Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

Zaštita biodiverziteta. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). stručna-savetodavna služba. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. prodaja). i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. oprema i mehanizacija. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Zdravlje biljaka. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Kompostiranje.1. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. 3 . Otporne sorte. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. hladnjača. 2. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. transport. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Kako je rotacija useva kompleksna. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine.

Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. sabijenih.1. Pogodna je izražena struktura zemljišta. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. U toku godine. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Kod težih. Medonosna pčela i bumbari. lakog mehaničkog sastava. . jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. kao i neke druge vrste. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Stoga.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju.5 – 6. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. nego nakon zasnivanja zasada.2. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. koja nije preterano fina. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Biobest). a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju.

što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. a zametnuti plodovi na –1. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Nagibi okrenuti u 5 . 3. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Sa visokim intenzitetom respiracije. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće.7°С. Tabela 2. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima.2. Zahvaljujući ovoj osobini. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. dobra provetrenost. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. posebno tokom toplih noći. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći.5 до –1. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. od kukuruzovine). dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova.500 m. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2.3. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. ukusa i arome jagode.

najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Međutim. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. mangana i bora. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti.90C. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3.5. a optimum pH je 6-6. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti.1. 3.). preporučuje se oranje na punu dubinu. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. okopavanjem i plevljenjem. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. 3. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. da bi se sprečilo klijanje semena korova. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. 4. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. kao i otpornost prema bolestima i 6 . Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. Teška zemljišta nisu pogodna. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. pre svega truleži korena.5. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Najniža prihvatljiva pH je 5.2. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. ali im najviše odgovaraju srednje teška. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje.

Tamella. Florence. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. Bolero. Everest. Emily. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. Darselect. Pegasus. što osigurava visok prinos. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. 3) se radi o autohtonoj sorti. koji je na snazi od 01.1. Tonto (Fitzgerald Jean. Cambridge Favorite. pegavosti lista. Symphony. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS.štetočinama. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. kao što je Elsanta. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. uz primenu metoda organske proizvodnje. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. pošto ima isključivo ženske cvetove. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Prema članu 16. Alice. rasada i sadnog materijala. truleži.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. 2004). Eros.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena.01.

trulež korena. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. Kod ove sorte zametanje. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje.6 kg po živiću. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. solidne čvrstine i trajnosti. Podnosi lošije zemljišne uslove. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću.8 do 1 kg.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. posebno u Nemačkoj i u Austriji. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju.5 do 0. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Dobro podnosi berbu i transport. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. Prosečna masa ploda je 27-30 g. konusnih. uniformnih. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. Relativno dugo plodonosi. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Ima konusno-okruglaste plodove. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. visoke otpornosti i adaptabilnosti. jarko crvenih i sjajnih plodova. kao i prema uvelosti. srednje rana sorta. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. pepelnicu. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. bolesti lista. a odličnih je transportnih karakteristika. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . Emily je vrlo rana.3 kg po živiću. sjajniji i ukusniji. prinosna. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Elsanta je holandska. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. Plodovi su srednje krupni. plodova pogodnih za preradu. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). ali je osetljiva prema uvelosti. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. Boja je zadovoljavajuća. dobrog ukusa i arome. a plodovi krupniji. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji.38 g. srednjeg vremena zrenja. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova.

Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. 9 . Plodovi su krupni. Pogodna je za sve vrste prerade. ovas. transportabilna je. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. njene ostale osobine. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). karakteriše ih izvanredna trajnost. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. paprika. Podnosi razne tipove zemljišta. zbog atraktivnosti za tržište. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. kukuruz kokičar. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. lucerka. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). papriku ili lubenice. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). Jednogodišnji usevi. naročito gde su problem nematode.čvrstinu. patlidžan. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. može se gajiti u organskoj proizvodnji.1. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. kadifica (na manjim površinama). Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. U takvim uslovima štetočine. vrlo rodna. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. kao što su larve gundelja. 5. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. krompir).). Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. kao i vrste jagodastog voća. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. kao i krastavce. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Agrotehničke mere 5. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. bela detelina. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. kao što su kukuruz. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. posebno za pijačnu prodaju. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. tamno crvene boje. Samooplodna je. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. paradajz. U takvim uslovima.

Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina. Ovi usevi dati su u Tabeli 3.dobar međuusev.ozima glinovite ilovače .biofumigantna svojstva .0-7. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.jara većina .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu.0 Zapažanja . najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja. 5. Prethodni usevi za jagode . a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja. smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. brzo nicanje i rast . što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .glina .ne preživi zimu . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. kiselom zemljištu i na senovitim staništima . kontroli erozije. Tabela 3.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.može biti zaoran pre sadnje 10 .2.kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova .dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača.

Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm. dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.3.ozima ili višegodišnja većina .ne zahteva dodatni azot .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .brz rast .ozima većina Gajenje na foliji .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.detalj Održavanje zemljišta .TAGETES (Neven) maj.malč 5.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .brz rast . seno. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.ne zahteva dodatni azot .košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .idealan brzo rastući pokrov . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha.jun sredina aprila jednogodišnja većina .dobar međuusev . strugotina.ne preživi zimu . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.jara .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.Biofumigantska svojstva . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.dobar međuusev .biofumigantna svojstva .

Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . ima PK nešto niže potrebe za azotom. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom.4. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. koji je i najefikasniji. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom.5% humusa). Prevelike količine azota. Takođe.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. Sistem gajenja . Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. a plodovi su obojeniji. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. naročito u godini berbe. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. nastanak pokorice. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). kontakt plodova sa vlažnom zemljom.

U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. (%) P2O5 (%) 0. PBI. P. Italpollina (NPK 4:4:4). 5%-tno. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha.5-1. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.5 0.3/2 1. K. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost.5 5. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol.5 2. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. Fa.5 5.5 0. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm. U periodu cvetanja jagodastog N zas.4 2. Compag. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova.plikovano. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets.4 1 2 6 1 1 0. pre zasnivanja zasada.5 1. Prilikom formiranja zasada. PBI. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji.5-1. 6-8 5 2-5 5. Siforga (NPK 5:3:8).2 2. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima.5-6 1.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn.7/5 11 9.8 9.6 4. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.3 5 0. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.3 0. Fa.7 7 K2O (%) 0. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.5 1.8 7 13.3 1 1 0.3/2 0. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha.5 13 .5 1. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. Fa. Biohelp Maltaflor Bio. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. industrijske proizvodnje. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. Fa.5 6 5 14 4 0.3-0.

Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. pomoću ovih organskih kiselina. a posebno sive plesnivosti plodova. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. 5. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. otpornost na niske temperature. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. Hranivo jača otpornost biljaka na stres.5. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. 14 . Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5.5m širine)). Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. naročito u fazi berbe. kompost se unosi i u leto. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota).5-6. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. fulvinskih i amino kiselina. nakon berbe. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. diktira potreba korena za vodom i hranivima. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. hemijski i biološki sastav. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke.0 mS/cm < 1.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom.5 < 2. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje.

Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. trulež korena. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha.6. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. trulež korenovog vrata i stabla. uvenuće biljaka. nakon berbe. antraknoza. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. korišćenje sistema kap po kap. Rotacija useva. čuvanje plodova. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. zdrav sadni materjal. da ne bi došlo do pojave bolesti. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. zalivanje biljaka. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. 15 . optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. a ne samo u zasadu jagode. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. Bolesti. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. preventivne mere smatraju se prioritetnim. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. u hladnim uslovima. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. izbor sorti. optimalna rastojanja sadnje. kosidba. pažljiva upotreba azota. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. suzbijanje korova u međurednom prostoru. pepelnica. Zdrav sadni materijal. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja.

a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Plodovi sa simptomima pepelnice. Emily. izbegavanje korišćenja osetljivih . što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. ali su posledice na plodovima najveće. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. pažljiva upotreba azota. brzo dehidriraju i lako propadaju. lucerka). pre zasnivanja zasada. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. br. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. paprika. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. krompir. koji postaju čvrsti. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. hrapavi i ne dozrevaju. nisu pogodni za transport. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. prouzrokovača bolesti. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. paradajz. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. čak i slabijim. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu.

izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. 17 . ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. gustina sadnje. plodovima cvetnim drškama i živićima. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). primena organske materije (kompost stajnjak. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva.sorti. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. lokacija). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. primenjivati uzdignute redove. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. gotovo crne promene na plodovima. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. a lišće poprima plavo-zelenu boju. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. Gljiva je specifična za jagodu. a patogen prezimljava u biljnoj masi. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. pticama. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. Simptomi bolesti su tamno braon. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. Koren truli od vrha. izbegavati gajenje osetljivih sorti. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. ne orošavanjem. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. zalivanje sistemom kap po kap. kišom. a prenosi se sadnim materijalom. mehanizacijom i alatom. sertifikovan sadni materijal. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. vodom. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. Patogen se brzo širi u toku zrenja. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. Zbijena. Brassica (juncea i napus). izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. a simptomi se manifestuju na cvetovima. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. biljke se malčiraju. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. ne gajiti osetljive sorte. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Nakon punog cvetanja biljaka. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Napadnute biljke su kržljave.

Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. ako se primene preventivne mere. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. Brojnost pregljeva najveća je u julu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. u toplijem delu dana. .5 mm dužine tela. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. podizanjem cvetnih traka (koridora). Pregljevi su 0. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. koja je retko problem u organskoj proizvodnji.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. rilaš. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. pregljevi. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). jaja. fragariae) je veoma raširena štetočina. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. biljne vaši. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Larve se pile iz jaja posle 7 dana. u zemljištu i okolnim šumama. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka.

Jagodina vaš . Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša).Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Odrasli insekti se hrane na lišću. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. izbegavati preteranu bujnost biljaka. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. pamukova vaš). uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. Odrasli insekti ne lete. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. medna rosa. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. postavljanje fizičkih prepreka. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. balansirana ishrana biljaka azotom.

u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. naročito na lakšim zemljištima.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. predstavlja prepreku za kretanje puževa. polažu jaja krajem leta i u jesen. postavljanje bakarne trake oko zasada. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. Minimalna temperatura . pogodnih za skrivanje trčuljaka. u zasad je do perioda cvetanja. a ona se pile početkom proleća. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. koja se hrani puževima. koje parazitiraju puževe. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. ali nekad i više generacija godišnje. stenice). Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. ježeva i drugih korisnih vrsta.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. sadnjom žbunastih biljaka. zlatokoka. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. Biobest). kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). Obično imaju jednu generaciju. Puževi predstavljaju problem. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. Osolika muva Trčuljci . u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. pažljiva upotreba azota. takođe moguće pustiti i živinu. koje se hrane puževima. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. koja je suva. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata.

Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. nevidljivi golim okom. koje su posledica ishrane. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. a biljke postaju žbunave. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. razvoj i kasnije plodonošenje. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. 21 . bukva). Upotreba nekih insekticida (piretrin. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja.5 do 6 mm. Pored direktnih šteta. neophodno je biti oprezan. koji su odlična zamena za polietilenske folije. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. rotenon. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. grinja i drugih organizama. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. treba izbegavati. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. spinozada i drugi) je dozvoljena. Kada se list pogleda pod mikroskopom. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. Pri primeni organskih materija kao malča. crvoliki organizmi. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. razne vrste puževa i druge štetočine. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. su najvažnije preventivne mere. 2 priručnika). nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Napadnuto lišće se deformiše. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. pre upotrebe biopesticida. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. krto je. čime onemogućavaju njen normalan rast. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Takođe. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. kao što je već ranije pomenuto. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. dužine tela od 0. Nematode su valjkasti. Lišće zaostaje u porastu. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera.

Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. senovito mesto. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). u posebnom delu koji je obeležen. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Rastvoru se dodaje sapunica. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Po završetku perioda skladištenja. do postizanja spoljašnje temperature. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Kada se obezbedi optimalna temperatura. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. 8. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Jagode se najčešće beru ručno. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. tako da je ona nedostupna većini voćara. uz veliko angažovanje radne snage. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. ovog člana. vodopropusan je. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Berba Radi očuvanja svežine plodova. Ukoliko to nije moguće. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. 7. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. 22 . Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. br.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta.

lične veštine. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011.7 11. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. po hektaru.200 EUR (tabela). odnosno zarade. skladištenje i prodaju. gustine sadnje.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. trgovine.000 16.U svetu je prisutno više načina za prodaju. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. 23 . U proizvodnji jagode na otvorenom. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju.000 7. za voćarsku prizvodnju iznose 64. a posebno jagodastim (sokovi. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. jogurt. 2010. a godišnja zarada će biti 4. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja.800 din po hekatru. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. pakovanje. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). god. god. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). Prvi korak u ostvarivanju cilja. na tržištu će se dobiti oko 11.000 din. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4.200 EUR.200 3. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. i hrana za bebe). Ako je prosečno oko 80% prva klasa. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. dok je drugi vid direktna prodaja. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.200 EUR. odnosi se na berbu. zavisno od faktora godine. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. kao i prodaju velikih količina. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. vrste malča. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme.000 0. odnosno plasmana. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine.200 0. klime i sorte. Međutim.000 4.

Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. olovo: 45. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. cvećarstvo.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. živa: 0. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. nikl: 25. zahtevi u pogledu sastava. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0.7. bakar: 70. hrom (ukupni): 70.4. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cink: 200.

fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. uljano seme. ljuska kokosa. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Priloga IA. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe.3. 3) fermentacijom. po mogućnosti.karbonat (kreda.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. Kalijum-sulfat. bretonski ameliorantmaerl. lapor. brašni kolači. krečnjak. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. Proizvodi opisani u tački 1. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. Priloga IA. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum .2. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. zamrzavanje i mlevenje. Uredbe 2003/2003.5) Proizvodi opisani u tački 1.

krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. mleveni magnezijum. gljivice) Opis. zahtevi u pogledu sastava. kima. i Terphrosia spp. akaricid. Lonchocarpus spp. uslovi za upotrebu 26 . ulje mente. zahtevi u pogledu sastava. virusi. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. Opis. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid.. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. magnezijumska kreda. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant.48/11) 1.

samo u klopkama Atraktant. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum .3. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. bakar-oksihlorida prethodnog stava. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. zahtevi u pogledu sastava. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. bakar-sulfata. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . zahtevi u pogledu sastava.fosfat Opis. uslovi za upotrebu Atraktant. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. bakar-oksida. izaziva cvetanje kod ananasa. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. zahtevi u pogledu sastava. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. zahtevi u pogledu sastava. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. Za višegodišnje zasade države članice mogu.

zahtevi u pogledu sastava.. Stanisavljević. Cornel Unversity Coorporate Extension. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. 73-76. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Nikolić. Schloffer. akaricid. Schmid. Innerhofer. Ruegg. vinove loze. CABI Publishing... USA. G and Meister. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. Milenković. A. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7.. ATTRA. Guerena. fungicid Samo za stabla voćaka. K. (2007): Strawberries – Organic Production. baktericid Samo za stabla voćaka. 30/2010) . 121-122. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Fibl. K. Weber. br. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. M. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). maslina i vinove loze Repelent Fungicid. NCAT Agriculture. 2010. H. Naučno voćarsko društvo Srbije. Literatura Biologischer Erberrenanbau. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. Januar 2001. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. glasnik RS”. R. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. insekticid. University of California Cooperative Extension. Čačak. M. 2006 Waltl. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Jugoslovensko voćarstvo. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. S. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. uključujući i sadnice. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. H. repelent Opis. Landwirtschaftskammer Steiermark. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju.. Guide for Organic Strawberries. K. Born. M. Merkblatt. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. Lafer. Power Point Prezentacija. (2003): Organic Fruit Growing. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. G.. Jugoslovensko voćarstvo. J. Landwirtschaftskammer Steiermark. C. New York State Integrated Pest Management Program. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. Waltl. Milenković. Weidmann. Lind. akaricid Insekticid. Poljoprivredni list. S. Aphididae). Cerović. 9-15.. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. 97-98. akaricid Insekticid.. K. G. FiBL/OACC.

de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.stefanovic@giz.de.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias. marija. Marija Kalentić E-Mail: emilija.kalentic@giz.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.stolz@giz.de .