Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Kompostiranje. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. Kako je rotacija useva kompleksna.1. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. transport. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. oprema i mehanizacija. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. prodaja). Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. 3 . i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Otporne sorte. stručna-savetodavna služba. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Zaštita biodiverziteta. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. hladnjača. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. 2. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Zdravlje biljaka. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji.

a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Medonosna pčela i bumbari. . jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. U toku godine. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.2. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Biobest). Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. koja nije preterano fina. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. Stoga. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje.5 – 6. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. sabijenih. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. nego nakon zasnivanja zasada. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. Kod težih. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. lakog mehaničkog sastava. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. kao i neke druge vrste. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute.1. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Pogodna je izražena struktura zemljišta. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi.

jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Sa visokim intenzitetom respiracije. 3. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. od kukuruzovine). kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti.7°С. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. Tabela 2. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik.3. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. ukusa i arome jagode. a zametnuti plodovi na –1.5 до –1. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Nagibi okrenuti u 5 . Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. dobra provetrenost. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Zahvaljujući ovoj osobini. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura.2. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom.500 m. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. posebno tokom toplih noći. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. zbog pojave prolećnog izmrzavanja.

Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. okopavanjem i plevljenjem. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. preporučuje se oranje na punu dubinu. Najniža prihvatljiva pH je 5. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. 4. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. 3.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. pre svega truleži korena. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. kao i otpornost prema bolestima i 6 . Međutim. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji.90C.1. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. Teška zemljišta nisu pogodna. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. 3.2. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima.5. ali im najviše odgovaraju srednje teška. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja.5. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje.). Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. mangana i bora. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. da bi se sprečilo klijanje semena korova. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. a optimum pH je 6-6.

Symphony. kao što je Elsanta. Tonto (Fitzgerald Jean. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Emily.1. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. rasada i sadnog materijala. uz primenu metoda organske proizvodnje. Bolero. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. Pegasus. 3) se radi o autohtonoj sorti. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Alice. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Cambridge Favorite. Prema članu 16. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. Everest. Florence. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. što osigurava visok prinos. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. Darselect. truleži. pošto ima isključivo ženske cvetove. koji je na snazi od 01. 2004). pegavosti lista. Eros. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu).štetočinama.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena.01. Tamella.

U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. Kod ove sorte zametanje. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. a plodovi krupniji. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. konusnih. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. pepelnicu. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Boja je zadovoljavajuća. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. plodova pogodnih za preradu.38 g. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. Dobro podnosi berbu i transport. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). prinosna. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. Emily je vrlo rana.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. jarko crvenih i sjajnih plodova. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. Alba je vrlo rana i krupna sorta. bolesti lista. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. a odličnih je transportnih karakteristika.3 kg po živiću. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Podnosi lošije zemljišne uslove. ali je osetljiva prema uvelosti. srednje rana sorta. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti.8 do 1 kg. kao i prema uvelosti. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. sjajniji i ukusniji. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome.6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. uniformnih. dobrog ukusa i arome. srednjeg vremena zrenja. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Relativno dugo plodonosi. solidne čvrstine i trajnosti. trulež korena. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani.5 do 0. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. visoke otpornosti i adaptabilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove. Plodovi su srednje krupni. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . Elsanta je holandska. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom.

Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). U takvim uslovima. patlidžan. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). tamno crvene boje. njene ostale osobine. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. kao što su kukuruz. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. Jednogodišnji usevi. kadifica (na manjim površinama). kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). 9 . smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). Podnosi razne tipove zemljišta. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. lucerka. paradajz. zbog atraktivnosti za tržište. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. karakteriše ih izvanredna trajnost. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. krompir). Plodovi su krupni. U takvim uslovima štetočine. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. kao i krastavce. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. paprika. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. 5. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. posebno za pijačnu prodaju. bela detelina. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije.čvrstinu. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. naročito gde su problem nematode. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. papriku ili lubenice. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. Samooplodna je. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. može se gajiti u organskoj proizvodnji. kukuruz kokičar. kao što su larve gundelja. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. Agrotehničke mere 5. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. kao i vrste jagodastog voća. ovas. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. vrlo rodna.). Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. transportabilna je.1. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. Pogodna je za sve vrste prerade.

jara većina .0-7.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina . Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.biofumigantna svojstva .glina . brzo nicanje i rast .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.dobar međuusev.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača. Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Ovi usevi dati su u Tabeli 3. Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina. smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. Tabela 3.ozima glinovite ilovače .ne preživi zimu .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . kiselom zemljištu i na senovitim staništima .2.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . kontroli erozije.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode. Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6. Prethodni usevi za jagode .neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.0 Zapažanja .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.može biti zaoran pre sadnje 10 . 5.

ozima većina Gajenje na foliji .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . seno.TAGETES (Neven) maj.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.3.ne zahteva dodatni azot .dobar međuusev . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.malč 5.brz rast . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.jara . ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .Biofumigantska svojstva .trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.biofumigantna svojstva .inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .ozima ili višegodišnja većina .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. a rastojanje između dva para redova je 80-100cm. strugotina.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.ne zahteva dodatni azot .dobar međuusev . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.ne preživi zimu .ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .idealan brzo rastući pokrov .detalj Održavanje zemljišta . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .brz rast .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja. Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .jun sredina aprila jednogodišnja većina . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.

Takođe. a plodovi su obojeniji. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Prevelike količine azota. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. ima PK nešto niže potrebe za azotom. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. naročito u godini berbe.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. koji je i najefikasniji. nastanak pokorice. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. Sistem gajenja . Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine.4.5% humusa).dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno.

PBI. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N.5-6 1. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets. Siforga (NPK 5:3:8). Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha.8 7 13. Fa. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol.6 4. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.5 5.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. (%) P2O5 (%) 0.3 5 0. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. Italpollina (NPK 4:4:4). U periodu cvetanja jagodastog N zas.3 0.4 2. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne.5 0. Fa.5-1. pre zasnivanja zasada. Biohelp Maltaflor Bio.8 9.5 1. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja.5 2.5 5.7/5 11 9. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.plikovano.4 1 2 6 1 1 0. PBI.2 2.5 0.3 1 1 0.3/2 0.7 7 K2O (%) 0. Prilikom formiranja zasada. 6-8 5 2-5 5. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.5 1.3-0. industrijske proizvodnje. Fa.5 1. P. 5%-tno. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti.5 6 5 14 4 0. K.5 13 . preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. Fa.5-1. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje. Compag. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm.3/2 1. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo.

Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. pomoću ovih organskih kiselina. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta.5-6. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije.0 mS/cm < 1. 14 . kompost se unosi i u leto. a posebno sive plesnivosti plodova. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. nakon berbe. hemijski i biološki sastav. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju.5 < 2. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. naročito u fazi berbe. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Pesak i čestice zemlje nisu štetni.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima.5. fulvinskih i amino kiselina. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. diktira potreba korena za vodom i hranivima.5m širine)). otpornost na niske temperature. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. 5. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“.

Rotacija useva. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. trulež korenovog vrata i stabla. čuvanje plodova. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. suzbijanje korova u međurednom prostoru. 15 . ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. da ne bi došlo do pojave bolesti.6. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. optimalna rastojanja sadnje. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. Bolesti. kosidba. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. korišćenje sistema kap po kap. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. nakon berbe. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. zalivanje biljaka. izbor sorti. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. zdrav sadni materjal. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. pepelnica. a ne samo u zasadu jagode. uvenuće biljaka. pažljiva upotreba azota. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. Zdrav sadni materijal. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. u hladnim uslovima. preventivne mere smatraju se prioritetnim. trulež korena. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. antraknoza.

paradajz. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. brzo dehidriraju i lako propadaju. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. jednoredna umesto dvoredna sadnja. paprika. pažljiva upotreba azota. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. hrapavi i ne dozrevaju. br. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Plodovi sa simptomima pepelnice. Emily. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. izbegavanje korišćenja osetljivih . U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). ali su posledice na plodovima najveće. pre zasnivanja zasada. prouzrokovača bolesti. koji postaju čvrsti. lucerka). čak i slabijim. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. krompir. nisu pogodni za transport. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti.

Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. ne orošavanjem. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. a prenosi se sadnim materijalom. Zbijena. lokacija). uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. a patogen prezimljava u biljnoj masi. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. primenjivati uzdignute redove. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. pticama. Koren truli od vrha. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. vodom. a lišće poprima plavo-zelenu boju. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. biljke se malčiraju. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. mehanizacijom i alatom. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. Brassica (juncea i napus). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. gustina sadnje. plodovima cvetnim drškama i živićima. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete.sorti. kišom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. izbegavati gajenje osetljivih sorti. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. a simptomi se manifestuju na cvetovima. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). gotovo crne promene na plodovima. Napadnute biljke su kržljave. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. 17 . ne gajiti osetljive sorte. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. zalivanje sistemom kap po kap. sertifikovan sadni materijal. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. primena organske materije (kompost stajnjak. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. Patogen se brzo širi u toku zrenja. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. Gljiva je specifična za jagodu. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. Nakon punog cvetanja biljaka. Simptomi bolesti su tamno braon. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću.

u zemljištu i okolnim šumama. Pregljevi su 0. biljne vaši. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). kovrdža se i postaje krto i lomljivo. fragariae) je veoma raširena štetočina. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. u toplijem delu dana. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Brojnost pregljeva najveća je u julu. . Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. pregljevi. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. podizanjem cvetnih traka (koridora). ako se primene preventivne mere. rilaš. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). jaja.5 mm dužine tela. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil.

a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. izbegavati preteranu bujnost biljaka. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Odrasli insekti ne lete. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. Jagodina vaš . Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. balansirana ishrana biljaka azotom. medna rosa. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. Odrasli insekti se hrane na lišću. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. postavljanje fizičkih prepreka. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. pamukova vaš). praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša).

koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. ježeva i drugih korisnih vrsta. a ona se pile početkom proleća. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. u zasad je do perioda cvetanja. naročito na lakšim zemljištima. koje se hrane puževima. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. pogodnih za skrivanje trčuljaka. Osolika muva Trčuljci . koje parazitiraju puževe. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. Obično imaju jednu generaciju. postavljanje bakarne trake oko zasada. koja je suva. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Minimalna temperatura .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. zlatokoka. predstavlja prepreku za kretanje puževa. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. pažljiva upotreba azota. sadnjom žbunastih biljaka. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. stenice). Puževi predstavljaju problem. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. takođe moguće pustiti i živinu. polažu jaja krajem leta i u jesen. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. ali nekad i više generacija godišnje. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. Biobest). jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. koja se hrani puževima.

Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Pored direktnih šteta. spinozada i drugi) je dozvoljena. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. kao što je već ranije pomenuto. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. dužine tela od 0. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Pri primeni organskih materija kao malča. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. krto je. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. su najvažnije preventivne mere. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. pre upotrebe biopesticida. Nematode su valjkasti. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. grinja i drugih organizama. nevidljivi golim okom. crvoliki organizmi. razvoj i kasnije plodonošenje. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu.5 do 6 mm. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Upotreba nekih insekticida (piretrin. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Takođe. koje su posledica ishrane. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Kada se list pogleda pod mikroskopom. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. treba izbegavati. rotenon. 21 . Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. koji su odlična zamena za polietilenske folije. Lišće zaostaje u porastu. bukva). postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. neophodno je biti oprezan.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. Napadnuto lišće se deformiše. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. čime onemogućavaju njen normalan rast. razne vrste puževa i druge štetočine. a biljke postaju žbunave. 2 priručnika). Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. senovito mesto. vodopropusan je. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Berba Radi očuvanja svežine plodova. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Jagode se najčešće beru ručno. Ukoliko to nije moguće. do postizanja spoljašnje temperature. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Po završetku perioda skladištenja. ovog člana. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. br. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. u posebnom delu koji je obeležen. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. 8. 7. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Kada se obezbedi optimalna temperatura. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. uz veliko angažovanje radne snage. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. 22 . tako da je ona nedostupna većini voćara. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Rastvoru se dodaje sapunica.

U proizvodnji jagode na otvorenom. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. gustine sadnje. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. dok je drugi vid direktna prodaja. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Međutim. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede.000 din. odnosi se na berbu. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.7 11. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). odnosno plasmana. pakovanje. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). po hektaru.000 4. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem.U svetu je prisutno više načina za prodaju. za voćarsku prizvodnju iznose 64. a godišnja zarada će biti 4.000 7. jogurt.200 0. i hrana za bebe). Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. klime i sorte.000 16.200 EUR (tabela). god. Prvi korak u ostvarivanju cilja. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva.800 din po hekatru.200 EUR. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. na tržištu će se dobiti oko 11. vrste malča. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi.000 0. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. god. zavisno od faktora godine.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. 2010. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. a posebno jagodastim (sokovi.200 EUR. odnosno zarade. lične veštine. kao i prodaju velikih količina. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. skladištenje i prodaju.200 3. trgovine. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. 23 . Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja.

48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. živa: 0. cink: 200. nikl: 25.7. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. cvećarstvo. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. bakar: 70. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. zahtevi u pogledu sastava.4.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. olovo: 45. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. hrom (ukupni): 70. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 .

Priloga IA. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. lapor. bretonski ameliorantmaerl.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. 3) fermentacijom. po mogućnosti. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7.2. Kalijum-sulfat. brašni kolači. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. ljuska kokosa. uljano seme. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 .5) Proizvodi opisani u tački 1. Uredbe 2003/2003. zamrzavanje i mlevenje. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.3. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . krečnjak. Proizvodi opisani u tački 1.karbonat (kreda. Priloga IA. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom.

Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. gljivice) Opis. i Terphrosia spp. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke.. ulje mente. zahtevi u pogledu sastava. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. akaricid. Opis.48/11) 1. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. zahtevi u pogledu sastava. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. kima. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. uslovi za upotrebu 26 . Lonchocarpus spp. virusi. magnezijumska kreda. mleveni magnezijum.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp.

izaziva cvetanje kod ananasa.fosfat Opis. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. bakar-oksihlorida prethodnog stava. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. zahtevi u pogledu sastava. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. zahtevi u pogledu sastava. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. samo u klopkama Atraktant. uslovi za upotrebu Atraktant. bakar-oksida.3. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. Za višegodišnje zasade države članice mogu. bakar-sulfata. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. zahtevi u pogledu sastava.

Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Schloffer. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. 30/2010) . fungicid Samo za stabla voćaka. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Waltl. Literatura Biologischer Erberrenanbau.. Stanisavljević. USA. Naučno voćarsko društvo Srbije. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Cerović. Weidmann. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. 9-15.. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. Innerhofer.. S. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Čačak. Fibl. 97-98. Milenković. 73-76. 121-122.. K. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. Jugoslovensko voćarstvo. Milenković. baktericid Samo za stabla voćaka. University of California Cooperative Extension. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). G and Meister. ATTRA. Landwirtschaftskammer Steiermark. Lafer.. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. uključujući i sadnice. akaricid Insekticid. akaricid Insekticid. glasnik RS”. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. CABI Publishing.. C. G. FiBL/OACC. K. Aphididae). K. Cornel Unversity Coorporate Extension. R. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. G. New York State Integrated Pest Management Program. S. Schmid. Guide for Organic Strawberries. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. H. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. 2010. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Lind. br. Merkblatt. (2007): Strawberries – Organic Production. Ruegg. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. Guerena. M. M. zahtevi u pogledu sastava. (2003): Organic Fruit Growing. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. Weber. 2006 Waltl. Power Point Prezentacija. vinove loze. Jugoslovensko voćarstvo. Januar 2001... NCAT Agriculture. J. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. A. repelent Opis. K. Born. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. M. Nikolić. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. H. insekticid. Poljoprivredni list. Landwirtschaftskammer Steiermark. akaricid.

kalentic@giz.de .stefanovic@giz.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.stolz@giz.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias. marija.de.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica. Marija Kalentić E-Mail: emilija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful