Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. stručna-savetodavna služba. Kompostiranje. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. transport. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Otporne sorte. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. Kako je rotacija useva kompleksna. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. hladnjača. 3 .1. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). 2. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. prodaja). Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. Zaštita biodiverziteta. Zdravlje biljaka. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. oprema i mehanizacija. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada.

Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Biobest). Medonosna pčela i bumbari. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Pogodna je izražena struktura zemljišta. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. U toku godine. Stoga.5 – 6. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi.2. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. sabijenih. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. kao i neke druge vrste. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. nego nakon zasnivanja zasada. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. lakog mehaničkog sastava. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. koja nije preterano fina. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. humusno akumulativni sloj treba da je bogat.1. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. . a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. Kod težih. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje.

Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. Tabela 2. 3. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Zahvaljujući ovoj osobini. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta.3. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. posebno tokom toplih noći. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. dobra provetrenost. a zametnuti plodovi na –1. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima.7°С. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. od kukuruzovine). što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Nagibi okrenuti u 5 . Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci.5 до –1.500 m.2. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. ukusa i arome jagode. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. Sa visokim intenzitetom respiracije.

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. okopavanjem i plevljenjem.). mangana i bora. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda.1. da bi se sprečilo klijanje semena korova. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. Međutim.5. kao i otpornost prema bolestima i 6 . ali im najviše odgovaraju srednje teška. Najniža prihvatljiva pH je 5. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. 3. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. 3.90C. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. pre svega truleži korena. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. 4. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“.2.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja.5. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. Teška zemljišta nisu pogodna. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. a optimum pH je 6-6. preporučuje se oranje na punu dubinu. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja.

a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. rasada i sadnog materijala. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. truleži.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Prema članu 16. Cambridge Favorite. Pegasus.01.štetočinama. Alice. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. kao što je Elsanta. Bolero. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Florence. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. pegavosti lista. Symphony.1. Eros. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Emily. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . što osigurava visok prinos. Tamella. 2004). Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. Tonto (Fitzgerald Jean. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. pošto ima isključivo ženske cvetove. Darselect. 3) se radi o autohtonoj sorti. uz primenu metoda organske proizvodnje. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. Everest. koji je na snazi od 01.

ali je osetljiva prema uvelosti. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. pepelnicu. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Emily je vrlo rana. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.5 do 0. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). prinosna. solidne čvrstine i trajnosti. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Boja je zadovoljavajuća. a plodovi krupniji. konusnih. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. srednjeg vremena zrenja. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. jarko crvenih i sjajnih plodova. Relativno dugo plodonosi. Ima konusno-okruglaste plodove. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. plodova pogodnih za preradu. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji.38 g. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. srednje rana sorta. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. Dobro podnosi berbu i transport.6 kg po živiću. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). Podnosi lošije zemljišne uslove. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Plodovi su srednje krupni. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. a odličnih je transportnih karakteristika. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte.8 do 1 kg. kao i prema uvelosti. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. visoke otpornosti i adaptabilnosti. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Kod ove sorte zametanje. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. uniformnih. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. trulež korena. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Elsanta je holandska. Prosečna masa ploda je 27-30 g.3 kg po živiću. bolesti lista. sjajniji i ukusniji. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. dobrog ukusa i arome.

Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. Podnosi razne tipove zemljišta. Agrotehničke mere 5. paradajz. papriku ili lubenice. U takvim uslovima štetočine. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Jednogodišnji usevi. Samooplodna je. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. njene ostale osobine. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. kao što su larve gundelja. karakteriše ih izvanredna trajnost. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. lucerka.1. kadifica (na manjim površinama). Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). krompir). Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. 5. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. bela detelina. može se gajiti u organskoj proizvodnji. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. transportabilna je. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. posebno za pijačnu prodaju. tamno crvene boje. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. ovas. vrlo rodna. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. 9 . šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest.čvrstinu. U takvim uslovima. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. zbog atraktivnosti za tržište. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. Plodovi su krupni. kukuruz kokičar. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. kao i vrste jagodastog voća. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. paprika. patlidžan. kao što su kukuruz. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. Pogodna je za sve vrste prerade. naročito gde su problem nematode.). kao i krastavce.

Tabela 3.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.ozima glinovite ilovače . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.biofumigantna svojstva . smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.0 Zapažanja .neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put .ne preživi zimu . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. 5.0-7.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . brzo nicanje i rast . kiselom zemljištu i na senovitim staništima . što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . Ovi usevi dati su u Tabeli 3. kontroli erozije.glina .dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača.2. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. Prethodni usevi za jagode .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati. Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu.dobar međuusev.jara većina .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.može biti zaoran pre sadnje 10 .početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.

inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.biofumigantna svojstva .ne zahteva dodatni azot .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina .dobar međuusev . Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.ne preživi zimu .trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm. Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina . strugotina.3.ne zahteva dodatni azot . seno.idealan brzo rastući pokrov .malč 5.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.jara .visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .detalj Održavanje zemljišta . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova. Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha.ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.ozima većina Gajenje na foliji .ozima ili višegodišnja većina .brz rast . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.TAGETES (Neven) maj. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.dobar međuusev .brz rast . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.jun sredina aprila jednogodišnja većina .Biofumigantska svojstva .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .

ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Takođe. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. koji je i najefikasniji. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. nastanak pokorice. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Prevelike količine azota. naročito u godini berbe. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. a plodovi su obojeniji. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Sistem gajenja . ima PK nešto niže potrebe za azotom. Najčešće se koristi goveđi stajnjak.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha.5% humusa). Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu.4. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom.

5 6 5 14 4 0. K. (%) P2O5 (%) 0. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne.plikovano. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo.7 7 K2O (%) 0. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2.5 5.5 0.5 1. Italpollina (NPK 4:4:4). P.5 1. U periodu cvetanja jagodastog N zas. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets.8 7 13. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. Compag.5 0. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja.5-1.5 2. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima.5-6 1. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm.7/5 11 9. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. PBI. Fa.2 2.3 5 0.6 4.3 1 1 0. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. PBI. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.3/2 0.4 1 2 6 1 1 0.4 2. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima.3-0. Fa.5-1.3/2 1. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. 6-8 5 2-5 5. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. Prilikom formiranja zasada. Biohelp Maltaflor Bio. Fa. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. Siforga (NPK 5:3:8). pre zasnivanja zasada.5 5.5 13 .8 9.3 0. 5%-tno. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.5 1. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. industrijske proizvodnje. Fa. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn.

koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode.5. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. hemijski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. fulvinskih i amino kiselina. naročito u fazi berbe. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. nakon berbe.0 mS/cm < 1. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda.5-6. otpornost na niske temperature. diktira potreba korena za vodom i hranivima. 14 .5m širine)). što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. kompost se unosi i u leto. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota).5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5.5 < 2. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. 5. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. pomoću ovih organskih kiselina. a posebno sive plesnivosti plodova. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“.

6. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. optimalna rastojanja sadnje. Bolesti. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. antraknoza. nakon berbe. kosidba. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. trulež korenovog vrata i stabla. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. Rotacija useva. preventivne mere smatraju se prioritetnim. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. da ne bi došlo do pojave bolesti. zdrav sadni materjal. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. pažljiva upotreba azota. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. izbor sorti. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. trulež korena. 15 . a ne samo u zasadu jagode. zalivanje biljaka. Zdrav sadni materijal. u hladnim uslovima. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. suzbijanje korova u međurednom prostoru. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. uvenuće biljaka. korišćenje sistema kap po kap. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. čuvanje plodova. pepelnica. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke.

trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. brzo dehidriraju i lako propadaju. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. hrapavi i ne dozrevaju. nisu pogodni za transport. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. Plodovi sa simptomima pepelnice. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). čak i slabijim. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. lucerka). minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). krompir. paprika. izbegavanje korišćenja osetljivih . omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. jednoredna umesto dvoredna sadnja. pre zasnivanja zasada. ali su posledice na plodovima najveće. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. br. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. koji postaju čvrsti. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. Emily. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. prouzrokovača bolesti.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. paradajz. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. pažljiva upotreba azota. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis.

pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. a prenosi se sadnim materijalom. Zbijena. primenjivati uzdignute redove. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. izbegavati gajenje osetljivih sorti. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. sertifikovan sadni materijal. Patogen se brzo širi u toku zrenja. a patogen prezimljava u biljnoj masi. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. ne gajiti osetljive sorte. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. gotovo crne promene na plodovima. a lišće poprima plavo-zelenu boju. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum.sorti. gustina sadnje. Nakon punog cvetanja biljaka. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. biljke se malčiraju. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. pticama. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. a simptomi se manifestuju na cvetovima. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. 17 . ne orošavanjem. plodovima cvetnim drškama i živićima. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. Napadnute biljke su kržljave. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. lokacija). izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. zalivanje sistemom kap po kap. kišom. Koren truli od vrha. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. Brassica (juncea i napus). Gljiva je specifična za jagodu. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). mehanizacijom i alatom. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. Simptomi bolesti su tamno braon. primena organske materije (kompost stajnjak. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. vodom. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti.

biljne vaši. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). jaja. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. ako se primene preventivne mere. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. rilaš. u zemljištu i okolnim šumama. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. pregljevi. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. podizanjem cvetnih traka (koridora). uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti.5 mm dužine tela. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. Pregljevi su 0. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. fragariae) je veoma raširena štetočina. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Brojnost pregljeva najveća je u julu.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. u toplijem delu dana. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. . Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega.

Odrasli insekti se hrane na lišću. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. postavljanje fizičkih prepreka. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Odrasli insekti ne lete. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. pamukova vaš). praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. izbegavati preteranu bujnost biljaka. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. Jagodina vaš . na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. medna rosa. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. balansirana ishrana biljaka azotom. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta.

obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. a ona se pile početkom proleća.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. koje parazitiraju puževe. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. postavljanje bakarne trake oko zasada. u zasad je do perioda cvetanja. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). Puževi predstavljaju problem. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. pogodnih za skrivanje trčuljaka. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. koje se hrane puževima. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. ali nekad i više generacija godišnje. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. pažljiva upotreba azota. Biobest). naročito na lakšim zemljištima. koja se hrani puževima. sadnjom žbunastih biljaka. Obično imaju jednu generaciju. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. predstavlja prepreku za kretanje puževa. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. takođe moguće pustiti i živinu. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. koja je suva. zlatokoka. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Osolika muva Trčuljci . u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. ježeva i drugih korisnih vrsta. Minimalna temperatura . stenice). polažu jaja krajem leta i u jesen. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi.

Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. rotenon. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. a biljke postaju žbunave. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. neophodno je biti oprezan. 2 priručnika). Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Takođe. Nematode su valjkasti. koji su odlična zamena za polietilenske folije.5 do 6 mm. spinozada i drugi) je dozvoljena. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. Napadnuto lišće se deformiše. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. čime onemogućavaju njen normalan rast. bukva). vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. razne vrste puževa i druge štetočine. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. treba izbegavati. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. su najvažnije preventivne mere.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Pri primeni organskih materija kao malča. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. koje su posledica ishrane. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. crvoliki organizmi. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. dužine tela od 0. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. razvoj i kasnije plodonošenje. Lišće zaostaje u porastu. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. nevidljivi golim okom. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. Kada se list pogleda pod mikroskopom. pre upotrebe biopesticida. krto je. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. Upotreba nekih insekticida (piretrin. 21 . koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. grinja i drugih organizama. kao što je već ranije pomenuto. Pored direktnih šteta. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja.

Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Ukoliko to nije moguće. u posebnom delu koji je obeležen. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). uz veliko angažovanje radne snage. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. br. do postizanja spoljašnje temperature. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Po završetku perioda skladištenja. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. 7. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. ovog člana. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. 8. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Kada se obezbedi optimalna temperatura. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Rastvoru se dodaje sapunica.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). senovito mesto. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. 22 . Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. tako da je ona nedostupna većini voćara. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Berba Radi očuvanja svežine plodova. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Jagode se najčešće beru ručno. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. vodopropusan je. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1.

odnosno zarade. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna.7 11.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. dok je drugi vid direktna prodaja. na tržištu će se dobiti oko 11. gustine sadnje. U proizvodnji jagode na otvorenom. pakovanje. a posebno jagodastim (sokovi. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. god. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Prvi korak u ostvarivanju cilja. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. jogurt. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). i hrana za bebe). Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). trgovine. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. 23 . klime i sorte. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode.200 3. a godišnja zarada će biti 4. 2010.200 0. Međutim. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare.800 din po hekatru. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. skladištenje i prodaju. za voćarsku prizvodnju iznose 64. po hektaru. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. lične veštine. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.000 16.000 7. kao i prodaju velikih količina. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda.200 EUR.200 EUR. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. vrste malča. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. god. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede.200 EUR (tabela). Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. zavisno od faktora godine.000 4.000 din.000 0.U svetu je prisutno više načina za prodaju. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. odnosno plasmana. odnosi se na berbu.

uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. nikl: 25.7. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . olovo: 45. hrom (ukupni): 70. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. zahtevi u pogledu sastava. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne.4. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cink: 200. bakar: 70. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. živa: 0. cvećarstvo.

karbonat (kreda. uljano seme. po mogućnosti. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . ljuska kokosa.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja.2. Proizvodi opisani u tački 1. Kalijum-sulfat. krečnjak. brašni kolači. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. 3) fermentacijom. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. bretonski ameliorantmaerl.3. Priloga IA. zamrzavanje i mlevenje. lapor. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Priloga IA. Uredbe 2003/2003.5) Proizvodi opisani u tački 1. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.

bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. uslovi za upotrebu 26 . Opis. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. Lonchocarpus spp. mleveni magnezijum. zahtevi u pogledu sastava. ulje mente. kima.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. zahtevi u pogledu sastava.48/11) 1.. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. virusi. magnezijumska kreda. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. gljivice) Opis. akaricid. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. i Terphrosia spp.

Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. zahtevi u pogledu sastava. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. zahtevi u pogledu sastava. samo u klopkama Atraktant. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. uslovi za upotrebu Atraktant.3. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje.fosfat Opis. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. Za višegodišnje zasade države članice mogu. zahtevi u pogledu sastava. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). bakar-sulfata. bakar-oksihlorida prethodnog stava. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. bakar-oksida. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. zahtevi u pogledu sastava. izaziva cvetanje kod ananasa. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5.

Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. 97-98. Merkblatt. uključujući i sadnice. akaricid.. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. zahtevi u pogledu sastava. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. 2010. FiBL/OACC. K.. CABI Publishing. 2006 Waltl. Fibl. R. G. ATTRA. H.. Guerena. (2007): Strawberries – Organic Production. S. M. M.. Poljoprivredni list. Lind. 121-122. Weidmann. M. Nikolić. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. br. 73-76. (2003): Organic Fruit Growing. Lafer. Ruegg. akaricid Insekticid. baktericid Samo za stabla voćaka. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. repelent Opis. New York State Integrated Pest Management Program. K. A. C. Januar 2001. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. glasnik RS”. akaricid Insekticid. J. Weber.. Power Point Prezentacija. Jugoslovensko voćarstvo. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. Milenković. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. University of California Cooperative Extension. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. 9-15. Waltl. insekticid. Schmid. Aphididae). Jugoslovensko voćarstvo. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. K. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. Guide for Organic Strawberries. NCAT Agriculture. Landwirtschaftskammer Steiermark. Naučno voćarsko društvo Srbije.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Cornel Unversity Coorporate Extension.. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2.. Stanisavljević. Born. Innerhofer. Cerović. Milenković.. H. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. G and Meister. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). vinove loze. 30/2010) . Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Čačak. Literatura Biologischer Erberrenanbau. Landwirtschaftskammer Steiermark. G. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Schloffer. USA. fungicid Samo za stabla voćaka. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. S. K. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju.

de .org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.kalentic@giz.stefanovic@giz.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica. Marija Kalentić E-Mail: emilija.de.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović. marija.stolz@giz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful