Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Zdravlje biljaka. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. stručna-savetodavna služba. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. Otporne sorte. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. oprema i mehanizacija. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. 2. Zaštita biodiverziteta. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Kompostiranje. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. prodaja). Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida.1. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. 3 . transport. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Kako je rotacija useva kompleksna. hladnjača. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede.

Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. lakog mehaničkog sastava. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. sabijenih. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm.1. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. kao i neke druge vrste.2. Stoga. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači.5 – 6. U toku godine. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. Biobest). jer već postoji mnoštvo drugih vrsta.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. Medonosna pčela i bumbari. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Pogodna je izražena struktura zemljišta. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. koja nije preterano fina. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. . nego nakon zasnivanja zasada. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Kod težih. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta.

koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. posebno tokom toplih noći. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. Sa visokim intenzitetom respiracije. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C.5 до –1. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. od kukuruzovine). a optimalne noćne temperature su 12-13°C. kao i sadržaja vitamina C u plodovima.2. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. dobra provetrenost.7°С. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Nagibi okrenuti u 5 . presudne su za postizanje dobrog kvaliteta.3. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. 3. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova.500 m. Zahvaljujući ovoj osobini. ukusa i arome jagode. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. a zametnuti plodovi na –1. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Tabela 2. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima.

ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju.1. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. 4. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Teška zemljišta nisu pogodna. 3.5. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje.2.90C. Međutim. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. okopavanjem i plevljenjem. pre svega truleži korena. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu.). Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta.5.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. a optimum pH je 6-6. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. kao i otpornost prema bolestima i 6 . Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Najniža prihvatljiva pH je 5. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. mangana i bora. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. da bi se sprečilo klijanje semena korova. ali im najviše odgovaraju srednje teška. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. 3. preporučuje se oranje na punu dubinu. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda.

Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. Eros. Darselect. Tonto (Fitzgerald Jean. Cambridge Favorite. Symphony. Florence. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih.štetočinama. Alice. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. truleži.1. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. uz primenu metoda organske proizvodnje. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. Everest. Prema članu 16. što osigurava visok prinos. Tamella. rasada i sadnog materijala. koji je na snazi od 01. Emily. pegavosti lista. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Pegasus. kao što je Elsanta. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. Bolero. 2004). 3) se radi o autohtonoj sorti.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda.01. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. pošto ima isključivo ženske cvetove. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji.

prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Dobro podnosi berbu i transport. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. pepelnicu. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. plodova pogodnih za preradu. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Plodovi su srednje krupni. ali je osetljiva prema uvelosti. Podnosi lošije zemljišne uslove. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . uniformnih. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Relativno dugo plodonosi. posebno u Nemačkoj i u Austriji. konusnih. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.38 g. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. solidne čvrstine i trajnosti. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Boja je zadovoljavajuća. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene.8 do 1 kg. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. jarko crvenih i sjajnih plodova. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Ima konusno-okruglaste plodove.6 kg po živiću. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. Emily je vrlo rana. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Kod ove sorte zametanje. srednjeg vremena zrenja. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. bolesti lista. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Prosečna masa ploda je 27-30 g. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. kao i prema uvelosti. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. prinosna.5 do 0. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. visoke otpornosti i adaptabilnosti. a odličnih je transportnih karakteristika. a plodovi krupniji. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena.3 kg po živiću. srednje rana sorta. sjajniji i ukusniji. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. trulež korena. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. Elsanta je holandska. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. dobrog ukusa i arome. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine).

Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. lucerka. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. Agrotehničke mere 5. papriku ili lubenice. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). kukuruz kokičar. kadifica (na manjim površinama). jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. kao i krastavce.čvrstinu. Jednogodišnji usevi. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. može se gajiti u organskoj proizvodnji. vrlo rodna. 9 . raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). Samooplodna je. bela detelina. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Pogodna je za sve vrste prerade. karakteriše ih izvanredna trajnost. 5. Plodovi su krupni. U takvim uslovima štetočine. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. naročito gde su problem nematode. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. patlidžan. transportabilna je. kao što su kukuruz. posebno za pijačnu prodaju. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. krompir). njene ostale osobine. paradajz. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. a može se koristiti i za svežu potrošnju.1. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. kao i vrste jagodastog voća. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. ovas. kao što su larve gundelja. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). tamno crvene boje. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. zbog atraktivnosti za tržište. U takvim uslovima. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. paprika. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. Podnosi razne tipove zemljišta.). a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima.

odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. brzo nicanje i rast .ne preživi zimu . smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača.0-7.jara većina .glina . To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.2. Ovi usevi dati su u Tabeli 3.ozima glinovite ilovače .zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja. Tabela 3.0 Zapažanja . Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. kiselom zemljištu i na senovitim staništima .veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .biofumigantna svojstva . kontroli erozije.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . 5. Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina. Prethodni usevi za jagode .može biti zaoran pre sadnje 10 .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .dobar međuusev.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka. što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.

Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .biofumigantna svojstva . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.ne zahteva dodatni azot . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.3. a rastojanje između dva para redova je 80-100cm. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja.dobar međuusev .dobar međuusev .brz rast . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.jara .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.Biofumigantska svojstva . Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .malč 5.idealan brzo rastući pokrov . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.ne preživi zimu .ozima ili višegodišnja većina .ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama. seno.brz rast . pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. strugotina.TAGETES (Neven) maj.košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .ne zahteva dodatni azot .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.ozima većina Gajenje na foliji . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.detalj Održavanje zemljišta . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.jun sredina aprila jednogodišnja većina .

dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. naročito u godini berbe. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. ima PK nešto niže potrebe za azotom. Takođe. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Prevelike količine azota.4. a plodovi su obojeniji. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. nastanak pokorice. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.5% humusa). Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. Sistem gajenja . Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. koji je i najefikasniji. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo).

Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost.3/2 0.5 0. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo.plikovano. Compag. Italpollina (NPK 4:4:4). Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha.3 0.2 2. pre zasnivanja zasada. industrijske proizvodnje.5 0. 5%-tno. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.5 1. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa.5 5.3/2 1.5 5.7/5 11 9. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. 6-8 5 2-5 5. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets.6 4. Biohelp Maltaflor Bio.5 2. Prilikom formiranja zasada.3 1 1 0. Fa. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol.3-0. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.5-6 1.4 2.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. P.3 5 0.8 7 13.5 1. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.5 13 . Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. Siforga (NPK 5:3:8).5-1. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. PBI. Fa. K. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2.8 9. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. Fa.4 1 2 6 1 1 0.5 1. PBI. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.5 6 5 14 4 0.7 7 K2O (%) 0. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. (%) P2O5 (%) 0. U periodu cvetanja jagodastog N zas. Fa.5-1. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.

U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. a posebno sive plesnivosti plodova.0 mS/cm < 1. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“.5m širine)). Pesak i čestice zemlje nisu štetni. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. naročito u fazi berbe. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. hemijski i biološki sastav. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini.5-6. diktira potreba korena za vodom i hranivima. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. 5.5 < 2. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. fulvinskih i amino kiselina. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. nakon berbe. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. otpornost na niske temperature. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota).5. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. pomoću ovih organskih kiselina. 14 . kompost se unosi i u leto.

u hladnim uslovima. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. korišćenje sistema kap po kap. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. 15 . S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. pažljiva upotreba azota. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. zalivanje biljaka. čuvanje plodova. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. zdrav sadni materjal. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. preventivne mere smatraju se prioritetnim. uvenuće biljaka. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. pepelnica. nakon berbe. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. trulež korenovog vrata i stabla. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. da ne bi došlo do pojave bolesti. optimalna rastojanja sadnje. trulež korena. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. Zdrav sadni materijal. izbor sorti. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. kosidba. a ne samo u zasadu jagode. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. suzbijanje korova u međurednom prostoru. Rotacija useva.6. Bolesti. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. antraknoza.

trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. čak i slabijim. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. ali su posledice na plodovima najveće. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. br. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). Simptomi se pojavljuju krajem proleća. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. pre zasnivanja zasada. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). izbegavanje korišćenja osetljivih . Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. paprika. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. prouzrokovača bolesti. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. jednoredna umesto dvoredna sadnja. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. nisu pogodni za transport. hrapavi i ne dozrevaju. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Plodovi sa simptomima pepelnice. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Emily. paradajz. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. lucerka). koji postaju čvrsti. brzo dehidriraju i lako propadaju. pažljiva upotreba azota. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. krompir. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija.

biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Koren truli od vrha. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. Gljiva je specifična za jagodu. Nakon punog cvetanja biljaka. a prenosi se sadnim materijalom. sertifikovan sadni materijal. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. mehanizacijom i alatom. Napadnute biljke su kržljave. Zbijena. 17 . biljke se malčiraju. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. kišom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. a lišće poprima plavo-zelenu boju. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. gustina sadnje. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. gotovo crne promene na plodovima. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje.sorti. Patogen se brzo širi u toku zrenja. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. Simptomi bolesti su tamno braon. primenjivati uzdignute redove. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. ne orošavanjem. a simptomi se manifestuju na cvetovima. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. ne gajiti osetljive sorte. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. zalivanje sistemom kap po kap. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. vodom. pticama. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. plodovima cvetnim drškama i živićima. lokacija). primena organske materije (kompost stajnjak. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. Brassica (juncea i napus). izbegavati gajenje osetljivih sorti. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. a patogen prezimljava u biljnoj masi. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala.

jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. u toplijem delu dana. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. biljne vaši. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Brojnost pregljeva najveća je u julu. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. fragariae) je veoma raširena štetočina. rilaš. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. Pregljevi su 0. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. .5 mm dužine tela. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. podizanjem cvetnih traka (koridora). Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. u zemljištu i okolnim šumama. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. ako se primene preventivne mere. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. omogućiti opstanak korisnih vrsta. pregljevi. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. jaja. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Odrasli insekti se hrane na lišću. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Jagodina vaš . košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. pamukova vaš). Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. postavljanje fizičkih prepreka. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. balansirana ishrana biljaka azotom. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. Odrasli insekti ne lete. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. medna rosa. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. izbegavati preteranu bujnost biljaka. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje.

Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. takođe moguće pustiti i živinu. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. zlatokoka. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. sadnjom žbunastih biljaka. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. Biobest). posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. Osolika muva Trčuljci . kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. a ona se pile početkom proleća. koje se hrane puževima. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. pogodnih za skrivanje trčuljaka. pažljiva upotreba azota. Minimalna temperatura . ježeva i drugih korisnih vrsta. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. koja je suva. Obično imaju jednu generaciju. Puževi predstavljaju problem. postavljanje bakarne trake oko zasada. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. koja se hrani puževima. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. ali nekad i više generacija godišnje. u zasad je do perioda cvetanja. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). polažu jaja krajem leta i u jesen. stenice). Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. predstavlja prepreku za kretanje puževa. naročito na lakšim zemljištima. koje parazitiraju puževe.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije.

kao što je već ranije pomenuto. razne vrste puževa i druge štetočine. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem.5 do 6 mm. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. pre upotrebe biopesticida. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Kada se list pogleda pod mikroskopom. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. Pri primeni organskih materija kao malča. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Takođe. rotenon. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. nevidljivi golim okom. bukva). Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. treba izbegavati. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. crvoliki organizmi. krto je. Pored direktnih šteta. grinja i drugih organizama. spinozada i drugi) je dozvoljena. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. koje su posledica ishrane. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. neophodno je biti oprezan. Upotreba nekih insekticida (piretrin. Napadnuto lišće se deformiše. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. 21 . Lišće zaostaje u porastu. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. razvoj i kasnije plodonošenje. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. koji su odlična zamena za polietilenske folije. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. dužine tela od 0. a biljke postaju žbunave. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Nematode su valjkasti. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. su najvažnije preventivne mere. 2 priručnika). čime onemogućavaju njen normalan rast.

temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Jagode se najčešće beru ručno. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Po završetku perioda skladištenja. 22 . br. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. ovog člana. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). uz veliko angažovanje radne snage.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Berba Radi očuvanja svežine plodova. vodopropusan je. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. 7. tako da je ona nedostupna većini voćara. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Rastvoru se dodaje sapunica. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. do postizanja spoljašnje temperature. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. 8. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Ukoliko to nije moguće. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. senovito mesto. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). u posebnom delu koji je obeležen. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Kada se obezbedi optimalna temperatura. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova.

skladištenje i prodaju.200 0. vrste malča. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. trgovine. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. a godišnja zarada će biti 4. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. 2010. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna.000 4. odnosno zarade. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi.000 0. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme.200 EUR (tabela). god. lične veštine. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.200 3.7 11. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. dok je drugi vid direktna prodaja. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem.000 din. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. a posebno jagodastim (sokovi. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. i hrana za bebe). gustine sadnje. na tržištu će se dobiti oko 11. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. kao i prodaju velikih količina. Međutim.200 EUR.800 din po hekatru. god. za voćarsku prizvodnju iznose 64.200 EUR.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. 23 . Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. odnosi se na berbu. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. pakovanje. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. klime i sorte. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju.000 16. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. zavisno od faktora godine.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). U proizvodnji jagode na otvorenom. Prvi korak u ostvarivanju cilja. po hektaru.U svetu je prisutno više načina za prodaju.000 7. odnosno plasmana. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. jogurt.

cink: 200. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. nikl: 25.7. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. olovo: 45. hrom (ukupni): 70. živa: 0. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. zahtevi u pogledu sastava. cvećarstvo.4. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. bakar: 70. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 .

fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 .2. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Proizvodi opisani u tački 1. po mogućnosti. uljano seme. brašni kolači. Priloga IA. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju.5) Proizvodi opisani u tački 1.karbonat (kreda. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. Uredbe 2003/2003. krečnjak. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. Priloga IA. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. Kalijum-sulfat. lapor.3. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. bretonski ameliorantmaerl. 3) fermentacijom. zamrzavanje i mlevenje. ljuska kokosa. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum .

akaricid. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr.48/11) 1. virusi.. ulje mente. Opis. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. zahtevi u pogledu sastava. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. magnezijumska kreda.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. gljivice) Opis. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. zahtevi u pogledu sastava. i Terphrosia spp. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. uslovi za upotrebu 26 . Lonchocarpus spp. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. kima. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. mleveni magnezijum.

Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . samo u klopkama Atraktant. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. bakar-sulfata. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Atraktant. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. zahtevi u pogledu sastava. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. zahtevi u pogledu sastava. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. bakar-oksihlorida prethodnog stava. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. Za višegodišnje zasade države članice mogu. izaziva cvetanje kod ananasa. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5.3. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. zahtevi u pogledu sastava. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva.fosfat Opis. bakar-oksida. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid.

(2003): Organic Fruit Growing. Cerović. Januar 2001. Naučno voćarsko društvo Srbije. M. Lafer. 2006 Waltl. ATTRA. 73-76. Schmid. A. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). Lind. Cornel Unversity Coorporate Extension.. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Jugoslovensko voćarstvo. Fibl. vinove loze. S. C. Weber. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. New York State Integrated Pest Management Program. akaricid. Čačak. Ruegg. glasnik RS”. J. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. akaricid Insekticid. Weidmann.. Nikolić. NCAT Agriculture. Innerhofer. Milenković. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Power Point Prezentacija. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. USA. zahtevi u pogledu sastava.. Poljoprivredni list.. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Stanisavljević.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. (2007): Strawberries – Organic Production. K. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka.. H. uključujući i sadnice. 30/2010) . repelent Opis. K. K.. University of California Cooperative Extension. 97-98. K. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. M. Merkblatt. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. M. CABI Publishing. Schloffer. Guerena. 9-15. H. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. Literatura Biologischer Erberrenanbau. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. 121-122. akaricid Insekticid. G. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid.. br. Landwirtschaftskammer Steiermark. Waltl. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Born. FiBL/OACC. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. G and Meister. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. baktericid Samo za stabla voćaka. insekticid. S. Milenković. Aphididae).. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. R. 2010. Landwirtschaftskammer Steiermark. G. Jugoslovensko voćarstvo. fungicid Samo za stabla voćaka. Guide for Organic Strawberries.

de .de.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.stefanovic@giz. marija.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.kalentic@giz. Marija Kalentić E-Mail: emilija.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful