, radne mašine, zapreţna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleţu
ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika.
Promena vlasnika vozila. Prilikom otuĊenja ili kupovine vozila, vlasnik vozila je duţan da tu promenu
prijavi nadleţnom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobraćajnoj dozvoli).
Pored zahteva za promenu vlasnika vozila, vlasnik vozila podnosi i sledeće dokaze:
1) dokaz o poreklu vozila (stara saobraćajna dozvola),
2) dokaz o vlasništvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument),
3) dokaz o plaćenim daţbinama (porez na promet i sl.) i naknadama koštanja (saobraćajna dozvola, a po
potrebi i registarske tablice).
Stara saobraćajna dozvola se ulaţe u dosije vozila, izdaje se nova saobraćajna dozvola novom vlasniku
vozila. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste, osim ako se menja registraciono podruĉje ili
ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu.
Promena tehniĉkih podataka o vozilu. Ukoliko se vozilo znaĉajno ošteti, doĊe do havarije vitalnih
delova vozila ili se promene obeleţja vozila (blok motora, deo šasije na kome se nalazi utisnuta oznaka
šasije, promena boje vozila, promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl.), vlasnik vozila je
duţen da podnese zahtev za promenu tehniĉkih podataka o vozilu. Uz ovaj zahtev prilaţu se dokazi o
promeni tehniĉkih podataka, a ako se radi o promeni motora ili šasije vozila, podnosi se i dokaz o
poreklu i vlasništvu tog dela vozila.
Odjava motornih i prikljuĉnih vozila vrši se u sledećim sluĉajevima:
- kada se vozilo otuĊi i menja registraciono podruĉje,
- kada vlasnik vozila, odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivališta (fiziĉka
lica), odnosno sedište (pravna lica) - preseli se u drugo registarsko podruĉje,
- ako je vozilo nestalo,
- ako je vozilo uništeno,
- ako je vozilu istekla registracija, odnosno saobraćajne dozvola istekla duţe od 30 dana i
Vlasnik vozila je duţan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu, da preda registarske tablice i
saobraćajnu dozvolu. Nadleţni organ upisuje u saobraćajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno, i da su
registarske tablice vraćene i vraća saobraćajnu dozvolu vlasniku, odnosno nosiocu prava raspolaganja.
Zamena registarskih tablica u sluĉaju gubitka ili nestanka. Ukoliko doĊe do gubitka, oštećenja
ili nestanka jedne ili obe registarske tablice, vlasnik vozila je duţan da to prijavi nadleţnom organu.
Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom
oznakom. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobraćajna dozvola, a stara dozvola se ulaţe u
dosije vozila. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana
prijavljivanja. Ovo je posebno znaĉajno zbog ĉinjenice da se registarske tablice ĉesto otuĊuju radi
prevoza poĉinilaca kriviĉnih dela.
Registracija motornih i prikljuĉnih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruĉja za
vozila koja su kupljena, ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruĉju ili se
vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruĉja, neophodno je promeniti registarske tablice i
saobraćajnu dozvolu. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruĉju (vraća regi-
starske tablice i u saobraćajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno), a zatim podnosi zahtev za
registraciju vozila. Ukoliko je vaţila ranija registracija, onda vlasnik ne plaća osiguranje, niti naknade za
puteve i druge naknade (već su uplaćene). MeĊutim, uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za
registarske tablice i saobraćajnu dozvolu. OUP izdaje nove registarske tablice i saobraćajnu dozvolu, a
staru saobraćajnu dozvolu zadrţava u dosijeu vozila. Ukoliko je stara registracija istekla, vlasnik plaća
sve daţbine i prilaţe dokaze o osiguranju i tehniĉkoj ispravnosti.
Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavništava se vrši pod posebnim
uslovima i za njih se vodi posebna evidencija.
Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuĉnih vozila ĉiji su
vlasnici stranci koji privremeno borave u našoj zemlji, na osnovu vaţeće putne isprave. Uz zahtev za
privremenom registracijom, vlasnik vozila prilaţe i Rešenje carine o privremenom uvozu (za uvezena
vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj
istiĉe privremena registracija. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila.
Privremena registracija vozila, odnosno produţenje privremene registracije vrši se svake godine.
Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naše
zemlje, posle završenog boravka stranog drţavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja će se
registrovati u drugoj zemlji.
Izdavanje tablica sa oznakom „PROBA" odnosi se na motorna i prikljuĉna vozila koja još nisu
registrovana, a treba da uĉestvuju u saobraćaju na putu. To su prepravljana ili popravljana vozila koja
idu na probnu voţnju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava, vozila koja se kreću od
mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladišta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika.
Nadleţni organ moţe poveriti zainteresovanom preduzeću da, u njegovo ime, izdaje tablice sa
oznakom „PROBA". Uz tablice sa oznakom „PROBA" izdaje se Potvrda o korišćenju probnih tablica na
period koji se raĉuna u danima i ne moţe biti duţi od 15 dana. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu
vaţenja (do 15 dana), o vozaĉima koji će upravljati vozilom u tom periodu, o putu kojim će se kretati
vozilo (deonice) i vremenu kada će se ovaj prevoz realizovati. Vozila sa oznakom proba podleţu
posebnom obaveznom - dnevnom osiguranju.
Tablice sa oznakom „PROBA" su od kartona i posle upotrebe se ne vraćaju, već ih korisnik
uništava.
Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuĉna vozila koja ne ispunjavaju
propisane uslove u pogledu dimenzija (duţina, širina, visina), mase (najveća dozvoljena masa prelazi 40
tona) i osovinskih opterećenja. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim
slovima i brojevima. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaĊaju ova vozila od
procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje).
Registracija motocikla vrši se pod istim uslovima kao i registracija vozila, s tim što se za
motocikle izdaje jedna registarska tablica ĉetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla).
Izdavanje trećih tablica za lake prikolice. Da bi se mogle koristiti u javnom saobraćaju lake
prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom
registarskom oznakom vuĉnog vozila (treća tablica). Za lake prikolice se ne izdaje saobraćajna dozvola,
niti posebna potvrda, već se u saobraćajnu dozvolu vuĉnog vozila upisuje da je izdata treća tablica.
Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i šasije je veoma vaţan upravni posao i odnosi se
na vozila kod kojih je oznaka motora ili šasije uništena, oštećena, prepravljana ili nije ni postojala. Kada
se ova ĉinjenica utvrdi na redovnom tehniĉkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje
se u regi-stracionom listu. S obzirom na to da se na tehniĉkom pregledu ne moţe struĉno i pouzdano
utvrditi identifikacija vozila, vozilo ne moţe biti registrovano u redovnom postupku.
Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora, odnosno
šasije, sa svim dokazima koji mogu pomoći u identifikaciji. OUP vrši identifikaciju vozila, a na osnovu
nalaza veštaka ili struĉnog lica. Kada je izvršena pouzdana identifikacija vozila, starešina SUP-a izdaje
nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Oznake
ukucavaju posebno ovlašćeni servisi, a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a), tako
da se ove oznake uvek razlikuju od meĊunarodnih oznaka vozila (VIN).
Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za
vozila koja se pojedinaĉno izraĊuju (najĉešće se lake prikolice izraĊuju u zanatskim radnjama ili liĉno).
S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uĉešće u
saobraćaju, neophodno je da se izvrši pojedinaĉno ispitivanje vozila (tzv. „atest"). Ispitivanje vozila vrše
posebno ovlašćene organizacije (najĉešće nauĉni instituti i fakulteti). Pri registraciji vozila prilaţe se i
dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaţe u dosije vozila.
Izdavanje uverenja o vozilima vrši se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica, a
na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. Najĉešće se izdaju uverenja o vlasništvu vozila, o
broju motora i broju šasije, o poreklu vozila, o prvoj registraciji, o registraciji, o osiguranju itd.
Izdavanje duplikata saobraćajne dozvole se vrši u sluĉajevima gubitka saobraćjne dozvole, na
zahtev stranke (izjava), na osnovu dosijea vozila.
10
U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traţi
duplikat saobraćajne dozvole, mesto, vreme i naĉin nestanka saobraćajne dozvole. Na novoj
saobraćajnoj dozvoli se upisuje „DUPLIKAT".
Upravni postupak poništenja registracije se vrši po sluţbenoj duţnosti, a na osnovu saznanja da je
registracija vozila izvršena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije.
Na primer, ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasništvu vozila bili neispravni,
pristupa se proveri (po potrebi i veštaĉenju).


117.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Pod upravnim poslovima bezbednosti saobraćaja podrazumevaćemo one poslova koji se odnose na
sprovoĊenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke, odnosno po sluţbenoj duţnosti. Za naše
potrebe se mogu razlikovati sle-deće grupa upravnih poslova bezbednosti saobraćaja:
- upravni poslovi u oblasti vozila,
- upravni poslovi u oblasti vozaĉa,
- inspekcijsko tehniĉki upravni poslovi i
- ostali upravni poslovi.
Najznaĉajniji upravni poslovi u oblasti vozaĉa su:
- izdavanje novih vozaĉkih dozvola,
- zamena inostranih vozaĉkih dozvola za nacionalnu vozaĉku dozvolu,
- upisivanje novopoloţenih kategorija,
- produţenje vaţnosti vozaĉke dozvole,
- izdavanje duplikata vozaĉke dozvole,
- izdavanje vozaĉkih dozvola za vozaĉe traktora,
- izdavanje potvrde o poznavanju saobraćajnih propisa (PSP),
- izdavanje instruktorskih dozvola,
- prijava/odjava vozaĉa (zbog promene prebivališta),
- upućivanje vozaĉa na kontrolni zdravstveni pregled,
- oduzimanje vozaĉkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga),
- izdavanje uverenja i
- donošenje rešenja o poništenju vozaĉke dozvole ili ispita.

Svaki od nabrojanih struĉnih poslova je sloţen i podrazumeva sprovoĊenje propisanih procedura.
Izdavanje nove vozaĉke dozvole obuhvata sledeće poslove:
- provera svih pisanih podnesaka,
- pridruţivanje oznake - broja vozaĉu,
- upisivanje osnovnih podataka o vozaĉu u ruĉnu evidenciju,
- popunjavanje obrasca vozaĉke dozvole,
- provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaĉke dozvole (evidencije o zaštitnim merama i merama
bezbednosti).
- unošenje podataka o vozaĉu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a,
- formiranje dosijea vozaĉa i
- izdavanje vozaĉke dozvole
Zamena inostranih vozaĉkih dozvola se vrši na zahtev lica (naših graĊana ili stranaca) koja su
poloţila vozaĉki ispit u nekoj stranoj zemlji, poseduju inostranu vozaĉku dozvolu i ţele da je zamene
našom nacionalnom dozvolom.
Uz zahtev za zamenu inostrane vozaĉke dozvole prilaţu se i sledeći dokumenti:
1) inostrana vozaĉka dozvola,
2) overen prepis inostrane vozaĉke dozvole,
3) dokaz da je lice boravilo duţe od 6 meseci u zemlji ĉiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaĉki
ispit),
4) vaţeće lekarsko uverenje,
5) dve istovetne fotografije,
6) dokaz o uplaćenoj naknadi troškova vozaĉke dozvole i o uplaćenim daţbinama (takse) i
liĉna karta (na uvid).
Upisivanje novopoloţenih kategorija u vozaĉku dozvolu vrši se kada vozaĉ (koji ima vozaĉku
dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaĉa) naknadno poloţi neku drugu kategoriju. Vozaĉ, uz zahtev,
prilaţe vozaĉku dozvolu i dokaz o novopoloţenoj kategoriji. Zahtev i uverenje o novopoloţenoj
kategoriji se ulaţe u dosije vozaĉa, to se unosi u evidencije vozaĉa, a u vozaĉku dozvolu se upisuje
(overava) nova kategorija.
Produţenje vaţnosti vozaĉke dozvole se vrši na zahtev stranke kojoj je istekla vaţnost vozaĉke
dozvole. Vozaĉka dozvola se izdaje sa rokom vaţenja od 10 godina. Ovaj rok se moţe smanjiti na
osnovu lekarskog uverenja (ne kraće od jedne godine). Licima koja su navršila 65 godina vozaĉka
dozvola se izdaje sa rokom vaţenja od 3 godine, odnosno rokom koji je odreĊen lekarskim uverenjem.
Za redovno produţenje vaţenja vozaĉke dozvole podnosi se zahtev, a po potrebi i dve fotografije i
drugi prilozi (dokazi o uplaćenim daţbinama i naknadama, lekarsko uverenje i sl.). Lica starija od 65
godina, pri svakom produţenju vaţnosti vozaĉke dozvole prilaţu i lekarsko uverenje.
Izdavanje duplikata vozaĉke dozvole se vrši ukoliko vozaĉ izgubi ili mu nestane vozaĉka
dozvola. Vozaĉ prilaţe i izjavu o okolnostima nestanka, odnosno gubitka vozaĉke dozvole. Na vozaĉkoj
dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi, drugi itd.). Zahtev se odlaţe i ova
ĉinjenica se upisuje i u dosije vozaĉa. Treba napomenuti da vozaĉi veoma ĉesto, zadrţavajući vozaĉku
dozvolu (original), zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom
(zaštitne mere ili mere bezbednosti). Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova
neposredne kontrole saobraćaja.
Izdavanje vozaĉkih dozvola za vozaĉe traktora se vrši na osnovu uvere-nja o poloţenom ispitu
za vozaĉe traktora. Ova dovzloa se razlikuje od vozaĉke dozvole, jer na njenoj trećoj strani nisu svrstane
kategorije vozila.
Izdavanje povrde o poznavanju saobraćajnih propisa (PSP) vrši se na osnovu poloţenog testa o
poznavanju saobraćajnih propisa. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom, radnom
mašinom i motokultivatorom. Danas veliki broj kandidata za vozaĉe polaţe PSP test i koristi mogućnost
da, na osnovu Potvrde o poznavanju saobraćajnih propisa, skrati program obavezne obuke za vozaĉa.
Izdavanje instruktorske dozvole vrši OUP na zahtev stranke koja prilaţe dokaze o ispunjavanju
sledećih uslova:
1) da je poloţila ispit za vozaĉa instruktora,
2) da je navršila 23 godine starosti,
3) da ima odgovarajuću struĉnu spremu (specijalizacija saobraćajne struke - peti stepen za vozaĉa
instruktora),
4) da ima 3 godine vozaĉku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje
instruktorska dozvola i
5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaţno osuĊivana za kriviĉna dela ugroţavanja bezbednosti
saobraćaja.
Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaţenja od 3 godine, a nakon toga se produţava.
Prijava i odjava vozaĉa zbog promene prebivališta se vrši na zahtev vozaĉa kada promeni
prebivalište - preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaĉa. Vozaĉ je duţan da se
prijavi u novom mestu prebivališta, a novi sekretarijat će od prethodnog sekretarijata zatraţiti dosije
vozaĉa i vozaĉa upisati u svoju evidenciju vozaĉa.
Upućivanje vozaĉa na kontrolni zdravstveni pregled se vrši u sluĉajevima kada se osnovano
posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaĉa (nije više duševno i telesno sposoban da
upravlja vozilom). Zdravstvene ustanove, preduzeće, sudovi, vojni organi, tuţilaštva i drugi subjekti koji
saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaĉa, duţni su da to prijave organu kod koga se vozaĉ vodi u
evidenciji. Kada nadleţni OUP dobije ovakva saznanja, pronaćiće vozaĉa u evidenciji i u dosije vozaĉa
uloţiti ovakvu informaciju (obaveštenje), a vozaĉa pozvati da doĊe i donese vozaĉku dozvolu. Na
osnovu prikupljenih informacija, OUP će doneti Rešenje o upućivanju vozaĉa na kontrolni zdravstveni
pregled kod ovlašćene zdravstvene ustanove, na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest.
Vozaĉu se privremeno oduzima vozaĉka dozvola, dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom
pregledu, o ĉemu se izdaje potvrda.
Oduzimanje vozaĉke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrši se na osnovu saznanja da je vozaĉ
koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuĉnim
vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaĉku dozvolu.
Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaĉa, vrši se na zah-tev vozaĉa. Najĉešće se
izdaju uverenja o verodostojnosti vozaĉke dozvole, o poloţenim kategorijama, o nekaţnjavanju vozaĉa,
o tome da je lice imalo vozaĉku dozvolu itd.
Donošenje rešenja o poništenju vozaĉke dozvole ili ispita vrši se po sluţbenoj duţnosti kada se doĊe
do saznanja da je vozaĉka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata
(npr. falsifikovana inostrana vozaĉka dozvola na osnovu koje je izdata naša nacionalna vozaĉka
dozvola) ili je ispit poloţen na nedozvoljen naĉin (npr. lice nije boravilo duţe od 6 meseci u mestu gde
je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). Na osnovu utvrĊenih ĉinjenica
donosi se Rešenje, poziva se lice da donese vozaĉku dozvolu koja se poništava i odlaţe u dosije vozila
(zajedno sa rešenjem i dokazima o neispravnosti). Protiv lica i drugih koji su umešani u sluĉaj pokreće
se odgovarajući postupak pred sudom.


118.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Najznaĉajniji inspekcijsko-tehniĉki upravni poslovi bezbednosti saobraćaja su:
- donošenje rešenja o otvaranju/zatvaranju tehniĉkih pregleda vozila,
- donošenje rešenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaĺa,
- izdavanje raznih rešenja i naloga u vezi puteva,
- nalaganje mera za otklanjanje propusta u vršenju unutrašnje kontrole bezbednosti saobraćaja (UKBS) i
- davanje saglasnosti, odnosno mišljenja o prevozu vangabaritnih tereta
Za svako preduzeće koje je registrovano za tehniĉke preglede vozila, ov-lašćeno lice OUPa treba
da izaĊe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniĉkih pregleda
vozila. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlašćeno lice utvrdi
ispunjenost uslo-va. Na osnovu ovog zahteva, ovlašćeno lice iz OUP-a, izlazi na lice mesta i proverava
da li su ispunjeni uslovi, a posebno uslovi u pogledu:
- kadrova (neophodan broj zaposlenih struĉnjaka propisanih struĉnih profila i njihova struĉnost za
vršenje poslova tehniĉkog pregleda),
- objekata (odgovarajućih dimenzija koje obezbeĊuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje
ovlašćenje),
- opreme (postojanje propisane opreme, njena ispravnost i dokumentacija o opremi, a posebno o
baţdarenju) i
- dokumentacije (propisi koji ureĊuju ovu oblast, dokumentacija o pregledanim vozilima, katalozi i
druga neophodna struĉna literatura).
O izvršenom uvidu se saĉinjava Zapisnik u kome se unose svi znaĉajni nalazi. Na osnovu ovog
zapisnika donosi se Rešenje kojim se utvrĊuje ispunjavanje uslova za vršenje tehniĉkih pregleda vozila.
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, obuka kandidata za vozaĉe i polaganje
vozaĉkih ispita se vrše u ovlašćenim centrima za obuku vozaĉa (COV). Da bi jedan COV dobio
ovlašćenje, neophodno je podneti zahtev OUP-u. Ovlašćeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i
proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vršenje ove delatnosti, a posebno uslovi u pogledu:
- kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora, nastavnika teorijske nastave i dr. struĉnjaka propisanih
struĉnih profila),
- objekata (odgovarajuće uĉionice i prateće prostorije),
- vozila (dovoljan broj tehniĉki ispravnih vozila prilagoĊenih za obuku),
- nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje šema vozila, panoa saobraćajnih znakova, grafoskopa i
sl.) i
- dokumentacije (propisi koji ureĊuju ovu oblast, Pravilnik o unutrašnjoj kontroli, dokumentacija o obuci
i vozaĉkim ispitima).


119.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Mada svi poslovi bezbednosti saobraćaja podrazumevaju primenu prava, za naše potrebe ćemo
pod pravnim poslovima bezbednosti saobraćaja podrazumevati:
a)poslove praćenja i unapreĊenja propisa u bezbednosti saobraćaja i
b)poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih
nezgoda.
Moţemo razlikovati sledeće poslove praćenja i unapreĊenja propisa u bez-bednosti saobraćaja:
- uĉešće u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupština, odnosno Vlada.
- pomoć drugim subjektima u pripremi i donošenju podzakonskih akata, u skladu sa zakonskim
ovlašćenjima. Na primer, Ministarstvo nadleţno za poslove saobraćaja priprema pravilnike koji ureĊuju
oblast projektovanja, izgradnje i odrţavanja puteva, ali saobraćajna policija prati sprovoĊenje ovih
propisa i pomaţe u pripremi što kvalitetnijih propisa.
- priprema i donošenje podzakonskih akata za koje je ovlašćeno Ministarstvo unutrašnjih poslova,
odnosno Ministar unutrašnjih poslova. Na primer, Ministar unutrašnjih poslova je ovlašćen da donosi
pravilnike koji ureĊuju obuku i polaganje vozaĉkih ispita. Saobraćajna policija, u sarad-nji sa
predstavnicima autoškola i drugim struĉnim subjektima, priprema odgovarajuće predloge, prati njihovo
sprovoĊenje i stalno predlaţe izme-ne i dopune.
- pomoć organima lokalne samouprave u pripremi i donošenju propisa iz svoje nadleţnosti. Na primer,
opštinski (gradski) organ nadleţan za poslove saobraćaja predlaţe lokalnoj skupštini reţim saobraćaja, a
saobraćajna policija uĉestvuje u pripremi predloga, prati njegovu realizaciju i stalno predlaţe
unapreĊenje ovih propisa (opštinska, odnosno gradska odluka i
sl.).
- pomoć preduzećima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleţnosti. Na primer, preduzeća za
prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutrašnjoj kontroli bezbednosti saobraćaja. Ovlašćena lica
iz OUP-a pomaţu preduzećima da donesu što kvalitetniji akt, vrše nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti
sa zakonom, da li se i kako sprovodi. Oni mogu naloţiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa
zahtevima bezbednosti saobraćaja.
Obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja su poslovi kojima se neposrednom primenom
prava dokazuju i sankcionišu saobraćajni prekršaji i druga dela u saobraćaju.

120.
Ustavom Republike Srbije odreĊeno je da drţavni organi uprave vrše upravni nadzor nad
primenom zakona. Zakonom o državnoj upravi odreĊeno je da inspekcijski nadzor vrše organi
drţavne uprave, a da se zakonom to moţe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne
samouprave.
Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoĊenje zakona i drugih propisa. Ovo se ostvaruje
neposrednim uvidom i uporeĊivanjem stvarnog stanja i ponašanja nadziranog subjekta sa propisanim
stanjem i obavezama. U zavisnosti od rezultata nadzora, izriĉu se zakonom odreĊene mere, odnosno
pokreću razliĉiti postupci. LIJ
Osnovni elementi nadzora su: metod vršenja, predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon
utvrĊenog stanja. Najvaţnija ovlašćenja ovlašćenog lica u nadzoru su:
1) pregled opštih i pojedinaĉnih akta, evidencije i druge dokumentacije,
2) saslušavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica,
3) pregledanje poslovnih prostorija, objekata, postrojenja, ureĊaja, predmeta i robe,
4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta, radi naknadnih analiza i
5) nareĊivanje merenja koja obavljaju struĉne organizacije.

Najvaţnije propisane upravne mere koje inspektor (ovlašćeno lice u nadzoru) moţe preduzeti su:
1)donošenje rešenja o nalaganju izvršenja mera i radnji (uz odreĊivanje rokova za izvršenje),
2)izricanje mandatne kazne,
3)podnošenje prijave nadleţnom organu za uĉinjeno kriviĉno delo ili privredni prestup i podnošenje
zahteva za pokretanje prekršajnog postupka,
4)izdavanje privremenih nareĊenja, odnosno zabrana, u skladu sa zakonom,
5)donošenje mera obezbeĊenja u sluĉaju opasnosti za ţivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese,
6)obaveštavanje drugog organa, ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleţan,
7)pokretanje kod ovlašćenog organa postupka za obustavljanje od izvršenja, odnosno poništenja ili
ukidanje propisa ili drugog opšteg akta organa, organizacije, koja vrši poslove drţavne uprave, odnosno
za obustavljanje od izvršenja opšteg akta preduzeća ustanove ili druge organizacije, ako nisu u skladu sa
ustavom i zakonom i
8)preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen.
Pored opštih naĉela (zakonitost, zaštita prava graĊana i javnog interesa, efikasnost, materijalna istina,
saslušanje stranke, ocena dokaza, samostalnost u radu, pravo na ţalbu, pravosnaţnost rešenja,
ekonomiĉnost postupka, pruţanje pomoći neukoj stranci, upotreba jezika i pisma, javnost, sluţbenost,
istraţno naĉelo i naĉelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voĊenju postupka) u vršenju nadzora
treba primenjivati i posebna naĉela kao što su: obaveštavanje o dolasku u preduzeće, ĉuvanje sluţbene i
poslovne tajne, pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka, saradnja sa drugim organima i
organizacijama.
1
Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreće po sluţbenoj duţnosti, bez obzira na to da li graĊani
to zahtevaju podnošenjem prijave zbog nezakonitog ponašanja, prituţbe i drugog sliĉnog akta. Po
pravilu, ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka, već se smatra da je postupak pokrenut
preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoĊenja postupka. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod
subjekta ĉiji se rad ţeli kontrolisati.
Upravni postupak inspekcijskog nadzora moţe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i
postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. Prethodni postupak je
postupak utvrĊivanja pravnih ĉinjenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoĊenje postupka izricanja
upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka, nadzor se
moţe okonĉati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera, 2) preduzimanjem drugih mera i
radnji ili 3) konstatacijom i obaveštenjem da nema utvrĊenih povreda zakona.

121.
Najznaĉajnije radnje u postupku nadzora su:
1. ObezbeĊivanje dokaza - Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave, iskazi svedoka, izjave
stranaka, nalazi i mišljenja veštaka i uviĊaj. Ako postoji potreba, obezbeĊivanje dokaza se moţe
sprovesti u svakoj fazi postupka, pa i pre nego što je postupak pokrenut. Ovo se moţe vršiti po sluţbenoj
duţnosti ili po zahtevu stranke.
2. Saslušanje lica - svedoka - Svedok u upravnom postupku moţe biti svako fiziĉko lice sposobno
da uoĉi ĉinjenice o kojoj treba da svedoĉi i koje je u stanju da to svoje opaţanje saopšti. Svedok je
duţan da se odazove pozivu (moţe uskratiti svedoĉenje iz razloga koje predviĊa Zakon o opštem
upravnom postku).Svedoci se saslušavaju pojedinaĉno i bez prisustva svedoka koji će se docnije sas-
lušati. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duţan da govori istinu, da ne sme ništa prećutati i da za
svoj iskaz moţe biti zaklet i predoĉiće mu se posledice davanja laţnog iskaza. Od svedoka se uzimaju
liĉni podaci (ime, prezime, zanimanje, prebivalište ili boravište, mesto roĊenja, godine ţivota i braĉno
stanje).
3. Neposredni uvid i primena pravila opšteg upravnog postupka o uviĊaju - Ovde se
primenjuju pravila opšteg upravnog postupka koja se odnose na uviĊaj. Pregled poslovne prostorije i
stvari vrši se na licu mesta. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. Vlasnik - drţalac stvari,
prostorije i zemljišta duţan je da dopusti da se izvrši pregled. U protivnom, moţe se podneti prijava za
prekršaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omogući vršenje nadzora, ne stavi na
uvid potrebna dokumenta i predmete, odnosno ne pruţi drugu traţenu pomoć.
4. Upoznavanje i omogućavanje izjašnjenja o utvrĊenom ĉinjeniĉnom stanju - Prema Zakonu
o opštem upravnom postupku mora se omogućiti da se stranka upozna sa svim utvrĊenim ĉinjenicama,
okolnostima i prikupljenim dokazima, da se na to izjasni i da da svoje predloge. Upoznavanje se vrši, od
strane ov-lašćenog lica, omogućavanjem uvida u spise predmeta, uĉešćem u izvoĊenju do kaza,
davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. Ukoliko ovo ne bi bilo uraĊeno, to bi se smatralo
bitnom povredom postupka, zbog ĉega se poništava rešenje.
5. Pisanje zapisnika i rešenja - Zakon o opštem upravnom postupku propisuje dve forme
fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka, to su: zapisnik i zabeleška u spisu.
Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi, kada se sprovode vaţnije radnje ili uzimaju vaţnije izjave
stranaka ili trećih lica. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrši nadzor, mesto i vreme nadzora (dan i
ĉas), predmet u kome se vrši nadzor, imena sluţbenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika,
punomoćnika ili predstavnika. Zapisnik treba da sadrţi tok i sadrţaj izvršenih radnji u postupku, kao i
datih izjava. Pri tom, zapisnik treba da se ograniĉi na vaţne ĉinjenice koje se tiĉu predmeta nadzora.
Izjave stranaka, svedoka, veštaka i drugih lica koja uĉestvuju u postupku, a koje su od znaĉaja za
rešavanje u upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik što taĉnije, a, po potrebi i njihovim reĉi-ma. U
zapisnik se upisuju i svi zakljuĉci koji se u toku izvršenja radnje donesu. Zapisnik se vodi u toku vršenja
sluţbene radnje. Ako se radnja ne moţe završiti istog dana, svakog dana će se uneti (u isti zapisnik) ono
što je tog dana uraĊeno i to će se propisno potpisati. Zapisniku se mogu prikljuĉiti planovi, skice, crteţi,
fotografije i drugi prilozi.
Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme ništa brisati. Mesta koja su precrtana do zakljuĉenja
zapisnika moraju ostati ĉitljiva i overena potpisom sluţbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. U
već potpisanom zapisniku ne sme se ništa dodavati niti menjati. Eventualne dopune se unose u dodatak
zapisniku.
2
Pre zakljuĉenja zapisnik se ĉita licima koja uĉestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama
pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika će se navesti da je zapisnik proĉitan i
da nisu stavljene nikakve primedbe ili, ako jesu, ukratko će se upisati sadrţaj primedbi. Zatim će
zapisnik potpisati lice koje je uĉestvovalo u radnji, a na kraju će ga overiti sluţbeno lice koje je ru-
kovodilo radnjom, kao i zapisniĉar - ako ga je bilo. Ako zapisnik sadrţi saslušanje više lica, svako će se
od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. Ako se zapisnik sastoji od
više listova, oni će se oznaĉiti rednim brojevima. Svaki list će na kraju overiti svojim potpisom sluţbeno
lice koje rukovodi radnjom postupka i lice ĉija je izjava upisana na tom listu. Ako neko lice neće da
potpiše zapisnik ili se udalji pre zakljuĉenja zapisnika, to će se konstato-vati u zapisniku i navesti razlog
zbog kojeg je potpis uskraćen.
Na osnovu ĉinjenica utvrĊenih u postupku, organ nadleţan za rešavanje donosi Rešenje o
upravnoj stvari koja je predmet postupka. Izuzetno, posebnim propisima moţe se predvideti da se
rešenju moţe dati i drugi naziv.
Rešenje se donosi pismeno. Izuzetno, u sluĉajevima predviĊenim zakonom, rešenje se moţe doneti i
usmeno. Pismeno rešenje sadrţi: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloţenje, uputstvo o pravnom sredstvu,
naziv organa sa brojem i datumom rešenja, potpis sluţbenog lica i peĉat organa. Rešenje se mora
dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu.
Uvod rešenja sadrţi: naziv organa koji donosi rešenje, propis o nadleţnosti tog organa, ime stranke
i njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika (ako ga ima) i kratko oznaĉenje predmeta postupka.
Dispozitivom (izrekom) se rešava o predmetu postupka u celini i o pojedinaĉnim zahtevima
stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno. Dis-pozitiv treba da bude kratak i odreĊen, a
ako je potrebno, moţe se podeliti i na više taĉaka. Ako se rešenjem nalaţe izvršenje neke radnje, u
dispozitivu će se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvršiti. Ako je propisano da ţalba ne odlaţe
izvršenje rešenja, to mora biti navedeno u dispozitivu.
Obrazloţenje rešenja sadrţi: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrĊeno ĉinjeniĉno stanje, po
potrebi i razloge koji su bili odluĉujući pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaţen koji od zahteva
stranaka, pravne propise i razloge koji upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu. Ako ţalba ne
odlaţe izvršenje rešenja, obrazloţenje sadrţi i pozivanje na propis koji to predviĊa. U obrazloţenju
rešenja moraju se obrazloţiti i zakljuĉci protiv kojih nije dopuštena posebna ţalba.
6. Raĉunanje rokova - Rokovi se odreĊuju zakonom, drugim propisom ili ih odreĊuje sluţbeno
lice koje vodi postupak. Rokovi se raĉunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raĉunati i na ĉasove.
Kad je rok odreĊen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada
dogaĊaj od kog treba raĉunati trajanje roka, ne uraĉunava se u rok, već se za poĉetak roka uzima prvi
naredni dan. Rok koji je odreĊen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana,
meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno,
odnosno danu u koji pada dogaĊaj od kog se raĉuna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem
mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca. Završetak roka moţe se oznaĉiti i odreĊenim
kalendarskim danom.
Poĉetak i tok rokova ne spreĉavaju nedelje i dani drţavnih praznika. Ako poslednji dan roka pada u
nedelju ili na dan drţavnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne
radi, rok istiĉe istekom prvog narednog radnog dana. Podnesak je podnesen u roku, ako je pre nego što
rok is-tekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Kad je podnesak upućen poštom preporuĉeno
ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje pošti, odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan
predaje organu kome je upućen.
7. Dostavljanje pismena pravnim licima - Dostavljanje drţavnim organima, preduzećima i
drugim pravnim licima vrši se predajom pismena sluţbenom licu, odnosno licu odreĊenom za primanje
pismena, ako za pojedine sluĉajeve nije drukĉije propisano. Ako u postupku uĉestvuju organizacija,
naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, dostavljanje se vrši predajom pismena licu
koje su oni ovlastili, odnosno odredili. Ako dostavljaĉ u odreĊenom radnom vremenu ne naĊe lice
odreĊeno za primanje pismena, predaju pismena moţe izvršiti bilo kom licu zaposlenom u drţavnom
organu, preduzeću ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog ĉlana koje se zatekne u njihovim
prostorijama.
8. Izjavljivanje ţalbe - Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na ţalbu.
Drţavni, odnosno javni tuţilac, javni pravobranilac i drugi drţavni organi, kad su zakonom ovlašćeni,
mogu izjaviti ţalbu protiv rešenja kojim je povreĊen zakon u korist fiziĉkog ili pravnog lica, a na štetu
javnog interesa.
Postupanje po ţalbi - Ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje naĊe da je ţalba
osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak, moţe stvar rešiti drukĉije i novim
rešenjem zameniti rešenje koje se ţalbom pobija. Protiv novog rešenja stranka ima pravo ţalbe.

122.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Prema savremenoj teoriji i praksi, osposobljavanje vozaĉa realizuje se u tri faze:
4
I - pre dolaska u autoškolu, u procesu saobraćajnog obrazovanja i vaspita-nja (u porodici, u
predškolskim ustanovama, u osnovnim i srednjim školama), stiĉu se najvaţniji stavovi, znanja i
ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponašanja u saobraćaju,
II- u autoškoli, u procesu osposobljavanja kandidata za vozaĉe, sistemati-zuju se i unapreĊuju
znanja, ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi, uĉe osnovne veštine za upravljanje vozilom
i uveţbava pravilno ponašanje u saobraćaju i
III- posle polaganja vozaĉkog ispita, kroz uĉešće u saobraćaju, ispravljaju se nepravilna i opasna
ponašanja, uveţbavaju i ukorenjuju ispravna ponašanja, izgraĊuju ispravni stavovi i unapreĊuju veštine
znaĉajne za bezbedno uĉestvovanje u saobraćaju.
Savremeni sistem obuke obuhvata sledeće elemente:
1)saobraćajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoškolu, selekciju kandidata za vozaĉe,
2)minimalne uslove za rad autoškola,
3)instruktore i nastavnike teorijske nastave,
4)teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita,
5)praktiĉnu nastavu i polaganje praktiĉnog dela ispita,
6)doobuku kandidata koji su pali na ispitu,
7)doobuku vozaĉa,
8)poseban tretman kandidata koji ne poloţe ispit iz tri pokušaja,
9)sistem vozaĉkih dozvola,
10)obuku za višu kategoriju,
11)sistem kazni,
12)rad sa vozaĉima recidivistima (praćenje, doobuka, oduzimanje vozaĉke dozvole i ponovna obuka),
13)naknadno (neprekidno) saobraćajno obrazovanje, vaspitanje i unapreĊivanje vozaĉa i
14)organizacija poslova obuke i unapreĊivanja vozaĉa.
OUP ima tri znaĉajna ovlašćenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaĉe i polaganja vozaĉkih
ispita:
a) proverava da li centar za obuku vozaĉa ispunava uslove za rad,
b) vrši nadzor nad radom centara za obuku vozaĉa i
c) uĉestvuje u radu komisije na vozaĉkom ispitu.


123.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
OUP ima dva razliĉita ovlašćenja u oblasti tehniĉkih pregleda vozila:
a) proverava ispunjenost uslova za rad,
b) vrši inspekcijski nadzor nad radom.
a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego što tehniĉki pregled poĉne sa radom):
- zainteresovano lice podnosi Upravi saobraćajne policije u sedištu Ministarstva ZAHTEV za utvrĊivanje
uslova (neophodni su odgovarajući objekat, propisana oprema,
8
struĉni kadar, tehniĉka dokumentacija i
evidencije),
- ovlašćeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje,
- ovlašćeno lice saĉinjava ZAPISNIK o izvršenom pregleduMUP donosi REŠENJE kojim se
preduzeće ovlašćuje da vrši tehniĉke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. Rešenje se moţe
odnositi na sva vozila ili na odreĊene kategorije vozila.
b) Vrši inspekcijski nadzor nad radom preduzeća i drugih pravnih lica ov-lašćenih za vršenje
tehniĉkih pregleda vozila, s ciljem provere:
- da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad,
- da li su ispravni svi ureĊaji i oprema,
- da li se u preduzeću pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o
tehniĉkim pregledima),
- struĉnosti zaposlenih radnika (ovo moţe obuhvatati testiranje i praktiĉan rad) i
- da li pravno lice i svi zaposleni vrše tehniĉke preglede pravilno i savesno. O nadzoru se saĉinjava
ZAPISNIK o izvršenom pregledu, na osnovu kojega se moţe doneti REŠENJE o o duzimanju
ovlašćenja za vršenje tehniĉkih pregleda.
Posebne mere koje se mogu izreći su: oduzimanje ovlašćenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da više
nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureĊaja i opreme, odnosno da se pregled ne vrši savesno i na
propisan naĉin), podnošenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekršaj (ako ovlašćeno lice utvrdi
da se ne vode uredno propisane evidencije). Prijava za privredni prestup se podnosi opštinskom javnom
tuţiocu po mestu izvršenja privrednog prestupa.

124.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Organi za saobraćaj (direkcije), vrše nadzor nad stanjem puteva i nad odrţavanjem puteva.
OUP, na osnovu neposredne kontrole saobraćaja, svakodnevno prati stanje puteva. S obzirom na to da je
OUP nadleţan za bezbednost saobraćaja, OUP vrši i nadzor na putevima sa gledišta bezbednosti
saobraćaja, a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobraćajne signalizacije sa gledišta bezbednosti
saobraćaja. O uoĉenim nedostacima OUP obaveštava organ za saobraćaj koji nalaţe predu-zeću koje
gradi ili odrţava put (sa kojim je organ za saobraćaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. MeĊutim,
ukoliko se uoĉe nedostaci koji neposredno ugroţavaju bezbednost saobraćaja, OUP je ovlašćen da
preduzme posebne mere bezbednosti:
 naloţi ograniĉenje brzine
 ograniĉi ili obustavi saobraćaj
 naloţi preduzeću ili organu da preduzme mere s ciljem uspostavljanja uslova za bezbedan saobraćaj
 odnosno donese rešenje da se postavi, ukloni ili zameni saobraćajni znak
Preduzeća za puteve su duţna da organizuju i trajno vrše kontrolu nad stanjem i odrţavanjem
puteva i objekata na njima, nad postavljanjem saobraćajnih znakova i nad obezbeĊenjem uslova za
bezbedan i nesmetan saobraćaj o ĉemu OUP vrši nadzor.
Posebno je znaĉajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobraćaja u oteţanim
zimskim uslovima (usaglašavanje planova rada zimske sluţbe, uĉestvovanje u radu posebnih štabova i
koordinacija subjekata, organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuĉenje vozila itd.), u vreme
turistiĉkih sezona, sportskih i sliĉnih dogaĊaja.

125.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
2) upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
3) praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
4) obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
5) inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
7) ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Nadzor nad prevozom vrše organi za saobraćaj, a OUP vrši nadzor nad vršenjem unutrašnje
kontrole bezbednosti saobraćaja (UKBS), odnosno nad bezbednošću prevoza. Osim nadzora u okviru
neposredne kontrole saobraćaja, veoma je znaĉajan i inspekcijski nadzor nad unutrašnjom kontrolom
saobraćaja.
UKBS se odnosi na:
- kontrolu nad postavljanjem saobraćajnih znakova i nad obezbeĊenjem uslova za bezbedan i nesmetan
saobraćaj na javnim putevima,
- staranje o postavljanju i odrţavanju saobraćajnih znakova, ureĊaja za osvetljavanje i oznaĉavanje
obeleţenih pešaĉkih prelaza i
kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaĉa, vozaĉa instruktora, nad tehniĉkom
ispravnošću vozila i dr. uslova predviĊenih zakonom.
Republiĉki ZoBS je predvideo i najvaţnije poslove UKBS koji se odnose na:
- zdravstvene uslove za vozaĉe,
- psihofiziĉko stanje vozaĉa,
- proveru poznavanja propisa za vozaĉe,
- radno vreme vozaĉa,
- posedanje vozila,
- redove voţnje i naĉin nagraĊivanja,
- tehniĉke preglede vozila (redovni, vanredni, periodiĉni, dnevni i povremeni),
- korišćenje tahografa, kontrola i evidentiranje tah. uloţaka,
- opterećenje vozila,
- evidencije, analizu i spreĉavanje saobraćajnih nezgoda i saobraćajnih prekršaja,
- saobraćajno-vaspitni i preventivni rad itd.
Inspekcijski nadzor u preduzeću za prevoz (i drugim preduzećima koja su duţna da vrše UKBS)
posebno obuhvata provere:
1) da li postoji opšti akt (pravilnik) o UKBS,
2) da li akt sadrţi sve poslove predviĊene ZoBS,
3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i
4) da li se uredno vode propisane evidencije.
126.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
 neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
 upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
 praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
 obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
 inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
 preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
 ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Najznaĉajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja iz nadleţnosti OUP-a su:
1) snimanje i praćenje obeleţja bezbednosti saobraćaja,
2) informisanje graĊana o stanju bezbednosti saobraćaja,
3) pomoć i podrška drugim subjektima bezbednosti saobraćaja,
4) uĉešće u pripremi strategija bezbednosti saobraćaja,
5) realizacija posebnih programa sa riziĉnim i najugroţenijim grupama,
6) uĉešće u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju,
7) pomoć i uĉešće u kampanjama bezbednosti saobraćaja i
8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja
Snimanje i praćenje znaĉajnih obeleţja bezbednosti saobraćaja je veoma znaĉajno za prevenciju
saobraćajnih nezgoda i unapreĊenje bezbednosti saobraćaja. OUP, u okviru svoga redovnog posla,
kontroliše saobraćaj, nadzire rad nekoliko vaţnih subjekata u bezbednosti saobraćaja, vrši znaĉajne
upravne poslove u bezbednosti saobraćaja i vodi baze podataka o nekim znaĉajnim obeleţjima
bezbednosti saobraćaja (o vozaĉima, o vozilima, o saobraćajnim prekršajima, o saobraćajnim
nezgodama, o tehniĉkim pregledima, o radu centara za obuku vozaĉa, o vozaĉkim ispitima itd.).
S obzirom na ova i druga ovlašćenja, OUP ima znaĉajna uloga u snimanju i praćenju sledećih obeleţja
bezbednosti saobraćaja: brzina vozila na putu, stepena poštovanja propisa u saobraćaju, stepena
prihvatanja propisa, konflikata u saobraćaju, saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
Informisanje graĊana o stanju bezbednosti saobraćaja veoma doprinosi shvatanju problema,
unapreĊivanju stavova graĊana o bezbednosti saobraćaja i unapreĊenju ponašanja u saobraćaju. OUP
vodi veoma znaĉajne evidencije o vozaĉima, vozilima i saobraćajnim nezgodama. Znaĉajno je stalno
unapreĊivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike, a posebno:
- dostavljanje informacija AMSS, nauĉnim i struĉnim institucijama, drţavnim organima i drugim
subjektima,
- periodiĉne (dnevne, sedmiĉne, meseĉne, polugodišnje, godišnje) informacije o stanju bezbednosti
saobraćaja (konferencije za javnost, saradnja sa medijima, zvaniĉne informacije i drugi oblici
informisanja),
- publikovanje statistiĉkih podataka u vidu struĉnih radova, izveštaja i biltena,
- pomoć struĉnjacima i drugim zainteresovanim u struĉnom sagledavanju stanja bezbednosti saobraćaja
(pomoć i uĉešće u izradi studija, istraţivanja, projekata itd.).


127.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
 neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
 upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
 praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
 obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
 inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
 preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
 ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Najznaĉajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja iz nadleţnosti OUP-a su:
 snimanje i praćenje obeleţja bezbednosti saobraćaja,
 informisanje graĊana o stanju bezbednosti saobraćaja,
 pomoć i podrška drugim subjektima bezbednosti saobraćaja,
 uĉešće u pripremi strategija bezbednosti saobraćaja,
 realizacija posebnih programa sa riziĉnim i najugroţenijim grupama,
 uĉešće u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju,
 pomoć i uĉešće u kampanjama bezbednosti saobraćaja i
 ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja
Pomoć i podrška drugim subjektima bezbednosti saobraćaja treba da doprinese njihovom radu i
unapreĊenju pojedinih aspekata bezbednosti saobraćaja. Posebno su znaĉajni:
- pomoć u radu subjekata u oblasti obuke vozaĉa, polaganja vozaĉkih ispita, tehniĉkih pregleda,
odrţavanja puteva, prevoza, struĉnih udruţenja, nevladinih i drugih organizacija koje se bave
bezbednošću saobraćaja itd.
- zajedniĉke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobraćaja,
- uĉešće MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreĊuje bezbednost
saobraćaja,
usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd
Uĉešće OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobraćaja je od presudne vaţnosti za
kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoĊe-nje u praksi. Posebno je znaĉajno da OUP prati i
analizira meĊunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u
bezbedno-sti saobraćaja na globalnom, na evropskom ili regionalnom nivou. U skladu sa najboljim
meĊunarodnim iskustvima, OUP treba da stalno inicira donošenje, da uĉestvuje u kreiranju i podrţi
sprovoĊenje: nacionalne, regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobraćaja, kao i strategije
bezbednosti saobraćaja za pojedine subjekte. OUP moţe odluĉujuće doprineti koordinaciji i
usaglašavanju, realizaciji i praćenju, razvoju i unapreĊivanju strategija bezbednosti saobraćaja. Ovo se
najefikasnije radi kreiranjem i sprovoĊenjem posebne strategije sa-obraćajno-policijske prinude.


128.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
 neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
 upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
 praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
 obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
 inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
 preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
 ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Najznaĉajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja iz nadleţnosti OUP-a su:
 snimanje i praćenje obeleţja bezbednosti saobraćaja,
 informisanje graĊana o stanju bezbednosti saobraćaja,
 pomoć i podrška drugim subjektima bezbednosti saobraćaja,
 uĉešće u pripremi strategija bezbednosti saobraćaja,
 realizacija posebnih programa sa riziĉnim i najugroţenijim grupama,
 uĉešće u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju,
 pomoć i uĉešće u kampanjama bezbednosti saobraćaja i
 ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja.
Realizacija posebnih programa sa najugroţenijim i riziĉnim grupama ima cilj da se skromna sredstva i
energija usmere na najznaĉajnije ciljne grupe bez-bednosti saobraćaja. OUP moţe mnogo doprineti
iniciranju i realizaciji ovih programa, tako što će: omogućiti identifikaciju ranjivih uĉesnika u
saobraćaju (Vulnerable road users) i drugih najugroţenijih grupa (stara lica, deca, pešaci, hendikepira-
na lica, dvotoĉkaši), pratiti rizik uĉešća u saobraćaju ovih i drugih grupa uĉesnika, uĉestvovati u
pripremi programa rada sa ovim grupama, raditi sa najugroţenim grupama (samostalno ili u saradnji sa
drugim subjektima),
- planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciljem zaštite najugroţenijih grupa uĉesnika u saobraćaju
itd.
- identifikovati riziĉne grupe uĉesnika u saobraćaju (mladi vozaĉi, višestruki poĉinioci saobraćajnih
prekršaja, višestruki uĉesnici u saobraćajnim nezgodama),
-
identifikovati opasna ponašanja u saobraćaju i posebno pratiti opšti
1
i specijalni recidivizam,
2
- stalno pratiti rizik uĉešća u saobraćaju za uoĉene riziĉne grupe i pojedince, uĉestvovati u pripremi
programa rada sa riziĉnim grupama, uĉestvovati u realizaciji, pratiti efekte i unapreĊivati ove programe.
Uĉešće u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrĊeno, veoma znaĉajno ovlašćenje
OUP-a koje se ostvaruje u razliĉitim oblicima:
dosledno poštovane propisa od strane policijskih sluţbenika, a posebno starešina, pri uĉešću u
saobraćaju najviše doprinosi saobraćajnom obrazovanu i vaspitanu graĊana. Dobar uzor policajca kada u
saobraćaju uĉestvuje kao pešak ili kao vozaĉ, a posebno kada koristi sluţbena vozila, ne moţe se
zameniti, niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnošću. Zato se jedan od najvaţnijih zadataka policije
odnosi na jaĉane svesti o bezbednosti saobraćaja i unapreĊene ponašana
svakog policijskog sluţbenika, struĉan rad u neposrednoj kontroli saobraćaja predstavlja neprekidan i
ne-zamenljiv proces edukacije s cilem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaţnijih znanja,
promocije i uĉvršćivanja ispravnih stavova i ponašanja u saobraćaju,
pomoć, podsticanje i usmeravanje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama
(predavanje, igre, filmovi, pozorišne predstave, tribine za roditelje i vaspitaĉe ...),
- saobraćajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim školama - rad sa uĉenicima, sa njihovim roditeljima i
uĉiteljima (prvi školski ĉas, prvi roditeljski sastanak, uĉešće u obuci, pomoć u organizaciji takmiĉenja i
sl.),
- upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobraćaja i podsti-canje vaspitaĉa, uĉitelja,
roditelja i drugih da stalno rade na unapreĊivanju znanja, stavova, veština i ponašanja u saobraćaju,
- pomoć u izradi i aţuriranju elaborata bezbednosti saobraćaja, elaborata saobraćajnog obrazovanja i
vaspitanja, saobraćajnih projekata okruţenja škola i obdaništa, u izradi i realizaciji školskih strategija
bezbednosti saobraćaja i uspostavljanju mreţe partnera.


129.
Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veštaĉki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobraćaja, jer su
svi oni deo jedne celine - nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti
saobraćaja. Ipak, na osnovu naše prakse, za potrebe ovog izlaganja, moguće je uoĉiti sledeće grupe
struĉnih poslova bezbednosti saobraćaja koje obavlja OUP:
 neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraćaja
 upravni poslovi bezbednosti saobraćaja
 praćenje i unapreĊenje propisa u bezbednosti saobraćaja
 obrada i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda
 inspekcijsko-tehniĉki poslovi bezbednosti saobraćaja
 preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja i
 ostali poslovi bezbednosti saobraćaja.
Najznaĉajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja iz nadleţnosti OUP-a su:
 snimanje i praćenje obeleţja bezbednosti saobraćaja,
 informisanje graĊana o stanju bezbednosti saobraćaja,
 pomoć i podrška drugim subjektima bezbednosti saobraćaja,
 uĉešće u pripremi strategija bezbednosti saobraćaja,
 realizacija posebnih programa sa riziĉnim i najugroţenijim grupama,
 uĉešće u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju,
 pomoć i uĉešće u kampanjama bezbednosti saobraćaja i
 ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraćaja
Kampanja se definiše kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreĊenog trajanja,
kojima se deluje na odreĊene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. Kampanja u
bezbednosti saobraćaja je sistem aktivnosti ĉiji je opšti cilj promovisanje bezbednijeg korišćenja puteva.
Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobraćaja odnose se na promenu znanja, stavova, veština i
ponašanja u saobraćaju, a sve s ciljem unapreĊenja bez-bednosti saobraćaja.


130.
Algoritam kampanje u bezbednosti saobraćaja obuhvata sledeće poslove:
1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobraćaja,
2) izbor i analiza ciljnih grupa,
3) odreĊivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo, korigujemo, utemeljujemo i uĉvršćujemo znanje,
stavove i ponašanje),
4) analiza dosadašnjih istraţivanja i kampanja,
5) izbor optimalne strategije kampanje,
6) odreĊivanje uloge mas-medija,
7) planiranje ostalih aktivnosti,
8) planiranje aktivnosti koje će se nastaviti i posle kampanje,
9) odreĊivanje oĉekivanih rezultata (brojĉano),
10)odreĊivanje sadrţaja poruke,
11)odreĊivanje poĉetka, trajanja i troškova kampanje,
12)planiranje pratećih istraţivanja,
13)definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe,
14)definisanje kriterijuma za praćenje kampanje,
15)koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i
16)praćenje i razvoj kampanje.

Najveće zablude:
- traţenje problema u ciljnoj grupi (Sta nije u redu sa ovim ljudima? Zašto me ne razumeju?) umesto u
metodama i naĉinu izvoĊenja kampanje (Sta nije u redu sa nama? Sta nismo dobro razumeli kod ciljne
grupe ljudi?;
- neoprezno poniţavanje ĉlanova ciljne grupe (Promeni ponašanje! To što radiš nije dobro...), umesto
da se stalno nudi izgovor za promenu ponašanja (novo znanje, novi nauĉni i struĉni stavovi, ponašanje
autoriteta iz oblasti sporta, glume, umetnosti, ponašanje policije, sankcije i sl. mogu biti dobar i
prihvatljiv izgovor);
- subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odlična -baš mi se sviđa. Dakle, dobra je i
kampanja), umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja
postiže unapred definisane ciljeve kampanje, tj. ako su efekti kampanje mali -kampanja je loša);
- pridavanje prevelikog znaĉaja poruci i reklami (Poruka je sve. Kad je poruka dobra uspeće
kampanja), umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije važna poruka - važno je šta ljudi rade sa
porukom! Reklama je samo deo kampanje);
- preveliko naglašavanje znaĉaja kampanje (Kampanja je čudo - ona može sve) ili znaĉaja policijske
prinude (Policijska prinuda je čudo. Policija može sve. Kaznama se sve rešava), umesto koordiniranog
delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmišljene
kampanje. Kampanja bez prinude je čisto bacanje para, a policijska prinuda bez dobre kampanje može
da blamira i iscrpljuje policiju bez većih trajnih efekata na ponašanje ljudi),
- pokušaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrška prinudi
(Policija je planirala, a mediji treba samo da publi-kuju i objasne. Policija je odlučila i sprovodi, a
društvo i struka treba da samo shvate i poštuju), umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje
(Struka i društvo su planirali i prihvatili, mediji podržavaju i utiču na najširu javnost, a policija shvata i
podržava - služi saobraćajnoj struci i društvu).


131.
Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobraćaja su:
1)cilj kampanje,
2)ciljna grupa,
3)poruka (kratka, jasna, jednoznaĉna),
4)sredstvo prenošenja poruke,
5)period (vreme) izvoĊenja kampanje,
6)eksperimentalna i kontrolna grupa i
7)podrška kampanji (struĉna, politiĉka, normativna, finansijska, medijska i policijska).

Najĉešće i najznaĉajnije kampanje u bezbednosti saobraćaja usmerene suna:
- povećavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva,
- smanjivanje voţnje pod uticajem alkohola,
- povećavanje upotrebe zaštitne kacige,
- povećanje poštovanja ograniĉenja brzine,
- unapreĊivanje ponašanja (dece, mladih vozaĉa, biciklista i dr. ciljnih grupa),
- povećavanje upotrebe sistema zaštite dece u vozilu,
unapreĊivanje zaštite ranjivih uĉesnika u saobraćaju itd

U našim uslovima postoje mala, ali znaĉajna iskustva u sprovoĊenju kampanja u bezbednosti
saobraćaja. S cilem uĉenja, treba istaći sledeće kampanje:
 PRODUŢITE LINIJU ŢIVOTA - VEŢITE POJAS,
 ZAŠTITIMO DECU U SAOBRAĆAJU,
 SPASITE 200 ŢIVOTA U SRBIJI - VEŢITE POJAS
Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuĉnim oblastima u bezbednosti saobraćaja imale
sledeće naslove:
- poštuj ograniĉenje brzine - ne budi ograniĉen: samo koji km/h više -stotine ţivota manje,
- poštuj ograniĉenje brzine - ne budi ograniĉen: samo koji km/h manje -stotine ţivota više,
- saĉekaj zeleno - bolje izgubiti trenutak u ţivotu, nego ţivot u trenutku,
- sahrani alkohol, a ne sebe, ne dozvoli da alkohol upravlja tobom - budi trezan i oprezan,
- ukljuĉite svetla - otvorite oĉi i sebi i drugima,
- ne veţi sebi omĉu oko vrata - veţi pojas,
- budi oprezan: poštovanje saobraćajnih propisa - preduslov je za bezbed-nu voţnju.


132.
Policija sve ćešće ţeli da poboljša svoje odnose sa javnošću. MeĊutim, za unapreĊenje ovih odnosa
neophodno je da svaki policajac postane svestan znaĉaja dobrih odnosa policije i javnosti
Usluge koje saobraćajna policija pruţa korisnicima su javne. Javni su i ciljevi rada, propisi koje
sprovodi, procedure i ovlašćenja koja primenjuje. Odgovornost saobraćajne policije prema javnosti,
odnosno prema graĊanima proistiĉe iz svrhe rada i poverenih joj ovlašćenja. Saobraćajna policija
direktno ili posredno utiĉe na postupanja uĉesnika u saobraćaju i smanjenje rizika nebezbednosti, štiteći
ljudske ţivote i materijalne vrednosti u njemu.
Stav javnosti prema saobraćajnoj policiji ĉesto je opterećen lošim nasle-Ċem, nepotpunim
poznavanjem policijske nadleţnosti i obima ovlašćenja u organizaciji bezbednosti saobraćaja.
Saobraćajna policija se ĉesto dovodi u neposrednu uzroĉno-posledniĉnu vezu sa uslovima i stradanjima
u saobraćaju, bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. Izraţeni su nepovere-
nje i netrpeljivost u pogledu primene ovlašćenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Stvaranju
nepoverenja javnosti prema saobraćajnoj policiji, posebno doprinose pojedinci (policijski sluţbenici)
koji svojom neprofesionalnošću krše osnovne principe rada, stvaraju konfliktne situacije,
zloupotrebljavaju ovlašćenja, kao i pojedinci podloţni korupciji. Nepotpuno informisanje o primerima
neprofesionalnog odnosa prema graĊanima, o zloupotrebi ovlašćenja i preduzetim mera-ma na
spreĉavanju ovakvog ponašanja, oteţavaju sticanje i odrţavanje poverenja javnosti prema saobraćajnoj
policiji. Posebno loš efekat daje nezainteresovanost starešina u saobraćajnoj policiji da vide i shvate
probleme graĊana (uĉesnika u saobraćaju), da se suoĉe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju, samo
je ne vide oni koji bi trebalo da je spreĉavaju i smanjuju), o neefikasnom radu pojedinaca, o
nekorektnim odnosima policajaca prema graĊanima, o nedoslednosti i nepraviĉnosti u primeni
ovlašćenja itd.

133.
Odnos saobraćajne policije i javnosti (public relations - PR) se moţe defi-nisati kao strateška
komunikacija saobraćajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja
odnosa poverenja, razumevanja i sa-radnje, na obostranu korist.
Treba naglasiti da je to strateški vaţna komunikacija i da njen znaĉaj pre-vazilazi pojedinca, pa
ĉak i najviše rukovodioce. Od ove komunikacije zavisi us-pešnost pruţanja usluga za koje su graĊani
veoma zainteresovani. Ovo je dugoroĉni cilj i niko ne sme da ga remeti.
Treba uvaţiti da ima više javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struĉna javnost, mediji,
politiĉka javnost, najšira javnost, institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd.).
Konaĉno, cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. U ovom procesu svi dobijaju. Policija
lakše i efikasnije vrši svoju funkciju. GraĊani dobi-jaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu, bolje su zaštićeni u
saobraćaju. Zato su i policija i njene javnosti upućeni da izgraĊuju odnose poverenja, da ih stalno prate i
unapreĊuju. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graĊani. U centru paţnje moraju biti
graĊani i njihovi problemi. Policija se mora potruditi da bolje shvati graĊane, jer su oni naruĉioci usluge,
oni plaćaju uslugu. Policija je samo servis graĊana koji mora pruţati onakvu uslugu i na onaj naĉin kako
to ţele korisnici usluge - graĊani.
U praksi se mogu de desiti dve krajnjosti:
Loši odnosi saobraćajne policije i javnosti oteţavaju rad saobraćajne policije i ugroţavaju bezbednost
saobraćaja. Ovo umanjuje ugled saobraćajne policije. Saobraćajna policija je zatvorena i postavlja se
kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobraćaju. Uĉesnici u saobraćaju uspostavljaju ĉvrst front
protiv saobraćajne policije, jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. Saobraćajna
policija ulaţe sve veći napor, angaţuje sve više potencijala, a ukupni efekti u bezbednosti saobraćaja su
mali.
Dobri odnosi saobraćajne policije i javnosti olakšavaju rad saobraćajne policije i unapreĊuju
bezbednost saobraćaja. Javnost shvata da saobraćajna policija vrši veoma vaţan servis u cilju
omogućavanja odvijanja saobraćaja, smanjivanja rizika povreĊivanja i pogibija u saobraćaju i
smanjivanja materijalnih šteta, gubitaka i troškova. Javnost prepoznaje korist od saobraćajne policije,
veruje da vaţnu funkciju obavlja savesno i efikasno.


134.
Analiza odnosa saobraćajne policije i javnosti je sliĉna analizi odnosa drugih drţavnih organa i
javnosti. MeĊutim, policijski odnosi s javnošću unekoliko su drugaĉiji od odnosa drugih drţavnih
organa i javnosti. Ovo je rezultat istorij-skog nasleĊa kome se obiĉno duguju negativne predstave o
policiji, zbog uloge koju je imala u revolucionarnim i drugim znaĉajnim dogaĊajima u prošlosti, kao i
ĉinjenici da je ona uvek simbol drţave i politiĉkog sistema, protiv koga mogu biti pripadnici rasnih,
etniĉkih i drugih manjina, odreĊenih društvenih klasa i slojeva. Osim toga policija kao najvidljiviji,
najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake drţave predstavlja i opomenu „tamnoj strani"
ljudske prirode. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiĉnim graĊanima ili da ograniĉava
slobodu njihovog delovanja. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graĊanima u velikom broju
sluĉajeva su neprijatne za graĊane i potencijalno konfliktne.
Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji ĉesto bude apriori negativan. Zbog svih
ovih ĉinjenica, policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziĊe i uspostavi što bolje
odnose sa javnošću, kako bi mogla lakše da obavlja svoje poslove, ali i da pridobije javnost kao
aktivnog saradnika u vršenju policijske funkcije.
Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graĊana kao partnera u
borbi protiv kriminala i u obezbeĊivanju stabilnog javnog reda i mira. Otklanjanje nepoverenja javnosti
u policijsku sluţbu i razvijanje svesti o suštini policijske funkcije su preduslovi za uţivanje niza ljudskih
prava i sloboda. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i reguli-sanju saobraćaja,
u pograniĉnim i poslovima u vezi sa strancima, u poslovima zaštite od poţara i ostalim administrativno
policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava, oruţanih listova, liĉnih
karata, vozaĉkih i saobraćajnih dozvola, uverenja i potvrda i dr.). Za uspostavljanje dobrih meĊusobnih
odnosa policije i javnosti, prioritetno su znaĉajni karakteristike policijskog delovanja, ali i realno
društveno i politiĉko okruţenje. Ukupna društvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov
za uspostavljanje odnosa meĊusobnog poverenja.
U celini odnosa policije i javnosti, izdvajanje odnosa saobraćajne policije i javnosti ima smisla zbog
znaĉaja poverenih joj poslova u saobraćaju na zaštiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i
uĉestalosti kontakata sa graĊanima. Kontrola saobraćaja i prinuda koju primenjuje saobraćajna
policija, na odreĊeni naĉin direktno ili indirektno tangiraju većinu uĉesnika u saobraćaju.

135.
Odnosi sa javnošću (Public relations-PR) predstavlja stratešku komunikaciju jedne organizacije i
njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meĊusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa
poverenja i saradnje na obostranu korist. Nesaglasnost sa graĊanima uvek bi trebalo rešavati po principu
nisu građani stvoreni zbog policije, već policija zbog građana. Iz ovog proistiĉe zajedniĉki cilj, da
većina graĊana posebno uĉesnika u saobraćaju, shvati da saobraćajna policija štiti njihove ţivote i
imovinu. Polazeći od ĉinjenice da prekršioci propisa u saobraćaju ugroţavaju bezbednost graĊana i
materijalne vrednosti u saobraćaju, saobraćajna policija, ĉak, oĉekuje pomoć u spreĉavanju i otkrivanju
saobraćajnih prekršaja i njihovih uĉinilaca.
Aktivno ukljuĉivanje graĊana, efektivni doprinosi svih subjekata bez-bednosti saobraćaja i
puna podrška mas-medija najširi su front borbe protiv nebezbednosti. Ovakav pristup i
organizacija treba da omoguće delotvornije izvršavanje poslova i zadataka saobraćajne policije. Ovo se
moţe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobraćajne policije i javnosti. To bi dovelo do nekoliko
pozitivnih efekata: graĊani mogu uoĉiti mnogo više prekršaja nego saobraćajna policija; uĉesnici u
saobraćaju poštuju propise i onda kada nema saobraćajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih
graĊana koji mogu i prijaviti uoĉeni prekršaj); dodatno se motivišu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti
bezbednosti saobraćaja; mas mediji podstiĉu i podrţavaju angaţovanje graĊana, kao i svih organizacija i
institucija itd.
Negativan stav javnosti prema saobraćajnoj policiji doprinosi:
- stvaranju fronta protiv saobraćajne policije,
- prihvatanju i uĉvršćivanju stava da je prinuda nepotrebna,
- masovnom uskraćivanju aktivne saradnje sa policijom,
- podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobraćajne policije od subjekata bezbednosti u
saobraćaju,
- sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobraćajne policije od strane struĉne javnosti,
- brojĉanom povećanju pripadnika saobraćajne policije,
- slabljenju efektivnosti u radu,
- slabljenju liĉne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste,
- niţem nivou zaštite bezbednosti graĊana i materijalnih vrednosti u saobraćaju

136.
Saobraćajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa većinom graĊana. Godišnje se, u Srbiji,
ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graĊanima. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt,
svoj stav o saobraćajnoj policiji, izgraĊuju posmatranjem njenog rada ili prenošenjem impresija onih
koji su uĉestvovali u direktnom kontaktu. Konflikti izmeĊu graĊana i saobraćajne policije, posebno se
mogu oĉekivati pri sprovoĊenju mera direktne zaštite saobraćaja (iskljuĉivanje vozaĉa i vozila iz
saobraćaja, zabrana kretanja odreĊenom saobraćajnicom i sl.), sankcionisa nju otkrivenih prekršaja,
neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. Rizik konflikata raste ukoliko saobraćajna policija
nema profesionalni pristup u svakom pojedinaĉnom sluĉaju.
Pripadnici saobraćajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobraćaja, ostvaruju kontakt sa
velikim brojem graĊana koji se razlikuju po kulturi, obrazovanju, socijalnom poreklu, statusu, funkciji u
društvu, starosti, zdravstvenom stanju itd. GraĊani ostvaruju direktan kontakt sa saobraćajnom
policijom, u svojstvu vozaĉa, putnika ili pešaka. Sa druge strane, ovi i drugi graĊani ostvaruju i
indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobraćajne policije ili prepriĉavanjem onih koji su imali
direktan kontakt.Ovako se formira pojedinaĉni stav, odnosno stav javnog mnjenja o radu saobraćajne
policije. Sagledavanje obima i sadrţaja ostvarenih kontakata sa graĊanima, preduzetih mera prinude, a
posebno negativnih reakcija javnosti, mogu do-prineti upotpunjavanju objektivne slike o saobraćajnoj
policiji.

137.
Odnos saobraćajne policije prema institucionalizovanoj javnosti, uglavnom se vezuje za odnose sa
masovnim medijima, drţavnim organima, nauĉno - obrazovnim institucijama, nevladinim i drugim
organizacijama.
Masovni mediji (televizija, radio, štampa) predstavljaju glavni izvor uti-caja na javno mnjenje. U
procesu uspostavljanja poverenja sa javnošću, znaĉajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima,
tako da se o bezbed-nosti saobraćaja i saobraćajnoj policiji govori otvoreno i što ĉešće Na redovnim
konferencijama za javnost daju se informacije o obeleţjima i pokazateljima bezbednosti u saobraćaju,
aktivnosti saobraćajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika.. Pripadnici saobraćajne
policije bi trebalo da uĉestvuju u televizijskim i radio emisijama, kao i u intervjuima (neposrednim,
telefonskim i intervjuima u pisanoj formi), a u vezi sa problematikom bezbednosti saobraćaja. Veoma je
znaĉajno da saobraćajna policija, u riziĉnim situacijama u saobraćaju ili povodom odreĊenih problema,
blagovremeno daje saopštenja preko masovnih medija. Povremenim saopštenjima, javnost se
informiše o problemima u saobraćaju sa edukativ-nim porukama i uputstvima vezanim za pojedine
situacije (nepropisna brzina, voţnja pod dejstvom alkohola, tehniĉke neispravnosti vozila, nepoštovanje
saobraćajne signalizacije, nepoštovanje obaveze vozaĉa prema pešacima, nepropisno kretanje pešaka i
sl.). Internet prezentacije su posebno znaĉajno sredstvo za obraćanje odreĊenim ciljnim grupama koje
su veoma vaţne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www.mup.sr.gov.yu).
Aktivnost saobraćajne policije na saobraćajnom obrazovanju i vaspita-nju graĊana, posebno dece i
omladine, snaţno utiĉe na javni lik saobraćajne policije i treba joj posvećivati posebnu paţnju. Saradnja
sa školama i predškolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uĉešće u saobraćaju,
ali se kroz ove komunikacije moţe doprineti uspostavljanju poverenja graĊana prema policiji. Obuka
dece realizuje se kroz igru, crtanje, pisanje, gledanje filmova, prilagoĊena predavanja i praktiĉnu obuku
bezbednog kretanja u saobraćaju. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaĉima, uĉiteljima,
instruktorima za obuku vozaĉa i roditeljima.
Nauĉne, obrazovne i struĉne institucije i organizacije, struĉna udruţenja, ustanove i asocijacije,
koje u svom delokrugu rada daju struĉni doprinos poboljšanju bezbednosti saobraćaja, mogu se
opredeliti kao struĉna javnost. Saobraćajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa
ovom javnošću, pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobraćaja.
Saradnja sa nauĉno, obrazovnim i struĉnim institucijama, za ove organizacije znaĉi transfer, a za
saobraćajnu policiju prihvatanje struĉnih znanja, teorijskih i praktiĉnih modela bezbednosti saobraćaja.
Ovo doprinosi unapreĊenju rada saobraćajne policije, omogućuje stalno struĉno vrednovanje i dalji
razvoj metoda rada saobraćajne policije. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struĉnom javnošću,
pomaţe saobraćajnoj policiji u izgradnji njenog struĉnog autoriteta.
U centrima za obuku vozaĉa saobraćajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom, ali i
pojedinaĉno sa licima koja se obuĉavaju za vozaĉe. Uspostavljeni kontakti, ponekad su opterećeni
izraţenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaĉkih ispita, koji odstupaju od opštih
interesa, od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaĉkog ispita.
Saradnjom sa Auto-moto savezom, a posebno sa sluţbom informacija i pomoći vozaĉima, koordinarno
se informiše opšta javnost o saobraćajnim uslovima na putu i obeleţjima bezbednosti saobraćaja.
Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobraćaja (republiĉki, gradski i opštinski saveti za
bezbednosti saobraćaja, komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti
u bezbednosti saobraćaja. Saobraćajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom, aţurnim bazama
podataka, struĉnim kadrovima i prisustvom na terenu podrţava aktivnosti ovih tela. Preko tela za
bezbednost saobraćaja policiji se pruţa mogućnost da utiĉe na rad ostalih subjekata, ali i da dobije
njihovu pomoć i podršku u svom radu.

138.
Odnos saobraćajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struĉnim ra-
dom, profesionalnim odnosom prema svakom uĉesniku u saobraćaju i stalnim
unapreĊivanjem stanja bezbednosti saobraćaja. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije,
nepotizma i drugih zloupotreba poloţaja, ali i pridrţavanje izvesnih opštih naĉela, od kojih su najvaţniji
naĉelo vladavine prava, naĉelo humanosti, naĉelo zakonitosti, naĉelo sluţbenosti, naĉelo stalnosti,
moralnosti i naĉelo kulturnog odnosa i korektnosti.
5

Naĉelo vladavine prava podrazumeva da, u primeni ovlašćenja i izvršavanju poverenih zadataka,
saobraćajna policija mora poštovati liĉna prava graĊana, ukljuĉujući ljudska prava i slobode. Ovo naĉelo
je temeljno za definisanje svrhe, ciljeva i odgovornosti saobraćajne policije, odnosno za njeno
funkcionisanje radi zaštite bezbednosti u drumskom saobraćaju.
Naĉelo humanosti podrazumeva dve stvari:
- osnovni smisao rada saobraćajne policije je human (zaštita ţivota i zdravlja ljudi i zaštita materijalnih
dobara) i
- svaki pojedinaĉan odnos saobraćajne policije i graĊana proţet je huma-nošću.
Naĉelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom, zakonima i pod-zakonskim aktima.
Policajac javno primenjuje ovlašćenja. Zakon je predvideo us-love i postupak primene pojedinih
ovlašćenja.
Naĉelo sluţbenosti podrazumeva da saobraćajni policajac uspostavlja sluţbeni odnos povodom
sluţbenog posla i u tim okvirima treba da se zadrţi. Prema ovom naĉelu, na ishod sluţbenog posla ne
smeju uticati:
- predhodno uspostavljeni odnosi sa graĊanima,
- oĉekivani - budući privatni odnosi,
- socijalni status, nacionalna pripadnost, profesija i druge karakteristike liĉnosti.
Naĉelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobraćajne policije mora i sam biti moralan ĉovek.
Posebno je vaţno da saobraćajni policajac uvek poštuje saobraćajne i druge propise. Poštujući
saobraćajne propise saobraćajni policajac uĉi druge i skreće paţnju na smisao i znaĉaj saobraćajnih
propisa. Nije moralno da policajac opominje, niti kaţnjava vozaĉa za nepoštovanje propisa koje ni on
sam ne poštuje. Saobraćajni policajac mora liĉnim stavom i ponašanjem sluţiti graĊanima za primer
(npr. mora i sam koristiti sigurnosni pojas, kacigu i druge sisteme zaštite, voziti ispravno vozilo u skladu
sa propisima i sl.), jer bi u suprotnom bilo reĉi o homo duplexu, odnosno o ĉoveku koji ima jedne
moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude.
Naĉelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. Pozitivan
odnos javnosti prema saobraćajnoj policiji gradi se dugo i teško. Sa druge strane, ovaj odnos se veoma
lako ruši i kvari. Odnosi sa javnošću i javni lik sluţbe saobraćajni policajci moraju stalno imati u vidu,
kako na duţnosti, tako i u privatnom ţivotu. Rukovodeći kadar mora stalno istraţivati javno mnene,
analizirati ga i brzo izvlaĉiti pouke i reagovati.
Naĉelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeĊu ljudi. Uspeh komunikacije
umnogome zavisi od naĉina komunikacije. Ovo je posebno vaţno u odnosima saobraćajne policije i
javnosti. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struĉnosti saobraćajnog policajca, makar toliko je vaţan
naĉin komuniciranja. Komunikacija saobraćajnog policajca i graĊana je sliĉna svakoj drugoj
komunikaciji, ali ima i znaĉajnih specifiĉnosti.
Naĉelo zaštite i sigurnosti se odnosi na saobraćajnog policajca i na graĊanina. Precizno utvrĊivanje
ovlašćenja saobraćajne policije, uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu, kao
i upoznavanje sa njima svih uĉesnika u saobraćaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih
odnosa saobraćajnog policajca i javnosti. Odgovarajućim rešenjima bi trebalo u potpunosti zaštititi
pripadnike saobraćajne policije koji svoja ovlašćenja primenjuju u skladu sa zakonom.


139.
Saobraćajna policija, odnose sa javnošću treba stalno da prati, istraţuje i razvija. Iskustva saobraćajnih
policija u razvijenim zemljama, sa visokim nivoom zaštite bezbednosti u saobraćaju ukazuju na
kontinuitet stalne paţnje i odrţavanja dobrih odnosa sa javnošću.
Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema
saobraćajnoj policiji, i to:
a) mere koje se tiĉu pojedinaĉnog odnosa svakog saobraćajnog policajca prema graĊaninu i
b) mere koje se tiĉu odnosa institucije (policije) prema javnosti.
a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeće mere i aktivnosti: -Dobra selekcija budućih saobraćajnih
policajaca pri kojoj se vodi raĉuna o izgledu, temperamentu, kulturi, moralnosti i drugim vrlinama
kandidata; - U struĉnom usavršavanju budućih saobraćajnih policajaca posvećivati posebnu paţnju
kulturi komuniciranja i odnosu saobraćajne policije prema javnosti;
-U procesu redovnog struĉnog usavršavanja razvijati veštine dobre komunikacije;
- U svakodnevnom radu posebnu paţnju posvećivati dobroj komunikaciji (kritiĉki sagledavati
iskustva, analizirati loše primere, destimulisati ili ĉak kaţnjavati greške, isticati i nagraĊivati dobre
primere itd.);
- U procesu kontrole nad radom saobraćajnih policajaca otkrivati i sank-cionisati primere koji
negativno utiĉu na odnos saobraćajne policije i javnosti;
- Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graĊana (obaviti korektan razgovor,
uvaţavati graĊanina, po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu štetu). Ovo ispravlja negativne stavove i
moţe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u većini sluĉajeva. Naime, greške se dogaĊaju - treba ih priznati i
javno saopštiti. Mnogo greše starešine koje nekritiĉki povlaĊuju svojim radnicima, podrţavaju ih i kada
nisu u pravu, a na štetu graĊana. Ovako se nanosi nenadoknadiva šteta odnosu saobraćajne policije i
javnosti;
- Saobraćajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naĉelima, a
starešine da ih stalno podsećaju s ciljem što doslednijeg poštovanja tih naĉela;
- Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba, lopovluk, poniţavanje liĉnosti i
sl.) eliminiše, pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd.
b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeće mere i aktivnosti:
- Uspostavljanje i osmišljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnošću
(public relations units) moţe mnogo dopri-neti razvoju ovih odnosa. Portparol MUP-a i predstavnici
saobraćajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobraćaja i struĉno ih tumaĉe. Tako će
javnosti stalno skretati paţnju da saobraćajna policija štiti graĊane i graĊanima odgovara za svoj posao;
-Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraţivanje odnosa saobraćajne policije i
javnosti. Nezavisni struĉnjaci bi trebalo da organizuju redovne (godišnje ili šestomeseĉne) i vanredne
ankete (posle nekih dogaĊaja u drţavi, policiji ili saobraćajnoj policiji koji bi mogli poremetiti
uspostavljene odnose sa javnošću), analiziraju i predoĉavaju rezultate, predlaţu mere i aktivnosti. Ovim
istraţivanjima i osmišljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviši rukovodioci policije i posebna
organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat
svaki saobraćajni policajac. Tako bi saobraćajni policajci shvatili znaĉaj odnosa sa javnošću, primetili
da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiĉu na ove odnose;
- Redovne konferencije za štampu, dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednošću
saobraćaja, redovna saradnja sa novinama i ĉasopisima trebalo bi da omogući upoznavanje najšire
javnosti sa problemima bezbednosti saobraćaja, sa preduzetim merama i postignutim rezultatima.
Posebno bi trebalo razvijati i uvaţavati kritiĉki odnos prema radu policije, otvoriti mogućnosti
dvosmerne komunikacije i objašnjavanja svakog postupka saobraćajne policije i td.
- Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspešnih odnosa policije i javnosti. Ovu prezentaciju bi
trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti, a za aţuriranje bi trebalo zaduţiti Portparola MUPa,
odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. Saobraćajna policija bi redovno aţurirala
podatke o stanju i problemima bezbednosti saobraćaja, ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti, za
savete, za kritiĉka mišljenja, za prigovore, za sugestije itd.;
- Saobraćajna policija bi trebalo da dobro osmisli i, u skladu sa zakonom, realizuje preventivno -
propagandni rad u bezbednosti saobraćaja. Trebalo bi teţiti da preteţni deo posla sobraćajne policije
bude prevencija, a ne da se rad svede na represiju.
6
Posebno je vaţan rad sa najmlaĊima (u predškolskim
ustanovama), rad školskih saobraćajnih patrola i saobraćajnih patrola graĊana;

140.
Osnovna delatnost stanice policije (saobraćajno policijske ispostave) or-ganizuje se i odvija kroz rad
patrolne sluţbe. Patrolna delatnost je osnovni naĉin organizovanja rada saobraćajne policije s ciljem da
se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobraćaju. Patrolna sluţba
je osnovna udarna snaga policije, a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i
kriminalaca.
1
Patrolna delatnost se moţe vršiti pešice, biciklom, motociklom, putniĉkim vozilom i helikopterom.
2

Patrola obiĉno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu, a izuzetno i više ljudi koji su organizovani u
jedan tim.

Pešaĉke patrole su veoma ĉeste u naseljima. Obiĉno pokrivaju manji prostor u blizini kritiĉnih
raskrsnica, mesta sa ĉestim nepravilnim parkiranjem, nepoštovanjem reţima saobraćaja, nepropisnim
kretanjem pešaka itd. Pešaĉke patrole mogu da doĊu do izraţaja u uslovima saobraćajnih guţvi. Moţe se
oĉekivati da jedna patrola pokrije duţinu ulica od 5 do 20 km, u zavisnosti od toga da li se vraćaju istim
putem i kakve aktivnosti realizuju. Pešaĉke patrole mogu odliĉno da obavljaju i poslove spreĉavanja i
otkrivanja kriminala, odnosno zaštite javnog reda i mira.
Biciklistiĉka saobraćajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. Ova
patrola je vrlo pokretljiva (brţa je od pešaĉke patrole, u uslovima gustog saobraćaja brţa je i efikasnija
od autopatrola), priliĉno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona),
efikasna je i vrlo ekonomiĉna (nema potrošnje goriva), ekološki je prihvatljiva u svim uslovi-ma, a
posebno u uţem gradskom jezgru, u stambenim oblastima, u pešaĉkim zonama, u parkovima i u
posebno zaštićenim - ekološkim zonama, (ne pravi buku, ne zagaĊuje okolinu izduvnim gasovima, ne
ugroţava pešaĉki saobraćaj). Konaĉno, rad u biciklistiĉkoj patroli je zdrav za policajce, jer obezbeĊuje
redovne fiziĉke aktivnosti. Ipak, u našim uslovima, biciklistiĉke patrole su nepravedno zapostavljene
kao staromodne i nepraktiĉne.
4
U najrazvijenijim zemljama biciklistiĉke patrole su veoma popularne i
široko prihvaćene u svim uslovima, a posebno u us-lovima sve oštrijih zahteva za zaštitom ţivotne
sredine. Biciklistiĉka patrola moţe uspešno da pokriva od 10 do 50 km puta, odnosno ulica. Vrlo su
povoljne u uslovima saobraćajnih guţvi, u kontroli parkiranja i poštovanja reţima saobraćaja, u kontroli
pešaĉkog saobraćaja, u kontroli saobraćaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl.
Motociklistiĉke patrole su veoma vaţan naĉin patroliranja. Nezamenljive su u uslovima oteţanog
pristupa (uske ulice, gust saobraćaj, spora vozila na putu, zastoji na putu, blokade puteva i sl.).
Savremeni motocikli omogućavaju kretanje vrlo velikim brzinama, pa su ove patrole pogodne i za
autoputeve i druge brze saobraćajnice. Mada je potrošnja goriva manja nego kod putniĉkih vozila, savre-
meni motocikli i neophodna oprema su priliĉno skupi. Motociklistiĉke patrole nisu pogodne zimi i u
vreme padavina, pa se u tim uslovima slabije koriste. U let-njim uslovima kada je veoma toplo i sparno
policajci u motociklistiĉkim patrolama su priliĉno ugroţeni.
Automobilske patrole su najĉešće u našim uslovima. U njima, po pravilu, uĉestvuju dva policajca:
voĊa patrole i pratilac. Starešina odreĊuje sastav patrole. Starešina odreĊuje i voĊu patrole koji je, po
pravilu, stariji i iskusniji saobraćajni policajac. VoĊa patrole je odgovoran za izvršavanje zadataka, za
materijalno tehniĉka sredstva, za blagovremeno i uredno izveštavanje. Pratilac ravnopravno uĉestvuje u
izvršavanju zadataka i pomaţe voĊi patrole koji rukovodi poslovima. Autopatrole se obiĉno koriste na
otvorenim putevima. Pogodne su i za vreme pa-davina i loših vremenskih uslova. Vozilo se koristi za
zaklon od vremenskih nepogoda i moţe nositi kompletnu opremu. U vozilu se mogu prevoziti i druga
lica: ĉlanovi pešaĉke patrole ili drugi policajci, lica koja patrola privodi kod sudije za prekršaje, u
bolnicu ili u prostorije radi treţnjenja, ugroţeni uĉesnici u saobraćaju i sl. Automobilska patrola moţe
da preĊe od 100 do 300 km u toku smene.
Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno sciljem dopunjavanja ostalih patrola. Po pravilu se
koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobraćajnih tokova na magistralnim putevima, radi nadzora,
praćenja, otkrivanja i snimanja odreĊenih vrsta prekršaja (posebno nepropisna preticanja, velika
prekoraĉenja brzine i sl.). Helikopterske patrole imaju najveću preventivnu ulogu i najznaĉajnije
doprinose poštovanju propisa na putevima koje pokrivaju. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima
saobraćajnih zastoja i blokada, kao i za brz dolazak na lice mesta saobraćajnih nezgoda, za prevoz
povreĊenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl
U zavisnosti od naĉina rada, saobraćajne patrole mogu biti: redovne, povremene, specijalizovane,
kombinovane (mešovite), mobilne i stacionarne.
Redovne saobraćajne patrole su najĉešći oblik vršenja patrolne delatnosti i obiĉno se vezuju za
odreĊeni sektor ili reon (naselje, deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena.
Povremene saobraćajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana
(ujutro i u vreme saobraćajnih guţvi), u toku sedmice (u dane vikenda, toku pijaĉnog dana itd.), u toku
godine (u vreme drţavnih i verskih praznika, u vreme turistiĉke sezone, a posebno za vreme smena
turista i sl.) ili po potrebi (u vreme vašera, demonstracija, sportskih i drugih priredbi itd.).
Specijalizovane saobraćajne patrole se formiraju radi izvršavanja posebnih zadataka kontrole
saobraćaja. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore, već deluju na širem prostoru koji zahvata više
sektora, celo naselje, grad ili ĉak celu drţavu (helikopterske patrole). Ove patrole mogu biti
specijalizovane, posebno obuĉene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekršaja (za
kontrolu brzine, kontrolu prolazaka na crveno, kontrolu tereta, kontrolu taho-grafa, kontrolu preticanja)
za vršenje uviĊaja itd. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih
odnosa i veza policije i pojedinih uĉesnika u saobraćaju.
Kombinovane (mešovite) patrole su sastavljene od saobraćajnih policajaca i policajaca drugih
linija rada (kriminalistiĉka policija, policija opšte nadleţnosti, protivpoţarna policija, pograniĉna
policija), predstavnika drugih drţavnih organa (carina, poreska policija, šumska uprava, vojska,
saobraćajna inspekcija itd.) ili drugih subjekata koji, zajedno sa policijom, obavljaju neke uskostruĉne
poslove na putu (lekari, sudije za prekršaje itd.).
Mobilne saobraćajne patrole su sliĉne redovnim patrolama, ali nemaju odreĊen reon na kome
deluju, već mogu biti angaţovane na celom podruĉju koje pokriva organ unutrašnjih poslova (stanica
policije ili policijske uprave) ili na podruĉju Republike. Ove patrole pomaţu redovnim patrolama, ali
njihovi izveš-taji mogu sluţiti i za kontrolu pri utvrĊivanju stanja na pojedinim sektorima i pri
ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola.
Stacionarne patrole su obiĉno smeštene u posebno ureĊenim mestima -punktovima na putevima.
Obiĉno su to kombinovane patrole sa veoma širokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaštita javnog reda
i mira, praćenje odreĊenih kategorija vozila, kontrola tereta, blokade puta, kontrola saobraćaja i sl.).
Najĉešće se lociraju na prilazima gradovima, u blizini graniĉnih prelaza, na prilazima odreĊenim
zonama i vaţnim objektima.


141.
Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreće zajednica je odreĊivanje broja policajaca i broja
saobraćajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji će prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i
interventnom regulisanju saobraćaja). Mada je ranije postojalo pravilo. ,jedan policajac na hiljadu
stanovnika", ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. U meĊuvremenu se komplikovala
policijska funkcija u društvu i rastao broj i obim zadataka policije.
Naime, cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju
postavlja društvena zajednica. Za uspešnu realizaciju ovih zadataka znaĉajni su: broj policajaca, zdravlje
i sposobnosti policajaca, obuĉenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica, zainteresovanost
policajaca za uspeh policijske sluţbe, veza izmeĊu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada,
rasprostranjenost korupcije, zakonska rešenja, odnos policije i javnosti, moral policajaca, nivo
ekonomskog i društvenog razvoja, vrsta zadataka koji su povereni policiji, organizacija i uspešnost
preventivnog de-lovanja ostalih subjekata zaštite, kvalitet i uspešnost obrazovno-vaspitnog si-stema,
7

prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo, karakteristike putne mreţe, obim i
struktura saobraćaja, bezbednosna kultura u društvu, organizacija policijske sluţbe i svake policijske
jedinice, upravljanje policijskom sluţbom i svakim pojedinaĉnim zadatkom, zahtevanim nivoom
bezbednosti

itd.
Na Kongresu o saobraćaju i vezama Jugoslavije (Beograd, 1972) predloţeno je korišćenje indeksa
kontrole saobraćaja:
Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1,0), onda je posmatrana deonica ravnomerno
pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaţovani na toj deonici. Ako je indeks
kontrole manji od jedan (Ik < 1,0), onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka, pa bi
trebalo povećati broj patrola, odnosno broj saobraćajnih policajaca na toj deonici. Ako je indeks
kontrole veći od jedan (Ik > 1,0), onda je posmatrana deonica (sektor, reon ili podruĉje) bolje pokrivena
saobraćajnom policijom nego prosek, pa bi trebalo deo saobraćajne policije prebaciti na ostala podruĉja.
Za uspešno i efikasno rukovoĊenje radom saobraćajne policije, nophodno je obezbediti dovoljan
broj kvalitetnih, dobro odabranih, osposobljenih i motivisa-nih starešina. Preporuĉuje se da broj
starešina u policijskoj stanici odreĊuje, prvenstveno, na osnovu broja radnika, i to:
- do 30 radnika - komandir i zamenik komandira,
- od 30 do 50 radnika - komandir, zamenik i pomoćnik komandira,
- od 50 do 80 radnika - komandir, zamenik i dva pomoćnika komandira,
- preko 80 radnika - komandir, zamenik, tri i više pomoćnika komandira.
10

Na ovo treba dodati i voĊe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru), a u zavisnosti
od veliĉine prostora i obima problematike koju pokriva stanica.


142.
Kada je odreĊen broj policajaca neophodno je struĉno vršiti raspodele ljudstva i resursa, i to:
- raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela),
- raspodelu u prostoru (prostorna raspodela),
- raspodela prema vremenu (vremenska raspodela).
Definisanje funkcionalne raspodele, moţe se odnositi na dva problema:
a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobraćajne poslove u stanici opšte nadleţnosti i
b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobraćajne policije.
Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobraćaja nisu iskljuĉiva nadleţnost
saobraćajne policije, tj. ne mogu se odvojiti od stanice opšte nadleţnosti. Sa druge strane, ostali poslovi
bezbednosti (spreĉavanje i otkrivanje kriminala, zaštita javnog reda i mira) će biti uvek prisutni u radu
saobraćajnih policajaca.
Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opšte nadleţnosti,
treba imati u vidu da je saobraćaj samo jedan od poslova koje vrši stanica policije. Pored saobraćaja tu
su i poslovi: kriminala, javnog reda i mira, nasilja u porodici, preventivnog rada u školama,
administracija, tehniĉka podrška, rukovoĊenje itd. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za
saobraćaj (već svi policajci imaju nadleţnosti i zaduţenja u vezi saobraćaja), a u nekim se odvaja 5% do
15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobraćaja.
Pri raspodeli ljudstva u stanici saobraćajne policije osim patrolne sluţbe, treba planirati dovoljno ljudi
za deţurnu sluţbu, administraciju, obradu i rasvet-lavanje saobraćajnih prekršaja, obrada i rasvetljavanje
saobraćajnih nezgoda, podršku policijskim poslovima, posebne zadatke, preventivno-propagandne po-
slove i rukovoĊenje. U našim uslovima organizuje se neprekidno deţurstvo u stanici policije, što
podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata.
11
Deţurni policajci mogu da rade u smenama po
osam sati, ali su ĉešće organizovani po sistemu „12-24-12-48", tj. 12 sati rada (dan), 24 sata odmora, 12
sati rada (noć) i 48 sati odmora.
Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). Patrolni reon
je deo prostora kome je dodeljena jedna ili više patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra
odgovornom za oĉuvanje reda i poštovanje zakona (javni red i mir), zaštitu ţivota i imovine, za
prevenciju kriminala odnosno za bezbedno odvijanje saobraćaja. Svi ostali poslovi stanice policije treba
da budu u najvećoj meri podreĊeni ovim zadacima. Policajac u patroli prva je linija društva u borbi
protiv kriminala. On je pojedinaĉno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. Tu dolazi do
izraţaja decentralizacija policijske funkcije, pojedinaĉna inicijativa, ali u okviru opšte strategije i taktike
policijske sluţbe.
Intenzitet saobraćaja, niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Na osnovu
neprekidnog i sistematskog praćenja mogu se uoĉiti meseĉna neravnomernost u toku godine,
neravnomernost po danima u toku mese-ca, neravnomernost po danima u toku sedmice i ĉasovna
neravnomernost u toku dana. Pomenute neravnomernosti su razliĉite za pojedine oblasti, za pojedine pu-
teve, pa ĉak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobraćaja na istoj deonici. Na primer, u zimskim
mesecima veći je saobraćaj u gradskoj oblasti, ali je manji saobraćaj na otvorenim putevima. U letnjim
mesecima (vreme godišnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobraćaj na otvorenim putevima
(posebno na nekim magistralnim putnim pravcima), raste saobraćaj u turistiĉkim centrima, ali opada
saobraćaj u većim gradovima. U vreme praznika rastu intenziteti saobraćaja na pojedinim putnim
pravcima. Ukoliko se primanje zarada moţe vezati za neki period u toku meseca (poĉetak meseca) onda
rastu intenziteti saobraćaja u tim periodima meseca. U dane vikenda raste saobraćaj na otvorenim
putevima, a smanjuje se u većim gradovima. Na poĉetku vikenda raste saobraćaj u smeru od velikih
gradova, a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. U jutarnjim satima intenzivni su saobraćajni tokovi
prema gradovima, prema industrijskim i administrativnim centrima, a u popodnevnim satima je obratno.
U ranim veĉernjim satima pojaĉavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije, a u
kasnim veĉernjim i noćnim satima pojaĉava se saobraćaj prema mestima stanovanja.
Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobraćajnih prekršaja i
drugih delikata u saobraćaju su sledeći vaţan ulazni podatak o kome se mora voditi raĉuna pri
rasporeĊivanju patrola na terenu i odreĊivanju njihovih zadataka. Broj saobraćajnih prekršaja nije uvek
proporcionalan veliĉini saobraćaja. Sa druge strane, u razliĉitim uslovima i pri razliĉitim intenzitetima
saobraćaja menja se struktura saobraćajnih prekršaja. Konaĉno, broj i struktura sobraćajnih nezgoda
su najvaţniji ulazni podatak pri odreĊivanju konaĉnog rasporeda patrola. Broj saobraćajnih nezgoda nije
uvek proporcionalan veliĉini saobraćaja. Istraţivanja pokazuju da se pre moţe tvrditi da je broj nezgoda
proporcionalan broju odreĊenih prekršaja u saobraćaju, nego intenzitetu saobraćaja.

143.
Saobraćajna policija je jedan od subjekata u zaštitnom sistemu bezbed-nosti saobraćaja. Ona deluje
u skladu sa zahtevima društva i u skladu sa društvenim vizijama, ciljevima, zadacima i prihvaćenim
naĉinom rada. Veoma je vaţno shvatiti da saobraćajna policija ne moţe i ne sme delovati izolo-vano.
Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaštite koji se usaglašava i us-merava na globalnom nivou.
Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobraćaja i donose odgovarajući
dokumenti meĊu kojima je posebno vaţna meĊunarodna strategija bezbednosti saobraćaja
(International Road Safety Strategy).
15
Ovaj dokument je pripremila meĊunarodna organizacija za preventivu na putevi-ma (PRI)
16
koja okuplja
preko 50 drţava, a na osnovu izveštaja visoke eksperrtske grupe za politiku evropske bezbednosti na
putevima. Dokument obuhvata nekoliko vaţnih poglavlja:
- osnove (osnovni problemi i pravci delovanja),
- mere (koje su sistematizovane na ponašanje, vozila, puteve, propise, kazne, organizaciju pomoći
povreĊenima, zaštitu ţivotne sredine i kvalitet ţivota),
- mere s ciljem pomoći zemljama u razvoju (obuka osoblja, promene ponašanja, propisi, putevi,
pomaganje povreĊenima u nezgodama, praćenje efekata preduzetih mera, razvoj metodologije
planiranja, finansiranje, uspostavljanje partnerskih projekata) i
- nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija.
PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateških planova bezbednosti
saobraćaja.
Zbog izuzetnog znaĉaja rada policije u bezbednosti saobraćaja, na meĊunarodnom planu se
usaglašavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobraćaja. Npr. u Evropi je prihvaćen
Evropski kodeks policijskog rada
23
i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti
saobraćaja u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobraćaju.
Svaka drţava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja.
Neposredno rukovoĊenje stanicom saobraćajne policije obuhvata:
- utvrĊivanje planova rada (godišnji, periodiĉni i meseĉni planovi) i praćenje njihove realizacije,
- izrada dnevnih rasporeda sluţbe,
- izdavanje pismenih nareĊenja patrolama (priprema naloga za izvršenje sluţbenog zadatka),
- otpremanje patrola i pozornika u sluţbu (ispraćaj patrole),
- instruktivno-kontrolna delatnost,
- prijem patrola po povratku sa sluţbe,
- nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice,
- struĉno osposobljavanje i usvršavanje radnika stanice,
- praćenje stanja bezbednosti saobraćaja i aktivnosti policije,
- saradnja sa ostalim subjektima zaštitnog sistema u bezbednosti saobraćaja,
- saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd.

144.
Da bi se unapredio i uĉinio što efikasnijim rad policije na terenu, pa i rad po pitanju bezbednosti
saobraćaja, organizuje se po sektorima. Treba razlikovati dve situacije - dve vrste sektora i sektorskog
rada:
a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobraćaja realizu-ju u sklopu ostalih poslova i
b)saobraćajni sektor na kome se osnovni sadrţaj poslova odnosi na bez-bednost saobraćaja.
Organizaciju i naĉin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim, internim aktom -
Uputstvom, kojeg donosi ministar unutrašnjih poslova.
1
Ovim aktom su ureĊeni organizacija, zadaci i
naĉin vršenja poslova na sektoru i naĉin voĊenja evidencija. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu
celinu, a moţe da obuhvata podruĉje jedne ili više mesnih zajednica ili deonice puteva. Prema veliĉini
sektora, obimu problematike i broju angaţovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor.
Naĉelnik SUP-a predlaţe (Ministru) podelu podruĉja na sektore. Naĉelnik SUP-a donosi i Odluku
kojom se utvrĊuju patrolni i pozorniĉki rejoni na sektoru.
Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu, ali tako da se obezbedi jedinstveno
obavljanje unutrašnjih poslova na sektoru (planiranje, usmeravanje, koordinacija, kontrola i
odgovornost).
Na saobraćajnom sektoru se, pored nabrojanih, posebno realizuju i sle-deći poslovi i zadaci
bezbednosti saobraćaja:
- praćenje stanja bezbednosti saobraćaja na sektoru,
- vršenje kontrole vozaĉa, vozila i drugih uĉesnika u saobraćaju,
- regulisanje saobraćaja i pruţanje pomoći vozaĉima i dr. uĉesnicima u saobraćaju,
- spreĉavanje vršenja i otkrivanje kriviĉnih dela i prekršaja iz oblasti bez-bednosti saobraćaja,
- obezbeĊenje lica mesta i vršenje uviĊaja saobraćajnih nezgoda,
- vršenje nadzora i obezbeĊenje vršenja vanrednog prevoza na putevima,
- uoĉavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje,
- vršenje nadzora i pruţanje struĉne pomoći organima, organizacijama i preduzećima kojima je zakonom
povereno vršenje odreĊenih poslova u vezi bezbednosti saobraćaja (tehniĉki pregledi, centri za obuku
vozaĉa, AMSA, preduzeća za odrţavanje puteva i dr.).







145.
Patrolna i pozorniĉka delatnost, i neposredna kontrola i interventno re-gulisanje saobraćaja su
osnovni vidovi delovanja na sektoru.
Na sektoru se angaţuje stalan tim koga ĉine voĊa sektora i odreĊeni broj policajaca (najmanje 7
radnika na sektoru 1. kategorije, odnosno 5 radnika na sektoru). Posebno je vaţno da voĊa sektora bude
stalno angaţovan na istom sektoru. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveštavaju
voĊu sektora. VoĊa sektora prati stanje na sektoru, prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru, predlaţe
nagraĊivanje i kaţnjavanje radnika na sektoru, planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. On,
na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru, izveštava starešinu o stanju i problemima na sektoru, na
radnim sastancima sa starešinama analizira stanje na sektoru, daje predloge, uĉestvuje u planiranju sluţ-
be i u pripremi zadataka patrolama. S druge strane, voĊa sektora je policajac koji neposredno vrši
poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima), vrši uviĊaje najteţih saobraćajnih nezgoda,
neposredno prati rad i pruţa struĉnu pomoć ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloţenih
poslova). Ovo podrazumeva da se u liku voĊe sektora stapaju funkcije odliĉnog policajca koji radi
na sektoru i neposrednog rukovodioca. On je spona izmeĊu starešine i policajaca - neposrednih
izvršilaca poslova.
Planiranje, organizovanje, usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrši se na nivou SUP-a i stanice
(odgovoran je komandir). U tom smislu, komandir (rukovodeći radnik):
- predlaţe podelu staniĉnog podruĉja na sektore, podelu sektora na patrolne i pozorniĉke reone,
- predlaţe broj radnika na sektorima,
- planira, organizuje, struĉno usmerava, koordinira i kontroliše rad na sektoru,
- planira, priprema i organizuje radne sastanke sa voĊama sektora i odgovarajućim linijama rada,
- kontroliše voĊenje dosijea sektora,
- obezbeĊuje ustaljenost voĊa sektora i radnika na sektoru i
- obezbeĊuje jedinstveno vršenje poslova na sektoru.
Na nivou policijske uprave, stanice i sektora vodi se dosije koji sadrţi potrebne podatke od znaĉaja za
vršenje poslova bezbednosti na posmatranom podruĉju.
Dosije sektora sadrţi propisane sadrţaje poĉev od odluke o utvrĊivanju sektora, preko analize
postojećeg stanja i bezbednosnih procena, do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su
znaĉajni za vršenje poslova na sektoru. U Uputstvu su utvrĊeni najvaţniji sadrţaji dosijea saobraćajnog
sektora: odluka o utvrĊivanju sektora, bezbednosna procena, skica podruĉja sektora, dosije pozorniĉkog
reona, spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru, pregled vaţnijih putnih objekata na
sektoru, pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobraćaja, pregled servisa i radnji za
popravku vozila, pregled preduzeća za odrţavanje puteva sa punktovima zimske sluţbe, pregled
preduzeća za šlepanje i uklanjanje vozila, pregled preduzeća koja raspolaţu dizalicama, pregled vaţnijih
transportnih preduzeća, pregled lica pod pojaĉanim nadzorom i lokalnom kontrolom, pregled objekata
od posebnog znaĉaja

+ pogodan je za neplanirane prevoze, jer je jednostavna organizacija pojedinaĉnih prevoza; - drumski prevoz je skuplji od šinskog i vodnog, jer troši više goriva i zah-teva angaţovanje više ljudi (posada); - drumski saobraćaj više zagaĊuje okolinu i traţi više površina (za parkiranje i za kretanje, za odlaganje); - drumski prevoz je sporiji od šinskog, jer su manje brzine kretanja,20 ĉešća zadrţavanja, a putanje su duţe; - klima i vremenske prilike znatno utiĉu na odvijanje i bezbednost drumskog saobraćaja; - veoma je sloţena organizacija drumskog saobraćaja, pa i poslova bezbed-nosti drumskog saobraćaja; - konfiguracija terena znaĉajno utiĉe na troškove, prohodnost i bezbednost drumskog saobraćaja; drumski saobraćaj je najopasniji saobraćaj (najmanje bezbedan). Šinski prevoz + šinski prevoz je brz prevoz zato što su putevi kraći (blage krivine), a brzine kretanja vozila veće nego na drumu, + manje zagaĊuje okolinu od drumskog saobraćaja (jer je elektrificiran i automatizovan), + jediniĉna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska, a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliĉina tereta i velikog broja putnika na veća rastojanja,21 + priliĉno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove, + šinski prevoz je pouzdan i bezbedan,22 + prosta je organizacija šinskog saobraćaja i velike mogućnosti kontenerizacije, automatizacije i usavršavanja, + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobraćaja u šinskom prevozu,23 - šinski prevoz je krut prevoz - nije elastiĉan u pogledu puteva (vozi se samo prugama), sredstava (šinama se kreću samo standardizovane lokomotive i vagoni koji su vlasništvo drţave ili velikih preduzeća), niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci), - nije prilagodljiv pojedinaĉnim potrebama korisnika, već se pojedinaĉni korisnici prilagoĊavaju šinskom prevozu (vreme polaska, putevi, mesta stajanja, ulazak/izlazak putnika itd.), - zaustavljanja u stanicama uvećavaju troškove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja, - skupi su prevozi malih koliĉina na mala rastojanja, - skup je prevoz praznog vozila, - nije prevoz od vrata do vrata, već se mora kombinovati sa drumskim saobraćajem, - uspostavljanje šinskog prevoza i odrţavanje infrastrukture su skupi, pa se mogu opravdati sam o masovnim prevozima. Vodni saobraćaj + vodni saobraćaj obezbeĊuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama;27 + vodni saobraćaj je pogodan za vrlo masovne prevoze, jer se tada smanjuju jediniĉni troškovi prevoza; + mali su troškovi uspostavljanja saobraćaja i ne zavise od duţine plovnog puta (obiĉno se svode na troškove izgradnje luka i pristaništa); + vodni saobraćaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera; + vodni saobraćaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobraćaja (integralni transport); + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobraćaj je bezbedan; - vodni saobraćaj je spor,28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine; - vodni saobraćaj je ograniĉen na prirodne plovne puteve (mora, reke, jezera) i skupe veštaĉke kanale; - klima i vremenske prilike znatno utiĉu na odvijanje vodnog saobraćaja (led, magla, vetrovi, oluje, vodostaj itd.); - vodni saobraćaj nije pravi transport od vrata do vrata, već se najĉešće mora kombinovati sa ţelezniĉkim i drumskim saobraćajem; - skupi su prevozi malih koliĉina na mala rastojanja.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->