Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). Otporne sorte. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. transport. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. 2. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. stručna-savetodavna služba. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu.1. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. hladnjača. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. oprema i mehanizacija. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. prodaja). Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Zdravlje biljaka. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Kompostiranje. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Zaštita biodiverziteta. 3 . Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). Kako je rotacija useva kompleksna. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje.

Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. nego nakon zasnivanja zasada. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Kod težih. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju.1. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. lakog mehaničkog sastava. sabijenih. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Biobest).2. U toku godine. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. Stoga. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. Pogodna je izražena struktura zemljišta. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm.5 – 6. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. koja nije preterano fina. . Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. Medonosna pčela i bumbari. kao i neke druge vrste. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije.

Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Sa visokim intenzitetom respiracije. a optimalne noćne temperature su 12-13°C.7°С. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. posebno tokom toplih noći.3. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine.500 m. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. 3. od kukuruzovine). Zahvaljujući ovoj osobini. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. ukusa i arome jagode. Nagibi okrenuti u 5 . Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. dobra provetrenost.2. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Tabela 2. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. a zametnuti plodovi na –1. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja.5 до –1. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima.

5. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. 3. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju.90C. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. 3. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka.2. mangana i bora.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. ali im najviše odgovaraju srednje teška. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima.5. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. kao i otpornost prema bolestima i 6 . jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. Najniža prihvatljiva pH je 5. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. Teška zemljišta nisu pogodna. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Međutim. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. preporučuje se oranje na punu dubinu. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda.). Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. a optimum pH je 6-6. pre svega truleži korena. da bi se sprečilo klijanje semena korova.1. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. 4. okopavanjem i plevljenjem. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena.

pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. uz primenu metoda organske proizvodnje. Pegasus. što osigurava visok prinos. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Tonto (Fitzgerald Jean. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. pošto ima isključivo ženske cvetove. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Symphony. Tamella. rasada i sadnog materijala. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. koji je na snazi od 01. Alice. 2004). koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji.01. Cambridge Favorite. Emily. Florence. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Darselect. Bolero. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje.1.štetočinama.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Prema članu 16. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). pegavosti lista. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Eros. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . Everest. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. kao što je Elsanta. truleži. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. 3) se radi o autohtonoj sorti. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja.

Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Plodovi su srednje krupni. bolesti lista. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. Podnosi lošije zemljišne uslove. dobrog ukusa i arome. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti.3 kg po živiću. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0.8 do 1 kg. solidne čvrstine i trajnosti. Dobro podnosi berbu i transport. srednjeg vremena zrenja. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. sjajniji i ukusniji. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Elsanta je holandska. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. konusnih. uniformnih. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. kao i prema uvelosti.6 kg po živiću. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). a odličnih je transportnih karakteristika. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Emily je vrlo rana. Relativno dugo plodonosi. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. Ima konusno-okruglaste plodove. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). Prosečna masa ploda je 27-30 g. Kod ove sorte zametanje. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. plodova pogodnih za preradu. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“).38 g. a plodovi krupniji. Boja je zadovoljavajuća. prinosna. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. srednje rana sorta. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. pepelnicu. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. visoke otpornosti i adaptabilnosti. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. ali je osetljiva prema uvelosti. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. trulež korena. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista.5 do 0. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. jarko crvenih i sjajnih plodova. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom.

paradajz. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. njene ostale osobine. krompir). prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). Podnosi razne tipove zemljišta. posebno za pijačnu prodaju. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. karakteriše ih izvanredna trajnost. naročito gde su problem nematode. Plodovi su krupni. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. tamno crvene boje. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Pogodna je za sve vrste prerade. kukuruz kokičar.). Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. Jednogodišnji usevi. U takvim uslovima štetočine. kao i vrste jagodastog voća. vrlo rodna. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). patlidžan. može se gajiti u organskoj proizvodnji. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Agrotehničke mere 5. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. kao što su larve gundelja. papriku ili lubenice. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. 5. bela detelina. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. Samooplodna je. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. ovas.1. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. kao i krastavce. 9 . zbog atraktivnosti za tržište. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). lucerka. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. kao što su kukuruz.čvrstinu. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. U takvim uslovima. a može se koristiti i za svežu potrošnju. transportabilna je. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. paprika. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). kadifica (na manjim površinama).

Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .0 Zapažanja .neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka. najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom. Ovi usevi dati su u Tabeli 3.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus.dobar međuusev.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.jara većina . kontroli erozije.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije. Tabela 3.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.biofumigantna svojstva . Prethodni usevi za jagode .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova .ne preživi zimu . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. kiselom zemljištu i na senovitim staništima .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. 5. što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.0-7.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . brzo nicanje i rast .2.glina .ozima glinovite ilovače . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.može biti zaoran pre sadnje 10 . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.

košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.Biofumigantska svojstva . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.dobar međuusev .ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm. dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.biofumigantna svojstva .malč 5. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .idealan brzo rastući pokrov . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti . strugotina.ozima većina Gajenje na foliji .detalj Održavanje zemljišta .ne preživi zimu .brz rast .TAGETES (Neven) maj. dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.brz rast .trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. seno. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.ne zahteva dodatni azot .dobar međuusev . Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.ozima ili višegodišnja većina .jara .ne zahteva dodatni azot .3.jun sredina aprila jednogodišnja većina .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.

a plodovi su obojeniji. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. koji je i najefikasniji.5% humusa). a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. naročito u godini berbe. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Prevelike količine azota. nastanak pokorice. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. ima PK nešto niže potrebe za azotom.4. Takođe. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo).VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. Sistem gajenja . Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju.

a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne.5 13 . Compag. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. Fa. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije.3/2 0.7/5 11 9.3 1 1 0. Fa. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm.6 4. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova.3/2 1. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.5 0. Italpollina (NPK 4:4:4). K. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje. Biohelp Maltaflor Bio.plikovano. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost.8 7 13. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. PBI.4 1 2 6 1 1 0.5-1.5 2. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.5 1. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. Siforga (NPK 5:3:8).5-6 1.3-0.2 2.3 5 0. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo. industrijske proizvodnje. 5%-tno. Prilikom formiranja zasada.5 5. U periodu cvetanja jagodastog N zas.5 6 5 14 4 0.8 9. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. 6-8 5 2-5 5.5-1.5 1.7 7 K2O (%) 0. (%) P2O5 (%) 0.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. Fa.5 1.4 2. PBI. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti.3 0. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja.5 0. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. pre zasnivanja zasada.5 5. P. Fa.

Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. pomoću ovih organskih kiselina. nakon berbe. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. otpornost na niske temperature. fulvinskih i amino kiselina. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. kompost se unosi i u leto. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. a posebno sive plesnivosti plodova. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. hemijski i biološki sastav. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja.5-6. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama.0 mS/cm < 1. 14 . ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. naročito u fazi berbe. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. 5.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće.5m širine)).5 < 2. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1.5. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. diktira potreba korena za vodom i hranivima. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji.

pepelnica. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. pažljiva upotreba azota. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. a ne samo u zasadu jagode. Zdrav sadni materijal. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima.6. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. 15 . korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. suzbijanje korova u međurednom prostoru. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. trulež korenovog vrata i stabla. izbor sorti. u hladnim uslovima. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. Rotacija useva. antraknoza. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. kosidba. korišćenje sistema kap po kap. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. zalivanje biljaka. zdrav sadni materjal. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. preventivne mere smatraju se prioritetnim. da ne bi došlo do pojave bolesti. čuvanje plodova. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. Bolesti. nakon berbe. trulež korena. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. optimalna rastojanja sadnje. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. uvenuće biljaka. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite.

Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. lucerka). Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. paprika. krompir. čak i slabijim. jednoredna umesto dvoredna sadnja. prouzrokovača bolesti. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. Plodovi sa simptomima pepelnice. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. hrapavi i ne dozrevaju. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. paradajz. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. ali su posledice na plodovima najveće. Emily. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. br. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. nisu pogodni za transport. pažljiva upotreba azota. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. brzo dehidriraju i lako propadaju. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. koji postaju čvrsti. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. izbegavanje korišćenja osetljivih . Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. pre zasnivanja zasada.

Simptomi bolesti su tamno braon. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. vodom. izbegavati gajenje osetljivih sorti. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. a patogen prezimljava u biljnoj masi. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. gustina sadnje. primena organske materije (kompost stajnjak. kišom. sertifikovan sadni materijal. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. biljke se malčiraju. a prenosi se sadnim materijalom. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. primenjivati uzdignute redove. mehanizacijom i alatom. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. ne gajiti osetljive sorte. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. gotovo crne promene na plodovima. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. Zbijena. Patogen se brzo širi u toku zrenja. 17 . ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. lokacija). uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. pticama. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta.sorti. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. Brassica (juncea i napus). pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). Gljiva je specifična za jagodu. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. plodovima cvetnim drškama i živićima. ne orošavanjem. zalivanje sistemom kap po kap. a lišće poprima plavo-zelenu boju. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. Napadnute biljke su kržljave. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. a simptomi se manifestuju na cvetovima. Koren truli od vrha. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. Nakon punog cvetanja biljaka. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase.

Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Pregljevi su 0. biljne vaši. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. u toplijem delu dana. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. . pregljevi. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). fragariae) je veoma raširena štetočina. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. rilaš. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. jaja. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. omogućiti opstanak korisnih vrsta. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. ako se primene preventivne mere. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. podizanjem cvetnih traka (koridora). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. Brojnost pregljeva najveća je u julu. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve.5 mm dužine tela. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). u zemljištu i okolnim šumama. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav.

Jagodina vaš . u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. medna rosa. pamukova vaš). takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. Odrasli insekti ne lete. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Odrasli insekti se hrane na lišću. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. balansirana ishrana biljaka azotom. izbegavati preteranu bujnost biljaka. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. postavljanje fizičkih prepreka. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta.

koja je suva. stenice). kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. naročito na lakšim zemljištima. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). Obično imaju jednu generaciju. predstavlja prepreku za kretanje puževa. Biobest).korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. u zasad je do perioda cvetanja. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. zlatokoka. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. a ona se pile početkom proleća. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. pažljiva upotreba azota. Osolika muva Trčuljci . dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. pogodnih za skrivanje trčuljaka. Puževi predstavljaju problem. ali nekad i više generacija godišnje. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. takođe moguće pustiti i živinu. koje parazitiraju puževe. postavljanje bakarne trake oko zasada. koja se hrani puževima. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. ježeva i drugih korisnih vrsta. sadnjom žbunastih biljaka. Minimalna temperatura . koje se hrane puževima. polažu jaja krajem leta i u jesen.

rotenon. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. dužine tela od 0. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. 2 priručnika). Upotreba nekih insekticida (piretrin. a biljke postaju žbunave. su najvažnije preventivne mere. grinja i drugih organizama. razne vrste puževa i druge štetočine. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. pre upotrebe biopesticida. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. koji su odlična zamena za polietilenske folije. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. neophodno je biti oprezan. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja.5 do 6 mm. krto je. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. nevidljivi golim okom. kao što je već ranije pomenuto. Lišće zaostaje u porastu. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. čime onemogućavaju njen normalan rast. treba izbegavati. razvoj i kasnije plodonošenje. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. spinozada i drugi) je dozvoljena. Pri primeni organskih materija kao malča. bukva). Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Nematode su valjkasti.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. Pored direktnih šteta. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. koje su posledica ishrane. crvoliki organizmi. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. 21 . a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. Kada se list pogleda pod mikroskopom. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Napadnuto lišće se deformiše. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Takođe. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera.

Rastvoru se dodaje sapunica. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. 7. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). uz veliko angažovanje radne snage. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. vodopropusan je. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. 22 . Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Ukoliko to nije moguće. Berba Radi očuvanja svežine plodova. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. do postizanja spoljašnje temperature. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. tako da je ona nedostupna većini voćara. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. ovog člana. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Po završetku perioda skladištenja. Jagode se najčešće beru ručno. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. u posebnom delu koji je obeležen.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. 8. senovito mesto. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. br. Kada se obezbedi optimalna temperatura.

Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. po hektaru. vrste malča. Prvi korak u ostvarivanju cilja.200 0.000 din.000 4. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. klime i sorte. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. odnosno zarade. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. skladištenje i prodaju. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). na tržištu će se dobiti oko 11. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda.200 EUR (tabela).200 EUR. za voćarsku prizvodnju iznose 64. god. 2010.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.200 3. god. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. dok je drugi vid direktna prodaja. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. 23 . Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. a godišnja zarada će biti 4. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. kao i prodaju velikih količina. U proizvodnji jagode na otvorenom. pakovanje. jogurt. Međutim.7 11. i hrana za bebe). Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). zavisno od faktora godine. lične veštine.800 din po hekatru. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji.U svetu je prisutno više načina za prodaju. a posebno jagodastim (sokovi.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. trgovine. odnosi se na berbu.000 7. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011.000 16. gustine sadnje. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca.200 EUR.000 0. odnosno plasmana. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. Ako je prosečno oko 80% prva klasa.

odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. živa: 0.4. cink: 200. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.7. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. nikl: 25. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. cvećarstvo. olovo: 45. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. bakar: 70. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. hrom (ukupni): 70.

Priloga IA. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Uredbe 2003/2003. Priloga IA.2.karbonat (kreda. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. brašni kolači.5) Proizvodi opisani u tački 1. bretonski ameliorantmaerl. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. lapor. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr.3. Proizvodi opisani u tački 1. krečnjak. zamrzavanje i mlevenje. po mogućnosti. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . 3) fermentacijom. uljano seme. Kalijum-sulfat. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. ljuska kokosa.

akaricid. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. Opis. ulje mente. zahtevi u pogledu sastava. mleveni magnezijum. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. kima.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. magnezijumska kreda. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID.. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. Lonchocarpus spp.48/11) 1. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. uslovi za upotrebu 26 . virusi. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. zahtevi u pogledu sastava. gljivice) Opis. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. i Terphrosia spp.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr.

uslovi za upotrebu Atraktant. zahtevi u pogledu sastava.fosfat Opis. samo u klopkama Atraktant. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. bakar-sulfata. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. izaziva cvetanje kod ananasa. Za višegodišnje zasade države članice mogu. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. bakar-oksida. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. bakar-oksihlorida prethodnog stava. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. zahtevi u pogledu sastava. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. zahtevi u pogledu sastava.3. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva.

(1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries... (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. fungicid Samo za stabla voćaka. University of California Cooperative Extension. Milenković. Power Point Prezentacija. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7.. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL.. Schmid. Jugoslovensko voćarstvo. K. Poljoprivredni list. 2006 Waltl. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Jugoslovensko voćarstvo. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. (2003): Organic Fruit Growing. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. Merkblatt. Innerhofer. S. glasnik RS”. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). K. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. CABI Publishing. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. USA. Lafer. C. K. uključujući i sadnice.. baktericid Samo za stabla voćaka. Naučno voćarsko društvo Srbije. 97-98. Landwirtschaftskammer Steiermark. Fibl. akaricid Insekticid. H. M. akaricid Insekticid. New York State Integrated Pest Management Program. 73-76.. zahtevi u pogledu sastava. G. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. K. G and Meister. Guerena. Cerović. repelent Opis. Guide for Organic Strawberries. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. br. 9-15. Nikolić. Born. M. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. NCAT Agriculture. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. A. Literatura Biologischer Erberrenanbau. 30/2010) . Čačak. S. 2010. Januar 2001. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. Ruegg. Lind. H. Cornel Unversity Coorporate Extension. Weidmann. 121-122. Milenković.. G. vinove loze. Waltl. insekticid. J. R. Weber. maslina i vinove loze Repelent Fungicid.. ATTRA. FiBL/OACC. Aphididae). M. Stanisavljević. Landwirtschaftskammer Steiermark. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. (2007): Strawberries – Organic Production. Schloffer. akaricid. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl.

Marija Kalentić E-Mail: emilija.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.de .kalentic@giz.stefanovic@giz. marija.de.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.