Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

prodaja). Kako je rotacija useva kompleksna. hladnjača. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Zdravlje biljaka. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. transport. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. oprema i mehanizacija. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Otporne sorte. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. stručna-savetodavna služba. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Zaštita biodiverziteta. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. 3 . Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Kompostiranje. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona.1. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. 2. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida.

U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj.1. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute.2. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Biobest). Pogodna je izražena struktura zemljišta. lakog mehaničkog sastava. koja nije preterano fina. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. U toku godine. Medonosna pčela i bumbari.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. . jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. sabijenih. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. Stoga. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju.5 – 6. nego nakon zasnivanja zasada.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. kao i neke druge vrste. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. Kod težih.

Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. od kukuruzovine). a zametnuti plodovi na –1. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. dobra provetrenost. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Tabela 2. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. posebno tokom toplih noći. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. ukusa i arome jagode. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva.2. Sa visokim intenzitetom respiracije. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima.500 m. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci.3.5 до –1. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. 3. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. Zahvaljujući ovoj osobini. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. zbog pojave prolećnog izmrzavanja.7°С. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Nagibi okrenuti u 5 .

1. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima.5. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. pre svega truleži korena. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. a optimum pH je 6-6. okopavanjem i plevljenjem. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti.2. da bi se sprečilo klijanje semena korova. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa.90C. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. 3. kao i otpornost prema bolestima i 6 . Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. Međutim. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. Teška zemljišta nisu pogodna.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. 3.). mangana i bora. Najniža prihvatljiva pH je 5. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti.5. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. preporučuje se oranje na punu dubinu. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. ali im najviše odgovaraju srednje teška. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. 4. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene.

pošto ima isključivo ženske cvetove.01. Florence. 2004). 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Darselect. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. 3) se radi o autohtonoj sorti. kao što je Elsanta. truleži. Prema članu 16. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. koji je na snazi od 01. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Everest. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . rasada i sadnog materijala. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Tamella. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. Alice. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Tonto (Fitzgerald Jean. što osigurava visok prinos. Symphony. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. Bolero.1. Emily. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. uz primenu metoda organske proizvodnje. Pegasus. Eros.štetočinama. Cambridge Favorite. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. pegavosti lista.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih.

plodova pogodnih za preradu. trulež korena. Boja je zadovoljavajuća. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. solidne čvrstine i trajnosti. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. dobrog ukusa i arome. ali je osetljiva prema uvelosti. Kod ove sorte zametanje.38 g. pepelnicu. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Plodovi su srednje krupni. prinosna. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Elsanta je holandska. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome.8 do 1 kg. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. Podnosi lošije zemljišne uslove. uniformnih. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. srednjeg vremena zrenja. konusnih. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. a plodovi krupniji. Ima konusno-okruglaste plodove. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Dobro podnosi berbu i transport. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. Alba je vrlo rana i krupna sorta. a odličnih je transportnih karakteristika. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti.6 kg po živiću. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. sjajniji i ukusniji. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. visoke otpornosti i adaptabilnosti. Prosečna masa ploda je 27-30 g.3 kg po živiću. Emily je vrlo rana. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). bolesti lista.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. srednje rana sorta. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama.5 do 0. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Relativno dugo plodonosi. jarko crvenih i sjajnih plodova. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. kao i prema uvelosti. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena.

kadifica (na manjim površinama). kukuruz kokičar. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). zbog atraktivnosti za tržište. kao što su larve gundelja. naročito gde su problem nematode. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. 5. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. transportabilna je. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. krompir). njene ostale osobine. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. paprika. lucerka. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. paradajz. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. posebno za pijačnu prodaju. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. patlidžan. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. Pogodna je za sve vrste prerade. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. 9 .čvrstinu. Samooplodna je. Jednogodišnji usevi. Podnosi razne tipove zemljišta. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Agrotehničke mere 5. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama).1. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. kao što su kukuruz. U takvim uslovima štetočine. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. kao i vrste jagodastog voća. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). može se gajiti u organskoj proizvodnji. karakteriše ih izvanredna trajnost. vrlo rodna. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). papriku ili lubenice. ovas. tamno crvene boje. bela detelina. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. U takvim uslovima. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu.). Plodovi su krupni. kao i krastavce. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp.

uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust .0-7.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .0 Zapažanja . Prethodni usevi za jagode . To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus.može biti zaoran pre sadnje 10 . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja. Tabela 3. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Ovi usevi dati su u Tabeli 3.kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta .jara većina .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova .zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6. kontroli erozije.ozima glinovite ilovače .veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put .ne preživi zimu . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. 5.glina . smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.2.biofumigantna svojstva .dobar međuusev. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. brzo nicanje i rast . Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. kiselom zemljištu i na senovitim staništima . a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka. što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.

ozima ili višegodišnja većina .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.brz rast . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.malč 5. dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.idealan brzo rastući pokrov .košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .dobar međuusev .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.detalj Održavanje zemljišta . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu . seno.3. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.Biofumigantska svojstva .brz rast . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.ne zahteva dodatni azot .ne zahteva dodatni azot .dobar međuusev . pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha.jun sredina aprila jednogodišnja većina .visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova. Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.biofumigantna svojstva .ne preživi zimu . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.TAGETES (Neven) maj. Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće . strugotina.ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.jara .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .ozima većina Gajenje na foliji .

ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Prevelike količine azota. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. koji je i najefikasniji. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3.4. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. ima PK nešto niže potrebe za azotom. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). a plodovi su obojeniji. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno.5% humusa). Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. nastanak pokorice. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. naročito u godini berbe. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Takođe. Sistem gajenja . Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. Najčešće se koristi goveđi stajnjak.

Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. Siforga (NPK 5:3:8).5 5. PBI. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm.5 6 5 14 4 0. pre zasnivanja zasada. Fa. 5%-tno.5 5. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje. (%) P2O5 (%) 0.plikovano.5-1. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti.8 7 13.5 0.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn.3 5 0. Fa. P.3 1 1 0. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.5-6 1.7/5 11 9. Fa.4 2. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. U periodu cvetanja jagodastog N zas. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. K. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa.5 2. Fa.5 0.5 1.7 7 K2O (%) 0. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. Prilikom formiranja zasada.2 2. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets.3 0. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. Compag. industrijske proizvodnje.5-1.4 1 2 6 1 1 0. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo.3/2 0.5 1. Biohelp Maltaflor Bio. 6-8 5 2-5 5.6 4.5 1.3/2 1.5 13 . Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. PBI. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost.8 9. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. Italpollina (NPK 4:4:4).3-0.

fulvinskih i amino kiselina. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. otpornost na niske temperature. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju.5-6. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. nakon berbe. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. diktira potreba korena za vodom i hranivima. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1.0 mS/cm < 1. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. naročito u fazi berbe. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. 14 .5m širine)). Pesak i čestice zemlje nisu štetni. 5.5 < 2. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. a posebno sive plesnivosti plodova. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije.5. pomoću ovih organskih kiselina. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. kompost se unosi i u leto. hemijski i biološki sastav. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu.

trulež korenovog vrata i stabla. čuvanje plodova. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. korišćenje sistema kap po kap. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. pažljiva upotreba azota. optimalna rastojanja sadnje. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. zdrav sadni materjal. kosidba. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. zalivanje biljaka. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. Rotacija useva. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. Bolesti. Zdrav sadni materijal. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove.6. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. da ne bi došlo do pojave bolesti. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. suzbijanje korova u međurednom prostoru. a ne samo u zasadu jagode. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. pepelnica. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. 15 . uvenuće biljaka. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. antraknoza. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. izbor sorti. nakon berbe. u hladnim uslovima. preventivne mere smatraju se prioritetnim. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. trulež korena.

br. pre zasnivanja zasada. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. Plodovi sa simptomima pepelnice. pažljiva upotreba azota. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. nisu pogodni za transport. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. čak i slabijim. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. koji postaju čvrsti. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. brzo dehidriraju i lako propadaju. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. hrapavi i ne dozrevaju. ali su posledice na plodovima najveće. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. izbegavanje korišćenja osetljivih . lucerka). U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. Emily. krompir. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. jednoredna umesto dvoredna sadnja. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. prouzrokovača bolesti. paprika. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. paradajz. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte).

pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. a patogen prezimljava u biljnoj masi. ne gajiti osetljive sorte. vodom. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. biljke se malčiraju. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. a simptomi se manifestuju na cvetovima. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. zalivanje sistemom kap po kap. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. 17 . korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. sertifikovan sadni materijal. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. gotovo crne promene na plodovima. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. mehanizacijom i alatom. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. primenjivati uzdignute redove. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. gustina sadnje. kišom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima.sorti. Brassica (juncea i napus). Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. primena organske materije (kompost stajnjak. plodovima cvetnim drškama i živićima. Gljiva je specifična za jagodu. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. Patogen se brzo širi u toku zrenja. lokacija). Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Nakon punog cvetanja biljaka. Simptomi bolesti su tamno braon. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Koren truli od vrha. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. a prenosi se sadnim materijalom. izbegavati gajenje osetljivih sorti. a lišće poprima plavo-zelenu boju. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. Napadnute biljke su kržljave. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. Zbijena. pticama. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. ne orošavanjem.

.5 mm dužine tela. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Pregljevi su 0. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. jaja. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. omogućiti opstanak korisnih vrsta. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. Brojnost pregljeva najveća je u julu. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. fragariae) je veoma raširena štetočina. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). u zemljištu i okolnim šumama. u toplijem delu dana. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. podizanjem cvetnih traka (koridora). koja je retko problem u organskoj proizvodnji. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. ako se primene preventivne mere. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. pregljevi. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. rilaš. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. biljne vaši. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom).

zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. pamukova vaš). Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. balansirana ishrana biljaka azotom. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). Jagodina vaš . izbegavati preteranu bujnost biljaka. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. Odrasli insekti ne lete. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. medna rosa. postavljanje fizičkih prepreka. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Odrasli insekti se hrane na lišću.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu.

Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. koja se hrani puževima. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. Biobest). a ona se pile početkom proleća. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. Obično imaju jednu generaciju. Puževi predstavljaju problem. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. stenice). koje se hrane puževima. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. takođe moguće pustiti i živinu. u zasad je do perioda cvetanja. ježeva i drugih korisnih vrsta. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. zlatokoka. Osolika muva Trčuljci . Minimalna temperatura . ali nekad i više generacija godišnje. sadnjom žbunastih biljaka. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. pažljiva upotreba azota. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. polažu jaja krajem leta i u jesen. pogodnih za skrivanje trčuljaka. postavljanje bakarne trake oko zasada. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. koja je suva. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. predstavlja prepreku za kretanje puževa. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. naročito na lakšim zemljištima. koje parazitiraju puževe.

su najvažnije preventivne mere.5 do 6 mm. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. dužine tela od 0. čime onemogućavaju njen normalan rast. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. Nematode su valjkasti. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. grinja i drugih organizama. Takođe. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. koji su odlična zamena za polietilenske folije. rotenon. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. spinozada i drugi) je dozvoljena. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. a biljke postaju žbunave. Napadnuto lišće se deformiše. kao što je već ranije pomenuto. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. nevidljivi golim okom. 2 priručnika). neophodno je biti oprezan. pre upotrebe biopesticida. Pri primeni organskih materija kao malča. crvoliki organizmi. razvoj i kasnije plodonošenje. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. bukva). nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. krto je. razne vrste puževa i druge štetočine. Upotreba nekih insekticida (piretrin. Lišće zaostaje u porastu. 21 . postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. koje su posledica ishrane. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. treba izbegavati. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Pored direktnih šteta. Kada se list pogleda pod mikroskopom. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima.

Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. 8. Berba Radi očuvanja svežine plodova. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Kada se obezbedi optimalna temperatura. br. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. do postizanja spoljašnje temperature. Jagode se najčešće beru ručno. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. vodopropusan je. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. senovito mesto. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. 22 . Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. u posebnom delu koji je obeležen. Po završetku perioda skladištenja. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. tako da je ona nedostupna većini voćara. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. 7. uz veliko angažovanje radne snage. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. Ukoliko to nije moguće. ovog člana. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Rastvoru se dodaje sapunica. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano.

odnosno zarade. jogurt. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. po hektaru. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. a posebno jagodastim (sokovi.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. kao i prodaju velikih količina. gustine sadnje. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva.7 11. skladištenje i prodaju. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta.000 0. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. god. klime i sorte. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12.200 EUR (tabela). god. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. za voćarsku prizvodnju iznose 64.000 din. zavisno od faktora godine.000 16.000 7. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi.000 4.200 0. pakovanje. Međutim. odnosi se na berbu. i hrana za bebe). Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. U proizvodnji jagode na otvorenom. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54.200 EUR. vrste malča.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. postižu se prinosi od oko 16 t/ha.200 3. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. odnosno plasmana. dok je drugi vid direktna prodaja.800 din po hekatru.200 EUR. 23 . Prvi korak u ostvarivanju cilja. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici).U svetu je prisutno više načina za prodaju. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. a godišnja zarada će biti 4. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. na tržištu će se dobiti oko 11. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. 2010. trgovine. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). lične veštine. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme.

cink: 200. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cvećarstvo. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. bakar: 70.4. nikl: 25.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. zahtevi u pogledu sastava. živa: 0. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. hrom (ukupni): 70. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 .7. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. olovo: 45. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne.

Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. brašni kolači.2. Uredbe 2003/2003. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. lapor.3. ljuska kokosa. krečnjak. bretonski ameliorantmaerl. Kalijum-sulfat.karbonat (kreda.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. zamrzavanje i mlevenje. uljano seme. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. po mogućnosti. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. Priloga IA. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum .5) Proizvodi opisani u tački 1. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA. 3) fermentacijom.

akaricid.. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID.48/11) 1.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. i Terphrosia spp. Opis. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. ulje mente. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. mleveni magnezijum.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. gljivice) Opis. kima. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. Lonchocarpus spp. magnezijumska kreda. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. virusi. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. uslovi za upotrebu 26 . Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. zahtevi u pogledu sastava. zahtevi u pogledu sastava.

bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Atraktant. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. bakar-oksida. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. zahtevi u pogledu sastava. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis.fosfat Opis. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. izaziva cvetanje kod ananasa. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. bakar-sulfata. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . bakar-oksihlorida prethodnog stava. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . Za višegodišnje zasade države članice mogu.3. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). samo u klopkama Atraktant.

Jugoslovensko voćarstvo. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. akaricid Insekticid. Waltl. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. Milenković. 9-15. 121-122. Schloffer. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. Jugoslovensko voćarstvo. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. A. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. S.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Literatura Biologischer Erberrenanbau. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. uključujući i sadnice. Stanisavljević. NCAT Agriculture. insekticid.. M.. Čačak. Cerović. Poljoprivredni list. G. Januar 2001. Naučno voćarsko društvo Srbije. FiBL/OACC.. akaricid.. Cornel Unversity Coorporate Extension. CABI Publishing. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. University of California Cooperative Extension. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. New York State Integrated Pest Management Program. 2010. Aphididae). fungicid Samo za stabla voćaka. M. 2006 Waltl. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Lind. Landwirtschaftskammer Steiermark.. Merkblatt. G and Meister. (2007): Strawberries – Organic Production. Innerhofer. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. Weidmann. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. R. Guide for Organic Strawberries. vinove loze.. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Guerena. USA. ATTRA. Nikolić. Lafer. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. Born. Power Point Prezentacija. zahtevi u pogledu sastava. br. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. H. C. S. M. K. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. K. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Schmid. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. Ruegg. glasnik RS”. 30/2010) . K. akaricid Insekticid. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. Fibl. baktericid Samo za stabla voćaka. Landwirtschaftskammer Steiermark. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. H. Weber.. G. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. (2003): Organic Fruit Growing. J. K.. 97-98. 73-76. repelent Opis. Milenković. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11).

NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.stefanovic@giz.de .org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.de.stolz@giz. marija. Marija Kalentić E-Mail: emilija.kalentic@giz.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful