P. 1
Istorija Starog Istoka - Marija Segan

Istorija Starog Istoka - Marija Segan

|Views: 474|Likes:
Published by hemicarturcin
Skripta Istorije Starog istoka
Skripta Istorije Starog istoka

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: hemicarturcin on Apr 02, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/05/2015

pdf

text

original

Sections

  • 1.4.1. Septuaginta
  • 1.4.2. Vulgata
  • 7.2.1. Jezekija (715-686)
  • 7.2.2. Manasija (686-642)
  • 7.2.3. Amon (642 - 640), Kraj Asirije
  • 7.2.4. Josija (640 - 609)
  • 7.2.5. Prevlast Novovavilonjana

Xegan Marija

U V O D U S T A R I I S T O K

U modernoj istoriografiji pod Starim Istokom podrazumevamo prostor
danaxnje Male Azije, Jermenije, Mesopotamije, istoqnog zale a Sredozemlja i
doline reke Nil.
Stari Istok obihvata period od 3 000. do 332. godine p. n. e. Naime, za po-
qetak je uzeta 3 000. jer se za tu godinu vezuje postanak najstarijih dr avnih
tvorevina, kao i pojava pisma u staroistoqnim zemljama. Istorija Starog Is-
toka zavrxava se 332. godinom, Aleksandrovim osvajanjem Persije i Egipta.
Pomenuti teritorijalni i hronoloxki okviri istorije Starog Istoka dati su,
u neku ruku, uslovno. Na primer, kurs istorije Starog Istoka na naxem fakul-
tetu1

ne obra uje postanak i razvoj prvih dr ava na prostoru danaxnje Indije,
Kine, Egejskog basena, iako su te dr ave postojale jox u II milenijumu p. n. e.

Doline velikih reka postaju kolevke prvih dr ava. Zahvaljuju i svojim
prirodnim odlikama, reqni slivovi omogu uju br i razvoj sedelaqke, plu ne
zemljoradnje. Tako, prve dr ave e se javiti u dolini reka Tigra i Eufrata u
jugozapadnoj Aziji kod Persijskog zaliva, u dolini reka Inda i Ganga u Hin-
dustanu, u dolini reke Honaho u Kini, kao i u dolini reke Nil u severoistoqnoj
Africi.

Pre nego xto se pozabavimo postankom i razvojem prvih dr ava pona-
osob, izdvoji emo opxte karakteristike dr avnog i druxtvenog poretka sta-
roistoqnih zemalja; karakteristike po kojima se zemlje na Starom Istoku raz-
likuju od kasnijih dr avnih tvorevina u staroj Grqkoj i starom Rimu. Odlike
dr avnog i druxtvenog poretka su, izme u ostalog:

1) Relativno nerazvijen robovlasniqki sistem, kao i dugo oquvanje patri-
jahalnog, ku nog ropstva
2) Relativno nerazvijeno pravo privatne svojine
3) Jaka kraljevska vlast, tzv. istoqna despotija.

Vixe o ovome, pixe Kreissig u svom delu Geschichte des Hellenismus:

...sukobit emo se s qinjenicom da su na tom prostoru postojala
dva razliqita druxtvena ure enja: antiqko u grqko-egejskom,
te staroorijentalno u prednjoazijskom i egipatskom prostoru.

Ovdje emo ukratko ponoviti znaqajnije razlike... U staroori-
jentalnim druxtvima vlasnixtvo zemlje... nalazilo se u ruk-
ama jedne manjine koja je posredno ili neposredno bila vezana
uz dvor. Tu je u prvom redu sam kralj (despot), te njegovi dosto-
janstvenici... ali iznad svega bili su to hramovi... obradiva
zemlja nije bila vlasnixtvo neposrednih proizvo aqa, seljaka,
koji su je samo u ivali, iako najqex e, de facto, kao nasljedni
posjed... U staroorijentalnom druxtvu neposredni se proizvo-
aqi nisu dijelili od svojih sredstava za proizvodnju kao xto
je to bio sluqaj s robovima u antiqkim dr avama... [Seljaci,
zanatlije, trgovci] se nisu mogli ni prodati ni pokloniti,
ukratko nije se moglo njima raspolagati, prema tome nisu bili
robovi.

Naqin proizvodnje u antiqkom druxtvenom ure enju razlikovao
se od staroorijentalnog, u prvom redu po tome xto je glavno

1

Filozofski fakultet u Beogradu

– 1 –

sredstvo za proizvodnju, zemlja, bila raspore ena kao individ-
ualno vlasnixtvo slobodnim i (u formalnom smislu) jednakim
qlanovima jedne organizirane zajednice gra ana organiziranih
u autonomni grad (polis)...2

Moramo naglasiti da se pomenute karakteristike ne javljaju uvek i svuda.
O ovim karakteristikama autor teksta nije imao prilike da se upozna na dosada-
xnjim predavanjima iz Starog Istoka kod Danijele Stefanovi , zatim iz Stare
Grqke kod Sne ane Ferjanqi i napokon iz Starog Rima kod Marijane Ricl i
Sna ane Ferjanqi . Dakle, postavlja se pitanje koliko se u nauci danas2

ovakvo

vi enje stvari uva ava.

Na kraju ovog uvodnog izlaganja treba odgovoriti na pitanje va nosti
prouqavanja istorije Starog Istoka. V.I. Avdiev u svom delu Istor Drevnego

Vostoka, objavljenog u Moskvi 1948. godine, pixe da je proxlost naroda Starog

Istoka va no prouqavati jer omogu ava izuqavanje jednog od najva nijeg prob-
lema u istoriji qoveqanstva: problema raspada rodovskog poretka i problema
postanka prvih dr ava.3

S.I. Kovaljov u svojoj studiji posve enoj istoriji
Starog Istoka pored problema postanka dr ave na temelju klasnog raslojavanja
rodovskog druxtva, istiqe i problem duhovne i materijalne kulture starois-
toqnih naroda; kulture koju su preuzeli i prilagodili svojim potrebama stari
Grci i Rimljani, a koja je, u krajnjoj liniji, postala tekovina savremene kulture.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

— Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi ,
Zagreb 1987.

2

Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi , Zagreb 1987,

str. 6 – 7

2

XX/XXI vek

3

V.I. Avdijev, Istorija Starog Istoka, preveo Miroslav Mirkovi , Beograd 1952, 3.

– 2 –

Xegan Marija

P I S M A S T A R O G I S T O K A

Veruje se da se prvi sistemi pisanja javljaju u III milenijumu p. n. e.
u dr avama Starog Istoka. Razlikujemo tri velika sistema pisanja: klinasti,
alfabetski i hijeroglifski sistem pisanja.

Klinopis

Opxte odlike pisma — Smatra se da je najstariji sistem pisanja klinopis. Bio

je u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio po karakteris-
tiqnim kosim klinovima. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnih
razloga postaju sve vixe nalik klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim
tablicama pomo u drvenih xtapi a, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj
xtapi Grci su nazivali stilus.
Ovim sistemom pisanja koristili su se pojedini semitski, indoevropski i jezici
qije poreklo ne mo emo precizno utvrditi, na primer, huritski, hatski, ela-
mitski.

Semitski jezici — Semitski jezici pripadaju ve oj grupi jezika, koja se naziva

afro-azijatska ili hamidsko-semitska. Istra ivanjima je utvr eno postojanje
oko 70 razliqitih dijalekata semitskih jezika. Semitski jezici zastupljeni su
na prostoru koji se prote e od Kaspijskog jezera na severu do Afrike na jugu i
od Mediterana na zapadu do doline reke Tigar na istoku.
Razlikujemo tri grupe semitskih jezika: 1) istoqno-semitsku, 2) severozapadno-
semitsku i 3) ju no-semitsku.
Od istoqno-semitskih jezika koji su koristili klinopis poseban znaqaj ima
akadski sa svoja dva dijalekta — asirskim i vavilonskim. Bio je u upotrebi
od kraja XXVI do I veka p. n. e. Aka ani su svojevremeno naselili severnu
Mesopotamiju i, po svemu sude i, preuzeli pismo od Sumeraca, koji su nasta-
njivali jug Mesopotamije. Sumerci su ili sami razvili ili preuzeli pismo od
svojih prethodnika, tj. naroda koji je pre njih nastanjivao jug Dvoreqja. Treba
pomenuti da je akadski jezik na starom Istoku predstavljao neku vrstu diplo-
matskog jezika.
Od severozapadno-semitskih jezika koji su koristili klinopis izdvajamo ebl-
aidski i ugaritski jezik. Smatra se da je eblaidski jezik najstariji jezik ove
grupe, a naziv je dobio po gradu Ebli, prona enog na prostoru severne Sirije
poqetkom xezdesetih godina XX veka. U ruxevinama ovog grada prona ene su
tablice sa klinastim pismom. Ovoj grupi jezika pripadao je i ugaritski jezik.
Ugarit je feniqanski grad na severu. Samo pismo nastalo je u XIV veku, a ko-
ristilo se do XII veka p. n. e., tj. do unixtenja samog grada Ugarita. Ugaritsko
pismo jeste klinasti konsonantski alfabet1

i razlikuje 22 konsonantska znaka.
Treba pomenuti da, poxto pripada semitskoj grupi jezika, ugaritski klinopis
ne obele ava samoglasnike.
Od ju no-semitskih jezika izdvajamo arapski i etiopski, ali koji nisu predmet
naxeg prouqavanja.

Indoevropskijezici — Indoevropski jezici koji su se koristili klinopisom bili

su: hetitski, palajski i staro-persijski jezik.
Hetiti su jedno od indoevropskih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Ka-
padokiju) poqetkom XIX veka p. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli

1

Alfabetsko pismo pisano klinopisom.

– 1 –

su doma e stanovnixtvo, Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili ga
potrebama svoga jezika. U njihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ili

nesumnili, xto znaqi ,,jezik grada Nexe”2

. Hetitski klinopis predstavlja najs-

tariju pisanu formu indoevropskih jezika.
Palajci jesu drugo indoevropsko pleme koje se doselilo i nastanilo severno od
Hetita. Palajski jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e.
Staropersijski jezik i klinopis stvorio je i uveo u upotrebu car Darije I, koji
je vladao od 522. do 486. godine p. n. e. Staropersijski klinopis qinili su
fonetski i slogovni znaci. Sam jezik govorio se u jz. Persiji i pripadao je
iranskoj grupi indoevropskih jezika.

Alfabet

Opxte odlike pisma — Alfabetski princip pisanja podrazumeva princip po kome

jedna grafema odgovara jednoj fonemi.

Semitski jezici — Od semitskih jezika, taqnije severozapadno-semitskih jezika

izdvajamo feniqanski i hebrejski alfabet.
Mada se feniqanski alfabet razvio na prelazu iz XVIII u XVII vek p. n. e.,
najstariji danas poznati natpisi, prona eni u Biblosu, potiqu iz oko 1000.
godine p. n. e. Ovaj alfabet qinila su 22 konsonantska znaka (samoglasnici se
ne bele e) i svako slovo imalo je svoje ime (alef - vo, bet - ku a).
Hebrejski alfabet qine 22 konsonantska znaka (samoglasnici se ne bele e) i
svako slovo imalo je svoje ime. Hebrejski jezik jeste jezik Starog zaveta.
Feniqanski i hebrejski alfabet nazivaju se jox i kananskim jezicima.

Aramejski alfabet — Ovaj alfabet naziv je dobio po Aramejcima, poslednjem nar-

odu koji se pojavio na prostorima starog Istoka u XI veku p. n. e. Aramejski
alfabet u poqetku su qinila 29, a potom 22 konsonantska znaka. Etniqko poreklo
Aramejaca je pod znakom pitanja.

Hijeroglifi

Hijeroglifskim sistemom pisanja koristila se civilizacija nastala u dolini
Nila, ali i Luvijci, indoevropski narod nastanjen na prostorima Male Azije3
.
Luvijsko pismo bilo je u upotrebi u gradovima-dr avama ju ne Anadolije i
severne Sirije, a koristilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e.
Za zapisivanje staroegipatskog jezika korix ena su tri pisma: hijeroglifsko,
hijeratsko i demotsko. Sva navedena pisma nastala su u samom Egiptu. Hi-
jeroglifsko pismo bilo je u upotrebi od 3000. do 394. godine p. n. e. Dok je
ono predstavljalo pismo gra evina, za potrebe svakodnevne komunikacije koris-
tila se uprox ena forma hijeroglifskog pisma, tzv. hijeratsko pismo. Krajem

VIII veka nastalo je demotsko pismo, koje se razvilo iz hijeratskog pisma, a koje

se koristilo do V veka p. n. e. Poxto hijeroglifskim pismom nisu bele eni
samoglasnici, nije poznata njegova zvuqna vrednost.
Treba pomenuti da je u Egiptu korix eno i koptsko pismo, pismo pravoslavnih
Egip ana. Ono je u svojoj osnovi stranog porekla. Predstavlja grqki alfabet sa
dodatkom sedam slovnih znakova, kojima je bilo potrebno iskazati sve glasove
u ovom jeziku. Koptski je iv jezik i koristi se u koptskim crkvama u toku
liturgije, kao i aramejski.

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.

2

Nexa je bila jedna od prvih prestonica

3

Heti, Palajaci i Luvijci nastanjuju ovaj prostor

– 2 –

Xegan Marija

STARA MESOPOTAMIJA

1. H R O N O L O G I J A

1. Apsolutna hronologija
Doga aj iz proxlosti mo emo precizno datovati godinom ili datumom koji odgo-
vara naxem.
Kao izvore za utvr ivanje apsolutne hronologije treba pomenuti one tekstove u
kojima se pominju astronomske pojave (pomraqenje sunca, prolazak komete), a koje
se mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, u jednom spisku asirskih
eponima se pominje sunqevo pomraqenje za koje su nauqnici utvrdili da pada na
dan 15. juna 763. godine p. n. e. Ta qinjenica omogu ava da taqno datujemo
qitav taj spisak eponima (koji zvanje vrxe godinu dana) i da konstatujemo da je
prvi eponim, sa qijim imenom spisak poqinje, upravljao 911. godine p. n. e.
2. Relativna hronologija
Pridr avamo se sistema i naqina raqunanja vremena kojim se koristila civi-
lizacija qija nas istorija zanima.
Kao izvore za utvr ivanje relativne hronologije treba pomenuti liste vladara,
qinovnika, sinhronu hronologiju...
U sargonskom periodu uspostavlja se datovanje godina prema va nim doga ajima
koji su je obele ili i ono je na snazi 700 godina.

Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd

1952.

– 1 –

2. A N T I Q K I I Z V O R I

1. Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. U svoje delo umet-
nuo je etnografski ekskurs o Mesopotamiji. Pisac je Mesopotamiji dode-
lio relativno malo mesta. Verovatno nose i se mixlju da Asiriji posveti
posebno delo, koje me utim nije napisao. Herodot opisuje prirodne uslove
Mesopotamije. Govori o ivotu i obiqajima naroda Mesopotamije. Priqa
o gra enju brodova, vodenom saobra aju i trgovini. Opisuje odelo, hranu,
naqine leqenja, pogrebne i svadbene obiqaje. Dosta pa nje posve uje opisu
gl. grada Mesopotamije — Vavilona. Pixe o gra evinskoj delatnosti Semi-
ramide i Nitokride, Kirovom zauze u Vavilona, ustanku Vavilonjana za
vlade persijskog cara Darija, pohod asirskog cara Semaheraba na Egipat.
Najslabiji je u podacima koji se tiqu istorije i nepouzdan je po pitanju
hronologije.
2. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini
V
veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobljenixtvu, gde
je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka ku i, izneo
je svoje poznavanje Istoka u tri dela:
Istorija Persije, Istorija Indije i

Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o njima saznajemo iz

odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest knjiga

Istorije Persije Ktesija je obradio asirsku i medijsku istoriju do osnivanja

persijske dr ave. U svom pregledu asirske istorije dosta mesta posvetio je
narodnim legendama, kao xto su
legenda o mudrom Ahikaru, legenda o Ninu i

Semiramidi, osnivaqima asirskog carstva. Ktesije, kao dvorski lekar, imao

je pristup u arhive Suze. U ve oj meri bio je pripovedaq no istra ivaq.
3. Diodor sa Sicilije je iveo u
I veku p. n. e. Autor je grqke istorije sveta

Istorijske biblioteke. U opisivanju stare Mesopotamije koristi se delima

Herodota i Ktesija. Pixe o legendarnom ivotu i delatnosti Nina i Semi-
ramide, Vavilonu, haldejskoj astronomiji i astrologiji.
4. Strabon, grqki geograf, iveo je u
I veku p. n. e. U svom delu Geografija
pru a podatke iz istorije starog Mesopotamije. Opisuje prirodne uslove
Mesopotamije, pogrebne i svadbene obiqaje Vavilonjana, odevanje Vavilo-
njana, grad Vavilon, opservatorije haldejskih astrologa u Vavilonu... Pone-
kad je sklon preuveliqavanju (plodnost tla Mesopotamije, privredna upo-
treba urmine palme).
5. Vavilonjanin Berosos je iveo na prelazu iz
IV u III vek p. n. e. Poxto je
bio svextenik Mardukovog hrama, imao je pristup arhivima hrama. Sas-
tavio je delo koje obuhvata pregled vavilonske istorije i mitologije na
grqkom jeziku. Saquvani su samo fragmenti u delima Josifa Flavija, Julija
Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci sadr e leg-
ende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu i
Navukodonosoru. Me utim, nekdaxnje, celo, delo razlikovalo je tri knjige:
a. Prva knjiga se nazivala
Mudrost i u njoj su bili izlo eni vavilonski
mitovi.
b. Druga knjiga bila je posve ena istoriji Mesopotamije od legendarnog
potopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara Tiglatpalasara
III)
c. U tre oj knjizi bila je izlo ena istorija Mesopotamije do smrti Alek-
sandra Makedonskog.

Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd

1952.

— Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.
— M. uri , Istorija helenske knji evnosti, Beograd 1982.

– 2 –

3. D E X I F R O V A Nj E K L I N O P I S A

Prve kopije klinopisnih natpisa doneo je u Evropu u XVII veku ital-
ijanski trgovac i putnik Pjetro dela Vala, koji je te natpise prekopirao sa
zidova Darijevog dvorca u Persepolju. Prve pokuxaje qitanja klinastog pisma
uqinio je Danac Korsten Nibur krajem
XVIII veka. Utvrdio je da su klinopisni
natpisi pisani pomo u tri sistema pisma.
Velike uspehe u dexifrovanju klinastog pisma postigao je profesor getigenske
gimnazije Grotefend. Polaze i od pretpostavki — da kosi klin predstavlja znak
za odvajanje i da u alfabetu persepoljskog natpisa jedna grupa znakova oznaqava
carsku titulu — Grotefend je pretpostavio da qitav natpis predstavlja titu-
laturu dvojice persijskih careva. Grotefend je uspeo da na tom natpisu proqita
imena dvojice persijskih careva iz dinastije Ahemenida, Darija i Ksreksa, kao
i ime Histaspa, Darijevog oca. Tako je Grotefend uspeo da na pravi naqin
razabere 9 azbuqnih znakova staropersijskog klinastog pisma i da time udari
temelj dexifrovanju klinopisnih natpisa.
Za dalji razvitak nove nauke, koja je dobila naziv asirologija, zaslu an je
englez H. Ravlinson. 1835. godine Ravlinson je u Persiji prekopirao qitav
niz klinopisnih natpisa, me u kojima i quveni Behistunski natpis. On je, ne
znaju i za Grotefendovo dexifrovanje, taqno odredio 18 azbuqnih znakova per-
sijskog klinastog pisma. Bogati materijal koji je sakupio omogu io je da se
pristupi analizi i dvaju ostalih sistema klinastog pisma. Ravlinson i Noris
uspeli su da odrede oko 200 znakova drugog sistema koji se pokazao slogovnim
pismom i koji je slu io za sastavljanje novoelamskih natpisa. Jezik tih nat-
pisa pripada grupi indoevropskih jezika. Tre i sistem klinastog pisma dex-
ifrovali su Ravlinson, Hinks i Opert. Utvrdili su postojanje preko 200 slo-
govnih znakova i izvesnog broja ideograma
1

. Prouqavanje tih natpisa pokazalo

je da su napisani na jeziku koji pripada grupi semitskih jezika.
Danas je, na osnovu istra ivanja, usvojeno mixljenje da se klinasto pismo na-
jranije javilo kod Sumeraca, zatim su ga od njih primili Vavilonci, koji su ga
dalje preneli Asircima, a ovi starim Persijancima.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.

1

Ideografsko ili pojmovno pismo spada u semasiografska pisma, gde jedan pisani znak

direktno upu uje na neki pojam ili predmet. Pri ideografskom principu pisani znak

nije vixe slika, kao u piktografiji, nego postaje simbol; R. Bugarski, Pismo, Beograd

1997.

– 3 –

4. P E R I O D I Z A C I J A

Naziv perioda

vreme

Rano-dinastiqki

2900 - 2340

Sargonski/Akadski

2340 - 2159

Neosumerski

2112 - 2007
Staro-vavilonsko carstvo 2007 - 1595

– 4 –

4.1. Rano-dinastiqki period

Doline velikih reka postaju kolevke prvih dr avnih tvorevina. Za-
hvaljuju i svojim prirodnim odlikama, reqni slivovi omogu avaju rani i brzi
razvoj sedelaqke, plu ne zemljoradnje. Tako u dolini reka Tigra i Eufrata,
koja se nalazi u jz. Aziji kod Persijskog zaliva, nastaju najstarije dr ave.

Prirodne odlike — Dolina reka Tigra i Eufrata u starija vremena nazivana je

grqkim imenom Mesopotamija, xto znaqi Me ureqje. Mesopotamija se na istoku
graniqila sa planinom Zagros, na jugu sa Persijskim zalivom, na zapadu sa
arabijskim pustinjama, a na severozapadu sa Sirsko-mesopotamskom stepom. Po
svojim prirodnim odlikama razlikujemo ju nu i severnu Mesopotamiju.
Karakteristika ove oblasti svakako su reke. U starom veku i Eufrat i Tigar
izvirali su na Jermenskoj visoravni, a obe reke imala su i svoja ux a. Danas
se Tigar i Eufrat ulivaju u reku Xat-el-Arab, a preko nje u Persijski zaliv.
Mada Tigar nosi ve e koliqine vode, Eufrat ima pli e korito, te qex e plavi
okolno zemljixte. Izlivanje zavisi od topljenja snega i nije ustaljen kalendar
plavljenja. Reke nose plodan mulj i ubre okolno tlo xto je znaqajno za razvoj
zemljoradnje. U Mesopotamiji nema drvene gra e, kamena niti metala.

Postanak prvih dr ava. Rano-dinastiqki period — Prvi stanovnici ju ne Mesopo-

tamije bili su, zbog letnjih suxa i zimskih poplava, prinu eni napraviti
kakav irigacioni sistem, koji je vremenom usavrxavan. Odr avanje tog sistema
uslovi e pojavu prvih dr ava.
Postanak dr ava vezuje se za
III milenijum p. n. e. Taj najstariji period
u istoriji Mesopotamije naziva se rano-dinastiqkim ili presargonskim ili
starosumerskim periodom.
Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 2900. do 2340. godine p. n. e. a
razlikuje tri faze:

— Ranodinastiqki period I (RDI), 2900 – 2700. Pratimo razvoj grada

Kixa.

— Ranodinastiqki period II (RDII), 2700 – 2500. Pratimo razvoj grada

Uruk.

— Ranodinastiqki period III (RDIII), 2500 - 2340. Pratimo razvoj gradova
Ur i Lagax.
Navedena podela je izvrxena na osnovu arheoloxkih iskopina velikih gradskih
centara na jugu Mesopotamije. Na osnovu njih su arheolozi uspeli da prika u
faze razvoja gradova.

Izvori — Rekonstrukcija ovog najstarijeg perioda zasniva se na izuqavanju ma-

terijalnih ostataka gradova, palata, hramova, kao i na prouqavanju dokumen-
tarne gra e prona ene u arhivima Ura, Xurupaka, Eble, Nipura.
U Nipuru, koji je bio religijski centar u Mesopotamiji, prona en je arhiv
sa preko 3000 ploqica. Na tim ploqicama bele eni su administrativni pravni
dokumenti, medicinske zabelexke i najstarija dela knji evnosti starog Sumera.
Kao poseban dokument, koji omogu ava da pratimo imena vladara starog Sumera
i kasnijeg perioda, treba pomenuti
Sumersku listu kraljeva.2

Ova lista sas-
tavljena je na sumerskom jeziku. Navodi vladare Sumera, kao i strane vladare.
Kasnije, po uzoru na ovu, nasta e liste vavilonskih i asirskih vladara. Pos-
toji vixe verzija liste, koje ne pru aju uvek jednake podatke. Ovom prilikom
pomenu emo listu, koja se saquvala na jednoj glinenoj tablici. Pisar liste
navodi da je tekst sastavio za vreme vladavine Utukegala, vladara Ereha (Uruk).
Prema tekstu, poxto je kraljevstvo sixlo sa neba, osam kraljeva je u pet razliqi-
tih gradova vladalo 241200 godina. Potom je straxni potom izbrisao sve. Nova

2

http://www.csun.edu/ hcfll004/sumking.html; http://www.wikipedia.org/wiki/Sumerian

king list; http://www.earth-history.com/Ancient-texts/Sumer

– 5 –

prestonica kraljeva postaje Kix. Dalje pisar navodi imena budu ih vladara,
godine trajanja njihove vladavine, kao i njihove prestonice.

Grad-dr ava — Na osnovu arheoloxkih prouqavanja nauqnici su utvrdili da

je stanovnixtvo Mesopotamije ivelo organizovano u gradske centre. Grad sa
okolinom predstavljao je dr avu u malom. Na qelu grada nalazio se vladar
koji je nosio razliqite titule: lugal — veliki qovek, ensi — upravnik, en —
gospodar.
Smatralo se da je vladar sumerskog grada izabran od bo anstva da vlada. On je
bo ji izaslanik na zemlji i kao takav ima veliku ulogu u odr avanju gradskog
kulta. Vladar brine o bo joj ku i, hramu, koji predstavlja preduze e u malom
sa svojim posedima. Vladar nije prvosvextenik. Naime, ako je odre en od boga
da vlada, on ne mo e biti prvosvextenik, ve sam bog na zemlji.
Mesopotamsku grad-dr avu kao politiqku organizaciju saqinjavali su: narodna
skupxtina — alu, vojska — ummanu i savet starexina — xibatu.
Pored vladara, dvorske administracije i hramovnih slu benika, u sumerskom
gradu postojale su zanatlije i trgovci. U gradu i okolini ratari su obra ivali
posede, koji su bili ili u njihovom vlasnixtvu ili pod zakupom. Treba pomenuti
da su postojali i robovi. U ropstvo se padalo zbog duga. Naime, prilikom
pozajmljivanja sastavljan je sporazum koji je ograniqavao i odre ivao, u zavis-
nosti od duga, du inu ropstva.

Najznaqajnijigradskicentri — Videli smo opxte odlike jedne dr ave u III mileni-

jumu p. n. e. Sada emo se pozabaviti najznaqajnijim gradskim centrima u
najstarijem periodu istorije Mesopotamije.
U RD
I, od 2900. do 2700. godine p. n. e., pratimo razvoj grada Kixa, koji se
nalazio u severnom delu Sumera, u blizini danaxnjeg Tel-el-Ehemira. Iskopa-
vanja su potvrdila i va nost i istoriqnost grada. Kix je bio sedixte prve
sumerske dinastije. Tu je otkrivena jedna od najstarijih vladarskih palata.
Pretpostavlja se da je Kix u RD
I imao neku vrstu kontrole nad ostatkom Sumera.
Do ovakvog zakljuqka navode:
— polo aj grada na reci Eufrat. Kix je kontrolisao reku i sistem
navodnjavanja. To mu je davalo odre enu va nost i qinilo ga prvim
me u ostalim gradovima, jer je poljoprivreda zavisila od irigacije i
navodnjavanja.
— qinjenica da su kasniji vladari drugih gradova uzimali titulu Kixa:
,,xar kix tati” ili ,,vladar qitavog sveta”.
U RD
II, od 2700. do 2500. godine p. n. e., izdvaja se grad Uruk, koji se nalazio
na prostoru ju nog Sumera, bli e Eufratu. Ovaj grad se u desetom pevanju
knjige Postanja Starog Zaveta pominje kao Ereh. Jedan od vladara Uruka, Gil-
gamex, potvr en je kao istorijska liqnost (pogledati odeljak posve en Epu o
Gilgamexu).
U RD
III, od 2500. do 2350. p. n. e. izdvajaju se gradovi Ur i Lagax. Oba grada
su se nalazila na prostoru ju nog Sumera, Lagax bli e Tigrovom ux u.

Lagax — Jedan od va nih centara RDIII bio je Lagax. Kao osnivaq prve is-

torijske dinastije Lagaxa pominje se izvesni Ur-nanxe, koji je bio poznat po
svojoj gra evinskoj delatnosti. O postojanju ove liqnosti svedoqi jedan reljef,
naqinjen od kreqnjaka, a koji je nastao oko 2500. godine p. n. e. Na samom
reljefu Ur-nanxe je predstavljen ispred qlanova svoje porodice kako na glavi
nosi korpu sa ciglama. Natpis na reljefu imenuje svakog qlana njegove porodice,
a potom nabraja glavne hramove izgra ene pod njegovim nadzorom. Ovaj reljef
quva se u Luvru
3
.
Lagax je dostigao najve u mo za vlade cara Eanatuma. Dokumenti prona eni u
arhivi grada svedoqe o sukobu Eanatuma sa susednim gradom Umom. Uzrok sukoba

3

http://www.bible-history.com/ancient art/urnanshe lagash.html

– 6 –

bilo je pravo na korix enje vode. Svoju pobedu nad Umom Eanatum je ovekovqio
na jednom spomeniku koji se u fragmentima saquvao sve do danas i koji je dobio
naziv
Stela jastreba. Saquvana tre ina dokumenta govori o granicama Eana-
tumove dr ave koja se prostire od Kixa na severu do Uruka na jugu i od grada
Mari na zapadu do Elama na istoku. Neizvesno je da li je ova velika oblast
bila pod direktnom Eanatumovom vlax u ili je on izra avao samo nominalno
pravo na ovu oblast.
Vojnu politiku Eanatuma nastavio je Entemena, koji je uqvrstio vlast Lagaxa
nad Umom, Urom, Eridu i Nipurom, a tako e odbio i najezdu Elamita. Me u
istorijskim dokumentima ovog perioda treba pomenuti
Natpis Entemene4
Vremenom predstavnici dinastije Ur-nanxe sve vixe gube svoj uticaj. Sredi-
nom
XXIV veka p. n. e. Lagaxem je vladao Urukagina. Kao uzurpator nasledio
je Lugalandu, poslednjeg predstavnika
I dinastije Lagaxa, i vladao je oko 10
godina. Period njegove vladavine poznat nam je zahvaljuju i saquvanom ediktu
5
u kome Urukagina navodi da je vlast dobio od boga i u kome kritikuje svoje
prethodnike zbog zloupotrebe polo aja. Sproveo je socijalne, vojne i adminis-
trativne reforme: ustao je protiv eksploatacije sirotinje, vratio privilegije
hramu, zabranio je starexinama da zlostavljaju vojnike i nasilno im oduzimaju
imovinu pod vidom prodaje.
U sedmoj godini Urukaginine vlade Lugal-zagizi, vladar Ume, upao je sa tru-
pama u Lagax, opustoxio grad i zbacio sa prestola cara-reformatora. Lugal-
zagizi postavio je sebi zadatak da pod svojom vlax u ujedini prostor Sumera i
Akada. Nazivaju i sebe carem Uruka i carem Ura, proglasio je za prestonice
ujedinjenog carstva ta dva grada. Tokom svoje vladavine oslanjao se na svexten-
stvo sumerskih gradova. Lugal-zagizi vladao je 25 godina i taj period poznat
je kao procvat Sumera.

Ep o Gilgamexu — U RDII pratimo razvoj grada Uruka. Uruk se nalazio na pros-

toru ju nog Sumera, bli e reci Eufrat. Proxlost ovog grada rekonstruixemo,
pored ostalog, na osnovu
Sumerske carske liste i Epa o Gilgamexu.
Ep o Gilgamexu posve en je vladaru grada Uruka — Gilgamexu, i njegovoj po-
trazi za besmrtnox u. Priqe o Gilgamexu bile su poznate jox u
III milenijumu
p. n. e. Najstarije predstave ovog vladara na spomenicima i cilindriqnim
peqatima, koji se danas quvaju u Luvru, potiqu iz
XXV veka p. n. e. U jednom
trenutku izme u
XXIII i XXI veka p. n. e. te priqe uvrx ene su u jednu po-
emu. Danas postoji vixe verzija poema (na hetitskom, huritskom, akadskom...),
ali najznaqajnija je ona ispisana akadskim klinopisom na 12 tablica. Verzija
potiqe iz
VII veka p. n. e. a prona ena je u Asurbanipalovoj biblioteci u
Ninivi.
Naime, pedesetih godina
XIX veka Henri Lejard u ruxevinama Ninive pronaxao
je biblioteku asirskog cara Asurbanipala. Njegov saradnik (Hormuzd Rasam)
e potom otkopati deo biblioteke gde je quvana sporna verzija. Poemu e prvi
proqitati i objaviti saradnik Britanskog muzeja or Smit.
U Epu Gilgamex se pominje kao vladar grada Uruka. Njegov pokojni otac je
Lugulbanda, nekadaxnji vladar Uruka, a majka boginja Ninsun. Lista sumerskih
careva tako e pominje Gilgamexa. Gilgamex se javlja kao peti vladar prve
dinastije Uruka posle potopa. Mada se u epu Gilgamexov otac pominje kao
vladar Uruka, prema listi on je bio vrhovni svextenik u predgra u Kulab u
Uruku.
Pored imena vladara Uruka, Ep daje podatke jox za:
— imena vladara: Kixa — Etana, legendarni kralj, Xurupaka — Ubar-
tutu, prepotopski vladar.
— toponomastiku Mesopotamije; pominje se reka Eufrat, qetiri grada:

4

http://campus.northpark.edu/history/classes//Sources/UmmaLagash.html

5

http://web.tiscali.it/no-redirect-tiscali/ranesorg/Urukagina.htm, M. Bonechi, Urukagina,

Februar 2000.

– 7 –

Uruk, Xurupak, Lagax i Nipur, imena hramova: Egalmah, hram boga
Ninsu u Uruku.
— imena mesopotamskih bogova — Anu (bog neba), Bel ili Enlil (bog
zemlje), Ea (bog vode i znanja), Xamax (sunce), Sin (mesec), Adad (olu-
ja), Ixtar (ljubav, plodnost), Aruru (boginja oblikovanja), Tamuz (veg-
etacija), Erexkigal (boginja carstva mrtvih), Irnini (quvar brega bo-
gova), Ninurta (bog rata), Irkala (bog podzemlja), Sabitum Siduri
(boginja stabla ivota i quvar ulaza u vrt bogova), Ninib (bog borbe),
Sumurkan (bog njiva i stada), Namentum (bog sudbine), Marduk (zax-
titnik Vavilona).
— izvor za istoriju mentaliteta
— izvor za pitanje religijskog shvatanja ivota i smrti. Treba pomenuti
da stari Sumerci ne veruju u zagrobni ivot i da smatraju da se po
smrti telo i duxa pretvaraju u prah.
Do pronalaska Epa o Gilgamexu verovalo se da je biblijska priqa o potopu najs-
tarija. U modernoj istoriografiji se smatra da se sliqnost izme u Gilgamexa
i Biblije nalazi u slede im motivima:
— zmija
— potop
— ukro ivanje Enkidua, odnosno greh Adama i Eve (postaju sliqni qoveku)
— sedam gladnih godina (u Bibliji priqa o Josifu).
Motiv potopa, dakle, nalazimo i u Epu i u Bibliji. Kako bi utvrdili sli-
qnosti, odnosno razlike u opisu potopa, analizira emo kazivanje jednog i drugog
dela. U jedanaestom pevanju Epa opisuje se predanje o potopu na slede i naqin:
— kazna ljudi, bira se jedna osoba — Utnapixtim
— Bog daje upustva o la i
— U la u ulazi porodica, sve ivotinje, zrnevlje i zanatlije
— slatkovodno more (jezero Van)
— la a od kedrovog drveta
— 6 dana je potop, a 7.og prestaje
— golub, lastavica, gavran (poslednja ptica se ne vra a)
— zaustavljanje na brdu Nisir
— Prinoxenje rtve.
U xestom, sedmom i osmom pevanju Starog Zaveta opisuje se predanje o potopu na
slede i naqin:

VI odluka o potopu, izdvaja jedna osoba — Noj

VI Barka od gofera i smole

VII U la u ulazi porodica, predstavnici biljnih i ivotinjskih vrsta

VII Noj ima 600 godina

VII potop e trajati 7 dana

VII Voda ostaje 150 dana na zemlji

VIII gavran, golubica (poslednja ptica donosi list masline)

VIII zaustavljanje na brdu Ararat (Turska, kod jezera Van)

VIII rtva Bogu.

I u Gilgamexu i u Genezi bogovi se kaju zbog potopa.
Sumerske poeme o Gilgamexu kao i sadr aj Epa dati su u Dodatku.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

– 8 –

4.2. Sargonski period

Akadsko carstvo — U periodu od 2340. do 2159. pratimo postanak i razvoj Akad-

skog carstva. Taj period u istoriji Mesopotamije poznat je pod nazivom sargon-
ski ili akadski period. Prvi naziv je izveden od imena osnivaqa carstva Sarg-
ona
I Velikog, a drugi naziv je izveden od imena sargonske prestonice Akada ili
Agada.

Grad Akad se nalazio na severu Sumera, ali nam nije poznata njegova taqna
lokacija. Unixten je posle vladavine sargonske dinastije i nikad vixe nije
obnovljen, makar ne pod tim imenom. Budu i da grad nije postojao u ranodinas-
tiqkom periodu, smatra se da je predstavljao nov centar, planski podignut sa
namenom da bude prestonica.

Po gradu qitava oblast koja se prostire severno od Sumera dobila je naziv Akad.
Oblast Akada se prostirala od Nipura do danaxnjeg Bagdada. Stanovnixtvo ove
oblasti bilo je razliqitog etniqkog porekla od onog na jugu. Aka ani su Semiti
i jezik je semitski. Pismo su prihvatili od Sumeraca sa juga, prilagodili
potrebama svog jezika i ono je 200 godina bilo diplomatsko pismo starog Istoka.

Proxlost Akadskog carstva rekonstruixemo, pored ostalog, na osnovu dokumen-
tarne gra e prona ene u arhivima Lagaxa i Ume.

Sargon I Veliki — Smatra se da je osnivaq carstva Sargon I Veliki. ivot

i delatnost ovog vladara poznata nam je samo iz legendi i priqa. Nedostatak
dokumentarnih izvora tog perioda objaxnjava se qinjenicom da prestonica Akad,
koju je Sargon sagradio, nikad nije otkrivena niti istra ena.
6
.

Jedna legenda svedoqi o Sargonovom dolasku na vlast. Sargon je bio nahotqe.
Njegova majka bila je siromaxna ena i nije imala sredstava za izdr avanje.
Zato je dete stavila u kotaricu i sakrila je na obali Eufrata. Jedan vodonoxa
naxao je odojqe, vaspitao ga i uqinio baxtovanom. Boginja Ixtar zavolela je
Sargona i uqinila ga carem Akada. Sargon tada uzime i ime — Sargon ili
Xaru-kin xto znaqi ,,istinski, pravi, zakoniti vladar”.

Sude i prema legendi Sargon je bio uzurpator. Poxto je nasilno osvojio
dr avnu vlast i osnovao novu dinastiju, morao je svoja prava na carski presto
ozakoniti. Stoga se proglasio izabranikom vrhovne boginje Ixtar i uzeo novo
ime.

Svojevremeno, Sargon je ratovao protiv vladara Ume Lugal-zagizija i vladara
Kixa Urza-babe. Pod svoju vlast podveo je prostor Akada i Sumera, stigao do
Persijskog Zaliva i u znak pobede okupao oru je u moru.

Da bi uqvrstio svoj polo aj, organizovao je pohode ka zapadu, odnosno Siriji,
i istoku, odnosno Iranu.

Sargon je postavio qvrste temelje carstvu i svojoj dinastiji.

Rimux i Manixtusu — Sargona I su nasledili njegovi sinovi, Rimux i Manix-

tusu. Za vreme njihove vladavine nije bilo velikih osvajanja. Me utim, teri-
torija dr ave koju je Sargon ostavio, ostala je neokrnjena.

Naramsin — Carstvo Akada naroqito je ojaqalo za vladavine Sargonova unuka

Naramsina.

Naramsin je preduzeo opse ne mere da zaxtiti granice dr ave. Postavio je
garnizone vojske do severne Sirije i do zapadnog Irana. Preduzeo je radove na
izgradnji i obnovi hramova. Sama dr ava je bila podeljena na administrativne
okruge za qije upravnike su bili postavljeni vladarevi ro aci s titulom ,,ensi”.

Tri natpisa svedoqe da je Naramsin preduzeo veliki vojni pohod protiv Eble,
grada na severu. O borbi sa planinskim plemenima svedoqi stela od ru iqastog
pexqara, koja je nastala krajem
XXIII veka, a koja se quva u Luvru. Na steli

6

http://ragz-international.com/sargon the great.htm; http://www.fordham.edu

– 9 –

je predstavljen Naramsin kao ratnik. On svoju vojsku predvodu uz planinu, a
pod njegovim nogama le e telesa neprijatelja. Krajnje desno predstavljeni su
neprijateljski vojnici koji podignutih ruku priznaju svoju potqinjenost. Stela
slavi pobedu Naramsinove vojske nad ratnicima Zagrosa.
Veliqinu i snagu Naramsinove dr ave odra ava njegova vladarska titula. Na
jednom od peqata iz Akada stoji ,,Naramsin, sna ni (?), bog Akada, vladar qe-
tiri strane sveta”. Caru Akada odaju se sada qisto bo anske poqasti ne samo
u tituli, ve i na likovnim predstavama. Na svim reljefima lik Naramsina je
ve i od drugih ljudi. Car nosi karakteristiqan xlem sa rogovima, koji se do
tada sretao samo kod bogova.
Naramsin je bio najmo niji i jedan od poslednjih velikih vladara Sargonove
dr ave.

Pad Akadskog carstva — Kao poslednji predstavnik Sargonove dinastije pominje

se Sarganixari. Vladao je 25 godina i u toku svoje vlade morao se suoqiti
sa prodorima Elamita sa istoka i Amorita sa zapada, kao i sa pobunama u
gradovima carstva. Na kraju je umro ne ostavivxi za sobom naslednika. Po
njegovoj smrti sa istorijske pozornice nestaje i Akadsko carstvo.
Akadski tekstovi, koji su nastali sto godina posle pada Sargonovog carstva,
svedoqe da se qitava nekadaxnja oblast Naramsina nalazila pod uticajem Guta.
Prema kazivanju Guti su zavladali qitavom teritorijom zato xto je bog Enlil,
zbog svetogr a koje je naqinio Naramsin kada je opljaqkao Nipur, napustio
zemlju. Tada je bog prestao da xtiti vladara.
Prema arheoloxkim istra ivanjima Guti su nastanili oblasti koje nisu prela-
zile region reke Diale, pritoke Eufrata. Kako su nastanjivali taj prostor,
sami nisu mogli da ozbiljno ugroze carstvo ili da direktno ubrzaju njegov pad.
Danas se veruje da je carstvo nestalo usled unutraxnjih nemira i gra anskih ra-
tova. Nekoliko lokalnih gospodara uspelo je izboriti nezavisnost, na primer,
gospodari Lagaxa, Kixa i Ura, dok su sami vladari Akada izgubili svoju
nekadaxnju upravu i sada su vladali samo gradom i neposrednom okolinom. Tek
u takvim okolnostima javljaju se Guti.
Mada su Guti bili najamnici u akadskoj vojsci, oni nisu mogli da sruxe car-
stvo. Priqe o invaziji Guta nastaju u vremenu vladavine
III dinastije iz Ura.

Gudea — Jedan od najznaqajnijih vladara ovog perioda, perioda me uvlax a,

bio je vladar Lagaxa, Gudea. Sam Gudea uxao je u istoriju kao vladar koji
je naroqito forsirao arhitekturu. Natpisi iz tog vremena podrobno govore
o xirokoj gra evinskoj delatnosti Gudee. Podigao je hram posve en Ningirsu,
rekonstruisao hram Eninu... Saquvana statua, koja se quva u Luvru, predstavlja
Gudeu kako sedi, sa rukama sklopljenim u krilu. Na glavi ima vladarsku kapu,
a donji deo ode e je ispisan klinastim pismom (himne Ningirsu).

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

– 10 –

4.3. Period sumerske renesanse — tre a dinastija Ura

Ujedinjenje ju ne Mesopotamije pod Urom — Tokom XXII veka p. n. e. sa istorijske

scene nestalo je Akadsko carstvo. Period koji sledi u istoriji Mesopotamije
poznat je kao period me uvlax a. To je period unutraxnjih nemira, gra anskih
ratova, decentralizacije vlasti. Gradovi kao xto su Kix, Lagax i Ur te e
nezavisnosti. Gospodari Akada sada upravljaju samo gradom i bli om okoli-
nom. U takvim okolnostima pojavljuju se Guti, narod sa obronaka planine Za-
gros, i naseljavaju oblast reke Diale, pritoke Eufrata. Docnija tradicija
svedoqi da su Guti zagospodarili qitavim prostorom nekadaxnje Naramsinove
dr ave, ugnjetavali su narod i nisu vodili raquna o irigacionim sistemima.
Nezadovoljni narod se okupio oko nove vladaju e dinastije Ura i isterao Gute
iz zemlje. Tada nastaje nova, jaka, centralizovana dr ava na jugu Mesopotamije
sa centrom u Uru. Ovaj period u istoriji Mesopotamije se naziva periodom
sumerske renesanse ili neosumerskim periodom.

Koliko je priqa o invaziji Guta verodostojna i u kojoj meri takva priqa oprav-
dava dolazak na vlast nove dinastije predmet je nauqnih rasprava.

Dr ava III dinastije Ura — Veruje se da je osnivaq novog carstva Ur-nami, pred-

stavnik dinastije danas poznate pod imenom III dinastija Ura. Okolnosti njegova
dolaska na vlast su nejasne. Qetvrte godine svoje vlade je uzeo titulu ,,vladar
Sumera i Akada” objedinivxi ove teritorije.

Ur-namova dr ava bila je ure ena po Naramsinovim principima. Naime, poxto
jedna liqnost sama nije mogla da kontrolixe veliki prostor, Ur-nami je dr -
avnu teritoriju podelio na administrativne oblasti. Na qelu svake oblasti
postavio je sebi odane ljude, ro ake i prijatelje. Upravnici su nosili titulu
,,ensi”, a upravne funkcije su bile nasledne. Ovim je umanjen znaqaj nekadaxnjih
upravnika gradova, tzv. patesija. Patesiji postaju carski qinovnici. Mera je
doprinela centralizaciji dr ave.

U vreme Ur-namija pratimo razvoj proizvodne delatnosti, tekstilne industrije,
metalurgije.

Iz vremena ovog vladara potiqe i poznata verzija Epa o Gilgamexu, kao i na-
jstariji saquvani zakonodavni spomenik —
Zakoni III dinastije Ura. Saquvani
fragmenti su prona eni u arhivima gradova Ura, Nipura, Sipara. Nisu saqu
vani u originalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Predstavljaju na-
jstariji primer pisanog prava. Nisu novi zakoni ve pisana verziju obiqajnog
prava.

Izme u vladara III dinastije Ura najve e politiqke uspehe postigao je Xulgi.
U toku svoje pedesetogodixnje vlade granice dr ave proxirio je do Elama na
istoku i Male Azije na zapadu. Tako je obrazovano veliko i mo no Sumersko-
akadsko carstvo.

Stabilnost dr ave III dinastije Ura zasnivala se na dobrom administrativnom
ure enju, dobrim i stalnim komunikacijama, staranju i izgradnji puteva, re-
dovnom prikupljanju poreza (nema podataka o pobunama), postavljanju garnizona
u tvr avama na granici, posebnom odr avanju irigacione mre e od qije je pravi-
lne raspodele i ispravne vode zavisila poljoprivreda i prehrana stanovnixtva.

Pad dr ave III dinastije Ura — Kao i druga carstva i dr ava III dinastije Ura

do ivela je svoj krah. Poslednji predstavnik dinastije bio je Ibi-sin. Iz
korespodencije ovog vladara i dvojice upravnika njegovih provincija saznaje se
da su se zalihe jeqma osetno smanjile, da ih nije bilo ni za potrebe dvora, a
tamo gde ih je bilo predstavnici ambara, umesto da ih ravnomerno raspodeljuju,
poqeli su da ih prodaju po visokim cenama. U to vreme javila se i nova opasnost
— Elam je udru io snage sa dr avom Mari radi zajedniqke borbe protiv Ura.
U odluquju oj bici Ibi-sin je potuqen od trupa dr ava Mari i Elama. Sam
Ibi-sin odveden je kao zarobljenik u Mari. Tako se sruxila dr ava
III urske
dinastije 2007. godine p. n. e.

Prema kasnijoj tradiciji Ur je propao jer su se ljudi osilili i zaboravili na

– 11 –

bogove, koji su ih potom napustili.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

– 12 –

4.4. Starovavilonski period

Starovavilonski period i izvori — Starovavilonski period obuhvata period od

2007. godine, od kraja vladavine III dinastije Ura, do 1595. godine, do kraja vla-
davine
I amoritske dinastije Vavilona. Proxlost ovog perioda rekonstruix-
emo, izme u ostalog, na osnovu dokumenata prona enih u arhivima gradova Mari
i Kanex. Mari se nalazio na severozapadu Mesopotamije, a Kanex (Kultepe) na
prostoru ju ne Anadolije
7

. Sam lokalitet grada Vavilona pru a podatke za
kasniji period, period haldejskog carstva (
VII vek p. n. e.).

Amoritske dr ave — Posle pada dr ave III dinastije Ura na prostoru ju ne

Mesopotamije jaqaju dr ave sa centrima u Isinu, Larsi, Vavilonu, kao i nexto
severnije dr ave sa centrima u Exnuni i Mari. U periodu koji sledi ove
dr avice e me u sobom ratovati za prevlast nad Mesopotamijom.
Prouqavanjima je utvr eno da su imena vladara pomenutih gradova bila amorit
ska. Req ,,amorit” potiqe od sumerske reqi ,,martu”, odnosno akadske ,,amartu”
ili ,,amuru” xto znaqi ,,oni koji su doxli sa zapada”. Otuda pretpostavka da
su Amoriti bili semiti. Na alost, svedoqanstva na amoritskom jeziku i pismu
do danas nisu prona ena. Sa druge strane, postoje i izvori ne svedoqe o naqinu
nametanja Amorita.

Vavilon — Ujedinjenje znatnog dela Dvoreqja sproveli su carevi malog amorit

skog carstva u Vavilonu, osnovanog u poqetku XIX veka p. n. e.
Prve vesti o Vavilonu potiqu iz
III milenijuma p. n. e., dok je jox taj grad
ulazio u sastav Sumersko-akadskog carstva i nosio starosumerski naziv Kadini-
gir (Vrata bogova). Nalazio se na raskrsnici va nih trgovaqkih puteva Prednje
Azije. Ime grada je potvr eno u nekoliko oblika: na akadskom Babilin, prema
Bibliji Babel
8

. Danaxnji poznati oblik ,,Vavilon” izdvojen je od mno ine
akadskog oblika ,,Babilini”. Ovaj oblik su preuzeli Grci i prilagodili svom
jeziku i izgovarali kao ,,Babilon”, a unoxeno je uobiqajeno ,,Vavilon”.

Jaqanje dr ave I amoritske dinastija Vavilona. Hamurabi — Kao osnivaq I amoritske

dinastije Vavilona pominje se Sumuabum. Svoju vladavinu Sumuabum je po-
qeo izgradnjom velikog gradskog zida, koji predstavlja prvi veliki gradski be-
dem. U vreme njegove vladavine dolazi do sukoba Vavilona i susednog Kixa.
Me utim, kako je snaga Sumuabuma bila ograniqena, on nije uspeo da pod svoju
vlast podvede Kix. Svojevremeno preduzeo je radove na irigacionom sistemu, a
u gradu su prokopana qak tri kanala.
O naslednicima Sumuabuma do Hamurabija, izuzev imena (Sumulajel, Sabium,
Apersin...), malo xta da znamo. Svakako najznaqajniji predstavnik dinastije
bio je quveni Hamurabi.
Hamurabi je xesti car dinastije. Vladao je od 1792. do 1750. godine. U
vreme njegova dolaska na presto Vavilon je ve upravljao okolnim gradovima:
Dilbatom, Kixom, Siparom... Me utim, na Vavilon veliki pritisak su vrxili
Larsa, qiji je vladar Rim-sin kontrolisao jug, Axur, qiji je vladar Xamxi-
adad kontrolisao zapad, i Exnuna. Da bi lakxe otklonio ovu pretnju Hamurabi
sklapa savez sa Zimrilimom, mo nim vladarem grada-dr ave Mari.
U periodu od 1765. do 1759. Hamurabi e organizovati niz vojnih pohoda da
bi uqvrstio svoj polo aj. Godine 1764. organizuje pohod u oblast istoqno od
Tigra ka Elamu i zapadno prema Asiriji i Exnuni. U prvom pohodu nije uspeo
da se uqvrsti u Exnuni i taj prostor je dugo ostao nezavisan. 1763. Hamurabi
vodi dugu borbu sa elamskim gospodarem Rimsinom, koji se uqvrstio u Larsi.

7

Kanex je predstavljao va nu asirsku ispostavu

8

9. stih samo ime grada, izgradnja vavilonske kule, 11. pevanje, I knjiga Mojsijeva.

Treba pomenuti da se podaci u proroqkim knjigama Jeremije i Jezekije odnose na Vavilon

mla eg perioda, tj. govore o vavilonskom ropstvu.

– 13 –

Napokon, Hamurabi je potukao Rimsina i prikljuqio Sumer svome carstvu. Go-
dine 1759. napada svog dojuqeraxnjeg saveznika — Zimrilima. Prema izvorima
dolazi do ruxenja bedema grada od strane Hamurabijeve vojske. Osvajanjem Mar-
ija, Hamurabi je proxirio i potvrdio svoju vlast. Sada mu je dolina Eufrata
bila otvorena i njegova dr ava se prostirala od Alepa (Jahmada). Jedini pros-
tor koji nije podveo pod svoju vlast bio je Exnuna. Me utim, taj problem se
rexio sam od sebe 1755. godine p. n. e. kada je poplava odnela gradske be-
deme i kada se, potom, grad dobrovoljno predao. Posle te predaje Hamurabi
je bez ograniqenja kontrolisao qitavo Me ureqje, va ne trgovinske puteve koji
su prolazili kroz Dvoreqje i ixli ka Maloj Aziji i Levantu. Uzeo je titulu
,,gospodar qetiri strane sveta”. Dok je kod Naramsina ta titula bila vixe
simboliqna, Hamurabi joj daje pun znaqaj.
O dr avnom i druxtvenom poretku Hamurabijeve dr ave svedoqi Hamurabijev
zbornik zakona.

Slabljenje i pad Carstva — Naslednici Hamurabija nisu uspeli da odr e vlast

nad qitavom teritorijom. U vreme Xamsu-Ilune (1749 - 1712) dolazi do us-
tanka u Uru. Predstavnik
I amoritske dinastije Vavilona je uspeo uguxiti ovaj
ustanak, ali ne i onaj koji je izbio u Larsi. Larsa je uspela povratiti teri-
torije na jugu. U ovom gradu uzdigla se nova dinastija — Primorska dinastija
— o kojoj se ne zna mnogo.
U izvorima iz 9. godine Xamsu-Ilune spominju se Kasiti. Za 150 godina
ovo pleme e se nametnuti i vladati Dvoreqjem qak 500 godina. Kasiti, koji
su nastanjivali planine istoqno od Tigra, prodirali su u Mesopotamiju kao
doseljenici, arendatori i najamnici. Nisu bili Semiti. Karakteristike nji-
hove religije ukazuju da su bili bliski Indoevropljanima. Ova qinjenica nav-
odi na zakljuqak da su pre dolaska u Dvoreqje iveli na teritoriji nastanjenoj
Indoevropljanima ili u njihovom susedstvu.
Mari je izgubljen 20. godine posle vladavine Hamurabija. Na prostoru neka-
daxnjeg Marija razvilo se kraljevstvo Hane sa centrom u Terki.
Za vreme poslednje dvojice careva prve vavilonske dinastije propalo je Staro-
vavilonsko carstvo. U vreme vladavine Xamsu-Ditane (1625 - 1595) zadat je
udarac carstvu sa krajnje neoqekivanog prostora. 1595. godine vojska ovog
poslednjeg predstavnika
I amoritske dinastije Vavilona pretrpela je poraz od
vladara dr ave Heta. Naime, u vreme Hamurabijevog uzdizanja uzdi e se i
Hetsko carstvo, koje je procvat do ivelo u
XVI veku p. n. e. pod Murxilixem

I. Ovaj hetski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao do

Vavilona. Naneo je poraz Xamsu-Ditani, osvojio i opljaqkao grad, a potom se
vratio u svoju zemlju. U sukobu sa Murxilixem
I poginuo je Xamsu-Ditana, a
sa njegovom smr u se ugasila
I amoritska dinastija Vavilona.

Kasitska epoha — Sa nestankom amoritske dinastije dolazi do bezvlax a, koje

je iskoristila vojska, uglavnom sastavljena od Kasita. Kasiti su se nametnuli
kao vladari Vavilona, a potom qitavog Me ureqja. Njihova vlast je trajala
500 godina, a njih e smeniti Asirci. Vavilon e se ponovo uzdi i kao mo na
dr ava i sna an grad tek u
VII veku p. n. e., kada se uspostavi vlast Haldejaca.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

– 14 –

5. Z A K O N I S T A R E M E S O P O T A M I J E

Pravni spomenici su:
— spomenici materijalnog prava (zakoni)
— spomenici pravne prakse (ugovori)
— spomenici pravne doktrine (u benici, priruqnici).

Spomenici nepravne sadr ine su:
— natpisi vladara.

5.1. Zbornici zakona stare Mesopotamije

Poznati zbornici zakona stare Mesopotamije su:

1. ovalna ploqica

Potiqe iz ranodinastiqkog perioda. Pripisivana je Urukagini, ali pripada
vremenu njegovog prethodnika Entemene. Osnovni tekst, koji je saquvan u frag-
mentima, sliqan je Urikagininom.

2. Reforme Urukagine

Svrha reforme je da se siromaxni zaxtite od samovolje bogatih. Urukagina je
sproveo socijalne, vojne i administrativne reforme:
— ustao je protiv eksploatacije sirotinje
— vratio privilegije hramu
— zabranio je starexinama da zlostavljaju vojnike i nasilno im oduz-
imaju imovinu pod vidom prodaje.
Ovaj tekst, kao i prethodno navedeni, pripada carskim natpisima.

3. Ur-namov zakonik

Iz perioda vladavine Ur-namija potiqe jedan od najstarijih saquvanih zakono-
davnih spomenika —
Zakoni III dinastije Ura. Saquvani fragmenti su najstariji
primeri pisanog prava. Zakoni predstavljaju pisanu verziju obiqajnog prava.
Prona eni su u vixe verzija u Uru, Nipuru, Siparu i nisu saquvani u origi-
nalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Treba pomenuti da ovaj zakon
predstavlja prelaz od carskih natpisa ka zakonodavnim tekstovima.

4. Lipit-ixtarovi zakoni

Spomenik delatnosti carske administracije u Isinu su zakoni cara Lipit-
ixtara, sastavljeni na sumerskom jeziku. Istra ivanjima je utvr eno da se u
Hamurabijevom zakoniku ponavlja gotovo bez izmene niz qlanova zakona Lipit-
ixtara.

5. Exnunov zakon

Ovaj zakon ime je dobio prema nazivu grada. Saquvane su dve tablice koje se
quvaju u iraqkom muzeju. Prona ene su u blizini Bagdada, a potiqu iz
XX veka
p. n. e.

6. Hamurabijev zakon

Hamurabijev zbornik zakona je najstariji pravni kodeks.

– 15 –

5.2. Hamurabijev zbornik zakona

O zborniku zakona — Najznaqajniji izvor za prouqavanje privrednog i druxtvenog

ivota Starovavilonskog carstva jeste Hamurabijev zakonik.
Godine 1901. francuski arheolog an ak de Morgan pronaxao je u Suzi jednu
ploqu od bazalta ispisanu arhaiqnim klinastim pismom. Tekst ploqe je proqi-
tao izvesni Xeil. To je bio tekst Hamurabijevog zakonika sastavljen za potrebe
hrama u Siparu. U
XII veku p. n. e. jedan elamski vladar preneo je spomenik iz
Sipara u Suzu kao ratni trofej. Ploqa se danas quva u Luvru.

Ploqa je visoka preko 2m. Na vrhu se nalazi reljef sa predstavom cara Hamura-
bija kako stoji pred bogom sunca — Xamaxom. Xamax sedi na prestolu i
predaje zakonik vavilonskom caru. Ploqa je ispisana sa obe strane. Obuhvatala
je 282 qlana, ali poxto je jedan deo ploqe oxte en, izgubljeno je 35 (od 66. do
100.). Te norme mogu se rekonstruisati na osnovu saquvanih glinenih tablica
sa prepisima spornih odredaba.

Zakonik razlikuje tri celine:

1.) uvod
U uvodu car nabraja svoje titule i slavi svoju veliqinu. Ukazuje na razloge
koji su ga nagnali da izda jedan ovakav zakonik — zavo enje pravde u zemlji.

2.) zakonik u u em smislu

— su enje i sudski postupak

— imovinski odnosi i svojina
— brak i porodiqni odnosi

— kriviqno pravo, sankcije za razne vrste telesnih povreda

— posao, usluge

3.) zakljuqak

U zavrxnom delu car nabraja svoje zasluge za narod, priziva blagoslov za one
careve koji budu izvrxavali njegove zakone i obasipa straxnim prokletstvima
one koji ih se ne budu pridr avali ili koji se rexe da ih ukinu.

Kao osobenosti Hamurabijevog zakonika treba, pored ostalog, izdvojiti da je
uglavnom svetovnog karaktera. Religijske elemente nalazimo samo u uvodu, zak-
ljuqku i dokaznim sredstvima (bo ji sud). Interesantan je i naqin formulisanja
pravnih normi. Qlan uglavnom poqinje kondicionalom
Ako neko, a zatim sledi
sankcija.

U modernoj istoriografiji dosta se raspravlja o pitanju odnosa ovog zakonika i
obiqajnog prava koje je do tada postojalo. Jedna grupa istra ivaqa veruje da je
Hamurabijev zakonik potpuno nov zakonski kodeks. Drugi tvrde da je Hamurabi
organizovao grupu pravnika da obrade postoje e zakone gradova i stvore kodeks
koji bi va io za qitavu teritoriju dr ave. Neki qak smatraju da Hamurabi
nije odgovoran za stvaranje zbornika zakona. Zbornik zakona predstavlja samo
zapis obiqajnog prava...

Neke odredbe Hamurabijevog zakona

Slojevi druxtva

1. Muxkenum — Lice zavisno od dvora u ekonomskom smislu. Stepen za-
visnosti nije potpuno jasan. Jedna od pretpostavki je da je muxkenum
bilo liqno slobodno lice koje je u potpunosti izdr avano od dvora.

2. Z(ili V)ardum — Robovi koji su ekonomski i liqno zavisni od vlas-
nika. Nose ig.

3. Avalum — Gra anin (zanatlije, trgovci, qinovnici) koji je ekonomski
i liqno slobodan.

4. Biltum — Liqno slobodno stanovnixtvo koje je radilo na dr avnoj
zemlji i pla alo godixnji porez dr avi delom u srebru, delom u poljo-
privrednom dobru.

5. Ilkum — Skup obaveza (npr. vojna) slobodnih gra ana prema dr avi.

– 16 –

Novac

Ne postoji novac u danaxnjem smislu reqi, ve srebro odre ene te ine. Dobro
ima ekvivalent u srebru i drugom dobru i to zavisi od dogovora sa prodavcem.

Vojna slu ba

Vojna slu ba je obavezna. Svi muxkeni su vojni obaveznici. Bogatiji mogu
odbiti da slu e vojsku tako xto e iznajmiti sirotinju da mesto njih ide u rat.
Po zavrxetku vojnog pohoda vladar vojniku daruje posed kako bi vojnik pre-
hranio svoju porodicu i sebe. Posed nije davan u trajno vlasnixtvo. Sin ga je
nasle ivao samo u sluqaju ako je i on bio veran vojnik.

Polo aj ena u porodici

Zakonita ena, qiji se brak potvr ivao ugovorom, imala je nasledno pravo na
svoj miraz (xekerta) i, pored toga, na jednak deo sa sinovima, ako joj mu ne
bi odvojio poklon (nuduna). K erke, koje se ne bi udale do smrti oca, imale su
pravo na jednak deo sa bra om.

Ropstvo

Rob se postaje:

— ro enjem od roba
— zarobljavanjem u ratu

— prodajom za nadoknadu xtete.

Smrtna kazna, kazna saka enjem, dokazna sredstva

1. Smrtna kazna:
— ubistvom

— bacanjem u vodu
— spaljivanjem

— nabijanjem na kolac
— rastrzavanje stokom.
2. Kazna saka enjem:

— odsecanje ruku
— odsecanje grudi

— va enje oka
— odsecanje uveta robovima.
3. Dokazna sredstva:

— bo ji sud
— zakletva

— svedoci
— pismene isprave: poklon, da ena ne odgovara za dug mu a, pravni
poslovi ortaka.

Najamni rad, preduze a

1. Najamni rad:
— stoqarstvo

— zemljoradnja
— brodogradnja

— zanatstvo.
2. Preduze a:
— gra evinarstvo

— brodogradnja.

Upravna vlast

— kralj — samodr ac i poslanik bogova

– 17 –

— kraljevi qinovnici:

— guverneri, prefekti

— mesne starexine

— vojni obveznici.

Kolektivna odgovornost

— nadoknada xtete, npr. posle pljqke u ataru naselja.

— paxa.

Hamurabijev kodeks i Biblija

qlan 1. odgovara:

— 2. Mojsijeva knjiga 23:1–3

— 5. Mojsijeva knjiga 5:20, 19:16–21

,,Ne svedoqi la no”, ,,Siromahu u parnici njegovoj ne gledaj xto je siromah”,
,,Oko za oko, zub za zub...”.

qlan 8. odgovara:

— 2. Mojsijeva knjiga 20:15

— 3. Mojsijeva knjiga 19:1–3

— 5. Mojsijeva knjiga 5:19, 22:1–4

,,Ne kradi”

qlan 14. odgovara:

— 2. Mojsijeva knjiga 21:16

— 5. Mojsijeva knjiga 24:7

Za kra u (qoveka) kazna je ubistvo.

qlan 21. odgovara:

— 2. Mojsijeva knjiga 22:2–3

Ako lupe ranjen tako da umre, da ne bude kriv onaj ko ga bude ubio; lupe ako
ne plati xtetu, da se proda za svoju kra u.

qlan 24. odgovara:

— 5. Mojsijeva knjiga 21:1

Nepoznati ubijeni da se sahrani o troxku mesta gde je prona en.

qlan 60. odgovara:

— 3. Mojsijeva knjiga 19:23–25

qlan 117. odgovara:

— 2. Mojsijeva knjiga 21:2–11

Pitanje ropstva; du niqko ropstvo u Hamurabijevom zakonu traje 3, a u staro-
jevrejskom 7 godina.

qlan 120. odgovara:

— 2. Mojsijeva knjiga 22:7–9

Pitanje dokaznih sredstava.

qlan 126. odgovara:

— Knjiga o Ruti 3:11, 4:10

Qovek uzima enu svog pokojnog ro aka kako bi podigao ime umrlome i njegovo
nasledstvo.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.

— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

– 18 –

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

– 19 –

6. V A V I L O N S K A K U L T U R A

Znaqaj vavilonske kulture — Pod vavilnskom kulturom podrazumeva se kultura

ju nog Dvoreqja. Ona je nastala u procesu istorijskog razvitka ju ne Mesopo-
tamije, od
IV milenijuma p. n. e. do kraja Starovavilonskog carstva. Os-
nove te kulture qine kulturna dostignu a Sumeraca, koje su usvojili i razvili
Aka ani i kasnije Vavilonci. Ta kultura je postala osnova poznijih kultura
Dvoreqja, asirske i haldejske.

Pismo — (!) Obavezno proqitati deo: Stari Istok, odeljak: Pisma starog Is-

toka.
Jedna od kulturnih tekovina sumerskih naroda bio je pronalazak pisma, koje se
pojavljuje u doba Uruka, ve poqetkom
IV milenijuma p. n. e. Prvo sumersko
pismo bilo je semasiografsko
9

. Najstariji natpisi Dvoreqja koji su doprli do

nas bili su iscrtani na kamenim tablicama ideogramima.
Uslovi ivota, potreba za brzim pisanjem dokumenata doveli su da se, umesto
qitavog predmeta, stanu crtati samo njegovi najkarakteristiqniji delovi, poste-
peno pretvaraju i crte u linearnu xemu. Tako se formira sistem klinastog
pisma.
Klinopis je bio u upotrebi od
III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio po
karakteristiqnim kosim klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim tabli-
cama pomo u drvenih xtapi a, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj xtapi
Grci su nazivali
stilus. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnih
razloga postaju sve vixe nalik kosim klinovima. Razlikujemo qetiri vrste kli-
nova (?).
Sumersko klinasto pismo sa osnovnim elementima sumerske kulture preuzeli su
Aka ani. Zatim je ono prexlo Elamcima, Vaviloncima, Asircima i Hetima.
Znacima klinastog pisma delimiqno su se koristili Feniqani pri stvaranju
svoje prve azbuke. Tako e su ga pozajmili Urarti — narod koji je iveo na
teritoriji Jermenije. Klinasto pismo su usvojili i prilagodili potrebama
svoga jezika Persijanci, prilikom osvajanja Mesopotamije u
VI veku p. n. e.

Religija — Vavilonska religija u onom vidu u kojem se javlja u religioznim

tekstovima III i II milenija, predstavlja sintezu sumerskih i semitskih eleme-
nata. Zbog toga se neka bo anstva javljaju sa dvojnim imenima — semitskim i
sumerskim; ostala bo anstva, koja se pojavljuju pod jednim imenom, poznata su
neka sa sumerskim, a druga sa semitskim nazivima.
Vavilonski panteon broji preko 100 razliqitih bo anstava. Prvo mesto u njemu
zauzimaju ,,veliki bogovi”, koji su prvobitno bili lokalni bogovi krupnijih
centara Sumera i Akada. Takvi bogovi bili su Enlil, vrhovni bog Sumeraca i
bog zemlje, Anu, vrhovni bog Uruka, i Ea, glavni bog Eridu. Jox u
III milenijumu
svextenici su sjedinili ta tri boga u trijadu koja upravlja svetom i odredila
Anuu nebesku vlast, a Eu vlast nad morem i podzemnim vodama.
Pored navedene trijade, postojala je i druga grupa bo anstava. Ona se sasto-
jala od boga sunca Xamaxa (bog Xipara), boga meseca Sina (bog Ura) i dva
zemljoradniqka boga — Tamuza i njegove supruge Ixtar.
Tamuz i Ixtar bili su bo anstva biljnog sveta i plodnosti. Svaka godina
zavrxavala se praznicima smrti i vaskrsenja Tamuza. Ti praznici odr avani
su u vezi sa poqetkom i krajem zemljoradniqke godine.
Kultovi Xamaxa i Sina u seoskim krajevima tako e su bili povezani sa proizv-
odnjom — kult Xamaxa sa zemljoradnjom, a kult Sina sa stoqarstvom. Me utim,
u zvaniqnom panteonu Xamax je preuzeo ulogu boga pravosu a.

9

U semasiografskom pismu jedan pisani znak direktno upu uje na neki pojam ili predmet.

Ovaj sistem se deli na dve kategorije: piktografsko ili slikovno pismo i ideografsko

ili pojmovno pismo, qiji ideogrami bele e i apstraktne pojmove; R. Bugarski, Pismo,

Beograd 1997.

– 20 –

U zvaniqnoj mitologiji boginja Ixtar je povezana sa planetom Venerom i na taj
naqin svextenici su stvorili prvu grupu astralnih bo anstava — Xamax, bog
sunca, Sin, bog meseca, Ixtar, Venera, i Adad, bog oluje.

Posle stvaranja Starovavilonskog carstva na qelo panteona postavljen je Mar-
duk, koji je prvobitno bio samo bog Vavilonaca. Njemu je pripadala titula
Bela, tj. gospodara, koja je ranije pripadala Enlilu. Dakle, svextenici su mu
pridodali funkcije Enlila i Tamuza. U qast Marduka u Vavilonu u prole e
se odr avao praznik nove godine, koji je nazivan Zagmuk.

Vavilonska religija nije obuhvatala samo kultove ,,velikih” i zemljoradniqkih
bogova. U vavilonskom druxtvu negovana su animistiqka verovanja i obredi. Od
tih kultova treba pomenuti: kult duhova reka i kanala, kult doma ih duhova
— quvara domova i kult duhova umrlih.

Kult vladara — Stanovnici vavilonskog carstva verovali su da svaki qovek, bio

on vladar ili najbedniji siromah, ima svog boga zaxtitnika. On se za njega
zauzimao kod drugih bogova i xtitio ga od zlih duhova i duhova pokojnika. Ako
je neko grexan on prestaje da bude ,,bo ji sin”. Njegov bog ga napuxta i ostavlja
ga na milost i nemilost zloduha.

Stanovnici sumerske dr ave poxtovali su svoje vladare kao bogove (Xulgi,
Gimil-sin, Hamurabi). Podizali su im hramove i prinosili rtve.

Knji evnost — Mesopotamske izreke, kao npr. ,,prijateljstvo traje samo jedan

dan, a poslovne veze veqito”, predstavljaju prapoqetak i koren knji evnosti nar-
oda stare Mesopotamije. Njihovo knji evno stvaralaxtvo bilo je u tesnoj vezi
sa verskim shvatanjima. Najqex e su sastavljali epove — pesme o junaqkim pod-
vizima bogova i heroja.

Knji evno stvaralaxtvo stare Mesopotamije mo emo podeliti:

1. Mitologija

— Enuma Elix ili Mit o stvaranju sveta

Stanovnici drevne Mesopotamije spevali su najstariji saquvani ep o stvaranju
sveta. On je dobio naziv po poqetnim reqima ,,enuma elix”, xto znaqi ,,kada je
gore”. Ep je prona en u Asurbanipalovoj biblioteci, ispisan na sedam glinenih
ploqica. On ih uqi da je na poqetku svega postojao samo vodeni haos. Iz vodenog
haosa se postepeno ra aju bogovi, Ea i njegov sin Marduk. Marduk na sebe
preuzima zadatak da se konaqno obraquna sa haosom oliqenim u boginji slatke
vode Tiamat. On je pobe uje u ogorqenoj borbi, a zatim od njenog tela pravi
nebo i zemlju. Marduk potom stvara qoveka koji e se brinuti o bogovima dok
se oni odmaraju. Zatim bogove deli na nebeske i bogove podzemlja
10
.

— Spev o Aguxaji

Ovaj spev nastao je u vreme vladavine Hamurabija (1792-1750). U njemu se opisuje
suparnixtvo izme u boginje rata Ixtar i boginje Saltu. Na molbu Aguxaje bog
mudrosti Ea miri zava ene boginje, ali jedino pod tim uslovom da ljudi saznaju
za novu boginju Saltu, da u njenu qast podignu hramove i prinose joj rtve.

— Ep o Gilgamexu

— Spev o Adapi

Kao i u Epu o Gilgamexu, u Spevu o Adapi provejava misao o veqnom ivotu,
qovekova te nja ka besmrtnosti. Adapa je bio sin i ljubimac boga Ea, koji mu
je dao veliku mudrost, ali ne i veqni ivot. Tako se desilo jednom da se Adapu
pru ila mogu nost da dobije besmrtnost. Bio je pozvan na sud bogu Anuu zbog
toga xto je slomio krila Ju nom vetru. Ea je upozorio Adapu da ne proba vodu i
hranu smrti, koje e mu ponuditi. Na sudu su se za Adapu zauzeli drugi bogovi,
te se Anu smilovao i naredio da se Adapi da voda i hrana ivota. Me utim,
Adapa, se aju i se saveta boga Ea, odbija vodu i hranu, a time i besmrtnost.

10

Nergal je mesopotamski gospodar podzemnog sveta.

– 21 –

— Katabaza (silazak) boginje Ixtar

Ixtar, posle Tamuzove smrti, silazi u podzemni svet kako bi pronaxla samog
Tamuza. Zatoqenje u zagrobnom svetu bogova biljnog sveta i plodnosti — Tamuza
i Ixtar — zaustavlja qitav proces ivota na zemlji. To nagoni bogove da
iz ,,zemlje bez povratka” oslobode Tamuza i Ixtar. Spev se zavrxava opisom
praznika vaskrsenja boga prirode koji umire i ponovo vaskrsava. Ovaj spev sta-
jao je u tesnoj vezi sa religiskom dramom, koja je prikazivala smrt i vaskrsenje
boga Tamuza i koja je izvo ena po hramovima o praznicima toga boga.

2. Dramsko pesnixtvo

— Glavni ciklus vavilonske religijske drame vezan je za kult boga
prirode koji umire i vaskrsava (Stradanje boga Tamuza).

3. Religiozno-filozofsko pesnixtvo

— Spev o stradaju em pravedniku
Ovo pouqna priqa je je bila veoma poznata u drevnoj Mesopotamiji. Ona gov-
ori o qoveku koji se tako texko razboleo da mu molitve vraqeva ne poma u.
Bolesnika napuxtaju svi prijatelji veruju i da je grexan. On na kraju ipak
ozdravi zahvaljuju i Mardukovoj milosti. To se dexava dok ulazi u Mardukov
hram. Nakon toga on ponovo stiqe imovinu, a prijatelji mu se vra aju.

— Razgovor gospodara sa robom

Gospodar je vodio raspusan ivot. Na kraju on se u svemu razoqarao — njemu
su dosadili i rat i lov i ljubav; dosadilo mu je da gradi ku e, smixlja zavere.
Qovek se razoqarao i u bogove.

Likovne umetnosti — U staroj Mesopotamiji od likovnih umetnosti bile su

razvijene vajarstvo i slikarstvo. Vajarstvo i slikarstvo naroda Dvoreqja bilo
je neraskidivo vezano sa njihovim verskim shvatanjem. Izra ivane su kamene
statue bogova, vladara, svextenika, velikaxa. Figure su predstavljene kako
stoje ili sede na prestolu. Quvena je statua Gudee, vladara grada Lagaxa, iz

XXI veka p. n. e. On je predstavljen kako sedi, sa rukama sklopljenim u krilu.

Na glavi ima vladarsku kapu, a donji deo ode e je ispisan klinastim pismom
(himne Ningirsu)
11
.

U muzeju u Iraku quva se jedna statua od bronze. Statua predstavlja glavu
kralja sa krunom starih sumerskih vladara. Pojedini nauqnici tvrde da statua
predstavlja Sargona
I, pojedini Naram-sina. Mada nedostaju oqi, a ima i manjih
oxte enja na celoj statui, ovaj rad smatra se remek-delom antiqke umetnosti
12
.
Stari Sumerci su qesto vajali i kipove ljudi koji se mole. Oni obiqno imaju
duge brade i ruke sklopljene na grudima. Na ovim statuama naroqito su is-
taknute xiroko otvorene oqi.
Izra ivanje reljefa tako e je bilo razvijeno. Umetnici stare Mesopotamije na
reljefima su prikazivali scene iz ratnih pohoda ili lova. Jedan od najquveni-
jih reljefa nalazi se na steli sumerskog-akadskog vladara Naram-sina. Naram-
sin, koga slede vojnici, penje se uz planinu, a neprijatelji padaju pobe eni pod
njegove noge. Njegov lik je nexto ve i od ostalih xto odra ava njegovu vrhovnu
vlast
13
.

Osnovne crte arhitekture u staroj Mesopotamiji bila su masivna monumental-
nost. Kao glavni materijal za izgradnju palata, hramova, grobnica vladara i
velikaxa, stanovnici stare Mesopotamije su koristili opeku. Mesopotamski
hramovi imali su oblik stepenastih kula i nazivali su se zigurati. Herodot
u svome delu opisuje Mardukov hram u Vavilonu. Zigurati su predstavljali
vextaqke planine na qijem vrhu je bilo smexteno svetilixte. Oni su imali
qetvorougaonu osnovu. Spratovi su se su avali odozgo na gore. Me usobno su
bili povezani spoljnim stepenicama.

11

Pogledati odeljak: 2.1. Staroistoqni izvori, Statue Gudee.

12

http://ragz-international.com/akkad and the arts.htm

13

Pogledati odeljak: 2.1. Staroistoqni izvori, Stela Naram-sina.

– 22 –

Svetilixte na vrhu zigurata slu ilo je kao opservatorija. Najpoznatiji hram
nalazio se kod grada Ura. Podignut je
III milenijuma p. n. e. u qast boga
meseca. Od njega su saquvani samo ostaci, koji pokazuju da je imao 4 sprata.
Do svetilixta na vrhu stizalo se jednim dugim stepenixtem sa prednje strane
zigurata. Ono je izme u prvog i drugog sprata prolazilo kroz monumentalnu
kapiju. Do prvog sprata moglo se do i i manjim stepenixtem sa leve i desne
strane. Na sz. strani zigurata nalazila se kuhinja u kojoj su pripremani obroci
za boga meseca. Pokraj zigurata nalazilo se skladixte hrane, ku a vrhovne
svextenice i kraljevska palata.

Narodi stare Mesopotamije nisu stvorili onakva sjajna umetniqka dela kao
stari Egip ani. Ta relativna zaostalost staromesopotamske umetnosti ob-
jaxnjava se u izvesnoj meri time xto su na teritoriji Mesopotamije ivela
razna plemena, koja su me u sobom vodila stalnu borbu za prevlast nad qitavom
zemljom.

Poqeci nauqnih znanja

Astronomija — Temelje ove nauke koja se bavi prouqavanjem svemira postavili

su narodi drevnog istoka, pre svih Sumerci i Vavilonci. Njihovi svextenici
su sa vrhova zigurata posmatrali i izuqavali kretanja nebeskih tela. Qitavo
nebo podelili su na velike oblasti, tj. puteve, po uzoru na zemaljska kraljevstva.
Na te puteve smestili su sve zvezde i planete koje su mogli da vide. Sastavljali
su spiskove staja ih zvezda i oznaqavali njihovu udaljenost od zemlje.

Poqetkom II milenijuma vavilonski astronomi odvojili su od nepokretnih zvezda
pet planeta, koje mi sada nazivamo rimskim imenima — Veneru, Mars, Jupiter,
Merkur i Saturn.

Kalendar — Vavilonski kalendar bio je zasnovan na meseqevim menama; jedan

mesec trajao je od jednog do drugog pojavljivanja mladog meseca. Svaki mesec
imao je trideset dana, a jedna godina dvanaest meseci, tj. 360 dana. Zbog toga
je dolazilo do neslaganja sunqeve i kalendarske godine. Posle izvesnog vre-
mena praznici, vezani za zemljoradnju, padali su u pogrexno doba. Razlika je
nadokna ivana ubacivanjem me umeseca na kraj prvog ili drugog polugodixta,
koji su nazivali imenom prethodnog meseca.

Ovom prilikom pomenu emo da su sunqev qasovnik izmislili Vavilonci. Traja-
nje dana i no i Vavilonci su odredili na dvanaest qasova; kasnije su qas poqeli
da dele na 60 minuta, a minut na 60 sekundi. Herodot svedoqi da su Grci
preuzeli od Vavilonjana sunqani qasovnik.

Matematika —Narodi drevnog istoka dali su prvi podstrek razvoju matem-

atike. Matematika, posebno geometrija, bila im je neophodna za izgradnju slo-
ene mre e kanala za navodnjavanje, za merenje parcela i odre ivanje granica
izme u poseda nakon poplava. Znali su da sabiraju, oduzimaju, mno e i dele.
Znali su da izraqunavaju povrxine i zapremine geometrijskih tela i slika. U
mnogim mesopotamskim tekstovima saquvane su qitave zbirke zadataka, koje su
oqigledno slu ile za ve banje i uqenje matematike.

Vavilonci su razradili seksagezimalni sistem raqunanja.

Medicina — Prvi podstrek razvoju medicine dali su Egip ani i narodi drevne

Mesopotamije. Jox u Hamurabijevo doba vavilonska se medicina delila na
specijalne grane — na hirurgiju, leqenje bolesti oqiju i na veterinu. Anato-
mija, pak, bila je veoma slabo razvijena. Lekari su kod odre ivanja simptoma i
postavljanja dijagnoza razlikovali samo glavne organe, npr., srce, jetru, bubrege.
U jednom medicinskom priruqniku iz Mesopotamije, koji je poznat pod imenom
,,Ako isterivaq zlih duhova dolazi u ku u pacijenata”, pored ostalih bolesti,
opisani su simptomi utice.

– 23 –

Leqenje pomo u raznih lekova kombinovano je sa magijom. Na xiroku primenu
vode i ulja u medicini ukazuje to xto je req ,,lekar” u doslovnom prevodu znaqila
,,onaj koji poznaje vodu” ili ,,onaj koji poznaje ulje”, xto je jednim delom vezano
za xiroku primenu vode i ulja u religiozno-magiskom kultu.
Pokroviteljkom medicine smatrana je boginja Ninhursag, koja je stvorila osam
ni ih bogova, koji su smatrani leqiocima raznih bolesti usta, oqiju, rebara...
Bolest nastaje zbog zlog uticaja r avih demona. Radi borbe protiv njih pri-
begavalo se pomo i boga Ninurte i njegove ene, boginje Guli, koja o ivljava
mrtvog. Dalje, pokroviteljima medicine smatrani su bog Ninazu i njegov sin
Ningixzida, qiji se simbol — zmija koja obavija ezlo — saquvao kao medicin-
ski ablem sve do naxih dana.

Xkole —U staroj Mesopotamiji xkole su se nalazile pri hramovima i bile su

rezervisane za mali broj ljudi. U tim xkolama vaspitavani su i spremani za
svoj budu i poziv pisari, koji su istovremeno bili i svextenici. Te su xkole
pru ale opxte i specijalno obrazovanje. Opxte obrazovanje podrazumevalo je
uqenje pisma i jezika starih Sumeraca i Semita Akada, elementarna znanja
iz oblasti aritmetike, geometrije i astronomije, kao i vextinu proricanja
budu nosti po zvezdama (astrologija) i vextinu gatanja po jetri. U sistem
specijalnog obrazovanja spadalo je prouqavanje teologije, prava, medicine i
muzike. Sistem predavanja se ograniqavao na nastavnikova pitanja i uqenikove
odgovore, prevoda sa jednog jezika na drugi... Prilikom iskopavanja u Mari
na ena je jedna xkolska prostorija.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

— S. Ferjanqi , R. Mihaljqi , Istorija starog veka, Obrazovni komapkt
disk, Beograd 1999.

– 24 –

D O D A T A K

Ep o Gilgamexu

Sumerske poeme o Gilgamexu

— Gilgamex i Agga od Kixa
Agga, vladar Kixa, tra i od Gilgamexa, vladara Uruka, da ga prizna gospo-
darom qitavog Sumera. Poxto se Gilgamex nije potqinio zahtevu, Agga je opseo
Uruk. Premda se u poqetku qinilo da je ratna sre a naklonjenija Aggi, Gil-
gamex na kraju ipak pobe uje, a u njegovu qast narod peva pohvalnu pesmu.
Znaqaj ove poeme za nastanak Epa o Gilgamexu je xto zbivanja nisu vezana za
bo anstva i glavnu req vode smrtni ljudi.

— Gilgamex i zemlja ivota
Opisuje Gilgamexov pohod na Humbabu, quvara kedrove xume u planinama Lib-
ana. Poema nastaje u vreme kad Sargon
I (XXIV vek p. n. e.) i njegovi naslednici
preduzimaju pohod u Malu Aziju, Siriju i Palestinu radi dobavljanja kedrovine
i srebra.
Ova sumerska poema u mnogome je poslu ila kao predlo ak
II, III, IV, V i VII
pevanju akadske poeme o Gilgamexu.

— Gilgamex i Nebeski bik
Sadr aj ove poeme je ljubav boginje Inanne (Ixtar) prema Gilgamexu kome
obe ava sve mogu e darove i milosti; odbijanje ponude i sramota, te borba
Gilgamexa sa Nebeskim bikom, koga Inanna xalje na grad Uruk.
Navedena sumerska poema, uprkos mnogim razlikama, u osnovnom prikazu radnje
veoma je sliqna
VI pevanju Epa o Gilgamexu.

— Gilgamex, Enkidu i donji svet
Drugi deo ove poeme, u doslovnom prevodu sa sumerskog na akadski jezik, qini

XII pevanje Epa o Gilgamexu, ninivske verzije.

— Predanje o potopu
Sumersko predanje o potopu nema veze sa sumerskim legendama o Gilgamexu.
Ovo predanje deo je pripovesti koja govori o deifikaciji Ziusudre, pobo nog
vladara koji osluxkuje glas bogova. Tako Ziusudri jedan od bogova otkriva
njihovu odluku da unixte qoveqanstvo savetuju i mu da sagradi veliku la u i
u nju stavi po par od svega ivoga, xto on i qini.
Autor Epa o Gilgamexu u
XI pevanju preuzima samo priqu o potopu izostavlja-
ju i uvodni deo poeme u kojoj se govori o stvaranju qoveka, biljaka i ivotinja,
postanku kraljevstva i o prepotopskim kraljevstvima.

— Gilgamexova smrt
Ova poema sadr ajem odgovara delovima
IX, X i XI pevanja Epa o Gilgamexu u
kojima Gilgamex traga za veqnim ivotom.

Sadr aj Epa

— Tabla I: sadr i uvodni deo epa u kome autor Gilgamexa predstavlja
kao sveznaju eg i svevide eg i pripisuje mu gradnju grada Uruka
14
.

14

,,Veliqina i sjaj Gilgamexova rodna grada poqinje se ukazivati sredinom XIX veka

zahvaljuju i iskopavanjima Loftusa, qlana tursko-persijske pograniqne komisije, da bi

punim svetlom zasjala tokom dvadasetih i tridesetih godina dvadesetoga veka kad je Ne-

maqko druxtvo za Bliski istok preduzelo velika iskopavanja”. Gilgamex, Sumersko-

akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao

dr Marko Vixi , Beograd 1998, 104.

– 25 –

U daljem izlaganju saznajemo da je Gilgamex dve tre ine Bog i jednu
tre inu qovek. Svoje dane on provodi u razvratu i ugro ava slobodu
drugih stanovnika grada Uruka. Stoga, narod u pomo poziva Aruru,
majku Bogova, da stvori bi e dovoljno mo no da se suprostavi Gil-
gamexu, kojeg je pak ona tako e stvorila. Tako Aruru, zamislivxi u
svom srcu priliku Anua
15

, iz gline stvara Enkidua. Svoje prve dane
Enkidu provodi sa divljim ivotinjama i kako je u pustinji daleko
od civilizacije, on i usvaja ponaxanje ivotinja. Poxto je straxni
Enkidu ometao posao lovcima, Gilgamex je k’ njemu poslao bludnicu
koja je svojim telesnim qarima trebala uvesti Enkidua u civilizovani
svet. Enkidu spoznavxi bludnicu, postaje fiziqki slabiji, ali mu-
driji. Sada ivotinje Enkiduu vixe nisu verovale i stale su be ati
od njega. Obeshrabren njihovim odbijanjem, pristaje da napusti stepu i
da se pridru i bludnici na njenom putu u Uruk. U me uvremenu Gil-
gamexova majka Ninsun
16

tumaqi snove svoga sina da e uskoro na i

mo noga prijatelja.

— Tabla II: Pevanje poqinje time kako bludnica nastoji Enkidua uvesti
u civilizovani ivot. Vodi ga pastirima gde se on uqi hraniti hle-
bom, napijati pivom, odevati i mazati uljem telo. Dok je vreme provo-
dio kao stra ar pastirima, doxao mu je qovek iz grada ale i se na
raspusnost vladara Uruka — Gilgamexa. Napokon Enkidu, zajedno sa
bludnicom, sti e u Uruk. Prvi put se G. i E. susreli kada je Gil-
gamex eleo posetiti svoju ljubavnicu i kada mu je na tom putu Enkidu
prepreqio put. Tada su se dograbili ko bikovi i iz ove tuqe, koja
bejaxe nerexena, izrodilo se prijateljstvo. Poxto je jedno vreme be-
sposlen iveo u gradu, Enkidu se stade jadati svome prijatelju kako
mu snaga slabi. Gilgamex predla e da odu u kedrovu xumu, naseku
drva, ubiju ozloglaxenog gospodara xume Humbabu i da sa sveta izg-
naju svo zlo. Enkidu i nije mnogo zadovoljan zamisli, napominju i ko-
liko je Enlil naqinio Humbabu zaista straxnim: mo e prouzrokovati
zemljotres, erupciju vulkana, potop, oluju. Gilgamex ne odustaje lako
od svoje zamisli. Veruju i da je qovek kratkoveqan i da je mogu e os-
taviti dubok trag u svesti budu ih pokolenja samo kakvim velelepnim
delom, on se rexava na ubistvo Humbabe. Poxto je Enkidu napokon
pristao, sledi kovanje dostojnog oru ja: maqeva i sekira. Pre nego xto
e krenuti pravac Livana, odluqili su da quju savete starexina.

— Tabla III: Ova pesma poqinje savetima starexina, koje preporuquju Gil-
gamexu da se stavi pod zaxtitu Xamaxa i Lugulbande
17

i Enkiduu da,
kao poznavaoc puta, bude predvodnik. Poxto ju je sin upoznao sa svojom
idejom i zamolivxi je da se zauzme kod Xamaxa, Ninsun se popela na
vrh svog zigurata i pomolila.

— Tabla IV: Opisuje dugo putovanje i zgode xto ih oba junaka do ivljavaju
na putu do kedrove xume, stanixta Humbabe. Xamax u snovima, koje
tumaqi Enkidu, predskazuje Gilgamexu na sre an ishod njihova puta.
U jednom trenutku Enkidu se ali na slabost, ali ga Gilgamex bodri
da nastave put.

— Tabla V: Dolazak G. i E. u kedrovu xumu, stanixte bogova, presto
boginje Ixtar kao gospodarice mrtvih. Posle kratke opqinjenosti xu-
mom, stali su se i drve e xto je naljutilo Humbabu. Doxlo je do

15

Bog - pokrovitelj grada Uruka

16

Smatrana je boginjom mudrosti i enom heroja Lugalbande. Imala je svoj hram, Egal-

mah (Veliki dvor), u Uruku

17

Tre i vladar prve poslepotopske dinastije iz Uruka, smatran Gilgamexovim ocem i

uzorom.

– 26 –

sukoba u kojem su G. i E. prevladali zahvaljuju i vetrovima boga Xa-
maxa: pexqani, severni, arki, studeni... Humbaba je molio da mu
poxtede ivot. Iako je Gilgamex smatrao da najpre treba likvidirati
sedam svetlosnih zraka
18

, posluxao je Enkidua da prvo ubiju gospodara
a tek kasnije slu inqad. Tako je Enkidu smaknuo quvara xume, kojeg
su se bojali i Liban i Sirija. Smaknuvxi Humbabu, junaci naseku
kedrove, operu se u Eufratu, preobuku i krenu put Uruka.

— Tabla VI: Po dolasku u Uruk u Gilgamexa se zaljubljuje razvratna
boginja Ixtar, moli ga da joj bude mu i obe ava kraljevski presto
i bogate darove. Gilgamex odbijaju i podse a boginju na brojne njene
ranije mu eve, koje je prevarila i proklela: lava, konja, quvara koza.
Zbog nanesene uvrede, Ixtar u znak osvete na Uruk xalje Nebeskog
bika, kojeg je na njeno navaljivanje nerado stvorio njenzin otac, bog Anu.
Naime, Ixtar je pretila da e podi i mrtve da jedu ive. Nebeskog
bika, koji je harao u Uruku, usmrtili su G. i E. Kada je Ixtar elela
prokleti Gilgamexa xto njenog bika ubi, Enkidu joj u lice baci isqu-
pani rep tog bika. Sledi terevenka u gradu. Gilgamex sebe i svog
prijatelja uznosi nad bogovima.

— Tabla VII — Enkidu usnu san. Poxto se probudio, san je prepriqao
svome prijatelju Gilgamexu: Bogovi su se sastali na ve u i zahtevali
Gilgamexov ivot jer je ubio Humbabu i Nebeskog bika. Me utim, kako
je Gilgamex bio zaxti en od strane boga-sunca Xamaxa, odnosno Utua,
bogovi su odluqili da mesto Gilgamexa Enkidu mora umreti. Poxto
je presuda pala na Enkidua, on se texko razboleo. Gilgamex je svojim
molitvama pokuxao da umilostavi bogove da promene svoju odluku, ali
od toga ne bexe nixta. Gnevan zbog nenaklonjene sudbine, Enkidu je
stao kleti lovca-pastira koji mu bludnicu posla, a zatim i samu blud-
nicu koja ga je uvela u civilizaciju, upoznala sa Gilgamexom i dovela
do smrti. Me utim quvxi razumne reqi Xamaxa, Enkidu menja svoj
stav i stade blagosiljati bludnicu xto ga je upoznala sa Gilgamexom i
tako ga uqinila sre nim. Enkidu potom u snu do ivljava viziju smrti,
odnosno donjeg sveta, a zatim svom pobratimu Gilgamexu priqa kako je
,,u ku i, iz koje niko ne izi e, ko u nju u e” video nekdaxnje kraljeve,
svextenike, Etanu, legendarnog vladara Kixa, Erex-ki-gal, gospodar-
icu donjeg sveta i enu Nergala, Belit-xeri, jednu od boginja donjeg
sveta i zapisniqara bogova u njemu... Enkidu poxto je nekoliko dana
bolan le ao, umire.

— Tabla VIII — Opisuje se Gilgamexovo oplakivanje i obred sahrane
druga Enkidua.

— Tabla IX — Sam Gilgamex je zbog gubitka svog najboljeg prijatelja
bio ophrven patnjom i odbijanjem qinjenice da je Enkidu zaista mr-
tav. Napokon, poxto ga je sahranio ,,s lijeva u domu svom”, napustio
je Uruk i obuqen u lavlju ko u otixao u stepu. Gilgamex postaje sves-
tan da e i sam jednog dana umreti. Poxto se uplaxio, odluqio je da
poseti Utnapixtima
19

, sina Ubar-tutu20

. Da bi stigao do Utnapix-
tima, koji ivi na ostrvu po imenu Dilmun, a koje se nalazi na mestu
gde Sunce izlazi svaki dan, Gilgamex je morao biti spreman na naporno
putovanje. Stoga on no u prolazi kroz planinske prevoje i ubija lavove.

18

sedam svetlosnih zraka jesu sedam duhova quvara xume koji Humbabi daju bo ansku

snagu

19

,,Onaj koji je naxao ivot” — spasitelj qoveqanstva po akadskoj pripovesti o potopu,

vladar prepotopskog grada Xurupaka; pre iveo je potop i stekao veqni ivot na ux u

reke gde se verovatno nalazio vrt bogova.

20

Jedini prepotopski vladar Xurupaka koga navodi Sumerska lista careva.

– 27 –

Dolazi pred planine Maxu. Planine-blizanci Maxu nalaze se na kraju
sveta pru aju i se od zapadnog do istoqnog obzorja. Bog-sunce svakog
dana uveqe na njenom zapadnom delu zalazi, a na istoqnom delu jutrom
izlazi
21

. Gilgamexu prolaz dozvoljavaju ljudi -xkorpije22

, koji quvaju

ulaz u planinu. Dalje Gilgamex se probija kroz dvanaest konaka23

i

sti e pred ovozemaljski vrt bogova.

— Tabla X — Gilgamex sti e do vrta bogova, koga quva Sabitum Siduri,
a koju je Xamax spustio na rang peharnice bogova. Ona mu pru a
sklonixte i savetuje ga da prihvati ljudsku sudbinu i da u iva u iv-
otu dok jox mo e. Me utim, poxto Gilgamax insistira na tome da
na e Utnapixtima, ona mu otkriva da ga la ar Uxarnabi mo e pre-
vesti preko Mora, Okeana i Vode smrti do ux a gde ivi Utnapix-
tim. Poxto je po savetu Uxarnabija naqinio la u od 120 stabala,
Gilgamex, zajedno sa Uxarnabijem, se otisnuo na More smrti. Posle
tri dana uxli su u Vode smrti. Napokon, Gilgamex, klonuo od umora,
prljava tela i rasqupane kose s la arem Uxarnabijem sti e do Ut-
napixtima ele i da odgonetne tajnu ivota. Susret sa Utnipixtimom
poqinje govorom u kome Utnapixtim predoqava suxtinu i prolaznost
ovozemaljskog ivota.

— Tabla XI — U jedanaestom pevanju opisuje se predanje o potopu koje
kazuje Utnapixtim. Neko Utnapixtim je iveo u Xurupaku, gradu na
obali Eufrata. Jednog dana bogovi, pored ostalih Anu, Enlil, Ninurta
i Ea, odluqixe da poxalju potop. Bog Ea, budu i naklonjen Utnapix-
timu, otkrio mu je nameru bogova i savetovao ga da sagradi la u u koju
e smestiti sve ivo. Da narod
24

ne bi prozreo nameru bogova, Ut-
napixtim, kao razlog za gradnju la e, je naveo da ga pokrovitelj grada
Xurupaka, Enlil, ne voli, te da stoga la om eli otploviti u zemlju
Ee. Poxto je sagradio barku, u nju smestio sve ono xto je eleo, a potom
se i sam ukrcao, sti e straxna oluja i potop. Odjednom bogovi se up-
laxixe svoga dela, te pobegoxe na nebo Anuu. Ixtar, a s njome i drugi
bogovi, stadoxe plakati xto unixtixe ljudski rod. Posle sedmog dana
oluja je prestala. Utnapixtimova la a pristala je uz planinu Nisir
25
.
Kada je saznao da je Utnapixtim izbegao sudbinu drugih ljudi, Enlil
se sukobio sa bogom Ea. Ipak na kraju, uvidevxi da je pogrexio, Enlil
je blagosiljao Utnapixtima i njegovu enu, podario im veqni ivot i
kao stanixte im izabrao ux e reka
26

. Ispriqavxi kako je stekao besm-
rtnost, Utnapixtim se nagodio sa Gilgamexom: dobi e ivot veqni ako
xest dana i sedam no i ne spava. Me utim, Gilgamex je istog qasa zas-
pao. Da je spavao sedam dana Gilgamexu kao dokaz Utnapixtim pru a
sedam hlebova, koje je Utnapixtimova ena ispekla, jedan hleb za jedan
dan koji je prespavao. Nije bilo vixe nade da e Gilgamex postati be-
smrtan. Utnapixtim je potom poslao Gilgamexa da se preobuqe, sredi
i vrati u svoju zemlju. Sa Gilgamexem je otpravio i nelojalnog la ara
Uxarnabija. Ali na enin zahtev, dok jox nisu otplovili, Utnapixtim
Gilgamexa upoznaje sa cvetom veqne mladosti, koji je le ao na dnu Vode
smrti. Gilgamex otkriva gde se nalazi cvet mladosti i bere ga. Ali,
avaj, jednom prilikom dok se Gilgamex kupao, zla zmija krade cvet, a
za sobom ostavlja samo svoju koxuljicu. Na kraju Gilgamex spoznaje da

21

Ova planina se qesto predstavlja na cilindriqnim peqatima.

22

Qudovixta koje je iznedrilo pramore oliqeno u boginji Tiamat. To su poluljudi-

poluzmajevi sa repom xkorpije.

23

Uskrsnu e duxe iz mraka u svetlost.

24

Mesopotamsku grad-dr avu kao politiqku organizaciju saqinjavali su: narodna skupx-

tina, alu, vojska, ummanu i savet starexina, xibatu.

25

Nalazi se na zapadu iranskog lanca planina; ponekad se poistove uje sa planinom

Ararat, sz. od jezera Van.

26

Tajanstveno mesto na kraju sveta gde se u bezdan survavaju vode okeana

– 28 –

je smrt qovekov usud od koga se mo e izbaviti jedino qasnim, spomena
vrednim delima kod budu ih naraxtaja. Stoga, on, na samom kraju ovog
pevanja, i pokazuje Uxarnabiju bedeme Uruka, koje je neko dao da se
sagrade.

— Tabla XII — Dvanaesto pevanje opisuje Gilgamexovu molbu bogovima da
puste Enkiduovu senku iz donjeg sveta. Nergal, na posredovanje boga Ea,
puxta Enkiduovu senku, koja Gilgamexu opisuje prilike u donjem svetu.

Literatura:

— Gilgamex, Sumersko-akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio
i preveo, komantare i pogovor napisao dr Marko Vixi , Beograd 1998.
http://www.nvcc.edu
* Diane Thompson, Gilgamesh Study Guide
http://www.wsu.edu/ dee/MESO/GILG.HTM
* Richard Hooker, Gilgamesh
http://www.hist.unt.edu/Gilgamesh on the Web

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

– 29 –

Xegan Marija

ISTORIJA FARAONSKOG EGIPTA

– 1 –

HRONOLOGIJA

Qitava se istorija oslanja na nekakav hronoloxki okvir. Grade i
hronologiju starog Egipta, moderni egiptolozi kombinuju tri pristupa: 1)
pristup apsolutne hronologije, 2) pristup relativne hronologije i 3) radio-
metrijski pristup.

Apsolutna hronologija — Apsolutna hronologija podrazumeva precizno datovanje

doga aja iz proxlosti godinom ili datumom koji odgovara naxem sistemu raqu-
nanja vremena.

Apsolutni datumi za Egipat nisu precizni i dobro utvr eni s obzirom sa koliko
materijala raspola emo.

Izvori — Kao izvore za utvr ivanje apsolutne hronologije treba pomenuti one

tekstove u kojima se pominju astronomske pojave (pomraqenje sunca, prolazak
komete), a koje se mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, egipatski
svextenici su u nekoliko navrata zabele ili taqno pojavljivanje zvezde Sirijus.
Ovo je danas osnova za rekonstrukciju egipatskog kalendara. Vixe o tome pixe
Ijan Xo:

...Saquvani zapisi o posmatranju helijaqkog izlaska
zvezde Sirijus slu i... kao osnova za rekonstrukciju egipa-
tskog kalendara i kao karika bitna za njegovo povezivanje s
hronologijom u celini.

Boginja Sopdet... bila je personifikacija ,,pasje zve-
zde”, koju su Grci nazivali Seirios (Sirijus). Obiqno je
prikazivana kao ena sa zvezdom na glavi, mada je na najstarijoj
predstavi, na ploqici od slonovaqe iz doba kralja 1. dinastije
era... na enoj u Abidosu, po svemu sude i prikazana kao krava
koja sedi, s biljkom me u rogovima. Budu i da je u faraonskom
pismu predstava biljke korix ena kao ideogram qije je znaqenje
,,godina”, Egip ani su mo da jox poqetkom tre eg milenijuma
povezivali izlazak Sirijusa s poqetkom solarne godine...

(Oksfordska istorija starog Egipta)1

Egipatski kalendar — Dakle, poqetak godine u starom Egiptu vezivan je za dve

pojave: uzdizanje zvezde Sirijus, koja se nalazi u sazve u canis maior, i poqetak
plavljenja reke Nil. Svextenici faraonskog Egipta utvrdili su da se poqetak
godixnjeg izlivanja Nila poklapao sa pojavom Sirijusa na nebu. Prema izlivanju
reke Egip ani su razlikovali tri sezone:

I sezona jeste doba poplava, koje traje od 17. juna do 15. novembra.

II sezona obuhvata zimsko doba, koje traje od 15. novembra do 15. marta.

III sezona jeste doba suxa, koje traje od 15. marta do 17/19. juna.

Egipatska godina je trajala 12 meseci, tj. 365 dana, a poqinjala je danom kada
je
sopdit izlazio na istoqnom obzorju. Izostavljanjem qetvrtine dana, egi-
patska godina se nakon qetiri godine pomerala za jedan dan. Zbog ove grexke u
raqunanju dan poplave Nila se sve vixe i vixe udaljavao, te se u jednom trenutku
Nova godina oqekivala krajem jula, poqetkom avgusta. Nauqnici su utvrdili da
se egipatska godina poklapala sa sunqevom na svakih 1460 godina.

Relativna hronologija — Relativna hronologija podrazumeva pridr avanje sis-

tema i naqina raqunanja vremena one civilizacije qija nas istorija zanima.

1

Ijan Xo, Uvod, prevela Marina Adamovi Kulenovi , Oksfordska istorija starog

Egipta, Clio, Beograd 2004, 22 - 23.

– 2 –

Izvori — U starom Egiptu va ni verski i politiqki doga aji nisu datovani

prema broju godina koje su protekle od nekog odre enog istorijskog trenutka.
Na primer, u najstarijem periodu egipatske istorije doga aji su datovani prema
vremenu koje je proteklo od poslednjeg popisa stoke (
hesbet), a sitna i rogata
stoka se popisivala na svake dve godine. Datovanje prema vladavini faraona
usvojeno je tek od vremena pete dinastije. Stari Egip ani su kraljevo stupanje
ne presto gledali kao nov poqetak. Moderni egiptolozi se prilikom prouqavanja
ove vrste datiranja doga aja suoqavaju sa dva problema. Sa jedne strane, fara-
oni su imali nekoliko imena, na primer, jedno su dobijali kada se rode, jedno
kada do u na presto... Ni sami Egip ani ih svojevremeno nisu mogli identi-
fikovati. Sa druge strane, u jednoj godini mogla su se smeniti dva faraona.
No, kako bilo, osnovni izvori za prouqavanje relativne hronologije faraonskog
Egipta su tzv. liste kraljeva i Manetonova
Egiptika (Aegyptiaca).

Liste kraljeva — Poxto su vodili raquna o precima i da se njihovi kultovi ne

bi zaboravili, Egip ani su sastavljali spiskove predaka i vladara. U takvim
spiskovima bele ena su imena od mitskih perioda, a negde su se qak i upisivale
godine vladanja. Ovom prilikom navex emo danas najznaqajnije liste vladara.
Iz perioda Starog carstva izdvajamo Kamen iz Palerma. Mada ovakvi izvori
iz vremena Srednjeg carstva do danas nisu prona eni, period Novog carstva
obiluje: Torinski carski papirus, kraljevski spisak iz Abidosa, spisak iz
Sakare, spisak iz Karnaka...

Kamen iz Palerma — Kamen iz Palerma je bazaltna stela iz doba V dinastije.

Ve i fragment se danas quva Arheoloxkom muzeju u Palermu na Siciliji, dok
manji fragmenti u Egipatskom muzeju u Kairu i u okviru Pitrijeve zbirke na
univerzitetu u Londonu. Prvobitno je stela bila visine preko 2
m i xirine
preko 0,6
m. Budu i da je tekst urezan na obe strane stele, pretpostavlja se
da je bila postavljena na vidnom mestu u jednom od hramova. Me utim, o njenom
poreklu ne znamo nixta.

Tekst Kamena iz Palerma nabraja letopise kraljeva
donjeg Egipta, poqinju i od hiljada godina tokom kojih su, kako
se pretpostavljalo, vladali mitski kraljevi i sti u i do vre-
mena boga Horusa, za koga se veli da je darovao presto kralju-
qoveku Menesu. Potom se navode kraljevi-ljudi do pete dinas-
tije...

(Oksfordska istorija starog Egipta)2

Ve i fragment, onaj iz Palerma, podeljen je sa obe strane na trake, od kojih
je svaka podeljena na pravougle odeljke sa hijeroglifskim podacima. Svaki
odeljak je od prethodnog bio odvojen znakom za godinu. U odeljku su navedeni
ime vladara, pra eno imenom majke i kratak spomen najva nijih doga aja. Is-
pod svakog od ovih odeljaka, u manjem pravougaonom prostoru, bele en je vodostaj
Nila u jednoj godini, a mere su: lakat, pedalj, dlan i palqevi.

U prvom redu ve eg fragmenta navedena su samo devet imena predinastiqkih
kraljeva. Vladari na spomeniku nose crvenu krunu Donjeg Egipta, xto pokazuje
da su u pitanju vladari iz vremena pre ujedinjenja carstva. Na fragmentu iz
Kaira vladar nosi i belu i crvenu krunu, xto se odnosi na vreme u kome je ve
doxlo do ujedinjenja. Naime, spisak poqinje vladarima sa belom krunom, potom
crvenom i napokon sa belom i crvenom.

Torinski carski papirus — Torinski carski papirus potiqe iz vremena Ramzesa

II, predstavnika XIX dinastije. Na ovom papirusu zabele eno je preko 300

vladara. Spisak poqinje bogovima i polubogovima, kada zemljom vladaju Oziris,

2

Isto, 15.

– 3 –

Izida... Imena vladara-ljudi poqinju imenom Menesa, ujedinitelja carstva.
Spisak se nastavlja imenima vladara srednjeg i novog carstva. Samo na ovom
papirusu pored imena vladara, navedene su i godine vladavine, a negde qak i
meseci i dani. Ovaj izvor se danas quva u Egipatskom muzeju u Torinu.

Kraljevski spisak iz Abidosa — Ovaj spisak, urezan na zidu hrama u Abidosu koji

su podigli Setija I i Ramzes II, sadr i 76 vladarskih imena. To su imena samo
vladara
VII i VIII dinastije. Kako nisu svi preci slavni niti po eljni, neka
imena su izbrisana sa liste predaka (damnatis memoriae).

Spisak iz Sakare — Sakara je nekropola koja se koristila jox od vremena Starog

carstva sve do ptolemejevskog perioda (III vek p. n. e.). Nalazi se u blizini
Memfisa i Gize. U grobnici qinovnika Teneria prona en je spisak vladara
koji sadr i 47 imena.

Spisak iz Karnaka — Spisak sadr i 50 imena vladara XIX dinastije.

Manetonova Egiptika — Maneton iz Egipta je iveo u III veku p. n. e. On je

bio grqki istoriqar i vrhovni svextenik u Heliopolisu. Za potrebe Ptolemeja

II Filadelfa, sastavio je spisak faraona poqev od mitskih vremena. Mane-

ton je vladare grupisao prema dinastijama, a same dinastije u xire celine, na
carstva. Zahvaljuju i njegovoj podeli na Staro, Srednje i Novo carstvo, ova
periodizacija je i danas aktuelna u Egiptologiji. Manetonova
Egiptika danas
nije saquvana. Mi je poznajemo zahvaljuju i naporima nauqnika koji su je rekon-
struisali na osnovu spisa Josifa Flavija i hrix anskih hronografa, pored
ostalih, Salvija Julijana Afrikanca i Eusebija.

Radiometrijska hronologija — Radiometrijska hronologija podrazumeva merenje

radioaktivnosti raspada ili akumulacije kako bi se odredila starost nekog
predmeta ili organskog ostatka. Rezultat ove metode dat je u rasponu datuma.

Hronoloxki problemi

Neki problemi s kojima se suoqavamo u egipatskoj hro-
nologiji ve su pomenuti, poput mogu e zbrke u pogledu veze
izme u astronomskih posmatranja i pojedinih datuma, nepouz-
danog znanja o tome koja su se savladarstva zbila (ako ih je
uopxte bilo) i pretpostavke da su Egip ani u faraonskom raz-
doblju i kasnije uvek datirali doga aje prema vextaqkoj ,,lu-
taju oj” gra anskoj godini od 365 dana, koja se retko poklapa
sa stvarnom solarnom godinom.

Postoji, naravno, i niz drugih istorijskih problema
poqev od nepouzdanosti izvora... i qeste nesigurnosti u po-
gledu du ine kraljevanja...

(Oksfordska istorija starog Egipta)3

Literatura

— Ijan Xo, Uvod, prevela Marina Adamovi Kulenovi , Oksfordska is-
torija starog Egipta,
Clio, Beograd 2004.
— V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca an-
tike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd
1984.

3

Isto, 25.

– 4 –

— S. Ferjanqi , R. Mihaljqi , Istorija starog veka, Obrazovni komapkt
disk, Beograd 1999.
http://www.touregypt.net/ehistory.htm
— Belexke sa predavanja Danijele Stefanovi , letnji semestar 2002. u
Beogradu.
— Belexke Marine Jankovi sa predavanja Danijele Stefanovi , zimski
semestar xkolske 2002./2003.

– 5 –

IZVORI

Poznavanje istorije temelji se, izme u ostalog, na pisanim svedoqa-
nstvima o zbivanjima u proxlosti. Ta svedoqanstva su nam saquvana na tvrdom i
mekom materijalu. Kao primere na tvrdom materijalu mo emo navesti natpise na
stelama, zidinama grobnica i hramova, statuama, vazama, delovima namextaja...
Iz praktiqnih razloga se sa tvrdog prelazi na mek materijal za pisanje. Nevolja
sa mekim materijalom, na primer, papirusom, jeste njegova propadljivost
4
.

Postoje dve osnovne grupe pisanih svedoqanstava, bilo na tvrdom, bilo na mekom
materijalu. To su narativni i dokumentarni izvori. Narativni izvori imaju za
cilj da ostave trag u budu nosti, a dokumentarni govore o jednom qinu pravnog
karaktera. Dok u narativne izvore spadaju, pored ostalog, izvori religijskog
karaktera, biografije i pouke, dotle u dokumentarne zvaniqna prepiska, vla-
darski dekreti i povelje.
Ovaj odeljak posve en izvorima faraonskog Egipta, podeljen je na dve manje ce-
line: doma e i antiqke izvore.

4

Danas najstariji primeri teksta na ovom materijalu potiqu iz vremena Novog carstva

(XVIII, XIX dinastija) i to su uglavnom prepisi.

– 6 –

1. Doma i izvori

Dexifrovanje hijeroglifa — Godine 1822. egipatske hijeroglife je dexifrovao

francuski nauqnik Fransoa Xampolion, poxto je pa ljivo prouqio radove svo-
jih prethodnika vezanih za dexifrovanje ovog pisma
5

kao i mnogobrojne natpise

koji su pribavljeni za vreme Napoleonove ekspedicije6
.
Kakvo je bilo znanje o hijeroglifima do Xampolionova vremena? Ve tada se
znalo da su za zapisivanje staro-egipatskog jezika korix ena tri pisma: hi-
jeroglifsko, hijeratsko i demotsko. Za hijeroglife su se ivo interesovali
jox antiqki pisci: Herodot, Diodor, Strabon, a naroqito Horapolon (
IV vek p.
n. e.). Oni su tvrdili da su hijeroglifi piktografsko pismo. Istra ivaqi
XIX
veka toliko su bili pod njihovim uticajem da su svi njihovi napori dexifrovanja
bili bezuspexni. Jedino je engleski arheolog Tomas Jang izneo pretpostavku da
egipatski natpisi ne sadr e samo slikovne, ve i fonetske znake.
Godine 1822. Xampolion preduzima ozbiljne pokuxaje da dexifruje ,,kamen iz
Rozete”. Ova ploqa prona ena je 1799. u egipatskom mestu Rexid (
Rosette).
Bele i dekret iz 196. godine p. n. e. koji je saqinio sabor egipatskih svex-
tenika u Memfisu dodeljuju i poqasti Ptolemeju
V Epifanu za njegova mnoga
dobroqinstva egipatskim hramovima. Predstavlja dvojeziqni natpis ispisan na
grqkom jeziku grqkim slovima i na egipatskom jeziku hijeroglifima i tahigraf-
skim znacima. Grqki natpis sadr avao je imena faraona Ptolemeja i Kleopa-
tre. Prema tome, ova ista imena trebala su da se nalaze i u egipatskom tekstu.
Jox odavno se znalo da su Egip ani imena kraljeva stavljali u ovalne okvire,
tj. u kartuxe. Xampolion je pretpostavio da 2 kartuxe, koje su se izdva-
jale u moru hijeroglifa, sadr e oba pomenuta kraljevska imena. Upore uju i
egipatske znakove sa grqkim slovima koja su se nalazila u imenima, proqitao je
nekoliko hijeroglifa fonetske vrednosti. Koriste i se dexifrovanim znacima,
u drugim tekstovima odgonetnuo je jox imena Aleksandra i nekoliko rimskih
imperatora. Ovom metodom je uve avao ukupan broj proqitanih hijeroglifa.
Velika pomo u rekonstruisanju egipatskog jezika bila je ta xto je Xampolion
poznavao koptski jezik.
Zahvaljuju i otkri u Xampoliona danas gotovo da ne postoji staro-egipatski
natpis koji struqnjak ne bi mogao da proqita i razume.

Izvori — O svakom znaqajnijem doma em izvoru za odre eni period bi e reqi

u tekstu koji sledi.

5

Kirhera, Zege, De Grina i Tomasa Janga. Englezi jox uvek tvrde da je hijeroglife

dexifrovao Tomas Jang, qiji je doprinos u ovome svakako veliki.

6

Rezultat ekspedicije Napoleona Bonaparte u Egipat 1789. godine, jeste zbirka Opis

Egipta, koja se sastoji od 24 toma teksta i 24 toma tabela.

– 7 –

2. Antiqki izvori

Najstarije antiqko svedoqanstvo o faraonskom Egiptu nalazimo u Home-
rovim epovima. U
Ilijadi se peva o bogatstvu Tebe, dok se u Odiseji pominju
egipatski lekari. Hesiod, grqki rapsod
VIII veka p. n. e., u svojoj Teogoniji
pominje poplave Nila.

Antiqka istorija koja svedoqi o faraonskom Egiptu, deli se onu koja je nastala
u vremenu do Aleksandrovog osvajanja Egipta i na onu koja je nastala u periodu
posle Aleksandrovog osvajanja, kada su Egiptom vladali Ptolemeidi. Pisci
prvog perioda su Hekatej iz Mileta, Herodot iz Halikarnasa, Helanik iz Mi-
tilene i Aristagora. Pisci drugog perioda su: Hekatej iz Abdere, Maneton iz
Egipta, Diodor sa Sicilije, Strabon, Plutarh iz Heroneje i drugi.

Pisci prvog perioda

Hekatej iz Mileta — Hekatej iz Mileta je iveo u VI veku p. n. e. Sastavio

je jedan logografijski spis pod imenom Opis zemlje. Napisan je posle Dari-
jeva pohoda na Skitiju (512). Sastojao se iz dve knjige: Evrope i Azije, gde je
poslednja ukljuqivala Egipat i Libiju. U ovom spisu zabele eni su podaci koje
je pisac sakupio na osnovu sopstvenih i tu ih putovanja. Tako vezano za Egipat,
gde je i sam boravio, Hekatej pru a geografske i etnografske podatke. Opisao
je zemlju, stanovnixtvo i obiqaje. Dosta pa nje posvetio je poplavama Nila,
Delti, biljnom i ivotinjskom svetu oko Nila. Svom spisu dodao je i geografsku
kartu. Hekatejevo delo, osim neznatnih odlomaka, je izgubljeno. Prepoznajemo
ga kod Herodota.

Herodot iz Halikarnasa — Herodot je iveo u V veku p. n. e. Sastavio je

jedan spis u devet knjiga danas poznat pod imenom Herodotova istorija . Drugu
i deo tre e knjige Herodot je posvetio Egiptu. On pru a geografske, etno-
grafske i istorijske podatke. Veruje se da je sam posle 449. p. n. e., bio
u Egiptu.
Herodotova istorija je najcelovitiji i najpoznatiji grqki izvor
posve en Egiptu.

Druga Herodotova knjiga sadr i 182 kaputa. Prva celina sadr i kapute od
1. do 37. i posve ena je opisu zemlje. Druga celina sadr i kapute od 37. do
98. i posve ena je obiqajima. Kaputi od 37. do 76. posve eni su religioznim
obiqajima, a od 76. do 98. svetovnim. Tre a celina sadr i kapute od 99. do 182.
i posve ena je istoriji starog Egipta. Kaputi od 99. do 146. govore o starijoj
istoriji, samim Egip anima, graditeljima piramida i faraonima. Kaputi od
147. do 182. govore o neegip anima i Egip anima. Pru aju podatke o Saiskoj
dinastiji, vladavini Amazisa. Treba pomenuti da je do sredine proxlog veka
Herodot bio jedini izvor za vladavinu
XXVI, Saiske, dinastije.

Tre a knjiga posve ena je vladavini Psametiha III i persijskom osvajanju Egipta
525. p. n. e. Zatim, opisuje Kambizov pohod na Egipat.

Danas se Herodotu zamera da nije pouzdan u podacima koji se tiqu istorije i u
hronologiji.

Helanik iz Mitilene — Helanik iz Mitilene je iveo od oko 480. do 395. p. n.

e. Njegovo delo Istorija Egipta je najstarija danas poznata istorija posve ena
Egiptu. Helanik je, kao i Herodot, boravio u Egiptu, ali nije, za razliku od
svog prethodnika, pisao samo ono xto je sam video. Naime, kao izvore je koristio
i Hekateja i Herodota. Na osnovu saquvanih fragmenta mo e se zakljuqiti da
je bio zainteresovan za hronologiju. Kao i Herodot i Helanik je imao svoju
teoriju o poplavama Nila. Posebno se interesovao za mit o Ozirisu.

Aristagora — Aristagora je iveo u V veku p. n. e. Njegova Istorija Egipta

– 8 –

je najdu i danas poznat spis iz antike o Egiptu. Saquvano je samo deset frag-
menta koji govore o gornjem Nilu, gradu Kinekopolisu, sv. biku Apisu, ishrani
svextenika, stale ima (posebno ratniqkom), piramidama.

Pisci drugog perioda

Hekatej iz Abdere — Hekatej iz Abdere je iveo od 360. do 290. p. n. e. Boravio

je u Tebi za vreme vladavine Ptolemeja Sotera I. Smatra se da je bax u Egiptu
zavrxio svoju studiju o ovoj zemlji. Zanima se stanovnixtvom, naqinom ivota,
obiqajima. Mada nije saquvano, o delu saznajemo na osnovu Diodorove prve
knjige
Istorijske biblioteke. Ovo navodi na zakljuqak da je Hekatej bio osnovni
Diodorov izvor po pitanju istorije Egipta. Sam Diodor je od Hekateja preuzeo
teoriju da je Egipat, zbog same plodnosti Nila, bio prostor na kome se zaqeo
ivot.

Maneton iz Egipta — Maneton je iveo u III veku p. n. e. On je bio grqki

istoriqar i vrhovni svextenik u Heliopolisu. Za potrebe Ptolemeja II Filade-
lfa, Maneton je sastavio spisak faraona poqev od mitskih vremena. Maneton
je vladare grupisao prema dinastijama, a same dinastije u xire celine, na
carstva. Zahvaljuju i njegovoj podeli na Staro, Srednje i Novo carstvo, ova
periodizacija je i danas aktuelna u Egiptologiji. Manetonova
Egiptika nije
saquvana. Mi je poznajemo zahvaljuju i naporima nauqnika koji su je rekon-
struisali na osnovu spisa Josifa Flavija i hrix anskih hronografa, pored
ostalih, Salvija Julijana Afrikanca i Eusebija.

Maneton u svom delu pru a podatke o Hiksima, psiholoxkim karakteristikama
vladara, du ini vladavine pojedinca. Mada ponekad autor u svom izlaganju
zbunjuje (npr. da je jedna dinastija vladala samo 70 dana), utvr eno je da je
veliki broj datih podataka ispravan.

Diodor sa Sicilije — Diodor Sicilijski je iveo u I veku p. n. e. Prva

knjiga njegove Istorijske biblioteke posve ena je Egiptu. Sam Diodor je bio u
Egiptu i kako je dolina Nila ostavila sna an utisak, usvojio je tezu da je prvi
qovek nastao na ovom prostoru. Koristio se delima svojih prethodnika, pre
svega Hekatejom iz Abdere. U svome delu bele i egipatsko shvatanje bo anskog
poretka, mit o Ozirisu. Opisuje zemlju, egipatske kolonije u Vavilonu, Kol-
hidi, Grqkoj. Pixe o Menesu, prvom vladaru ujedinjenog Egipta. U poslednjih 30
poglavlja
I knjige pru a podatke vezane za biografije vladara, administraciju,
pravo i zakone, obrazovanje, medicinu, kultu i poxtovanju kulta. Od Diodora po-
tiqe tradicija da se Bokoris smatra velikim zakonodavcem. Pisao je o grqkim
naseobinama u Egiptu, o Naukratisu. Prva Diodorova knjiga do danas (2005.
godine) nije prevedena na nax jezik. Prevedene su samo knjige od
XVII do XXII:
Diodor sa Sicilije,
Istorijska biblioteka. Knjige XVII XXII (Aleksandar Ve-

liki i njegovi naslednici), Predgovor, prevod sa grqkog i komentar Marijana

Ricl, Novi Sad 1998.

Strabon — Strabon, grqki geograf, iveo je u I veku p. n. e. Jedno vreme

boravio je u Egiptu, a 17. knjiga njegove Geografije posve ena je ovoj zemlji.
Pru a podatke o izvoru Nila, oazi Sivah i Fajumu. Kako je pre svega bio
geograf, daje samo sporadiqne napomene o istoriji i spomenicima. Posebno je
bio zainteresovan za kult boga-sunca, kult bika Apisa u Memfisu. Uvideo je
sliqnost sa keltskim mitovima ,,od sumraka do svitanja” (?). Bitan je za opis
gradova, npr. Aleksandrije, gde je naveo imena kvartova, Saisa, prestonice

XXVI dinastije.

Ostali pisci — Plutarh u okviru Moralia daje Spis o Izidi i Ozirisu, koji danas

– 9 –

predstavlja celovitu i najpotpuniju zabelexku o ovom mitu. Platon, Tacit i
Plinije Stariji kao autori svetskih istorija nisu mogli zaobi i Egipat. Na-
jqex e pominju piramide, ali i hijeroglifsko pismo. Amijan Marcelin vladara
u starom Egiptu predstavlja kao pqelu. Vladar mora da je mudar, vredan i radan
kao pqela, ali vladar mora, kao i pqela, imati aoku da napadne.

Literatura:

— Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo da poljskog Mr. Jovan
Jovanovi , Beograd 2002.
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— Mala enciklopedija prosveta, Beograd 1986.
— V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca an-
tike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd
1984.

— M. N. uri , Istorija helenske knji evnosti, Beograd 19823
.
— Belexke sa predavanja Danijele Stefanovi 16. 04. 2002. u Beogradu.
— Belexke Marine Jankovi sa predavanja Danijele Stefanovi , zimski
semestar xkolske 2002./2003.

– 10 –

PERIODIZACIJA

Istorija faraonskog Egipta prouqava postanak i razvoj dr ava u slivu
reke Nil, na severoistoku Afrike, u periodu od
III milenijuma do 331. godine
p. n. e. Egipat kao deo helenistiqke monarhije izuqava istorija stare Grqke, a
kao deo rimske provincije izuqava istorija starog Rima.

Periodizacija istorije faraonskog Egipta

Naziv perioda

Period

Dinastije

Dinastija

Prestonica

Rano-dinastiqki

3200 — 2686

(-1, 0) I, II

I, II

Ineb-he (B. zid)

Staro carstvo

2686 — 2160

III, IV, V, VI

III, IV, V, VI

Ineb-he

Prvi me uperiod

2160 — 2055

VII, VIII, IX, X, XI

VII, VIII

Memfis

IX, X

Herakleopolj

XI

Teba

Srednje carstvo

2055 — 1650

XI, XII

XI

Teba

XII

It-tavi

Drugi me uperiod

1650 — 1550

XIII, XIV, XV, XVI, XVII

XIII

(?)

XIV

Ksois

XV, XVI

Avaris

XVII

Teba

Novo carstvo

1550 - 1069

XVIII, XIX, XX

XVIII

Teba

XVIII, Amarna

Ahetaton

XIX

(?)

XX

(?)

Tre i me uperiod

1069 — 665

XXI, XXII, XXIII, XXIV, XXV

XXI

Tanais

XXII

Tanais/Teba

XXIII

Leontopolis

XXIV

Sais

XXV

Kunipati

Pozno carstvo

665 — 331

XXVI...XXXI

XXVI

Sais

*) Hronoloxki okviri perioda uzeti iz Oksfordske istorije starog Egipta.

Literatura:

— Ijan Xo, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.
— Belexke sa predavanja Danijele Stefanovi letnji semestar 2002. u
Beogradu.

– 11 –

POSTANAK NAJSTARIJE DR AVE

Prirodne karakteristike — Drevni Egipat se nalazio na severoistoku Afrike.

Prostirao se od Sredozemnog mora na severu do prvog Nilovog katarakte na
jugu i od libijskih pustinja na zapadu do Crvenog mora na istoku. Ovakva izolo-
vanost prostora utica e na naroqiti razvoj egipatske dr ave.

Egipat se delio na dve manje geografske celine: Donji Egipat, koji je obuhvatao
prostor Delte, i Gornji Egipat, koji obuhvatao dolinu Nila. Vremenom ove
geografske celine postaju i politiqke jedinice.

Grqki istoriqar Herodot i geograf Strabon imali su obiqaj govoriti da je
Egipat dar reke Nil. Nil je jedna od najve ih reka na svetu. Dugaqka je oko 5
600
km, a xiroka od 15 do 20 km. Nastaje spajanjem Belog i Plavog Nila. U
periodu jul/septembar reka se izliva iz korita i plavi okolna polja. Budu i da
sobom nosi mulj i organske materije, zemlju qini plodnom i pogodnom za obradu.
Ovim se stvaraju svi prirodni preduslovi za ljudski opstanak i za razvitak
poljoprivrede.

Glavno prirodno bogatstvo Egipta bio je kamen.

Predinastiqko doba — Istorija faraonskog Egipta, kao xto smo ve rekli, prou-

qava postanak i razvoj faraonske civilizacije. Mada sam poqetak faraonske
civilizacije vezujemo za vladavinu
I dinastije, temelj te civilizacije postavljen
je u predinastiqkom dobu.

Ser Flinders Pitri, otac egipatske praistorije, prouqavaju i grobne priloge
na prostoru Donjeg i Gornjeg Egipta, odredio je hronoloxki okvir predinas-
tiqkog doba, koje se jox naziva nakadskim dobom. Predinastiqko, odnosno nakad-
sko doba, obuhvata period od 4000. do 3200. godine p. n. e. Razlikuje tri faze:

1) Nakada I (ili faza amraxke kulture prema lokalitetu El-amra)

2) Nakada II (ili faza gerzexke kulture prema lokalitetu El-Gerze)

3) Nakada III (ili faza severne kulture).

U prvoj fazi pratimo postanak i razvoj ve ih naselja na prostoru Gornjeg Egi-
pta. Dolazi do raspada rodovskog poretka i druxtvo se struktuira, hijer-
arhizuje. Kao znaqajniji privredni i kulturni centri se izdvajaju gradovi:
Nakad, Hijerakonpolis i Abidos. Grad Nakad, po kome qitavo doba dobija ime,
nalazio se na ux u Vadi Hamamata. O znaqaju ovog grada svedoqi i njegovo
drevno ime Nubt ili ,,zlatni grad”. Ju no od Nakada nalazili su se Hijer-
akonpolis i Abidos.

U drugoj fazi nakadska naselja se javljaju i na prostoru Donjeg Egipta; dakle, na
prostoru Delte. Kao znaqajniji donjoegipatski grad treba izdvojiti grad Buto.
Me utim, donjoegipatski gradovi su bili siromaxniji od gornjoegipatskih. Na-
ime, qex e izlivanje reke u Gornjem Egiptu je omogu avalo uspexan uzgoj itar-
ica. Vixak proizvoda uslovio je razvoj zanatstva i trgovine. Veruje se da su
Donji Egipat prvo posetili gornjoegipatski trgovci, a tek kasnije dolazi do
masovnijeg preseljavanja. Bila je to, po svoj prilici, mirna ekspanzija, a ne
vojno osvajanje.

U tre oj fazi Egipat je prvi put teritorijalno ujedinjen u veliku dr avu.
Pitri je bio uverenja da se egipatska civilizacija prve dinastije pojavila
iznenada, da ju je donela strana ,,rasa” osvajaqa. Me utim, iskopavanja u Hi-
jerakonpolisu i Abidosu jasno pokazuju autohtone, gornjoegipatske korene rane
civilizacije u Egiptu. Naime, u ovom tre em periodu grad Nakad gubi svoj
nekadaxnji znaqaj, dok Hijerakonpolis i Abidos uspostavljaju kontrolu nad qi-
tavom zemljom. O ovome svedoqe tri artefakta koja su prona ena u Horusovom
hramu u Hijerakonpolisu: glava buzdovana kralja Xkorpiona i paleta i glava
buzdovana kralja Narmera. Mada se u nauci dosta raspravlja, veruje se da je
kralj Xkorpion ujedinio prostor Gornjeg Egipta, a kralj Narmer qitavu zemlju.

Glava buzdovana kralja Xkorpiona — U XIX veku u Horusovom hramu, u Hijer-

– 12 –

akonpolisu, prona en je deo kamenog buzdovana. Glava buzdovana sadr i reljefe
posve ene vladaru, koga danas prepoznajemo kao kralja Xkorpiona. Naime, ime
je dato kao piktogram xkorpiona.
Glavna predstava je ritualnog karaktera. Kao centralna figura pojavljuje se
sam kralj, koji u rukama dr i motiku. U pratnji dva dvorjanina sa velikim
lepezama, on povlaqi prvu brazdu kako bi obezbedio dobru letinu, a jedan qovek
u brazdu baca zrnevlje iz kotarice. Kralj nosi tuniku prebaqenu preko levog
ramena, a iznad pojasa mu je prikaqen rep bika, kao uobiqejena oznaka kraljevske
vlasti. Na glavi mu je bela kruna gornjeg Egipta.
Posebnog istorijskog znaqaja je scena na gornjem delu buzdovana. Predstavljena
je svladana povorka vojnih zastava, koje sadr e ableme raznih oblasti. O svaku
zastavu obexen je mrtav ibis. Nasuprot ovoj sceni stoji povorka zastava o koje
su obexeni lukovi. Istra ivaqi predstavu tumaqe na slede i naqin: Kralj
Xkorpion je pod svoju vlast podveo 9 lukova, tj. narode u i na granicama
Egipta, kao i ,,narod ibisa”. Egiptolozi smatraju da je ,,narod ibisa” qinilo
podre eno stanovnixtvo Delte.
Veruje se da je kralj Xkorpion pod svoju vlast ujedinio prostor od Hijerakon-
polisa do Memfisa.

Paleta kralja Narmera — Prvi danas poznati egipatski kralj koji se pojavljuje

kao vladar Gornjeg i Donjeg Egipta jeste Narmer. O tome svedoqi jedna tabla od
crnog bazalta prona ena u Hijerakonpolisu, gde je predstavljen kralj Narmer,
qije je ime ispisano hijeroglifima. Narmer se pojavljuje dva puta. Jedanput
sa belom krunom Gornjeg Egipta, a potom i sa crvenom krunom Donjeg Egipta.
Upravo ova qinjenica navela je neke istra ivaqe da poveruju kako je Narmer u
stvari sam Menes. Me utim, ovo pitanje ostaje predmet mnogih rasprava.

Avdijev o procesu ujedinjenja Egipta —

U to doba stanovnixtvo Egipta ivelo je po zaseb-
nim manjim opxtinama, na qijem su qelu stajala opxtinska
ve a i starexine. Pored starih grana privrede — lova, sto-
qarstva i ribolova — sve ve i i ve i znaqaj stiqe poste-
peno zemljoradnja, koja usled prirodnih uslova dobija oblik
irigacione zemljoradnje. Godixnji periodiqni Nilovi izlivi
zahtevali su od stanovnixtva preduzimanje niza mera za to
da se vixak vode ravnomerno raspodeli po qitavoj zemlji...
Stoga jox u najstarije doba postojanja egipatskog naroda, na-
jpre opxtine, a docnije dr avna vlast uzimaju na sebe funkciju
stvaranja odr avanja i stalnog xirenja irigacione mre e...

...Proces ujedinjavanja Egipta u jednu dr avu objax-
njava se u prvom redu potrebom za organizovanjem jedinstvenog
sistema vextaqkog navodnjavanja u zemlji i xirenjem spoljne tr-
govine...

(Avdijev)1

.

1

V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd 1952, 99 –

103.

– 13 –

Literatura

— Stan Hendriks, Pjer Vermerx, Nakadsko doba, prevela Marina Ada-
movi Kulenovi , Oksfordska istorija starog Egipta,
Clio, Beograd
2004.

— Ketrin A. Bard, Postanak egipatske dr ave, prevela Marina Adamovi
Kulenovi , Oksfordska istorija starog Egipta,
Clio, Beograd 2004.
— V.I. Avdiev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Be-
ograd 1952.
http://www.touregypt.net/ehistory.net
http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.html
— Belexke sa predavanja D. Stefanovi 11.11.2003. u Beogradu

– 14 –

RANODINASTIQKI PERIOD

Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 3200. do 2686. godine p. n.
e. Pratimo vladavine
I i II dinastije. Sam period rekonstruixemo na osnovu
funerarnih nalaza u Memfisu, Abidosu, severnoj Sakari, kao i na osnovu arhe-
oloxkih otkri a u Hijerakonpolisu, Buto, Elefantini...

Slika rane dr ave prema arheoloxkim nalazima — Nauqnici su arheoloxkim is-

tra ivanjima utvrdili da je u nakada III/ranodinastiqkom periodu Egipat ter-
itorijalno ujedinjen u veliku dr avu. Ta se dr ava razlikovala od dr avica
koje su u isto vreme postojale u Nubiji, Palestini, Siriji, Mesopotamiji. Mem-
fiska oblast bila je sredixte te dr ave. Abidos pak, gde su sahranjivani pred-
stavnici
I i II dinastije, bio je kultno sredixte.
Rana dr ava nije bila civilizacija bez gradova. Gradovi su verovatno osnivani
kao sredixta dr avne uprave. Kao gradski centri izdvajaju se, izme u ostalih,
Hijerakonpolis, Buto, Elefantina. Pretpostavlja se da je bilo daleko vixe
gradova, ali da su oni danas izgubljeni te je njihovo arheoloxko prouqavanje
nemogu e. Kako bilo, prostorna organizacija gradova u Egiptu razlikovala se
od one organizacije u ju noj Mesopotamiji.
Stanovnixtvo rane dr ave u glavnom je bilo zemljoradniqko i ivelo je po
selima. Ekonomsku osnovu dr ave qinilo je gajenje itarica. Primenjivana je
metoda kasetnog navodnjavanja kako bi se pove ale obradive povrxine i prinos.
Velik poljoprivredni prinos uslovi e razmenu. Razvoj zanatstva i trgovine
dovex e do procvata ranodinastiqke dr ave.
Druxtvo rane dr ave bilo je izrazito struktuirano. Kraljeva vlast je bila jaka
i mo na. Kraljevsko dostojanstvo je bilo veoma va no za upravljanje dr avom.
Vladarska ideologija otelovljena je u posmrtnom kultu. Kralj je za ivota sma-
tran bogom na zemlji, a kada umre njemu je namenjen najkomplikovaniji pogreb.
Verovalo se da je kralj posrednik izme u sila donjeg sveta i njegovih mrtvih
podanika. U vreme vladavine
I dinastije sahrana kralja je ukljuqivala i ljudske
rtve. Naime, zajedno sa kraljem su sahranjivani njegovi qinovnici, svextenici,
posluga, ene. Ova praksa se napuxta od poqetka vladavine
II dinastije. Kra-
ljevska nekropola u Abidosu svedoqi o velikim izdacima dr ave za te pogrebne
komplekse. Izgleda da je kralj raspolagao ogromnom imovinom, kao i pravom da
je svoje podanike nagna na obavezan rad, pa qak i na smrt.
Pored kralja, znaqajnu ulogu u druxtvu igrali su visoki qinovnici. Ovakav
zakljuqak izvodimo na osnovu zadivljuju ih pogrebnih kompleksa qinovnika iz
vremena rane dr ave, a koji su prona eni u severnoj Sakari.
U ranodinastiqkom periodu zabele ena je egipatska ekspanzija u Nubiju, i
stalno egipatsko prisustvo na Sinaju. Trgovaqe veze odr avane su sa Palesti-
nom.
U vreme rane dr ave pismo je ve bilo u upotrebi. Koristilo se u dve svrhe: u
ekonomske i u kraljevoj umetnosti. Korix enje pisma u ekonomske svrhe pokazuje
da je administracija u to vreme dobro funkcionisala. U kraljevoj umetnosti
pismo se koristilo da veliqa kraljeve uspehe, saquva spomen na kralja...
O uzrocima i posledicama postojanja rane dr ave Ketrin A. Bard pixe:

– 15 –

Procvat rane civilizacije u Egiptu bio je plod krup-
nih preobra aja, kako u druxtveno-politiqkoj i privrednoj
organizaciji tako i u ideologiji. To xto su ti preobra aji
bili uspexni u ranodinastiqkom razdoblju odista je izuzetno,
imaju i u vidu da su tadaxnje dr avice u drugim krajevima
Bliskog istoka bile i teritorijalno i populaciono znatno ma-
nje. To xto je ta dr ava bila uspexna veoma dugo — ukupno oko
800 godina, do kraja starog carstva — delimiqno je rezultat
ogromnog poljoprivrednog potencijala nilske doline, ali je i
plod egipatskog organizatorskog ume a i sna ne institucije
kralja.

(Oksfordska istorija starog Egipta)1

Tradicija o ranoj dr avi

I dinastija

Faraon

Poreklo

Grobnica

Doga aji

Ahe

sin Narmera i Neithotep

Abidos

osnivaq dinastije

Horus er

Abidos

(57) prvi zabele en pohod na Sinaj

Horus et

Abidos

(20) ekspedicija na Crveno more

Merneit

etova ena

Abidos

regent Dena, sagradila grobnicu i u Sakari

Horus Den

Merneitov sin

Sakara

(dugo), prvi prikazuje bela/crvena kruna, festivali

Horus Ane ib

o enio kraljevskom princezom

Abidos

nemiri

Horus Semerhet

uzurpator

Abidos

(9) nemiri

Horus Ka’a

Abidos

(26) poslednji predstavnik dinastije

Herodot iz Halikarnasa i Maneton iz Egipta tvrde da je Gornji i Donji
Egipat ujedinio kralj Menes, osnivaq prve dinastije. Menes je poreklom bio
iz Tina, mesta u Gornjem Egiptu. Doqepavxi se vlasti, ujedinio je zemlju i
na mestu gde se sustiqu Delta i Dolina osnovao prestonicu ,,Beli zid” ili
Memfis. Ju nu granicu je pomerio do prvog Nilovog katarakte. U periodu koji
sledi ratovao je protiv naroda juga, a slao je i legate u Kanan i Biblos radi
uspostavljanja trgovaqke veze. Osnovao je grad Krokodilopolis i sagradio prvi
hram posve en bogu Ptah. Prema jednoj verziji ubijen je u 63. godini od strane
divljih pasa i krokodila blizu Fajuma. Maneton svedoqi da ga je ubio nilski
konj. Sahranjen je u Sakari. Danas se kao osnivaq
I dinastije pominje Ahe, po
svoj prilici sin Narmera. Njegova grobnica otkopana je u Abidosu.
Po smrti Menesa (Ahe) vladao je njegov sin er. Sam er, kada se domogao
vlasti, vladao je 57 godina. Njegova vlada obele ena je opse nom gra evinskom
delatnox u, kao i vojnim ekspedicijama na Sinaj i u Nubiju. Natpis sa njegovim
imenom, koji je prona en ju no od prvog katarakte, svedoqi o teritorijalnom
xirenju carstva.
era je po svoj prilici nasledio et. Vladao je manje od 20 godina i o njegovoj
vladavini se malo zna. Stela od kreqnjaka sa njegovim imenom prona ena je blizu
Abidosa, gde je sam bio sahranjen.
Poxto je bio dete kada je postao car, mesto Dena vladala je kraljica Merneit.
Kameni sudovi i peqati sa njenim imenom prona eni su u Sakari. Tako e je
prona ena i jedna stela sa kraljiqinim imenom. Ime kraljice ispisano je u
arhaiqnoj formi — prekrxtene strele, koje simbolizuju ime Neit. Ova egi-
patska vladarka je sagradila dve grobnice, jednu u Abidosu, gde poqivaju njeni
prethodnici iz carske dinastije, i jednu u Sakari.

1

Ketrin A. Bard, Postanak egipatske dr ave, prevela Marina Adamovi Kulenovi ,

Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004, 133.

– 16 –

Faraon Den, stupivxi na presto, predvodio je vojne ekspedicije na Sinaj sa
ciljem da ostvari prevlast nad izvorima minerala. Mada je sagradio grobnicu
u Abidosu, sahranjen je u Sakari. Tokom njegove vlade poxtovan je kult Apisa.

Izvesni Ane ib doxao je na presto poxto se o enio princezom iz carske poro-
dice. Njegova vlast bila je naruxavana ustancima severnih noma i lokalnih
plemena.

Ane iba je na prestolu smenio Semerhet. Semerhet je bio uzurpator i doqepavxi
se vlasti naredio je da se ime njegovog prethodnika izbrixe sa spomenika.
Vladao je samo devet godina i njegova vlada propra ena je stalnim nemirima.

Ime kralja Ka’a se pominje na peqatima i na dve oxte ene stele. Na jednoj od
stela prikazan je zagrljaju sa bogom Horusom i kako nosi belu krunu Gornjeg
Egipta. Prema Manetonu vladao je oko 26 godina. Sahranjen je u Abidosu. Ne-
maqka arheoloxka ekspedicija je 1993. godine ponovo ispitivala njegovu grob-
nicu i doxla do novih zakljuqaka. Praksa sahranjivanja pomo nika, kada su
sluge ubijane u cilju da slu e vladaru u zagrobnom ivotu, prekinuta je posle
vladavine kralja Ka’a.

II dinastija

Faraon

Poreklo

Grobnica

Doga aji

Horus Hetephemvi

Sakara (?)

(38) osnivaq dinastije

Horus Raneb (Nebra)

Sakara (?)

(39) kult Mendesa

Horus Nineqer

Sakara (?)

(47) svedoqanstvo Kamen iz Palerma, festivali

.................

Horus/Set Peribsen

Abidos

(17) kult Seta

Horus/Set Hasehemvi

Abidos

poslednji predstavnik dinastije

Nemire do kojih je doxlo po smrti poslednjeg predstavnika I dinas-
tije, okonqao je Hetephemvi, osnivaq
II dinastije. Peqati sa njegovim imenom
prona eni su u Sakari u blizini piramide Unas. Njegova vladavina, koja je tra-
jala 38 godina, zavrxila se dr avnim udarom. Zaveru je skovao kraljev brat.

Na presto je doxao Raneb koji je vladao 39 godina. Mnogi peqati prona eni u
Sakari i stela otkrivena u Abidosu nose njegovo ime. Prema Manetonu Raneb
je incijator novog kulta — obo avanje svetog jarca Mendes.

Nineqer je vladao oko 47 godina. Kamen iz Palerma svedoqi o brojnim doga-
ajima koji oznaqavaju period od 6. do 26. godine njegove vlade. Organizovao
je mnoge festivale koje je posvetio raznim egipatskim bo anstvima. Unixtenje
grada
Shem-Re vezuje se za njegovo ime.

Peribsen je odgovoran za radikalne politiqke promene. Sada se uz kraljevsko
ime mesto Horusa stavlja ime njegovog suparnika, Seta. Dakle, glavno kraljevsko
bo anstvo postaje Set. Stela sa imenom ovog faraona, koja je prona ena u
Abidosu, svedoqi o navedenoj promeni u lojalnosti. Peribsen je verovatno bio
uzurpator. Sahranjen je u Abidosu.

Kada je Hasehemvi stupio na presto morao se pozabaviti guxenjem ustanka na
severu. Ustanici su uspeli da se probiju do nekdaxnje prestonice juga, do Hi-
jerakonpolisa (Neheb). O pobedi faraona nad ustanicima svedoqe 2 statue. Oba
potreta prikazuju cara, koji nosi belu krunu, a pod qijim nogama puze severnjaci.
Pretpostavlja se da je u sukobu faraona i ustanika poginulo vixe od 47 000
ljudi. Faraon se o enio princezom Nimaathap iz kraljevske ku e Donjeg Egipta.
Nimaathap se smatra pretkom tre e dinastije.

Literatura

— Ketrin A. Bard, Postanak egipatske dr ave, prevela Marina Adamovi

– 17 –

Kulenovi , Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.
— V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beo-
grad 1952.
http://www.touregypt.net/ehistory.net
* Early Dynastic Kings, Part I, First Dynasty By Marie Parsons
* Early Dynastic Kings, Part II By Marie Parsons

– 18 –

STARO CARSTVO

Period starog carstva obuhvata vreme od 2686. do 2160. godine p. n.
e. Pratimo vladavine
III, IV, V i VI dinastije. Ono xto period starog carstva
razlikuje od ranodinastiqkog doba nije samo promena pojedinca na prestolu,
ve u prvom redu napredak u arhitekturi. Me utim, ne smemo zaboraviti da za
savremenika navedena podela na rano i staro carstvo nije postojala. Qak je i
kraljevska rezidencija ostala na istom mestu, u Ineb-he u ili Belom zidu.
Period starog carstva za Egipat predstavlja dugo razdoblje privrednog pros-
periteta i politiqke stabilnosti. Dr ava je brzo centralizovana pod vlax u
kralja, za koga se smatralo da raspola e natprirodnim mo ima. Zemljom je up-
ravljala pismena elita, koja je delom birana po zasluzi. Egipat je gotovo bio
samostalan i bezbedan u okviru svojih granica. Strane sile nisu ugro avale
njegovu vlast nad severoistoqnom Afrikom i zapadnom Azijom. Promene u vlada
rskom kultu i religiji odra avane su u umetnosti i arhitekturi.

– 19 –

Staro carstvo u vreme III i IV dinastije

Veliki graditeljski poduhvati — Period starog carstva odlikuje opse na gra-

diteljska delatnost. Graditeljstvo je bilo u slu bi vladarskog kulta i re-
ligije. Naime, kraljevsko dostojanstvo bilo je veoma va no za upravljanje dr a-
vom. Smatralo se da je kralj izabran i potvr en od bogova. On je bio posrednik
izme u vixih sila i ljudi. Smatran je jemcem promena godixnjih doba, redovnog
izlivanja Nila, bezbednosti od prirodnih nepogoda ili kakve strane sile. Stoga
su kralju iskazivane poqasti ne samo u toku ivota, ve i po smrti. Njemu je
bila namenjena najkomplikovanija sahrana, a sredixte kulta mrtvog kralja bio
je njegov grobni kompleks. Dobrotvor kompleksa bio je sam kralj. Jox za ivota
darivao mu je zemlju i ljude vezane za tu zemlju. Arhitektonska forma grobnih
kompleksa starog carstva razlikuju se od forme ranodinastiqkog doba i pred-
stavljaju uvod u novo istorijsko doba.

oserova stepenasta piramida — Poqetak starog carstva vezujemo za vladavinu

osera, predstavnika III dinastije. Mada je oserov prethodnik, Nebka, osnivaq
dinastije, u
Torinskom carskom papirusu ispred oserova imena data je rubrika
ispisana crvenim mastilom. Naime, oser je prvi uspexno podigao jednu veliku
kamenu gra evinu na svetu, tzv. oserovu stepenastu piramidu koja se nalazi u
Sakari.

oserova piramida sastavljena je od kamena za razliku od prethodnih piramida
zidanih od opeka. oserova piramida broji xest spratova, a visoka je 60
m,
osnove 140
x 118 m. Grobna odaja nalazi se pod piramidom, ispod nivoa zemlje.
Grobni kompleks sadr i jox i druge gra evine. Qitav kompleks bio je opasan
zidom.

Gradnja oserove piramide, kao i otkri e zidanja u kamenu, pripisuje se Imho-
tepu. Imhotep je bio vrhovni svextenik Heliopolisa. Dok se kraljeva reziden-
cija nalazila u Ineb-he u gde je poxtovan bog Ptah, Heliopolis je bio centar
boga sunca Rea (Re-Atum). Od oserova vremena ovaj poslednji dobija sve ve i
znaqaj. oser je prvi podigao jedno malo svetilixte u Heliopolisu. Imhotep
je po smrti deifikovan i smatran je sinom boga Ptah, kao i zaxtitnikom pisara
i lekara. Imhotepova grobnica do danas nije prona ena.

oserovi naslednici, Sehemhet i Habi, prihvatili su stepenastu piramidu kao
standardnu formu kraljevske grobnice. Me utim, budu i da su kratko vladali
(po xest godina), svoje piramide nisu uspeli da dovrxe.

Sneferuove piramide u Dahxuru i Meidumu — Maneton kao osnivaqa qetvrte di-

nastije pominje Sneferua. Torinski carski papirus tvrdi da je Sneferu vladao
24 godine. Danas se veruje da je njegova vlada nexto du e trajala. Kamen iz
Palerma pru a svedoqanstvo o 6 od 24 godina njegove vlade.

Vladavine Sneferua je obele ena velikom graditeljskom delatnox u. Podigao
je dve piramide u Dahxuru, ju no od Sakare, i jednu u Meidumu, jox ju nije.
One u Dahxuru danas su poznate pod imenima Kriva i Crvena piramida. Prva
dobija ime jer je stepen nagiba piramide na 2/3 visine promenjen, poxto su
utvr eni konstrukcijski nedostaci, a druga po boji kreqnjaka unutar jezgra pi-
ramide. U ovoj poslednjoj nalazila se grobnica kralja.

Koje su to arhitektonske novine koje uvodi Sneferu. Prvo, on koristi daleko
vixe materijala od svojih prethodnika. Osa njegovog kompleksa se pru a pra-
vcem istok-zapad, a ne kao ranije sever-jug. Hram piramide se nalazi uz istoqnu
stranu piramide, a ne kao kod oserove uz severnu. Hram piramide je uzla-
zom povezan sa hramom u dolini. Ove novine verovatno odr avaju promene u
vladarskom posmrtnom kultu.

Hufuova piramida u Gizi — Graditeljska koncepcija i konstrukcija kompleksa

piramide dostigla je savrxenstvo u vreme vladavine Sneferuovog naslednika i

– 20 –

sina Hufuom.

Hufuova piramida u Gizi, visine 146,5 m i osnove 230 m2

, najve a je piramida
u Egiptu. Sastavljena je od 2 300 000 kamenih blokova, proseqne te ine 2,5 tona.
Grobna odaja se po prvi put nalazi u sredixtu piramide, a ne pod piramidom
ili ispod nivoa zemlje. Grobni kompleks obuhvatao je jox hram piramide, hram
u dolini i druge gra evine. Istoqno od piramide pru aju se tri manje, danas
poznate kao piramide kraljica. Prona eno je vixe barki kojim je kralj trebao
putovati nebom u druxtvu bogova. Qovek zaslu an za uspexno okonqanje gradnje
pre isteka Hufuove vladavine bio je njegov vezir Hemiunu

Herodotov Keops je u stvari egipatski Hufu. Herodot pripoveda da je Keops
vladao 50 godina. U toku svoje vlade zatvorio je hramove, zabranio Egip anima
da prinose rtve i oterao ih na prisilni rad. Pripovedaq iz Halikarnasa
tvrdi da je rad na Keopsovoj piramidi trajao 20 godina i da je u svakom trenutku
radilo oko 100 000 ljudi. Kamen za podizanje piramide radnici su dovlaqili
iz Arabijske pustinje. Qak je bio izgra en i poseban put za prevoz kamena.
Piramida je bila podignuta kao stepenice, a troxkovi oko izgradnje iznosili
su 1 600 talenata srebra. Dalje, Herodot navodi da je Keops bio r av qovek.
Svoju erku pustio je u promet kako bi mu zaradila dovoljno novca za zavrxetak
piramide. Ispred velike piramide nalazile su se tri manje, gde je sredixnju
izgradila gorepomenuta Keopsova erka. Posle njegove smrti na presto je doxao
brat mu Kefren.

Moderni istoriografi se u mnogo qemu ne sla u sa Herodotom. Sam kamen je
dovlaqen iz kamenoloma u blizini, a kamenje za oplatu donexeno je iz istoqne
pustinje. Kako je Keops vladao 25 godina, a ne 50, qini se verovatnijim da je rad
na piramidi trajao pre nekih deset no dvadeset godina. Tako e broj radnika je
preuveliqan. Poslovi na piramidi su vrxeni posle poljskih radova, a svaki
radnik imao je nadoknadu u naturi, jer u ta vremena novac nije postojao. Kako
novac nije postojao sumnjiv je i podatak da su troxkovi oko izgradnje iznosili
1 600 talenata srebra. Priqa o Keopsovoj erki je stvar folklorne tradicije.
Kefren nije bio Keopsov brat, ve sin. Keopsa je na prestolu najpre nasledio
stariji sin, a tek potom Kefren.

edefreove piramide u Abu Ravaxu i Zavijet el-Arjanu — Hufua je na prestolu

nasledio sin edefre. On prvi uzima epitet ,,sina boga Rea”, koji postaje
sastavni deo vladarevog imena. edefre je eleo podi i dve piramide, jednu na
severu i jednu na jugu Gize. Me utim, poxto nije bio omiljen, njegove grobnice
nisu zavrxene, a sarkofag je oxte en.

edefreu se pripisuje tzv. Pouka princa Har edefa. Ta pouka je najstariji
primer ovog anra. Do nas je doxla u vidu prepisa iz vremena Novog carstva.

Hafreova piramida u Gizi — edefrea je na prestolu smenio brat, Hufuov sin,

Hafre. Hafre je sagradio jednu piramidu u Gizi, visine 143,5 m, du ine stran-
ice osnove oko 215
m. To je druga po veliqini piramida u Egiptu.

Hafreov grobni kompleks sadr i jedan element koji se ne ponavlja na drugim
mestima. Naime, ispred hrama u dolini nalazi se ogroman kip-quvar: figura
lava u le e em polo aju sa ljudskom glavom, du ine preko 70
m i visine oko
20
m. Ova figura je danas poznata pod grqkim imenom ,,sfinga”. Veruje se da
sfinga ima lik Hafre. Egip ani su sfingu nazivali ,,Horemhat” ili ,,Horus
na horizontu”.

Kod Herodota se kralj Hafre pominje kao kralj Kefren. Interesantno je da
Herodot ne pominje sfingu. Ovo je navelo pojedine istra ivaqe da poveruju kako
Herodot nikad nije ni video piramide u Gizi, ve verovatno one u Abusidu koje
su dosta sliqne. Naime, kako se u vreme Napoleonove ekspedicije (
XVIII vek)
mogla videti glava sfinge, u Herodotovo vreme sigurno se moglo videti i telo.
Pojedini istra ivaqi smatraju da Herodot nije eleo da pixe o sfingi iz
religijskih razloga.

– 21 –

Menkaurova piramida u Gizi — Hafrea je na prestolu nasledio sin Menkaure,

Herodotov Mikerin. Menkaure je, kao i njegovi prethodnici, podigao jednu pi-
ramidu u Gizi. Piramida je bila sastavljena prete no od granita, za razliku od
prethodnih sastavljenih od kreqnjaka. Piramida je po dimenizijama bila manja,
visine 65
m i osnove oko 105 m2

, i predstavlja pretequ manjih piramida V i VI

dinastije.

Xepseskafova mastaba u Sakari — Menkaura je na prestolu nasledio sin Xepses-

kaf. On odustaje od forme piremide i u Sakari podi e ogromnu mastabu u ob-
liku sarkofaga, dimenzija 72
m x 100 m. Pravi razlog ove nove forme grobnice
danas nije poznat. Verovatno ima veze sa nekakvom verskom krizom.

– 22 –

Staro carstvo u vreme V i VI dinastije

Peta dinastija

Hramovi sunca i uspon boga Rea — Uspon pete dinastije opisan je u papirusu

Vestkar. To je zbirka priqa sakupljenih u periodu srednjeg carstva, a zapisanih
nexto kasnije. Radnja se odvija na dvoru kralja Hufua, predstavnika
IV di-
nastije. Hufuovi sinovi pripovedaju razne priqe kako bi odobrovoljili svog
neraspolo enog oca. edefreova priqa predskazuje Ra eti, eni svextenika
boga sunca Rea, da e se spojiti sa bogom i roditi trojke — budu e kraljeve:
Userkafa, Sahurea i Neferirkarea. Ovo je najstariji prototip mita o neporo-
qnom zaqe u. Legenda je za cilj imala zasnovati pravo nove,
V dinastije, na
carski presto.

U periodu vladavine V dinastije bog sunca Rea postaje dr avni bog. Smatralo
se da je bog sunca praizvor ivota i pokretaq svih prirodnih sila. Veza izme u
boga i kralja u zagrobnom ivotu bio je hram. Stoga predstavnici pete dinastije
u Abusiru grade hramove posve ene bogu sunca. Hram boga sunca obuhvatao je,
uglavnom, hram u dolini koji je uzlazom bio povezan sa gornjim hramom. Gornji
hram pak odlikovao se velikim postoljem na kome je bio postavljen obelisk, sim-
bol boga sunca. Kraljevi su hramu darivali zemljixne posede, slu itelje i razne
poklone u vreme praznika. Mada je bog sunca bio dr avni bog, znaqaj lokalnih
bo anstava time nije bio ugro en. Qak xta vixe lokalno stanovnixtvo je vixe
cenilo svoje bogove. Stoga kraljevi bogato darivaju i hramove ovih bogova.

Userkafe se smatra osnivaqem V dinastije. Po svoj prilici bio je unuk ede-
frea, predstavnika
IV dinastije. Na alost, o ivotu i vladavini Userkafea
malo znamo. Poznato je da je podigao jednu piramidu u severnoj Sakari, kao i
jedan hram posve en bogu sunca u Abusiru, severno od Sakare.

Userkafea su na prestolu nasledili prvo Sahure, a zatim Neferirkare. U
hramu koji je podigao Neferirkare prona en je korpus administrativnih doku-
menata. Ti dokumenti su va an izvor za prouqavanje egipatske uprave starog
carstva. Menkauhor je poslednji predstavnik dinastije koji je podigao hram
posve en bogu suncu. Menkauhorovi naslednici ne e vixe podizati hramove,
iako kult Rea i dalje ostaje aktuelan.

Tekstovi piramida. Kult Ozirisa — Poslednji predstavnik pete dinastije bio

je kralj Unas. On je podigao jednu piramidu u Sakari, naspram oserove stepe-
naste piramide. Unasova piramida je prva qija je unutraxnjost bila ispisana
Tekstovima piramida, tj. magijskim formulama koje su obezbe ivale kraljev op-
stanak u zagrobnom ivotu. Kralj Unas poistove en je sa bogom Reom i bogom
Ozirisom.

Versko uqenje o Ozirisu zauzima najva nije mesto u Tekstovima piramida. Ozi-
ris je prvo bio lokalno bo anstvo u oblasti istoqne Delte; lokalno bo anstvo
vezano za zemljoradnju i pojavama u prirodi koje su se tokom godina ponavljale.
Takav bog qinio se kao najbolje rexenje za univerzalnog boga mrtvih. Na alost,
faze razvoja kulta o Ozirisu do danas nisu dovoljno razjaxnjene.

Mit o Ozirisu

Najomiljenije bo anstvo u egipatskoj mitologiji, Ozi-
ris je u celom Egiptu bio prihva en kao glavni bog i sudija
mrtvih. Umirao je zajedno sa biljem i rastinjem i ponovo se
ra ao u prole e, kada je qitava priroda o ivljavala. Leg-
enda o Ozirisu — sastavljena iz grqkih spisa i fragmenata iz
egipatske knji evnosti — potiqe iz vrlo ranog perioda, pre
Starog carstva.

– 23 –

(Frejzer, Zlatna grana)1

.
Legenda ka e da je Oziris bio dobar i mudar kralj Egipta. Egip anima je dao
zakone, nauqio ih gajenju itarica, nagnao da poxtuju bogove. Ozirisova sestra
i ena Izida bila je primer idealne supruge i majke. Onda kada je Ozirisov
brat Set skovao zaveru, ubio ga i sanduk sa njegovim telom bacio u Nil, neutexna
Izida je lutala Egiptom tra e i mu evljevo telo.

Sanduk je otplovio Nilom u more i bio izbaqen na
sirijsku obalu kod Biblosa. Izida skloni sanduk, ali ga Set
prona e, raskomada telo na 14 delova i razbaca ih. Izida
je potom plovila po moqvarama, tra e i razbacane udove i
sahranjuju i ih jednog po jednog na mestima na kojima bi ih
zatekla. (U Egiptu zato ima mnogo Ozirisovih grobnica). Ma-
xu i krilima nad telom ubijenog boga koje je Anubis sastavio,
Izida je o ivela Ozirisa

(Frejzer, Zlatna grana)1

.
Izida je iz Ozirisova tela izvukla ivotne sokove, unela ih u svoje i zatrud-
nela. Dok Oziris odlazi u podzemni svet, gde postaje kralj mrtvih, Izida se
skriva u moqvari i ra a Horusa. Kasnije e Horus ratovati protiv Seta, ubice
svog oca, i proterati ga u pustinju.
Mitom o Ozirisu Egip ani nastoje da objasne umiranje i ra anje prirode tokom
smene godixnjih doba, pri qemu smrt starog kralja oznaqava poqetak zime, a
pojava mladog kralja poqetak prole a.

1

ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, preveo sa engleskog

ivojin V. Simi , Beograd 1977, 28.

1

Isto, 29.

– 24 –

Privredna i dr avna uprava u doba starog carstva

Izvori — Kao izvore za prouqavanje egipatske uprave starog carstva u vreme

III i IV dinastije treba pomenuti, izme u ostalog, titule qinovnika i tekst bi-

ografije qinovnika Meqena. Administrativni dokumenti, prona eni u hramu
Neferirkarea, va an su izvor za prouqavanje egipatske uprave u periodu vla-
davine
V dinastije.

Biografija Meqena — Tekst biografije je urezan na zidovima grobnice qinovnika

Meqena u Sakari. Meqena je bio savremenik kralja Sneferua. Poticao je iz vo-
jniqkog stale a. U svojoj karijeri napredovao je od zvanja pisara do upravljaqa
vixe gradova Donjeg Egipta. Njegova biografija pru a podatke o institucijama,
nomama, graniqnim postajama starog Egipta.

Uprava — U periodu starog carstva kralj i kraljevska porodica nalazili su

se na vrhu druxtvene lestvice. Kralj je teorijski bio vlasnik svih resursa
carstva i raspolagao je sa mo i koja je bila praktiqno aposolutna.
Da bi upravljanje zemljom bilo lakxe i prikupljanje poreza delotvornije, carstvo
je bilo podeljeno na administrativne oblasti, a kralj se oslanjao na ogroman
qinovniqki aparat. Dr avni qinovnici su u vreme
III i IV dinastije birani iz
redova kraljevske porodice. Ta praksa se napuxta poqev od
V dinastije: qlanovi
kraljevske porodice se povlaqe sa najznaqajnijih funkcija.
Najve i autoritet od svih dr avnih qinovnika u ivao je vezir, egipatski ,,qa-
ti”. Qati je upravljao spoljnom ili vojnom politikom i unutraxnjom ili pore-
skom politikom. Za ovo mesto kralj je birao ljude od poverenja. Slu ba nije
bila do ivotna, ve izborna.
U periodu Starog carstva razvijaju se sve institucije sistema potrebne za
razvoj i funkcionisanje jedne dr ave: dr avna itnica, dr avna riznica, xest
velikih ku a — sudstvo, provincijska administracija, vojska.
Pored vladara i dvora, postojali su ratari, zanatlije i trgovci. Ratari su
bili obavezni da pla aju porez dr avi jednim delom sa poseda, a jednim delom
tako xto su radili na posedima velikodostojnika i vladara. Na primer, u
vreme izlivanja reke Nil kada rad na poljima nije bio mogu , ratari su bili
anga ovani oko podizanja piramida. Za taj svoj rad pla ani su u hrani i ode i.
Kao xto vidimo ekonomija carstva se zasnivala na radu seljaka, a ne na radu
robova. Robova je bilo izuzetno malo i to su u glavnom bili ratni zarobljenici.
Sam Egip anin u sopstvenoj zemlji nije mogao dopasti ropstva, tj. nije mogao
biti darivan ili prodavan.

Oblici zemljoposednixtva — U starom carstvu sva zemlja je pripadala kralju.

On ju je mogao po svojoj volji otu iti, tj. staviti pod zakup, trajno ili privre-
meno darovati... U suxtini, zemlja se delila na dve kategorije: na kraljevu
zemlju, koju su obra ivali kraljevi zemljoradnici, i na zemlju koju je kralj mo-
gao otu iti gradovima, hramovima, pojedincima... Zakupci takve zemlje su bili
du ni da dr avi pla aju odre ene da bine.

– 25 –

Spoljna politika starog carstva

U periodu starog carstva ekspedicije su slate van granica Egipta kako
bi se pribavili minerali i drugi resursi kojih u zemlji nije bilo.
Poqetak starog carstva, kao xto smo ve rekli, vezujemo za vladavinu osera,
predstavnika
III dinastije. Danas je poznato da je oser organizovao jednu eks-
pediciju na Sinaj radi dobavljanja minerala i drugih sirovina. oserovo ime
je potvr eno u rudnicima bakra i tirkiza u Vadi Maghari na Sinaju.
Predstavnik
IV dinastije, Sneferu tako e je organizovao jedan pohod na Sinaj.
Tirkiz i bakar vadio je iz rudnika u Vadi Maghari. Izvori svedoqe da je
opremio flotu od 40 la a radi dobavljanja drvene gra e iz neimenovane strane
zemlje. Kamen iz Palerma svedoqi o njegovom pohodu na prostor Nubije, izme u
prvog i drugog katarakte, radi dobavljanja zarobljenika, stoke i drugih stvari.
Kamen iz Palerma bele i plen od 7 000 zarobljenika i 200 000 grla stoke.
Posledica Sneferuovog pohoda je propast lokalnih naselja i depopulacija Nu-
bije. Veruje se da u ovom periodu sa istorijske scene nestaje nubijska grupa
A.
Hufu, edefre, Hafre i Menkaure organizuju pohode ju no od drugog Nilovog
katarakte, gde je obrazovano egipatsko naselje Buhen. Njihovo prisustvo na
Sinaju je stalno. Gnajs dopremaju iz rudnika u nubijskom delu Libijske pusti-
nje, 65
km severozapadno od Abu Simbela. Kamen za kraljevske kipove, grauvaka
i alevrolit, va en je iz Vadi Hamamata, koji se nalazio izme u Koptosa i Cr-
venog mora. Odr avaju diplomatske i trgovaqke veze sa Biblosom u Fenikiji i
Eblom u severnoj Siriji.
Predstavnici pete dinastije nastavili su spoljnu politiku svojih prethodnika.
Bakar i tirkiz i dalje su eksploatisani u rudnicima na Sinaju, Gnajs u rud-
nicima sz. od Abu Simbela, Diorit u rudnicima Vadi Hamamata... Sahure je
svojevremeno organizovao jedan pohod u zemlju Punt, prostor danaxnje Somal-
ije, radi dobavljanja plemenitih metala i zaqina. Predmeti iz vremena pete
dinastije prona eni su na lokalitetu Dakla, u blizini Mramornog mora.

– 26 –

Lista kraljeva

Tre a dinastija

Faraon

Graditeljstvo

Ekspedicije

Ostalo

Nebka

grobnica u Sakari (?)

Vadi Maghara, Sinaj (?)

osnivaq dinastije

oser

stepenasta piramida u Sakari

Vadi Maghara, Sinaj

period starog carstva

Sehemhet

nedovrxena piramida u Sakari

Vadi Maghara, Sinaj

prazan sarkofag

Haba

nedovrxena piramida u Zavijet el-Arjanu

Huni

grobnica u Meidumu ili Sakari (?)

stepenasta piramida na Elefantini

Qetvrta dinastija

Faraon

Graditeljstvo

Ekspedicije

Ostalo

Sneferu

Dahxur (Crvena p. i Kriva p.), Meidum

Sinaj, Nubija

osnivaq dinastije

Hufu

piramida u Gizi

Sinaj, rudnik sz. od Abu Simbela

edefre

nedovrxena grobnica u Abu Ravax

epitet sina boga Rea, pouke

Hafra

piramida u Gizi

Sinaj, Nubija

trgovina Biblos i Ebla

Menkaure

piramida u Gizi od granita

Biblos

Xepseskaf

mastaba u Sakari

Peta dinastija

Faraon

Graditeljstvo

Ekspedicije

Ostalo

Userkaf

piramida u Sakari, hram u Abusiru

politika prethodnika

Rea — dr avni bog

Sahure

piramida, hram u Abusiru

Punt

Neferirkare

piramida, hram u Abusiru

administrativni dokumenti va ni za upravu

Xepseskare

hram u Abusiru

Raneferef

Niuserre

hram u Abusiru

Menkauhor

hram u Abusiru

poslednji hram boga sunca

edkare

Unas

piramida u Sakari

Tekstovi piramide. Kult Ozirisa

Izvori

— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni , Novi Sad

1980.

Literatura

— Jaromir Malek, Staro carstvo, prevela Marina Adamovi Kulenovi ,
Oksfordska istorija starog Egipta,
Clio, Beograd 2004.

— V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beo-
grad 1952.

— ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, pre-
veo sa engleskog ivojin V. Simi , Beograd 1977.

http://www.touregypt.net/kings.htm

* pogledati qlanke vezane za predstavnike IV i V dinastije od imija
Dana (
Jimmy Dunn)

— Belexke Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku
zimskog semestra xkolske 2002./2003.

— Belexke sa predavanja D. Stefanovi 11.11.2003. u Beogradu

– 27 –

PRVI ME UPERIOD

Prvi me uperiod obuhvata vreme od oko 2160. do 2055. godine p. n. e.
Pratimo vladavine
VII, VIII, IX, X i XI dinastije. Pojam prvog me uperioda ne
uvodi Maneton, ve egiptolozi
XX veka.

Prvi me uperiod razlikuje dve manje celine. Prva obuhvata razdoblje do XI
dinastije, a druga, koja je bolje dokumentovana, prati borbu Herakleopolja i
Tebe oko prevlasti nad teritorijom Egipta.

Prvi me uperiod do XI dinastije — Maneton je svojevremeno pisao da je 70 vladara

VII dinastije vladalo 70 dana. Mada je izjava preterana, ona je trebala da

prika e period unutraxnje nestabilnosti.

Prvi me uperiod je period decentralizacije vlasti. Kraljev autoritet slabi,
dok uporedo jaqa mo provincijske aristokratije. Naime, Egipat je razlikovao
dve geografske celine (Donji i Gornji Egipat) koje vremenom postaju politiqke
jedinice. Svaka celina je bila podeljena na manje administrativno-teritori
jalne okruge, tzv. nome. Na qelu nome nalazio se nomarh. Nomarsi su u svojim
rukama dr ali i civilnu i vojnu vlast: sakupljali su porez, kontrolisali tr-
govaqke puteve, nadzirali irigacione sisteme, komandovali trupama sopstvene
nome... Od vremena pete dinastije kraljevi se sve vixe oslanjaju na vlast no-
marha. Nomarsi jaqaju svoj polo aj, podra avaju ivot na dvoru, porez vixe ne
upravljaju na dvor, ve ga koriste za sopstvene potrebe. Polako se osloba aju
tutorstva carske vlasti.

Za vreme vladavine V i VI dinastije situacija je jox bila stabilna, ali pred-
stavnici
VII i VIII dinastije, koji su zemljom upravljali iz Memfisa, izgubili
su kontrolu nad nomarsima. Od vremena pozne
VIII dinastije nova vladarska
ku a se javlja u Herakleopolj Magni. Ovaj grad se nalazio na severu Egipta,
blizu ulaza u Fajum. Predstavnici herakleopoljske dinastije, koju Maneton oz-
naqava kao
IX i X dinastija, po svoj prilici su bili u nekakvim rodbinskim
vezama sa predstavnicima memfiske dinastije. Herakleopoljani su uspeli pod
svojom vlax u ujediniti Donji Egipat, ali nikada nisu zagspodarili Gornjim
Egiptom. Tamo se, posle dugih me usobnih sukoba, uqvrstila tebanska ku a,
koju Maneton oznaqava kao
XI dinastija. U periodu koji sledi pratimo sukobe
Herakleopolja i Tebe oko prevlasti nad teritorijom Egipta.

Nedoumice moderne istoriografije o prvom me uperiodu — Mnogi moderni egip-

tolozi pozivaju i se na takva svedoqanstva kao xto je Proroqanstvo Nefer-

tija, prvi me uperiod posmatraju kao doba ekonomskog, kulturnog i druxtvenog

opadanja. Naime, u proroqanstvu Neferti pripoveda o mnogim nesre ama koje
su pogodile Egipat: suxne godine, neredovno izlivanje Nila, glad, me usobni
sukobi lokalnih gospodara... Me utim, ovaj izvor potiqe iz vremena srednjeg
carstva i do danas nije utvr eno o kom periodu Neferti taqno pixe.

Egiptolog Xtefan Zajdelmajer prouqavaju i funerarne nalaze iz prvog me u-
perioda i savremene izvore, daje nexto drugaqiju sliku. On smatra da je za-
ista doxlo do decentralizacije vlasti i da je dvor osiromaxio. Me utim, ru-
ralni Egipat postaje ekonomski jaqi i kulturno slo eniji. Broj stanovnixtva
je pove an. Materijalno stanje tog stanovnixtva bilo je daleko povoljnije no
u prethodnim periodima. Ovakve tvrdnje dokazuju prona ene grobnice, qiji je
broj u prvom me uperiodu pove an i qija je opremljenost bolja nego ranije. Xto
se tiqe kulture prvog me uperioda Zajdelmajer se sla e da ona ne podra ava
dvorsku kulturu starog carstva. Kultura prvog me uperioda se odlikuje novim
izrazom, identitetom. To je narodna kultura.

Ne mo emo re i da samo izvori srednjeg carstva svedoqe o nesre ama koje su
pogodile Egipat. O tome pripovedaju i izvori prvog me uperioda, na primer,

Anktifijeva biografija. Anktifi je bio upravnik noma Edfua i Hijerakonpolis

u gornjem Egiptu. Svojevremeno je ratovao protiv noma Koptosa i Tebe. Njegova

– 28 –

biografija je saquvana na jednom stubu ispred njegove grobnice u blizini El-
Moale, 30
km ju no od Tebe. Biografija svedoqi, izme u ostalog, kako je narod
gladovao i kako mu je Anktifi pomogao da pre ivi. Zajdelmajer, prouqavaju i
ovaj izvor, izvodi zakljuqak da je Egipat pogodila kriza, ali da se ta kriza
nije razlikovala od kriza prethodnih perioda. Novina u prvom me uperiodu je
ta da krizu iskorix avaju lokalni gospodari da bi opravdali sopstvenu vlast.
Naime, neko mora pomo i slabima i ta uloga uglavnom pripada lokalnim dinas-
tima. Naravno, ako se neko suprostavi ovim ,,dobroqiniteljima” bivao je surovo
ka njen.

Rat Herakleopolja i Tebe oko prevlasti nad Egiptom — U drugom delu prvog me u-

perioda pratimo sukobe Herakleopolja i Tebe oko prevlasti nad teritorijom
Egipta.

Uspon Herakleopolja — U vreme pozne VIII dinastije u Herakleopolj Magni, gradu

na severu Egipta, uzdi e se nova vladarska ku a koju Maneton naziva IX i X
dinastijom. Herakleopoljska dinastija je po svoj prilici bila u nekakvim rod-
binskim vezama sa memfiskom dinastijom. Na alost, ni savremeni epigrafski
izvori, kao ni grobnice predstavnika dinastije, do danas nisu prona eni. Je-
dini izvori su spomenici privatnih lica, na primer,
Pouka za sina Merikarea.
Tekst svedoqi o sukobu sa ju nim tebanskim kraljevstvom, o vladarskom kultu
i ideologiji, o predanju vezano za herakleopolsko stvaranje sveta. Me utim,
danas se postavlja pitanje da li ovaj izvor potiqe iz vremena prvog me uperioda
ili pak kasnijeg doba.

Maneton kao osnivaqa herakleopoljske dinastije pominje kralja Hetija. Njegovo
kraljevstvo na severu identifikovano je kao ,,ku a Hetija”. Na alost, o samoj
vladavini i godinama vladanja kako Hetija, tako i njegovih naslednika ne znamo
nixta. Veruje se da su Heti i naslednici zauzeli Memfis i pod svojom vlax u
ujedinili prostor Donjeg Egipta. Onda kada su pokuxali zagospodariti Gornjim
Egiptom ulaze u sukob sa tebanskom vladarskom ku om.

Uzdizanje Tebe — U vreme starog carstva Teba, kao prestonica qetvrte nome, bila

je tek tre erazredni provincijski grad. Me utim, poqev od prvog me uperioda
polo aj Tebe jaqa.

Kao osnivaq tebanske, Manetonove XI dinastije, pominje se Mentuhotep I. Vladao
je petnaest godina, a njegova grobnica se nalazi u nekropoli El-Tarifa, na
zapadnoj obali Nila, naspram hrama u Karnaku. Vixe o ovom vladaru ne znamo.

Mentuhotepa I na prestolu je nasledio sin Intef I. Intef I je u svojim rukama
objedinio polo aj ,,velikog upravnika tebanske nome” i ,,upravnika svexteni-
ka”. Pretendovao je qak i na polo aj ,,upravnika Gornjeg Egipta”. Njegova
grobnica prona ena je u nekropoli El-Tarifa. Arhitektonska forma grobnice
razlikuje se od forme vladarskih grobnica starog carstva. To je vrsta grobnice
useqene u stenu, tzv.
saf-grobnica. Dakle, Intef I ne podra ava stil starog
carstva, ve se radije oslanja na lokalnu tradiciju. Za razliku od vladarskih
grobnica starog carstva, Intefova grobnica nije okru ena samo grobovima ve-
likodostojnika, ve i grobovima obiqnog naroda. Intef
I, kao i njegovi nasled-
nici, istica e regionalni identitet.

Posle petnaestogodixnje vlade, Intefa I je na prestolu nasledio brat Intef

II. Ovaj je vladao qak pedeset godina i gotovo postavio temelje jake Tebe. Podi-

gao je grobnicu u nekropoli El-Tarifa, kao i svetilixta na Elefantini. Bi-
ografska stela, prona ena ispred njegove grobnice, svedoqi o tebanskoj spoljnoj
politici. Intef
II je pod svojom vlax u ujedinio ju ni deo Gornjeg Egipta.
Zatim je na severu zauzeo nomu Abidos, najznaqajniji administrativni centar
starog carstva. U vreme pohoda na nomu Asijut, koja je priznavala vrhovnu vlast
herakleopoljske dinastije, ulazi u sukob sa Herakleopoljanima.

– 29 –

Rat Herakleopolja i Tebe — Sukob izme u Herakleopolja i Tebe trajao je od 90

do 110 godina. Kao pobednik je izaxla Teba, koja je pod svojom vlax u ujedinila
teritoriju Egipta. Vixe o ovome bi e reqi kasnije.

Literatura

— Xtefan Zajdlmajer, Prvi me uperiod, prevela Danijela Stefanovi
Oksfordska istorija starog Egipta,
Clio, Beograd 2004.
— V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beo-
grad 1952.
— Belexke Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku
zimskog semestra xkolske 2002./2003.

– 30 –

NAPOMENA

Tekst koji sledi, a obuhvata istoriju faraonskog Egipta od perioda
Srednjeg do perioda Saiskog carstva, zasniva se na starim belexkama koje ne
poznaju Oksfordsku istoriju starog Egipta.

M.X.

– 31 –

SREDNjE CARSTVO

Periodizacija prema dinastijama

* Period Srednjeg carstva (2025 - 1759)
U ovom periodu vladaju
XI i XII dinastija.
— Osnivaq
XII dinastije bio je Amenemhet I. Kao nova prestonica pominje
se It-tavi, koju je izgradio rodonaqelnik
XII dinastije. Po vladavini
Amenemhet, vladao je njegov sin Senusret
I.

Ujedinjenje Egipta

Za ponovno ujedinjenje Egipta pojedini nomarsi su bili zainteresovani
ne samo radi poboljxanja irigacione mre e i prekidanja me usobnih sukoba, ve
i radi sna enja dr avnog aparata.
Borbu za ujedinjenje Egipta povela su dva grada, Herakleopolj (
IX, X dinastija)
i Teba (
XI dinastija). Ujedinjenje je poqelo oko Herakleopolja qiji su vladari
uspeli da pokore Memfis. Osnivaq herakleopoljske dinastije Heti nije samo uje-
dinio Egipat, nego je qak pokuxao da obnovi osvajaqku politiku svojih prethod-
nika. Me utim, pod svoju vlast nije uspeo podvesti mo ne monarhe, naroqito
tebanske. Sukob izme u severa (Herakleopolj) i juga (Teba) bio je neminovan.
O ovim ratovima svedoqe dva natpisa: Pouka Ipuvera i Pouka herakleopoljskog
cara Hetija
III svome sinu Merikaru1

. U gra anskom ratu kao pobednik je iza-
xao predstavnik
XI dinastije Mentuhotep II. Treba pomenuti da poslednji sukob
nije bio izme u vladara Herakleopolja i Mentuhotepa, ve izme u monarha nome
Sijut i Mentuhotepa. Sam Herakleopolj je pao bez ikakve borbe oko 2046./2040.
godine p. n. e.
Poxto je Mentuhotep ponovo ujedinio Egipat, postao je rodonaqelnik Srednjeg
carstva.

Unutraxnja i spoljna politika Srednjeg carstva

Postoje dve tendencije vladara Srednjeg carstva:
1. orijentacija na spoljnu politiku (ratovanja)
2. orijentacija ka rexavanju unutraxnjih problema, tj. pitanja prospe-
riteta zemlje.

Faraoni XI i XII dinastije kre u dalje na sever, severoistok i xire
se ka Siro-palestinskoj obali. Navedena teritorija nije bila trajno osvojena.
Na ovim prostorima Egip ani su ostavljali garnizone i dovodili na vlast sebi
odane ljude, koji su nosili qinovniqke titule kao i u Egiptu.
Preduzimani su i vojni pohodi na Nubiju. U Nubiji nisu postojali razvi-
jeni centri, a zemlja je bila bogata i primamljiva za eksploataciju. Egip ani
prodiru na jug ne radi trajnog osvajanja ovog prostora, ve radi zlata, slono-
vaqe, dijamanata, zaqina, miomirisa, radne snage. Prema starim Egip anima
teritorija Egipta prostirala se sve do prvog katarakta. Oblast izme u pr-
vog i drugog katarakta nazivali su Vavat (danaxnji severni Sudan), dok zemlju
od drugog katarakta Kux. Posebno interesantan za vladare Srednjeg carstva
bio je prostor prvog i drugog katarakta. Da bi obezbedili i osigurali puteve,
kontrolisali i spreqili ulazak nubijskih plemena, faraoni su od prvog do dru-
gog katarakta izgradili dvanaest tvr ava
2

. Tvr ava Semena, koja se nalazila
na samom
II kataraktu, bila je jedna vrsta glavnog xtaba svih tvr ava ovog
podruqja. Osnove tvr ava su danas saquvane i predstavljaju remek-delo vojne
arhitekture.

1

Pogledati: 2.2. Izvori za srednje carstvo

2

Ove karaule predstavljaju vojne baze koje xtite odre enu teritoriju i trgovaqke puteve

– 32 –

Da bi se stvorila mo na dr ava, faraoni Srednjeg carstva morali su
umiriti Azijate na severu, kao i nomarhe, koji su jox uvek imali velika bo-
gatstva i privatne vojske. Poxto je zemljom bilo texko upravljati sa krajnjeg
juga, iz Tebe, faraon Amenemhet
I, osnivaq XII dinastije, rezidenciju seli na
sever. Nova prestonica nalazila se 30 km ju no od Memfisa, a nazivala se
,,Amenemhet it tavi” ili ,,Amenemhet ujedinitelj dve zemlje”. U nju je preseljen
dvor i nadlextvo centralne i lokalne administracije. Poxto je proterao azi-
jatska plemena, koja su doseljena za vreme prvog me uperioda, i poxto je zaxti-
tio granicu prema Sinaju, Amenemhet je uspeo da se izbori sa problemom Delte.
U njegovo vreme izgra en je ,,Vladarev put”, tj. niz utvr enja ka Sinaju.
U vreme vladavine
XII dinastije sprovedeni su veliki melioracioni radovi na
prostoru Fajuma i jezeru Meris. Zahvaljuju u isuxivanju stvoreno je vixe
obradivih povrxina. U to vreme pada i plansko naseljavanja ju njaka, pravih
Egip ana, na sever i prostor Delte. U fajumskom prostoru je izgra en prvi
grad sa urbanistiqkim planom. Dok su ga Egip ani nazivali ,,Hetep Senusert”
ili ,,Sezostrisov spokoj, Grci su ga zvali Krokodilopolis (danaxnji Kahun). U
hramovima ovog grada saquvao se korpus dokumenata, koji je znaqajan za rekon-
strukciju hramovnog ivota i hramovne administracije
3
.
Mada je Amenemhet
I uspeo da uguxi separatistiqke te nje nomarha i stvori
mo nu dr avu, ipak, nomarsi su saquvali lokalnu autonomiju. Da bi rexio
pitanje nomarha Senusert
III je izvrxio veliku administrativnu reformu i
qitavu zemlju podelio na tri okruga: Severni, Srednji i Glava juga. Svaki
okrug je imao svoju administraciju, qiji je zadatak bio prikupljanje poreza,
rexavanje sudskih pitanja, odr avanje irigacionih sistema. Ovim su nome kao
administrativne jedinice izgubile svoj znaqaj i ostala su samo imena teri-
torijalnih celina unutar Egipta. Novi qinovnici bili su homonovusi; ljudi
koji na polo aj nisu dolazili zahvaljuju i svom ,,plemenitom” poreklu, ve za-
hvaljuju i vladarevoj volji. Sama slu ba nije bila nasledna. Poxto su gubile
teritorije i bogatstvo, stare porodice su nestajale. Od vremena Senuserta
III
nomarha, kao posebne kategorije qinovnika, u Egiptu vixe nema.

Herodotovo svedoqanstvo o Srednjem carstvu

Kao jednog od predstavnika XII dinastije treba pomenuti Amenemheta

III. Amenemhet III vladao je na prelazu iz XIX u XVIII vek p. n. e. Pored ostalog,

dao je da se izgradi quveni Lavirint, koji je poznat i kao Piramida Havara.
Herodot pixe, poqev od 100. kaputa, da je faraon Meris (Amenemhet
III) dao
da se sagradi jedno predvorje na severnoj strani hrama boga Hefesta (Ptah)
4
,
iskopa jedno jezero i podignu piramide. Herodot, dalje, kao o qudu antiqkog
sveta, pominje Lavirint, koji je i sam video. Ovaj Lavirint sastojao se od 3000
odaja, od kojih je 1500 bilo pod zemljom, a 1500 iznad zemlje. U podzemnim oda-
jama bili su sahranjeni faraoni i sveti krokodili
5

. Opis kod Herodota navodi
na zakljuqak da je gra evina morala biti ogromna. Dugo nauqnici su osporavili
postojanje jedne takve gra evine i mogu nost da je Herodot nexto tako svojim
oqima video. Me utim, 1911. godine prona ena je jedna nekropola prilikom
arheoloxke ekspedicije, koju je predvodio utemeljivaq egiptologije Flinders
Pitri, na prostoru Havara
6

. Utvr eno je da je u pitanju grobnica Amenemheta

III. Tu je bio podignut ogroman zaupokojeni kompleks, hram i grobnica, u vidu

piramide dimenzija 120300 metara. Na osnovu zabelexki Flindersa Pitrija
savremeni istra ivaqi napravili su trodimenzionalnu konstrukciju tog kom-

3

Tako na osnovu Papirusa iz Kahuna saznajemo da su hram pomagali mesari, pekari,

ljudi koji su se brinuli za rogatu stoku...

4

Herodot pixe, poqev od 99 kaputa, da je faraon Min (Menes) sagradio jedan hram

posve en bogu Hefestu (Ptah). Kult boga Ptah, qije se svetilixte nalazilo u Memfisu,

naroqito je poxtovan u vreme vladavine XII dinastije.

5

Bog Sobek je predstavljan u liku krokodila

6

Havara se nalazi 80km ju no od danaxnjeg Kaira. To je prostor jugoistoqnog Fajuma.

– 33 –

pleksa. Interesantno je da su se konstrukcija i Herodotov opis podudarali.
Antiqki pisci Diodor i Strabon tako e svedoqe o Lavirintu.

U svom delu Herodot kapute od 102. do 110. posve uje izvesnom Se-
zostrisu
III (Senusert III). Ovaj Halikarnaxanin tvrdi kako je Sezostris svo-
jevremeno porazio Skite i Traqane, a kao dokaz tome navodi stubove koji slave
pobedu egipatskog faraona, a koji se mogu videti i u Herodotovo vreme na pros-
toru koji su naseljavali Skiti i Traqani. Me utim, danas je utvr eno da na po-
druqje Skitije i Trakije Egip ani nisu kroqili. Mada je Sezostris
III sproveo
trenutne pohode na jug, sever i severoistok, najve i osvajaq bio je Tutmes
III,
koji je stigao do Eufrata na severu i do qetvrtog katarakta na jugu. U modernoj
istoriografiji usvojeno je mixljenje da je Herodotovo svedoqanstvo u stvari
revanxizam na Darijev pohod protiv Skita. Naime, Herodot je eleo pokazati
da je i pre Darija bilo velikih osvajaqa, koji su uspeli osvojiti neke oblasti
koje ,,veliki kralj” nije. Nauqnici su potvrdili Herodotovu izjavu da je praksa
egipatskih vladara bila da se po okonqanom pohodu postavi graniqna stela sa
likovnim predstavama. Zadatak stele nije bio samo da ome i, ve i da svo-
jim natpisom proslavi bilo osvajanje bilo pohod vladara, koji ga je predvodio.
Mogu se na i najvixe na prostoru Sirije i Palestine.

Herodot u jednom delu pixe o etniqkoj vezi Kolhi ana7

i Egip ana.
Kao dokaz tome, pored ostalog, navodi qinjenicu da se jedan i drugi narod
obrezuju. Me utim, u pitanju je Herodotova impresija i tradicija. Izme u ova
dva naroda nije moglo biti nikakve veze, sem mo da da su neki umetniqki pred-
meti preko Hetita iz Egipta dospeli u oblast Kolhide. Deo o obrezivanju mo e
biti znaqajan da na posredan naqin odredimo etniqku pripadnost Egip ana.
Egip ani spadaju u hamidsko-semitsku grupu naroda. Postupak obrezivanja za
Egip ane je imao naroqitu va nost, ne samo medicinsku, ve i zbog posebne
qisto e koja je vixe zadirala u pojam etike i kulta. U periodu Novog carstva
postojao je obiqaj da se po svrxetku bitke svim neprijateljima odseqe desna
xaka. Naime, Egip ani su eleli sve da zabele e, a bilo je va no obele iti
koliko je bilo mrtvih. Vojnici su nosili xake pobodene na koplja, kao i na
konjima. Ovo je imalo za cilj da zastraxi potencijalne neprijatelje. Xake su
odsecali samo onima koji su bili obrezani, jer su im bili jednaki. Ostale su
evidentirali na drugi naqin. Sama egipatska vojska je bila obrezivana pre
kakvog pohoda.

Trgovina

U vreme Srednjeg carstva xalju se trgovaqke ekspedicije u Palestinu i
Siriju. Tako u gradovima Biblos i Ugarit su prona eni predmeti sa imenima
faraona
XII dinastije. O vezi, tako e, svedoqi Priqa o Sinuheu8

, koja potiqe s

poqetka vladavine XII dinastije.

Trgovaqke veze odr avane su sa Vavilonom, Kritom, Nubijom i zemljom Punt
(danaxnja Somalija u istoqnoj Africi).

Kao plovni put koristilo se Crveno more. Koptos sa obalom Crvenog mora,
tj. sa lukom Vadi Gasus, povezivao je Vadi Hamamat, u kome se vadio granit.
Alabaster se vadio iz kamenoloma u Hatnubu.

Religija, religiozna knji evnost

U vreme Srednjeg carstva jaqa kult Ozirisa, qiji se kultni centar
nalazio u Abidosu. Tako e neguje se kult boga Amona, tebanskog bo anstva, i
kult boga Monta, boga rata.

7

Naseljavali obalu Crnog mora

8

Pogledati: 2.2. Izvori za Srednje carstvo

– 34 –

U ovom periodu menja se religiozna knji evnost. Piramide, koje su podizali
vladari
V, VI i VII dinastije, bile su ispisane raznim bajalicama. U vreme
Srednjeg carstva magijski tekstovi se ispisuju na unutraxnjosti kovqega
9

. Dr-
veni kovqeg bio je sa unutraxnje strane ispisan bajalicama, koje su trebale da
pokojnika saquvaju od insekata, bolesti; da mu omogu e da xto lakxe pre e iz
ovog u onaj svet. Ucrtavane su geografske karte zagrobnog ivota kako pokojnik
ne bi zalutao na svom putu do bo anstva. Cilj ovih tekstova bio je da omogu i
pokojniku da se izjednaqi sa bo anstvom u zagrobnom ivotu. Prilikom qina
mrtvih, pored ostalog uz pokojnika su stavljane i uxabti figure. Ove fig-
urice imale su oblik mumije i bile su naqinjene od keramike ili raznih vrsta
mekog kamena. Prikazane su sa prekrxtenim rukama. Jedna ruka dr i motiku,
druga plug, a preko ramena je prebaqena torbica sa zrnevljem. Uxabti figura
osloba ala je pokojnika texkog rada u zagrobnom ivotu. U jednoj grobnici
prona eno je 365 figurica; za svaki dan po jedna. U ovom periodu nastaju i
Pisma mrtvima i Klevetni tekstovi.

Materijalni ostaci

Vladari XII dinastije od materijalnih spomenika su ostavili tvr ave,
gradove, hramove u Tebi, Karnaku i Luksoru. Treba pomenuti hram Mentuhotepa

II u Deir el Bahari. Svojevremeno su gradili piramide.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.

9

Vixe o ovome pogledati: 2.2. Izvori za Srednje carstvo, Religijski tekstovi, Tekstovi

kovqega; 2.3. Izvori za Novo carstvo, Knjiga mrtvih, Uxabti figure

– 35 –

DRUGI ME UPERIOD

Osvajanje Egipta od strane Hiksa

Posle smrti Amenemheta III, poslednjeg znaqajnog faraona XII dinas-
tije, dolazi do slabljenja centralne vlasti. Amenenhet
IV bio je poslednji
vladar
XII dinastije. Tokom vladavine XIII dinastije veziri su postavljali
i menjali vladare, koji su imali samo nominalnu vlast. Vojskovo e i ratnici,
stacionirani u Nubiji, delaju nezavisno od centralne vlasti. Neki od njih su
se qak za trajno nastanili u Nubiji. Tvr ave, izgra ene du istoqne granice,
bile su ili napuxtene ili pak nisu strogo kontrolisale one koji su ulazili
u zemlju. Kananski nomadi ulazili su u zemlju potpuno slobodno, gde su se
nastanili i stali baviti trgovinom, zemljoradnjom, zanatstvom. Barem jedan
od njih,
Khendjer, je postao kralj. Krajem vladavine XIII dinastije sledio je
dug period ustanaka i me usobnih sukoba. Verovatno se na taj period odnose
doga aji opisani u
Proroqanstvu Nefertija i u Pouci Ipuvera10

. Koriste i se
slabljenjem Egipta nomadska plemena sa Sinaja krajem
XVIII veka p. n. e. upala
su u istoqnu Deltu; grupa plemena koju su Egip ani nazivali ,,hikau-hasut”
ili ,,gospodari pustinje”. Verovatno je iz toga nastao Manetonov izraz Hiksi
xto znaqi ,,zapovednici pastira”.

Hiksi su Egiptom vladali 150 godina, taqnije od 1700. do 1550. godine p. n. e.
Pripadaju skupini semitskih plemena. U vreme kada su preduzeli kontrolu nad
Egiptom nije posvedoqen nikakav rat. Sam njihov dolazak bio je tih i gotovo bez
ikakvog otpora su prodrli na prostor centralne i istoqne Delte, a potom i u
unutraxnjost Egipta. Pod svoju vlast podveli su teritoriju koja se prostirala
sve do grada Kuze u srednjem Egiptu; to je bila ju na granica. Osnovali su dve
dinastije,
XV i XVI.

Dok su se Hiksi utvrdili na prostoru istoqne, zapadna Delta nalazila se u
rukama doma e dinastije,
XIV. Prestonica XIV dinastije bio je grad Ksois.
Prostor od Kuze do Elefantine (
I katarakt) bio je pod vlax u tebanske dinas-
tije, koju Maneton naziva
XVII. U ovom periodu Nubija se vixe ne nalazi pod
vrhovnom vlax u Egipta. Tu se samostalno razvija doma a kraljevska dinastija.

Centar teritorije Hiksa nalazio se u Avarisu. Ovaj grad, poxto se nije taqno
znalo gde se nalazio, bio je enigma sve do 1965. godine. Na osnovu iskopavanja
austrijskih arheologa na prostoru istoqne Delte, koje je predvodio Manfred
Bitak, utvr eno je da se prestonica Hiksa nalazila gde i danaxnji grad Tel-
el-Daba.

Hiksoski vladari, stupivxi na presto, preuzeli su nasle e — ideologiju, tit-
ulaturu, vladarski kult — od svojih prethodnika. U vreme Hiksa ponovo su
prepisana mnoga dela Srednjeg carstva. Kao primer mo emo navesti quveni
matematiqki papirus Rind, koji sadr i razne formule i proraqune. Herodot ne
grexi mnogo kada tvrdi da su Heleni preuzeli znanja iz geometrije od Egip ana.
Sami Hiksi bili su u dobrim odnosima sa Tebancima.
XVII dinastije pla ala
je porez Hiksima.

Znaqaj hiksoske vladavine jeste u slede em:

— Egip ani pre dolaska Hiksa nisu koristili konje. S pojavom konja
javlja se i upotreba dvokolica, xto je dovelo do pojave konjice i drugih
vextina ratovanja.

— Hiksi su uspeli da otvore Egipat za svet i da poka u Egip anima da
se teritorije, koje se ne nalaze u sastavu Egipta, mogu ukljuqiti u sas-
tav zemlje. Hiksi su pored teritorije Egipta nastanjivali i prostor
Sinaja i deo prostora prema Palestini. Zaqe e se ideja o mogu nosti
stvaranja carstva, tj. velike dr ave koja se mo e protezati i van
prirodnih okvira zemlje.

10

Pogledati: 2.2. Izvori za Srednje carstvo

– 36 –

Skarabeji

Treba pomenuti da se u vreme Srednjeg carstva, naroqito za period
vladavine Hiksa, javlja nova kategorija spomenika — skarabeji. Skarabeji su
peqati gde su ispisana imena i titule qinovnika i znaqajni su za prouqavanje
administracije. Prvi skarabeji pojavili su se oko 2500. godine p. n. e., a
prona eni su u grobnicama ena i deca ni ih druxtvenih slojeva. Oko 2000.
godine poqinju da se koriste kao peqati. Dekoracija skarabeja potiqe iz vremena
vladavine Hiksa — predstavljena je ljudska figura koja stoji i zabele eno je
ime i titula kakvog qinovnika.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.

– 37 –

NOVO CARSTVO

Periodizacija prema dinastijama

* Period Novog carstva (1550 - 1070)
U ovom periodu vladaju dinastije
XVIII, XIX i XX.
— Predstavnici
XVIII dinastije (1550 - 1292) su Ahmoze, njegov sin Amen-
hotep
I i Tutmes I11

. Amenhotep I izgradio je prestonicu u Tebi. U
okviru
XVIII dinastije razlikujemo poseban period koji nazivamo ama-
rnskim. Predstavnik tog perioda je Amenhotep
IV (Ehnaton), koji je za
novu prestonicu uzeo Ehnaton, danaxnja Tel el Amarna. Kao naslednike
Amenhotepa
IV treba pomenuti Smenkaru i Tutankamona.
— Predstavnici
XIX dinastije:
— Horemheb (1342 - 1338)
- administrativne reforme, reforma vojske, poreska reforma
- omanji pohod na Siriju, pobeda nad Hetima
- Nubija (hram Sislu), ekspedicija u Punt.
— Ramzes
I (1338 - 1337)
- dalja reforma vojske: podela na 3 korpusa sa jednim odredom konja,
specijalna garda, najamnici, posade quvaju tvr ave.
— Setija
I (1337 - 1317)
- vojni pohod na Siriju: prodro u ravnicu Megido, potqinio levitske
knezove, zauzeo pristanixte Tir i obezbedio pomorski put za Siriju
- operacija protiv ustanika, ujedinjenih knezova Palestine: zauzeo Ha-
mat, Bet-Xan, tvr ave Kanon i Kadex, potisnuo Hete
- gra evinska delatnost: hram Bubastis na Delti, sala sa stubovima
u Karnaku, svetilixte u Abidosu, granica u steni u dolini carskih
grobnica.
— Ramzes
II (1317 - 1251)
- delatnost ovog faraona videti u tekstu koji sledi.
— Merneptah
- branio Egipat od navale pomorskih naroda.
XX dinastija (1186/5 - 1070), dinastija Ramzeseida, odra ava period
od Ramzesa
III do opadanja Novog carstva.
— Setnaht
- osnivaq
XX dinastije
- jaqa svextenstvo.
— Ramzes
III
- reforma vojske: podelio stanovnixtvo da bi ga lakxe koristio u vojne
svrhe
- rat protiv pomorskih naroda
- prestonica Medinet-Htabu (?).

Isterivanje Hiksa iz Egipta

O povodu za konaqan sukob izme u Hiksa i Egip ana podatke pru a
,,Priqa o Apopisu i Sekenenreu”. Apopis je bio vladar
XVI hiksoske dinastije,
a Sekenenre predstavnik
XVII, tebanske, dinastije. Prema ovoj priqi Hiksi su
na graniqnom prostoru napasali stada. Onda kada je stado prexlo na teritoriju
Tebe, Tebanci odluquju da povedu rat. U prvom sukobu oba vladara su poginula.
Sekenenrea je nasledio sin Kamoze, kome je pripala qast da protera Hikse iz
Egipta. O Kamozeovom pohodu saznajemo iz dva izvora:
Kamoze stela i Karnarvon

ploqa12

, koji, po svemu sude i, potiqu iz vremena Novog carstva.

11

Tutmes I je bio o enjen Ahmozevom erkom

12

Karnarvon ploqa prona ena je poqetkom XX veka u Karnaku. Ploqu je pronaxao Karter,

koji je bio qlan ekspedicije koju je finansirao lord Karnarvon; Hrestomat po istorii

– 38 –

Konaqnu pobedu nad Hiksima odneo je jedan od slede ih tebanskih careva, Ah-
moze
I, koji se smatra osnivaqem XVIII dinastije. Ahmoze je bio visoki vojni
zapovednik koji je poticao iz ugledne porodice. O njegovoj vojnoj delatnosti
obavexteni smo zahvaljuju i dobro saquvanoj autobiografiji. Stela faraona
Ahmozea
I, prona ena u Karnaku, dopunjuje svedoqanstvo o borbi sa Hiksima,
qiji je poqetak opisan na Karnarvon ploqi
13
.
Po kazivanju Manetona 240000 Hiksa je mirno napustilo Egipat u strahu od
vladara koji je dolazio s juga. Stvari nisu bile tako miroljubive. Herodot
nije ostavio podatke o
XVIII dinastiji.

Unutraxnja i spoljna politika vladara XVIII dinastije

Za period Novog carstva karakteristiqna je ekspanzionistiqka poli-
tika. Tako Tutmes
I, u te nji za daljim osvajanjima, na jugu je prekoraqio
granicu drugog katarakta i krenuo u pokoravanje Gornje Nubije, a na severo-
istoku, proxavxi Siriju i Palestinu, sti e do Eufrata, gde je ostavio grani-
qnu stelu. Me utim, treba imati na umu da su ovi vojni pohodi bili organizo-
vani pre svega zbog pljaqke.
Sin Tutmesa
I, Tutmes II, ratuje i u Nubiji i u Palestini. Ali, ovaj vladar
rano je preminuo, ostavivxi za sobom maloletnog sina Tutmesa
III.
Kako je u vreme kada je nasledio presto bio deqak, mesto Tutmesa
III vladala je
njegova ma eha-tetka Hatxepsut. Ova mlada kraljica bila je veoma ambiciozna
i za dve decenije vladavine ove ene Tutmes
III je bio baqen u zape ak. Da
opravda svoju vlast proglasila se potomkom boga Amona i qin njenog ro enja
predstavljen je u jednom hramu, koji se nalazi u Deir-el-Bahari. Unutraxnjost
hrama ukraxena je i reljefima koji svedoqe o trgovaqkoj ekspediciji, koju je
Hatxepsut poslala u zemlju Punt
14

. Ovaj hram, koji se naziva ,,beli hram” i
koji je useqen u steni, danas je saquvan u celini. Po smrti Hatxepsut, koja
nije u potpunosti razjaxnjena, Tutmes
III je unixtio one spomenike koje je ona
podigla i stao brisati njeno ime. Naime, stari Egip ani su verovali da ako se
neqije ime izbrixe, tome se oduzima i magiqna mo . ,,Izbrisani” ne e biti u
mogu nosti da se rodi i ivi u zagrobnom ivotu. Ono xto bi trebalo da bude
prva godina Tutmesove vladavine, bele eno je kao 21.

U vreme vladavine Tutmesa III Egipat je do iveo najve e proxirenje:
na jugu protezao se do qetvrtog katarakta, a na severo-istoku, mada taj prostor
nije bio trajno prikljuqen carstvu, do Eufrata. Tutmesova aktivna osvajaqka
delatnost bila je odre ena jox u njegovom detinjstvu i mladosti. Naime, do
21. godine, na incijativu Hatxepsut, bio je prinu en da ivi u garnizonu
staje e vojske. Quveni anali,
Anali Tutmesa III, daju detaljan popis Tutmesovih
pohoda. Predstavljaju izvor prvog reda za spoljnu politiku Tutmesa
III i prvi
su izvor za staroegipatsku vladarsku analistiku. Pohodi Tutmesa bele eni su
na zidovima dve dvorane Amonova hrama u Karnaku. Dok je prvi pohod opisan u
celini, ostali su opisani sumarno.
Tutmes
III, kako sam bele i, 21. godine svoje vladavine krenuo je u pohod pro-
tiv pobunjenika. Naime, glavni protivnik Egipta bila je velika dr ava koja je
nastala oko Kadexa, na reci Orontu (Sirija). Uz pomo vladara Kadexa poko-
reni gradovi i kne evine na jugu Sirije i Palestine ustali su protiv egipatske
vlasti. Do presudne bitke doxlo je kod grada Megido, kada je Tutmes izvoje-
vao pobedu. Nedugo zatim, Tutmes osvaja Kadex, pobe uje mitanske trupe
15

kod
Karhemixa i prelazi Eufrat. Tutmes
III tokom dvadeset godina svoje vladavine
organizavao je qak 16 do 17 pohoda prema Siriji i Palestini.
Pored azijskih pohoda, Tutmes
III je izvrxio i pohode na zapad, gde je potqinio

drevnego Vostoka, Moskva 1980.

13

Hrestomat po istorii drevnego Vostoka, Moskva 1980.

14

Danas se pretpostavlja da se zemlja Punt nalazila na prostoru danaxnje Somalije

15

Saveznici vladara Kadexa

– 39 –

deo Libije. Krajem svog carevanja preduzeo je pohod u Nubiju i na jugu pomerio
egipatsku granicu do
IV katarakta.

Bez obzira na niz pobeda Tutmes III nije mogao da obezbedi trajnu vlast nad Sir-
ijom i Palestinom. Udaljenost i pustinjske oblasti, koje su delile Palestinu
i Siriju od Nilske doline, ote avale su uspostavljenje qvrste vlasti faraona.
Me utim, u ovim oblastima na vlasti su bili ostavljeni oni lokalni vladari
koji su bili odani Egiptu. Postojala je i praksa da se u gradovima ostave
qitavi garnizoni vojnika kao zaxtita novopostavljenih ljudi.

Na jugu u vreme Novog carstva situacija se promenila. Zavedena je qvrx a i
bolje organizovana uprava. Oblasti izme u
I i III katarakta bile su organizo-
vane po uzoru na unutraxnju organizaciju samog Egipta. Kao upravnik oblasti
koje su se protezale izme u katarakti postavljen je qinovnik ,,kraljevski sin
Kuxa”. Tvr ave su se i dalje gradile na prostoru prema
III i ju no, prema IV
kataraktu.

Po smrti Tutmesa III, pored Egipta, nastaju i razvijaju se nove sile.
Treba pomenuti dr avu Mitani na prostoru gornjeg Eufrata, koja svoj procvat
do ivljava u
XIV i XV veku p. n. e. U vreme vladavine Tutmesa IV sklopljen
je zalog mira sa carstvom Mitani. Tada su mitanske princeze doxle u Egi-
pat. Ovaj ugovor vixe je bio prinudan no dobrovoljan. Ove dve dr ave bile su
upu ene jedna na drugu od pretnje koju je predstavljalo Novo Hetsko carstvo.
Druga velika sila bila je Huritska dr ava sa prestonicom u gradu Vaxukani.
Potom, treba imati na umu i Kasitski Vavilon.

Naslednici Tutmesa IV nisu veliki osvajaqi i njihova spoljaxnja politika osla-
nja se na diplomatske aktivnosti. Tako Amenhotep
III nije izlazio iz granica
svoje zemlje. Period vladavine ovog faraona naziva se ,,zlatni vek”, pre svega
zbog gra evinske delatnosti, raskoxi i bogatstva. Amenhotep
III u ivao je u
onome xto su njegovi preci stvorili. Kako vixe nema krupnih osvajaqkih pohoda,
egipatski faraon odr ava svoj politiqki uticaj u Aziji pomo u diplomatije i
zlata.

Amarnski period

U vreme Novog carstva zapa ena je izuzetno velika graditeljska de-
latnost u Tebi. Kao primer mo emo pomenuti hramovne komplekse u Karnaku
i Luksoru. Zaxtitnik tebanske nome jeste bog Amon. Kako su vladari
XVIII
dinastije poreklo vodili iz Tebe, zaxtitnik njihove dinastije tako e je bio
Amon. Vladari su stoga hramove darovali zemljixnim parcelama i radnom
snagom. Hram je mogao posedovati rudnik, kao i prihode tog rudnika. Hramovni
prihodi nisu bili oporezivani. Rudnici zlata na jugu bili su u vlasnixtvu
amonovog svextenstva. U jednom trenutku hram i svextenstvo je toliko ekonom-
ski ojaqalo da je moglo da predstavlja i potencijalnu opasnost za samog faraona.
Stoga, stupivxi na presto, Amenhotep
IV pokuxao je da unixti zavisnost carske
vlasti od svextenstva Amona i starog plemstva, kome je kult Amona bio va an
ideoloxki oslonac i koje je te ilo ka odvajanju noma od centralne vlasti. U
svojoj borbi, Amenhotep
IV oslanjao se na svextenstvo Heliopolisa i Memfisa,
kao i na srednje slobodne slojeve stanovnixtva, qiji su predstavnici obrazovali
oko faraona novu grupu dvorskog qinovnixtva.

Amenhotep IV nosio se mixlju da obnovi kult heliopoljskog boga Ra;
kult koji je negovan u vreme Starog carstva. Me utim, poxtovaoci tog kulta su
imali malo ekonomske snage da se nametnu Amonovom svextenstvu u Tebi. Poxto
je propao prvi pokuxaj reforme, faraon je raskrstio sa kultom svih tradi-
cionalnih bogova i zaveo lokalni kult boga Atona; kult iz vremena Srednjeg
carstva
16
.

16

Otkuda Aton? Naime, kako se xirila teritorija Egipatske dr ave, egipatski bogovi

– 40 –

Faraon je uzeo novo ime Ehnaton, xto znaqi ,,sjaj Atonov”. Napustio je Tebu i
sagradio sebi novu i raskoxnu prestonicu blizu danaxnje Tel el Amarne. Novoj
prestonici dao je ime Ahetaton, xto znaqi ,,horizont Atonov”. Kako je bilo
neumesno slu iti slu bu u starim hramovima, faraon je poqeo da gradi hramove
Atonu po qitavom Egiptu. Tako pored Amonovog hrama u Karnaku, podignut je i
hram Atonu.
Treba pomenuti da atonizam nije monoteistiqka religija. Amenhotep
IV nije
ukinuo ostala bo anstva, ve su ona postala drugorazrednog znaqaja. Sam Aton
bio je uzdignut nad svim ostalim bo anstvima. Ovakav oblik verovanja, kada
se jedan bog uzdigne iznad drugih, naziva se monolatrija. Novina se sastoji u
tome xto sada faraon postaje prvi svextenik boga.
Izvor za religijsku koncepciju Amenhotepa
IV predstavljaju himne posve ene
Atonu. Aton, koji je sve stvorio i koji sve posmatra, pojavljuje se u tri oblika:
horarhte (ujutru), hepra (u podne) i atum (u smiraj dana). Svoj dan provodi
putuju i nebom uz pratnju ni ih bo anstava. Xto se tiqe predstave Atona, ovo
bo anstvo nikad nije predstavljeno u obliku ljudskog bi a. Aton se predstavlja
kao sunqev disk u podne, sa zracima koji se zavrxavaju xapama, u kojima je
simbol ivota.
Himne i likovne predstave nalazimo u grobnicama dostojanstvenika u Tel el
Amarni. Pet identiqnih himni posve enih Atonu, koje se u nauci nazivaju
kratkim himnama, prona eno je u pet razliqitih grobnica. Pored kratkih himni
u grobnici dostojanstvenika Eje prona en je znatno du i tekst poznat po imenu

Velika himna Atonu.

Amarna je naznaqila i veliku promenu u umetnosti. Amarnsku umetnost karak-
terixe veliki realizam i qeste scene iz svakodnevnog ivota vladarske poro-
dice. Kao remek-delo ovog perioda svakako treba pomenuti ne tako davno otkri-
venu bistu kraljice Nefertiti, supruge Amenhotepa
IV, koju je izradio dvorski
skulptor Tutmozis. Danas ova bista se quva u egipatskom muzeju u Berlinu.
O periodu vladavine Amenhotepa
IV znamo i na osnovu dokumenata saquvanih u
arhivi Tel el Amarne
17
.

Nasilne promene u religiji su najqex e kratkog veka. Tako reforma
Amenhotepa
IV nije za ivela posle njegove smrti. Prvo ga je nasledio Smenkare,
a potom Tutanhaton. Tutanhaton je bio prinu en da se odrekne kulta Atona, a
svoje ime je promenio u Tutankamon. Vratio se u Tebu, a Amarna vixe nije
bila prestonica. Njegova grobnica je prona ena netaknuta u nekropoli vladara
Novog carstva u Dolini kraljeva. Nju je 1922. otkrio Hauard Karter. Otkriven
je i neoxte en vladarski sarkofag.
Tutankamon je bio poslednji vladar amarnskog perioda. Posle njegove smrti
poqeli su dugotrajni unutraxnji nemiri.

Reakcija pod Horemhebom

Tutankamona na prestolu je nasledio Aja, preobra eni nekdaxnji svex-
tenik Atona. Ovoga je nasledio Horemheb.
Definitivni likvidator verske reforme koju je izvrxio Amenhotep
IV bio je
Horemheb. Horemheb je pripadao aristokratskom rodu nomarha Alebastroipo-
lja. Pod Tutankamonom zauzimao je visok vojni polo aj. Verovatno se ve u
to vreme stvarna vlast nalazila u njegovim rukama. Pomo u svextenika Amona
on je doveden na presto i smatra se osnivaqem
XIX dinastije. Stupivxi na

bili su ti koji su pomagali u ratu. Dolazivxi u dodir sa drugim narodima, Egip ani

su preuzimali i neke njihove kulturne tekovine. Aton jeste ivotna energija koja sve

obasjava i svima daje ivot. Ovaj kult zbog svoje jednostavnosti i jasno e bio je pris-

tupaqan raznim narodima. Dok su ranije egipatski bogovi prikazivani kao zaxtitnici

samo Egipta i egipatskog cara, dotle je sada novi bog Aton proglaxen za boga ne samo

Egipta nego i susednih zemalja.

17

Pogledati: 2.3. Izvori za novo carstvo, Dokumentarni izvori, Prepiska

– 41 –

presto, Horemheb se otvoreno proglasio pristalicom vixeg tebanskog svexten-
stva i uspostavio kult boga Amona. Otpoqeo je potpunu likvidaciju amarnske
reforme. Unixtavaju i kult Atona i progone i njegove pristalice, bacio je
prokletstvo na Ehnatonovu uspomenu. Grad koji je Ehnaton bio podigao, napux-
ten je od stanovnika i postepeno je ruxen, a ime Ehnatona i njegovog boga Atona
unixtavani su na svim spomenicima i proklinjani. Godine njegove vladavine
ubrajane su u godine vlade drugih careva. Od Horemheba mo emo pratiti dalji
razvoj starih porodica, dok sa smr u Ehnatona nestaju ,,novi ljudi”.

Novo carstvo u vreme XIX dinastije

Vladavina Horemheba

Od vremena Horemheba mo emo pratiti jednu posebnu celinu u razvoju
Novog carstva. Pojedini autori Horemheba smatraju za poslednjeg vladara
XVIII
dinastije, dok ga pojedini dr e za osnivaqa XIX dinastije. Ono xto je sigurno
jeste da Horemheb nije bio u krvnom srodstvu sa svojim prethodnicima
XVIII
dinastije.

Za vreme vladavine Horemheba spoljaxnja i unutraxnja politika krenule su u
drugaqijem pravcu. Izvrxena je reforma vojske. Vojska je bila podeljena na
nekoliko divizija, koje su bile stacionirane u dva velika centra: na severu u
Memfisu i na jugu u Tebi. Tako e bilo je korpusa stacioniranih u centrima
van Egipta, npr. u Nubiji, Siriji, Palestini. Po potrebi vojska je kretala
iz ovih centara do odredixta, koje je odre ivao faraon. Krunski princ
18

se
starao o vojsci u vreme mira, a u vreme rata bio je prva liqnost do vladara.
Dakle, u vreme rata vojsku je predvodio faraon.

Horemheb je izvrxio i poresku reformu, a trebalo je i iskoreniti podmi-
tljivost.

eleo je da posede u Siriji i Palestini, koji su bili delimiqno ili potpuno
izgubljeni od vremena Amenhotepa
III i Amenhotepa IV, vrati u sastav egipatske
dr ave. Ti posedi su se naxli nezaxti eni od velike sile Novohetskog carstva,
koje procvat do ivljava u
XIV i XIII veku.

Ramzes II

Kao naroqitog predstavnika XIX dinastije treba pomenuti Ramzesa II.
Ovaj faraon izdvaja se kao najve i graditelj koji se ikad naxao na prestolu
Egipta. Vladao je 66 ili 67 godina. Na osnovu saquvane mumije utvr eno je da
je imao izme u 95 i 96 godina kada je umro.

Ramzes je za sobom ostavio brojne gra evine na prostoru qitavog Egipta. Treba
pomenuti hram u Abusimbelu, hram, koji se nalazi u blizini Gaze, Rameseum,
veliki hram u Abidosu. Dogradio je Amonov hram u Karnaku. Svoju prestonicu
premestio je na sever zemlje. Na poqetku ona se nalazila u Memfisu, a potom
je izgra ena nova vladarska rezidencija na prostoru jugoistoqne Delte — Per
Ramzes ili Dom Ramzesov (danaxnji Kantir). Ovo mesto se pominje u Starom
zavetu u knjizi Izlaska. Naime, polo aj Jevreja u Egiptu se pogorxao upravo
zbog izgradnje Per Ramzesa.

Ramzes je sahranjen u Dolini kraljeva, koja se nalazi u blizini Tebe, u nekropoli
u kojoj su sahranjivani vladari
XVIII i XIX dinastije. Kada je prona ena,
utvr eno je da je grobnica i ranije imala posetilaca. Numerisana je brojem
7.

Bitka kod Kadexa

18

Onaj koji e naslediti presto.

– 42 –

U vreme vladavine Ramzesa II doxlo je do jednog od najznaqajnijih su-
koba Egipta sa stranom silom — bitka kod Kadexa.

Egipatski posedi na prostoru Sirije i Palestine bili su u potpunosti ili
delimiqno izgubljeni. Sila koja se pojavila kao suparnik Egiptu bila je Novo-
hetsko carstvo. Kako je oblast Sirije bio jedini prostor kuda su se mogli
kretati Hetiti, kao i njihova spoljna politika, bilo je neminovno da do e do
sukoba sa Egiptom. Do sukoba je doxlo 5. godine vladavine Ramzesa
II kod grada
Kadexa na reci Orontu. Protivnik je bio hetitski vladar Muvatali.

Egipatska vojska je bila podeljena na qetiri velike divizije, koje su nosile
imena velikih bogova. Prva divizija zvala se Amon i ona je pratila faraona.
Druga divizija je nosila ime boga Ra, a tre a i qetvrta nazivane su imenima
bogova Ptaha i Seta. Prvi grad do koga je stigla egipatska vojska, napreduju i
du obala, bio je Simira. Do Simire vojska je bila nepodeljena i sve divizije
su se nalazile pod komandom vladara. Slede a taqka bila je Gaza, stari grad
na obali. Tu je vojska podeljena na dva dela. Obalom su krenule elitne jedinice
samog vladara nazvane ,,Nearim trupe”, a ostatak je krenuo kroz unutraxnjost
preko Kanana, istoqne Galileje, prema severu do Arnana. Arnana je bio grad
koji se nalazio nasuprot Kadexa i iz njega se mogao videti Kadex. Divizije su
se u toku kretanja ovim prostorom razdvojile. Tre a i qetvrta su zaostajale
dan hoda za prvim dvema divizijama. Kod Arnana izvidnica Amonove divizije
zarobila je dva beduina, koji su, navodno, Ramzesu otkrili da se Muvatali sa
svojom vojskom nalazi kod grada Alepa, priliqno udaljenog od Kadexa. Ova
vest je obradovala Ramzesa, jer je verovao da e sada imati dovoljno vremena
da pre e Oront, da podigne logor i da priredi efekat iznani enja hetitskoj
vojsci. Ramzes
II sa Amonovom divizijom prelazi Oront s namerom da sz. od
Kadexa podigne logor. Izvidnica divizije Ra, koja se tada pribli avala reci,
zarobila je one iste beduine i nakon ,,prijateljskog” ube ivanja otkrila da se
hetitska vojska ve ulogorila istoqno od Kadexa. Kako su se tre a i qetvrta
divizija nalazile gotovo na dan hoda od budu eg poprixta bitke, divizija Ra
se sama spremala da pre e reku. Deo divizije Ra, koji je prexao reku, napali
su odredi hetitskih bojnih kola i u potpunosti ga presekli. Ostatak diviz-
ije Hetiti su poqeli da gone prema severu, a u isto vreme napali su delove
Amonove divizije, qiji su vojnici podizali logor. Tada je doxlo do rasula
egipatske vojske i u jednom trenutku sam faraon se naxao bez zaxtite. Ono xto
je spasilo egipatsku vojsku bila je pojava Nearim trupa. Zahvaljuju i njihovom
naporu hetitska bojna kola su odbijena. Egip ani su povratili samopouzdanje
i uspeli da nateraju Hetite da se povuku na drugu stranu Oronta. U smiraj
dana na prostoru Kadexa pojavile su se tre a i qetvrta divizija spremne za
borbu, no borba je ve bila okonqana. Dakle, bitka je prvog dana bila nerex-
ena. Hetiti su se nalazili na zapadnoj strani Oronta, dok su Egip ani bili na
istoqnoj. Do sukoba nije doxlo ni drugog dana. U nauci je ostalo nerazjaxnjeno
zaxto Muvatali nije iskoristio pexadiju. Tre eg dana vojske su se uputile
svaka na svoju stranu. Hetiti prema Damasku, a Egip ani kroz Palestinu prema
Egiptu. Kako je sukob bio nerexen, egipatski uticaj u Siriji i Palestini je
bio poljuljan. Narednih godina Ramzes
II je morao da guxi ustanke na ovim pros-
torima. Sedme godine njegove vladavine izbio je ustanak u Askalonu, a osme na
prostoru Galileje.

Nerexeno stanje nije moglo dugo da potraje. Interesne sfere na ovom prostoru su
morale biti razgraniqene. Oqekivala se nova borba. Me utim, Hetiti su imali
veliki problem unutar dr ave. Naime, posle bitke Muvatalija je nasledio
Muxilix
III. No ovaj vladar se nije dugo zadr ao na vlasti, xest do sedam
godina, i nakon njegove smrti pojavila su se dvojica pretendenata na presto:
njegov sin Uri-Texub i njegov brat Hatuxilix. Prinqevi iz vladarske ku e
bili su postavljeni da vladaju pojedinim oblastima, te je to dovodilo do qestih
sukoba. U sukobima pobedu je odneo Hatuxilix, a pora eni Uri-Texub je najpre
otixao na Kipar, a potom najve em neprijatelju hetitske dr ave — Ramzesu

II. Uri-Texub postao je velika pretnja Hetitskoj dr avi, ali i Hatuxilixu.

– 43 –

Svakog trenutka oqekivalo se da do e do sukoba; do koga, me utim, nije doxlo
jer je Hetitskoj dr avi zapretila opasnost sa istoka, od mlade asirske dr ave,
koja se tek uzdizala. Stoga je Hatuxilix
III zakljuqio mir sa Ramzesom II.

Zakljuqen je sporazum o podeli interesnih sfera ove dve dr ave. Oblasti
ju no od Kadexa nalazile su se u interesnoj sferi Egipta, a prostor severno
od Kadexa je bio u rukama hetitske dr ave. Ugovor je predvi ao i razmenu
zarobljenika i ne pru anje politiqkog azila protivnicima vladara. Poslednja
odredba bila je upu ena protiv Uri-Texuba, kome se, nakon sklopljenog mira,
gubi trag. Nakon ovog sporazuma nije posvedoqen sukob izme u Hetita i Egi-
p ana.

O samom sukobu, toku i ishodu znamo na osnovu egipatskih izvora19

. Treba
pomenuti da je saquvan tekst mirovnog sporazuma u vixe prepisa, koji je prona-
en na prostoru hetitske dr ave. Sporazum je bio potvr en diplomatiqkim
brakom Ramzesa
II i hetitske princeze.

7.6.4. Narodi sa mora

Prouqavanje perioda od 1200. do 1100. godine p. n. e. danas je
stvar mnogih diskusija. Navedeni period u nauci je poznat kao mraqni vek
Starog Istoka. Ve u
X veku slika Levanta je potpuno nova: zapa a se proc-
vat feniqkih gradova — Tira, Sidona i Biblosa; pratimo razvoj Izraelsko-
judejskog carstva; na prostoru Me ureqja kasitski Vavilon ivi svoj poseban
ivot; na prostoru Elama, kao i na prostoru Jermenije
20

, uzdi u se nove dr ave;

napokon, asirska dr ava do ivljava svoj procvat.

Period 1200. - 1100. jeste period seoba. Pojavljuju se narodi koji ranije nisu
pominjani u izvorima. Posebno interesantan je tzv. ,,narod sa mora”. Ostaje
pitanje da li pod ovim podrazumevamo samo jedan ili pak vixe naroda. Kako
bilo, ,,narodi sa mora” jesu uzrok pada mnogih dr ava. Postoji malo izvora
koji svedoqe o njihovim imenima i spoljaxnjem izgledu. Oni izvori koji postoje,
vezani su za mali geografski prostor — za prostor Egipta.

Kao izvore treba pomenuti:

— Izrael-stelu iz vremena Merneptaha

— tekst na zidinama hrama Medinethabu (?), koji potiqe iz vremena Ram-

zesa III

— veliki papirus Harus, koji potiqe iz vremena vladavine Ramzesa III.

Sam termin ,,narodi sa mora” uveden je u XIX veku. Egipatski izvori ove narode
nazivaju ,,oni koji su doxli sa velikog zelenog”. Xta ovo poslednje znaqi ostaje
predmet mnogih rasprava.

Merneptahova stela je jedan egipatski spomenik koji slavi pobedu fa-
raona Merneptaha, naslednika Ramzesa
II, nad Libijcima. Mada je stela bila
postavljena u Merneptahovom hramu u Tebi, danas se quva u muzeju u Kairu. Na
osnovu stele zakljuqujemo da je u petoj godini vladavine Merneptaha, Egipat
bio napadnut sa severa. Neprijatelj opremljen sa xlemovima, oklopima, gvoz-
denim ili bronzanim maqevima i kopljima opkolio je utvr enje
Per-irt. Posle
xestoqasovne bitke, tokom koje je Merneptah prvo iskoristio strelce, a potom
bojna kola, protivnici su bili pora eni, hiljade ubijenih, a 9 000 ih je dopalo
ropstva
21
.

Na ovoj steli egipatski pisari su zabele ili imena plemena koja su pomagala
Libijce: Xardani, Ekvexi, Xekelexi, Luke, Terexi. Poxto je naveden broj
,,naroda sa mora” zanemarljiv, pretpostavlja se da ovi nisu imali nameru da
trajno nasele prostor Egipta. Po svoj prilici slu ili su kao najamnici u
libijskoj vojsci.

19

Pogledati: 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis bitke kod Kadexa

20

Urartu

21

http://olrcweb.bahm.ac.uk/deryn/merneptah; The Merneptah stela

– 44 –

Izvori iz vremena Ramzesa III daju nexto drugaqiju sliku. Navode se nova
imena: Tjekeri, Pelexti, Vexexi, Danuni (ili Denijeni), Ahajivaxi. Sada
ve a skupina napada Egipat i to iz dva pravca: sa prostora Libije i sa pros-
tora Levanta, preko Sinaja. Postoji svedoqanstvo da su se gotovo istovremeno
odigrale dve bitke: jedna na kopnu i jedna na moru. Sam Ramzes
III bio je
prinu en da se povuqe na jug, na prostor Nubije. Nauqnici su uverenja da je
cilj ovih prodora ,,naroda sa mora” bio trajno naseljavanje, bilo na prostoru
Egipta bilo negde drugde. Ovakav zakljuqak je izveden na osnovu predstava gde
su ,,narodi” prikazani sa qitavim poku stvom.

Ostaje jox da se pozabavimo pitanjem porekla ,,naroda sa mora”.

— Luke

Luke su bili stanovnici Luka-zemlje. Na osnovu hetitskih dokumenata danas
pretpostavljamo da se ta zemlja nalazila na prostoru Likije. Isti izvori sve-
doqe da su Luke bili pirati. Luke jesu najamnici Muvatalisa kod Kadexa.

— Xardani

Veruje se da su Xardani stigli sa prostora istoqnog Mediterana, sa prostora
ju ne Turske. Bili su viqni oru ju i slu ili su kao najamnici Ramzesa
II u
bici kod Kadexa. Merneptahova stela svedoqi da su se Xardani nalazili i
me u Egip anima i me u doxljacima.

— Danuni

Jedna grupa istra ivaqa smatra da ovu grupu naroda treba povezati sa imenima
iz tekstova jednog grada na Levantu — Ugarita. U ranijoj istoriografiji
ruxenje Ugarita oko 1200. godine pripisivano je akcijama ,,naroda sa mora”.
U arhivu grada saquvani su tekstovi koji svedoqe o poslednjim danima grada.
Tako iz prepiske Ugarita sa Kiprom vidimo da i jedna i druga strana vape za
pomo . Me utim, od pomo i nixta i Ugarit i gradovi na Kipru su razruxeni.
Mada e, kasnije, nedaleko od grada biti osnovana jedna grqka kolonija, Ugarit
nikad nije obnovljen.

— Ahajivaxe

Pogledati: Egejski svet, 2. Mikenska civilizacija, 2.5. Nosioci mikenske civ-
ilizacije, 2.5.1. Ahajci u hetskim i egipatskim izvorima.

— Pelexti

Me u ,,narodima mora” Pelexti qine posebnu, ne mnogo veliku etniqku grupu.
Iz Biblije znamo da su zauzeli prostor izme u Gaze i Jafe. Njihovi gradovi-
dr ave Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na
grqkom zvala penta-polis. Oblast koju su naselili po njima je dobila ime
Pilisteja. Od ove reqi je izveden naziv za qitavo zale e — Palestina.

Belexke:

— sa predavanja D. Stefanovi 24.11.2003. u Beogradu.

Jaqanje svextenstva

Proces slabljenja mo i zemlje i njena decentralizacija poqeo je jox od

XIX dinastije, a naslednici Ramzesa III, kako iz XIX tako i iz XX dinastije, sve

vixe su gubili kontrolu nad zemljom. U Tanisu, gradu u Delti, vladali su po-
tomci vladara
XX dinastije. Me utim, za vlade slabih naslednika Ramzesa III,
tzv. Ramesida, znaqaj amonovog svextenstva sve vixe raste. Tako stvarnu vlast
u zemlji nisu imali predstavnici vladarske dinastije, ve amonovi svextenici.
Poslednjeg Ramesida, Ramzesa
XII, s vlasti je uklonio, a potom egipatski presto
osvojio, tebanski prvosvextenik Herihor.

U XI veku p. n. e., poxto je postao faraon nove, XXI, dinastije, koja je svoju pre-
stonicu imala u Tanisu, vrhovni svextenik Amona Herihor nije mogao zadr ati
u pokornosti Deltu. Egipat, oslabljen unutraxnjom borbom, uskoro je postao
plen inostranih osvajaqa, Libijaca.

– 45 –

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

Belexke:

— sa predavanja Danijele Stefanovi , letnji semestar xkolske 2001/2002.
u Beogradu.
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

– 46 –

TRE I ME UPERIOD

Izvori

1. Maneton

2. Herodot

3. Stari Zavet

4. Doma i izvori, nastali na prostoru Egipta, Nubije, Sirije i Pales-

tine.

4.1. Pobedonosna stela Pjankija — Izvor od naroqite va nosti. Pjanki
je bio nubijski vladar koji je osvojio Egipat.

4.2. Hronika princa Osorkana — Osorkan je bio predstavnik vladarske

XXII dinastije, a bio je i prvi Amonov prorok. Biografija ovog svex-

tenika uklesana je na jednom od zidova Amonovog hrama u Karnaku.

4.3. Natpisi i biografije iz tebanskih grobnica

4.4. Stela Xoxenka I iz Megida — Ovaj spomenik prona en je na pros-
torima Sirije i Palestine.

Periodizacija prema dinastijama

* Tre i me uperiod (1069 - 665)

Tre i me uperiod, period od 1069. do 665/664.22

godine p. n. e., do uzdizanja

XXVI dinastije u Saisu, je period libijske i etiopske dominacije u Egiptu. U

ovom periodu vladaju XXI, XXII, XXIII, XXIV i XXV dinastija. Izuqavanje ovog
doba je komplikovano, jer su Egipat qinila brojna kraljevstva, koja su bila u
vrlo slo enim me usobnim odnosima.

XXI dinastija (1070 - 945) je svoju prestonicu imala u Tanisu, a njeni
vladari su Egip ani. U to vreme sve je jaqi uticaj Libijaca. Libijci
su nastanjivali oblasti koje se graniqe sa zapadom Delte i sa severnim
delom nilske doline, kao i sa zapadnim oazama Egipta. U vreme Novog
carstva veliki broj Libijaca se seli u Egipat. Faraoni ih uzimaju
u vojnu slu bu kao najamnike i daju im zemljixne parcele, u glavnom
u Delti, bilo u trajno bilo u privremeno vlasnixtvo. Priliv Libi-
jaca u Egipat pojaqao se u doba
XX i XXI dinastije, kada Egipat vixe
nije mogao da xalje na bojixte velike vojske i kada u sve ve oj meri
pribegava korix enju najamnika. Vo e Libijaca sklapale su brakove
sa princezama iz vladarske porodice. Nekadaxnji najamnici posegli su
za krunom i oko
X veka p. n. e. naxli se na prestolu Egipta.

XXII dinastija (945 - 735), qija se rezidencija nalazila u Tanisu, li-
bijskog je porekla. Naziva se jox dinastija Bumbastida, jer su vladari
ove dinastije poreklo vodili iz grada Bumbastisa. Vladari
XXII di-
nastije poticali su od libijskog plemena Mexvani. Od Xexonka
I
do Osonka, do 837. godine, vlast na podruqju Egipta je jedinstvena.
Od Osonka jedna vladarska linija za prestonicu ima Tanis, dok druga,
gornjoegipatska, za prestonicu ima Tebu.

XXIII dinastija, tako e libijska, jedno vreme vlada sa XXII dinastijom.
Prestonica je bio grad Leontopolis. Postojalo je nekoliko vladarskih
porodica koje su istovremeno kontrolisale Egipat.

XXIV dinastija, tako e libijska, za prestonicu ima grad Sais. Pred-
stavnici ove dinastije su Tefnat i Bohoris. Prema ovom poslednjem an-
tiqki pisci veoma blagonakloni, pored ostalih, Maneton i Dionisije.
Vladavina
XXIV dinastije okonqana je nubijskom invazijom. Nubijci su
nastanjivali oblasti ju no od
I katarakta. U vreme Starog carstva egi-
patski faraoni su izvrxili nekoliko pohoda u Nubiju radi dobavljanja

22

Negde stoji do 671., kada su Asirci osvojili Egipat.

– 47 –

plena, robova i osvajanja zemlje. Predstavnici XVIII dinastije osvojili
su prostor Nubije sve do
IV katarakta. Carevi XIX dinastije te e da
kolonizuju tu oblast i grade tvr ave, hramove i gradove. U periodu
slabljenja Egipta, pod svexteniqkom
XXI i libijskom XXII dinastijom,
Nubija je postala nezavisna. Tu se osamostalila doma a vladarska di-
nastija. Jedan od nubijskih vo a, Kaxta, osvojio je Tebu. Njegov sin
Pjanki je krajem
VIII veka p. n. e. zagospodario qitavim Egiptom.

XXV dinastija (747 - 656) jeste nubijska dinastija. Prestonica je bila
Napata, kod
IV nilovog katarakta.

Vladavina Libijaca

Pedesetih godina X veka p. n. e. carski presto osvojio je Xexonk

I, poreklom iz aristokratskog libijskog roda. Smatra se osnivaqem XXII, li-

bijske, dinastije. Tebansko svextenstvo, po svemu sude i, nekoliko godina je
odbijalo da prizna Xexonka za svog gospodara. Tada je Xexonk postavio svog
sina za tebanskog prvosvextenika. Taqno je odredio oblast koja se imala nalaz-
iti pod kontrolom tebanskog svextenstva: prostor od Elefantine na jugu do
Asijuta na severu. Za upravnika oblasti, koja se prostirala od Asijuta na jugu
do Memfisa na severu, postavio je jednog od svojih sinova, koji je nosio titulu
,,general Herakleopolja”. Sam Xexonk
I kontrolisao je sever zemlje. Posledica
ovakve reorganizacije bila je ta da je narednih sto godina uprava u zemlji bila
stabilna.

Za prestonicu svoje dr ave Xexonk I bira Bubastis, grad u Delti, zbog qega
njegova dinastija i dobija naziv Bubastidi.

Xexonk I se nametnuo i kao znaqajan faktor me unarodnih odnosa na starom
Istoku krajem
X veka p. n. e. Ovaj vladar preduzeo je pohod na Palestinu radi
pomo i jednom pretedentu na presto. Za vreme svog pohoda u Palestinu, osvojio
je gradove u glavnom u Izraelu.

Stabilnost zemlje bila je naruxena gra anskim ratom, koji je izbio u
vreme Takelota
II (850-825), jednog od vladara XXII dinastije. Teba, zajedno
sa oblax u koja se nalazila pod njenom vlax u, pokuxala je da se izdvoji i
formira samostalnu dr avu. Mada je u sukobu Takelot
II izaxao kao pobednik,
stabilnost zemlje dovedena je u pitanje. Po smrti Takelota princip da qitavu
zemlju kontrolixe samo jedan vladar bio je naruxen.

Oko 818. godine p. n. e., za vreme vladavine Xexonka III (825-773),
Libijac Petubastis iz Leontopolisa
23

, grada u centralnoj Delti, posegnuo je
za vlax u i zatra io samostalnost svoga grada i oblasti koje su mu pripadale.
Petubastis se smatra osnivaqem
XXIII dinastije. Mada nije poznato kako je
teklo preuzimnje vlasti Petubastisa, danas je gotovo sigurno da su oko 804.
godine p. n. e. postojala tri faraona: predstavnik
XXII dinastije sa sedixtem
u Tanisu, predstavnik
XXIII dinastije sa sedixtem u Leontopolisu i tre i sa
sedixtem u Tebi. Treba imati na umu da vixe ne postoji Amonov prorok, ve
svextenica sa titulom ,,prva Amonova supruga”.

Negde oko 770. godine p. n. e. u zapadnoj Delti uzdigla se nova
porodica libijskog porekla sa sedixtem u Saisu. Ova porodica je zahtevala
neograniqenu vlast i nad svojim gradom i nad teritorijom zapadne Delte. Ta
vlast im je prizanta negde oko 730. godine p. n. e., a Maneton ovu porodicu sma-
tra predstavnicom
XXIV dinastije. Od vladara treba pomenuti Bakenrenefa
ili na grqkom Bohorisa i Tefnahta.

XXII, XXIII i XXIV dinastije su bile libijskog porekla i sve tri vladaju u

Delti oko 730. godine p. n. e.

23

,,Grad lavova” jeste danaxnja Tel-el-Jahudeja.

– 48 –

Vladavina Nubijaca

715. godine p. n. e. qitava zemlja potpala je pod vlast nubijskih
osvajaqa. Osvajanje Egipta nije bilo sprovedeno u jednoj akciji, ve je u pitanju
bio dugogodixnji proces. Dragocene podatke pru a
Pobedonosna stela Pjankija,
koja svedoqi o situaciji u Egiptu oko 730. godine p. n. e.

Nubijsko osvajanje krenulo je sa juga. Prvo je osvojena Teba, kao i oblast koja
se nalazila pod njenom vlax u. Vladar Nubijaca, Pjanki, postavio je jednu
od nubijskih princeza na mesto prvosvextenice boga Amona. Osvajanje Tebe je
izazvalo strah u dolini Nila i u Delti. U periodu izme u 725. i 715. stvaraju
se razliqite koalicije, ne bi li se nekako spreqila invazija Nubijaca. Tada
su se vladari Saisa naxli u savezu sa vladarima Memfisa. Sam Memfis bio
je od izuzetnog stratexkog znaqaja. Naime, onaj koji je kontrolisao Memfis,
kontrolisao je i ulazak u Deltu, kao i ulazak u dolinu Nila. Danas nije poznato
kako su se odvijale vojne akcije, ali je presudno bilo osvajanje Memfisa od
strane Nubijaca. Kako je sada ulaz u Deltu bio otvoren, sama Delta je pala pod
vlast inostranih osvajaqa. Postoji mogu nost da su pojedine oblasti u Delti
ostale nezavisne. Antiqki izvori svedoqe, a pre svih Diodor, da je poslednji
vladar
XXIV dinastije spaljen na lomaqi od strane osvajaqa. Me utim, izgleda
da su vladari iz vladarske ku e Saisa pre iveli i nubijsku okupaciju i asirsku
najezdu.

Period od 715. do 671. godine p. n. e. jeste period nubijske prevlasti u Egiptu.
Prestonica
XXV, nubijske, dinastije bila je Napata. Naslednici Pjankija bili
su Xabaka, Xabataka, Taharka i Tantamani. Oni su mirno vladali Egiptom.
Mada je njihovu vladavinu u Egiptu prekinula 671. godine p. n. e. asirska
najezda, predstavnici
XXV dinastije nastavili su da vladaju u Nubiji i nakon
asirske najezde. U periodu od 671. do 665/664. godine p. n. e. Egipat se
nalazio u okviru asirske dr ave.

Antiqki izvori o vladavini Libijaca i Nubijaca

Mada Maneton svedoqi da je od Mina (Menesa) do vladara XXV dinas-
tije vladalo 323 vladara, Herodotova cifra od 330 qini se pouzdanijom.

U svojoj istoriji Herodot pominje izvesnog Azihisa, egipatskog faraona koji
je obnovio hram posve en bogu Ptahu i koji je doneo zakon vezan za du niqko
pitanje. Ovaj vladar je, kao uspomenu na sebe, sagradio jednu piramidu od opeke.
Nauqnici smatraju da je pod Azihisom Herodot mislio na Xexonka
I. Svedo-
qanstvo o radovima na Ptahovom hramu stvar su tradicije. Smatra se da Xex-
onk nije bio zakonodavac. Naime, u to vreme novac nije postojao, a nisu poznati
ni nikakvi zakonski potezi Xexonka
I. Verovatno je opet u pitanju tradicija,
jer je preovladavalo mixljenje da dobar vladar mora biti, pored ostalog, i
dobar zakonodavac. Piramida o kojoj Herodot svedoqi ne postoji. Naime, pi-
ramide su prestale da se grade od vremena Srednjeg carstva. Grobnica Xexonka
prona ena je u Tanisu.

Diodor vezuje za ime Bohorisa veliku zakonodavnu delatnost. Smatra ga osobom
koja je kodifikovala pravo. Po svemu sude i i ovo je stvar tradicije, jer nisu
saquvani zakonodavni akti faraonskog Egipta.

Izvor:

— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni , Novi Sad

1980.
Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.

— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

– 49 –

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

– 50 –

SAISKI PERIOD

XXVI dinastija naziva se jox Saiska dinastija. Vreme vladavine ove

dinastije (664-525) smatra se poqetkom Poznog carstva. Predstavnici dinastije
su Psametih
I (664 - 610), Nehrua II (610 - 595), Psametih II (595 - 589), Aprije
(589 - 570), Amazis (570 - 526) i Psametih
III (526 - 525). Vladavina XXVI
dinastije okonqana je u bici kod Peluzija 525., kada je persijski vladar Kambiz
porazio Psametiha
III.

Izvori

1. Herodot u svojoj drugoj knjizi dosta prostora posve uje ovom periodu.
Qak u deset kaputa pixe o faraonu Amazisu.

2. Diodor pru a korisne podatke za razumevanje egipatsko-grqkih odnosa
i opisuje grqke naseobine u Egiptu.

3. Stari Zavet

2.1. Druga knjiga kraljeva

2.2. Druga knjiga hronika

2.3. Knjiga proroka Jeremije

4. Vavilonska hronika i Asirski anali pru aju podatke o egipatskom ra-
tovanju na Levantu.

5. Egipatski doma i izvori, kako pisani tako i materijalni.

6. Pogledati: 2.4. Izvori za Pozno carstvo.

Ujedinjenje Egipta pod saiskim vladarima

Za vreme vladavine nubijske dinastije u Egipat su upali asirski zavo-
jevaqi i Asarhadon je 671. godine p. n. e. uspeo da pokori ovu zemlju. Asirci
su se zadovoljili time da se na egipatskom prestolu na e njima odan qovek i u
lokalnu upravu se nisu mexali. Me utim, vlast Asirije u Egiptu nije bila
qvrsta. Na jugu zemlje izbio je veliki ustanak protiv zavojevaqa. Tada su
Asirci opljaqkali i sruxili hramove u Karnaku i Luksoru. Od tog doga aja
Teba se gotovo vixe nije mogla povratiti.

Asirska vlast u Egiptu mogla se odr ati zahvaljuju i borbi izme u nubijskih
vladara i kne eva severnih noma. Najaqa me u sitnim severnim dr avama bila
je dr ava oko grada Saisa. U Saisu je od 665. vladao Psametih
I, koji je
poreklo vodio iz libijskog aristokratskog roda, a koji se smatra osnivaqem

XXVI dinastije. Psametih je svoju vladavinu zapoqeo kao asirski najamnik.

Na alost jox uvek nema dovoljno podataka da se precizno prate vojne akcije
Psametiha
I. Po svemu sude i poveo je rat protiv Asiraca na severu i protiv
Nubijaca na jugu. Isto tako, unutar same zemlje, preduzimane su akcije protiv
lokalnih dinasta koji su kontrolisali Deltu. 656. godine p. n. e. Psametih
je potqinio svojoj vlasti Gornji Egipat i tako ujedinio zemlju. Od kampanja
vo enih u periodu od 664. do 656. godine p. n. e. treba pomenuti osvajanje
Memfisa; politiqkog centra, koji je imao stratexki i ideoloxki znaqaj.

Prestonica ponovo ujedinjene zemlje nalazila se u Saisu.

Veliki znaqaj dobija kult boginje Neit. Hram ove boginje je obnovljen i dogra en
u vreme vladavine
XXVI dinastije. U njemu su sahranjivani vladari saiske
dinastije.

Spoljna i unutraxnja politika saiske dinastije

Spoljna i unutraxnja politika XXVI dinastije nije se mnogo razliko-
vala od politike njenih prethodnika. Cilj svakog vladara bio je oquvanje zemlje
u prirodnim granicama i teritorijalno proxirenje tamo gde je to mogu e. U
VII

– 51 –

veku p. n. e. Egipat se prostirao od Sredozemnog mora na severu do I katarakta
Nila na jugu i od Libijske pustinje na zapadu do Sinajske prevlake na istoku.
Na zapadu prema Libijskoj pustinji granica je bila veoma stabilna, a sam pros-
tor strogo je nadziran. To dokazuju materijalni ostaci gra evina prona enih
u oazama tog prostora, pored ostalih u oazi Sivah. Prostor Nubije, gde je
vladala doma a dinastija sa prestonicom u Napati, bio je izgubljen. Vladari

XXVI dinastije su pokuxali da povrate nekadaxnje egipatske teritorije na Lev-

antu.

Jedina oblast gde je Egipat mogao proxiriti svoje teritorije bio je Levant. U
vreme vladavine saiske dinastije Levant se nalazio pod asirskom vlax u. Sama
prevlast Asiraca pojaqana je nakon 620. godine p. n. e., ukljuqivanjem Judeje u
sastav njene dr ave. U tom periodu kao protivte a Asiriji pojavljuje se Novo-
vavilonsko carstvo. Novovavilonski vladar Nabopalasar, poxto je uqvrstio
svoju vlast, preduzeo je pohod protiv Asirije. Uz pomo Me ana, koje je pred-
vodio Kiaksar, Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dr avu
pobedom u bitki kod Ninive 612. p. n. e. Po ovom porazu, Psametih
I je podr ao
Asiriju, jer mu je vixe odgovarala slaba Asirija no jak Vavilon. U bitki
kod Karhemixa 605. godine p. n. e., u kojoj su se sukobile asirska i novovav-
ilonska vojska, Neho je poslao pomo u trupama Asiriji. Me utim, Egip ani
i Asirci trpe poraz. U povratku prema Egiptu, Egip ani su pokuxali da za-
posednu teritorije na Levantu, ali bili su brzo pora eni od strane Novovav-
ilonskog carstva u bitki kod Hamata. Ovaj sukob oznaqio je kraj svih egipatskih
pretenzija ka Levantu. Sporadiqnih borbi sa Novovavilonskim carstvom bilo
je do 601. godine p. n. e., kada je sklopljena neka vrsta sporazuma ove dve dr ave.

Unutraxnja politika ovog perioda je manje-vixe stabilna. Kao izuze-
tak treba pomenuti nemirnu 570/569. godinu, kada je izvesni Amazis nasilno
preuzeo vlast.

U periodu vladavine XXVI dinastije dolazi do brojnih kulturoloxkih i li-
ngvistiqkih uticaja. Pod ovim prvim podrazumeva se prisustvo i uticaj pripad-
nika drugih etniqkih grupa na prostoru starog Egipta. Va na novina u lingvis-
tici je pojava demotskog pisma (
VII vek). Ovo pismo je uprox en hijeroglifski
brzopis. Brzo biva prihva en u administraciji, hramovima, ekonomiji.

Reforma vojske

Kao i njihovi prethodnici, Faraoni XXVI dinastije koriste najamnike
kao sastavni deo vojske. Me utim, predstavnici saiske dinastije unajmljuju
pored Libijaca i Grke, Hebreje, stanovnike Karije i Lidije. Odrede najamnika
anga ovali su na dva naqina:

a. Na odre eno vreme, gde su po isteku ugovora bili ispla ivani i u
mogu nosti da tra e drugu slu bu.

b. Najamnicima je obe avano da e im se po isteku vojne slu be dodeliti
zemlja, a dozvoli e im se i trajno nastanjivanje, kakav je bio sluqaj sa
Hebrejima.

Mada su najamnici mogli ratovati u ode i i naoru anju zemlje iz koje su poti-
cali, svim odredima su komandovali jedino egipatski oficiri.

Jedna od novina vezana za vojsku i XXVI dinastiju jeste razvoj ratne mornarice,
naroqito od vremena Neha
II. Do vremena vladavine saiske dinastije egipatski
brodovi su slu ili kao transportna sredstva, a krstarili su Sredozemnim i
Crvenim morem. U vreme vladavine Neh(o)a
II poqelo se sa izgradnjom kanala
Nil-Crveno more. Po svemu sude i radove je zavrxio persijski vladar Darije

I. Na poziv Neh(o)a Feniqani su oplovili Afriku.

Filhelenska politika saiskih vladara

– 52 –

Stupivxi na presto Psametih I ne samo da je ujedinio zemlju, on ju je
otvorio pred Grcima i Feniqanima. Uzimao ih je u vojnu slu bu kao najamnike
i dozvoljavao im da se trajno nastane i bave trgovinom. Jedna od najznaqajnijih
grqkih naseobina na prostoru Egipta bio je Naukratis, grad koji se nalazio
16 km ju no od Saisa i koji je osnovan 625. godine p. n. e. Poznati centar
grqke trgovine bio je i grad Dafne. Sva roba koja je stizala u grad ili koja je
iznoxena, bila je oporezivana, a sav prihod od poreza slivao se u riznicu hrama
boginje Neit u Saisu. Naslednik Neha, Psametih
II, nastavio je filhelensku
politiku svojih prethodnika.

Dr avni udar Amazisa

U domenu unutraxnje politike situacija je bila stabilna do 570. go-
dine p. n. e. i uzurpacije vlasti od strane Amazisa.
Prema Herodotu, Amazis je bio general i osoba bliska Aprijinom dvoru. U
prvoj polovini
VI veka Aprija je preduzeo ekspediciju s ciljem da pru i pomo
Libijcima u borbi protiv Grka u Kireni. Poxto su Egip ani pretrpeli poraz,
vojska se pobunila protiv dotadaxnjeg vladara Egipta. Za novog vo u izabran
je vojskovo a Amazis, koji je sve do tog trenutka bio lojalan Apriji. Amazis
je poveo vojsku nazad. Dolazi do omanjeg gra anskog rata, posle koga je Aprija
prinu en da napusti zemlju i da se skloni na Kipar. Amazis je raselio Dafne
i sve Grke koncentrisao u Naukratisu. Aprija, poxto je naxao podrxku me u
stanovnixtvom Kipra, vra a se u Egipat. Sobom je poveo vojsku sastavljenu
od Grka i Karaca. I ovaj put Aprija prolazi neslavno, a utoqixte nalazi
na dvoru novovavilonskog vladara Navukodonosora
II. Poxto ga je Aprija ube-
dio, Navukodonosor organizuje pohod protiv Egipta. Godine 567. doxlo je do
sukoba na granici, kada je novovavilonska vojska pretrpela poraz. Sam Aprija
je nestao. Nakon 567. p. n. e. nemamo podataka koji bi nam govorili o sukobu
Egip ana i Haldejaca, xto navodi na zakljuqak da sukoba vixe nije bilo ili da
nam izvori nedostaju.
Sa
XXVI dinastijom ugasila se poslednja doma a dinastija.

Umetnost saiskog perioda

Ovaj period naziva se jox i Renesansa umetnosti. Uqeni ljudi ovog
perioda pokuxavaju da oponaxaju svoje pretke Starog carstva. Naime, Staro
carstvo bilo je simbol poretka, pravednosti; ideal kome se te ilo.

Izvor:

— Herodotova Istorija I, preveo sa starogrqkog Milan Arseni , Novi
Sad 1980.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu

– 53 –

EGIPATSKA KULTURA

Uvodna napomena

U tekstu koji sledi predmet je u potpunosti sa et, ve samim tim xto
se o pojedinim temama ve govorilo u prethodnim poglavljima.

Pismenost

Za zapisivanje staroegipatskog jezika korix ena su tri pisma: hi-
jeroglifsko, hijeratsko i demotsko. Sva navedena pisma nastala su u samom
Egiptu. Hijeroglifsko pismo bilo je u upotrebi od 3000. do 394. godine p.
n. e. Dok je ono predstavljalo pismo gra evina, za potrebe svakodnevne komu-
nikacije koristila se uprox ena forma hijeroglifskog pisma, tzv. hijeratsko
pismo. Krajem
VIII veka nastalo je demotsko pismo, koje se razvilo iz hijeratskog
pisma, a koje se koristilo do
V veka p. n. e. Poxto hijeroglifskim pismom nisu
bele eni samoglasnici, nije poznata njegova zvuqna vrednost.

Prema predanju stare Egip ane je pisanju nauqio bog Tot, koji je bio nebeski
pisar. On im je podario hijeroglife. Sama req znaqi ,,sveto uklesano pismo”,
jer su njime najqex e pisani verski tekstovi na zidovima hramova i grobnica.
Pre nego xto poqne da pixe, pisar je morao da prinese rtvu Totu i izgovori
odgovaraju u molitvu.

Uqenje hijeroglifa bilo je texko jer se broj znakova pove avao sa boga enjem
jezika. Stoga su pisari dugo uqili da pixu i u ivali su veliki ugled u
druxtvu. Svextenici su tako e poznavali hijeroglife.

Kao materijali na kome se pisalo korix eni su papirus, staklo, drvo, ko a...
a pisalo se sa desna na levo ili pak uspravno: odozgo na dole.

Literatura:

— S. Ferjanqi , R. Mihaljqi , Istorija Starog veka, Stari svet, obra-
zovni kompakt disk, Beograd 1999.

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.

Religija

Egipatska religija bila je mnogobo aqka. O verskim obredima i hra
movima starali su se svextenici. Sami hramovi raspolagali su brojnim ze-
mljixnim posedima i predstavljali znaqajne privredne centre.

Svaka noma imala je svog boga-zaxtitnika. Me utim, nisu sva bo anstva u i-
vala podjednaku qast. Treba imati na umu da je religija bila qvrsto povezana sa
politikom. Stoga, samo bo anstva onih noma koje su u ivale politiqki uticaj,
mogla su se nazvati opxteegipatskim. Kad je grad Memfis bio prestonica, onda
je bog Pta(h) bio glavni bog; sa porastom znaqaja Heliopolisa jaqa kult boga
Ra; usponom grada Tebe dominantnu ulogu dobija Amon, bog-zaxtitnik Tebe,
koji e potom biti poistove en sa Ra-om i poxtovat e se pod imenom Amon-
Ra; za vladavine faraona Amenhotepa
IV dr avna religija e zakratko biti
reformisana i vrhovni bog postaje Aton, sunqev disk.

Egipatski bogovi obiqno su prikazivani u ljudsko- ivotinjskom ili ivoti-
njskom obliqju: Horus sa glavom sokola, Anubis xakala, Apis u liku bika,
Hator u liku krave...

Najomiljenije bo anstvo u egipatskoj mitologiji, Oziris je u celom Egi-

ptu bio prihva en kao glavni bog i sudija mrtvih. Umirao je zajedno sa biljem i

rastinjem i ponovo se ra ao u prole e, kada je qitava priroda o ivljavala. Legenda

– 54 –

o Ozirisu — sastavljena iz grqkih spisa i fragmenata iz egipatske knji evnosti

— potiqe iz vrlo ranog perioda, pre Starog carstva24

.
Oziris je bio dobar i mudar kralj, koji je vladao Egiptom. Egip anima je dao
zakone, nauqio ih obo avanju bogova, gajenju itarica. Njegova ena i sestra
Izida, jedno od najcenjenijih bo anstva, smatrana je idealnom suprugom i ma-
jkom. Ozirisov brat Set, bog pustinje, zavideo mu je na ugledu i mo i. Stoga je
skovao zaveru i na lukav naqin ga ubio, bacivxi sanduk sa njegovim telom u Nil.
Neutexna zbog smrti svog supruga, Izida je lutala Egiptom tra e i sanduk.

Sanduk je otplovio Nilom u more i bio izbaqen na sirijsku obalu kod Biblosa. Izida

skloni sanduk, ali ga Set prona e, raskomada telo na 14 delova i razbaca ih. Izida

je potom plovila po moqvarama, tra e i razbacane udove i sahranjuju i ih jednog po

jednog na mestima na kojima bi ih zatekla. (U Egiptu zato ima mnogo Ozirisovih

grobnica). Maxu i krilima nad telom ubijenog boga koje je Anubis sastavio, Izida

je o ivela Ozirisa25

.
Potom je Izida iz njegova tela izvukla ivotne sokove, unela ih u svoje i zatrud-
nela. Oziris tada odlazi u podzemni svet, u kome je vladao kao kralj mrtvih,
a Izida se skriva u moqvari gde ra a Horusa. S ciljem da osveti oca, Horus,
poxto ga je pobedio, Seta proteruje u pustinju. Tako Set postaje bog pustinje,
a Horus bog ivih.
Mitom o Ozirisu Egip ani nastoje da objasne umiranje i ra anje prirode tokom
smene godixnjih doba, pri qemu smrt starog kralja oznaqava poqetak zime, a
pojava mladog kralja poqetak prole a.

Stari Egip ani su verovali u zagrobni ivot. O tome svedoqe, pored
ostalog, religijski tekstovi koji se javljaju krajem
V dinastije na zidovima
piramide faraona Unasa. U Srednjem carstvu te tekstove zamenili su ,,tekstovi
kovqega”, a u Novom ,,knjiga mrtvih”.

Ka, kako su nazivali duxu umrlog, odlazila je u podzemni svet. Da bi mogla da

prepliva reku koja je delila svet ivih od sveta mrtvih, bilo joj je neophodno
telo. Stoga su Egip ani umrle balzamovali. Sahranjivali su ih sa svim
potrepxtinama neophodnim za ivot na drugom svetu. U grobnicu su najqex e
stavljani pi e i hrana. Faraoni i velikaxi sahranjivani su sa raskoxnom
ode om, nakitom i oru jem. U grob je stavljana i
Knjiga mrtvih.

Knjiga mrtvih sadr i magijske formule i molitve koje pokojniku treba da olakx-

aju put na drugi svet. Tekst je pisan po poglavljima na papirusnim svicima.
Sama poglavlja su razliqite du ine. Tekstovi su pisani posebnim hijerogli-
fima i obiqno su ukraxavani crte ima kao vizuelnim prikazima sadr aja tek-
sta. Tekst je mogao biti ispisan za bilo koga. Na poqetku crvenim mastilom se
ispisivalo ime i titula pokojnika. U okviru titule bila su navedena razliqita
zanimanja kojim se pokojnik tokom ivota bavio.
Knjiga je mogla pokojnika pratiti na dva naqina:
a. tako xto su papirusi pohranjivani pored mumije u kovqegu
b. tako xto su papirusi stavljani ispod leve mixice pokojnika pre
zavrxnog povijanja.
Dok je u vreme
XVIII dinastije korpus Knjiga mrtvih jox uvek u nastajanju, u
vreme
XXVI potpuno je razvijen. U nastanku ovog korpusa mo e se zapaziti
pravilnost u nastajanju poglavlja. Danas nam je poznato 192 poglavlja Knjige
mrtvih. Treba pomenuti da nijedan papirus ne sadr i sva poglavlja.
Jedno od najva nijih poglavlja je 125. poznato pod imenom
Su enje umrlom ili

Poglavlje negativne ispovesti. Kada bi dospela na drugu obalu reke Ka je

dolazila pred zbor 42 bo anstva. Pokojnik je trebao da ispovedi sve ono xto
nije uradio,: ,,Nisam ubio...”. Proces se odvijao u dvorani istine. Po procesu
negativnog ispovedanja sledi merenje srca pokojnika. Anubis u liku xakala

24

ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, preveo sa engleskog

ivojin V. Simi , Beograd 1977, 28.

25

ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, preveo sa engleskog

ivojin V. Simi , Beograd 1977, 29.

– 55 –

vodi obred vaganja duxe. Na jednu stranu vage stavlja se srce pokojnika, a na
drugu pero boginje Ma’at — boginje pravde i istine. Meri se savest, a potom
princip pravednosti. Srce ne sme biti optere eno teretom zla. U sluqaju da
prevagne jedna strana Ametih, qudovixte koje je bilo pola lav, a pola krokodil,
je pro dirao srce pokojnika. Ako vaga ostane u ravnote i, pokojnika predvodi
Horus u liku sokola da se suoqi sa vladarem podzemnog sveta Ozirisom. Oziris
daje konaqan sud po pitanju da li je pokojnik dostojan veqnog ivota.

Jedan od najquvenijih prepisa Knjige mrtvih jeste Anijev papirus.

Magija i pobo nost kod Egip ana nisu bile u suprotnosti. Prilikom qina
mrtvih, pored ostalog uz pokojnika su stavljane i uxabti figure. Ove figurice
imale su oblik mumije i bile su naqinjene od keramike ili raznih vrsta mekog
kamena. Prikazane su sa prekrxtenim rukama. Jedna ruka dr i motiku, druga
plug, a preko ramena je prebaqena torbica sa zrnevljem. Na prednjoj strani fig-
ure horizontalno i vertikalno bilo je ispisano
VI poglavlje; poglavlje vezano
za bu enje. Uxabti figura osloba ala je pokojnika texkog rada u zagrobnom
ivotu. U jednoj grobnici prona eno je 365 figurica; za svaki dan po jedna.

Ni u jednoj civilizaciji nije zabele ena takva sna na borba protiv smrti kao
u egipatskoj.

Egip ani su verovali u bo ansku prirodu cara. Za ivota car je
prikazivan u liku boga i njemu se klanjalo kao bogu, a posle smrti on je sahra-
njivan u grandioznu kamenu grobnicu. Jedino je on imao pravo da vrxi najva nije
religijske cermonije, da prinosi bogu razne darove. Papirus Vestkar, koji po-
tiqe iz
XVII veka p. n. e., svedoqi o tome kako se carevi na qudesan naqin
ra aju iz natprirodnog braka izme u boga sunca, Ra, i smrtne ene. Tako nas-
taje najstariji prototip mita o neporoqnom zaqe u, pri qemu se car prikazuje
kao direktni naslednik i sin boga.

Treba pomenuti jox i da su Egip ani poxtovali pojedine predmete,
biljke, drve e, stene, reke... (fetixizam; npr. dve ukrxtene strele — simbol
boginje Neit).

Literatura:

— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani

— V. I. Avdijev, Istorija Starog Istoka, Beograd 1952.

— S. Ferjanqi , R. Mihaljqi , Istorija Starog veka, Stari svet, obra-
zovni kompakt disk, Beograd 1999.

— ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, pre-
veo sa engleskog ivojin V. Simi , Beograd 1977.

www.bartleby.com

* The Encyclopedia of World History, Sixth edition. Peter N. Stearns, general

editor. Copyright 2001 by Houghton Mifflin Company.

http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.

Knji evnost

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori. Pa nju posvetiti
religijskim tekstovima, himnama, poukama, analima.

Likovne umetnosti

Arhitektura

– 56 –

Kao glavni materijal za izgradnju palata, hramova, grobnica vladara
i velikaxa, Egip ani su koristili kamen. Najznaqajnije gra evine u starom
Egiptu, a koje su se oquvale do danas, bile su hramovi i grobnice.

Egipatski hram predstavljao je ku u bo anstva. Prilaz hramu, tzv. sveta staza
od obale Nila do kapije, bio je oivqen statuama sfingi ili drugih ivotinja
koji su ga xtitili. Ispred velelepne kapije stajala su dva obeliska — visoki
kameni stubovi sa zaxiljenim vrhovima, ispisani hijeroglifima. Ulaz u hram
qesto je bio ukraxen statuama. U unutraxnjosti hrama nalazilo se dvorixte
oivqeno stubovima. Iz dvorixta se ulazilo u jednu veliku dvoranu. Iza nje
bile su riznice u kojima se quvalo blago i u najskrivenijem delu hrama odaja u
kojoj se nalazio kip boga. U ovu poslednju odaju mogli su u i samo svextenici.
Iz razdoblja Starog carstva nije ostao saquvan nijedan hram, jer su faraoni
imali obiqaj za potrebe vlastitih gradnji koristiti materijal od gra evina
svojih prethodnika. Ovom prilikom izdvoji emo Amonove hramove u Karnaku
i Luksoru, hram kraljice Hatxepsut i hram Ramzesa
II u Abu-Simbelu, ispred
koga se nalaze qetiri kolosalne statue faraona.

Osnovni tip egipatske grobnice u Starom carstvu bila je mastaba, koja je imala
oblik krnje piramide. Prvu piramidu, koja je bila stepenasta, sagradio je
faraon Zoser u Sakari. Verovalo se da piramide predstavljaju stepenice do
neba. Tri najquvenije piramide izgra ene su u Gizi — Keopsova, Kefrenova i
Mikerinova. Pokraj svake piramide obavezno se nalazio i hram namenjen vrx-
enju pogrebnog kulta za pokojnog faraona. U podno ju piramida postojale su i
manje piramide, na primer, faraonovih ena, svextenika. Treba pomenuti i da
se ispred Kefrenove piramide nalazi sfinga, statua sa lavljim telom i ljudskom
glavom, visine 20
m. U poznijem periodu faraoni su sahranjivani u grobnicama
useqenim u stenu. Najquvenija takva grobnica je Tutankamonova.

Vajarstvo i slikarstvo

Vajarstvo i slikarstvo starog Egipta bilo je vezano za verovanje u za-
grobni ivot. U grobnice su obiqno polagane statue pokojnika kao zamena za
telo. Duxe umrlih su u njima mogle da preplivaju reku koja je podzemni svet
delila od zemaljskog. Pogrebne statue su klesane od jednog bloka kamena, a
u glavnom su predstavljale pokojnika u sede em polo aju. Odlikuju se monu-
mentalnox u, masivnox u i dostojanstvom. Jedna od najpoznatijih je statua
Kefrena od crnog granita. Kefren sedi na prestolu sa rukama polo enim na
butinama i osmehuje se. Njegovu glavu raxirenim krilima xtiti bog Horus.
Egipatske statue qesto su bile bojene. Najpoznatiji primeri su glava kraljice
Nefertiti iz
XIV veka p. n. e. i sede e statue princa Rahotepa i njegove ene.
Umetnici starog Egipta vajali su faraone, bogove, sfinge i pisare.

Zidove palata, hramova i grobnica Egip ani su ukraxavali plitkim reljefima.
Reljefi su qesto bili bojeni ivim bojama, a predstavljali su prizore iz svakod-
nevnog ivota. Na jednom od takvih reljefa iz Sakare predstavljeni su radnici
kako prave barku slu e i se jednostavnim alatkama od bakra i kamena.

U slikarstvu umetnici su se dr ali odre enih pravila. Ljudske figure su
predstavljane na slede i naqin: glava iz profila, telo spreda, noge iz pro-
fila. ensko telo je slikano svetlo- uto ili ru iqasto, a muxko crveno-mrko.
Pozadina slike bila je bela ili uta. Zadatak slike je bio da verno prenese
sadr aje ovozemaljskog ivota kako bi na isti naqin pokojnik nastavio iveti
na drugom svetu. Osim scena iz svakodnevnog ivota u grobnicama se prikazuju
i poslednji sud, te scene iz rata u kojima se pojedinac istakao, poslove koje je
pokojnik obavljao, porodica, te ono xto bi pokojnik eleo da mu se dogodi na
onom svetu. Slike na zidovima oquvale su se zahvaljuju i suvoj klimi.

Egip ani su posebno razvili vextinu izrade umetniqkih predmeta od zlata,
drveta, slonovaqe i dragog kamenja. O tome svedoqe brojni sarkofazi, posmrtne
maske, delovi namextaja otkrivenih u grobnicama. Jedno od najve ih dostignu a

– 57 –

na tom polju predstavlja presto faraona Tutankamona, koji je na en u njegovoj
grobnici. Presto je
potpuno inkrustiran zlatom, srebrom, vulkanskim staklom,

fajansom i poludragim kamenjem. Stajao je na lavljim nogama i imao oslonce u

obliku krilate zmije... Na (naslonu trona) je utisnuta u zlatu dvorana dvorca

sa stubovima... Tutankamon sedi... a ispred njega stoji figura kraljice26

, koja ga

ma e mirisnim uljima.

Literatura:

— S. Ferjanqi , R. Mihaljqi , Istorija Starog veka, Stari svet, obra-
zovni kompakt disk, Beograd 1999.

http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm

— Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo sa poljskog Mr. Jovan
Jovanovi , Agencija Trivi , Beograd 2002.

Pojava nauqnih znanja

U starom Egiptu bile su razvijene mnogobrojne grane nauqnih znanja, a
posebno astronomija, medicina, geometrija i matematika. Egipatski svextenici
su vrlo rano razradili kalendar, koji je bio taqniji nego mesopotamski. Poqe-
tak godine u starom Egiptu vezivan je za dve pojave: uzdizanje najsjajnije zvezde
,,naxeg” sunqevog sistema, Sirijusa, koja se nalazi u sazve u canis maior, a
koju su Egip ani nazivali
sopdit, i plavljenje Nila. Svextenici faraonskog
Egipta utvrdili su da se poqetak godixnjeg izlivanja Nila poklapao sa pojavom
Sirijusa na nebu. Prema izlivanju reke Egip ani su razlikovali tri sezone:

I sezona jeste doba poplava, koje traje od 17. juna do 15. novembra.

II sezona obuhvata zimsko doba, koje traje od 15. novembra do 15. marta.

III sezona jeste doba suxa, koje traje od 15. marta do 17/19. juna.

Godina je trajala 12 meseci, tj. 365 dana, a poqinjala je danom kada je sopdit
izlazio na istoqnom obzorju. Izostavljanjem qetvrtine dana, kalendarska godina
se nakon qetiri godine pomerala za jedan dan. Zbog ove grexke u raqunanju
dan poplave Nila se sve vixe i vixe udaljavao, te se u jednom trenutku Nova
godina oqekivala krajem jula, poqetkom avgusta. Na 1460. godina egipatska i
kalendarska godina su se izjednaqavale. Tada je grexka iznosila jednu godinu.

Geometrija je bila tako e od izuzetne va nosti u Egiptu, jer su godixnje poplave
Nila unixtavale me e i stoga su bila neophodna stalna premeravanja zemljxnih
parcela. Isto tako, geometrija i matematika su bile presudne pri gradnji
veliqanstvenih gra evina kao xto su piramide, hramovi i palate. Matematiqko
i geometrijsko znanje bilo je pohranjeno u posebnim knjigama koje su slu ile
kao praktiqni priruqnici i u benici. U njima su se redom nabrajali pojedini
problemi s uputstvima za njihovo rexavanje. Takvi su priruqnici stalno bili
dopunjavani. Egip ani su bili u stanju izraqunati povrxine trougla, pravougla
ili kruga, kao i zapreminu piramide i dr.

Medicina je bila na visokom nivou jer su Egip ani vrlo dobro poznavali ana-
tomiju ljudskog tela. To su znanje stekli balzamuju i pokojnike i svete iv-
otinje. Proces balzamovanja bio je vrlo slo en. Sastojao se od va enja svih
organa utrobe i mozga. Zatim bi se telo namakalo u razne teku ine, nakon toga
mazalo uljima i smolom i napokon umotavalo u tkaninu. Cilj ovoga bilo je nas-
tojanje da se telo oquva od propadanja u skladu s verovanjem Egip ana
27

. Herodot
pixe da postoji mnogo egipatskih lekara: oqni, zubni, lekari za uxi, stomak i
lekari za unutraxnje bolesti.

26

Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo sa poljskog Mr. Jovan Jovanovi , Agencija

Trivi , Beograd 2002, 150.

27

Mumija bi se potom spremala u nekoliko sarkofaga i pohranjivala u grobnu komoru.

Ovakav postupak je bio primenjivan samo za vladare, velikodostojnike i imu ne pojedince.

Ostatak stanovnixtva je verovanje o zagrobnom ivotu i potrebi oquvanja tela ispunjavao

simboliqki — uxabti figuricama, koje su bile polagane u grob s pokojnikom

– 58 –

* * *

(Kao odgovor na pitanje nauqna znanja zemalja Starog Istoka treba
obratiti pa nju na slede e: astronomija, kalendar, qasovnici, matematika,
medicina, graditeljska delatnost)

Literatura:

http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm

Belexke:

— sa predavanja Danijele Stefanovi , letnji semestar 2002. u Beogradu.

– 59 –

Xegan Marija

HETITI

1. I Z V O R I

Proxlost hetitskog carstva mo emo rekonstruisati na osnovu dokume-
nata prona enih 1906. godine u Bogazkeji, nekadaxnjoj prestonici Hatuxax.
Pre no xto su ovi dokumenti prona eni, naxe znanje o Hetitima zasnivalo se
na xturim podacima egipatskih dokumenata i na biblijskim svedoqanstvima.

U arhivu Bogazkeje prona en je veliki broj glinenih tablica razliqitog sadr-
aja, koje potiqu iz vremena Starog, Srednjeg i Novog carstva. Jedan broj
tekstova ispisan je hetitskim klinastim pismom. Hetiti su jedno od indoevrop-
skih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Kapadokiju) poqetkom XIX veka
p. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli su doma e stanovnixtvo,
Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili ga potrebama svoga jezika. U
njihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ili nesumnili, xto znaqi ,,jezik
grada Nexe”1

. Hetitski klinopis predstavlja najstariju pisanu formu indo-

evropskih jezika.

Pored hetitskih tekstova, u arhivu Bogazkeje prona eni su i dokumenti ispisani
klinastim pismom na palajskom jeziku i hijeroglifima na luvijskom jeziku.
Palajci jesu indoevropsko pleme koje se doselilo na severo-zapadu Anadolije.
Njihov jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e. Luvijci su tako e
indoevropski narod nastanjen na prostorima Male Azije. Luvijsko pismo bilo
je u upotrebi u gradovima-dr avama ju ne Anadolije i severne Sirije, a koris-
tilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e.

U Bogazkeji su otkriveni i tekstovi ispisani akadskom varijantom klinopisa,
koji je predstavljao neku vrstu diplomatskog jezika Starog Istoka.

Literatura:

— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm

* Encyclopaedia of the Orient, Hittites

— The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000.

* A. M. Da., Anatolian languages

Belexke:

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.

2. D E X I F R O V A Nj E K L I N O P I S A

Prvi pokuxaji prouqavanja hetitskih natpisa na spomenicima uqinjeni
su tek u XIX veku. Francuz Teksje, tridesetih godina XIX veka je posetio rux-
evine starohetitskog grada u Bogazkeji (to je nekadaxnji grad Hatuxax) i izdao
spomenike koje je tamo naxao. Prva arheoloxka iskopavanja su izvrxena tek kra-
jem XIX veka. Gijom i Pero preduzeli su 1862. godine jednu arheoloxku ekspedi-
ciju u severni deo Male Azije, pregledali ruxevine Bogazkeje i 1872. godine iz-
dali na ene spomenike. Me utim, osobito krupne rezultate dala su iskopavanja
Vinklera i Makridi-Beja u Bogazkeji 1906/7. godine, gde su otkrili ruxevine

1

Nexa je bila jedna od prvih prestonica

– 1 –

velikog hetitskog grada, ostatke zidina, gradske kapije, keramiku i veoma bo-
gat dr avni arhiv sa oko 20 000 dokumenata pisanih klinastim pismom. U tom
arhivu na en je i mirovni ugovor koji su sklopili hetitski vladar Hatux-
ilix i egipatski faraon Ramzes II. Danas se ovaj ugovor nalazi u Istanbulu a
pisan je klinopisom. U periodu izme u 1928. i 1931. godine Osten je izvrxio
iskopavanja na bre uljku Alixar, gde je otkrio tvr avu iz doba novohetitskog
carstva. Tokom razliqitih iskopavanja u Kapadokiji, prona en je veliki broj
natpisa, ali oni nisu odmah dexifrovani. Tek u vreme Prvog svetskog rata to
je poxlo za rukom qexkom nauqniku Hroznom. On je utvrdio kako treba qitati
hetitske klinaste natpise prona ene u istoqnom delu Male Azije i u severnoj
Siriji. Nexto kasnije Hrozni je dexifrovao i hetitske hijeroglifske natpise.

Belexke:

— D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo
Miroslav Markovi , Beograd 1952.

3. P E R I O D I Z A C I J A

Hetiti su antiqki narod koji je iveo na prostoru danaxnje Anadolije
i na prostoru severne Sirije. Bili su, koliko je poznato, osnivaqi dva carstva:
Staro-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1680. do 1500. p. n. e.,
i Novo-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1400. do 1200. p. n. e.
Me uperiod od 100 godina, od 1500. do 1400., nauqnici imaju obiqaj nazivati
periodom Srednjeg carstva.

3.1. O poreklu Hetita i njihovoj proxlosti do XVII veka

Prvi pomen prisustva Hetita na prostoru sredixnje Anadolije saquvan
je na onim glinenim tablicama Bogazkeje koje predstavljaju prepisku asirskih
trgovaca i lokalnih vladara zemlje Hati. Naime, na pomenutim dokumentima
posvedoqena su indo-evropska imena, a danas se pouzdano zna da ni Hati ni
Asirci nisu pripadali ovoj grupi naroda.

Ovi Indo-evropljani su svoj jezik nazivali nesili. Poreklo Hetita ostaje pred-
met rasprava. Pojedini istra ivaqi su uverenja da su Hetiti doxli iz zemalja
zapadno od Crnog mora poqetkom II milenijuma p. n. e. Kako bilo, nije posvedo-
qeno da je pojava Hetita na prostoru Anadolije prouzrokovala kakav oru ani
sukob. Hetiti su se izmexali sa doma im stanovnixtvom, a fleksibilniji
,,jezik grada Nexe” postepeno je zamenio jezik Hata.

Mali broj glinenih tablica prona enih u Bogazkeji, potiqe iz vremena
pre XVII veka p. n. e.; pojedini tekstovi ovog ranog perioda saquvani su u vidu
prepisa, sastavljenih u XIV i XIII veku p. n. e.

Stariji dokumenti arhiva Bogazkeje svedoqe o delovanju Pitane i Anite; dvo-
jici polulegendarnih vladara zemlje Kuxar. Mada danas nije poznato gde se
Kuxar nalazio, prema izvorima, Pitana je pod svoju vlast podveo veliki broj
gradova. Pored ostalih, grad Nexu, koji je njegov sin Anita uqinio prestoni-
com. Arheoloxka otkri a pokazala su da su Pitana i Anita po svom poreklu
bili Hati i da su vladali u XVIII veku p. n. e.

3.2. Staro-hetitsko carstvo (1680 - 1500)

Postoji mali broj dokumenata koji svedoqi o periodu Starog carstva.
Pored ostalih, treba pomenuti edikt Telepina, koji je bio jedan od poslednjih
predstavnika Starog carstva.

Hetiti poqetak svoje istorije vezuju za vreme vladavine Tabarne. O vladavini

– 2 –

ovog qoveka danas se zna veoma malo. Dvojeziqni natpis na hetitskom i akadskom
iz XVII veka, svedoqi da je Tabarna bio ,,vladar Hatuxaxa”, ali i ,,gospodar
Kuxara”. Ovaj podatak navodi na zakljuqak da je sedixte dinastije bio Kuxar i
da je Tabarna, u jednom za nas nepoznatom trenutku, svoju prestonicu premestio
u Hatuxax. Tom prilikom uzeo je i novo ime Hatuxilix. Hatuxilix I podveo
je pod svoju vlast ve i deo danaxnje Anadolije i severne Sirije.

Po smrti Hatuxilixa I presto je nasledio njegov unuk Murxilix I. Ovaj hetit
ski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao do Vavilona.
Godine 1595. naneo je poraz Xamsu-Ditani, poslednjem predstavniku I amoritske
dinastije Vavilona, osvojio i opljaqkao grad, a potom se vratio u svoju zemlju.
Ubistvo Murxilixa I u dvorskoj zaveri oznaqilo je poqetak nemira u carstvu.
U ovom periodu Huriti osvajaju Kilikiju. Priobalni pojas koji se protezao
ju no od Taura, poznat kao ,,zemlja Adana”, preimenovan je u Kizzuwadna i postaje
sedixte huritske dinastije.

Poslednji znaqajni predstavnik Starog carstva, Telepin, vodio je mirovnu poli-
tiku s ciljem da oquva carstvo. Xto se tiqe spoljne politike, sklopio je mirovni
ugovor sa vladarem Kizzuwadn-e i odrekao se Arzave. Xto se tiqe unutraxnje
politike, izdao je jedan edikt u kome propisuje da presto nasle uje najstar-
iji sin, a u sluqaju njegovog odsustva drugi sin ili mu najstarije k erke.
Na istom natpisu Telepin odre uje da aristokratija mora biti lojalna tronu.
U sluqaju da nije zadovoljna vladavinom cara ili jednog od njegovih sinova,
mesto da pribegne nasilju, treba da prona e odgovaraju e zakonske mere koje
e omogu iti poboljxanje. Vrhovni sud koji e biti zadu en za ka njavanja
prekrxioca bi e pankus (pankux?), tj. aristokratsko ve e.

Pretpostavlja se da je Telepin bio poslednji vladar Starog carstva. Njegova
smrt oznaqila je poqetak decentralizacije vlasti.

3.3. Srednje-hetitsko carstvo (1500 - 1400)

Prva polovina XV veka jeste period slabljenja hetitskog carstva usled
unutraxnjih nemira i spoljne opasnosti. O periodu Srednje-hetitskog carstva,
koji je trajao od 1500. do 1400. p. n. e., danas znamo malo. Veruje se da je vlast
nad hetitskim carstvom prexla u ruke vladara oblasti Hangilbat, koji su bili
u savezu sa egipatskim faraonima (Tutmes III).

U ovom periodu vrhunac mo i dosti e carstvo na severu — Mitani sa centrom u
Vaxukani. U vreme vladavine egipatskog faraona Tutmesa IV sklopljen je zalog
mira izme u Egipta i carstva Mitani. Ovaj savez predstavljao je opasnost po
Hetite. Predstavnicima carstva Mitani poxlo je za rukom da pod svoju vlast
podvedu grad Kizzuwadna, kao i da tokom vlade Amenhotepa II povrate vlast nad
Sirijom.

Poqetkom XIV veka hetitski princ Xupilulium, iskoristivxi period slab-
ljenja carstva, doqepao se vlasti, obraqunao sa carstvom Mitani, Asirijom i
Egiptom, i postao osnivaq Novog carstva.

3.4. Novo-hetitsko carstvo (1400 - 1180)

Nakon 100 godina poxto je Staro-hetitsko carstvo nestalo, obrazovano
je Novo carstvo. Mada je Staro carstvo bilo veoma jako, predstavnicima Novog
poxlo je za rukom da se nose sa Egiptom, Vavilonom i Asirijom. Carstvo za
sve godine svoga trajanja, od 1400. do 1180. bilo je u ratu — bilo zbog zemlje
van teritorije carstva bilo zbog odbrane sopstvenih granica. Veruje se da
je poslednjih godina svog postojanja carstvo bilo naroqito oslabljeno raznim
migracijama. Nestalo je pod udarom tzv. ,,naroda sa mora”.

Osnivaqem Novog carstva smatra se Xupilulium. Poxto je sredio un-
utraxnje prilike u carstvu i uqvrstio svoju vlast, obraqunao se sa spoljnim

– 3 –

neprijateljima; pre svega sa predstavnicima carstva Mitani. To je bilo doba
cvetanja hetitske vojne mo i. Asirci i Egip ani su odbaqeni daleko od hetit
skih granica, a zemlja Mitani pokorena. Sinovi hetitskog cara vladali su u
Halpi i Karhemixu.
Prostor severne Sirije bio je uzrok mnogih neprijateljstava Hetitskog carstva
i Egipta. Bax zbog ovog prostora oko 1300. godine p. n. e. odigrala se jedna
od najquvenijih bitaka antiqkog sveta izme u hetitskog cara Muvatalija II i
egipatskog faraona Ramzesa II. Mada su Egip ani u svojim dokumentima tvrdili
da su izvojevali pobedu, poxto su Hetiti i dalje ostali na prostoru Sirije,
istra ivaqi su uverenja da je bitka bila nerexena2
.
Nerexeno stanje nije moglo dugo da potraje. Interesne sfere na ovom prostoru su
morale biti razgraniqene. Oqekivala se nova borba. Me utim, Hetiti su imali
veliki problem unutar dr ave. Naime, posle bitke Muvatalija je nasledio
Murxilix III. No ovaj vladar se nije dugo zadr ao na vlasti, xest do sedam
godina, i nakon njegove smrti pojavila su se dvojica pretendenata na presto:
njegov sin Uri-Texub i brat Hatuxilix. Prinqevi iz vladarske ku e bili su
postavljeni da vladaju pojedinim oblastima, te je to dovodilo do qestih sukoba.
U sukobima pobedu je odneo Hatuxilix, a pora eni Uri-Texub je najpre otixao
na Kipar, a potom najve em neprijatelju hetitske dr ave — Ramzesu II. Uri-
Texub postao je velika pretnja Hetitskoj dr avi, ali i Hatuxilixu. Svakog
trenutka oqekivalo se da do e do sukoba; do koga, me utim, nije doxlo jer je
Hetitskoj dr avi zapretila opasnost sa istoka, od mlade asirske dr ave, koja
se tek uzdizala. Stoga je Hatuxilix III zakljuqio mir sa Ramzesom II.
Zakljuqen je sporazum o podeli interesnih sfera ove dve dr ave. Oblasti
ju no od Kadexa nalazile su se u interesnoj sferi Egipta, a prostor severno
od Kadexa je bio u rukama hetitske dr ave. Ugovor je predvi ao i razmenu
zarobljenika i ne pru anje politiqkog azila protivnicima vladara. Poslednja
odredba bila je upu ena protiv Uri-Texuba, kome se, nakon sklopljenog mira,
gubi trag. Nakon ovog sporazuma nije posvedoqen sukob izme u Hetita i Egi-
p ana.
O samom sukobu, toku i ishodu znamo na osnovu egipatskih izvora3

. Treba
pomenuti da je saquvan tekst mirovnog sporazuma u vixe prepisa, koji je prona-
en na prostoru hetitske dr ave. Sporazum je bio potvr en diplomatiqkim
brakom Ramzesa II i hetitske princeze.
Posle ovog mirovnog ugovora ojaqale su trgovaqke veze izme u Egipta i zemalja
Prednje Azije.

3.5. Pad carstva (XII - VIII vek)

Prouqavanje perioda od 1200. do 1100. godine p. n. e. danas je stvar
mnogih diskusija. Navedeni period u nauci je poznat kao mraqni vek Starog
Istoka. To je period seoba. Pojavljuju se narodi koji ranije nisu pominjani u
izvorima. Posebno interesantan je tzv. ,,narod sa mora”. Ostaje pitanje da li
pod ovim podrazumevamo samo jedan ili pak vixe naroda. Kako bilo, ,,narodi
sa mora” jesu uzrok pada mnogih dr ava. Smatra se da su za pad Novo-hetitskog
carstva odgovorni bax ,,narodi sa mora”.
Ipak, neo-hetitske dr avice oquvale su se na ji. Anadolije i na prostoru sev-
erne Sirije u periodu od X do VIII veka p. n. e. Negovale su hetitsku kulturu,
a natpise ispisivale hijeroglifima na luvijskom jeziku. Administrativni cen-
tar severno-sirske provincije bio je Karhemix. Ali, u VIII veku unixtili su
ih Asirci, a sami Hetiti nestaju sa istorijske scene.

Literatura:

2

Vixe o ovome pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.6. Novo

carstvo u vreme XIX dinastije, 7.6.3. Bitka kod Kadexa.

3

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis

bitke kod Kadexa

– 4 –

— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm

* Encyclopaedia of the Orient, Hittites

— http://ragz-international.com/hittites

— The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000.

* D. F. Easton, Pre-Classical

* J. D. Hawkins, Hittites

Belexke:

— D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo
Miroslav Markovi , Beograd 1952.

— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

— sa predavanja D. Stefanovi 24.11.2003. u Beogradu.

4. P R I V R E D A

Osnova privre ivanja bila je poljoprivreda. Od itarica gajene su
pxenica i jeqam, a od stoke goveda i ovce. Veliki znaqaj za Hete imalo je
konjogojstvo. Konji se spominju na jednom od najstarijih hetitskih natpisa, na
natpisu cara Anite.

Zemlja Hetita bejaxe bogata rudama i metalima; posvedoqena su nalazixta
bakra, olova, gvo a i srebra. Pojedini istra ivaqi uverenja su da su Hetiti
prvi narod koji se ozbiljnije pozabavio tehnikom obrade gvo a.

Na osnovu glinenih tablica Kanexa jasno se uoqavaju razliqiti tipovi trgo-
vaqkih naseobina formiranih na prostoru Anadolije. To su bile trgovaqke
kolonije Asiraca. Me utim, kod Hetita je trgovina, poxto je zemlja gotovo
stalno ratovala, bila nexto slabije razvijena. Isto tako, u sluqaju da su Het-
itima bili potrebni posebni prirodni resursi, rexenje je bilo osvajanje, a ne
spoljna trgovina.

Literatura:

— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm

* Encyclopaedia of the Orient, Hittites

Belexke:

— D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo
Miroslav Markovi , Beograd 1952.

5. D R U X T V O

Na qelu hetitskog carstva nalazio se car. On je istovremeno bio
i glavno-komanduju i vojske, vrhovni sudija i prvosvextenik. Tokom Starog
carstva postojalo je ve e plemi a, poznato pod imenom pankus. Vlast ve a bila
je inferiornija no vlast kralja. Jezgro carstva bilo je podeljeno na administra-
tivne oblasti. Na qelu jedne oblasti nalazio se guverner, koji bexe podlo an
kraljevoj vlasti. Na qelu udaljenijih teritorija nalazili su se vazali, koji su
se vladali u skladu sa sporazumom sklopljenim sa hetitskim carem.

Hetitsko druxtvo i zakoni bili su ure eni po obrascima Staro-vavilonskog
carstva. Hetiti su unekoliko modifikovali sistem koji su nasledili od Staro-
Vavilonaca. Njihovi zakoni bili su nexto bla i no zakoni njihovih prethod-
nika. Dok je qovek u vreme Staro-vavilonskog carstva mogao biti lixen ivota
zbog neznatnog prekrxaja, kod Hetita ubistvo je ka njavano visokom novqanom
kaznom (hm?).

Literatura:

— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm

* Encyclopaedia of the Orient, Hittites

– 5 –

— http://www.crystalinks.com/hittites.html

6. K U L T U R A

Umetnost i arhitektura bila je pod sna nim uticajem susednih zemalja.
Za podizanje palata i hramova koristili su stubove od kamena, cigli i drveta.
Gradili su masivne palate, hramove, utvr enja, qiji su zidovi, kapije i ulazi
bili ukraxeni reljefima.
Hetiti su usvojili brojne bogove svojih prethodnika — Sumeraca i Staro-
Vavilonaca. Smatrali su da je svaki bog istinski bog, te, poxto bi porazili
jedan narod, usvajali su i njegove bogove.

Literatura:

— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm
* Encyclopaedia of the Orient, Hittites
— http://www.crystalinks.com/hittites.html

– 6 –

Xegan Marija

FENIKIJA

1. P I S A N I I Z V O R I

O postojanju i razvoju feniqanskih gradova, kolonizaciji znamo na os-
novu arheoloxkih podataka. Me utim, o istorijatu tih gradova znamo na osnovu
pisanih izvora.
Na teritoriji Fenikije na eno je relativno malo natpisa. Treba pomenuti nat-
pise ispisane alfabetskim klinastim pismom, koji su prona eni u ruxevinama
grada Ras-Xamre (Ugarit). U pitanju su mitoloxki tekstovi. Na prostoru
Tira i Biblosa prona eni su feniqanski tekstovi, koji potiqu iz X veka p.
n. e. Datuju se za vreme Ahirama, Abiba-i-Ala (?), Elibala i Xiktibala.
Za prouqavanje politiqke istorije Fenikije znaqajna su pisma iz Amarnskog
arhiva1

, hetski dokumenti, vavilonski i asirski natpisi. Treba pomenuti spis
iz vremena Staroegipatskog carstva Putovanje Unamona u Biblos. Spis, koji
potiqe iz XI veka p. n. e., je posve en trgovini i nabavci drvene gra e.
Glavni izvor za prouqavanje proxlosti Tira jeste Stari Zavet. Naime, krajem

XI, poqetkom X veka p. n. e. uspostavljena je iva veza feniqanskih gradova i

Izraelsko-judejske dr ave, koja se prati od Davidovog vremena, a kulminaciju
do ivljava u vreme Solomona i gospodara Tira, Ahirama I. Podaci o Fenikiji
rasuti su po celom Starom Zavetu.
Antiqki pisci saquvali su nam dragocene podatke o Fenikiji. Neke vesti o
Feniqanima saquvale su se u Homerovim spevovima. Za prouqavanje kasnijeg
perioda feniqanskih gradova korisni su Anali Menandra iz Efesa. Ovaj Grk, je
na osnovu doma ih, feniqanskih izvora sastavio hroniku feniqanskih krajeva.
Anali su saquvani u delu Josifa Flavija. Interesantne vesti o politiqkoj
istoriji i kulturi Fenikije mogu se na i kod Herodota.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

2. P O L O A J I O R G A N I Z A C I J A Z E M Lj E

Teritorija Fenikije obuhvatala je obalu Sirije i prostirala se u un-
utraxnjost prema Libanu. Feniqanski gradovi nalazili su se severnije od fil-
istejskih gradova. Dok se filistejska obala prostirala od Gaze na jugu do Jave
na severu, feniqanska se prostirala od Jave na jugu do Ugarita na severu.
Razvoj feniqanskih gradova-dr ava prati se od vremena dolaska Hebreja u Sir-
iju i Palestinu. Godine 1200. p. n. e. poqinje razvoj gradova kao xto su
Sidon, Tir, Biblos... Na mestu ovih gradova su postojala i starija naselja.
Tako pre 1200. unixten je najseverniji feniqanski centar Ugarit, gde je negov-
ana posebna vrsta klinopisa, konsonantski alfabet. Ras-Xamra, za razliku od

1

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo,

Dokumentarni izvori — Prepiska.

– 1 –

ostalih feniqanskih gradova, nikad potom nije obnovljen.

Mada se ve ina feniqanskih gradova nalazila na obali i izlazila na Sre-
dozemno more, postojali su i gradovi u unutraxnjosti zemlje. Kao najznaqajnije
gradove treba pomenuti: Sidon, Biblos, Ako, Tel Sukos, a kao posebne izdvo-
jiti Tir i Arvad, koji su predstavljali gradove na ostrvima. Tir i Arvad
su vextaqkim nasipima bili povezani sa kopnom, a bili su utvr eni i opasani
sna nim bedemima.

Jedan feniqanski grad je ujedno bio i dr ava. U X veku vixe feniqanskih
gradova bilo je organizovano u neku vrstu saveza na qelu sa gradom Tirom
i njegovim gospodarom, Ahiramom I. Taj savez, labava federacija, koja nije
nad ivela Ahiramove naslednike, ne mo e se smatrati dr avom.

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

3. S T A N O V N I X T V O

Stanovnixtvo Fenikije pripadalo je grupi severozapadnih Semita i
sebe nikad nije nazivalo ,,feniqanima”, ve imenom gradova u kojima su iveli:
Sidonci, Tirci. U feniqanskim izvorima nailazi se na ime Hananejci. Sam
naziv Fenikije je grqkog porekla i nikad nije korix en od strane autohtonog
stanovnixtva.

Stanovnixtvo je bilo organizovano u gradove-dr ave.

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

4. P R I V R E D A

Stanovnixtvo feniqanskih gradova se bavilo zanatstvom i trgovinom.
Feniqani su bili prvi veliki moreplovci starog sveta. Treba imati na umu
da je prostor obronaka Livana i Antilivana bio bogat drvenom gra om, koja
se izvozila u sve tadaxnje zemlje starog Istoka. Feniqani su bili poznati
i po izra ivanju obojenog stakla, izra evinama od bronze, vunenim tkaninama
boje purpura. Samo su Feniqani znali tajnu dobijanja purpurne boje, a vunene
tkanine su u to vreme bile veoma popularne i na ceni. Oni nisu samo izvozili
svoje proizvode, ve su kupovali i neobra ene materijale. Tako slonovaqa je
do feniqanskih gradova stizala neobra ena, tamo je u zanatskim radionicama
obra ivana, a potom je izvo ena i na istok i na zapad, sve do danaxnje Xpanije.

Razvoj feniqanske trgovine na prostoru Mediterana mo e se pratiti na osnovu
prona enih predmeta feniqanskog porekla:

— Prva faza obuhvata period od kraja XVI do poqetka XV veka i vezuje se
za najstarija naselja ovog prostora.

— Druga faza obuhvata period od oko 1200. do punog razvoja feniqanskih
gradova, dakle do kraja IX veka.

— Na prelazu iz IX u VIII vek p. n. e. feniqanska trgovina se u izvesnoj
meri menja. Feniqanski brodovi ne krstare sada Mediteranom samo
radi trgovine, ve i radi gusarenja. Poqev od VIII veka feniqanski
brodovi trajno se zadr avaju u oblastima do kojih su stigli, tj. dolazi
do osnivanja kolonija.

3.1. Uzrok kolonizacije, trgovaqke kolonije

– 2 –

Poqetak feniqanske kolonizacije treba datovati u vreme VIII veka p. n.
e. Do kolonizacije dolazi usled:
1. Relativne prenaseljenosti na teritoriji Fenikije. Dakle, zemlja na
stupnju tehnoloxkog razvi a na kojem se nalazila nije bila u mogu no-
sti da prehrani celokupno stanovnixtvo. Nije bilo dovoljno obradivih
povrxina, reka...
2. Javlja se potreba za trgovinom. Fenikija je siromaxna u nekim prirod-
nim resursima i otuda potreba za sirovinama drugih zemalja. Pret-
postavili su da e razmena dobara sa udaljenim prostorima biti mnogo
lakxa, ako osnuju bli e eljenoj teritoriji, naseobinu - posrednika u
razmeni.

3. Feniqanima i njihovim gradovima preti opasnost od Asirske dr ave,
koja u VIII veku do ivljava svoj procvat.
Feniqani su na ji. obali Kipra osnovali naseobinu Kition. Na prostoru sev-
erne Afrike osnovali su Utiku, Kartaginu (814), Hipo Regius, Hipo Diarhitos,
Hadrumetum. Imali su i dve kolonije na Heraklovim stubovima — u sever-
noj Africi Tingis, a na xpanskoj obali Gades. Na Malti su osnovali vixe
naseobina. Na podruqju zapadne Sicilije Salunto, Palermo, Motija. Na pros-
toru ji. Sardinije Taras, Sulcis, Kalijari. Na Balearskim ostrvima Ibica.
O ure enju navedenih naseobina se malo zna. Nije poznato ni koliko su kolonije
bile zavisne od matice. Pretpostavlja se da su kolonije brzo postajale samo-
stalne i u ekonomskom i u politiqkom pogledu od grada koji ih je osnovao. One se
organizuju zavisno od potreba svog stanovnixtva. Kartagina je najdu e ivela
i imala je poseban razvoj i znaqaj.
Sada Feniqani, naseljeni xirom Mediterana, postaju posrednici u trgovini sa
zemljama starog Istoka. Poxto imaju svoju flotu i brodove, vremenom postaju
najamnici i stavljaju se na raspolaganje onim dr avama koje su imale potrebu
za tim.

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

4. P O L I T I Q K A I S T O R I J A

Krajem III i poqetkom II milenijuma p. n. e. u Fenikiji je postojalo
nekoliko sitnih dr ava, qiji su centri bili krupni trgovaqki gradovi. Me u
tim gradovima isticali su se Ugarit i Biblos, koji su le ali na morskoj obali.
Biblos je stajao ne samo pod ekonomskom nego i pod politiqkim uticajem Egipta.
Sredinom II milenijuma p. n. e. Fenikija potpada pod vlast Egipta2

, a u XIV
veku p. n. e. pod vlast Heta. Onog trenutka kada vlast Egip ana i Heta slabi,

XI/X vek, jaqaju, kako u ekonomskom, tako i u politiqkom pogledu, feniqanski

gradovi.
Svoj uspon Tir je do iveo u vreme Ahirama I, koji je bio savremenik izraelsko-
judejskog cara Solomona3

. Ahiram I vodi xiroku trgovaqku i osvajaqku poli-
tiku. On preduzima pohod na Kipar, gde osniva trgovaqku koloniju. Zatim
preduzima pohod protiv zemlje Utike u Africi. Organizovao je veliku ekspedi-
ciju u zemlju Ofir. Sam Tir se razvija u veliki i bogat grad. Izraelsko-
judejsko carstvo bilo je u trgovaqkom pogledu zavisno od Tira i feniqanskih
gradova. Solomon je bio prinu en da Ahiramu preda 20 gradova u Galileji.
Za vreme feniqanskog cara Itobaala Tiru pripada qitava feniqanska obala sa
gradovima Beritom, Biblosom i Sidonom.

2

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.3. Unutraxnja i spoljna

politika vladara XVIII dinastije.

3

Pogledati: Palestina, Solomon

– 3 –

Prvi kontakt feniqanskih gradova i Asirske dr ave bio je qisto trgovaqke
prirode u vreme Tigalt-palasara I (XI vek p.n. e.). Me utim ve od IX veka, u
vreme vladavine Asurnarzirpala i njegovih naslednika, Asirija vrxi pritisak
na Fenikiju. Mada su joj Feniqani pla ali godixnji tribut, Asirija je bila pre
svega zainteresovana za besplatnu drvenu gra u. 743. godine p. n. e. asirski
vladar Tiglat-palasar III pod svoju vlast je podveo prostor severne Fenikije
do Biblosa. Taj prostor kao provinciju ukljuqio je u okvir Asirije. Za cen-
tar provincije je izabran grad Samari, a grad Arvad je, poxto se nalazio na
ostrvu i bio texko pristupaqan, saquvao autonomiju. 700. godine p. n. e. San-
herib je oduzeo Sidon per. kralju Luliju i za namesnika postavio Asarhadona.
677. godine u Sidonu je izbila pobuna protiv asirske vlasti. Asarhadon je
pobunu uguxio i grad unixtio. Tada nastaje druga asirska provincija koja je
obuhvatala prostor Fenikije ju no od Sidona. 671. godine p. n. e. dolazi do
velike pobune u Tiru. Asarhadon je, poxto je umirio ustanike, oblast grada
Tira i teritoriju ju no od njega pretvorio u tre u asirsku provinciju sa cen-
trom u Uxu. Dakle, u periodu od 743. do 671. godine p. n. e. Asirija osvaja
feniqanske gradove i podvodi ih pod svoju vlast. Do 612/605. godine p. n. e.
teritoriju Asirije, pored ostalih, su qinile navedene tri oblasti sa centrima
u Samari, Sidonu i Uxu. Ju no od njih prostirali su se gradovi sa relativnom
autonomijom Arvad, Tir (?), Biblos.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

5. R E L I G I J A

U feniqanskim gradovima je poxtovan kult prirode, kult vegetacije.
Posebno je poxtovana boginja Majka, koja je predstavljala element zemlje i bogi-
nju plodnosti. Pandan njoj bilo je muxko bo anstvo u liku mladog qoveka — bog
prirode, bog vegetacije. Imena bo anstava sa natpisa iz feniqanskih gradova
nisu identiqna. Tako u Tiru je poxtovan Melkart i Astarta, a u Sidonu Ex-
mur. Feniqanski panteon poxtuje boga oca, tvorca Bala. U Sidonu i Biblosu
poxtovan je bog El. To su u stvari bila stara bo anstva i kultovi prilago eni
potrebama stanovnixtva.

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

6. F E N I Q A N I — M O R E P L O V C I

Feniqanski moreplovci su bili prvi ljudi za koje se zna da su oplovili
Afriku. Herodot navodi da su to uradili po nalogu egipatskog faraona Neha,
u VII veku p. n. e. Oni su poxli iz Eritrejskog mora (Crveno more), oplovili
Afriku i u Sredozemno more uxli kroz Heraklove stubove. Putovali su tri
godine.

Oko 450. godine p. n. e. Hamilkar Kartaginjanin je sa svojom ekspedicijom
izaxao iz Sredozemnog mora i pretpostavlja se da je doxao do britanskih ostrva.
Inaqe, Feniqani su stizali do britanskih ostrva u potrazi za ilibarom.

Oko 425. godine p. n. e. izvesni Hanon je plovio du zapadne obale Afrike

– 4 –

i stigao do Gvinejskog zaliva. Svoje putovanje je zabele io u spisu ? Hanona

Kartaginjanina.

Literatura:

— S. Ferjanqi , R. Mihaljqi , Istorija starog veka, Obrazovni komapkt
disk, Beograd 1999.

Belexke:

— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu

7. K U L T U R A

Najkrupniju tekovinu feniqanske kulture predstavlja alfabetski sis-
tem pisanja, koji se u Fenikiji pojavio u XIII veku p. n. e.
Alfabetski princip pisanja, po kome jedna grafema odgovara jednoj fonemi,
proistekao je iz hiljadugodixnje evolucije pisma. Smatra se da je presudni
korak od silabarija ka alfabetu uqinjen izme u XVIII i XVI veka p. n. e.
na teritoriji danaxnje Sirije ili Palestine. Najstariji poznati protoal-
fabet, severnosemitski, sastojao se od 22 konsonantska znaka, a potiqe iz pe-
rioda oko 1700. godine p. n. e. Od njega vode koren mnoga pisma ovog tipa,
ukljuquju i i feniqansko. Najstariji saquvan epigrafski spomenik na kome je
tekst ispisan alfabetskim znacima natpis na sarkofagu navodno kralja Ahirama,
na en u sirskom mestu ebeilu4

, a koji potiqe ili iz XIII ili iz IX veka.

Literatura:

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi ,
Beograd 1952.
— R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997.
— V. Novak, Latinska paleografija, Beograd 1980.

4

Grci nazivali Byblos

– 5 –

Xegan Marija

PALESTINA

1. B I B L I J A

1.1. Naziv

Biblija je grqki naziv i znaqi ,,knjige”. Termin se upotrebljava za
oznaqavanje spisa u Knjizi proroka Danila; odrednica koja se odnosi na spise
Starog zaveta. Naziv Stari zavet se upotrebljava od
II veka n. e. kao opxta
odrednica za hebrejske i hrix anske spise. Danas pod Biblijom se podra-
zumevaju spisi Starog i Novog zaveta u onom broju koji je kanonizovala crkva.
Pored kanonizovanih postoje i nekanonizovani spisi, tzv. apokrifi ili ,,knjige
koje treba skrivati”.

1.2. Jezik

Jezik Starog zaveta je hebrejski. Poxto je govorni jezik na tlu Pales-
tine od
XI veka postao aramejski, koji je sredinom III veka p. n. e. sasvim
istisnuo hebrejski, Stari zavet je prevo en na aramejski. Ti prevodi se zovu
,,targumi”.

1.3. Sveta knjiga Hebreja

U danaxnjem obliku Stari zavet sadr i 39 knjiga. Rimski autor Josif
Flavije, koji je iveo u
I veku n. e., u svom delu Judejske starine svedoqi da
je hebrejska sveta knjiga brojala 22 spisa, onoliko koliko je bilo slova u he-
brejskom alfabetu. Obuhvatala je 5 knjiga zakona, 13 proroqkih knjiga, psalme,
Solomonovu pesmu, propovednikove knjige i priqe Solomonove. Propovednikove
knjige su obuhvatale one spise koje danas zovu istorijskim:
I i II Knjigu o care-
vima,
I i II Knjigu dnevnika.

1.4. Prevodi

Sa xirenjem jevrejske zajednice i izlaskom iz okvira Palestine, javila
se potreba za prevodom Starog i Novog zaveta na druge jezike.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->