ZDRAVA HRANA - SRBIJA

Raw Food Serbia Dobrodosli! Evo prvo malo informacija sta je zapravo RAW FOOD? Ovaj termin podrazumeva sirovu (presnu) hranu koja je ili potpuno neobradjena u svom prirodnom obliku, ili minimalno obradjena seckanjem, blendovanjem, cedjenjem i zagrevanjem do 40 stepeni celzijusa. Termin nije vezan za nacin ishrane i sta konkretno jedete, iako po samoj definiciji mozete videti da u ovako neobradjenu hranu uglavnom spadaju voce, povrce i semenke, med, nekuvano mleko, jaja itd... Medjutim retko ko se odlucuje na 100% sirovu hranu, pa dalje dakle podrazumeva minimalno moguce pripremanje jela putem kuvanja na pari ili u vodi kako bi se ocuvali neophodni sastojci. Ovde cu potencirati biljnu (RAW VEGAN) ishranu jer verujem da je najzdravija, a u isto vreme i najmanje pogubna po planetu, ali isto vazi i za bilo koju drugu vrstu hrane. Dakle sve sto spremate, spremajte tako da minimalno moguce vremena jelo bude na visokoj temperaturi bilo da je u pitanju kuvanje, pecenje...

Definitivni vodic po vrstama hrane

Ovo je lista hrane koja je svrstana na osnovu uticaja na vase zdravlje. Sve sto pojedete ili popijete ce automatski uticati na vase zdravlje, nivo energije i vitalnosti, sposobnost da radite vase svakodnevne poslove, kao i na pojavu ili sprecavanje bolesti, koje se ne desavaju preko noci, vec postepeno, svakim zalogajem. Lista je sacinjena na osnovu saznanja koja nam daje moderna nauka (bar ona koju ne sponzorisu korporacije i farmaceutska industrija), a takodje i na osnovu vise hiljada godina iskustva tradicionalnih medicina koje su bile u skladu sa prirodom, a na koje se nazalost u moderno vreme potpuno zaboravlja da su i postojale. Listu necu suvise pretrpavati time ZASTO je nesto zdravo, a zasto nesto drugo nije, radi koliko toliko kompaktnog formata, to cu ostaviti za drugi post. Ocigledno, hrana je svrstana od zdravije ka manje zdravoj, da ne kazem totalno nezdravoj i boje su tome primerene :) 1. VODA Nacinjeni smo oko 80% od vode, mislim da ne treba da naglasavam znacaj.. 2 litra ciste vode dnevno minimum! Vise ako svakodnevno jedete slano i ako slabo unosite voce (sto ne preporucujem). 2. SLATKO VOCE Banane, Urme, Grozdje, Mango, Smokve, Tresnje. Negde oko 80% ugljenih hidrata svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Bitno je da bude zrelo, jer jedino onda mozete da apsorbujete secer koji vam je potreban za funkcionisanje. Bazirajte ishranu na omiljenom slatkom vocu, a jos bolje onom koje je u sezoni. Izbegavajte nezrelo voce, ako i kupite zeleno, uvek sacekajte da sazri. Ako oko njega pocnu da se skupljaju ose i stenice i ako mozete da osetite miris sa razdaljine, to je najbolje. :) 3. OSTALO VOCE Jabuke, Kruske, Pomorandze, Limun i ostali Citrusi, Ananas, Breskve, Kivi, Lubenica, Dinja, Jagoda, Papaja, razne bobice itd.. Ovo ostalo voce koje je manje slatko, takodje treba da ima veliku ulogu u vasoj ishrani, ali samo kao dodatak raznovrsnosti da bi unosili veliki raspon vitamina/minerala koji svako od njih ima. Ne treba bazirati ishranu na ovom vocu jer se moze desiti da brzo ostanete bez goriva, energije. Ili ako vec nemate izbor onda uzimajte bar duplo vise ovog voca nego sto je slucaj sa slatkim vocem.

SOKOVI Napomenucu ovde da je u redu povremeno konzumiranje kupovnih sokova od 100% voca, medjutim to bih preporucio samo u nekim drustvenim prilikama, ili kad ste u zurbi van kuce, dakle u nuzdi, kad nije jako prakticno jesti voce. Kupovni sokovi (cak i oni "sto posto") su od vocnog koncentratauglavnom sa dodatim secerom i imaju daleko manje hranjivih sastojaka nego sveze voce. Za istu cenu 1 litra soka, mozete kupiti 1 kg svezeg voca, koje je neuporedivo korisnije. Ako zelite, dalje mozete to voce sami u iscediti u sok, preporucljivo u sokovniku sa hladnim cedjenjem. Sve ostale sokove koje mozete kupiti u prodavnicama nikako ne preporucujem, jer su zapravo sacinjeni od neke cudne hemije i nemaju nikave veze sa vocem iako se zovu "vocni" sokovi. Isto vazi i za vitaminske napitke, napitke koji toboze daju "energiju" itd.. Zaobidjite u sirokom luku. 4. VOCE SA VELIKIM SADRZAJEM MASTI Avokado, Durian, Masline, Kokos (koji je tehnicki gledano orah). Ovo voce uzimati u manjim kolicinama. Masti bi trebalo da cine svega 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, dakle 1 avokado dnevno je i vise nego dovoljno. Ne preterivati, biljne masti u velikim kolicinama su stetne kao i zivotinjske. 5. ZELENO LISNATO POVRCE Kelj, Spanac, Blitva, Zelje, Persun, Brokoli, Karfiol, Kupus, Maslacak, Kopriva itd.. Ima bezbroj zelenog lisnatog bilja i gajenog i divljeg, zapravo 90% divljih biljaka je jestivo i mnogo hranjivije nego domace povrce. VAZNO: Ovo povrce nikada ne kuvati, a ako ga i kuvate, potrudite se da to bude kratko i na pari. Samo 5 minuta kuvanja na visokoj temperaturi ce unistiti vecinu enzima i vitamina u njemu. Ono sto mozete jedite sirovo, ja licno bez problema mogu da jedem vecinu ovih, ono sto ne mozete blendujte ili cedite u zeleni sok, tako se mnogo lakse apsorbuje. Ovo bi trebalo da cini 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa (sto je mnogo vise nego sto mislite, jer je nisko kaloricno) i NEOPHODNO je u zdravoj ishrani! 6. OSTALO SVEZE POVRCE Kad i koliko stignete, sve ostalo povrce opet zbog raznovrsnosti. 7. SEMENKE I ORASI Badem, Kikiriki, Lesnik, Brazilski orah, Indijski orah, Pistaci, Semenke suncokreta i bundeve, Obicni orah itd.. Vazi isto sto i za voce sa velikim sadrzajem masti, dakle umereno, do 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, sto je negde 1 saka oraha.. VAZNO: kupovati samo sirove orahe i semenke, przeni i peceni em sto imaju dodato brdo soli i ulja, em su toliko sprzeni da u njima vise nema vitamina.. Ovde negde je granica apsolutno zdrave hrane koju preporucujem svima. Sad prelazimo u zutu zonu pa da vidimo kako tu stoje stvari: 8. HRANA BOGATA SKROBOM: ZITARICE i KROMPIR Braon (integralni) pirinac i ostale zitarice koje ne sadrze gluten, Krompir, Slatki Krompir, Kinoa, Seme Konoplje.. Sva ova hrana je bogata skrobom i ocigledno je potrebno kuvanje da bi bila svarljiva. Iako nije po definiciji sirova hrana, moglo bi se reci da je najzdravija moguca zamena voca, jer sadrzi veliki procenat ugljenih hidrata, koji se ipak nesto teze vare nego voce, ali je jako jeftina i uvek vam moze posluziti kao zamena ako nemate dovoljno voca. Psenica i proizvodi od nje isto ovde spadaju, ali je ne preporucujem jer nije sasvim jasno dejstvo glavnog proteina u psenici glutena. U svakom slucaju imate mnogo drugih zitarica, pa ne vidim ni potrebu koriscenja psenice. Ono za sta jeste korisna je ako je gajite kao klice i mlade izdanke, jer se u tom procesu razlaze i neutralise gluten i tada je zapravo jako zdrava. Opet preporuka je minimalno kuvanje ove hrane na pari ili u vodi.

9. MAHUNARKE Pasulj, Boranija, Grasak, Soja itd... Za mahunarke vazi isto sto i za gore pomenute zitarice, s tim da su one na 9. mestu jer se slabije vare, izazivaju razne reakcije u stomaku, potrebno je duze kuvati ih, a dok se skuvaju izgube vecinu svojih hranjivih svojstava. Ne preporucuje se redovnija ishrana na mahunarkama, ali ako nemate drugog izbora, ili prosto zelite malo vise raznovrsnosti AKO nemate dovoljno VOCA, a zitarice i krompir vam dosade, onda povremeno mahunarke mogu da dodju u obzir. Ali savetujem da ih ipak izbegavate. Da i ovde napomenem, ako ih gajite kao klice i mlade izdanke mnogo su korisniji i u tom obliku su jako zdravi. 10. MED Pcelinji proizvod, prirodna smesa fruktoze i glukoze. Mnogi se kunu u lekovitost meda i ja to ovde necu opovrgavati. Treba samo imati u vidu da je med koncentrisani secer i isto vazi kao sto je objasnjeno dole pod 11. Povremeno koriscenje sigurno nece imati negativne posledice, ali nikako nemojte bazirati ishranu na njemu, jer jednostavno ne sadrzi nista drugo osim secera. I kada god mozete koristite med UMESTO kristal secera, ako uopste morate. 11. RAFINISANI SECER Neko ce sad da pita "Sta ce ovde secer u narandzastoj zoni, zar ne rece da nam treba secer? A jos je i vegan hrana??" Stvar je u tome sto secer sam po sebi nije nezdrav, ali nije problem u tome sta jeste, vec sta NEDOSTAJE seceru u kristalu. A nedostaju mu svi moguci hranjivi sastojci, nema vitamina, nema minerala, zapravo nema nicega.. Secer je ultimativna sarena laza, dace vam samo gorivo da pregurate dan.. Ocigledno dugotrajno unosenje rafinisanog secera i proizvoda sa njim ce vas uciniti sitim, ali ni malo zdravim. Ako vam je hitno potreban izvor energije a nemate ni VOCA, ni ZITARICA u kuci onda apsolutno pribegnite medu ili seceru, mada ne bi smeli da dopustite da se to uopste desi, uvek imajte rezervu. 12. ORGANSKA JAJA Iako nisu vegan hrana, jaja stavljam u narandzastu zonu i na ovo mesto jer UKOLIKO su kokoske gajene na seoski nacin gde imaju dobru prirodnu ishranu, slobodno kretanje i zdravlje, onda sigurno da daju zdravija jaja i ako ih vec kupujete trudite se da uzimate takva jaja, od ljudi koji na selu gaje kokoske na taj nacin. U ovom pregledu necu ulaziti u eticke dileme i odluke koje svako treba da donese, vec cu samo reci da ne postoje definitivni dokazi da su jaja posebno nezdrava ako su ovako proizvedena, narocito u kombinaciji sa svom gore pomenutom zdravom hranom. MEDJUTIM jaja koja mozete kupiti u prodavnicama, sa farmi itd, sto je 95% jaja koja se prodaju, su izuzetno zagadjena raznim antibioticima i koncentratima koji se daju zivini da bi uopste mogla da zivi u uslovima koji vladaju na farmama, i od bolesnih kokoski, da ih nikako ne preporucujem. Ako ste vec odlucili da budete vegetarijanac a ne vegan, potrudite se da zbog sebe, ako ne zbog kokosaka, nadjete jaja proizvedena prirodnim putem, kao i da ne preterujete u njihovom konzumiranju. Za pripremu vazi isto pravilo, kuvanje je najdalje koliko bih savetovao, ako ih przite zaboravite na sve hranjive sastojke, u tom slucaju ne jedete jaja nego cisto ulje/mast i so. A do njih jos nismo ni dosli.. 13. NEKUVANO MLEKO, ORGANSKI MLECNI PROIZVODI Ovde vazi slicno kao za jaja, ako mozete da nadjete kravu koja je zdravo gajena na pasnjacima, sto je danas skoro nemoguce, onda predpostavljam da vas ni casa ovog mleka nece bas ubiti. Ali opet isto, ako ga kuvate unistavate vecinu sastojaka pa onda to ponistava celu svrhu. Razlog zasto je cak i prirodno, organski dobijeno mleko zapravo gore od jaja, su govedji hormoni (cak 80 njih) koje krava prirodno proizvodi da bi tele raslo brze, a koji prave pometnju u nasem hormonalnom sistemu, jer ni po izgledu, ni bioloski, ni evolutivno ne licimo na goveda, pa mozete zamisliti sta sve moze izazvati ubacivanje hormona strane vrste u ljudski organizam.

Tako da ne postoji nikakva mogucnost zaobilaska toga. A o mleku koje mozete kupiti u prodavnicama, zaista necu ni da pricam, to su vec horor price koje cu ovaj put zaobici. Da napomenem ako ste vegetarijanac, potrudite se da nadjete prirodno kozje mleko i proizvode od njega, sir itd.. mnogo je zdravije i korisnije nego kravlje. 14. RIBA Iako smo ovde vec izasli i iz domena vegetarijanske ishrane, neki ljudi (iz samo njima poznatih razloga) misle da ne mogu bez mesa, ili to ne zele. Ako je vec tako, onda je ovo poslednja hrana koju cu zapravo preporuciti kao relativno zdravu. Ako vec morate da jedete meso, ogranicite se na ribu i to onu koja je gajena u kontrolisanim uslovima, ribnjacima itd.. Morska ili recna riba su u moderno doba neminovno pune teskih metala, nafte, hemikalija i ko zna cega sve jos, jer su nam nazalost takva i mora i reke.. Opet kada je pripremate, trudite se da ne sprzite sve hranjive sastojke unutra.. Kao napomenu imajte na umu krajickom malog mozga da zivi svet u moru izumire i da jedenjem ribe to samo ubrzavate. Ako se ekosistem mora i reka srusi, sve su sanse da cemo i mi sa njim, jer 70% kiseonika u vazduhu koji disete ne dolazi iz suma i biljaka nego iz fitoplanktona u moru. Cisto kao info. 15. KUHINJSKA SO So dehidrira organizam, pijenje slane vode izaziva ludilo i smrt kao sto je vecini poznato, so zadrzava vodu u telu pa vas cini debljim iako nemate masne naslage, telo se brani protiv soli stvarajuci sluz itd... Neko ce se cuditi da je so cak na 15. mestu malo pre crvene zone, ali tako je kako cinjenice kazu. Dnevno vam je potrebno 50100 miligrama Natrijuma. To je mozda jedno zrno soli. Pa sami procenite strasnu nesrazmeru sa onim sto unosite. Ako jedete dovoljno ZELENOG lisnatog povrca, u njemu ima vise nego dovoljno natrijuma da zadovolji ove potrebe. Ali navika je cudo i bar meni je ovo jedna od najtezih stvari da potpuno izbacim. Smanjujte svaki dan i koristite MINIMALNU mogucu kolicinu. 16. JAJA SA FARME I PASTERIZOVANO MLEKO koje mozete kupiti u svakoj prodavnici na par minuta od vas. Ovo je pocetak crvene zone, nesto vise sam pisao gore kod organskih jaja i mleka, pa da ne ponavljam. Ovo su stvari koje vam mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, a narocito u vecim kolicinama i u kombinaciji sa "hranom" koja se nalazi ispod na listi. Ovde cu samo da napomenem da kao i kod svih sisara, i nasa deca imaju izuzetno visoku toleranciju prema proteinima i secerima u mleku. Sistem za varenje kod dece je drugaciji nego kod odraslih i u stanju su da svare i usvoje mnogo vise hranjivih sastojaka iz mleka. Nije strasna greska davati mleko deci negde do 7-8 godina starosti. Ali potrudite se da to bude organsko mleko, prirodno proizvedeno, a ne iz prodavnice, i to najbolje kozje posto ima najslicniji proteinski sastav ljudskom mleku, kravlje bih potpuno zaobisao, bilo organsko ili ne. Posle doba od 8 godina, ne bih preporucio unosenje mleka, moze da izazove vise stete nego koristi. Na ovu temu, verujem da posle prirodnog perioda dojenja majcinog mleka, deci zapravo nije neophodno kravlje mleko, ako unose veliku kolicinu zelenisa koji sadrzi sve potrebne kolicine kalcijuma, proteina itd.. Dokaz su malobrojni ljudi koji na taj nacin gaje decu, kojoj ispostavlja se, nista ne fali. Ipak, posto je u pitanju osetljiva tema, sami se dodatno informisite, nemojte ni ovo uzimati zdravo za gotovo, nisam strucan da tvrdim bilo sta, samo iznosim svoje vidjenje. Jos jednom, ODRASLIMA nikako ne preporucujem.

17. PILECE, SVINJSKO i DRUGO MESO Nikako ne preporucujem, u moderno doba nemoguce je potvrditi izvor mesa, kontaminirano je beskrajnim toksinima koje je zivotinja unosila u toku svog zivota, antibioticima i hormonima koje su joj davali da prezivi dovoljno dugo te iste toksine, necu ni pominjati prirodne parazite, i kolicinu masti i proteina koji se u njemu nalaze. Da, masti i proteini NISU zdravi, sta god vam neko pricao "Jedite proteine.. " To su isti ljudi koji prodaju te proteine.. Dnevno vam je potrebno10-15% kalorija koje dolaze od masti i 10-15% koje dolaze od proteina i sluze samo za podmazivanje tj izgradnju organa, nikako za gorivo i energiju pomocu koje funkcionisete. Te kolicine lako mozete postici sa hranom van crvene liste, bilo da ste vegan ili mesojed. Necu dalje ovo izlagati, dovoljno je reci da dugotrajan unos masti i proteina izaziva bezbroj stanja i bolesti.. 18. CISTE MASTI I ULJA Zivotinjska mast, Rafinisana ulja. Vec je bilo reci o tome koliko nam je masti potrebno i kako je dobiti iz prirodnih izvora. Da, cak i "Hladno cedjeno" maslinovo i kokosovo ulje su PRILICNO nezdravi. Mozda je jeres staviti vegan hranu na dno liste, ali ovo je bazirano na dosta istrazivanja i saznanja. Uostalom gde ste videli flasu ulja da lezi u prirodi i samo ceka na vas.. Cista koncentrovana mast i ulje nikako nisu zdravi i treba ih koristiti izuzetno retko. 2 kafene kasicice ulja (i to nekog od zdravijih hladno cedjenih varijanti) ce vec biti preko vasih dnevnih potreba i to da ne unosite nista drugo od masti putem gore navedene hrane. Zaista smanjite masti na minimum, ako trenutno stavimo eticku stranu veganstva na stranu, zdravije je jesti i jaja i mleko i meso nego velike kolicine rafinisanog suncokretovog ulja. Bukvalno se moze uporediti sa rafinisanim naftnim derivatima, motornim uljem. Paradoksalno ali tako je. Ne prelivajte uljem salate, stavite par kapi ako morate.. 1 litar hladno cedjenog ulja je kolicina koja bi trebala da vam potraje 6 meseci minimum! I to ukljucujuci spremanje kuvanih jela, salata, eventualno przenje itd.. Prirodni izvori masti, jos jednom cu da ponovim, su avokado i drugo masno voce, orasi i semenke. Umesto maslinovog ulja jedite masline, umesto kokosovog ulja jedite kokos. Prosto. 19. MESNE PRERADJEVINE, KONZERVE Virsle, Kobasice, Pastete, Salame, Konzervirana Riba, Proizvodi sa dugim rokom trajanja. Ovo je neka ultraljubicasta zona, ja ni ne umem da opisem koliko je ovo stetno. Blago receno, ovo ce vam sigurno skratiti zivot, a mozda vas i ubije. Ko voli ruski rulet neka se oproba, srcani udar, teski infarkt, slog, anemija, rak, tumori samo cekaju na vas. Zapamtite prostu frazu: STO DUZI ROK TRAJANJA PROIZVODA U KONZERVI, TO CE VAS ROK TRAJANJA BITI KRACI. Ali opet, kako bi se onda prodavali u prodavicama i bili na policama toliko dugo vremena. Siguran sam da oni brinu o vasem zdravlju. 00. VESELA GRUPA PSIHODELICNE BOJE: OPOJNE DROGE pod rednim brojem 00, jer zaista ne znam gde da ih klasifikujem. Heroin, Kokain, LSD, List Marihuane, Duvan Cigare, Cxcx-Cola i drugi toksicni "sokovi", Energetska pica, Kafa, Kakao - Cokolade, Alkohol itd.. mislim da je lista beskrajna ali nisam toliko upucen u ove modernije.. Ovde stvarno ne znam sta da kazem, o stetnim efektima je bespredmetno govoriti, a neko se uvek nadje da prica i nesto pozitivno o ovim supstancama (verovatno neko ko ih i prodaje), ali necu u to ulaziti. Ako zelite da se drogirate, da pobegnete od problema i realnosti, umesto da se suocite sa njima i da ih resite, ko sam ja da nekome branim. Samo uvek imajte na umu da vam zavisnost koju stvaraju moze sasvim upropastiti zivot, ovaj jedan jedini koji mnogi upravo zeleci da "prozive" potpuno obezvredjuju. Svestan sam da su u listi neke skoro pa neuporedive stvari, ali poenta je ista. Mislite svojom glavom, cistog uma i bez potrebe za jos jednim fix-om i u svakoj situaciji provescete se neuporedivo lepse, a kvalitet zivota ce vam sigurno biti bolji.

I naravno ovo je jedan od saveta koje niko nece poslusati, jer su toliko zavisni da je to skoro pa nemoguce. Svako ko tvrdi da NIJE zavistan vec da ih samo povremeno i umereno konzumira, nek dokaze to samom sebi i nek prestane na samo 6 meseci, pa nek se posle vrati ako zeli. Mozda se neprijatno iznenadi pokusajem. Srecno s tim.... Na kraju zelim da istaknem da mi nije namera da ovim tekstom ucinim da se bilo ko oseca lose zbog hrane koju svakodnevno unosi. Moguce je zdravo ziveti samo ako volite ono sto jedete i ako uzivate u hrani dok je jedete. Vecina ljudi u Evropi i Americi jede hranu sa donjeg dela ove liste, ja sam licno veliki deo svog zivota jeo tu istu hranu iz crvene zone. Cilj mi je samo informisanje i ukazivanje na mogucnost promene svakoga od nas, onoliko koliko to zelimo. Ako je to za nekoga unos 20-30% vise hrane iz zelene zone, i pored ostale nepromenjene ishrane mocice da primeti poboljsanje, a unosom 50% vise hrane iz zelene-zute zone znacajno ce uticati na poboljsanje zdravlja, energije i vitalnosti, cak i ako ostalih 50% ne menja. Ipak zaista PREPORUCUJEM ako je moguce da smognete volje da predjete na hranu do narandzaste zone i da izbegnete crvenu. To je recimo razlika izmedju Azijskih i EvroAmerickih naroda, u Kini je velikim delom zastupljena hrana do narandzaste zone, povrce, pirinac i riba, a kinezi su jedna od najzdravijih nacija na svetu, mnoge bolesti modernog drustva tamo su apsolutna retkost. Uvek se trudite da ako pokusate, a ne uspete, ne predjete odmah nazad na najgore ultraljubicasto, SVAKI prethodni korak na ovoj listi je bolji od sledeceg, trudite se da maksimalno izbegnete i redukujete gadne stvari sa dna ove liste, i ako se pomerite jedan jedini korak ka gore, to je zaista vec veliki uspeh i vec ste ispred 90% populacije. Rekao bih jos da ako imate srece i dobru genetiku, pa ipak i pored standardne ishrane izbegnete prevremeni kraj zivota, zapitajte se do koje godine cete moci da imate zdrav i aktivan zivot. Ne postoje definitivni dokazi da ce zdravija ishrana obavezno uciniti da zivite znacajno duze, ali ce SIGURNO uciniti da zivite znacajno bolje, ucinice da vam aktivan deo zivota traje do kraja zivota, ucinice da zaboravite na lekove i doktore i da se u 80-toj osecate kao da imate 40. Tuzno je da je ovo prva generacija u istoriji covecanstva koja zivi gore i krace od svojih roditelja. Fraza "Njima je bilo lako, oni su ziveli na selu, bez stresa modernog drustva" ne drzi vodu, jer iako je njima u startu zapao zdraviji zivot, izbor kako cete ziveti svoj zivot je SAMO na vama. Zdravlje je zaista stvar izbora, bar u najsirem mogucem smislu, izuzimajuci lose stvari koje uvek neminovno nekome moraju da se dese, ali je sansa da se dese mnogo manja. Svake godine srcani udar ubije 150.000 ljudi, a 600.000 ljudi umre od srcanih obolenja, i to samo u Americi, sto su njihovi zvanicni podaci. Svakih 35 sekundi u USA po jedan covek dozivi infarkt (ne obavezno fatalan). Ovo su zvanicni podaci. Sansa da vas na zdravoj ishrani udari infarkt je ista kao i sansa da vas pogodi meteor dok setate ulicom. Taj podatak zapravo nije zvanican, jer do sad nije zabelezen slucaj infarkta niti bilo koje druge ozbiljnije bolesti na RAW VEGAN ishrani. Toliko o verovatnoci. Za one koji zaista zele veliku promenu i imaju snage, volje i zelje da je sprovedu preporucujem RAW VEGAN ishranu, koja bi na ovoj listi bila od broja 1 do brojeva 7-9 po mogucnosti, a kao sto vidite i dalje postoji jako velika raznovrsnost u onome sto mozete da jedete. Za vecinu ljudi koji se odluce na ovaj korak mora postojati i jaka emotivna i eticka odluka, koja je na svakom od vas. I ka ovoj ishrani mozete doci postepeno, sa bilo koje druge ishrane koju trenutno imate, dan po dan povecavajuci unos voca i povrca i vremenom cete sami shvatiti da vam nista drugo i nije potrebno, niti je ikada bilo.

AKO NE MOZETE DA PREPOZNATE NESTO U NJEGOVOM PRIRODNOM OBLIKU, NEMOJTE TO NI DA JEDETE SVE SU SANSE DA NI VASE TELO NECE ZNATI STA DA RADI S TIM.

Akumulacija toksina u lancu ishrane

Iza ovog nezgrapnog naslova stoji zanimljiva tema, koju sam primetio vecina ljudi uopste ne razume.. Cesto kada se pomene zdrava hrana kontra-argument nekih ljudi je da su danas i biljke jednako zagadjene pesticidima i raznim otrovima kao i meso, mleko i jaja. Ovde je u pitanju osnovno nerazumevanje sistema za detoksikaciju kod zivotinja, pa i nas. Pokusacu slikovito da objasnim. Uzmimo kao prvi primer podrucje Cernobila koje je pre nekog vremena bilo pogodjeno nuklearnom katastrofom i radijacijom velikih razmera kao najgori moguci primer uticaja toksina iz spoljne okoline. Pri proucavanju njenog uticaja kao toksina na ziva bica uoceno je da zivotinje koje su vise u lancu ishrane imaju mnogo gore posledice nego one koje su nize. Mesozderi su mnogo vise stradali nego biljojedi.. Zasto? Prosto zato sto se radijacija kumulativno akumulira u svakom zivom bicu i ono koje se hrani nisko u lancu ishrane ce pokupiti samo radijaciju iz biljaka i imati relativno male posledice. Medjutim jedan vuk recimo da bi se hranio mora da pojede te iste biljojede koji su pojeli svu tu radijaciju iz biljaka i da u sebe unese kumulativno SVU radijaciju iz SVIH biljaka koje su pojele SVE zivotinje biljojedi kojima se on hrani u toku svog zivota, sto je ogromna doza radijacije za jadnog vuka. Ovo samo kao ilustracija koncepta, ali hemijski toksini iz ishrane srecom ne funkcionisu ovako direktno inace bi 99% ljudi davno zavrsilo nesrecnom sudbinom ozracenog vuka iz Cernobila. Da vidimo onda kako funkcionise nas sistem za detoksikaciju. Glavni organi za to kod nas su jetra, bubrezi i koza, medjutim ona se ne obavlja samo na nivou tih organa vec na nivou svake celije u organizmu. A evo i kako. U idealnim uslovima kada bilo koja celija prepozna toksin ona ga lepo prosledi jednom od ovih organa na uklanjanje i on putem mokrace, stolice i koze biva izbacen napolje. I nase telo je imalo milijarde godina da usavrsi ovaj sistem i on funkcionise u prirodi skoro pa idealno. Problem nastaje u poslednjih par hiljada godina kada je covek poceo da ubacuje u svoju zivotnu sredinu hemikalije i toksine koje ni jedna celija naseg ili bilo kog drugog organizma NIKADA nije ni videla u prethodnih par milijardi godina. Sta se onda desava na celijskom nivou? Pa jednostavno, one toksine koji su prirodni i za koje zna, celija ce i dalje da prosledi na ciscenje i da izbaci napolje, ali one za koje uopste ne zna sta su, ce malo da se "pocese po glavi" i da zakljuci da nema ideju sta da radi s njima i da li su ti molekuli nesto stetno ili korisno?? Kako celija ne zeli da rizikuje da izbaci nesto sto moze biti i korisno, ona ce to uredno da USKLADISTI u sebi, u depou koji sluzi za "nepoznate i zagubljene stvari". Otud slicnost s akumulacijom gore pomenute radijacije. Problem nastaje sto ti molekuli nisu samo nepoznati i zagubljeni vec i VRLO stetni i toksicni i vremenom oni ostete i ubiju celiju pa i ceo organizam. Dakle svaki molekul svakog toksina koji nije prirodnog izvora, ce se u toku zivota jedne domace zivotinje koju gajimo za hranu uskladistiti u njenom mesu. A svi znamo koliko je hrana za ljude danas zagadjena, sta tek reci za stocnu hranu kojom hrane zivotinje, dovoljno je reci da je to dno dna nutritivno, a sa maksimumom toksina, pesticida, antibiotika i vestackih hormona. SVI oni bivaju uskladisteni u mesu zivotinje koja se nama posle servira kao obrok. Jednostavno poredjenje nivoa pesticida i toksina u bilo kojoj gajenoj biljci je neuporedivo manje od kolicine akumuliranih toksina u mesu.

Jedna domaca zivotinja u toku svog zivota pojede HILJADE kg hrane s pesticidima i jos gore direktno joj se ubrizgavaju hormoni i antibiotici. Da stvar bude jos gora na vec ocajnu sliku, les te zivotinje posle klanja ne moze da traje ni par dana bez trulenja, pa se meso dodatno tretira hemikalijama, ugljen monoksidom radi "lepe crvene" boje, kako bi moglo da stoji u prodavnici nedeljama itd... Za kraj mi samo ostaje da pozelim nekim hipotetickim vanzemaljcima mesojedima da nikad ne nabasaju na ovu planetu i ne pomisle da smo mi ljudi dobar i nepresusan izvor hrane za njih, posto im trovanje ne gine ako budu na lancu ishrane vise cak i od nas... ne bi potrajali ni mesec dana na takvoj ishrani sa svim akumuliranim toksinima u nasim telima od svih zivotinja koje prosecan covek pojede u toku svog zivota, a koje su dalje pojele sve toksine iz svih biljaka kojima ih hranimo... Naravoucenije: ako vec morate da se trujete, onda nek to bude minimalno moguce, gde je najbolja biljna hrana koju ste licno gajili i divlje samoniklo bilje iz nezagadjenih podrucja, pa zatim organska biljna hrana koju su drugi gajili, pa zatim konvencionalno gajena biljna hrana s pesticidima, vestackim djubrivom.. tu valja stati, sve dalje od toga je ozbiljan rizik po svaku celiju vaseg organizma, jer njihove male unutrasnje deponije ce se vrlo brzo prepuniti a to nikako nije dobro :) Ne otezavajte im dodatno i onako tezak posao detoksikacije. Na sve ovo treba jos reci da pored toga sto biljna hrana ima manje toksina u sebi ujedno i doprinosi izbacivanju toksina iz celijskih depoa i time dodatno detoksifikuje organizam, a posle 6 meseci na biljnoj ishrani VECINA vasih celija ce biti potpuno NOVE celije od materijala koje ste unosili to vreme putem biljne ishrane tako da ce stare mrtve celije pune toksina biti reciklirane i toksini u njima izbaceni van organizma. Proces detoksikacije se odvija dok smo zivi, iako ga mozemo povremeno ubrzati usmerenim detoksikacijama postom i sokovima od svezeg voca recimo, ali to nije preko neophodno osim u slucajevima tezih bolesti, jer ce se telo vremenom na prirodnoj ishrani sa svezim vocem i povrcem malo po malo ocistiti od vecine toksina. Taj proces je najintenzivniji u prvih 1-2 meseca i nazalost mnogi ovde i odustanu (jer osecaju posledice detoksikacije) a ni ne daju svom telu sansu da se oporavi posle godina trovanja. Prosto izdrzite te efekte i posle toga cete se osecati nikada bolje i zadrzacete taj osecaj do duboko u starost ako se drzite nase prirodne ishrane na svezem vocu, povrcu, zelenisu i semenkama iz maksimalno zdravog izvora koliko je to moguce u ovo danasnje vreme.

Nedostaci na biljnoj ishrani? Gvozdje, Vitamin D i B12

Cesto postavljano pitanje u vezi biljne ishrane je nedostatak vitamina B12. Ovo dosta zavisi od osobe do osobe. Neki su u stanju da proizvedu B12, neki nisu zbog svog sistema za varenje tj nedostatka odredjenih bakterija koje ga proizvode (ni biljke ni zivotinje nisu u stanju da samostalno proizvode ovaj vitamin, vec samo mikroorganizmi, odredjene bakterije).. Prirodni izvor je divlje bilje, tj bilje iz prirode koje nije sterilisano kuvanjem, pa sadrzi na sebi neke bakterije koje mozete uneti tim putem i povratiti proizvodnju B12. Medjutim za neke je ovo isto neizvodljivo, pa jedini siguran nacin da proverite je da uradite analizu krvi na B12, i da proverite nivo, ako je sve u redu nema potrebe da brinete, to mozete ponoviti jednom godisnje.. ako ima nedostatka ovog vitamina najlakse resenje je inekcija B12, koja ce povratiti ove nivoe na normalnu vrednost za jako dug period posto se ovaj vitamin skladisti u organizmu i nije neophodan svakodnevni unos. NI JEDNA hrana biljnog porekla ne sadrzi u sebi B12. Tako da ni jedna zaista nije siguran izvor. Jedini razlog zasto meso u sebi sadrzi male kolicine su rezerve koje je zivotinja pravila u toku svog zivota za sebe, pa su preostale u mesu. Medjutim ovo su jako male vrednosti, pa VECINA ljudi, nezavisno od ishrane imaju deficit ovog vitamina. Jedino sto su vegani svesniji toga jer nam uvek to svi napominju, a ne shvataju da verovatno i sami oni imaju deficit ovog vitamina iako jedu meso.. Dakle ukoliko vam je crevna flora ispravna, mozete sami da proizvodite ovaj vitamin. Proverite to analizom krvi. Ako nije, jedna inekcija B12 godisnje i mirni ste. (a isto bi trebalo da rade i svi ostali koji su na "standardnoj" ishrani). Ako jedete dosta zelenisa, narocito divljeg, crevna flora bi trebalo da se stabilizuje i da ponovo sama pocne da proizvodi B12.. Ali to nije "uzimaj ovu biljku i sigurno ces dobiti B12" (kao sto je na primer sa gvozdjem, ostalim vitaminima B kompleksa itd).. da, dobicete B12, ali samo ako se zadesi da su te bakterije bas NA toj biljci koju jedete i ako ih prethodno niste sterilisali kuvanjem (onda nema nista od B12). Dakle ili gomila raznog zelenisa (jer se nikad ne zna gde mogu da budu tacno, mada je veca sansa na divljem) ili po suplemente (hranu obogacenu sa B12 i neke tablete ili inekcije za vecu dozu). Ja licno preferiram ovaj prvi prirodni metod, da li cu imati srece videcemo kad budem uradio analizu krvi sledece godine.. Na kraju ne zelim da ostavim bez saveta i ljude koji jedu meso, izvor B12 na toj ishrani je jetra, tj dzigerica, jer telo zivotinja (kao i nase) skladisti ovaj vitamin u njoj. B12 se inace skladisti u organizmu jako dugo vremena (godinama) pa kad jednom uzmete vecu dozu putem suplemenata/inekcija jako dugo ste mirni sto se tice njega. Najbolje resenje je ipak zdrava crevna flora, koju zapravo imaju ljudi koji se hrane veganski, pa time i vecu sansu da sami mogu da ga proizvode svakodnevno. Ali proverite ovo, dok ne uradite analizu krvi ne mozete biti sigurni, na kojoj god ishrani bili. Ako planirate prelazak na biljnu ishranu vise bi trebalo da vas brine gvozdje nego B12. Jer je gvozdje neophodno unositi svakodnevno, a mnogi totalno zapostave zelenis i onda imaju veliki deficit gvozdja, sto moze dovesti do malokrvnosti itd.. Deficit B12 se jako lako resava, ali defiicit gvozdja moze biti ozbiljniji problem jer suplementi gvozdja uopste nisu preporucljivi, u svakom slucaju resenje za oba je nekuvani zelenis, idealno pola kila svezeg zelenisa dnevno. Kad smo vec kod vitamina, takodje bi trebalo da proverite i nivo vitamina D, koji takodje ne postoji u biljnoj hrani, ali nase telo moze da ga proizvodi uz pomoc sunca.. Dakle ako ste se dobro osuncali letos, sjajno, sve su sanse da ce vam zalihe potrajati do proleca.

Ali ako niste, verovatno bi trebalo da razmislite o povremenom solarijumu zimi, ili suplementima vitamina D, bar dok opet ne dodje suncano vreme, jer se vitamin D skladisti maksimalno par meseci, ili dok traje ten od suncanja. U principu ovo su tri sastojka koja bi trebalo proveriti periodicno (recimo jednom godisnje): Gvozdje, Vitamin D i B12. Nivo svih ostalih vitamina i minerala ce vam na biljnoj ishrani uvek biti ne samo na preporucenim kolicinama vec vrlo verovatno i mnogo bolji od toga. Dok ce ljudi na ishrani siromasnoj sa vocem/povrcem imati redovno niske nivoe svih vitamina, ukljucujuci i ova tri. Mnogo je lakse resiti eventualni nedostatak tri vitamina nego opsti nedostatak SVIH vitamina..

Pregled po kalorijama Zitarice, Mahunarke, Krompir

Ovo je detaljan pregled po kalorijama za Zitarice, Mahunarke i Krompir (jeftinu zamenu za voce), od kojih takodje mozemo dobiti uglj.hidrate. Oko 80% kalorija svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Ovo ume da bude opterecenje za vase finansije, pa jedan deo mozete zameniti zitaricama i krompirom koji su takodje odlican izvor uglj.hidrata, a jeftini su. Prethodni pregled za voce mozete naci na: http://rawfoodserbia.blogspot.com/2012/09/pregled-po-kalorijama-voce.html Ova tablica ce vam omoguciti lakse planiranje obroka, jer sadrzi tacno koliko ova hrana vredi kalorijski, a takodje i pregled koliko je potrebno uneti da bi postigli 1000 kalorija (dnevno bi trebalo da unosite minimum 2000-3000 kalorija). Iako ovo nije Raw Food, mislim da je korisno imati i ovu listu, kao dodatak temi jeftine zamene za voce o kojoj smo ranije pricali: http://rawfoodserbia.blogspot.com/2012/09/kako-ziveti-zdravo-ne-bankrotirati.html Nije bitno da budete 100% raw, nek to bude onaj procenat koji vama odgovara i koliko ste u mogucnosti. Ono sto jeste bitno je da unosite DOVOLJNO hrane da bi imali energije za svakodnevne aktivnosti. Preporuka je naravno minimalno moguce kuvanje ove hrane na pari ili u vodi, kako bi ocuvali vitamine i ostale sastojke koji se nalaze u njoj. Ono sto cete primetiti u listi je da psenica, a narocito soja sadrze manji procenat uglj.hidrata od onog koji zelimo pa pokusajte da ih izbegnete. Ostala navedena hrana odlicno odgovara 80/10/10 ishrani, pa vam apsolutno preporucujuem da ako nemate dovoljno voca, pre idete na ovu kuvanu hranu nego na sirove orahe i semenke (koje imaju visok sadrzaj masnoca). Evo liste:

Kako napraviti mleko od badema

Vec je bilo reci o stetnosti kravljeg mleka i zivotinjskih proteina uopste, srecom mozete vrlo lako napraviti zamenu za mleko, koja je ukusnija i milion puta zdravija. Trebace vam neka vrsta sirovih oraha, mi cemo ovde koristiti badem, ali mozete probati i sa drugim (sirovi lesnik itd) u zavisnosti koji vam se ukus najvise svidja. Meni licno, bademovo mleko ima savrsen ukus, cak i bez zasladjivanja. Evo recepta: Trebace vam sirovi badem, koji mozete naci u prodavnicama zdrave hrane, voda, cediljka, blender (pozeljno malo jaci) i po zelji neki prirodni zasladjivac (banane, urme..) U obicnu solju (200-300 ml) naspete do pola badem (oko 1 saka) i prelijete vodom da solja bude puna. To ostavite da prenoci, kako bi badem omeksao, a u isto vreme zapoceo proces klijanja koji oslobadja korisne enzime u semenu. Sledeceg dana isperete badem i solju, stavite badem u blender i prelijete sa punom soljom ciste vode ili nesto vise. Odnos badema i vode je po ukusu, zavisno od toga zelite li redje ili gusce mleko, ali generalno moze 1:3. Ovo blendujete dok se vecina badema ne rastvori u vodi (vreme zavisi od jacine blendera, kod mene na blenderu od 600W treba oko 2-3 min). Zatim to iscedite kroz cediljku sa sitnim sitom, tako da odvojite mleko od ostataka. Ako ga koristite za musli, kornflejks itd nema potrebe da zasladjujete, a ako planirate da pijete odvojeno ili kao "smoothy" mozete u blender dodati zrele banane ili urme da bi dobili sladak ukus. Blender UVEK isperite odmah posle upotrebe (a ne 15 minuta kasnije), jer ce tako biti mnogo lakse da se ocisti. Ako zelite prilikom blendovanja mozete dodati i po 1 kasiku lana, suncokreta, golice bundeve, susama ili drugih semenki, isto prethodno potopljenih u vodi. Tako cete u mleku dobiti veci sadrzaj vaznih Omega-6 i Omega3 masnih kiselina. U tom slucaju odnos vode moze biti i 1:4 zavisno od toga koliko semenki dodate. Jos bitna napomena da voda koja ostaje od potapanja bilo kojih oraha ili semenki NIJE za pice, jer sadrzi inhibitore enzima, i ako je popijete imacete problema s varenjem... sadrzi neke minerale, ali je dobra samo za zalivanje biljki.. dakle obavezno prospite i isperite bademe i druge semenke pre koriscenja za pravljenje mleka. Bademovo mleko na 100 g upotrebljenih badema sadrzi oko 400 kalorija, sadrzi vase celokupne potrebe za masnocama i pola vasih potreba za proteinima, 85% potreba Vit B2, 175% Vit E, 30% Kalcijuma, 30% Gvozdja, 75% Magnezijuma, 70% Fosfora. Ove brojke su MNOGO vece nego u kravljem mleku, koje je apsolutno vise stetno nego korisno. Uz to, bademovo mleko se jako brzo i lako vari, i dace vam energiju odmah, dok obicno kravlje mleko izaziva citav niz problema s varenjem i mucninu tokom dobrog dela dana. Nadam se da ce vam ovaj recept koristiti, jako se lako pravi i za sve koji misle da ne mogu bez mleka, ovo je idealna zamena, samo probajte i videcete da se vise nikada necete vratiti na kravlje mleko.

Pregled po kalorijama: Voce

Ovo je detaljan pregled po kalorijama za prvu kategoriju hrane, voce, od kojih dobijamo uglj.hidrate tj proste secere. Oko 80% kalorija svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Ovo ume da bude opterecenje za vase finansije, pa jedan deo mozete zameniti zitaricama i krompirom koji su takodje odlican izvor uglj.hidrata, a jeftini su. Ako vam ova cifra od 80% deluje kao mnogo voca, unosite onoliko koliko vama odgovara i jednostavno unosite VISE voca nego sto ste ranije. Postavite sebi neki cilj (recimo 40%) i drzite se toga dok ne budete spremni za vise. Jako je lose postaviti sebi cilj koji ne mozete da ispunite, iz vise razloga. Uvek je bolje postaviti manji i realniji cilj, koji mozete ispuniti vec danas, a imati na umu veci cilj i siru sliku do koje zelite da dodjete. Ova tablica ce vam omoguciti lakse planiranje obroka, jer sadrzi tacno koliko svako od voca vredi kalorijski, a takodje i pregled koliko je potrebno uneti da bi postigli 1000 kalorija (koliko preporucujem za dorucak). Ostalih 1000 kalorija mozete uneti u toku dana kasnije, tako da dodjete do cifre odminimum 2000 kalorija dnevno. Ako trenirate ili se bavite drugim fizickim radom, trebace vam i vise. Ovo je naravno samo preporuka, svako ima drugacije navike kada jede i koliko moze da pojede odjednom, pa ce to dosta zavisiti od vas. Ako vam je tako lakse, za pocetak mozete podeliti ovih 1000 kalorija u 2 obroka (dorucak i uzinu) ili kako god vec vama odgovara. Svako ima neko svoje omiljeno voce, koje moze koristiti kao bazu ishrane, ali potudite se da povremeno unosite i ostalo voce, narocito sezonsko, radi unosenja raznih vitamina i minerala koje svako od njih ima. Evo liste:

Sta je i kako napraviti zeleni sok?

Vise puta sam pominjao zeleni sok, a mislim da mnogi ljudi uopste nemaju predstavu sta je i kako da naprave, pa evo recept. Prvi nacin (ako imate sokovnik sa hladnim cedjenjem) je prosto da zelenis iscedite i to je to. Ali posto vecina nema (jer kostaju 300-500 eur), druga varijanta je koriscenje obicnog blendera. Trebace vam neki zelenis (Spanac, Kelj, Blitva, Kopriva, Maslacak, Zelje, Persun..) operete, malo iskidate na sitnije delove i napunite blender, naspete vodu i dodate jedan oljusteni limun (moze i drugo voce, citrusi, licno meni najvise pasuje limun, i najbolje pomaze kod apsorpcije sastojaka iz zelenisa). To sve izblendujete dok se ne pretvori u finu mesavinu, sto krace moguce, ja bih rekao 1 min maksimalno (jer ako preterujete dolazi do velike oksidacije sastojaka i njihovog unistavanja). Ovo moze i ovako da se pije u "Smoothy" obliku, ali ima malo hrapavu teksturu. Ako hocete cist sok koji se lakse pije, uzmete cediljku sa sitnim sitom (ja stavim i gazu preko za max filtriranje) i sve iz blendera procedite kroz nju. Dobicete jako pitak zeleni sok, s tim da ce za prvo vreme biti potrebno da vam se culo ukusa navikne na neobican ukus, moze vam cak delovati uzasno ako nikad niste probali ranije, ali verujte mi, nista bolje u stomak ne mozete staviti od zelenog soka. Resenje dok se ne naviknete na ukus je da ga popijete na eks sa sto manjim zadrzavanjem u ustima. Kazu da i banane dobro maskiraju ukus zelenisa, ako hocete smoothy, ali ja vise volim da mi bude skroz pitak sok s limunom.. Ako ga popijete na prazan stomak hranjivi sastojci iz njega, brdo vitamina i minerala ce se apsorbovati u vas sistem bukvalno za 10 min i dace vam instant svezinu i energiju. Na netu ima da se nadje puno raznih recepata, ali i ovaj najosnovniji je odlican.

Kako ziveti zdravo a ne bankrotirati?

Verujem da je mnogima proslo kroz glavu Sve je to lepo i krasno sto ti pricas i ja verujem da je sve to zdravo, ali otkud meni pare za sve to voce/povrce? ili U Srbiji ljudi nemaju pare ni za leba, a ovaj nasao da pametuje o zdravoj ishrani. Srecom, na ishrani koju ja preporucujem, necete morati da kupujete hleb, pa cete bar tu da ustedite :) E sad salu na stranu, da budemo prakticni i da vidimo kako mozete da se hranite zdravo, cak i ako ste na minimalcu, ili sa onoliko para koliko i sada trosite na svoju redovnu ishranu. Ali ajde da prvo postavimo sebi pitanje Koliko vredi moje zdravlje? Da li bi dali vase zdravlje za 1000 evra? A za milion dolara? Mislim da mozemo ovde da se slozimo oko prve tacke: 1. VASE ZDRAVLJE NEMA CENU. Cak i kada bi voce i povrce bilo duplo skuplje nego sto je to danas, ja bih i dalje tvrdio da je izuzetno jeftino. Iz prostog razloga sto je neuporedivo zdravije od mesa i mesnih preradjevina na kojima se bazira standardna ishrana. Kada bi to uzeli u obzir, dakle dejstvo hrane na vase zdravlje i cenu lekova koji ce vam biti potrebni da kasnije ponistite te efekte (ako je to uopste moguce), ispalo bi da kilo mesa recimo, treba da kosta 1 dinar (posto je glupo da cena ide u minus, da je to moguce, svaki put kada kupite meso, prodavac bi trebalo da vam isplati 1000 din u ime odstete za narusavanje zdravlja). Da ovo uopste nije preterivanje govori podatak da je kompanija Ferrero 2012.-te morala da plati odstetu od 3 miliona dolara jer je reklamirala svoje proizvode (Nutella) na TV itd kao zdrave i kao idealan dorucak, te je sud u Kaliforniji odlucio da moraju da plate odstetu i da prestanu sa takvim reklamiranjem. To je nesto sto pre svega ostalog uvek treba da imate na umu. Neka vam vase zdravlje i zdravlje vase dece UVEK bude prioritet, nevezano za finansije. E sad kada smo to ustanovili, da predjemo na prakticni deo: 2. POSTOJI BESPLATNA HRANA Ako bi ovu tacku ostavio bez objasnjenja, mnogi ljudi uopste ne bi znali da ovo protumace, jer su toliko uslovljeni sistemom u kome novac ima veliku ulogu, da uopste vise ne mogu ni da zamisle da mogu nesto da dobiju besplatno. Ali znate sta, pogledajte kroz prozor, gde ste videli da i jedno drugo stvorenje na planeti mora da plati da bi jelo? Gorila, Medved, Veverica ili Vuk svi oni jedu ono sto nadju u prirodi. I to su cinili milionima godina. To isto je cinio i covek sve do novijeg doba. 90% divljeg (samoniklog) bilja je jestivo, i ne samo da je jestivo vec je hiljadu puta bogatije vitaminima, mineralima i drugim hranjivim sastojcima, a takodje nije zagadjeno pesticidima i drugim ljudskim faktorima. Samo jedan list maslacka ima vise hranjivih materija nego 10 celih glavica salate iz prodavnice. Bilje koje bih ovde pomenuo da uspeva na nasim prostorima je: kopriva, maslacak, bokvica, kupina, sipurak, glog, trnjina, bosiljak, jagorcevina, menta, razno divlje voce, jestive pecurke itd.. Vecu listu jestivog divljeg bilja mozete naci ovde: http://jestivodivljebilje.blogspot.com/2012/09/jestivo-divlje-bilje.html

Jestivo divlje bilje

Ovaj spisak sadri jestivo samoniklo (divlje) bilje i slui kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ishrani. ARTIOKA DIVLJA (Cynara carduncalis) koristi se samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadri luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti nain kao gajena artioka. Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, poveava njihovu elastinost (prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Moe se uvrstiti u namirnice koje preveniraju modani i srani udar. BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) koristi se mladi koren, koji raste na nizinskim livadama i umskim istinama. Sadri etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon, saponizid i smolu. BOKVICA enska (Plantago major) sadri: belanevine, eer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin, pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Koristi se list koji se bere od maja do septembra. BORA, boraina (Borago officinalis) listovi su vrlo ukusni mladi. Koristi se kao zain za salatu (naroito od krastavaca), povre, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste se za dekoraciju. Lekovita svojstva: pomae kod prehlada disajnih puteva. BOROVNICA, borovnjaa (Vaccinium myrtillus) koristi se svei ili osuen bobiasti plod, jedu se svei, ukuvani, kao voni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadri: mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine (provitamin A, B1, B2, B6 i C), eer, limunsku, jabunu i ilibarsku kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz. Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oi. Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomeanih sa mlakim mlekom) smanjuje nadraenost eluca. Gusto skuvani sok pomae kod fleka na koi i svraba. Posebna napomena: ruski naunici su napravili preparat, prirodnu kombinaciju za ouvanje i poboljanje vida. On sadri bioloke aktivne materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinske materije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin C, vitamin P (rutin) i cink. BOSILJAK (Ocimum basilicum) upotrebljava se samonikli i kultivirani, samo list u sveem ili suenom stanju kao zainska biljka, naroito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u salatama, supama, jelima od povra, ribama, umacima i marinadama. Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidana, belog luka i sireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, sveeg sira, soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za testenine, salate, sendvie. Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 razliitih sastojaka eterinih ulja od kojih u sveem listu ima od 0,020,9%, a u suhom stanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (drave). Listovi imaju intenzivan i veoma aromatini ukus bibera. Svee listie iseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje. Lekovita svojstva: poboljava apetit, pospeuje varenje, deluje umirujue, omoguava dobar san, koncentraciju i ublaava upalu. Povoljno deluje na sniavanje eera u krvi, smanjuje krvni pritisak i holesterol.

BRANJENIK, divlji spana male je energetske vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadri belanevine, mast, ugljene hidrate, vitamin A i C. Koristi se list na isti nain kao i spana. BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) plodovi su sitni crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita svojstva. Plodovi brusnice poboljavaju apetit, a aj od lista i ploda ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom. CIKORIJA, vodopija, cigura (Cichorium intybus) koristi se mlado lie i koren. Sadri: 7,7 % suve materije, 0,4% belanevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne materije (gvoe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A, vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadraj korena je inulin (voni polisaharid), zatim pektin, voni eer, skrob i cikorietol. Preporuuje se dijabetiarima zbog sadraja inulina jer sniava nivo eera u krvi. Oblik lista je slian maslaku. Od nje su stvorene nove vrste, kao: rukola, uta i crvena cikorija, sve vrste radia i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se koristi za salatu, omlete, kuvano povre, kolae, aj i dr. ili kao zain drugim jelima. Pripremljena jela od lia su specifinog ukusa. Suenjem, prenjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadri oko 72% ekstrativnih materija, veim delom eera, zatim inulina 6-7%, gorku materiju intibin i eterino ulje. IAK (Arctium lappa L.) za jelo se koriste mladi izdanci, mlade sone stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je mineralnim sastojcima (naroito gvoem), vitaminima, prirodnim eerima, naroito skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Upotrebljava se presan, kuvan, pren ili osuen kao dodatak razliitim jelima od povra. Proleni ili jesenji mladi izdanci nakon to izbiju iz zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati. Oni sadre 25-40% vitamina C i oko 11% karotina, malo sluzi, tanina i eterinog ulja. Mlade sone stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke lista ljute se i koriste sirove u obliku salate, od njih se pripremaju orbe, variva i pire ili se pohuju. Pre glavne pripreme mogu se prokuvati. Stabljike se jedu i kao desert, prokuvane i ueerene. Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan, kuvan, pren ili osuen kao dodatak razliitim jelima od povra. Koren ima 71 kaloriju, a u 100 g sadri: 1,33 g belanevina, 0,47 g masti, 15,70 g ugljenih hidrata, oko 45% inulina (posebne vrste eera), masnih kiselina, fosforne i taninske kiseline, drugih organiskih kiselina, masnog i etarskog ulja. Od sveeg korena mogu da se pripremaju orbe, varivo i pire. Duim ukuvavanjem dobija se slatki sirup, pogodan u dijetalnoj ishrani. Osuen koren se moe koristiti na razne naine. Napitak slian kafi priprema se od peenog i samlevenog korena ika. Moe biti i dobra zamena za krompir jer sadri mnogo skroba. Osuen i samleven koristi se kao dodatak raenom ili peninom branu za pripremu hleba, raznih peciva i poslastica. Bere se u avgustu i septembru. Organizmu daje snanu energiju i deluje okrepljujue. Slae se dobro sa ostalim korenastim povrem, itaricama i mahunarkama. Peen i mleven koristi se kao zamena za kafu. U zimskim mesecima se konzervie mariniranjem ili suenjem. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povre. IOKA DIVLJA (Helianthus tuberosus L) krtole ioke ne sadre skrob ve samo inulin (neka vrsta polisaharida), koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni eer. Fruktoza je najbolji prirodni zaslaiva (dvaput slai od obinog eera) koji doprinosi prirodnoj kontroli oseaja gladi.

UBAR (Satureja hortensis) veoma aromatina biljka koja se koristi u malim koliinama umesto bibera. Koristi se u sveem i osuenom stanju kao zain za jela od mahunarki, kupusa, mesa, divljai, gljiva, kobasiarskih proizvoda, salate i dr. Odlian je za stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povre, meso ili ribu, jer njegova eterina ulja preuzmu osnovni ukus namirnica. Lekovita svojstva: pojaava apetit, ublaava nadimanje i druge stomane tegobe. UVARKUA (Sempervivum tectorum) sadri eer, mineralne soli, jabunu i mravlju kiselinu, sluz, gumu. Koristi se list, koji se bere od aprila-juna i u septembru. DRAGUAC, potoarka, krea (Nasturtium officinalis) je samonikla biljka, raste u plitkim rekama, potocima, izvorima, pue ili pliva na vodi. Vrci i listovi finog su i malo gorkog ukusa. Koriste se za salatu, kao dodatak drugim varivima i zain jelima. Bogat je vitaminom C i eterinim uljem. Lekovita svojstva: utie na luenje probavnih sokova. UMBIR, ginger (Zingiber officinalis R.) uspeva u skoro svim zemljma tropskog podruja. Raste do 2 m visine, ima velike duguljaste listove i roza cvetove. Koristi se samo koren biljke. Sve umbir je svetlosmee boje, a meso je sono svetloute boje. Miriljav je, papren, malo gori i ima slatkasto-vonu komponentu. Koren se koristi sve, osuen ili u prahu, kao zain, a ima i lekovita svojstva. Ljutu aromu daju ulje umbira i eterina ulja. Kvalitet i jaina zavise od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. U naem podruju se uzgaja samo japanski, sa manje ljutine i podsea na pomorandu. Pristaje uz sva jela, peenje, umake, orbe i kolae. Ljutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa i ribe, a kombinuje se i sa drugim egzotinim zainima. Zbog vone arome moe se koristiti i kao dodatak slatkiima (sitnim kolaima, pralinama, desertima, sirupima, likerima, slatkoj zimnici). umbir emituje toplotu, pa se tokom zime preporuuje aj od umbira. to se due kuva jelo je pikantnije. umbir je i afrodizijak, grickanjem sveeg ili kandiranog, poboljava ljubavnu elju i jaa potenciju. Najkorisnije ga je oljutiti, izrendati (ili sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage ljutine). Lekovita svojstva: otvara apetit, poboljava probavu. aj pomae kod prehlada i stomanih problema. Prah unitava elije raka jajnika, jer ubrzava proces u kome kancerogena elija pod uticajem enzima iz umbira unitava samu sebe. Nekoliko kolutova sveeg umbira osveava kupku. Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u kljualoj vodi, a zatim dodati u kupku, koja pobojava cirlulaciju. Kandirani umbir pomae kod munine. Nain uvanja: sve se moe ouvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na duer vreme. Zamrznuti umbir se lako deli, ljuti i renda. ESTRAGON (Artemisia dracunculus) koristi se veoma aromatini list kao zain za supe, jela od paradajza, piletine, ribe i gljiva, testenine, salate i umake. Najbolje ga je koristiti u sveem stanju u malim koliinama. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Ima blago gorak ukus, slian ukusu bibera. Mladi listovi se koriste i kao salata. Sadri 0,10,4% eterinog ulja. Od lista se pravi estragonsko sire. Lekovita svojstva: poboljava apetit. GAVEZ (Symphytum officinale) koristi se tamnosmei koren, mlado lie i izdanci. Sadri: eer, mineralne materije, osobito vitamin A i C, asparagain, alantoin, etarsko ulje, gumu, sluzi, smole i tanin. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano prolee dok su neni i ukusni, pomalo oporog ukusa slinog krastavcima. Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji. Svei gavez se ne upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki tetni sastojci. Ove tetne sastojke toplota (termika obrada) pri kuvanju potpuno razgrauje.

HRAST (Quercus) postoje oko 200 vrsta, a najpoznatiji su: lunjak (Quercus robur), cer (Quercus cerris), kitnjak (Quercus sessiliflora), medunac (Quercus lanuginosa), sladun (Quercusconfeta), crnika, esvina (Quercus ilex) i dr. ir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina. Pravilo se brano i ukusan hleb. Kora ira sadri gorke materije, pa se prethodno pee na 150oC dok ne otpadne, ili se kuva u dve vode. IIROT (Acorus calamus L.) upotrebljava se za pripremu mnogih jela, likera i desertnih pia, aromatinih i gorkih rakija. Sadri etarsko ulje, smole, tanin, amorfne ute mase akorina i malo organskih baza. Najee se mea sa korijanderom i koristi u vidu ratnog cimeta ili kao ratni cimet. Etarsko ulje i akorin otvaraju apetit i poboljavaju varenje. IZOP (Hyssopus officinalis) sadri kalijum nitrat, eer, etarsko ulje, diosmozid, marubin, pektin, fitosterol, holin, sluzi, tanin i razne soli. Pomalo je gorkog ukusa, podsea na nanu i timijan. Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe, kao dodatak u biljnom puteru, majonezu, biljnom ulju, u jelima od krompira i mahunarkama. Lekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo. aj od izopa je veoma efikasno sredstvo protiv kalja. JAGOREVINA, jaglac (Primula veris L.) viegodinja je zeljasta biljka i javlja se u nekoliko vrsta, ima hranljiva i lekovita svojstva. Rizom im je tanak, izduen, obrastao iliastim korenovima. Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova, a zatim drka i na kraju uti levkasti cvetovi. Lisna rozeta se formira u rano prolee. Listovi su jajasti ili izdueni, zaobljenog vrha, naborani, dlakavi na naliju. Plod im je valjkasta aura. Listovi (Primulae folium) sadri: eer, vitamine (karoten, vitamin C oko 500 mg%), flavonoid, primaverin, do 2% saponizida, saponin, sluzi i metilni salicilat. List za ishranu treba da bude potpuno mlad i beru se samo nekoliko iz rozete. Stariji listovi su neupotrebljivi, jer su gorki. Mladi listovi se koriste svei, kao dodatak salatama ili varivima. Ne treba ih koristiti u velikim koliinama jer su u njima prisutni saponozidi (koji su blago otrovni). Lie se pre upotrebe popari kljualom vodom, voda se baci i dalje se priprema kao i spana. Listovi se ubrajaju meu najbogatije izvore C vitamina. Cvetovi (Primulae flos) su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Svei cvetovi se mogu dodavati u salate kao ukras. Kontraindikacije: u veim koliinama je tetna po zdravlje ljudi. Posebna napomena: jagorevina je stavljena na listu zatienih biljnih vrsta. JAREBIKA (Sorbus aucuparia L.) plod je okruglast, ukastocrven, gorkog i kiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta a bere se posle prvih mrazeva. Plod u 100 g sadri: 72 g vode, oko 6 g eera (fruktozu, glukozu, sorbozu, i saharozu), 100 mg vitamina C, tanina, sorbitne, citronske, jabune, jantarske i vinske kiseline, 20 mg% karotina. U tragovima ima i parasorbinske kiseline koja je otrovna. Veoma je lekovita. U ishrani od zrelih plodova se priprema sok, marmelada i pekmez, pravi se veoma dobro sire, a pee se i rakija. Lekovita svojstva: kod laringitisa, edema glasnih ica, bolesti srca i krvnih sudova, hemoroida, opstipacije i dr. KADULJA, alfija (Salvia officinalis) dugoljasti, sivozeleni, somotasti listovi imaju veoma intenzivan miris (malo podsea na kamfor). Koristi se list koji je prijatnog mirisa i gorkog ukusa. Sadri etarsko ulje, tanin, smolaste i gorke supstance. Koristi se kao zain za meso, dodaje se evapu i umacima od paradajza. Nezamenjiva je kod telee jetre. Lekovita svojstva: pospeuje varenje, deluje antiseptiki, ublaava glavobolju i nervnu napetost. Njegova etarskla ulja su veoma lekovita kod obolele sluzokoe.

KAMENIKA (Saxifraga) ima pikantan i osveavajui ukus, slian orahu. Miris podsea na krastavac. Sadri puno vitamina C. Obavezan je sastojak zelenim umacima, koristi se za jela od jaja, zainjavaju se supe, salate, jela od povra i voa. Moe se i zamrznuti. Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce. KAPRA, kapri (Capparis spinosa) koriste se cvetni pupoljci i zrna veliine bibera koji se konzerviraju u siretu. Cvetovi sadre pektinske materije, eterina ulja, saponine i smole. Koristi se kao zain u vidu dodatka u pripremi pikantnih sosova, preliva, salata i u raznim predjelima koja treba da imaju pikantniji ukus. Lekovita svojstva: podstie apetit i olakava varenje. KESTEN PITOMI (Castanea sativa L.) plodovi su crvenkastosmee boje i nalaze se u bodljikavoj auri po nekoliko komada. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teko se vare. 100 g ima 245 kalorija. Sadri 2,42 g belanevina, 45,54 ugljenih hidrata (najvie skroba 44 g u sirovom oljutenom plodu), 2,26 g masti. Od minerala sadri kalijum, natrijum, fosfor, gvoe, kalcijum, sumpor, magnezijum, hlor, mangan, bakar, a od vitamina A, B1, B12, C, E i 8,1 g dijetalnih vlakna. Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljutenom) i termiki obraenom stanju (kuvan ili peen). Pre termike obrade (za kuvanje ili peenje) obavezno noem zasei vrh opne svakog kestena. U sveem stanju (oljuteni) mogu da se kuvaju, poiraju u mleku ili crvenom vinu ili dinstaju na maslacu za ukraavanje jela. Od kuvanih oljutenih kestena (oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu, umake, dodatak jelima, nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crveni kupus. Poznato je da se kesten pire s dodatkom eera i laga pretvara u omiljenu poslasticu, tortu. Zaseeno kestenje se pee u poklopljenom tiganju oko 10-15 minuta uz treenje ili u otvorenom plehu u penici oko 15 minuta na 200oC dok se kora ne odvoji. Posle peenja kestenje se ljuti i jede. Tanka koica se najbolje uklanja noem. Sueni kesteni se prerauju u brano, bogat je eerima. Brano se koristi za pripremu hleba (dodatak bezglutenskom branu), kolaa i poslastica (palainki, keksa i torti). Lie pitomog kestena se odlikuje visokim sadrajem K vitamina. U kulinarstvu se od kestenova pripremaju supe, pirei, nadevi, razne poslastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima. Lekovita svojstva: utie na bre zarastanje rana, od lia se priprema aj, slian pravom aju). KISELICA, tavelj (Rumex cetossela) koriste se mladi soni listovi i izdanci nakiselog ukusa koji se beru u prolee, a i kasnije posle koenja livada. U veim koliinama nije preporuljiv jer njegovi sastojci stvaraju tegobe. Od njih se pripremaju jela kao i od divljeg zelja, ali i salate, umaci i kremovi. Mogu se konzervirati za zimu na razliite naine. KOMORA, mora (Foeniculum vulgare P, Mill) lii na kopar, ali mirie na anis. U ishrani se koristi list, lisna drka (kao zain) i zadebljali gomolj. On sadri 2-6% etarskog ulja, iji je glavni sastojak anetol 50-60%, fenhol, alfa-pinen, limonen i felandren. Osim toga plod sadri oko 18% biljnog ulja, 5% eera i 20% belanevina, zatim mineralne materije (kalcijuma i fosfora), vitamine (beta karotin oko 7mg%, grupu vitamina B, vitamina C od 50-120 mg%). Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiu od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antiseptino dejstvo. Gornji delovi (listovi) se upotrebljavaju sirovi, kao zain ili kao dodatak kuvanim jelima (varivima: graku, bobu, soji), za umake, omlete, supe, marinade. Zadebljanje se koristi za jelo pojedinano ili u kombinacijama. Kuvan se obino jede s nekim prelivom. Odlian je za varivo ili peen uz dodatak peruna, origana ili belog luka.

Sve gomolj se koristi i kao salata, zainjen solju, uljem i sokom od limuna. Koristi se i kao dodatak hlebu i pecivima, konzervisanom povru. Dodaje se plodovima mora, ribi, svinjetini, umacima i keksu. Ekstrakti etarskog ulja se koriste u proizvodnji likera, desertnih alkoholnih i bezalkoholnih pia, za proizvodnju slatkia, bombona i dr. Lekovita svojstva: osveava, pospeuje probavu, jaa apetit, preporuuje se kod kalja i oboljenja disajnih puteva i dr. Sok od gajenog komoraa pomae kod skorbuta, reumatizma i nervoze. Ulje se koristi za inhalaciju i obolela reumatina mesta. KOPRIVA VELIKA, prava kopriva (Urtica dioica) i KOPRIVA MALA (Urtica urens) u ishrani se koriste samo svei ili osueni vrni listovi obe vrste kopriva. Lie koprive je nisko kalorino i veoma lekovito. U 100 g jestivog dela ima svega 58 kcal. Ima veliku fizioloku hranljivu vrednost: belanevina (5,5%), koje su sastavljene od niza nezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnih nosioca ivota, 0,7 odsto masti i 7 odsto ugljenih hidrata. Sadri minerale (najvie gvoa i mangana), zatim kalcijuma, fosfora, natrijuma, sumpora, kalijuma, magnezijuma, silicijuma, tanina, soli i drugih minerala, enzime i organske kiseline (mravlju, maslanu, siretnu i pantotensku kiselinu) i supstance koje deluju na sekreciju eluca. List je bogat vitaminom A (beta karotinom do 20 mg na 100 g) i vitaminom C (75 do 140 mg, odnosno 20 puta vie vitamina C nego u zelenoj salati ili drugim vrstama gajenog povra), B2 i K vitamina, hlorofil, flavonoide, histamine, enzime, tanine, vosak. i 3% celuloze. Hlorofil podstie razmenu materija, isti organizam, dezinfikuje rane i pospeuje njihovo zarastanje. Listovi se koriste za pripremu raznih jela: orbi, variva, kae, umaka, kao nadev za razna peena testa (pite) i salate. Koriste se samo vrni mladi listovi, koji mogu da se pre u ulju, kuvaju kao spana. Koprive treba popariti vodom i na taj nain odstraniti toksin, a zatim izgnjeiti, praviti od nje pire koji se moe upotrebiti kao prilog meanim salatama, uz meso, orbe, kajgane i dr. Konzervira se suenjem za upotrebu u zimskim mesecima. Lekovita svojstva: popravlja optu slabost organizma, smiruje kaalj, pomae kod gripa, prehlade, bronhitisa, astme, upale krajnika i plua, poboljava varenje, popravlja krvnu sliku (protiv anemije). Jaa organizam, srani mii, stimulie aktivnost srca, ubrzava cirkulaciju, regulie krvni pritisak i proliv, zaustavlja spoljanje i unutranje krvarenje, u sluajevima fizike iscrpljenosti, dobar je stimulans za jaanje korena kose i dr. Pomae kod ateroskleroze, upaljenih i proirenih vena i hemoroida, krvarenja iz nosa. isti, jaa krv, smanjuje eer i mokranu kiselinu u krvi, smiruje upalu sluzokoe, eluca i ir, stimulie rad creva, jetre, izluivanje ui, utie na veu aktivnost bubrega, izbacivanje vode iz tela. Pomae kod uveane prostate, reume, artritisa i gihta. Jaa i umiruje nerve (naroito protiv neuralgija, iijasa, vratobolje i lumbaga). BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVA Beru se samo 34 mlada (gornja) zelena lista sa stabljikom (vrne visine do 15 cm), u prolee (od marta do maja). Nakon koenja (ili runog branja) ostavi se da jedan dan uvenu, zatim se rasprostru u tankom sloju na suvom i promajnom mestu da se osue. Sa osuenih stabljika se paljivo otkinu listovi i uvaju u kartonskoj kutiji ili platnenoj kesi u kojima treba da budu dobro sabijeni. Posebna napomena: svei listovi i stabljika su pokriveni lako lomljivim dlaicama, koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kou, isputajui acetilholin i histamin (usled kojih svea kopriva ari). Ovo svojstvo se gubi odmah nakon prelivanja sveih kopriva vrelom vodom. Vano je znati da samo svea kopriva jako ari, dok uvenula mnogo manje, a suva ne ari.

OSNOVNA PRIPREMA U sveem stanju: ubrane listove mladih kopriva treba probrati i dobro isprati vodom, zatim popariti (tako se odstranjuju toksin), izgnjeiti i nakon toga koristiti. U suenom stanju: konzervira se suenjem, za upotrebu u zimskim mesecima. KORIJANDER (Coriandrum sativum) samonikla (ili kultivisana) biljka, ima svetlozelene rasperjane listove i ukaste ili smee plodove koji sadre etarsko ulje. Listovi su slini perunu i miriljavi. Seme podsea na biber. Koristi se samo potpuno zrelo osueno aromatino seme, prijatne arome, kao dodatak slanim i slatkim jelima od povra, za supe, testenine, mesa, divljai, ribe i peurke, salate, ili za kiseljenje povra. Upotrebljava se za proizvodnju rakije, likera i kao dodatak hlebu, pecivu, mesnim preraevinama (kobasicama), medenjacima, a koristi se i kao zamena za biber. Lekovita svojstva: otvara apetit, pospeuje varenje, podstie rad eluca, creva i jetre, spreava nadimanje, sniava holesterol, jaa koronarni sistem, smiruje nervnu napetost. Posebna napomena: u veim koliinama postaje otrovan. KRABULJICA listovi su vrlo neni i osetljivi. Dodaje se u topla jela (naroito u supu i umake), neposredno pred serviranje. Ide uz argarepu, krompir, jaja, parglu i dr. Lekovita svojstva: podstie rad bubrega i pomae kod varenja KRASULJAK, bela rada, petrovac (Bellis perrenis, Compositae) jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljive vrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi, lopatiastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemlju rozete. Mladi listovi sadre belanevine, masti, ugljene hidrate (eer), vitamin C i karotin, jabunu, siretnu i oksalnu kiselinu, zatim saponin, tanin, smole, eterino ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najvie u prolee i poetkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata je ukusnija ako se ostavi zainjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sa salatom od krompira ili drugog divljeg povra. Naroito su ukusni usitnjeni listovi izmeani sa mladim sirom. Listovi se mogu meati sa ostalim varivima ili se stavljaju u supu. Ovaj livadski krasuljak ima jedan nerv, a umski i jednogodinji krasuljak imaju po tri nerva i isto su jestivi. Lekovita svojstva: jaa i podstie varenje, deluje kao lek koji rastvara sluz, hladi, smiruje bolove i greve u elucu i crevima. LAZARKINJA, lazarica (Asperula odorata) sadri proteine, skrob, mineralne materije, kumarinske heterozide, gorke materije, etarsko ulje. Kumarin nastaje prilikom suenja ove trave. Svee granice lazarkinje treba ostaviti preko noi na dobro promajnom mestu da se osue. Staviti je u vodu da stoji oko 30 minuta, pa je izvaditi. Lekovita svojstva: pomae kod bolova glave. LIVADSKO ZELJE, poljsko zelje (Rumex pulcher) je zajedniko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi u ljudskoj ishrani. Najpoznatije vrste su: bedrenika, branjenik, cikorija, crni slez, iak, gavez (crni koren), kiselica (kiseljak), kopriva, livadska detelina, loboda, luk vlaac, luk porjak, maslaak, matovilac, meja apa, mijakinja, pupavac, poljsko zelje, sedmolist, pargla, tavelj i dr. Lie je po pravilu bogato vitaminima i klorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista), plodovi eerima i vitaminima, a korenje i lukovice sadre skrob i eere, dok su neki plodovi i semenke izvor masnoa. Osim nabrojanog, sadre kiseli kalijum-oksalat, bogate su vitaminom C, provitaminom A, mineralnim materijama (naroito kalcijumom) i drugim korisnim sastojcima.

Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i soni. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Sakupljaju se pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle kie, birajui biljke koje rastu po senovitim mestima. Pripremaju se na isti nain kao i kultivirano povre, slino spanau ili kupusu sa to manje osoljene i kljuale vode. Jelo se priprema bez meanja u poklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodaju orbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima. Varivo je najbolje pripremati u zemljanom loncu. Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati, ocediti i preliti kljualom vodom i potom ocediti. Nekoliko kapi limuna ili vinske kiseline, vitamin C e zatititi od razaranja na vazduhu. LOBODA (Chenopodium album) male je energetske vrednosti, svega 63 kalorije. Koristi se mlado lie obine lobode i jo nekih vrsta u prolee. Sadri belanevine, masti, ugljene hidrate, mineralne materije i soli, vitamin A (karotenoid) i C, gorke materije, sluzi, gumu, vosak. Koristi se za salate, orbe, variva i druga slana jela sa mesom. Bere se u aprilu, maju, junu, julu i avgustu. LORBER (Laurus nobilis) upotrebljava se list koji sadri oko 13% eterinog ulja u kome su glavni sastojci pinen i cineol. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povra, mesima od divljai, ribi, prelivima, marinadama i dr. Lekovita svojstva: pospeuje probavu, smanjuje nadimanje i smiruje ivce. LOTOS (Nelumbo nucifera) vodena je biljka sa prelepim, velikim, beloruiastim cvetom. Koristi se krtolast koren (slian argarepi), koji u preseku ima dekorativnu aru. Sadri hranljive sastojke: nelbumin (stimulie telesne tenosti i miino tkivo), asparagin (pospeuje razlaganje i izbacivanje suvine otpadne sluzi iz bronhija i plua) i skrob (sadri 13% jednostavnih eera i odlian je izvor energije). Sui se u tankim krikama. Koristi se za ishranu i pripremu tradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, pri, ili se koristi kao dodatak povru i supama ili kao lekoviti aj (najefikasniji je od sveeg korena) ili njegovog praha. Bere se zimi, jer tada ima najvie hranljivih i lekovitih sastojaka. Lekovita svojstva: lei kaalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kaalj. LUK ALJMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lie visine od 30 do 50 cm. Sadri mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterina ulja i flavonoide. Lekovita svojstva: pospeuje varenje, deluje antiseptino i preventivno na oboljenja srca i krvotoka. LUK SREMU, medvei luk, divlji luk (Allium ursinum L.) ima ga vie vrsta, koristi se samo mlado lie u sezoni od aprila do juna i lukovica. Listovi miriu na beli luk i blagog su ukusa, a lukovica na meavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica se koristi isto kao i beli luk. Sadri mineralne sastojke (sumpor, magnezijum, mangan, gvoe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin, alin, zatim ugljene hidrate, belanevine, masti i celulozu i visoku komcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ili kuvani listovi za orbe, variva, piree, kao zain i dodatak jelima. Za namaz se sitno isecka i pomea sa mekim sirom i pavlakom, a seckani za ukraavanje jela ili se dodaje hlebu.

Mlada biljka se moe kiseliti za zimu. Stajanjem i suenjem lia, razgrauju se njegove aktivne supstance. Lukovica se upotrebljava slino mladom luku, kao zain, dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ili podloga za variva, kao zain orbama, krompriru i drugim jelima. Nikada se ne razvijaju mlade lukovice (razmnoava se putem semena). Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, sniava krvni pritisak, utie na stvaranje krvi, isti krv, jetru, creva i eludac, jaa pamenje, olakava iskaljavanje. Vino od sremua smanjuje sluz u pluima i dugotrajan kaalj. Kontraindikacije: osobe sa osetljivim elucem treba da iseene listove preliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata, a zatim piju gutljajj po glutljaj LUK VLAAC, drobnjak, sitni perja (Allium schoenoprasum L.) divlja je i trajna biljka. Uzgaja se ili raste samoniklo i deo je svake zainske bate. Biljka je visoka od 15 do 35 cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. Iz lukovice izbija gust snop uskih i cevastih listova plavozelene boje. Ima vrlo fin miris, na beli i crni luk, koji je vezan za prisutnost razliitih disulfidnih spojeva. Jelima daje lagan, sve ukus. Za jelo i zain koristi se sitno iseckani svei listovi, kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. See se iznad zemlje najmanje 3 cm, da bi se sauvala lukovica za narednu upotrebu (ili sezonu). Iz lukovice stalno niu novi listovi. Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava. MAJINA DUICA, majkina duica (Thymus serpyllum) prijatnog je aromatinog mirisa i otrog ukusa. Koristi se za pripremu peenja, posebno mlevenog mesa, specijaliteta od divljai, ribe, raznih umaka i supa od zeleni. MAJORAN (Majorana hortensis) upotrebljava se u sveem stanju ili cela osuena stabljika pokoena oko 10 cm iznad zemlje. Slian je origanu. Sadri etarsko ulje, tanin, gorke materije, terpena. Koristi se za kobasiarske proizvode, guje i paje peenje i jela od mlevenog mesa, jela od krompira i povra, mahunarkama i raznim supama, marinadama. Odlian je za umake za testeninu i punjeno povre. Lekovito dejstvo: otvara apetit, poboljava varenje (naroito masna jela), ublaava greve. Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smiruje kaalj. Kontraindikacije: vee koliine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju. MASLAAK (Taraxacum officinale) jestiva je i lekovita biljka. Jestivi deo biljke su listovi, koji su vrlo bogati hranljivim materijama, naroito proteinima. Listovi su prizemni, testerasto useeni ili perasto deljeni koji obrazuju prizemnu rozetu. Cvetovi imaju oblik glaviaste cvasti. Koren je vretenast i uzduno naboran. Svi delovi biljke su gorkog ukusa Za ishranu se upotrebljavaju svi delovi biljke: samo mlado lie (stariji su gorki i tvrdi), koren i cvet. Da bi se unitila gorina treba pre upotrebe staviti 30 minuta u slanu vodu. List se bere u rano prolee i u septembru kada biljka istera novo mlado lie. Mladi list maslaka sadri triterpene, fitosterole, flavonoide, fenilkarbonske kiseline, mineralne materije (naroito kalijum, gvoe, kalcijum i fosfor), vitamin C, karotin-provitamin A (4 mg/100g), vitamine B1, B2. Lie se koristi za pripremu salate, supe, orbe, variva, pirea, nadeva i dodaka jelima.

Lekovita svojstva listova: otvara apetit, utie na luenje mokrae, isti krv, odstranjuje bolove ui i jetre i poboljava rad organa za varenje. Sve sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega, jetre, ui, mokrane beike, kod malokrvnosti, nesanice, glavobolje, isti plua, eludac i creva. Odlian je diuretik i ista organizma. Suvi list sadri oko 4% kalijuma. Pupoljci maslaka, iako tvrdi, koriste se kao sve dodatak salatama ili se kisele za zimu. Cvet maslaka se koristi za pripremu poznatog maslakovog meda. Kombinirano mlado lie i koren, zainjeni uljem i limunovim sokom (posle 4 sata stajanja, koriste se kao vitaminska salata. Veliki stariji listovi i cvetovi, koje ne upotrebljavamo za jelo, slue za pripremu ajeva. Koren maslaka sadri veu koliinu inulina (u suvom korenu u jesen i do 40%). Koristi se kuvan (slino krompiru) ili sirov, iseen na tanke trake. Sitno iseen, prosuen i pren koristi se kao zamena za kafu (slino korenu cikorije). Kontraindikacije: neeljeni efekti mogu da se jave u vidu eludanih tegoba i ree alergije na koi. Interakcije sa drugim lekovima nisu poznate. MATINJAK, limun trava (Melissa officinalis) koristi se list (Melissae folium) koji ima veoma specifian miris kao limun. List je tamnozelene boje, slatkoljutog ukusa. Svei list sadri: 0,05 do 0,3% etarskog ulja, vitamin C, eer, skrob, pektin kao i rozmaricinsku kiselinu. Glavni sastojak lista je etarsko ulje (Melissae aetheroleum) izuzetno osveavajueg prijatnog mirisa. U sastavu etarskog ulja dominiraju monoterpenski aldehidi citrali (geranial i neral). List se upotrebljava kao zain za pripremu supe od povra, umake, prelive, marinade, kao dodatak salatama, namazima od sira i osveavajuim napicima. Matinjak se po pravilu koristi sve (iseckano lie). Iseen na trake u vonoj salati (ili serviran kao ledeni aj) deluje aromatino, osveava i ima ukus limuna. Sueni listovi matinjaka na temperaturi 35-40oC gube na kvalitetu. Lekovita svojstva: poboljava varenje, protiv nadimanja, neuralgije, histerije, gaenja, povraanja i proliva, smiruje nerve. Eterina ulja matinjaka pomau pri grevima, pospeuju probavu, oputaju i deluju umirujue. Koriste se osueni listovi, sakupljeni neposredno pred cvetanje (samoniklih ili gajenih) biljaka. MEJA APA, apica (Heracleum sphondylium L.) male je hranljive vrednosti, svega 50 kalorija. Sadri belanevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Mirie na celer. Koriste se mladi soni lislovi i mesnate mlade stabljike s jo neotvorenim cvetnim pupoljcima, koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa. Koristi se kao zelen za supu, salate, meana variva i druga jela. Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodno popari s vrelom vodom, uvalja u brano ili testo za palainke i peku na ulju. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i eera. Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. Izrendan svei koren kuvanjem u vodi, dobija se sirup koji se koristi kao zain, dodatak i preliv za jela. Koren se moe suiti i mleti za hlebno brano. MEHURICA OBINA, pljuskavac, poganeva trava (Physalis alkekengi) stabljika je uspravna, slabo razgranata, visine je 30-80 cm. U gornjem delu je pokrivena dlaicama. Sone i slatkaste, veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Plodovi se koriste kao voe. Napici sveih bobica upotrebljavaju se za leenje bolesti bubrega i beike, pospeuje pranjenje creva i izluivanje vode iz organizma. Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sone, kao trenja velike zelene bobice, unutar mehuraste ovojnice. Kada su zrele, postaju jarko crvenoljubiaste boje.

Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ili preraene u sok, a koriste se i za ukraavanje jela. Najee se jedu ueerene ili kandirane, kao dodatak vonim salatama, slatkim umacima i prelivima. Prerauju se i u pekmez, dem i kompot. Pre kuvanja, sirove bobice se kratko stave u zamrziva da se ukloni gorak ukus. Treba obratiti posebnu panju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom, jer ovojnica sadri otrovni i gorak glikozid fizalin. U malaoj koliini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima. Lekovita svojstva: potpomae rad bubrega i izluivanje mokrae, kod zastoja mokrae, tekog i bolnog mokrenja, deluje na upalu bubrega, beike i mokranih kanala, kod reume i artritisa, regulie menopauzu i klimakterijumske smetnje Kontraindikacije: preporuka je strunjaka, da se dnevno moe pojesti najvie do 20 sirovih bobica. Vru aj od ploda mehurice podstie znojenje i smanjuje povienu temperaturu. MEHURICA PERUANSKA, jagodasta mehurica egzotina je varijanta obine mehurice. MENTA, nana (Mentha piperita) dodaje se jelima sa mlevenim mesom, jagnjetini, masnim jelima, salatama, umacima, mesima s rotilja, ribi, peradi, slatkim jelima, ajevima i likerima.. Lekovita svojstva: poboljava apetit, olakava varenje, ublaava stomane tegobe. MIROIJA, kopar (Anethum graveolens) ima osveavajui miris. Koriste se listovi i semenke kao dodatak jelima od mesa, riba i povra, za supe, orbe, umake, salate, majoneze, sireve i za pripremanje zimnice. Sadri: etarsko ulje, masno ulje, C vitamin, pektin, azotna jedinjenja, limonen, karvon. Lekovita svojstva: ublaava greve u stomaku, jaa otpornost organizma, deluje na upalu usne upljine. MIRTA, mra (Myrtus communis) koristi se tamnozeleni list i plod. List sadri: etarsko ulje (0,30,5%), gorke materije, tanin, smolu, vitamin C, a plod: etarsko ulje, eer, pektin, ilibarsku, vinsku i jabunu kiselinu. Upotrebljava se za ueereno voe u alkoholu za pripremu likera. Lekovita svojstva: osveava i ublaava bronhijalne tegobe. MIJAKINJA, mije uvo (Stellaria media Vill.) irokolisna biljka, slabe i tanke, jako razgranate stabljike. Gornji listovi su jajasti ili eliptini, obino krupniji od donjih. Cveta skoro cele godine. Najaktivnije klija ili nie u jesen i prolee. Beli cvetii sa laticama po sredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zraci koji je karakteristian za sve njene srodnike koji su isto jestivi. Oni sadre: minerale (magnezijum, gvoe, kalcijum, kalijum, fosfor, bakar, bogatstvo vitamina C, beta-karotin, rutin, biotin, holin i vitamine grupe B (B6 i B12) i D. Blagotvorno deluje na organe za varenje i na opte zdravlje organizma. Ne sadri tetne niti nadraujue materije, pa se moe konzumirati u prakrino neogranienoj kolini. PAPRAT, bujad, orlova paprat (Pteridium aquilinum) viegodinja je paprat koja raste u velikim kolonijama. Za jelo se koriste samo mladi izdanci, dok su savijeni poput pua i ne vii od dvadeset centimetara. Oni sadre visok procenat skroba. Biljka je visoka 50-150 cm i ima listove trouglastog oblika, koji su dvostruko ili trostruko podeljeni. Lekovita svojstva: ublaava probavne smetnje, protiv crevnih parazita i reumatskih bolova.

PELEN, pelin (Artemisia absinthium) sadri apsintin,, anapsintin, etarsko ulje, holin, gorke materije. Koristi se u sveem i suenom stanju. Delovi cveta se koriste kao zain koji se beru pre cvetanja. Imaju pomalo gorak ukus i naroito prijatan miris. List se koristi u malim koliinama za peeno i masno meso, piletinu, pileu sapu, salate, umake, povre i jela od jaja. POTOARKA, ugas (Nasturtium officinale) okrugli listovi podseaju na ukus rotkve, ljutog je i gorkastog ukusa. Koristi se svea kao garnirung za pilee meso, ribu, jela od krompira, kao zain za supe, umake, salate, kremu od sira. Sadri brojne vitamine (visok sadraj C, D, E, karotin), ulje slaice, minerale (gvoe, kalijum, jod i sumpor). Lekovita svojstva: jaa imuno sistem. Sok je diuretik, otklanja toksine, isti krv i kou, pomae kod stomanih tegoba, rastvara nikotin. Koristi se protiv anemije, rahitisa, slabog srca i vida. Kontraindikacije: ne preporuuje se jesti za vreme trudnoe. RABARBARA (Rheum rhabarbarum) trajno je gomoljasto povre, od kojeg se koriste lisne peteljke i rebra listova. Niskokalorina je namirnica, 100 g ima svega 7 kcal. Sadre vone kiseline, pre svega jabunu, koje daju jelu finu slatkasto-kiselkastu aromu. Jo sadre mineralne materije (naroito kalijum kalcijum), vitamin C i dijetalna vlakna. Koristi se za pripremu salate, kompota, supa, orbi, umaka, sarme, savijaa (pita, kolae), marmeladu, dem Lekovita svojstva: ublazava probleme probavnog sistema. Kontraindikacije: sam list se ne koristi, jer sadri oksalnu kiselinu, ija konzumacija moe dovesti do pojave kamenca u bubrezima ili mokranoj beici. RUKOLA, riga, rikula (Eruca sativa) listovi u osnovi stabla formiraju rozetu, izdueni su i nazubljeni. Sve vrste rukole imaju gorak i aromatian ukus. Gorina listova potie od glukozinolata izotiocianata, ima i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom. Sadri mineralne materije (naroito gvoe, kalijuma, kalcijuma, fosfora, natrijuma), bogatstvo vitamina C (100-200 mg/100 g) i karotenom. Sadre i eterina ulja jaeg ukusa i arome. Koristi se najee za pripremu salate ili u kombinaciji sa drugim meanim salatama za poboljanje ukusa i arome. Priprema se sa maslinovim uljem, vinskim siretom i ribanim parmezanom. Ukus rukole podsea na ukus salate potoarke. Semenke su ljutkaste i koriste se za priipremu domaeg senfa. Lekovita svojstva: regulie probavu, pomae kod prehlade i kalja. RUZMARIN (Rosmarinus officinalis) koriste se seckane ili cele iglice i granice koje su oporog i blagog ukusa. Odlino ide uz jaka jela od peenog mesa, naroito ako su pripremljena sa vinom i belim lukom. Dobro se slae sa timijanom, alfijom, belim lukom i perunom. SEDMOLIST, kozja noga (Aegopodium podagraria, Umbelliferae) mladi listovi su jestivi i lekoviti, ukusa meavine peruna i celera. Male je hranljive vrednosti, svega 42 kalorije. Sadri vitamin C i karotin. Koriste se prizemni mladi i meki listovi, svetlije i sjajne boje. On je prvenstveno zainska biljka, ali se koristi za orbe, salate i variva. Varivo je ukusnije u kombinaciji sa koprivom, minjakinjom, lobodom, spanaem i drugim lisnatim povrem. Lekovita svojstva: olakava rad eluca i spreava upale organa za varenje. SELEN, miloduh (Levisticum officinale) veoma aromatina zeljasta biljka sa perastim listovima tamnozelene boje. Veoma podsea na miris celera. List sadri: do 100 mg % vitamina C, etarsko ulje, eer, gumu, tanin, smole i skrob. Osuen koren sadri: etarsko ulje, eere, organske kiseline, smole i dr. Koristi se svee iseckan ili osuen list s vrnim delovima biljke za zainjavanje orbi, jela od pasulja, mesa i povra, salata i umaka. Lekovita svojstva: pospeuje rad eluca, ubrzava varenje, izbacuje viak vode iz organizma. Pripremljen kao aj ublaava oboljenja disajnih puteva i kaalj, jaa organizam, a deluje i kao antiseptik.

SLAICA, goruica (bela Brassica alba, crna Brassica nigra) koristi se za pripremu kuvanih jela sa povrem i kisele zimnice. Vaan je sastojak za prelive, umake, salate i marinade. Sadri do 30% masnog ulja, proteine. glukozinolate i sluzi. Crna slaica poseduje jako antibakterijsko dejstvo. Od semena se dobija masno brano. Etarsko ulje se dobija njegovom destilacijom. Bezbojno je ili slabo ukasto, bistro, ljutog i prodornog mirisa (izaziva suzenje i pecka kou). Lekovita svojstva: deluje antiseptiki i dezinfekciono. SPIRULINA (Spirullina maxima, Spirullina platensis) mikroskopska plavo-zelena alga, koja raste u kontrolisanim uslovima u slatkim vodama i sadri preko 100 hranljivih materija uzajamnog delovanja. Predstavlja najbogatiji izvor proteinske hrane (60%) koja sadri sve esencijalne aminokiseline. Spirulina sadri samo 6% masti (nezasiene masne kiseline, praktino je bez holesterola) 19% ugljenih hidrata, ukupno 8% minerala (kalcijum, magnezijum, gvoe, fosfor, kalijum, natrijum, mangan, cink, bor, bakar i molibden). Od vitamina sadri: beta-karotin, kompleks vitamina (B1, B2, B3, B6, B12), vitamin E (d-alfatokoferol), inositol, biotin, folnu kiselinu i pantotensku kiselinu. Od fitonutrijenata sadri: hlorofil, fitocijanin i SOD (superoksiddismutaza, jak antoksidant). Ima bogat izvor enzima, RNK i DNK,sulfolipida, glikolipida. Sadri 48 mg po gramu Omega 3, 6 i 9 masne kiseline. 95% je potpuno svarljiva. Spirulina obezbeuje: dugotrajan izvor energije, skrauje vreme oporavka posle fizike aktivnosti, jaanje imuniteta, lakoapsorbirajue gvoe, pravilno i zdravo mravljenje, moan je borac protiv slobodnih radikala. Lekovita svojstva: antioksidantna zatita, pomae kod ulkusne bolesne, artritisa, alergija, dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska, kod smanjenja teine, energetski je dodatak. Za sportiste. Posebna napomena: moe se nabaviti pod imenom Spirulina Pure Planet u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane. PARGLA, paroga (Asparagus officinalis) kratka podzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci sa spiralno poreanim listiima. Koriste se samo nadzemni izdanci koji se pre upotrebe oljute. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku iz ijih lisnih pazuha rastu uperci igliastih ili nitastih ogranaka. Divlja sadri vie vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povre, paroga). TIR (Amarantus retroflexus) izuzetno zdrava biljka visoka do 1 m, od koje se za ishranu koristi lie i seme. Seme tira se koristi svee ili osueno i samleveno u brano. Veoma je sitno, sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. Plodnost biljke moe biti i do 100000 semenki, pa i vie). Semenke tira sadre visoko vredne belanevine koje nadmauju itarice (sadre lizin, aminu kiselinu i druge amino kiseline koje sadre sumpor, ugljene hidrate, eer, vitamine B kompleksa i E, i sluzaste materije. Kuva se sa vodom, u zapreminskom odnosu 1:2, sve dok sva voda ne upije i ispari. Pre kuvanja moe se malo propriti na suvom tiganju. Po ukusu podsea na proso. Dodaje se drugim itaricama, jer poboljava ukus. LIe tira se koristi svee, kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari) i dinstano. Listovi su bogati izvor vitamina C, beta karotina, niacina, riboflamina i minerala (posebno kalcijuma, kalijiuma i gvoda. TIMIJAN (Thymus vulgaris) ima lako slatkasti ukus. Upotrebljava se sve ili osuen list kao zain za poboljavanje ukusa raznih jela. Idealan je za pripremu marinada za rotilj, uz povre i kuvana jela. Mladi izdanci se koriste celi, a sa drvenaste stabljike se otkidaju listii. Lekovita svojstva: veoma je lekovit, pomae kod varenja, ublaava kaalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji.

TUT, portulak (Portulaca oleracea L.) pripada grupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. Ima sve kvalitete prave letnje hrane. Za jelo moe sluiti itava mlada nadzemna biljka. Listovi su soni, prijatno slankasto-nakiselog ukusa. Ledena je, jer deluje rashlaujue, spolja i iznutra. Sadri najvie vode (92-95%). U 100 g ima: 1-2,2% bjelanevina, 0,3-0,4% masti, 1,3-2,2% probavljivih ugljenih hidrata, 5% mineralnih materija (gvoe, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karotin (1,5-2 mg%, C i E) i omega 3-masne kiseline (alfalinolenska), askorbinsku kiselinu (20-50 mg). Otporan je na visoke i niske temperature i suu, uspeva na loem zemljitu. U ishrani se koristi za pripremu salata, orbi, variva, uvee, u testu za palainke ili kao rskav zain u salatama. Kuva se najvie do 15 minuta, kuvanjem oslobaa sluz koja blago zgunjava orbe i daje im kremast izgled. Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za suenje. U sveim salatama lepo se slae sa krastavcem i paradajzom, krompirom, grakom i belim lukom dinjama i breskvama. Slui se i kao prilog za zainjena jela od mesa ili ribe. Bere se pre cvetanja, im se odsee ponovo brzo raste. Lekovita svojstva: omega-3 masna kiselina je znaajna za rast i razvoj organizma, titi elijske zidove, regulie nivo holesterina i spreava bolesti srca i krvotoka. VRANILOVKA, vranilova trava, origano (Origanum vulgare) zeljasta aromatina zainska i lekovita biljka. Bere se nadzemni vrni deo stabljike u cvetu duine 25 do 30 cm od jula do oktobra. Slina je majinoj duici, ali uvek je visine do 50 cm. U nadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadri 40% fenola (timola i karvakrola). Koristi se u kulinarstvu, za zaine, u jela sa paradajzom, prirodan je konzervans. Osueno lie sa cvetiima samelje se u najfiniji prah ili se krupnije usitni, stavlja se u peciva, jela od divljai i druge pikantne specijalitete slanog ukusa. Lekovita svojstva: jaanje organizma, poboljava probavu, protiv proliva, olakava disanje. VRBOLIKA, nourak (Chamaenerium angustifolium L., sinonim Epilobium angustifolium) viegodinja je zeljasta biljka ije stablo raste do 1,5 m visine. Raste uz rubove uma, proplanaka i krevina, livadama, kraj seoskih puteva, kao korov po poljima i dr. Hranljiva je, lekovita i medonosna. Listovi su uski, naizmenini, slini vrbovim. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa cvetovima ljubiasto purpurne boje. Berba vrbolike poinje u martu ili aprilu, kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom. Listovi i koren sadre 10-20% tanina, do 380 mg askorbinske kiseiline, karotina, eera, pektinskih materija i alkaloida. Nadzemni deo biljke do cvetanja sadri do 20% belanevina, soli kalcijuma, fosfora, kobalta i sluzi. Za jelo se koriste soni vrci mladih biljaka i listovi u obliku salata, ukusnog variva ili pomeano sa drugim biljkama (vrbolika + mladi listovi koprive). Od podanka vrbolike priprema se hlebno brano (jer sadri skrob i eer). VUJI (PASJI) TRN (Hippophae rhamnoides L.) plodovi su hraljivi i lekoviti, narandaste mesnate bobice, veliine graka. Koriste se samo u preraenom stanju: za pekmez, dem i marmeladu sa dodatkom eera, umake (kao kiseli zain jelima od riba). Presne bobice nisu za jelo. Suenjem plodova sauva se stabilna koncentracija vitamina C, E, F i karotina (koja se ne smanjuje tokom tri godine). Prijatan ukus i miris bobica potie od masnih ulja koja su zastupljena u 2%. Plod u 100 g sadri: 98 mg% vitamina C, 0,02 mg% vitamina B1, o,o5 mg% vitamina B2, 0,8 mg% vitamina B6, 8 mg% vitamina E, 15 mg% karotina, vitamina F i znatnih koliina eera. Odlian je izvor vitamina u zimskom periodu jer plodovi ostaju na granama tokom itavog zimskog perioda. Pripada grupi medonosnih biljaka. Razmnoava se semenom i reznicama. ZMIJSKA TRAVA, oskoruica (Sanguisorba minor) koristi se list, koji sadri tanin, gorke materije, vitamin C, skrob, galnu kiselinu, oksalat i vosak. Upotrebljava se za umake, ribu i perad. Lekovita svojstva: podstie apetit, poboljava probavu, ima diuretina svojstva.

ZOVA, bazga (Sambucus Nigra) koristi se bobiasti plod i cvet za pripremu zimnice. Bobiasti plod sadri: belanevine, eer, bogatstvo vitamina B1 (i skoro otkriven vitamin J), organske kiseline (jabunu i limunsku), gorke materije, tanin, pektin, antocijan (biljne boje) i sluzi. Od bobica se priprema lekovita zimnica: sokovi, pekmez, marmelada i dem. Bobice zove treba obavezno termiki obraditi (bez gorkih peteljki), jer upotreba sveih bobica ili nekuvanog soka, izaziva muninu, povraanje i proliv. Cvet sadri: sambunogrozid, rutozid, eer, holin, etarsko ulje, organske kiseline, ruzin kobalt, tanin, smole i mineralne sastojke. Lekovita svojstva: isti eludac, bubrege i mokranu beiku, uklanja nervozu srca. Kao veernji obrok olakava san i otklanja nesanicu. UTIKA (Berberis vulgaris) plod su crvene, duguljaste bobe koje stoje u grozdovima. Od bobica se pripremaju marmelade, demovi, retki i gusti sokovi. DELOVI BILJKE ZA ISHRANU LIST - Breza, kopriva (vrni mladi listovi), poljsko zelje, planinsko zelje, kiseljak, lisac, srenjak, paprac, troskot, branjenik, crni slez, velika slezovaa, uvarkua, uti jari, medunika, detelina bela barska i livadska, bokvica enska, jagorevina, zvoni, maslaak, bela rada, sremu, zeica. PLOD - Hrastov ir, borovnica, jabuka divlja, vodeni orah, dren, planika, crveni i beli glog, trnjina, divlja kruka, poljska i zimzelena rua, umska kupina, jarebika, mukinja. CVET Bagrem. RESE Leska. KRTOLA Vranjak. LUKOVICA - Ptije mleko, sremu, dremovac. KOREN - Vodena bokvica, maslaak, zeica, divlja argarepa. CELA BILJKA - Sibirski luk. HERBA - Mijakinja. OVRCI - Omaga i crvena omaga, loboda, paprac. MLADI IZDANCI - Navala, bujad. Naravno pre nego sto odete da berete sve sto stignete, OBAVEZNO se dobro informisite i budite sigurni da mozete da prepoznate ono sto berete, neke biljke ipak nisu za jelo, a neke su cak i otrovne! Ipak vecina nas ce bez problema prepoznati koprivu, maslacak i kupinu, pa se drzite sigurnih stvari dok ne naucite vise o divljem bilju. Takodje treba izbegavati branje u naseljenim mestima, blizu prometnih puteva i drugih izvora zagadjenja. Kao i do sad, nikako ne bih savetovao kuvanje ovih biljaka jer cete time unistiti sve sto imaju da ponude. Jedite ono sto mozete sveze u salatama, ili cedite u zeleni sok. Na kraju napomena da iako neverovatno korisno, ovo bilje je nisko-kaloricno i ne mozete ga koristiti kao osnov iz koga dobijate energiju, vec kao dodatak, iako vam preporucujem VELIKE kolicine zelenisa, kao i uvek. Dakle nemoj da vas mrzi, nego pravac u prirodu do najblize sume po hranu, dobicete u isto vreme i dobru fizicku aktivnost i najbolju hranu na planeti, a sve to potpuno besplatno.

3. ZDRAVA JEFTINA ZAMENA Mogu da primetim da ljudi nedostatak para resavaju na dva razlicita nacina u vezi sa ishranom. Jedni posto nemaju dovoljno za svakodnevnu kupovinu mesa, kupuju jeftine mesne preradjevine (kobasice, pastete itd) koje su, secate se, na samom dnu nase liste hrane i kao takve uzasno nezdrave. Drugi pak, umesto toga, povecaju unos hleba, krompira i pirinca uz mnogo manju kolicinu proizvoda od mesa, i time (nehotice) postignu zdraviju ishranu. Sad posto vec znamo ponesto o tome sta je zdravo, zelimo dakle da budemo kao ovi drugi, samo sa maksimalnim unosom pirinca i krompira, dok hleb i proizvode od mesa potpuno eliminisemo. Testenina je takodje jeftina opcija, samo ako ste vegan vodite racuna da bude bez jaja. Da zakljucimo ZA ISTE PARE koje trosite na vasu nezdravu jeftinu ishranu, mozete imati ZDRAVU JEFTINU ishranu. Kad kupujete pirinac najbolje je da to bude braon (integralni) pirinac jer je od celog zrna i sadrzi sve minerale i vitamine dok je u belom pirincu samo skrob bez vecine ovih sastojaka. Ako mozete da nadjete slatki krompir (Batat, Cicoka) po razumnoj ceni on je jos bolji od obicnog krompira, ali i obican je ok. Mahunarke takodje mozete povremeno konzumirati ako vam dosade pirinac i krompir. Nije bitno da budete 100% raw, nek to bude onaj procenat koji vama odgovara i koliko ste u mogucnosti. Ono sto jeste bitno je da unosite DOVOLJNO hrane da bi imali energije za svakodnevne aktivnosti. Pirinac i krompir su vasi prijatelji, i jako je velika greska misliti da oni goje, stvar je samo u tome sto ljudi vecinom jedu krompir przen na brdu masti ili ulja uz dodatak mesa i soli, fakticki ubiju sav krompir i sve u njemu, i onda okrive krompir da goji (a uopste ne vide ulje na kome prze i mast koja se nalazi u mesu). Mozete bukvalno da se davite u kuvanom pirincu i krompiru, nema apsolutno nikakvih stetnih efekata, dace vam cistu energiju, a sto je najbolje imacete i savrsenu liniju. Voce jeste bolje i lakse se vari, ali ovo je tema o zdravoj ishrani ako nemate dovoljno para za 100% raw, sto bi po mojoj proceni izaslo negde na minimum 15 evra dnevno za jednu osobu za raznovrsnu i kolicinski dovoljnu 100% sirovu ishranu. Ako mozete da izdvojite 450 evra mesecno za to onda apsolutno preporucujem da predjete na 100% raw, ako ne i dalje mozete biti savrseno zdravi i sa ovim jeftinim zamenama i u onom procentu koliko vam mogucnosti dozvoljavaju. Ipak, smatram da je za vecinu ljudi apsolutno izvodljivo 50% sirove hrane i 50% kuvanog pirinca/krompira, za otprilike istu kolicinu para koje ste i ranije davali na standardnoj ishrani. 4. HRANA SE KUPUJE NA PIJACI Zdravu hranu necete naci u prodavnicama u sekciji Zdrava/dijetalna hrana. Necete je naci ni u sekciji Voce i povrce. Ja ponekad prodjem kroz supermarket i ne uspem da nadjem nista sto bih stvarno hteo da pojedem. Jednostavno skoro sve voce i povrce tamo izgleda nikakvo, ili zeleno ili prezrelo, osuseno i nikako te ne privlaci. A i ono koje te privlaci veliko lepo i sjajno je hibridno gajeno pod pesticidima da izgleda takvo, a ukus mu je nikakav. Zato zaobidjite prodavnice i pravac na pijacu, nadjite ljude koji izgledaju kao da sami gaje to povrce, upoznajte se s njima i siguran sam da ce vam uvek izaci u susret. Podrzite ljude koji lokalno gaje hranu za vas, posao seljaka nije lak posao. Ono sto je najvaznije je da kupujete SVEZE voce i povrce, koliko god je to moguce. Postoje tvrdnje da se 50% hranjivih sastojaka zapravo izgubi 1 sat posle branja. Dakle zelite maksimalno moguce SVEZE. 5. KUPUJTE NA VELIKO Prosto pravilo ako nesto kupujete na veliko, na kutiju ili na gajbu, dobicete i znacajno nizu cenu. Ako se sprijateljite sa ljudima koji to rade mozete cak stvari dobiti i po nabavnim cenama. Ovo vazi za bilo koji proizvod, a savetujem da isto primenite i u nabavci hrane.

6. HRANA KOJOJ ISTICE ROK Ovo je zanimljiv naslov :) Naravno, ne mislim ovde na cokolade, pastete i mleko kojima istice rok, vec NA ZRELO VOCE! Stvar je u tome da ce prodavci cesto, da im ne bi propala roba, prosto spustiti cenu voca kako bi ga prodali po nizoj ceni i time ipak nesto zaradili. Sto se srecom poklapa sa nasim nacinom ishrane, gde zelimo da jedemo ZRELO voce koje sadrzi visok procenat secera u sebi za maksimalnu energiju. Tako cete cesto (paradoksalno) dobiti najbolje zrelo voce za najnizu mogucu cenu. Banane su ovde dobar primer i cesto cete videti da imaju snizenu cenu kad pocnu da dobijaju pege po kori, a mi bas takve i zelimo da jedemo. Jedina je stvar sto morate u kratkom roku da ih pojedete, ali DOBRA HRANA se kvari brzo. Jer nema milion konzervanasa koji bi mogli da je sacuvaju mesecima kao sto je slucaj sa hranom na policama u prodavnici. 7. NADJITE POSAO KOJI VAS ISPUNJAVA Ako ste drasticno podcenjeni i ako vas placaju minimalno za ono sto radite, sve su sanse da ne volite posao koji radite. Edukujte se, nadjite na internetu sve mogucnosti, poslove koje bi voleli da radite u zivotu, sta god to bilo i idite ka tom cilju. Siguran sam da ce to usloviti i poboljsanje vase finansijske situacije, samo ako se potrudite i ako imate jaku volju i zelju da nesto promenite u svom zivotu. Nemojte koristiti izgovore, gde postoji zelja uvek postoji i nacin. Nemojte nikada misliti da je potrebno da se mucite non-stop da bi imali nesto u zivotu. Uvek verujte da cete imati sve sto vam treba sa najmanje moguce naprezanja. Uvek postoje nacini, svako od nas je doneo nesto posebno na ovaj svet, svoj poseban talenat, na vama je da ih nadjete, ono sto vi volite da radite i sto je vasa svrha u zivotu. PROSTO JE - JEDITE VISE SVEZEG VOCA I POVRCA!

Definitivni vodic po vrstama hrane

Ovo je lista hrane koja je svrstana na osnovu uticaja na vase zdravlje. Sve sto pojedete ili popijete ce automatski uticati na vase zdravlje, nivo energije i vitalnosti, sposobnost da radite vase svakodnevne poslove, kao i na pojavu ili sprecavanje bolesti, koje se ne desavaju preko noci, vec postepeno, svakim zalogajem. Lista je sacinjena na osnovu saznanja koja nam daje moderna nauka (bar ona koju ne sponzorisu korporacije i farmaceutska industrija), a takodje i na osnovu vise hiljada godina iskustva tradicionalnih medicina koje su bile u skladu sa prirodom, a na koje se nazalost u moderno vreme potpuno zaboravlja da su i postojale. Listu necu suvise pretrpavati time ZASTO je nesto zdravo, a zasto nesto drugo nije, radi koliko toliko kompaktnog formata, to cu ostaviti za drugi post. Ocigledno, hrana je svrstana od zdravije ka manje zdravoj, da ne kazem totalno nezdravoj i boje su tome primerene :) 1. VODA Nacinjeni smo oko 80% od vode, mislim da ne treba da naglasavam znacaj.. 2 litra ciste vode dnevno minimum! Vise ako svakodnevno jedete slano i ako slabo unosite voce (sto ne preporucujem). 2. SLATKO VOCE Banane, Urme, Grozdje, Mango, Smokve, Tresnje. Negde oko 80% ugljenih hidrata svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Bitno je da bude zrelo, jer jedino onda mozete da apsorbujete secer koji vam je potreban za funkcionisanje. Bazirajte ishranu na omiljenom slatkom vocu, a jos bolje onom koje je u sezoni. Izbegavajte nezrelo voce, ako i kupite zeleno, uvek sacekajte da sazri. Ako oko njega pocnu da se skupljaju ose i stenice i ako mozete da osetite miris sa razdaljine, to je najbolje. :)

3. OSTALO VOCE Jabuke, Kruske, Pomorandze, Limun i ostali Citrusi, Ananas, Breskve, Kivi, Lubenica, Dinja, Jagoda, Papaja, razne bobice itd.. Ovo ostalo voce koje je manje slatko, takodje treba da ima veliku ulogu u vasoj ishrani, ali samo kao dodatak raznovrsnosti da bi unosili veliki raspon vitamina/minerala koji svako od njih ima. Ne treba bazirati ishranu na ovom vocu jer se moze desiti da brzo ostanete bez goriva, energije. Ili ako vec nemate izbor onda uzimajte bar duplo vise ovog voca nego sto je slucaj sa slatkim vocem. SOKOVI Napomenucu ovde da je u redu povremeno konzumiranje kupovnih sokova od 100% voca, medjutim to bih preporucio samo u nekim drustvenim prilikama, ili kad ste u zurbi van kuce, dakle u nuzdi, kad nije jako prakticno jesti voce. Kupovni sokovi (cak i oni "sto posto") su od vocnog koncentratauglavnom sa dodatim secerom i imaju daleko manje hranjivih sastojaka nego sveze voce. Za istu cenu 1 litra soka, mozete kupiti 1 kg svezeg voca, koje je neuporedivo korisnije. Ako zelite, dalje mozete to voce sami u iscediti u sok, preporucljivo u sokovniku sa hladnim cedjenjem. Sve ostale sokove koje mozete kupiti u prodavnicama nikako ne preporucujem, jer su zapravo sacinjeni od neke cudne hemije i nemaju nikave veze sa vocem iako se zovu "vocni" sokovi. Isto vazi i za vitaminske napitke, napitke koji toboze daju "energiju" itd.. Zaobidjite u sirokom luku. 4. VOCE SA VELIKIM SADRZAJEM MASTI Avokado, Durian, Masline, Kokos (koji je tehnicki gledano orah). Ovo voce uzimati u manjim kolicinama. Masti bi trebalo da cine svega 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, dakle 1 avokado dnevno je i vise nego dovoljno. Ne preterivati, biljne masti u velikim kolicinama su stetne kao i zivotinjske. 5. ZELENO LISNATO POVRCE Kelj, Spanac, Blitva, Zelje, Persun, Brokoli, Karfiol, Kupus, Maslacak, Kopriva itd.. Ima bezbroj zelenog lisnatog bilja i gajenog i divljeg, zapravo 90% divljih biljaka je jestivo i mnogohranjivije nego domace povrce. VAZNO: Ovo povrce nikada ne kuvati, a ako ga i kuvate, potrudite se da to bude kratko i na pari. Samo 5 minuta kuvanja na visokoj temperaturi ce unistiti vecinu enzima i vitamina u njemu. Ono sto mozete jedite sirovo, ja licno bez problema mogu da jedem vecinu ovih, ono sto ne mozete blendujte ili cedite u zeleni sok, tako se mnogo lakse apsorbuje. Ovo bi trebalo da cini 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa (sto je mnogo vise nego sto mislite, jer je nisko kaloricno) i NEOPHODNO je u zdravoj ishrani! 6. OSTALO SVEZE POVRCE Kad i koliko stignete, sve ostalo povrce opet zbog raznovrsnosti. 7. SEMENKE I ORASI Badem, Kikiriki, Lesnik, Brazilski orah, Indijski orah, Pistaci, Semenke suncokreta i bundeve, Obicni orah itd.. Vazi isto sto i za voce sa velikim sadrzajem masti, dakle umereno, do 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, sto je negde 1 saka oraha.. VAZNO: kupovati samo sirove orahe i semenke, przeni i peceni em sto imaju dodato brdo soli i ulja, em su toliko sprzeni da u njima vise nema vitamina.. Ovde negde je granica apsolutno zdrave hrane koju preporucujem svima. Sad prelazimo u zutu zonu pa da vidimo kako tu stoje stvari: 8. HRANA BOGATA SKROBOM: ZITARICE i KROMPIR Braon (integralni) pirinac i ostale zitarice koje ne sadrze gluten, Krompir, Slatki Krompir, Kinoa, Seme Konoplje.. Sva ova hrana je bogata skrobom i ocigledno je potrebno kuvanje da bi bila svarljiva. Iako nije po definiciji sirova hrana, moglo bi se reci da je najzdravija moguca zamena voca, jer sadrzi veliki procenat ugljenih hidrata, koji se ipak nesto teze vare nego voce, ali je jako jeftina i uvek vam moze posluziti kao zamena ako nemate dovoljno voca. Psenica i proizvodi od nje isto ovde spadaju, ali je ne preporucujem jer nije sasvim jasno dejstvo glavnog proteina u psenici

glutena. U svakom slucaju imate mnogo drugih zitarica, pa ne vidim ni potrebu koriscenja psenice. Ono za sta jeste korisna je ako je gajite kao klice i mlade izdanke, jer se u tom procesu razlaze i neutralise gluten i tada je zapravo jako zdrava. Opet preporuka je minimalno kuvanje ove hrane na pari ili u vodi. 9. MAHUNARKE Pasulj, Boranija, Grasak, Soja itd... Za mahunarke vazi isto sto i za gore pomenute zitarice, s tim da su one na 9. mestu jer se slabije vare, izazivaju razne reakcije u stomaku, potrebno je duze kuvati ih, a dok se skuvaju izgube vecinu svojih hranjivih svojstava. Ne preporucuje se redovnija ishrana na mahunarkama, ali ako nemate drugog izbora, ili prosto zelite malo vise raznovrsnosti AKO nemate dovoljno VOCA, a zitarice i krompir vam dosade, onda povremeno mahunarke mogu da dodju u obzir. Ali savetujem da ih ipak izbegavate. Da i ovde napomenem, ako ih gajite kao klice i mlade izdanke mnogo su korisniji i u tom obliku su jako zdravi. 10. MED Pcelinji proizvod, prirodna smesa fruktoze i glukoze. Mnogi se kunu u lekovitost meda i ja to ovde necu opovrgavati. Treba samo imati u vidu da je med koncentrisani secer i isto vazi kao sto je objasnjeno dole pod 11. Povremeno koriscenje sigurno nece imati negativne posledice, ali nikako nemojte bazirati ishranu na njemu, jer jednostavno ne sadrzi nista drugo osim secera. I kada god mozete koristite med UMESTO kristal secera, ako uopste morate. 11. RAFINISANI SECER Neko ce sad da pita "Sta ce ovde secer u narandzastoj zoni, zar ne rece da nam treba secer? A jos je i vegan hrana??" Stvar je u tome sto secer sam po sebi nije nezdrav, ali nije problem u tome sta jeste, vec sta NEDOSTAJE seceru u kristalu. A nedostaju mu svi moguci hranjivi sastojci, nema vitamina, nema minerala, zapravo nema nicega.. Secer je ultimativna sarena laza, dace vam samo gorivo da pregurate dan.. Ocigledno dugotrajno unosenje rafinisanog secera i proizvoda sa njim ce vas uciniti sitim, ali ni malo zdravim. Ako vam je hitno potreban izvor energije a nemate ni VOCA, ni ZITARICA u kuci onda apsolutno pribegnite medu ili seceru, mada ne bi smeli da dopustite da se to uopste desi, uvek imajte rezervu. 12. ORGANSKA JAJA Iako nisu vegan hrana, jaja stavljam u narandzastu zonu i na ovo mesto jer UKOLIKO su kokoske gajene na seoski nacin gde imaju dobru prirodnu ishranu, slobodno kretanje i zdravlje, onda sigurno da daju zdravija jaja i ako ih vec kupujete trudite se da uzimate takva jaja, od ljudi koji na selu gaje kokoske na taj nacin. U ovom pregledu necu ulaziti u eticke dileme i odluke koje svako treba da donese, vec cu samo reci da ne postoje definitivni dokazi da su jaja posebno nezdrava ako su ovako proizvedena, narocito u kombinaciji sa svom gore pomenutom zdravom hranom. MEDJUTIM jaja koja mozete kupiti u prodavnicama, sa farmi itd, sto je 95% jaja koja se prodaju, su izuzetno zagadjena raznim antibioticima i koncentratima koji se daju zivini da bi uopste mogla da zivi u uslovima koji vladaju na farmama, i od bolesnih kokoski, da ih nikako ne preporucujem. Ako ste vec odlucili da budete vegetarijanac a ne vegan, potrudite se da zbog sebe, ako ne zbog kokosaka, nadjete jaja proizvedena prirodnim putem, kao i da ne preterujete u njihovom konzumiranju. Za pripremu vazi isto pravilo, kuvanje je najdalje koliko bih savetovao, ako ih przite zaboravite na sve hranjive sastojke, u tom slucaju ne jedete jaja nego cisto ulje/mast i so. A do njih jos nismo ni dosli..

13. NEKUVANO MLEKO, ORGANSKI MLECNI PROIZVODI Ovde vazi slicno kao za jaja, ako mozete da nadjete kravu koja je zdravo gajena na pasnjacima, sto je danas skoro nemoguce, onda predpostavljam da vas ni casa ovog mleka nece bas ubiti. Ali opet isto, ako ga kuvate unistavate vecinu sastojaka pa onda to ponistava celu svrhu. Razlog zasto je cak i prirodno, organski dobijeno mleko zapravo gore od jaja, su govedji hormoni (cak 80 njih) koje krava prirodno proizvodi da bi tele raslo brze, a koji prave pometnju u nasem hormonalnom sistemu, jer ni po izgledu, ni bioloski, ni evolutivno ne licimo na goveda, pa mozete zamisliti sta sve moze izazvati ubacivanje hormona strane vrste u ljudski organizam. Tako da ne postoji nikakva mogucnost zaobilaska toga. A o mleku koje mozete kupiti u prodavnicama, zaista necu ni da pricam, to su vec horor price koje cu ovaj put zaobici. Da napomenem ako ste vegetarijanac, potrudite se da nadjete prirodno kozje mleko i proizvode od njega, sir itd.. mnogo je zdravije i korisnije nego kravlje. 14. RIBA Iako smo ovde vec izasli i iz domena vegetarijanske ishrane, neki ljudi (iz samo njima poznatih razloga) misle da ne mogu bez mesa, ili to ne zele. Ako je vec tako, onda je ovo poslednja hrana koju cu zapravo preporuciti kao relativno zdravu. Ako vec morate da jedete meso, ogranicite se na ribu i to onu koja je gajena u kontrolisanim uslovima, ribnjacima itd.. Morska ili recna riba su u moderno doba neminovno pune teskih metala, nafte, hemikalija i ko zna cega sve jos, jer su nam nalzalost takva i mora i reke.. Opet kada je pripremate, trudite se da ne sprzite sve hranjive sastojke unutra.. Kao napomenu imajte na umu krajickom malog mozga da zivi svet u moru izumire i da jedenjem ribe to samo ubrzavate. Ako se ekosistem mora i reka srusi, sve su sanse da cemo i mi sa njim, jer 70% kiseonika u vazduhu koji disete ne dolazi iz suma i biljaka nego iz fitoplanktona u moru. Cisto kao info. 15. KUHINJSKA SO So dehidrira organizam, pijenje slane vode izaziva ludilo i smrt kao sto je vecini poznato, so zadrzava vodu u telu pa vas cini debljim iako nemate masne naslage, telo se brani protiv soli stvarajuci sluz itd... Neko ce se cuditi da je so cak na 15. mestu malo pre crvene zone, ali tako je kako cinjenice kazu. Dnevno vam je potrebno 50100 miligrama Natrijuma. To je mozda jedno zrno soli. Pa sami procenite strasnu nesrazmeru sa onim sto unosite. Ako jedete dovoljno ZELENOG lisnatog povrca, u njemu ima vise nego dovoljno natrijuma da zadovolji ove potrebe. Ali navika je cudo i bar meni je ovo jedna od najtezih stvari da potpuno izbacim. Smanjujte svaki dan i koristite MINIMALNU mogucu kolicinu. 16. JAJA SA FARME I PASTERIZOVANO MLEKO koje mozete kupiti u svakoj prodavnici na par minuta od vas. Ovo je pocetak crvene zone, nesto vise sam pisao gore kod organskih jaja i mleka, pa da ne ponavljam. Ovo su stvari koje vam mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, a narocito u vecim kolicinama i u kombinaciji sa "hranom" koja se nalazi ispod na listi. Ovde cu samo da napomenem da kao i kod svih sisara, i nasa deca imaju izuzetno visoku toleranciju prema proteinima i secerima u mleku. Sistem za varenje kod dece je drugaciji nego kod odraslih i u stanju su da svare i usvoje mnogo vise hranjivih sastojaka iz mleka. Nije strasna greska davati mleko deci negde do 7-8 godina starosti.

Ali potrudite se da to bude organsko mleko, prirodno proizvedeno, a ne iz prodavnice, i to najbolje kozje posto ima najslicniji proteinski sastav ljudskom mleku, kravlje bih potpuno zaobisao, bilo organsko ili ne. Posle doba od 8 godina, ne bih preporucio unosenje mleka, moze da izazove vise stete nego koristi. Na ovu temu, verujem da posle prirodnog perioda dojenja majcinog mleka, deci zapravo nije neophodno kravlje mleko, ako unose veliku kolicinu zelenisa koji sadrzi sve potrebne kolicine kalcijuma, proteina itd.. Dokaz su malobrojni ljudi koji na taj nacin gaje decu, kojoj ispostavlja se, nista ne fali. Ipak, posto je u pitanju osetljiva tema, sami se dodatno informisite, nemojte ni ovo uzimati zdravo za gotovo, nisam strucan da tvrdim bilo sta, samo iznosim svoje vidjenje. Jos jednom, ODRASLIMA nikako ne preporucujem. 17. PILECE, SVINJSKO i DRUGO MESO Nikako ne preporucujem, u moderno doba nemoguce je potvrditi izvor mesa, kontaminirano je beskrajnim toksinima koje je zivotinja unosila u toku svog zivota, antibioticima i hormonima koje su joj davali da prezivi dovoljno dugo te iste toksine, necu ni pominjati prirodne parazite, i kolicinu masti i proteina koji se u njemu nalaze. Da, masti i proteini NISU zdravi, sta god vam neko pricao "Jedite proteine.. " To su isti ljudi koji prodaju te proteine.. Dnevno vam je potrebno10-15% kalorija koje dolaze od masti i 10-15% koje dolaze od proteina i sluze samo za podmazivanje tj izgradnju organa, nikako za gorivo i energiju pomocu koje funkcionisete. Te kolicine lako mozete postici sa hranom van crvene liste, bilo da ste vegan ili mesojed. Necu dalje ovo izlagati, dovoljno je reci da dugotrajan unos masti i proteina izaziva bezbroj stanja i bolesti.. 18. CISTE MASTI I ULJA Zivotinjska mast, Rafinisana ulja. Vec je bilo reci o tome koliko nam je masti potrebno i kako je dobiti iz prirodnih izvora. Da, cak i "Hladno cedjeno" maslinovo i kokosovo ulje su PRILICNO nezdravi. Mozda je jeres staviti vegan hranu na dno liste, ali ovo je bazirano na dosta istrazivanja i saznanja. Uostalom gde ste videli flasu ulja da lezi u prirodi i samo ceka na vas.. Cista koncentrovana mast i ulje nikako nisu zdravi i treba ih koristiti izuzetno retko. 2 kafene kasicice ulja (i to nekog od zdravijih hladno cedjenih varijanti) ce vec biti preko vasih dnevnih potreba i to da ne unosite nista drugo od masti putem gore navedene hrane. Zaista smanjite masti na minimum, ako trenutno stavimo eticku stranu veganstva na stranu, zdravije je jesti i jaja i mleko i meso nego velike kolicine rafinisanog suncokretovog ulja. Bukvalno se moze uporediti sa rafinisanim naftnim derivatima, motornim uljem. Paradoksalno ali tako je. Ne prelivajte uljem salate, stavite par kapi ako morate.. 1 litar hladno cedjenog ulja je kolicina koja bi trebala da vam potraje 6 meseci minimum! I to ukljucujuci spremanje kuvanih jela, salata, eventualno przenje itd.. Prirodni izvori masti, jos jednom cu da ponovim, su avokado i drugo masno voce, orasi i semenke. Umesto maslinovog ulja jedite masline, umesto kokosovog ulja jedite kokos. Prosto. 19. MESNE PRERADJEVINE, KONZERVE Virsle, Kobasice, Pastete, Salame, Konzervirana Riba, Proizvodi sa dugim rokom trajanja. Ovo je neka ultraljubicasta zona, ja ni ne umem da opisem koliko je ovo stetno. Blago receno, ovo ce vam sigurno skratiti zivot, a mozda vas i ubije. Ko voli ruski rulet neka se oproba, srcani udar, teski infarkt, slog, anemija, rak, tumori samo cekaju na vas. Zapamtite prostu frazu: STO DUZI ROK TRAJANJA PROIZVODA U KONZERVI, TO CE VAS ROK TRAJANJA BITI KRACI. Ali opet, kako bi se onda prodavali u prodavicama i bili na policama toliko dugo vremena. Siguran sam da oni brinu o vasem zdravlju.

00. VESELA GRUPA PSIHODELICNE BOJE: OPOJNE DROGE pod rednim brojem 00, jer zaista ne znam gde da ih klasifikujem. Heroin, Kokain, LSD, List Marihuane, Duvan Cigare, Cxcx-Cola i drugi toksicni "sokovi", Energetska pica, Kafa, Kakao - Cokolade, Alkohol itd.. mislim da je lista beskrajna ali nisam toliko upucen u ove modernije.. Ovde stvarno ne znam sta da kazem, o stetnim efektima je bespredmetno govoriti, a neko se uvek nadje da prica i nesto pozitivno o ovim supstancama (verovatno neko ko ih i prodaje), ali necu u to ulaziti. Ako zelite da se drogirate, da pobegnete od problema i realnosti, umesto da se suocite sa njima i da ih resite, ko sam ja da nekome branim. Samo uvek imajte na umu da vam zavisnost koju stvaraju moze sasvim upropastiti zivot, ovaj jedan jedini koji mnogi upravo zeleci da "prozive" potpuno obezvredjuju. Svestan sam da su u listi neke skoro pa neuporedive stvari, ali poenta je ista. Mislite svojom glavom, cistog uma i bez potrebe za jos jednim fix-om i u svakoj situaciji provescete se neuporedivo lepse, a kvalitet zivota ce vam sigurno biti bolji. I naravno ovo je jedan od saveta koje niko nece poslusati, jer su toliko zavisni da je to skoro pa nemoguce. Svako ko tvrdi da NIJE zavistan vec da ih samo povremeno i umereno konzumira, nek dokaze to samom sebi i nek prestane na samo 6 meseci, pa nek se posle vrati ako zeli. Mozda se neprijatno iznenadi pokusajem. Srecno s tim.... Na kraju zelim da istaknem da mi nije namera da ovim tekstom ucinim da se bilo ko oseca lose zbog hrane koju svakodnevno unosi. Moguce je zdravo ziveti samo ako volite ono sto jedete i ako uzivate u hrani dok je jedete. Vecina ljudi u Evropi i Americi jede hranu sa donjeg dela ove liste, ja sam licno veliki deo svog zivota jeo tu istu hranu iz crvene zone. Cilj mi je samo informisanje i ukazivanje na mogucnost promene svakoga od nas, onoliko koliko to zelimo. Ako je to za nekoga unos 20-30% vise hrane iz zelene zone, i pored ostale nepromenjene ishrane mocice da primeti poboljsanje, a unosom 50% vise hrane iz zelene-zute zone znacajno ce uticati na poboljsanje zdravlja, energije i vitalnosti, cak i ako ostalih 50% ne menja. Ipak zaista PREPORUCUJEM ako je moguce da smognete volje da predjete na hranu do narandzaste zone i da izbegnete crvenu. To je recimo razlika izmedju Azijskih i EvroAmerickih naroda, u Kini je velikim delom zastupljena hrana do narandzaste zone, povrce, pirinac i riba, a kinezi su jedna od najzdravijih nacija na svetu, mnoge bolesti modernog drustva tamo su apsolutna retkost. Uvek se trudite da ako pokusate, a ne uspete, ne predjete odmah nazad na najgore ultraljubicasto, SVAKI prethodni korak na ovoj listi je bolji od sledeceg, trudite se da maksimalno izbegnete i redukujete gadne stvari sa dna ove liste, i ako se pomerite jedan jedini korak ka gore, to je zaista vec veliki uspeh i vec ste ispred 90% populacije. Rekao bih jos da ako imate srece i dobru genetiku, pa ipak i pored standardne ishrane izbegnete prevremeni kraj zivota, zapitajte se do koje godine cete moci da imate zdrav i aktivan zivot. Ne postoje definitivni dokazi da ce zdravija ishrana obavezno uciniti da zivite znacajno duze, ali ce SIGURNO uciniti da zivite znacajno bolje, ucinice da vam aktivan deo zivota traje do kraja zivota, ucinice da zaboravite na lekove i doktore i da se u 80-toj osecate kao da imate 40. Tuzno je da je ovo prva generacija u istoriji covecanstva koja zivi gore i krace od svojih roditelja. Fraza "Njima je bilo lako, oni su ziveli na selu, bez stresa modernog drustva" ne drzi vodu, jer iako je njima u startu zapao zdraviji zivot, izbor kako cete ziveti svoj zivot je SAMO na vama.

Zdravlje je zaista stvar izbora, bar u najsirem mogucem smislu, izuzimajuci lose stvari koje uvek neminovno nekome moraju da se dese, ali je sansa da se dese mnogo manja. Svake godine srcani udar ubije 150.000 ljudi, a 600.000 ljudi umre od srcanih obolenja, i to samo u Americi, sto su njihovi zvanicni podaci. Svakih 35 sekundi u USA po jedan covek dozivi infarkt (ne obavezno fatalan). Ovo su zvanicni podaci. Sansa da vas na zdravoj ishrani udari infarkt je ista kao i sansa da vas pogodi meteor dok setate ulicom. Taj podatak zapravo nije zvanican, jer do sad nije zabelezen slucaj infarkta niti bilo koje druge ozbiljnije bolesti na RAW VEGAN ishrani. Toliko o verovatnoci. Za one koji zaista zele veliku promenu i imaju snage, volje i zelje da je sprovedu preporucujem RAW VEGAN ishranu, koja bi na ovoj listi bila od broja 1 do brojeva 7-9 po mogucnosti, a kao sto vidite i dalje postoji jako velika raznovrsnost u onome sto mozete da jedete. Za vecinu ljudi koji se odluce na ovaj korak mora postojati i jaka emotivna i eticka odluka, koja je na svakom od vas. I ka ovoj ishrani mozete doci postepeno, sa bilo koje druge ishrane koju trenutno imate, dan po dan povecavajuci unos voca i povrca i vremenom cete sami shvatiti da vam nista drugo i nije potrebno, niti je ikada bilo.

Sta je 80/10/10 i o cemu se tu radi?

Mozda se neko pita sta je ovaj odnos 80/10/10 koji se pominje.. To je odnos procenta uglj. hidrata/proteina/masti koji vam je dnevno potreban (za vecinu ljudi, posebne kategorije kao sto su vrhunski sportisti, trudnice itd mogu imati malo vise potrebe za proteinima, mastima ali i to je malo vise do +10%). Dakle, ovaj odnos nije vezan obavezno za biljnu hranu, ali biljna hrana ima to svojstvo da vec u sebi sadrzi prirodno ovaj odnos, bez stetnih efekata i najlakse je tako praktikovati. Idealno 80% vaseg dnevnog unosa bi trebalo da dolazi od voca ili skroba (pirinac, krompir..) sto vam daje secere tj. energiju za svakodnevne aktivnosti, 10% od proteina iz povrca (narocito zelenog lisnatog bilja) i 10% od masnoca iz oraha i semenki i povremeno nekog hladno cedjenog ulja. Vazno je ovde napomenuti da je ovo kalorijski odnos, pa je 10% od zelenisa velika kolicina (negde pola kilograma dnevno) a 10% od masnoca je jako mala kolicina (2 kasicice ulja ili 1-2 sake oraha, semenki), jer je povrce jako slabo kaloricno, a ulje izuzetno kaloricno, zapravo 100% koncentrovana masnoca, pa je treba maksimalno izbegavati, i kad god mozete zameniti sa raznim orasima, semenkama, avokadom, kokosom, maslinama itd koji su prirodni izvori masnoca.. Ukoliko ipak odlucite da ne izbacite meso, mleko ili jaja onda vam i dalje preporucujem da se drzite ovog odnosa, ali ce vam to biti znatno teze i moracete da napravite neki plan ishrane da bi preracunali ovo (dok je kod biljne ishrane to dosta prosto jer se lako pamti).

U svakom slucaju za to vam moze posluziti program http://cronometer.com/gde mozete uneti sve sto jedete u toku dana i pogledati ovaj odnos, kao i kolicinu vitamina i minerala koje unosite.. na primer mleveno meso ima odnos 16/42/42, a slanina 8/12/80 pa bi vam stvarno trebala neka opasna matematika da od toga napravite 80/10/10 u kombinaciji sa drugom hranom... dok recimo ako uzmemo pirinac, njemu je odnos 87/7/6 skoro savrseno odnosu koji mi zelimo.. :) eto nadam se da je sada jasno o cemu se radi kad kazemo 80/10/10.. ako imate nekih pitanja, slobodno postavite u komentaru :) Namerno nisam hteo da u objasnjenju ulazim u eticku stranu veganstva i u druge stetne posledice jedenja mesa, vec samo u kalorijski odnos, kako bi videli koliko je veliki procenat masti i stetnih zivotinjskih proteina u takvoj ishrani.. tako je skoro nemoguce doterati odnos do onoga koji je vasem telu potreban, i onda telo mora da pretvara proteine i masti nazad u secere, sto oduzima jako puno energije i stvara pri tome citav niz stetnih proizvoda te konverzije, plus u njoj dolazi do stvaranja ekstremno kisele sredine u kojoj ni jedan organ ne moze da funkcionise kako treba. Umesto toga svega, mnogo je lakse unositi biljnu hranu koja vec sadrzi 80-90% prirodnih secera glukoze, fruktoze ili skroba, koja se mnogo lakse vari i automatski stvara baznu sredinu.. Ako bas ne mozete bez mesa, gledajte da to bude sto manje, ja bih zaista savetovao jednom nedeljno maksimalno.. Ono sto ce se desiti posle odredjenog vremena, je da ce telo samo shvatiti da mu meso samo skodi i potpuno cete ga izbaciti iz upotrebe, iako ste mislili da ne mozete bez njega.. Sto se tice mleka i jaja to sami odlucite, ali verovatno ce se desiti isto i shvaticete da vam vise smetaju nego sto donose kada vam vecina ishrane bude biljna, bar je tako bilo kod mene..

Kako ukloniti pesticide sa biljne hrane?

Iako ste presli na zdravu prirodnu biljnu ishranu, veliki je problem sto danas JAKO tesko mozete naci prirodnu organsku hranu. Cak i da ste najbogatiji covek na svetu, imali biste veliki problem da uopste nadjete prirodnu biljnu hranu koja nije zagadjena pesticidima i drugim hemikalijama koje se koriste u procesu proizvodnje. Kad je situacija vec takva da vidimo sta mozemo da uradimo da smanjimo rizike: 1. JESTIVO DIVLJE BILJE Vec sam pominjao, ali valja se podsetiti. 90% divljeg (samoniklog) bilja je jestivo, i ne samo da je jestivo vec je hiljadu puta bogatije vitaminima, mineralima i drugim hranjivim sastojcima, a takodje nije zagadjeno pesticidima i drugim ljudskim faktorima. Samo jedan list maslacka ima vise hranjivih materija nego 10 celih glavica salate iz prodavnice. Bilje koje bih ovde pomenuo da uspeva na nasim prostorima je: kopriva, maslacak, bokvica, kupina, sipurak, glog, trnjina, bosiljak, jagorcevina, menta, razno divlje voce, jestive pecurke itd.. Vecu listu jestivog divljeg bilja mozete naci ovde: http://jestivodivljebilje.blogspot.com/2012/09/jestivo-divlje-bilje.html Naravno pre nego sto odete da berete sve sto stignete, OBAVEZNO se dobro informisite i budite sigurni da mozete da prepoznate ono sto berete, neke biljke ipak nisu za jelo, a neke su cak i otrovne! Ipak vecina nas ce bez problema prepoznati koprivu, maslacak i kupinu, pa se drzite sigurnih stvari dok ne naucite vise o divljem bilju. Takodje treba izbegavati branje u naseljenim mestima, blizu prometnih puteva i drugih izvora zagadjenja.

2. GAJITE SVOJU HRANU Ako imate uslova za to, zemlju, bastu, dvoriste itd, najbolja moguca varijanta pored divlje jestive hrane, je da gajite sami svoju hranu. Pazite jer ima raznih ljudi, pa cak i onih koji tvrde da hranu proizvode organski a ipak upotrebljavaju neke hemikalije kako bi uvecali svoju zaradu. Naravno ima i postenih proizvodjaca organske hrane, ali ako je sami gajite onda ste apsolutno sigurni u to, a pritom cete osetiti izuzetno zadovoljstvo i vezu s prirodom ako malo svog vremena posvetite gajenju vaseg voca i povrca. 3. ORGANSKI PROIZVEDENO BILJE Varijanta, koja bi trebalo da je apsolutno nezagadjena i zdrava, organsko voce i povrce. Kada i koliko ste u mogucnosti potrudite se da kada kupujete to bude organski proizvedeno. Ovde je vazno napomenuti da je najbolje ako je to od ljudi koje znate, kojima verujete ili koji su sertifikovani proizvodjaci organske hrane. Ipak i dalje savetujem da ako imate uslova za to, gajite svoju hranu, onda ste svakako 100% sigurni. Kao i uvek, podrzite ljude koji gaje zdravu hranu za vas, ako je nesto i skuplje, bar znate da pomazete ljude koji na zdrav i odrziv nacin gaje vasu hranu, a ne industriju koja ne gleda ni vase zdravlje niti ekologiju i odrzivost, vec ih zanima samo profit po svaku cenu. 4. NEORGANSKA HRANA Cesto nismo u mogucnosti iz mnogo razloga da dodjemo do prirodne organske hrane, pa moramo kupovati hranu koja je gajena sa upotrebom pesticida i drugih hemikalija, vestackog djubriva itd.. Ako je vec tako onda bar mozemo da se potrudimo da umanjimo nezeljena dejstva koja mogu izazvati supstance koje ne bi trebalo da se nalaze u hrani. Jedan lak nacin je prosto da oljustite voce i povrce pre upotrebe. Ovo ce ukloniti dosta pesticida, medjutim u isto vreme ce ukloniti i dosta vitamina i minerala koji se nalaze u kori voca i povrca. Tako da nije idealno resenje. Pre ljustenja obavezno prvo operite voce. Drugi nacin je koriscenje jako bazne ili kisele i slane sredine, koja ce zahvaljujuci velikoj sposobnosti nagrizanja ukloniti dosta pesticida. Prvo operite voce/povrce cistom vodom, zatim u veci sud naspite vode, u koju stavite malo sirca i soli. To ce stvoriti korozivnu sredinu u koju zatim potopite bilje i sacekate desetak minuta da se pesticidi skinu. Umesto sirceta, kao drugu opciju mozete koristiti sodu-bikarbonu koja obrnuto stvara jako baznu sredinu i ima isti efekat. Mozete cak koristiti oba metoda jedan za drugim (za maximalan efekat, kako bi se skinuli i bazni i kiseli pesticidi). Kada je voce odstojalo neko vreme u rastvoru, dobro operite pod mlazom ciste vode i spremno je za upotrebu. Na kraju postoji voce i povrce koje je prirodno otpornije na parazite i propadanje pa ga proizvodjaci ne tretiraju mnogo hemikalijama, i samim tim je i zdravije cak i bez ciscenja. Na sajtu http://www.ewg.org/foodnews/summary mozete naci kompletan spisak hrane koja je vise zagadjena pesticidima (Dirty Dozen) i one koja je relativno sigurna (Clean 15). Evo liste i ovde: