P. 1
4. Vodic Za Organsku Proizvodnju Jagode

4. Vodic Za Organsku Proizvodnju Jagode

|Views: 21|Likes:
Published by mb20092
voce
voce

More info:

Published by: mb20092 on Mar 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/19/2013

pdf

text

original

Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

3 . Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. oprema i mehanizacija. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Otporne sorte. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet).1. transport. Kompostiranje. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Zdravlje biljaka. Zaštita biodiverziteta. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. hladnjača. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. prodaja). Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Kako je rotacija useva kompleksna. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. 2. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. stručna-savetodavna služba. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji.

Medonosna pčela i bumbari. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. lakog mehaničkog sastava. Biobest). a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. nego nakon zasnivanja zasada.2. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. Stoga. kao i neke druge vrste. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. . Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%).5 – 6. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina.1. U toku godine. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. Kod težih. koja nije preterano fina. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. Pogodna je izražena struktura zemljišta. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. sabijenih. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert.

jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. dobra provetrenost.5 до –1. 3. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C.2. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. od kukuruzovine). Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće.7°С. Sa visokim intenzitetom respiracije. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. posebno tokom toplih noći. a zametnuti plodovi na –1. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta.500 m. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. ukusa i arome jagode. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. kao i sadržaja vitamina C u plodovima.3. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Tabela 2. Zahvaljujući ovoj osobini. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. Nagibi okrenuti u 5 .

90C.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. pre svega truleži korena. da bi se sprečilo klijanje semena korova. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Teška zemljišta nisu pogodna.). najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. kao i otpornost prema bolestima i 6 . tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe.1. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. okopavanjem i plevljenjem. Najniža prihvatljiva pH je 5. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. 3. Međutim.2. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. preporučuje se oranje na punu dubinu.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. 3. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. ali im najviše odgovaraju srednje teška. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. mangana i bora. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. 4. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. a optimum pH je 6-6.5. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja.5. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta.

Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Everest. 3) se radi o autohtonoj sorti. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda.štetočinama. 2004). kao što je Elsanta. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Cambridge Favorite. Emily. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. pošto ima isključivo ženske cvetove. Alice. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. pegavosti lista. Eros. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. Florence.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. koji je na snazi od 01. uz primenu metoda organske proizvodnje. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS.01. Symphony. Tamella. truleži. Prema članu 16. Darselect.1. Tonto (Fitzgerald Jean. rasada i sadnog materijala. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). što osigurava visok prinos. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Bolero. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. Pegasus. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4.

Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. kao i prema uvelosti. a odličnih je transportnih karakteristika. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). jarko crvenih i sjajnih plodova. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja.38 g. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Dobro podnosi berbu i transport. sjajniji i ukusniji. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. ali je osetljiva prema uvelosti. solidne čvrstine i trajnosti. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. trulež korena. Kod ove sorte zametanje.6 kg po živiću. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. dobrog ukusa i arome. plodova pogodnih za preradu. pepelnicu. Podnosi lošije zemljišne uslove.8 do 1 kg. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Emily je vrlo rana. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene.5 do 0. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. bolesti lista. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti.3 kg po živiću. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). a plodovi krupniji. konusnih. uniformnih. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. prinosna. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. Ima konusno-okruglaste plodove. visoke otpornosti i adaptabilnosti. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Boja je zadovoljavajuća. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. srednjeg vremena zrenja. Relativno dugo plodonosi. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. Elsanta je holandska. srednje rana sorta. Plodovi su srednje krupni. Darselect je sorta srednje epohe zrenja.

papriku ili lubenice. krompir). prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. paprika. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). posebno za pijačnu prodaju. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. kukuruz kokičar.). transportabilna je. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. ovas.1. Jednogodišnji usevi. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. U takvim uslovima. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). patlidžan. kao i krastavce. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. kadifica (na manjim površinama). a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Podnosi razne tipove zemljišta. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Agrotehničke mere 5. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Samooplodna je. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. kao i vrste jagodastog voća. bela detelina. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. 5. kao što su kukuruz. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). može se gajiti u organskoj proizvodnji. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. vrlo rodna. U takvim uslovima štetočine. kao što su larve gundelja. paradajz. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. karakteriše ih izvanredna trajnost. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. Pogodna je za sve vrste prerade. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. tamno crvene boje. njene ostale osobine. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. Plodovi su krupni. naročito gde su problem nematode. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice).čvrstinu. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. zbog atraktivnosti za tržište. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. lucerka. 9 . Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti.

što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.2. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode. Ovi usevi dati su u Tabeli 3.odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova .ozima glinovite ilovače .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus.jara većina .zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.ne preživi zimu . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.dobar međuusev. brzo nicanje i rast . kontroli erozije.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . kiselom zemljištu i na senovitim staništima .0-7.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača. Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju.0 Zapažanja . Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. Tabela 3.može biti zaoran pre sadnje 10 . 5. smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.glina . Prethodni usevi za jagode .trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina . Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust .biofumigantna svojstva .veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .

brz rast . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.detalj Održavanje zemljišta . strugotina.ozima većina Gajenje na foliji .ne zahteva dodatni azot . pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha.košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .ne zahteva dodatni azot .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.Biofumigantska svojstva .3.brz rast . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama. Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.malč 5. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina .jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.jara .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“. seno. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.ne preživi zimu . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm.jun sredina aprila jednogodišnja većina .TAGETES (Neven) maj.dobar međuusev . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.idealan brzo rastući pokrov . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.biofumigantna svojstva .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja. Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .ozima ili višegodišnja većina .inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja.dobar međuusev .

a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. a plodovi su obojeniji. Prevelike količine azota. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. Takođe. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. koji je i najefikasniji. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju).dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. ima PK nešto niže potrebe za azotom. nastanak pokorice. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom.5% humusa). naročito u godini berbe. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. Sistem gajenja .4.

3/2 1.5 2. Fa. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima.8 7 13. PBI. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo. Fa. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost.plikovano. (%) P2O5 (%) 0. K.4 2. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix.5 1. industrijske proizvodnje. 6-8 5 2-5 5. Fa. Biohelp Maltaflor Bio.3-0.3 5 0.5-1.2 2. Fa.7/5 11 9. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2.5-1. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.5 0. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. U periodu cvetanja jagodastog N zas. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets.5 13 . Compag. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja.5 0. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.3/2 0. P.5 6 5 14 4 0. PBI. 5%-tno. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm. Italpollina (NPK 4:4:4). Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa.5 5.4 1 2 6 1 1 0.5 1.8 9.3 1 1 0.7 7 K2O (%) 0. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti.3 0. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji.6 4.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.5-6 1. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. Siforga (NPK 5:3:8). pre zasnivanja zasada.5 5. Prilikom formiranja zasada.5 1.

5-6. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). 14 . Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. nakon berbe. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. otpornost na niske temperature. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. diktira potreba korena za vodom i hranivima.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. pomoću ovih organskih kiselina. hemijski i biološki sastav. a posebno sive plesnivosti plodova. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. fulvinskih i amino kiselina. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima.5 < 2. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5.0 mS/cm < 1.5. kompost se unosi i u leto. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta.5m širine)). 5. naročito u fazi berbe. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije.

Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. pepelnica. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. trulež korenovog vrata i stabla. a ne samo u zasadu jagode. Rotacija useva. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. pažljiva upotreba azota. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. čuvanje plodova. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. zdrav sadni materjal. 15 . kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. korišćenje sistema kap po kap. Bolesti. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. suzbijanje korova u međurednom prostoru. optimalna rastojanja sadnje. uvenuće biljaka. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. u hladnim uslovima. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. kosidba. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. zalivanje biljaka. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. da ne bi došlo do pojave bolesti. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. izbor sorti.6. nakon berbe. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Zdrav sadni materijal. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. antraknoza. preventivne mere smatraju se prioritetnim. trulež korena. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha.

lucerka). krompir. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. paprika. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. koji postaju čvrsti. hrapavi i ne dozrevaju. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Plodovi sa simptomima pepelnice. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. pažljiva upotreba azota. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. brzo dehidriraju i lako propadaju. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. br. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. Emily. paradajz. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. ali su posledice na plodovima najveće. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. pre zasnivanja zasada. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. čak i slabijim. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. prouzrokovača bolesti. izbegavanje korišćenja osetljivih . Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. nisu pogodni za transport.

a simptomi se manifestuju na cvetovima. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. gustina sadnje. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. 17 . a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. lokacija). Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. Nakon punog cvetanja biljaka. kišom. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. Gljiva je specifična za jagodu. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. biljke se malčiraju. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje.sorti. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. mehanizacijom i alatom. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. ne gajiti osetljive sorte. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Zbijena. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Brassica (juncea i napus). biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. a prenosi se sadnim materijalom. plodovima cvetnim drškama i živićima. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. Napadnute biljke su kržljave. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. sertifikovan sadni materijal. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. gotovo crne promene na plodovima. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. Simptomi bolesti su tamno braon. primena organske materije (kompost stajnjak. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. pticama. Koren truli od vrha. izbegavati gajenje osetljivih sorti. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. zalivanje sistemom kap po kap. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). ne orošavanjem. primenjivati uzdignute redove. a patogen prezimljava u biljnoj masi. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. vodom. Patogen se brzo širi u toku zrenja. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. a lišće poprima plavo-zelenu boju.

U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Brojnost pregljeva najveća je u julu. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. pregljevi. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. . u zemljištu i okolnim šumama. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Pregljevi su 0. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. u toplijem delu dana. jaja. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. podizanjem cvetnih traka (koridora). biljne vaši. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. fragariae) je veoma raširena štetočina. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. ako se primene preventivne mere.5 mm dužine tela. omogućiti opstanak korisnih vrsta. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). rilaš.

pamukova vaš). zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. Odrasli insekti ne lete. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. balansirana ishrana biljaka azotom. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. Odrasli insekti se hrane na lišću. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. izbegavati preteranu bujnost biljaka. medna rosa. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. postavljanje fizičkih prepreka. Jagodina vaš . larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. pažljiva upotreba azota. sadnjom žbunastih biljaka. pogodnih za skrivanje trčuljaka. koje se hrane puževima. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. Obično imaju jednu generaciju. stenice).korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. ali nekad i više generacija godišnje. koja se hrani puževima. postavljanje bakarne trake oko zasada. Minimalna temperatura . Biobest). zlatokoka. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. ježeva i drugih korisnih vrsta. predstavlja prepreku za kretanje puževa. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. takođe moguće pustiti i živinu. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. naročito na lakšim zemljištima. Puževi predstavljaju problem. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. koja je suva. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. u zasad je do perioda cvetanja. Osolika muva Trčuljci . a ona se pile početkom proleća. koje parazitiraju puževe. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. polažu jaja krajem leta i u jesen. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim.

koji su odlična zamena za polietilenske folije. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Upotreba nekih insekticida (piretrin. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. su najvažnije preventivne mere. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. razne vrste puževa i druge štetočine. dužine tela od 0. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. 21 . Lišće zaostaje u porastu. koje su posledica ishrane. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. pre upotrebe biopesticida. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. spinozada i drugi) je dozvoljena. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. a biljke postaju žbunave. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. rotenon. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. kao što je već ranije pomenuto. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Takođe. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. grinja i drugih organizama. Pri primeni organskih materija kao malča. Kada se list pogleda pod mikroskopom. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna.5 do 6 mm. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Pored direktnih šteta. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. crvoliki organizmi. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. krto je. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. Napadnuto lišće se deformiše. nevidljivi golim okom. 2 priručnika). Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. neophodno je biti oprezan. čime onemogućavaju njen normalan rast. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Nematode su valjkasti. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. razvoj i kasnije plodonošenje. treba izbegavati. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. bukva).

vodopropusan je. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Jagode se najčešće beru ručno. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. senovito mesto.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). uz veliko angažovanje radne snage. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. br. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. u posebnom delu koji je obeležen. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Ukoliko to nije moguće. Rastvoru se dodaje sapunica. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. Po završetku perioda skladištenja. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Berba Radi očuvanja svežine plodova. 8. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. 7. ovog člana. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. 22 . Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. tako da je ona nedostupna većini voćara. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. do postizanja spoljašnje temperature. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Kada se obezbedi optimalna temperatura.

23 . Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. U proizvodnji jagode na otvorenom. odnosno plasmana.7 11. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%).200 0. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme.000 7. na tržištu će se dobiti oko 11. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede.000 16.200 EUR. gustine sadnje. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. kao i prodaju velikih količina. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine.800 din po hekatru. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Prvi korak u ostvarivanju cilja.U svetu je prisutno više načina za prodaju. trgovine. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. Međutim.200 EUR (tabela). skladištenje i prodaju. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. i hrana za bebe). Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. 2010. god.000 4. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. pakovanje. vrste malča. po hektaru. odnosi se na berbu. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). za voćarsku prizvodnju iznose 64. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda.200 3. a godišnja zarada će biti 4. zavisno od faktora godine. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. god.200 EUR.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. lične veštine. dok je drugi vid direktna prodaja. klime i sorte. Ako je prosečno oko 80% prva klasa.000 din. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. a posebno jagodastim (sokovi. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. odnosno zarade.000 0. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. jogurt.

hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . olovo: 45. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. zahtevi u pogledu sastava. nikl: 25.4. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. cvećarstvo. bakar: 70. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. hrom (ukupni): 70. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. cink: 200.7. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. živa: 0. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne.

Kalijum-sulfat.2.3. po mogućnosti. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Uredbe 2003/2003. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. Priloga IA. Proizvodi opisani u tački 1. uljano seme. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. ljuska kokosa. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . brašni kolači. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . Priloga IA.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. zamrzavanje i mlevenje. lapor. krečnjak. bretonski ameliorantmaerl.karbonat (kreda. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju.5) Proizvodi opisani u tački 1. 3) fermentacijom.

bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. akaricid.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. uslovi za upotrebu 26 . isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2.. Opis. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. kima. Lonchocarpus spp.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. magnezijumska kreda. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. gljivice) Opis. ulje mente. virusi. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. mleveni magnezijum. zahtevi u pogledu sastava. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. i Terphrosia spp.48/11) 1.

Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. zahtevi u pogledu sastava. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine.fosfat Opis. zahtevi u pogledu sastava. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. Za višegodišnje zasade države članice mogu. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. samo u klopkama Atraktant. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. bakar-oksihlorida prethodnog stava. uslovi za upotrebu Atraktant.3. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. bakar-oksida. izaziva cvetanje kod ananasa. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. bakar-sulfata. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. zahtevi u pogledu sastava. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni).

S. USA. Schloffer. H. G. Guerena. 2006 Waltl. repelent Opis. 30/2010) . Weber. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. Nikolić. uključujući i sadnice.. vinove loze. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. FiBL/OACC. Weidmann. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. 9-15. glasnik RS”.. Merkblatt. akaricid Insekticid. akaricid. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. Power Point Prezentacija. Čačak. ATTRA. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. M. Cornel Unversity Coorporate Extension. Jugoslovensko voćarstvo. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. Milenković. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. H. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Guide for Organic Strawberries. M. Januar 2001.. (2003): Organic Fruit Growing. K. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Innerhofer. Aphididae). S.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Waltl. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. 2010. fungicid Samo za stabla voćaka. R. Fibl. A. Literatura Biologischer Erberrenanbau.. G. Lind. Cerović. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka.. Born. Stanisavljević. New York State Integrated Pest Management Program. insekticid. br. G and Meister. Naučno voćarsko društvo Srbije. Lafer. 73-76. Landwirtschaftskammer Steiermark. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. M. Landwirtschaftskammer Steiermark. zahtevi u pogledu sastava. C. K. akaricid Insekticid. Milenković. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. Schmid. maslina i vinove loze Repelent Fungicid.. baktericid Samo za stabla voćaka. J. Ruegg. 121-122. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. Poljoprivredni list. NCAT Agriculture. (2007): Strawberries – Organic Production. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL.. CABI Publishing. Jugoslovensko voćarstvo. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid.. 97-98. K. K. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. University of California Cooperative Extension.

marija.kalentic@giz.de .de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.stefanovic@giz.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.de. Marija Kalentić E-Mail: emilija.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->