4. Vodic Za Organsku Proizvodnju Jagode

Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

• Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. oprema i mehanizacija. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. prodaja). Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. hladnjača. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. stručna-savetodavna služba. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. Otporne sorte. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. 2. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Zdravlje biljaka. 3 . Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Kako je rotacija useva kompleksna. Kompostiranje. transport. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje.1. Zaštita biodiverziteta. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta.

Medonosna pčela i bumbari. Pogodna je izražena struktura zemljišta.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. Biobest). ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje.1. . a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. U toku godine. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Stoga. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. sabijenih. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%).5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. nego nakon zasnivanja zasada. koja nije preterano fina. lakog mehaničkog sastava.5 – 6. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama.2. Kod težih. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. kao i neke druge vrste.

u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. dobra provetrenost. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. od kukuruzovine). jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. kao i sadržaja vitamina C u plodovima.2.500 m. Cvetovi izmrzavaju na -3°С.7°С.5 до –1. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. ukusa i arome jagode. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura.3. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. a zametnuti plodovi na –1. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Sa visokim intenzitetom respiracije. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. posebno tokom toplih noći. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Zahvaljujući ovoj osobini. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Nagibi okrenuti u 5 . 3. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. Tabela 2.

preporučuje se oranje na punu dubinu. da bi se sprečilo klijanje semena korova. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. pre svega truleži korena. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. a optimum pH je 6-6. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. 3. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Međutim. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. okopavanjem i plevljenjem. ali im najviše odgovaraju srednje teška. 3. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Najniža prihvatljiva pH je 5. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova.5. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti.1.5. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna.90C. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. kao i otpornost prema bolestima i 6 .2. mangana i bora. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. 4. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Teška zemljišta nisu pogodna. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički.).

“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. pegavosti lista. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. što osigurava visok prinos.01. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Florence. Alice.1. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 .štetočinama.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. 3) se radi o autohtonoj sorti. Darselect. Bolero. koji je na snazi od 01. Cambridge Favorite. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. Symphony. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. kao što je Elsanta. Everest. truleži. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. Tonto (Fitzgerald Jean. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. Tamella. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. 2004). Prema članu 16. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Emily. Eros. uz primenu metoda organske proizvodnje. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Pegasus. rasada i sadnog materijala. pošto ima isključivo ženske cvetove.

Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Podnosi lošije zemljišne uslove. Kod ove sorte zametanje. Emily je vrlo rana. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. plodova pogodnih za preradu. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . konusnih. uniformnih. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. trulež korena. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). srednjeg vremena zrenja. Dobro podnosi berbu i transport. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. prinosna. visoke otpornosti i adaptabilnosti. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. bolesti lista.8 do 1 kg. pepelnicu. Prosečna masa ploda je 27-30 g. srednje rana sorta. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. a odličnih je transportnih karakteristika. Alba je vrlo rana i krupna sorta. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. jarko crvenih i sjajnih plodova. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. dobrog ukusa i arome. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova.3 kg po živiću. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Boja je zadovoljavajuća. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. ali je osetljiva prema uvelosti. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). kao i prema uvelosti. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte.38 g. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. a plodovi krupniji. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. solidne čvrstine i trajnosti. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. Elsanta je holandska. Relativno dugo plodonosi. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). sjajniji i ukusniji. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene.5 do 0. Plodovi su srednje krupni. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone.6 kg po živiću. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. Ima konusno-okruglaste plodove.

Pogodna je za sve vrste prerade. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti.). a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. patlidžan. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. kukuruz kokičar. kao i krastavce. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. 5. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Jednogodišnji usevi. lucerka. paprika.1. njene ostale osobine. Samooplodna je. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. karakteriše ih izvanredna trajnost. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. Agrotehničke mere 5. kao i vrste jagodastog voća. U takvim uslovima. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta.čvrstinu. može se gajiti u organskoj proizvodnji. naročito gde su problem nematode. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. vrlo rodna. bela detelina. 9 . Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. a može se koristiti i za svežu potrošnju. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). kao što su kukuruz. U takvim uslovima štetočine. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. posebno za pijačnu prodaju. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. kao što su larve gundelja. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. Plodovi su krupni. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). kadifica (na manjim površinama). paradajz. krompir). ovas. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. zbog atraktivnosti za tržište. papriku ili lubenice. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. transportabilna je. Podnosi razne tipove zemljišta. tamno crvene boje. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode.

smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .0 Zapažanja .biofumigantna svojstva . Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. Tabela 3. kiselom zemljištu i na senovitim staništima . 5.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu.ozima glinovite ilovače .2.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . Ovi usevi dati su u Tabeli 3.ne preživi zimu . najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina. kontroli erozije.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus.0-7.može biti zaoran pre sadnje 10 .glina .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača. Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.dobar međuusev.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja. Prethodni usevi za jagode . To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.jara većina .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode. brzo nicanje i rast .

uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade.ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.detalj Održavanje zemljišta . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .idealan brzo rastući pokrov . Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .Biofumigantska svojstva . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm.ozima ili višegodišnja većina .TAGETES (Neven) maj.brz rast . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.malč 5. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .3.dobar međuusev .jara . Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.ozima većina Gajenje na foliji . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.dobar međuusev . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.brz rast .jun sredina aprila jednogodišnja većina .ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.ne zahteva dodatni azot . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.ne zahteva dodatni azot .jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja. strugotina.košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina .ne preživi zimu . seno. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.biofumigantna svojstva .

a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.5% humusa). Prevelike količine azota. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Najčešće se koristi goveđi stajnjak. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. a plodovi su obojeniji.4. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. naročito u godini berbe. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. nastanak pokorice. ima PK nešto niže potrebe za azotom. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Takođe. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. Sistem gajenja .dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. koji je i najefikasniji. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm.

PBI. 5%-tno.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn.3/2 0.3 1 1 0. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha.3/2 1. Compag. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.5 2. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.5 13 .3-0. K.4 2. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja.5 1. Fa.plikovano. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova.5-1. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm.5 1. pre zasnivanja zasada.8 7 13.5 5.8 9.5 0.5 5.6 4. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. Fa.5-6 1. U periodu cvetanja jagodastog N zas. (%) P2O5 (%) 0.7/5 11 9. Italpollina (NPK 4:4:4). industrijske proizvodnje. P. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. 6-8 5 2-5 5. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N.3 0. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne.4 1 2 6 1 1 0. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol.5 6 5 14 4 0.5 0. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Prilikom formiranja zasada. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo.7 7 K2O (%) 0. Siforga (NPK 5:3:8). Biohelp Maltaflor Bio. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. Fa. Fa. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix.2 2. PBI. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima.5-1.3 5 0.5 1. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.

otpornost na niske temperature. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. 14 . Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. nakon berbe. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). fulvinskih i amino kiselina. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. kompost se unosi i u leto.5m širine)). Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. diktira potreba korena za vodom i hranivima. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. hemijski i biološki sastav. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta.5 < 2. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu.5-6. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. 5.0 mS/cm < 1. naročito u fazi berbe. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. a posebno sive plesnivosti plodova. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. pomoću ovih organskih kiselina.5. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti.

Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. korišćenje sistema kap po kap. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. Bolesti. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. nakon berbe. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. zalivanje biljaka. zdrav sadni materjal. kosidba. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. pepelnica. uvenuće biljaka. 15 . Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. da ne bi došlo do pojave bolesti. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. trulež korena. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. izbor sorti. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. pažljiva upotreba azota. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. optimalna rastojanja sadnje. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. Rotacija useva.6. čuvanje plodova. preventivne mere smatraju se prioritetnim. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. antraknoza. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. suzbijanje korova u međurednom prostoru. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. a ne samo u zasadu jagode. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. Zdrav sadni materijal. trulež korenovog vrata i stabla. u hladnim uslovima. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. kišni periodi i temperatura od 15-20°С.

ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). koji postaju čvrsti. nisu pogodni za transport. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. pre zasnivanja zasada.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. br. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. izbegavanje korišćenja osetljivih . a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. prouzrokovača bolesti. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. hrapavi i ne dozrevaju. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. pažljiva upotreba azota. lucerka). a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. paprika. ali su posledice na plodovima najveće. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. Emily. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. paradajz. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. Plodovi sa simptomima pepelnice. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. čak i slabijim. krompir. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. brzo dehidriraju i lako propadaju. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae.

pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. pticama. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima.sorti. primena organske materije (kompost stajnjak. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. mehanizacijom i alatom. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Zbijena. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. ne orošavanjem. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. Napadnute biljke su kržljave. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. Patogen se brzo širi u toku zrenja. Koren truli od vrha. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Simptomi bolesti su tamno braon. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Brassica (juncea i napus). održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. 17 . izbegavati gajenje osetljivih sorti. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. a prenosi se sadnim materijalom. vodom. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. sertifikovan sadni materijal. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. ne gajiti osetljive sorte. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. primenjivati uzdignute redove. gustina sadnje. a simptomi se manifestuju na cvetovima. lokacija). kišom. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. a lišće poprima plavo-zelenu boju. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. biljke se malčiraju. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. a patogen prezimljava u biljnoj masi. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. gotovo crne promene na plodovima. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Nakon punog cvetanja biljaka. plodovima cvetnim drškama i živićima. Gljiva je specifična za jagodu. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. zalivanje sistemom kap po kap. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. Glavni izvor zaraze je sadni materijal.

Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. rilaš. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. u toplijem delu dana. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. ako se primene preventivne mere. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. . u zemljištu i okolnim šumama. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). jaja. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. podizanjem cvetnih traka (koridora). a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Pregljevi su 0. pregljevi. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. fragariae) je veoma raširena štetočina. Brojnost pregljeva najveća je u julu. biljne vaši. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka.5 mm dužine tela. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona.

Odrasli insekti ne lete. Odrasli insekti se hrane na lišću. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. izbegavati preteranu bujnost biljaka. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. balansirana ishrana biljaka azotom. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. pamukova vaš). medna rosa. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Jagodina vaš . a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. postavljanje fizičkih prepreka. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt.

Osolika muva Trčuljci . koje parazitiraju puževe. ježeva i drugih korisnih vrsta. koja se hrani puževima. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. naročito na lakšim zemljištima. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. u zasad je do perioda cvetanja. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. koja je suva. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. postavljanje bakarne trake oko zasada. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. a ona se pile početkom proleća. Minimalna temperatura . zlatokoka. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. pažljiva upotreba azota. koje se hrane puževima. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. Obično imaju jednu generaciju. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. predstavlja prepreku za kretanje puževa. Biobest). pogodnih za skrivanje trčuljaka. Puževi predstavljaju problem. stenice). u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. takođe moguće pustiti i živinu. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. sadnjom žbunastih biljaka. polažu jaja krajem leta i u jesen. ali nekad i više generacija godišnje. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju.

su najvažnije preventivne mere. treba izbegavati. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. 2 priručnika). neophodno je biti oprezan. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. čime onemogućavaju njen normalan rast. Nematode su valjkasti. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. grinja i drugih organizama. razvoj i kasnije plodonošenje. koje su posledica ishrane.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. a biljke postaju žbunave. spinozada i drugi) je dozvoljena. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. Takođe. kao što je već ranije pomenuto. 21 . krto je. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Napadnuto lišće se deformiše. dužine tela od 0. Pri primeni organskih materija kao malča. Kada se list pogleda pod mikroskopom. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. crvoliki organizmi. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. koji su odlična zamena za polietilenske folije. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. nevidljivi golim okom. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. razne vrste puževa i druge štetočine. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Upotreba nekih insekticida (piretrin. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. Lišće zaostaje u porastu. bukva). jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta.5 do 6 mm. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Pored direktnih šteta. pre upotrebe biopesticida. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. rotenon. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano.

zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. ovog člana. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. Kada se obezbedi optimalna temperatura. 8. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. senovito mesto. 7. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. tako da je ona nedostupna većini voćara. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Jagode se najčešće beru ručno. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. uz veliko angažovanje radne snage. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Po završetku perioda skladištenja. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. u posebnom delu koji je obeležen. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. vodopropusan je. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. br.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). do postizanja spoljašnje temperature. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. 22 . kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Ukoliko to nije moguće. Rastvoru se dodaje sapunica. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Berba Radi očuvanja svežine plodova.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%.

200 3. po hektaru. trgovine.200 EUR (tabela).000 0. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. god. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.800 din po hekatru. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. za voćarsku prizvodnju iznose 64. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. lične veštine. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare.000 4. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. dok je drugi vid direktna prodaja. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). zavisno od faktora godine. Međutim. Prvi korak u ostvarivanju cilja. a godišnja zarada će biti 4. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. a posebno jagodastim (sokovi. jogurt. i hrana za bebe).26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. skladištenje i prodaju. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. odnosi se na berbu. na tržištu će se dobiti oko 11. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. gustine sadnje. pakovanje. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. 23 . manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. odnosno plasmana.200 EUR. U proizvodnji jagode na otvorenom.000 16.000 7. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju.200 EUR.7 11. god. klime i sorte.200 0. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede.000 din. odnosno zarade. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. kao i prodaju velikih količina. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. vrste malča. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12.U svetu je prisutno više načina za prodaju. 2010.

zahtevi u pogledu sastava. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne.7. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. olovo: 45. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. nikl: 25. živa: 0. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cvećarstvo. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi.4. hrom (ukupni): 70. cink: 200. bakar: 70.

uljano seme.2. Proizvodi opisani u tački 1. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. bretonski ameliorantmaerl. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . Priloga IA. Priloga IA. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. krečnjak. Uredbe 2003/2003. lapor. Kalijum-sulfat. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. po mogućnosti.3. brašni kolači.5) Proizvodi opisani u tački 1.karbonat (kreda. 3) fermentacijom. ljuska kokosa. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. zamrzavanje i mlevenje.

virusi. magnezijumska kreda. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. uslovi za upotrebu 26 . kima. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. ulje mente.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. gljivice) Opis. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. Opis.48/11) 1.. zahtevi u pogledu sastava. mleveni magnezijum. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. zahtevi u pogledu sastava. Lonchocarpus spp. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. i Terphrosia spp. akaricid. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr.

samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. izaziva cvetanje kod ananasa.fosfat Opis. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. uslovi za upotrebu Atraktant. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. zahtevi u pogledu sastava. bakar-oksida. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . zahtevi u pogledu sastava. Za višegodišnje zasade države članice mogu. samo u klopkama Atraktant. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. bakar-sulfata. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). bakar-oksihlorida prethodnog stava. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6.3. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. zahtevi u pogledu sastava. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid.

M.. uključujući i sadnice.. K. Schloffer. NCAT Agriculture. Landwirtschaftskammer Steiermark. K. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. 2010. Fibl. repelent Opis. R. Literatura Biologischer Erberrenanbau. (2003): Organic Fruit Growing. Milenković. Waltl. akaricid. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. akaricid Insekticid. Jugoslovensko voćarstvo. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. Aphididae). Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Jugoslovensko voćarstvo.. USA. Januar 2001. Innerhofer... Lind. Ruegg. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. G. K.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. C. University of California Cooperative Extension. Merkblatt.. br. 2006 Waltl. Landwirtschaftskammer Steiermark. zahtevi u pogledu sastava. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. S. akaricid Insekticid. H. Guide for Organic Strawberries. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. Cornel Unversity Coorporate Extension. 9-15. (2007): Strawberries – Organic Production. Nikolić. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. M. G and Meister. FiBL/OACC. Čačak. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. 30/2010) . Guerena. K.. A. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. ATTRA. Cerović. Weber. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. 73-76. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). fungicid Samo za stabla voćaka. Naučno voćarsko društvo Srbije. 97-98. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. Poljoprivredni list. New York State Integrated Pest Management Program. J. glasnik RS”. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. vinove loze. Milenković. Born. CABI Publishing. baktericid Samo za stabla voćaka. insekticid. Stanisavljević. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. 121-122. Weidmann. G. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10.. S. M. Lafer. H. Power Point Prezentacija. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. Schmid.

de.stolz@giz.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias. Marija Kalentić E-Mail: emilija.stefanovic@giz. marija.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.kalentic@giz.de .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful